UNIVERZITET U NIŠU

Fakultet zaštite na radu

SEMINARSKI RAD

Predmet:Energetski procesi I okruženje

Tema:Primena energije biomase u elektroenergetskim sistemima Srbije,

Evrope I sveta

Mentor: Student:

Jelena Malenović Nikolić Stefan Zlatković 14161

NIŠ,2017

1
 SADRŽAJ

1.Uvod.............................................................................................................................................3
2.Vrste i svojstva biomase...............................................................................................................4
3.Energetska zajednica I usklađivanje sa EU..................................................................................7
4.Primena energije biomase u Srbiji..............................................................................................10
5.Primena energije biomase u elektroenergetskim sistemima u Evropi........................................12
6.Primena energije biomase u svetu..............................................................................................14
7.Zaključak....................................................................................................................................15
8.Literatura.....................................................................................................................................16

2
1.Uvod

Pod biomasom se podrazumevaju sve vrste biološkog materijala koji je direktno ili
indirektno proizveden posredstvom reakcija fotosinteze (biljni reproduktivni materijal i njegovi
proizvodi ogrevno drvo,nus prerađevine drveta, energetske žitarice, ratarski i poljoprivredno-
industrijski nusproizvodi, nusproizvodi zivotinjskog porekla. Do sada su velike količine
biomase, uključujući tu i šumsku biomasu (i njihove sekundarne oblike) ostale neiskoriscene
iako potencijalno predstavljaju znacajan energetski resurs.Sa druge strane i drvo i ostala
poljoprivredna biomasa mogu biti uzgajani u energetske svrhe.Biomasa generalno (pa i šumska)
se moze koristiti kao biološko skladisše ugljenika.
Na kraju njihovog biološkog života mora postojati mesto konverzije u energiju kako bi se sprečio
gubitak usled raspadanja ili nekontrolisanog sagorevanja. U protivnom bi višegodisnja investicija
u proces skladištenja ugljenika u šumskoj biomasi jednostavno propala. Biomase prerađene u
čvrsta biogoriva mogu obezbediti značajan deo finalne energije koršćenjem odgovarajućih
tehnologija. Zbog toga su mnoge zemlje sirom sveta uključene u projekte osavremenjivanja
energetskih tehnologija za konverziju hemijski vezane energije drveta i biomasa u toplotnu
energiju. To su savremeni multidisciplinarni projekti kojima se omogućava korišćenje
energetskih šuma ili poljoprivrednih biomasa u energetskim postrojenjima visoke efikasnosti za

3
proizvodnju toplote ili toplote i električne energije.Ovi projekti dokazuju da energija iz biomasa
može biti tehnički efikasna, ekonomski isplativa, i alternativa fosilnim gorivima.

2.Vrste i svojstva biomase

 
  Biomasa  je biorazgradivi deo proizvoda, otpada i ostataka poljoprivredne proizvodnje
(biljnog I životinjskog porekla), šumarske i srodnih industrija. Energija iz biomase
dolazi učvrstom,tečnom (npr. biodizel, bioetanol, biometanol) i gasovitom stanju (npr. bioplin, plin
izrasplinjavanja biomase i deponijski plin). 1
Biomasa je obnovljivi izvor energije, a uopšteno se moţe
podeliti na drveni, ne drveni I životinjski otpad, unutar čega se mogu razlikovati:
 
•drvena biomasa (ostaci iz šumarstva, otpadno drvo),
•drvenauzgojena biomasa (brzorastuće drveće),
•ne drveno uzgojena biomasa (brzorastuće alge i trave),
• ostaci i otpaci iz poljoprivrede,
•životinjski otpad i ostaci,
• gradski i industrijski otpad.

