VISOKA POSLOVNA ŠKOLA

STRUKOVNIH STUDIJA
ČAČAK

SEMINARSKI RAD

Predmet: POSLOVNO PRAVO

PREDUZETNIK
I POJAM PRIVREDNOG DRUŠTVA

Mentor: Student:
Prof. dr Zoran Radulović Nataša Božinovska
Broj indeksa 100-003-08

Čačak, novembar, 2009. godina

 Sadržaj

I UVOD 1

1. PREDUZETNIK 2
1.1. Definisanje pojma preduzetnika 2
1.2. Osobine i tipovi preduzetnika 3

2. PRIVREDNA DRUŠTVA I VRSTE DRUŠTAVA 6

2. 1. Zakonski preduslovi za osnivanje privrednih društava 7
2.2. Društva lica 9
2.3. Društva kapitala 9

II ZAKLJUČAK 10

III LITERATURA 11

I UVOD

1
 Za realizaciju preduzetničkog poduhvata, pored preduzetnika kao centralne figure,
neophodno je imati i poslovni tim. Preduzetnik radi na realizaciji preduzetničkog poduhvata u
skladu sa vremenom, resursima i troškovima i, naravno, u skladu sa odgovarajućim kvalitetom
koji zahteva ovo novo doba. Treba napomenuti da svaki kriterijum: vreme, resursi, troškovi i
kvalitet – ide u drugom pravcu. Koncentracijom na troškove zanemari se kvalitet i vreme,
akcentiranjem na kvalitet u drugom planu su vreme i troškovi itd. Odgovor za optimalnu
postavku kriterijuma je preduzetnik. Preduzetnik ima važnu ulogu za realizaciju datog
preduzetničkog poduhvata, on snosi najveću odgovornost za uspešnu realizaciju. Njegova
odgovornost je višestruka, jer on je taj koji planira, organizuje, kontroliše i vodi.
Da bismo uopšte govorili o korporativnom preduzetništvu, neophodno je postaviti i
odgovarajući preduzetnički menadžment – koji poseduje sposobnost da vodi i upravlja većom
organizacijom, ohrabrujući inovativnost u kompaniji. Ovde je neophodno primeniti nove
metode upravljanja koje podrazumevaju preuzimanje rizika, kontinuirano strategisanje i
učenje od mušterija, konkurencije i okruženja, tako da se lako može odgovoriti na promene
okruženja.  U osnovi preduzetničkog menadžmenta je preduzetnik. Kako zapravo definišemo
preduzetnika? Ko sve može biti preduzetnik? Odgovore na ova pitanja će nam pružiti ovaj
seminarski rad.

1. PREDUZETNIK

Preduzetnici su oni ljudi koji poseduju sposobnost da vide šansu u okruženju i da je

iskoriste.Možda bi trebalo naglasiti da svi vlasnici malih firmi nisu i preduzetnici, ukoliko su
voljni da vode posao koji se neće razvijati. Preduzetnici su okarakterisani na drugi način, kao
ljudi sa kreativnošću i vizijom, koji svoje snove pretvaraju u realnost.

1.1. Definisanje pojma preduzetnika

.
Kao što je već više puta napomenuto, ne postoji univerzalna definicija preduzetnika.
Po nekim definicijama, preduzetnik je osoba koja je spremna da preuzme rizik i inicijativu da
bi ostvarila profit. Po nekim drugim definicijama, koje su date od strane francuskih teoretičara,

