VISOKA POSLOVNA ŠKOLA

STRUKOVNIH STUDIJA
ČAČAK

SEMINARSKI RAD

Predmet: POSLOVNO PRAVO

NARODNA BANKA SRBIJE

Mentor: Student:
Prof. dr Zoran Radulović
Broj indeksa

U Čačku, juna 2010. godine

 Sadržaj

I UVOD 1

1. NASTANAK NARODNE BANKE SRBIJE 2

2. RUKOVODSTVO NARODNE BANKE SRBIJE 4

3. ZAKONODAVNI OKVIRI NARODNA BANKA SRBIJE 6

3.1. Zakon o Narodnoj banci Srbije 6

3.2. Memorandum NBS o utvrđivanju ciljane stope inflacije za 2009. i 2010. g 8

4. DELOTVORNOST POVLAČENJA PRIMARNOG NOVCA 12

II ZAKLJUČAK 14

III LITERATURA 15

1
 I UVOD

Centralne banke danas poseduju ogromnu moć, iako su bez efektivnog

demokratskog kredibiliteta i kontrole. Interesi i grupe koje centralne banke najčešće
reprezentuju daleko su snažniji kontrolori vlasti no što su to parlament ili javnost. Tokom
devedesetih godina prošlog veka postignut je visok stepen saglasnosti u vezi sa potrebom
da centralne banke budu nezavisne u definisanju i vođenju monetarne politike. Ovo
podrazumeva potpunu samostalnost centralne banke u monetarnoj sferi i isključuje
mogućnost uticaja vlade, pre svega ministarstva finansija, na njen rad. S druge strane,
poreska i budžetska politika ostaju čvrsto u ingerenciji vlade. Nezavisnost centralnih
banaka počiva na logici koja je (bar na prvi pogled) konzistentna. Osnovni zadatak
centralne banke jeste očuvanje cenovne stabilnosti i taj cilj bi morao biti apolitičan.
Guverner se ne bira na izborima, pa ne mora da podilazi javnom mnjenju, ne mora da
obećava koješta ili da neodgovorno troši budžetska sredstva da bi povećao šanse da bude
reizabran. Horizont posmatranja centralne banke nije od danas do sutra, niti od izbora do
izbora. Centralna banka nema političke ciljeve, nema ideološke predrasude i nije partijski
opredeljena. Ona je politički neutralna i stub je monetarne i ekonomske stabilnosti.
Bankarski sistem Republike Srbije čine Narodna banka Srbije, kao centralna banka,
poslovne banke i druge finansijske organizacije (štedionice, štedno-kreditne organizacije i
štedno-kreditne zadruge). Banke u Srbiji su opšteg univerzalnog tipa i svoju aktivnost
obavljaju nezavisno, radi ostvarivanja profita i na principima solventnosti, profitabilnosti i
obezbeđenja likvidnosti. U skladu sa Zakonom o NBS, ona je centralna banka Republike
Srbije, za čije obaveze jemči Repuiblika Srbija, s tim da je NBS nezavisna i samostalna u
obavljanju svojih funkcija i za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije. Iz
uvoda se može videti da je glavna tema ovog seminarskog rada Narodna banka Srbije.

1. NASTANAK NARODNE BANKE SRBIJE

Narodna banka Srbije (NBS) je centralna banka Republike Srbije. Osnovana je 2.

jula 1884. godine pod imenom Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije. Osnovne
funkcije Narodne banke Srbije su da utvrđuje i sprovodi monetarnu politiku, vodi politiku
kursa dinara, čuva devizne rezerve i upravlja njima, izdaje novčanice i kovani novac i stara
se o funkcionisanju platnog prometa i finansijskog sistema. Osnovni cilj Narodne banke