4
Slika 1: (www.google.com) Slika 2: (www.google.com)

1.
Prof.dr D.Mitić, “Energija”, Niš, 2008

Glavna prednost u korištenju biomase kao izvora energije su o bilni potencijali, ne samo u tu
svrhu zasađene biljne kulture već i otpadni materijali u poljoprivrednoj i prehrambenoj industriji.
Plinovi koji nastaju korištenjem biomase mogu se takoĎer iskoristiti u proizvodnji energije.Prednost
biomase u odnosu na fosilna goriva je neuporedivo manja emisija
Štetnih plinova I otpadnih materija . Računa se da je opterećenje atmosfere sCO2 pri korištenju
biomase kao goriva zanemarivo, budući da je količina emitovanogCO2prilikom sagorevanja jednaka
količiniapsorbiranogCO 2tokom rasta biljke (slika B.1.) - ukoliko su seča i prirastdrvene mase u
odrţivom odnosu – 
1 hektar šumskih površina godišnje apsorbira jednakukoličinu CO
2koja se oslobađa sagorevanjem 88 000 litara loživog ulja ili 134 000 m3 prirodnog plina

5
Slika3:(Prof dr D.Mitić, “Energija”, Niš, 2008)

Međutim spaljivanje biomase s materijaaju se i drugi zagađujući plinovi te otpadne vode. Samo je
u velikim pogonima isplativa izgradnja ureĎaja za reciklaţu otpada, dok u manjim to nije isplati
vo pa se postavlja pitanje koliko je to u ekološkom smislu profitabilno. Osim toga,  prikupljanje,
transport i skladištenje biomase vrlo je skupo što je još jedan nedostatak ovetehnologije.
Korištenje biomase omogućava i zapošljavanje (omaterijaanje novih i zadrţavanje postojećih
radnih mesta), povećanje lokalne i regionalne gospodarske aktivnosti,osmaterijaivanje dodatnog
 prihoda u poljoprivredi, šumarstvu i drvnoj industriji kroz prodaju
biomase-goriva( procenjuje se da je u 2005. godini na poslovima proizvodnje biomase i njenog
korištenja za energiju na području Europske unije bilo zaposleno preko pola miliona ljudi)

6
Tabela1:( Podaci JP “Srbijašume”, www.srbijasume.rs)

Iako još postoje pitanja bez odgovora vezana na klimatske promene promatranjem ukupnog
životnog ciklusa biomase jasne postaju nedvojbene prednosti biomase u odnosu na ostale
 izvore energije .

3.Energetska zajednica I usklađivanje sa EU

 
Ratifikacijom Ugovora o osnivanju energetske zajednice 2006, Srbija je prihvatila obavezu da
primeni evropske direktive u oblasti obnovljivih izvora energije. Najnovijom direktivom EU o
obnovljivoj energiji iz 2009. postavljeni su obavezujući ciljevi za članice EU kako bi se
obezbedilo da do 2020. godine obnovljiva energija čini 20% ukupne potrošnje energije u
Evropskoj uniji. To ne znači da će sve članice morati da ostvare taj udeo već se on obračunava
na osnovu podataka o učešću u 2005. uz koeficijent uvećanja od 5%, ali se pritom uzima u obzir
i bruto domaći proizvod (BDP), što znači da će ekonomski najjače zemlje imati i zahtevnije
ciljeve. Članice EU su nakon usvajanja obaveze morale da u roku od godinu dana donesu plan za
ostvarenje utvrđenog cilja. Postavljeni su i međuciljevi, a prvi takav cilj je bio određen za ovu

7
godinu. Prilikom procene ostvarenja cilja Evropska komisija se pokazala kao vrlo striktna i
nepopustljiva i protiv svih koji nisu ostvarili cilj pokrenula je postupak.
 
Ciljevi za zemlje Energetske zajednice će se utvrđivati na osnovu podataka iz 2008. godine.
 
Utvrđivanje po istoj metodi cilja učešća obnovljivih izvora energije u potrošnji za 2020. i
njegovo ostvarivanje predstavlja poseban izazov za Srbiju, jer je, prema prvobitnom izveštaju
grčkog Centra za obnovljive izvore energije i uštedu (CRES), udeo obnovljivih izvora energije u
Srbiji iznosio čak 25%. Prema ranijim statističkim podacima srpskih institucija, taj udeo je bio
14%, ali ta istraživanja nisu obuhvatala sve aspekte potrošnje biomase zbog čega su ti bili podaci
nepotpuni. Nacrt završnog izveštaja CRES-a koji je na jesen 2011. dostavljen nadležnim
vlastima u Srbiji je, međutim, bio više u skladu sa procenama srpskih vlasti o udelu obnovljivih
izvora energije, odnosno nešto niži u odnosu na prvobitni izveštaj.
 