2
preduzetnici su oni koji prebacuju ekonomske resurse iz oblasti niske produktivnosti u oblast
visoke produktivnosti. To bi se jednostavnije moglo reći: preduzetnici stvaraju vrednost
koristeći neku formu promene, bilo u tehnologiji, materijalima, cenama ili demografiji.
Zapravo, preduzetnici stvaraju novu tražnju ili pronalaze nove načine eksploatacije postojećih
tržišta. Donekle se može reći da je suština kod preduzetništva sama promena, koja stvara šanse
za eksploataciju. Ponekad je inicijativa za promenu inicirana od strane samih preduzetnika, ili
će oni nastojati da eksploatišu promenu u okruženju – tada je ona inicirana od strane samog
okruženja. Karakteristika preduzetnika je i spremnost da preuzmu rizik, po čemu se zapravo i
razlikuju od menadžera. Ovde je bitno naglasiti da preduzetnici mogu biti i u velikim i u
malim kompanijama, mada se često preduzetnici poistovećuju sa vlasnicima malih firmi. Kada
su u pitanju velike firme, teško je govoriti o preduzetništvu, jer su one uglavnom usmerene na
efikasnost, efektivnost i uniformisanost svojih zaposlenih, pre nego na kreativnost, inovacije i
motivisanost zaposlenih. Problem kod velikih firmi je što vremenom zaborave da je
neophodno da sa rastom nastave da usvajaju promene, i ponekad da preuzimaju rizik. Zapravo,
u velikim firmama, veliki broj preduzetnika može predstavljati izvor konf likta sa svojim
različitim vizijama. Ovaj problem može biti rešen ukoliko se postavi odgovarajući
menadžment, koji preduzetničke aktivnosti treba da podstiče na svim nivoima, a ne samo kod
top menadžera. Ovaj preduzetnički pristup treba institucionalizovati, odnosno ugraditi u
organizacionu kulturu, ali ga je isto tako neophodno usmeravati. U skladu sa navedenim treba
objasniti i pojam korporativnog preduzetništva, koji objašnjava preduzetničko ponašanje u već
osnovanoj, većoj organizaciji ili kao aktivnost usmerena na stvaranje novog poslovanja u već
osnovanim kompanijama. Cilj podsticanja preduzetničkog ponašanja u većim kompanijama
jeste postizanje korporativne prednosti na svim nivoima jedne korporacije – korporacije,
divizije, poslovne jedinice, projektnog tima.

1.2. Osobine i tipovi preduzetnika

Prilikom definisanja pojma „preduzetnik“, nailazi se na veliki broj definicija. Jedna od

definicija je:1 Preduzetnik je lice nadareno poslovnim duhom i rukovodećim sposobnostima,
bogato znanjem o poslovima i ljudima, odlučno i spremno da preuzme rizik upravljanja