2
Srbije je postizanje cenovne stabilnosti. Pored toga, ona za cilj ima i očuvanje finansijske
stabilnosti. Zakonom o dopuni Zakona o Narodnoj banci Srbije („Službeni glasnik RS“,br
55/2004) Narodnoj banci su proširene nadležnosti na nadzor nad obavljanjem delatnosti
osiguranja (davanje dozvola za obavljanje poslova osiguranja, reosiguranja, posredovanja).
Narodna banka Srbije je od osnivanja više puta menjala svoje ime1:
 Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije (od 2. jula 1884. do 26. januara
1920.);
 Narodna banka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (od 26. januara 1920. godine
do 3. oktobra 1929.);
 Narodna banka Kraljevine Srbije (od 3. oktobra 1929. do septembra 1946.);
 Narodna banka Srbije (od septembra 1946. do 19. jula 2003.);
 Narodna banka Srbije (od 19. jula 2003. godine).
U vreme kada je srpska država, nakon osobađanja od Turaka, započela obnovu i
osnivanje državnih i kulturnih institucija. Potreba za osnivanjem centralne banke postajala
je sve očiglednija. U „Srbskim novinama“, u članku „Današnja novčana kriza“,
objavljenom 1854. godine, nailazimo na prvi pisani pomen o neophodnosti osnivanja jedne
takve institucije. Ipak, od prve inicijative o tome do njene realizacije protekle su tri
decenije. Tek 1884. godine zaživela je takva institucija pod imenom Privilegovana
narodna banka Kraljevine Srbije. Banka je organizovana po ugledu na Belgijsku narodnu
banku, koja je u to vreme važila za obrazac savremenog organizovanja bankarske
institucije. Formirani su Zbor akcionara, Glavni odbor, Upravni odbor, Nadzorni odbor i
Eskontni odbor i ustanovljene funkcije guvernera (prvi guverner je bio Aleksa Spasić, do
tada ministar bez portfelja) i viceguvernera.
U prvo vreme, Narodna banka Kraljevine Srbije bila je smeštena u samom centru
grada, u Knez-Mihailovoj ulici, a posle u reprezentativnom, namenski podignutom zdanju
u Ulici kralja Petra, u kome je i danas. Projekat je izradio afirmisani bečki arhitekta
Konstantin Jovanović, sin Anastasa Jovanovića, prvog srpskog litografa i dvoroupravitelja
kneza Mihaila Obrenovića. Za to svoje delo u stilu neorenesansnog akademizma, koje bi
moglo, kako je zapisao Feliks Kanic, „da krasi svaki veliki grad“, odlikovan je 1890.
godine, kada je zgrada i useljena. Nakon Prvog svetskog rata i ujedinjenja dela Južnih
Slovena, Prvilegovana narodna banka Kraljevine Srbije prerasla je, po zakonu od 26.
januara 1920. godine, u Narodnu banku Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i pod tim

1
Borisavljević Aleksandar, O bankama, štampano u Kraljevsko-srpskoj državnoj štampariji, Beograd, 1887.

3
imenom preuzela poslove na celoj teritoriji Kraljevine. Usled potreba koje je iziskivao
povećani obim poslova, zgrada Banke je, po projektu njenog autora, majstorski dozidana
(između 1923. i 1925. godine), tako da predstavlja izuzetno uspelu celinu. Iako osnovana
kao privilegovana privatna akcionarska ustanova, poslovanje Banke se odvijalo pod
stalnom kontrolom države. Do 1920. godine, kada je njena teritorijalna nadležnost
proširena, zakonodavac je Banku smatrao samo kao kreditnu ustanovu, a od 1931. godine
poverena joj je kao prva funkcija - monetarna politika, a kao druga - kreditna politika. Prvi
i najvažniji zadatak Banke, koja, u skladu s promenom imena države od 1929. deluje pod
nazivom Narodna banka Kraljevine Srbije, postaje staranje o novcu i održavanje njegove
stabilnosti. Za vreme Drugog svetskog rata (od aprila 1941. do oktobra 1944.) obavljala je
poslove iz svog predstavništva u Londonu. U septembru 1946. godine Banka je
nacionalizovana i od tada je obavljala svoje funkcije pod imenom Narodna banka Srbije.
Zakonom za sprovođenje Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, koji je
stupio na snagu 4. februara 2003. godine, Narodna banka Srbije nastavlja i dalje da radi
kao organ države Srbije. Zakonom o Narodnoj banci Srbije, koji je stupio na snagu 19. jula
2003. godine2, utvrđeni su položaj, organizacija, ovlašćenja i funkcije NBS.

2. RUKOVODSTVO NARODNE BANKE SRBIJE

U ovom delu rada biće predstavljeno najuže rukovodstvo NBS i njihova uloga u
centralnoj banci republike Srbije, a to su: Monetarni odbor Narodne banke Srbije (u daljem
tekstu: Monetarni odbor),Guverner Narodne banke Srbije i Savet Narodne banke Srbije (u
daljem tekstu: Savet). Monetarni odbor čine guverner i viceguverneri Narodne banke
Srbije.Monetarni odbor utvrđuje monetarnu politiku, a posebno utvrđuje:3
- uslove i način izdavanja kratkoročnih hartija od vrednosti;
- uslove i način pod kojima Narodna banka Srbije sprovodi operacije na otvorenom
tržištu i obavlja diskontne poslove;
- politiku odobravanja kratkoročnih kredita;
- politiku kursa dinara i, uz saglasnost Vlade, režim kursa dinara;
- način upravljanja deviznim rezervama;
- eskontnu stopu i druge kamatne stope Narodne banke Srbije;
- osnovice za obračunavanje obavezne rezerve, stope obavezne rezerve, kao i način,
2
ZAKON O NARODNOJ BANCI SRBIJE "Službeni glasnik RS", br. 72/2003 i 55/2004
3
Komazec S., A. Živković, Ž. Ristić, Bankarstvo, Čigoja štampa, Beograd, 1995, str. 56

