6

ODLUČIVANJE U USLOVIMA RIZIKA - PRIMENA

KONCEPTA KORISNOSTI

6.1 Kardinalna korisnost

Za racionalan izbor u uslovima izvesnosti bilo je dovoljno da naše prefe-
rencije zadovolje uslove asimetričnost, kompletnost i tranzitivnost. Na-
žalost, ovako određene preferencije prema ishodima akcija nisu pouzda-
na osnova za racionalne odluke u uslovima rizika. Ovde nije dovoljno
samo da jednu opciju preferiramo u odnosu na drugu, već je potrebno
da znamo za koliko je preferiramo. Drugim rečima, korisnosti koje pripi-
sujemo pojedinim ishodima, umesto na ordinalnoj skali, moraju biti
merljive na preciznijoj, kardinalnoj skali. Da bismo to postigli, naše pre-
ferencije moraju da zadovolje još četiri uslova racionalnosti, ali ovoga
puta pri izboru između rizičnih opcija.
Rizičnu opciju prikazujemo u obliku igre na sreću ili lutrije sa dva moguća is-
hoda: »dobitkom«, D, koji se realizuje sa verovatnoćom q, i »gubitkom«,
G, koji se realizuje sa verovatnoćom 1-q. Lutriju obeležavamo sa
L(q,D; 1-q, G), i grafički je predstavljamo na sledeći način:

Pre nego što se upoznamo sa dopunskim ulovima racionalnosti potreb-

no je da naglasimo da rizičnu opciju ne treba da dovodimo u vezu sa ak-
cijama među kojima biramo u uslovima rizika i neizvesnosti. Ona pred-
stavlja fiktivnu opciju koja služi isključivo da bismo preciznije odredili prefe-
rencije. Takođe, »dobitak« i »gubitak« na lutriji ne treba tumačiti u bu-
kvalnom smislu; u jednom problemu »dobitak« može biti minimalni tro-
šak ili gubitak, dok se u drugom problemu »gubitak« može odnositi na
najmanji profit u skupu posmatranih.
Dopunski uslovi racionalnosti su:
 Kontinuitet preferencija
 Zamenjivost (Mogućnost supstitucije)
110 TEORIJA ODLUČIVANJA

 Monotonost
 Redukcija složenih lutrija

Kontinuitet preferencija – Posmatrajmo tri opcije koje smo rangirali na

osnovu svojih preferencija (od najbolje ka najgoroj): x, y, z. Uslov zahte-
va da smo u stanju da formulišemo lutriju L (čiji je »dobitak« jednak naj-
boljoj opciji, D=x, a »gubitak« najgoroj opciji, G=z), koju smatramo jed-
nako dobrom kao i sigurnu opciju y. Drugim rečima, moramo biti spo-
sobni da odredimo verovatnoću, q, sticanja opcije x, za koju ćemo biti in-
diferentni između sigurnog dobitka alternative y i učešća u lutriji čiji su
mogući ishodi najbolja i najgora alternativa, tj. x i z.

Objasnimo uslov na sledećem primeru.

Pretpostavimo da raspolažemo kapitalom od 100000 dinara (y=100000),
koji možemo da investiramo u rizičan projekat (L). Ako se projekat us-
pešno realizuje, zaradićemo 500000 din. (x=500000), a ako propadne,
ostaćemo bez uloženog kapitala (z=0). Zaključujemo da je redosled isho-
da po preferencijama: 500000, 100000, 0, tj. da važi xPy, yPz i xPz. Da li će-
mo se opredeliti za y ili za L, u velikoj meri zavisi od šansi uspešne reali-
zacije projekta, q (0 q  1). Ako je verovatnoća uspeha veoma visoka (q je
bliska 1) preferiraćemo investiciju, ali ako su šanse na uspeh skromne ili
male, verovatno ćemo odustati od projekta i zadržati kapital. Uslov kaže
da postoji takva verovatnoća, q, pri kojoj siguran iznos od 100000 din.
smatramo jednako dobrim kao i učešće u projektu L kojim možemo dobi-
ti 500000 din, sa verovatnoćom q, ili 0 din., sa verovatnoćom 1-q:

Vrednost verovatnoće q nije jedinstveno određena. Svako od nas će (sho-

dno svojim psihološkim karakteristikama, socijalnom statusu, kulturi
kojoj pripada i slično), biti indiferentan između y i L za različite vredno-
sti verovatnoće q. (Odredite vrednost q za koju biste bili indiferentni iz-
među y i L.)
Iako se pretpostavka o kontinuitetu preferencija čini prihvatljivom, ba-
rem kao uslov konzistentnosti izbora, ima primera koji pokazuju da ona
nije uvek ispunjena. To je slučaj kada »gubitak« na lutriji predstavlja
ekstremno nepovoljan ishod, zbog čega bismo lutriju teško prihvatili i
uz minimalnu verovatnoću javljanja »gubitka«. Ako su, na primer, mo-
gući ishodi lutrije: 1 mil.din. i doživotna robija, verovatno bismo je odba-
cili za bilo koju vrednost q manju od 1.
Glava 6 - Odlučivanje u uslovima rizika 111

Zamenjivost (Mogućnost supstitucije) - Ako smatramo da su alternative

x i y jednako dobre, onda su jednako dobre i dve identične lutrije, L1 i L2,
od kojih jedna kao »dobitak« nudi alternativu x, a druga kao »dobitak«
nudi alternativu y. Drugim rečima, ako smo indiferentni pri izboru iz-
među dve opcije, onda nam mora biti svejedno koja od njih će se realizo-
vati (biti »dobitak« na lutriji).