1
Penezić Nenad, Ekonomika preduzeća, Poslovna škola Megatrend, Beograd, 1999., str 9

3
preduzećem na temelju inovacija i permanentnog razvoja. Za realizaciju preduzetničkog
poduhvata preduzetnik ima dosta zadataka koje treba sprovesti da bi realizacija bila što
efikasnija:2 vođenje, motivisanje, planiranje, nadgledanje, koordinisanje, obučavanje, davanje
saveta, delegiranje, rešavanje konflikata. Da bi preduzetnik uspešno realizovao sve ove uloge,
neophodno je da poseduje odgovarajuće atribute koje će biti navedene u sledećem pasusu
ovog seminarskog rada3.
Komunikativnost – neophodno je da preduzetnik dobro komunicira verbalno i pismeno
u okviru i van preduzetničkog poduhvata. Vrlo često komunikacioni problemi mogu biti izvor
problema koji dovode do loše realizacije. Opštost – preduzetnik mora biti sposoban da vidi
uopštenu sliku tekuće poslovne situacije, tj. da ima viđenje poduhvata u odnosu na kompaniju
ili potencijalni uticaj na krajnje proizvode preduzetničkog poduhvata. Rešavanje konflikta i
problema – od navedenih atributa ovo je jedan od najvažnijih. Preduzetnik mora biti sposoban
da identifikuje i razume probleme i da razvije i primeni rešenje. Vođenje ljudi – preduzetnik
mora biti sposoban da efektivno vodi ljude. Iskustvo – potrebno je veliko iskustvo za uspešnu
realizaciju datog preduzetničkog poduhvata. Važna je sposobnost sticanja iskustva i njegove
primene na dati preduzetnički poduhvat. Ambicioznost – pogodno je da preduzetnik ima
ambicije, što predstavlja dodatnu motivaciju da realizacija preduzetničkog poduhvata bude što
uspešnija. Energičnost – preduzetnik treba da bude pun energije, iz čega proizilazi i spremnost
ulaganja truda u svim situacijama na koje nailazi. Znanje – preduzetnik treba da ima
odgovarajuće obrazovanje, ali i sposobnost da brzo sakupi odgovarajuće informacije o svim
aspektima preduzetničkog poduhvata. Perspektiva – preduzetnik mora imati tu sposobnost da
odstupi nekoliko koraka i sagleda celokupan preduzetnički poduhvat; u protivnom, može
prevideti neke probleme. Smisao za humor – preduzetnik treba da bude ozbiljan u realizaciji
preduzetničkog poduhvata, ali radi stvaranja što kreativnije atmosfere za rad takođe mora
imati smisao za humor. Inicijativnost i preuzimanje rizika – preduzetnik treba da pokaže
inicijativnost i bude voljan da preuzme rizik. Organizacija – ova sposobnost preduzetnika je
bitna radi raspoređivanja vremena i energije tamo gde je potrebno. Poznavanje tehnologije –
neophodno je poznavanje tehnologije, što ne podrazumeva da mora biti ekspert. Motivisanje
članova tima – ova sposobnost preduzetnika je neophodna za realizaciju preduzetničkog
poduhvata i vrlo je bitna.
2
Lienet P.B., Rea P.K.: Project Management for the 21st century, Academic Press, London, 1998, str 27
3
Lienet P.B., Rea P.K.: Project Management for the 21 st century, Academic Press, London, 1998, str 28

4
 U skladu sa definicijom preduzetnika, da je to osoba koja stvara novo preduzeće, treba
preispitati šta je to što neke pojedince motiviše da postanu preduzetnici. Ukoliko su poznati
faktori koji utiču na stvaranje preduzetničkih poduhvata, lakše je i proceniti eventualnog
“uspešnog” preduzetnika. Istraživanja su otkrila niz faktora koji mogu uticati da osoba postane
preduzetnik: lične karakteristike, iskustvo i druge lične karakteristike, okolnosti životnog puta,
prolazne tačke karijere, ljudi od pozitivnog uticaja, naklonjeni uslovi okruženja. Ukoliko se
krene od istraživanja “karakteristika ličnosti”, nailazi se na rezultate koji takođe mogu ukazati
i na rukovodioce. U okviru navedenih analiza obrađena je potreba za dostignućem, unutrašnji
skup kontrole i visoka tolerancija nejasnoće. Neki rezultati su ukazali da preduzetnici
poseduju veliku potrebu za uspehom, ali ova osobina nije karakteristična samo za njih.
Činjenica je da neki istraživači nisu uspeli da uspostave vezu između potrebe za uspehom i
sklonosti preduzetnika da startuje sa novim poslom.
Drugi proučavani faktor, “unutrašnji skup kontrole”, takođe je delimično povezan sa
preduzetnicima, u smislu da su spremniji da realizuju i teže poduhvate, zbog uverenja da
uspeh zavisi samo od njihovog truda. Međutim, ovako definisana karakteristika može biti
pridodata i rukovodiocima. Konačno, “visoka tolerancija nejasnoće” je uglavnom pridodata
preduzetnicima. Ova karakteristika ukazuje da je preduzetnik spreman da nastavi sa
realizacijom poduhvata i u slučajevima kada je situacija neizvesna. Rukovodilac može
posedovati ovu karakteristiku, ali ne sa tako visokim stepenom.
Analiziranjem preduzetnika, uočeno je da veliki broj preduzetnika ima jednog od
roditelja koji ima sopstveno poslovanje. U daljim analizama, obrađeno je i obrazovanje, što je
opet ukazalo na niz suprotnosti. Prva literatura iz ove oblasti je ukazivala da preduzetnici
imaju manje obrazovanje u odnosu na ostale pojedince, ali kasnije je uočena raznolikost
Na osnovu navedenog, može se reći da su neke od karakteristika preduzetnika:
 veoma izražena potreba za nezavisnošću, što je zajedničko i za vlasnike malih firmi
(koji ponekad nisu preduzetnici) – želja da su sami sebi “šefovi”;
 potreba za dostignućem;
 interna kontrola, uverenje da sami sebi određuju sudbinu;
 sposobnost da vode poslove i u uslovima velike neizvesnosti.
2. PRIVREDNA DRUŠTVA I VRSTE DRUŠTAVA