4
 uslove i rokove izdvajanja i korišćenja sredstava obavezne rezerve banaka kod
NBS-a;
- mere za održavanje likvidnosti banaka i drugih finansijskih organizacija.
Sednice Monetarnog odbora održavaju se po potrebi, a najmanje jednom u 15 dana.
Sednice Monetarnog odbora održavaju se ako je prisutno najmanje dve trećine članova.
Monetarni odbor donosi odluke većinom glasova prisutnih članova, a u slučaju
izjednačenog broja glasova, odlučuje glas guvernera. Sednicama Monetarnog odbora
predsedava guverner. Način sazivanja i održavanja sednica Monetarnog odbora bliže se
uređuje Statutom Narodne banke Srbije. Sednicama Monetarnog odbora prisustvuje
ministar nadležan za poslove finansija, bez prava glasa.
Guverner Narodne banke Srbije rukovodi Narodnom bankom Srbije, organizuje
njeno poslovanje na osnovu Ustava Srbije, Zakona o Narodnoj banci Srbije i drugog
zakona i odgovoran je za njen rad. Guverner predstavlja i zastupa Narodnu banku Srbije.
Narodnu banku Srbije, po ovlašćenju guvernera, predstavljaju i zamenik guvernera i
viceguverneri. Guverner može viceguvernere i druge radnike Narodne banke ili druga lica
ovlastiti da zastupaju Narodnu banku u zaštiti njenih imovinskih i drugih interesa.
Guverner odlučuje o posetama rukovodećih radnika i drugih radnika Narodne banke Srbije
inostranim centralnim bankama, međunarodnim finansijskim organizacijama i drugim
institucijama u inostranstvu. Guverner je nadležan i odgovoran za ostvarivanje ciljeva
Narodne banke Srbije, a posebno za: sprovođenje odluke Monetarnog odbora i Saveta,
organizaciju i poslovanje Narodne banke Srbije, pripremanje akata iz nadležnosti Narodne
banke Srbije, donošenje akata iz nadležnosti Narodne banke Srbije koji zakonom nisu
stavljeni u nadležnost Monetarnog odbora ili Saveta i obavljanje drugih poslova utvrđenih
ovim i drugim zakonom, ako nisu u suprotnosti sa osnovnim ciljem iz člana 3. ovog
zakona. Zamenik guvernera zamenjuje guvernera u slučaju njegove odsutnosti ili
sprečenosti, sa istim pravima, obavezama i odgovornostima. Zamenik guvernera, po
ovlašćenju guvernera, može obavljati određene poslove iz nadležnosti guvernera i u vreme
kada je guverner prisutan. Viceguverneri obavljaju poslove koje im poveri guverner a
odnose se na koordinaciju rada u osnovnim organizacionim jedinicama Narodne banke – u
oblastima poslova monetarnog sistema i politike, deviznih poslova i odnosa sa
inostranstvom, poslova kontrole, poslova unutrašnje kontrole i revizije, računovodstveno-
finansijskih poslova i poslova trezora, staraju se izvršenju poslova u tim oblastima i
obavljaju druge poslove.
3. ZAKONODAVNI OKVIRI NARODNA BANKA SRBIJE

5
 3.1. Zakon o Narodnoj banci Srbije

Zakonom o Narodnoj banci Srbije „Službeni glasnik RS“, br. 72/2003 i 55/2004
uređuju se položaj, organizacija, ovlašćenja i funkcije Narodne banke Srbije, kao i odnos
Narodne banke Srbije prema organima Republike Srbije, međunarodnim organizacijama i
institucijama. Za obaveze Narodne banke Srbije jemči Republika Srbija. Narodna banka
Srbije je centralna banka Republike Srbije koja obavlja funkcije utvrđene ovim i drugim
zakonima. NBS je samostalna i nezavisna u obavljanju funkcija utvrđenih ovim i drugim
zakonom i za svoj rad odgovorna je Narodnoj skupštini Republike Srbije NBS, u
obavljanju svojih funkcija, neće primati niti tražiti uputstva od državnih organa i drugih
lica. Osnovni cilj Narodne banke Srbije jeste postizanje i održavanje stabilnosti cena.
Narodna banka Srbije, pored osnovnog cilja, ima za cilj i očuvanje finansijske stabilnosti.
Narodna banka Srbije, ne dovodeći u pitanje ostvarivanje ovog osnovnog cilja, podržaće
sprovođenje ekonomske politike Vlade Republike Srbije poslujući u skladu s načelima
tržišne privrede.
Slika 1 Funkcija centralne banke

Izvor: www.NBS.co.yu
Narodna banka Srbije obavlja sledeće funkcije: utvrđuje i sprovodi monetarnu
politiku, samostalno vodi politiku kursa dinara i, uz saglasnost Vlade, utvrđuje režim kursa
dinara, čuva i upravlja deviznim rezervama, izdaje novčanice i kovani novac, uređuje,
kontroliše i unapređuje nesmetano funkcionisanje platnog prometa u zemlji i sa
inostranstvom, izdaje i oduzima dozvole za rad, vrši kontrolu boniteta i zakonitosti
poslovanja banaka i drugih finansijskih organizacija i donosi propise iz te oblasti, I izdaje i
oduzima dozvole, odnosno ovlašćenja za obavljanje delatnosti osiguranja, vrši kontrolu,