Radna grupa Energetske zajednice jugoistočne Evrope prihvatila je 6. decembra 2011. daudeo
energije iz obnovljivih izvora iznosi 21,2% u ukupnoj potrošnji energije u Srbiji, odnosno da to
bude osnovica za utvrđivanje obaveze Srbije za povećanje učešća obnovljivih izvora energije u
potrošnji do 2020. Na osnovu toga, Srbija je preuzela obavezu da do 2020. godine poveća udeo
energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji sa sadašnjih 21,2 na 27%.
 
Prethodno je Srbija pregovarala o cilju nastojeći da ga umanji. Ono što je predstavljalo izazov za
Srbiju jeste da bi sa visokom polaznom osnovom, uvećanjem od 5% i na osnovu BDP-a na kraju
taj cilj mogao biti visok: procene su bile da bi cilj mogao da bude i 29%. Za Srbiju bi to značilo
da mora da značajno poveća proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, što zahteva ulaganja.
Izazov predstavlja i podsticanje krčenja šuma ili sadašnjega načina korišćenja biomase koji je
vrlo neefikasan jer se koriste uređaji poput "smederevaca" ili kaljevih peći koji imaju izuzetno
mali stepen efikasnosti. Stav srpskih vlasti je bio i da bi Srbija imala i kraći rok i veći godišnji
procenat uvećanja udela u potrošnji od članica EU jer su one sa sprovođenjem svojih programa
krenule 2008. godine, što znači da imaju period od više od 11 godina za primenu i godišnju stopu
uvećanja od 0,5%. U slučaju da je 2012. počela sa ostvarivanjem postavljenog cilja Srbija ne bi
imala više od osam godina da ostvari taj cilj zbog čega bi godišnja stopa uvećanja bila veća.

8
Srbija je tražila i da za nju godišnja stopa uvećanja bude 0,5%, odnosno da ukupni koeficijent
uvećanja iznosi 4%.
 

Dijagram 1: (http://www.agroplod.rs/obnovljivi-izvori-energije/biomasa-obnovljiv-izvor-energije/)

 
Nova direktiva EU predviđa mere za saradnju sa potpisnicima Ugovora o energetskoj zajednici,
pošto primene direktivu, ali su i pre toga predviđeni neki podsticaji. Direktiva omogućava i
saradnju članica EU u zajedničkim projektima sa trećim zemljama a pruža im mogućnost da
uključe uvezenu obnovljivu energiju u dostizanje nacionalnih obavezujućih ciljeva.

Prema Nacionalnom akcionom planu za obnovljive izvore energije u Srbiji da bi se do 2020.

ostvario cilj od 27% udela obnovljivih izvora energije potrebno izgraditi 1.092 megavata novih
kapaciteta za proizvodnju strje. Za to će biti potrebno ulaganje od dve milijarde evra u narednih
sedam godina.
 

9
Akcioni plan, koji je predstavljen u februaru 2013, predviđa da do 2020. u pogonu budu objekti
snage 500 megavata za proizvodnju struje iz vetra, 438 megavata mini hidroelektrana, 100
megavata elektrana na biomasu, 30 megavata na biogas, po 10 megavata na deponijski gas i
sunčevu energiju, tri megavata za elektrane na otpad i jedan megavat na geotermalnu energiju.
 
Prema planu, učešće obnovljivih izvora u sektoru električne energije trebalo bi da se poveća sa
sadašnjih 29% na 37% do 2020. godine, u energiji za grejanje i hlađenje sa 26 na 30%, i u
sektoru saobraćaja kroz upotrebu biogoriva sa sadašnjih nula na 10%.

U cilju usklađivanja sa ciljevima EU do 2020. u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske

efikasnosti EPS je u maju 2011. objavio strateški dokument, Belu knjigu, koji sadrži pregled
obaveza i planiranih aktivnosti. Procenjuje se da će za realizaciju tih planova biti potrebno oko
četiri milijarde evra. U oblasti obnovljivih izvora energije EPS planira izgradnju i revitalizaciju
35 malih hidroelektrana i u tom cilju je sa Ministarstvom poljoprivrede potpisao Protokol o
saradnji u realizaciji projekata energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije.
EPS planira i ulaganje u vetroparkove i solarne elektrane.
 