5
 Uobičajeno je u trgovačkom, privrednom pravu, da se društva s obzirom na njihovu
prirodu dele u dve grupe: društva lica i društva kapitala. Ovakva podela društava na društva
lica i društva kapitala učinjena je obzirom na to koji je elemenat u takvim društvima
preovladao da li lični ili novčani (kapital). Kad su lica koja se udružuju u određeno društvo
dala prevagu ličnosti s kojom udružuju određena sredstva i rad tada se govori o društvu lica, a
kada je prednost data kapitalu, onda se govori o društvu kapitala. U Zakonu o preduzećima iz
4

1996. godine, napušta se kriterijum za klasifikovanje preduzeća, a svojinske oblike i prihvata

ju se klasifikacije standardizovanih oblika preduzeća, kakvi pre svega postoje u zemljama EU.
Sve zemlje EU, poznaju četiri oblika preduzeća, društava lica i društava kapitala (ortačko
društvo, komanditno društvo, akcionarsko društvo i društvo sa ograničenom odgovornošću).
Neke zemlje, uz to, poznaju i oblik komanditnog društva na akcije - deonice (Francuska,
Nemačka, Italija, Švajcarska), a druge ga ne poznaju (Engleska, Austrija i Mađarska). Pored
toga, zemlje EU, ne poznaju oblike privatnog, zadružnog i javnog preduzeća. pri tome je
razumljivo, da i u ovim zemljama EU, preduzeća koja obavljaju delatnosti od opšteg interesa
iako nemaju poseban organizacioni oblik, imaju poseban režim obavljanja delatnosti i posebna
upravljačka ovlašćenja države ili jedinice lokalne samouprave, bez obzira o kojem se
vlasničkom statusu radi.
U našem Zakonu o preduzećima, prihvaćena je napred izneta klasifikacija preduzeća i
društava, s tim što se zbog njihovog značaja posebno obrađuju, odnosno pojavljuju društvena i
javna preduzeća, ali je izostavljen oblik organizovanja društava u vidu komanditnog društva
na akcije, jer se od toga oblika društva odustalo i u mnogim zemljama EU (kao na primer,
Engleska, Austrija, madarska).Ovakvim opredeljenjem zakonodavca za klasifikaciju oblika
preduzeća i društava, bez obzira na svojinski oblik, otklanjaju se prigovori favorizacije ili
nejednakog tretmana različitih svojinskih oblika. Iz tih razloga se preduzeća klasifikuju, samo
prema statusu članova - akcionara, prirodi kapitala (akcije ili udeli), a status zavisi samo od
toga da li obavljaju ili ne obavljaju delatnost od opšteg interesa. U Zakonu o preduzećima,
postoji razgraničenje i među osnivačima, pa tako fizička lica mogu osnivati: i društva lica i
društva kapitala, dok pravna lica samo društva kapitala i komanditno društvo, ali u svojstvu
komanditora. Izbor organizacionog oblika preduzeća, između četiri oblika privrednih društava,
u načelu je slobodan i zavisi od komparativnih ekonomskih i drugih prednosti, odnosno