6
odnosno nadzor nad obavljanjem te delatnosti i obavlja druge poslove, u skladu sa
zakonom kojim se uređuje osiguranje.
Narodna banka Srbije je pravno lice. Narodna banka Srbije ne upisuje se u registar
pravnih lica. Sedište Narodne banke Srbije je u Beogradu. Narodna banka Srbije ima pečat
koji sadrži naziv Narodne banke Srbije i grb Republike Srbije. U sastavu Narodne banke
Srbije, sa obavezama i odgovornostima utvrđenim ovim zakonom i Statutom Narodne
banke Srbije, posluje specijalizovana organizacija pod nazivom: Narodna banka Srbije -
Zavod za izradu novčanica i kovanog novca - Topčider, koja izrađuje novčanice i kovani
novac. Narodna banka Srbije može biti članica međunarodnih finansijskih organizacija i
institucija i može sarađivati sa nacionalnim finansijskim i kreditnim institucijama radi
izvršavanja svog osnovnog cilja i svojih funkcija. Narodna banka Srbije može zastupati
Republiku Srbiju u međunarodnim finansijskim organizacijama i institucijama i drugim
oblicima međunarodne saradnje, uz saglasnost Vlade. Narodna banka Srbije utvrđuje i
sprovodi monetarnu politiku u Republici Srbiji: izdavanjem kratkoročnih hartija od
vrednosti;sprovođenjem operacija na otvorenom tržištu; obavljanjem diskontnih poslova;
odobravanjem kratkoročnih kredita; utvrđivanjem obavezne rezerve banaka kod Narodne
banke Srbije; utvrđivanjem eskontne stope i drugih kamatnih stopa Narodne banke Srbije;
utvrđivanjem mera za održavanje likvidnosti banaka i drugih finansijskih organizacija;
donošenjem propisa i preduzimanjem mera i drugih aktivnosti iz oblasti deviznog
poslovanja utvrđenih ovim zakonom; izdavanjem novčanica i kovanog novca;utvrđivanjem
drugih instrumenata i mera monetarne politike; obavljanjem drugih poslova utvrđenih ovim
i drugim zakonom.
Narodna banka Srbije može izdavati kratkoročne hartije od vrednosti koje glase na
domaću ili stranu valutu, na osnovu odluke kojom se utvrđuju obim emisije, rokovi
dospeća i drugi uslovi za izdavanje hartija od vrednosti, kao i način plasmana i isplate tih
hartija. Narodna banka Srbije operacije na otvorenom tržištu sprovodi kupovinom i
prodajom hartija od vrednosti. Narodna banka Srbije uređuje vrstu i kvalitet hartija od
vrednosti, kao i uslove i način pod kojima kupuje i prodaje te hartije. Narodna banka Srbije
može bankama odobravati kredite s rokom dospeća do godinu dana, na osnovu zaloge
portfelja hartija od vrednosti. Narodna banka Srbije uređuje vrstu i kvalitet hartija od
vrednosti na osnovu kojih odobrava kredite, kao i uslove i način odobravanja tih kredita.
Narodna banka Srbije može odobravati Republici Srbiji kredite radi finansiranja privremene
nelikvidnosti budžeta, nastale usled neuravnoteženih kretanja u prihodima i rashodima
tokom izvršenja budžeta. Krediti se mogu odobravati u okvirima utvrđene monetarne

7
politike, a najviše u iznosu do 5% prosečnih budžetskih prihoda u poslednje tri godine, pri
čemu ukupan iznos duga Republike Srbije nastalog po tom osnovu ne može biti veći od
trostrukog iznosa propisanog minimalnog osnovnog kapitala i sredstava posebnih rezervi
Narodne banke Srbije.
Devizne rezerve Narodne banke Srbije čine 4: potraživanja Narodne banke Srbije na
računima u inostranstvu, hartije od vrednosti koje glase na strane novčane jedinice kojima
raspolaže Narodna banka Srbije, specijalna prava vučenja i rezervna pozicija kod
Međunarodnog monetarnog fonda, zlato i drugi plemeniti metali iefektivni strani novac.
Narodna banka Srbije izdaje i oduzima dozvole za rad, vrši kontrolu boniteta i zakonitosti
poslovanja banaka i drugih finansijskih organizacija i preduzima druge mere u skladu sa
zakonom kojim se uređuje poslovanje banaka i drugih finansijskih organizacija. Narodna
banka Srbije donosi propise kojima se utvrđuju standardi opreznog bankarskog poslovanja.
Pri vršenju kontrole iz člana 63. ovog zakona, Narodna banka Srbije ima pravo uvida u
poslovne knjige i drugu dokumentaciju banaka i drugih finansijskih organizacija, kao i
pravnih lica koja su s bankom, odnosno drugom finansijskom organizacijom koja je
predmet kontrole povezana imovinskim, upravljačkim ili poslovnim odnosima. Narodna
banka Srbije propisuje bliže uslove i način vršenja kontrolne funkcije, u skladu s ovim i
drugim zakonom. Narodna banka Srbije sarađuje sa stranim institucijama nadležnim za
kontrolu poslovanja banaka i domaćim organima i institucijama nadležnim za nadzor u
oblasti finansijskog poslovanja, u cilju unapređenja kontrole funkcije NBS.
Narodna banka Srbije ostvaruje prihode: od kamate i drugih prihoda na sredstva
deponovana u inostranstvu, od kamate na kredite i na plasmane iz primarne emisije, od
naknada za vršenje usluga, kupovinom i prodajom hartija od vrednosti, od pozitivnih
kursnih razlika, ostale prihode koje ostvaruje svojim poslovanjem i poslovanjem
specijalizovane organizacije u svom sastavu. Kapital Narodne banke Srbije sastoji se od
osnovnog kapitala i posebnih rezervi. Minimalni osnovni kapital Narodne banke Srbije
iznosi 10.000.000.000,00 dinara i formira se iz viška prihoda nad rashodima NBS.