EPS namerava i da bolje iskoristi hidropotencijal. U tom cilju je planirana izgradnja novih
centrala, a najznačajniji projekat je izgradnja pet hidroelektana na Velikoj Moravi ukupne snage
150 megavata. Partner je nemačka kompanija RVE Inodži (RWE Innogy). Belom knjigom EPS-a
predviđena i gradnja reverzibilne hidroeletrane Ðerdap 3 i projekat elektrana na gornjem delu
Drine, koje EPS takođe namerava da radi sa kompanijom RWE. Da bi se povećala energetska
efikasnost elektrana i smanjila emisija ugljen-dioksida EPS planira da zatvori više starih
elektrana ukupne snage 1.100 megavata do 2020. godine i nadomesti ih novim efikasnijim
postrojenjima na ugalj.

4.Primena energije biomase u Srbiji

 
Najznačajniji obnovljivi izvor energije u Srbiji je biomasa čiji se energetski potencijal
procenjuje na oko 2,7 miliona ten i koji bi prema nekim procenama mogao da zadovolji 30%
10
energetskih potreba Srbije. Čine ga ostaci u šumarstvu i drvnoj industriji (oko milion ten), i
ostaci u ratarstvu, stočarstvu, voćarstvu, vinogradarstvu i primarnoj preradi voća (1,7 miliona
toe). Energetski potencijal biomase u stočarstvu koji je pogodan za proizvodnju biogasa je
procenjen na 42 000 ten. Na jugu Srbije najzastupljenija je šumska, odnosno drvna biomasa, a na
severu poljoprivredna biomasa poput slame, kukuruzovine, granja, koštica, ljuski i životinjskog
izmeta. Biomasa se deli na čvrstu (drvni ostaci), tečnu (biodizel i bioetanol) i gasovitu (biogas).
Biomasa se sada najviše koristi za zagrevanje domaćinstava na daljinsko grejanje, ali i za
proizvodnju električne energije.

Slika 4: (www.google.com)

Koristi se za proizvodnju biogoriva za saobraćaj, kao i za proizvodnju hemikalija i bioplastičnih

materijala. Prema nekim procenama, samo korišćenjem drvnih ostataka u Srbiji bi moglo da se
obezbedi dovoljno energije za potrebe 800.000 domaćinstava. Vlada Srbije je 2010. godine
usvojila Akcioni plan za biomasu kojim su obuhvaćene procedure za investicije, utvrđeni
problemi i predložena rešenja i rokovi, kao i nadležne ustanove koje treba da rade na tome.

Tabela 2: (Prof dr D.Mitić, “Energija” Niš 2008)

11
I u Evropi i u Srbiji ključni problem kod biomase je da se osigura dugoročno snabdevanje tom
sirovinom. Za investitore je ključno da kada ulaze u velike investicije osiguraju snabdevanje
biomasom na više godina, kako se ne bi desilo da jedne godine raspolažu sirovinom a druge ne.
To je ujedno i jedan od uslova koje traže banke da bi finansirale takve projekte. U Srbiji za to
postoje izvesna zakonska ograničenja, poput obaveze da se na tenderima realizuje prodaja
biomase zbog čega ne mogu da se sklapaju dugoročni ugovori o snabdevanju a investitori
rizikuju da ostanu bez sirovine ako ne pobede na tenderu.2
 _______________________________________________________-
2
http://www.vps.ns.ac.rs/SB/2010/4.5.pdf

U okviru energetskog sistema Republike Srbije obavlja se eksploatacija domaće primarne

energije (uglja, nafte, prirodnog gasa, obnovljivih izvora energije), uvoz primarne energije (pre
svega nafte i prirodnog gasa), proizvodnja električne i toplotne energije, sekundarna prerada
uglja, kao i transport i distribucija energije i energenata do krajnjih potrošača finalne energije.

12
Dijagram 2: http://www.vps.ns.ac.rs/SB/2010/4.5.pdf

5.Primena energije biomase u elektroenergetskim sistemima u Evropi

S obzirom da potencijali drvene biomase izravno zavise o sadnji, prikazat će se neki potencijali

proizvodnje bioplina, te biodizela u svetu. U poslednjih 15 godina proizvodnja je znatno skočila, s
gotovo nula tona u 1991. na 580 000 tona u 1998. godini. Prošle se godine proizvelo oko 3,5miliona
tona biodizela, od čega gotovo90% proizvodnje otpada na zemlje EU.
Vodeći proizvođači biodizela su Nemačka, s više od 400 000 i Francuska sa 120 000 tona godišnje.
Slede Italija, Češka, Belgija, Austrija, i Švedska. U Nemačkoj i Austriji trenutno radi više od
hiljadu  biodizelskih pumpi, koje ekološko gorivo prodaju znatno jeftinije od fosilnog eurodizela.