4
Milićević Dejan., Ekonomija, Grifon, Beograd, 1995., str 36

6
opredeljenja privrednog subjekta. Ipak, shodno praksi drugih zemalja, izuzetno se određene
delatnosti mogu obavljati samo u određenim oblicima preduzeća ili samo uz dozvolu
nadležnog organa.
Karakteristike privrednih društava, odnosno društava lica i društava kapitala bile bi, po
Zakonu o preduzećima, pluraritet subjekata koji čine ova društva; povezivanje subjekata na
profitnom interesu; način formiranja imovine društva, njeno uvećanje, odnosno umanjenje i
posebna odgovornost za poslovanje imovinom; uslovi i način ostvarivanja poslovne funkcije
koja treba da ostvari nesmetano funkcionisanje društava. Za razliku od društava kapitala, kod
kojih je bitno da se za rad društava pribavlja kapital iz različitih izvora, bez obzira ko su lica
koja ga daju, društva lica zasnivaju se, pre svega, a odnosu intuitu personae, tj. na ličnim
odnosima lica koja čine to društvo, jer takvo društvo predstavlja ustvari zajednicu tih lica. 5

2. 1. Zakonski preduslovi za osnivanje privrednih društava

Zakon o preduzećima sadrži posebne odredbe o osnivanju društava, shodno sistematici

koju ovaj Zakon koristi, u zajedničkim odredbama o osnivanju preduzeća i društava, data su
ona rešenja koja se smatraju karakterističnim za sve tipove preduzeća i društava. Za pojedine
posebne specifične kategorije društava i njihovo osnivanje predviđena su odgovarajuće
odredbe u sklopu odredbi koje se odnose na pojedina konkretna društva. Međutim, ovakve
odredbe daju neke pogodnosti koje bi za društva omogućila jednostavniji način i postupak
osnivanja od onog postupka koji je predviđen kao zajednički za sva preduzeća i društva.
Zakon o preduzećima, kao što je već i istaknuto (u članu 8. St. 5. ), predviđa da se kao
osnivači mogu pojaviti, sve domaće i strane osobe, odnosno pravna lica pod uslovima
uzajamnosti. Ovde se radi o društvu sa mešovitim vlasništvom, koje se može osnivati u skladu
sa Zakonom o preduzećima u bilo kojoj formi društava lica ili društva kapitala, a u skladu sa
saveznim Zakonom o stranim ulaganjima. Kada je ulagač, recimo, jugoslovenski građanin koji
ima prebivalište, odnosno boravište u inostranstvu duže od godinu dana i strano lice (pravno
ili fizičko), mogu u skladu sa članom 2. Zakona o stranim ulaganjima,446 osnivati mešovito
preduzeće u kojem je učešće stranog kapitala veće od 51 %. 6

5 Iz obrazloženja uz Predlog Zakona o preduzećima, savezna skupština SRJ, A. S. br. 386/1 iz apri- la 1996 godine, str. 169
6 "Službeni list SFR", br. 79/94 sa kasnijim izmenama i dopunama

7
 Na taj način, strano lice ima mogućnost da osnuje sopstveno preduzeće na teritorij i
Jugoslavije. Iz tih razloga, kao što smo napred izneli, mogu se kao osnivači preduzeća u
mešovitoj svoj ini pojaviti i strana preduzeća, kao strano lice. Takođe, i naš građanin koji ima
prebivalište, odnosno boravište u inostranstvu duže od godinu dana, kao i strano lice, mogu
osnovati i preduzeće u mešovitoj svojini sa domaćim licem. Trebalo bi istaći, da je moguće i
kasnije postati članom nekog društva, na primer, akcionarom po osnovu načina, koji je pravno
moguć, a koji se razlikuje u zavisnosti od tipa društva o kojem se radi, a pr. Kupovinom udela,
kupovinom akcija i sl. Društvo u mešovitom vlasništvu, može da nastane i sa pretvaranjem
društvenog preduzeća u društvo - kada se ispune određeni uslovi o njegovoj transformaciji.
Kako je predviđeno u Zakonu o.preduzećima i Zakonu o stranim ulaganjima, za osnivanje
preduzeća ili društva (gde se kao osnivači pojavljuju strano i domaće lice i koje osnivaju
preduzeće u mešovitoj svojini ili društvo), potrebno da se sklopi ugovor o osnivanju u
pismenom obliku. Za takav ugovor predviđeno je da mora biti sačinjen u pismenom obliku.
Zakon ne predviđa čak i overu potpisa strana ugovarača. Međutim, propis o upisu u sudski
registar, posebno kada je reč o osnivaču - stranom fizičkom licu, zahteva podnošenje dokaza o
identitetu osnivača, odnosno da je takva strana osoba upisana u odgovarajući registar, pa se u
suštini dolazi do istoga. U nekim zemljama se zahteva, da ugovor ima oblik javnog
beležničkog akta. 7