3.2. Memorandum NBS o utvrđivanju ciljane stope inflacije za 2009. i 2010. god

U skladu sa Zakonom o Narodnoj banci Srbije, koji kao osnovni zadatak centralne
banke definiše postizanje i održavanje stabilnosti cena, i Memorandumom o novom okviru
monetarne politike, usvojenim avgusta 2006. godine, kojim se Narodna banka obavezala
4
ZAKON O NARODNOJ BANCI SRBIJE "Službeni glasnik RS", br. 72/2003 i 55/2004

8
da utvrđuje ciljane stope inflacije,5 Monetarni odbor Narodne banke Srbije utvrđuje ciljane
stope bazne inflacije za 2009. i 2010. godinu u vidu linearno opadajućeg raspona
međugodišnje stope bazne inflacije merene indeksom cena na malo sa sledećim
parametrima (videti sledeći grafikon):
- početni nivo 2009. godine: 3,0%–6,0% sa centralnom vrednošću od 4,5%,
- završni nivo 2009. godine: 2,5%–5,5% sa centralnom vrednošću od 4,0%,
- završni nivo 2010. godine: 2,0%–5,0% sa centralnom vrednošću od 3,5%.
Grafikon 1 Srednjoročni ciljevi za baznu inflaciju (međugodišnje stope rasta, u %)

Izvor: www.NBS.co yu
Monetarni odbor ponavlja glavne principe Novog okvira monetarne politike:6
- Objavljene ciljane stope inflacije predstavljaju samo numeričke smernice za
monetarnu politiku koju sprovodi NBS.
- NBS postiže ciljanu stopu inflacije korekcijama kamatne stope koja se primenjuje u
sprovođenju dvonedeljnih repo operacija (2W), a koja je referentna kamatna stopa i
glavni instrument monetarne politike. Ostali instrumenti, uključujući intervencije
na deviznom tržištu, imaju pomoćnu ulogu.
- NBS sprovodi režim blago rukovođenog plivajućeg deviznog kursa i zadržava
pravo da na deviznom tržištu interveniše u slučaju prevelikih dnevnih oscilacija
deviznog kursa, ugroženosti finansijske i cenovne stabilnosti i rizika po održavanje
odgovarajućeg nivoa deviznih rezervi.

5
Bazna inflacija se definiše kao inflacija cena na malo koja podleže uticaju instrumenata Narodne banke
Srbije i odnosi se na promene indeksa cena na malo koje nisu prouzrokovane korekcijama regulisanih cena i
tarifa ili promenama cena poljoprivrednih proizvoda.
6
Komazec S., A. Živković, Ž. Ristić, Bankarstvo, Čigoja štampa, Beograd, 1995, str. 115