Tabela3: Podaci JP “Srbijašume”, www.srbijasume.rs

13
Hrvatska ima veliki šumski potencijal s gotovo 45% teritorija prekriven je šumom
-ukupni godišnji prirast je 9.6miliona m3, s razvijenom drvnom industrijom te značajnimudelom
 poljoprivrede i stočarstva u ukupnom gospodarstvu, a to znači izvrsna osnova za proizvodnju energije
iz biomase (posebno u Slavoniji, gde je ponaročito izražen potencijal korištenja poljoprivredne biomase). 3

Poslednjih godina došlo je do smanjenja korištenja biomase, jer se sve manje domaćinstava greje na
drva, dok s druge strane biomasa nije značajnije uticala na proizvodnju električne energije.
Uvođenjem novih tehnologija i mehanizama podrške očekuje se da će tehnički potencijal biomase i
otpada za period do 2030. godine porasti na nivou od 50 do 80 PJ (u Finskoj se već danas iz biomase
pokriva preko 25% svih ukupnih potreba za energijom).

3
Prof dr D.Mitić, “Energija”, Niš, 2008.

6.Primena energije biomase u svetu

14
 Biomasa je već doprinela 5% od Evropske unije (EU) energijom, a 65% od ukupne
proizvodnje obnovljive energije; pretežno za toplotne i električne energije. U dugoročnom,
doprinos biomase u energiju EU isporuka može povećati do 20%, zavisno od pravila usvojenog
od strane EU u odnosu na poljoprivredu, održivost, bezbedno snabdevanje energijom i Kjoto
obaveza) uglavnom proizvode električnu energiju. Međutim, samo 20% trenutnog snabdevanja
energijom EU je u obliku struja - Preostalih 80% je u obliku goriva za grejanje i transport.
Biomasa je jedini OIE koji proizvodi čvrsta ili tečna goriva, koja se može koristiti kao ili
transformisan u, goriva za grejanje (u zgradama i industriji) i transport. Pored toga, biogoriva su
jedna od nekoliko opcija za neto CO2 bez sistema za transport aplikacije.

Dijagram 2: http://www.agroplod.rs/obnovljivi-izvori-energije/biomasa-obnovljiv-izvor-energije/

7.Zaključak

15
 Široka primena obnovljivih izvora energije, stvarnost je većine razvijenih zemalja
Evrope. Ne samo iz razloga što su ekološki pogodniji od fosilnih goriva, već prvenstveno zato
što su to domaći izvori energije i što povećavaju zaposlenost stanovništva. Zato nikoga ne treba
da čude opsežne aktivnosti većine evropskih zemalja na polju ekonomskog podsticanja primene
energije vetra, biomase, zemljine toplote i sunčevog zračenja. Ugledajući se na primere Španije i
Italije, Srbija može pronaći put za brži izlazak iz nadolazeće energetske krize koja će ubrzo
zameniti sadašnju finansijsku krizu. Važno je da domaći donosioci odluka što pre razumeju
ekonomsku neophodnost podsticanja početne primene obnovljivih izvora energije. Misli se na
energiju vetra i geotermalnu energiju, kojima Srbija raspolaže u znatnim neiskorišćenim
razmerama. Kad je reč o hidroenergiji i energiji sunčevog zračenja, stanje je znatno povoljnije.

8.Literatura

16
 http://www.vps.ns.ac.rs/SB/2010/4.5.pdf
 Podaci JP “Srbijašume”, www.srbijasume.rs
 http://www.iitmicrogrid.net/microgrid/pdf/papers/renewables/BiomassEnergy.pdf
 http://www.agroplod.rs/obnovljivi-izvori-energije/biomasa-obnovljiv-izvor-
energije/
 Prof dr D.Mitić, Mr M. Stanković, M.Protić, “Biomasa u termoenergetici”
Beograd 2009.
 Prof dr D.Mitić, Mr M.Stanković, M.Protić, “Biomasa za toplotnu energiju” Niš,
2009.
 Prof dr D.Mitić, “Energija” Mašinski fakultet, Niš 2008.

17