Ugovorom se moraju predvideti, pre svega: firma društva, sedište društva, iznos
sredstava potrebnih za rad društva, odnosno vrsta i visina uloga i druge obaveze ugovornih
strana, u pogledu finansiranja zajedničkog poslovanja, upravljanja poslovanjem, delatnosti
društva koje se osniva, uslov i način za pribavljanje sredstava, prava i obaveze osnivača,
uslovi i način utvrđivanja i raspoređivanja dobiti, odgovornost ugovornih strana iz zajedničkog
poslovanja, trajanje ugovora o ulaganju, način vraćanja uloga, uslovi i način raskida ugovora,
rešavanje sporova, kao i druga pitanja koja su od značaja za osnivanje društva, po osnovu
zajedničkih ulaganja. Upis društva je konstitutivnog karaktera i od tog momenta ono sa

7 Kada se radi o stranim ulaganjima i osnivanju preduzeća i društva mešovitog vlasništva, tj. kad se kao ulagač pojavljuje strano lice, citirani Zakon o stranim ulaganjima (član 22) traži, da se
ugovor prijavljuje nadležnom Saveznom ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom, radi ocene da li je ugovor o ulaganju ili ugovor, odnosno odluka o osnivanju ili kupovini akcija u

skladu sa Zakonom o stranim ulaganjima i drugim saveznim zakonima kao i da li postoji uzajamnost. Kada Savezno ministarstvo nadležno za ekonomske odnose sa inostranstvom, ne donese
rešenje ni u roku od 30 dana, od dana prijema ugovora, odnosno odluke, smatraće se da su ispunjeni uslovi za upis društva u sudski registar. Ugovarači su dužni da autentični tekst ugovora o

ulaganju, odnosno odluke o osnivanju, kao i na srpskom jeziku i njihove izmene i dopune prijave Saveznom ministarstvu nadležnom za ekonomske odnose sa inostranstvom, u roku od 30 dana, od
dana njegovog potpisivanja.

8
upisom nastaje da postoji u pravnom prometu, kao pravno lice. Tada pravno lice stiče pravnu i
poslovnu sposobnost.

2.2. Društva lica

U društva lica spadaju, pre svega: ortačko društvo i komanditno društvo. Karakteristike
za ova društva su, to se ona formiraju intuitu personae, tj. pri formiranju - članovi društva
imaju u vidu pre ega ličnost članova društva, stoga ustupanje udela društva trećem licu
podleže saglasndsti svih članova društva.8 U društva lica, spadaju: ortačko društvo i
komanditno društvo. U pravnim sistemima nekih zemalja, jajvljaju se i tajna trgovačka
društva. U sadašnjem momentu, u našem pravnom sistemu, društvo gradanskog prava (tajno
9

društvo) ne pojavljuju se u pravnom poslovanju i ono, kao takvo, nije ni pravno lice i ne
upisuju se u sudski registar, a postoji samo u onim slučajevima, kada je tako nešto predviđeno,
između strana ugovornica - posebnim ugovorom. Tako se na primer, mogu osnovati razne
vrste konzorcijuma, po osnovu ugovora o osnivanju, što je ustvari jedan oblik, ugovora o
ortakluku i takvim ugovorom se uređuju određena međusobna pitanja ugovornih strana, kao i
međusobni odnosi članova konzorcijuma i delovanje prema trećim licima.