9
 - Odluke o promenama referentne kamatne stope Monetarni odbor donosi na osnovu
analiza i prognoza ekonomskih i inflatornih kretanja, na sednicama čiji je raspored
unapred najavljen.
Monetarni odbor redovno obaveštava javnost o ostvarenju postavljenih ciljeva i o
merama koje preduzima radi njihovog ostvarivanja u budućnosti. Monetarni odbor
naglašava značaj postavljanja ciljeva unapred. Monetarni odbor je odlučio da sada utvrdi
ciljane stope bazne inflacije za 2009. i nadalje kako bi se „usidrila“ inflatorna očekivanja i
obezbedila dodatna podrška stvaranju uslova koje karakteriše niska inflacija. Mere
monetarne politike biće sve više motivisane ostvarivanjem u1085 novih ciljanih stopa
inflacije. Monetarni odbor je ocenio da odluke koje donosi (o promenama referentne
kamatne stope) najveći uticaj na međugodišnju inflaciju imaju u periodu između šest i
osamnaest meseci, što znači da je potrebna srednjoročna perspektiva, utvrđivanjem ciljeva
inflacije za period posle 2008. i 2009. godine. Odluka o postepenom smanjivanju ciljanih
stopa inflacije za 2009. i 2010. godinu doneta je na osnovu niza razmatranja opštih i
makroekonomskih kretanja:7
 Ciljane stope inflacije odražavaju nameru da se stabilnost cena postigne postepenim
smanjenjem inflacije, bez izazivanja poremećaja u drugim makroekonomskim
procesima u privredi. Uspešno smanjenje inflacije tokom prethodnih godina stvorilo
je uslove za postavljanje nižih ciljanih stopa i nastavak procesa dezinflacije.
 Putanja ciljeva za 2009. i 2010. godinu opada u odnosu na nivo postavljen za 2008,
ali postepeno, što ostavlja prostora za korekcije relativnih cena koje se očekuju u
procesu restrukturiranja privrede.
 Monetarni odbor je takođe uzeo u obzir ocenu dugoročnih makroekonomskih
kretanja kako bi se umanjili pritisci na nominalni devizni kurs, a samim tim i rizici
od potencijalno negativnog uticaja na konkurentnost ekonomije.
U odnosu na prethodne godine, uvodi se nekoliko značajnih novina u pogledu
iskazivanja ciljane stope inflacije. Te novine bi, ukratko, trebalo da povećaju
transparentnost monetarne politike, kao i da doprinesu boljem „usidravanju“ inflatornih
očekivanja8:
 Cilj se utvrđuje kao raspon sa centralnom vrednošću. Raspon ukazuje na zonu koju
Monetarni odbor smatra prihvatljivom, uzimajući u obzir činjenicu da može doći do
velikog broja prolaznih šokova malih razmera koji će izazivati kratkoročne oscilacije
7
Ristić Života, Neutralni bankarski poslovi u Srbiji, Niš, 2003.str. 36
8
ZAKON O NARODNOJ BANCI SRBIJE "Službeni glasnik RS", br. 72/2003 i 55/2004

10
 stopa inflacije, ali neće zahtevati reakciju monetarne politike. Centralna vrednost
signalizira nastojanje Monetarnog odbora da se inflacija kreće oko središta ovog
raspona;
 Cilj se postavlja kontinuirano, tj. centralna vrednost i rasponi se definišu za svaki
pojedinačni mesec u godini. Taj kontinuitet odražava pažnju s kojom Monetarni
odbor prati kretanja inflacije, sve vreme, a ne samo u jednom određenom trenutku.
On takođe doprinosi „usidravanju“ odluka monetarne politike u situacijama kada
snažan šok rezultira privremenim odstupanjem inflacije od ciljanog nivoa;
 Cilj se utvrđuje za nekoliko godina unapred. To odražava usmerenost Monetarnog
odbora na postizanje srednjoročne stabilnosti inflacije. To je, takođe, i odraz ocene
Monetarnog odbora da je transmisija instrumenata monetarne politike na inflaciju
najdelotvornija u periodu između šest i osmnaest meseci.
Novi način iskazivanja ciljanih stopa inflacije zahteva i veću transparentost politike
Narodne banke Srbije. Imamo u vidu pre svega moguće brojne situacije kada bi veliki i
neočekivani makroekonomski šokovi (npr. poljoprivredni šok ili šok izazvan rastom cena
nafte) mogli rezultirati udaljavanjem inflacije od ciljanog raspona. U takvim situcijama
nije uvek moguće niti poželjno vratiti inflaciju odmah na ciljanu stopu, s obzirom na
kašnjenja u mehanizmu transmisije i uticaj koji bi to moglo imati na opštu
makroekonomsku i finansijsku stabilnost.
U tim slučajevima, Monetarni odbor će javnosti jasno obrazložiti razloge za
neostvarivanje ciljane stope inflacije, kao i mere i poželjni vremenski rok za vraćanje
inflacije na ciljani nivo. Monetarni odbor potvrđuje svoju spremnost da s Vladom
Republike Srbije sarađuje na utvrđivanju ciljane stope ukupne inflacije (umesto bazne) u
bliskoj budućnosti. Monetarni odbor će takođe nastojati da postigne širi konsenzus u
pogledu nivoa srednjoročne stabilnosti cena i odgovarajućih politika za ciljanje inflacije.
Utvrđivanje ciljane stope inflacije za period od 2009. do 2010. godine trebalo bi da
olakša taj proces. Iako način iskazivanja ciljanih stopa inflacije može biti izmenjen, a
uzimajući u obzir i planirani prelazak na indeks potrošačkih cena (sa indeksa
maloprodajnih cena), Monetarni odbor ostaje čvrsto rešen da ostvari niske stope inflacije,
koje proističu iz ciljanih stopa inflacije za period 2009–2010. godine objavljenih u ovom
memorandumu.

4. DELOTVORNOST POVLAČENJA PRIMARNOG NOVCA

11
 Osnovni cilj Narodne banke Srbije predstavlja ostvarivanje niske i stabilne stope
inflacije. Da bi se taj cilj postigao, koriste se instrumenti centralne banke vodeći pri tom
računa da se ne ugroze održivi privredni rast i makroekonomska stabilnost. Narodna banka
Srbije samostalno vodi politiku deviznog kursa i na taj način doprinosi ostvarivanju
stabilnosti cena na domaćem tržištu. Nijedna centralna banka, pa ni Narodna banka Srbije,
međutim, ne može politiku deviznog kursa voditi nezavisno od monetarne politike, što znači
da ukoliko se želi ostvariti makroekonomska stabilnost, neophodno je obezbediti
koordinaciju tih politika, a to nije uvek lako postići. Da bi sprečila negativnu posledicu
priliva stranog kapitala u vidu realne apresijacije domaće valute, što za posledicu ima
slabljenje međunarodne konkurentnosti srpske privrede, Narodna banka kupuje višak deviza
koji nastaje na deviznom tržištu i na taj način povećava devizne rezerve, a time i sopstvenu
neto deviznu aktivu. Porast neto devizne aktive Narodne banke Srbije dovodi do kreiranja
primarnog novca, a taj efekat se zatim monetarnom multiplikacijom prenosi i na ostale
monetarne agregate, koji se povećavaju brže od rasta tražnje za novcem. To podstiče
inflatorne pritiske i porast inflacije, što je kod nas evidentno naročito od druge polovine
2004. godine. Istovremeno, Narodna banka povećanjem stope obavezne rezerve banaka,
operacijama na otvorenom tržištu, kao i drugim merama, pokušava da steriliše višak
likvidnih sredstava i time neutrališe efekat neto devizne aktive na monetarnu ekspanziju. U
inflatornim uslovima, imajući u vidu osnovni cilj monetarne politike, sterilizaciona politika
i mere monatarne politike u pogledu kontrole monetarnih agregata i kamatnih stopa
naročito dobijaju na značaju. Sterilizacija, ipak, ne daje uvek željene rezultate. Dometi
sterilizacione politike u velikoj meri zavise i od spektra mera koje centralna banka koristi, ali
i od dometa uticaja tih mera, odnosno ograničenosti njihove primene, kao i stepena
nezavisnosti i samostalnosti centralne banke u sprovođenju monetarne politike. Domete i
efikasnost sterilizacione politike moguće je sagledati primenom koncepta ocene
sterilizacionog i ofset koeficijenta.9
Da bi sprečila realnu apresijaciju domaće valute, centralna banka interveniše na
deviznom tržištu kupujući devize, što za posledicu ima porast deviznih rezervi i kreiranje
primarnog novca putem deviznih transakcija. Istovremeno, centralna banka može da
neutrališe, tj. da steriliše efekat koji su intervencije na deviznom tržištu imale na ponudu
9
Pored pozitivnih efekata, priliv stranog kapitala sa sobom povlači i izvesne negativne efekte, od kojih je
svakako najznačajniji pogoršanje tekućeg računa platnog bilansa, posebno ako je propraćeno realnom
apresijacijom valute zemlje u koju pristiže strani kapital.

12
novca tako što će, na primer, putem operacija na otvorenom tržištu prodavati hartije od
vrednosti i na taj način povući istu količinu novca koju je prethodno kreirala po osnovu
intervencija na deviznom tržištu. Sterilizacija, dakle, predstavlja jedan od načina da se
zaustavi automatizam prenosa efekata intervencija na deviznom tržištu na ponudu novca.
Drugim rečima, centralna banka pokušava da efekat kreiranja primarnog novca preko
neto devizne aktive neutrališe smanjenjem neto domaće aktive (domaćih kredita) i na taj
način da kontroliše stopu rasta monetarnih agregata. Sve to navodi na zaključak da je
politika deviznog kursa veoma važna determinanta celokupne monetarne politike i da je
njihovu vezu najlakše sagledati kroz detaljniju analizu bilansa stanja centralne banke, što
ćemo ukratko i učiniti. Osnovni izvori rasta primarnog novca su neto devizna aktiva i neto
domaća aktiva. Vođenje politike deviznog kursa podrazumeva intervencije na deviznom
tržištu, prodaju i kupovinu deviza, što dovodi do promene nivoa deviznih rezervi centralne
banke. Analizirajući bilans centralne banke dolazimo do jednostavnog odgovora. Jedino
ukoliko se monetarni efekti izazvani intervencijama na deviznom tržištu u potpunosti
sterilišu smanjenjem ili povećanjem neto domaće aktive tako da primarni novac ostane
nepromenjen, politika deviznog kursa i, samim tim, intervencije na deviznom tržištu neće
ugroziti ostvarivanje planiranih stopa rasta monetarnih agregata. Savršenost supstitucije neto
devizne i neto domaće aktive neophodan je uslov da sterilizacija neutrališe efekte
intervencija na deviznom tržištu na ponudu novca, a da pri tom ne dođe do promene
deviznog kursa i kamatnih stopa. Narodna banka Srbije tokom poslednjih godinu dana
intenzivno vodi sterilizacionu politiku s ciljem suzbijanja inflatornih pritisaka. Naime,
monetarne vlasti sprovođenjem repo operacija, kao i drugim merama (korigovanjem stope
obavezne rezerve), sterilišu viškove likvidnih sredstava banaka. Promene kamatnih stopa
kojima Narodna banka sprovodi operacije na otvorenom tržištu ne utiču bitnije na promene
neto domaće aktive. Budući da su promene kamatnih stopa u poslednjih godinu dana bile
male, kao i promene deviznog kursa, zaključujemo da oba navedena instrumenta monetarne
politike u poslednjih godinu dana nisu efikasnije korišćena u cilju suzbijanja inflacije.
Koeficijenti uz varijable uključene u model su statistički značajni i imaju logične predznake.
Ukoliko se poveća stopa rasta ekonomske aktivnosti za jedan procenat, u narednom periodu
će doći do povećanja neto domaće aktive za oko 265 miliona dinara.