2.3. Društva kapitala

Društva kapitala su ona društva kod kojih je bitno udruživanje kapitala. Dakle, društvo
kapitala predstavlja ono trgovačko društvo kod kojih je suština udruživanje kapitala. Lica koja
udružuju kapital je posebno udruženje lica, ali taj momenat je u drugom planu. Ovakva
društva kapitala nastaju na osnovu ugovora, ali to nije jedini osnovni akt društva i ta društva
moraju doneti statut društva. Posle donošenja statuta određenog društva, ugovor o osnivanju
društva, gubi važnost pri delovanju društva sem kad sadrži određene odredbe kojim članovi
društva preuzimaju neke obaveze u vezi sa odnosima u društvu. Međutim, ovakavi se odnosi
ipak ustanovljavaju u statutu društva.
I I ZAKLJUČAK
8
Milićević Dejan., Ekonomija, Grifon, Beograd, 1995., str. 89
9 Tajno društvo (Stielegesellschafts), poznaju starija trgovačka zakonodavstva, kao na primer, nemačko pravo, a kasnije i austrijsko, koje se često naziva i društvo za počasne špekulacije koje se
prema trećim licima i ne pojavljuje kao društvo.

9
 Na kraju ovog seminarsko rada se izvodi zaljučak sam po sebi, a to je da je
preduzetnik je fizičko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti. Preduzetnik iz Zakona o
preduzeću, kao subjekt poslovnog prava treba da ima isti pravni režim kao i preduzeće tipa
društva lica. (firmu, delatnost, sedište, registraciju, poslovne knjige, neograničeie
odgovornosti, poreski režim...).
Preduzetnik se registruje registar nadležnog organa uprave u opštini a veliki preduz.
(preko 200.000$ godišnje) u privrednom sudu podnošenjem pismene prijave. Uslov da bi bio
preduzetnik: punoletstvo, poslovnu sposobnost, neosuđivanost, da obavlja trgovačku delatnost,
upis u registar...
Što se tiče privrednog društva pravna teorija definiše privredno društvo kao skup više
lica, pravnih i/ili fizičkih sa ciljem da obavljanjem neke trgovačke delatnosti, na osnovu
udruženja određenih uloga, ostvare određenu dobit koju između sebe dele na osnovu ugovora
o osnivanju. Zajedničko za sva društva je: ugovor o osnivanju, ulozi članova u glavnici i
učešće članova u deobi.
Najbitniji elemenat svakog privrednog društva je da ono predstavlja skup više lica
pravnih ili fizičkih; obavljanje delatnosti radi sticanja dobiti; podela dobiti na osnovu ugovora
o osnivanju; udeli u društvu su lako prenosivi; podnošenje rizika poslovanja samo do iznosa
uloženih sredstava.

I I I LITERATURA

10
1. Lienet P.B., Rea P.K.: Project Management for the 21st century, Academic Press,
London, 1998
2. Milićević Dejan., Ekonomija, Grifon, Beograd, 1995
3. Penezić Nenad, Ekonomika preduzeća, Poslovna škola Megatrend, Beograd, 1999
4. Predlog Zakona o preduzećima, savezna skupština SRJ, A. S. br. 386/1 iz aprila 1996
godine, str. 169
5. "Službeni list SFRJ", br. 79/94 sa kasnijim izmenama i dopunama
6.  Internet adrese:
 http://www.knowledge-nurture.com/ (preuzeto 29.10.2009. godine)
 http://www.corpgov.net/ (preuzeto 29.10.2009. godine)
 http://www.cynical.com/ (preuzeto 29.10.2009. godine)

11