I I ZAKLJUČAK

13
 Institucionalna organizacija centralne banke Srbije definisana je u Zakonu o
Narodnoj banci Srbije koji je usvojen 2003. godine ("Službeni glasnk RS", br. 72/2003).
Prema članu 2. Zakona o Narodnoj banci Srbije, Narodna banka Srbije je centralna banka
Republike Srbije. Osnovni cilj Narodne banke Srbije je postizanje cenovne stabilnosti.
Pored toga, ona za cilj ima i očuvanje finansijske stabilnosti. Osnovne funkcije Narodne
banke Srbije su da utvrđuje i sprovodi monetarnu politiku, vodi politiku kursa dinara, čuva
devizne rezerve i upravlja njima, izdaje novčanice i kovani novac i stara se o
funkcionisanju platnog prometa i finansijskog sistema. Zakonom o dopuni Zakona o
Narodnoj banci Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 55/2004) Narodnoj banci su proširene
nadležnosti na nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja (davanje dozvola za
obavljanje poslova osiguranja, reosiguranja i posredovanja).
Prema Zakonu, Narodna banka Srbije je u obavljanju svojih funkcija samostalna i
nezavisna i ne traži niti prima uputstva od državnih organa i drugih lica. Na osnovu
utvrđenih ciljeva ekonomske politike i ključnih makroekonomskih indikatora koje usvaja
Narodna skupština, Narodna banka Srbije samostalno utvrđuje projekcije rasta monetarnih
i kreditnih agregata i donosi mere monetarne i kreditne politike, koje će biti preduzete radi
ostvarivanja utvrđenih ciljeva. Guverner Narodne banke Srbije prisustvuje sednicama
Vlade na kojima se razmatraju pitanja u vezi sa Narodnom bankom Srbije. Narodna banka
Srbije daje mišljenje o određenim aktima koji se tiču budžeta, ekonomske i fiskalne
politike, kao i nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču Narodne banke Srbije. Narodna
banka Srbije, uz saglasnost Vlade, određuje režim kursa dinara.
Organi Narodne banke Srbije su: Monetarni odbor, guverner i Savet. Monetarni
odbor utvrđuje monetarnu politiku. Čine ga guverner i viceguverneri. Guvernera bira
Narodna skupština na period od pet godina. U njegovoj nadležnosti je sprovođenje odluka
Monetarnog odbora i Saveta, organizacija i poslovanje Narodne banke Srbije, kao i
pripremanje i donošenje akata iz nadležnosti Narodne banke Srbije. Savet ima predsednika
i četiri člana koje bira Narodna skupština na period od pet godina. Savet, na predlog
uvernera, između ostalog, usvaja i finansijski plan i godišnji račun Narodne banke Srbije.
Narodna banka Srbije ima tri do pet viceguvernera, koje, na predlog guvernera, bira Savet,
takođe na period od pet godina. Narodna banka Srbije je pravno lice sa sedištem u
Beogradu.
I I I LITERATURA

14
1. Borisavljević Aleksandar, O bankama, štampano u Kraljevsko-srpskoj državnoj
štampariji, Beograd, 1887.
2. Golijanin Milan, Kreditni potencijal banaka - ogledalo bitno narušenih odnosa u
finansiranju - eprodukcije, Jugoslovensko bankarstvo, br. 6/84,1999.
3. Hall, Burda, M., Wyplosz, C, Macroeconomics -European text, Oxford University
Press, 3.izd., 2001.
4. Jugoslovensko bankarstvo, broj 79, jul-avgust 1996.
5. Memorandum Vlade Srbije za 2006/2007. godinu
6. Ristić Života, Neutralni bankarski poslovi u Srbiji, doktorska disertacija, Niš,
2003.
7. Stevanović, A. i Tasić, S. (Red.), Tržišne reforme u Srbiji – jedan predlog,
Beograd: Centar za slobodno tržište. 2004.
8. Komazec S., A. Živković, Ž. Ristić, Bankarstvo, Čigoja štampa, Beograd, 1995,
9. Vujović, S., Osnove finansijskog menadžmenta, Univerzitet Megatrend, Beograd.,
2005
10. ZAKON O NARODNOJ BANCI SRBIJE "Službeni glasnik RS", br. 72/2003 i
55/2004.
11. Dokumenti – INTERNET (Ostvaren pristup dana 01.06. i 02.06.2010. godine)
- http://www.nber.org/papers/w12862.pdf
- www.belex.co.rs
- www.crhov.co.yu
- www.nbs.rs
- www.feas.org

15