Pretpostavimo da imate mogućnost da konkurišete za stipendiju za post-

diplomske studije na dva univerziteta, x i y, koje smatrate jednako do-
brim po svim relevantnim parametrima (xIy). Ako su mogućnosti dobija-
nja stipendije na oba univerziteta iste, a vi ne možete konkurisati na oba,
trebalo bi da vam je svejedno na koji konkurs ćete poslati prijavu, tj. ako
važi (xIy) , onda je L1IL2, gde je L1(q, x; 1-q, z) i L2(q, y; 1-q, z).
Ali, ovaj uslov zahteva i da budemo indiferentni pri izboru kada jednu
od sigurnih opcija zamenimo lutrijom. Pretpostavimo da smo indiferent-
ni između opcije y i lutrije L sa ishodima x i z (tj. yIL, gde je L(q, x; 1-q,
z)). Onda moramo biti indiferentni i između dve lutrije, L1 i L2, koje su
po svemu identične osim što jedna kao »dobitak« nudi opciju y, a druga
kao »dobitak« nudi lutriju L.

Dok je prvi oblik uslova zamenjivost prihvatljiv, drugi oblik je veoma

strog što ćemo pokazati na prethodno posmatranom primeru investicio-
nog projekta.
Pretpostavimo da smo indiferentni između sigurnog iznosa y=100000
din. i lutrije L (sa ishodima 500000 din. i 0) kada je verovatnoća javljanja
»dobitka« jednaka q=3/4, tj. 100000 I L(3/4, 500000; 1/4, 0). Sada su nam
ponuđena dva projekta - lutrije, L1 i L2, koje su po svemu identične osim
što lutrija L1 kao »dobitak« nudi iznos od 100000 din., dok je »dobitak«
lutrije L2 lutrija L. Pretpostavimo, na primer, da je verovatnoća sticanja
»dobitka« u obe lutrije 1/2 i da je »gubitak« jednak w. Tada je L 1(1/2,
100000; 1/2, w) i L2(1/2, L; 1/2, w). Ako siguran dobitak od 100000 din.
smatramo jednako dobrim kao i lutriju L, onda na osnovu uslova zame-
njivost treba da smo indiferentni između lutrija L1 i L2 , tj. L1I L2.
112 TEORIJA ODLUČIVANJA

Nažalost, većina ljudi se ne ponaša u skladu sa navedenim uslovom.

Razlog je što iznos od 100000 din., koji je u prethodnom slučaju bio izve-
stan ishod, ovde predstavlja samo mogući »dobitak« lutrije L1. Zbog to-
ga, po pravilu, lutrije L1 i L2 ne smatramo jednako prihvatljivim, a prefe-
riranjem bilo koje od njih (na primer, L2) narušavamo uslov zamenjivost.

Monotonost - Ako dve lutrije, L1 i L2, imaju identične ishode, onda ćemo
uvek birati onu lutriju sa većom verovatnoćom sticanja »dobitka«. Ako
je L1=(p, x; 1-p, z) i L2(q, x; 1-q, z) i 0q<p1, onda L1PL2.

Pretpostavimo da je konkurencija za stipendiju na univerzitetu x dva pu-

ta slabija od one na univerzitetu y. Budući da opcije x i y smatrate jednako
dobrim (xIy), prijavićete se na univerzitet x jer su vaše šanse za sticanje
stipandije na njemu dva puta veće.

U poređenju sa prethodnim uslovom (koji nije lako zadovoljiti), monot-

onost je veoma blag uslov. Pri izboru između dve akcije kojima možemo
postići isti cilj logično je da ćemo izabrati onu sa većim šansama na
uspeh. Ipak ga navodimo kao uslov racionalnosti jer uvek ima pojedi-
naca čije ponašanje odstupa od pravila: to su nepopravljivi hazarderi (u
literaturi često navođeni igrači ruskog ruleta i alpinisti), čije ekstra-
vagantno ponašanje ne smatramo racionalnim.

Redukcija složenih lutrija – Posmatrajmo tzv. složenu lutriju, L3, čiji su

ishodi nove lutrije, L1 i L2.1 Naš stav prema lutriji L3 treba da bude iden-
tičan sa stavom prema »prostoj« lutriji, koju dobijamo svođenjem slože-
ne (dvoetapne) lutrije na jednoetapnu, primenom računa verovatnoće.

1 Kao primer složene lutrije možemo navesti rulete, koji su se svojevremeno mogli naći
na brojnim mestima po Parizu, a čije su premije bili lozovi nacionalne lutrije: Baumol,
W. J. Economic Theory and Operations Analysis, (fourth edition), Prentice Hall Internatio-
nal, Inc. London, 1977, str. 430.
Glava 6 - Odlučivanje u uslovima rizika 113

Drugim rečima, lutriju L3 (koja se sprovodi u dve etape) vrednovaćemo

na osnovu konačnih, izračunatih verovatnoća sticanja »dobitka« i »gu-
bitka«. Samim tim, bićemo indiferentni između lutrije L3 i računskim pu-
tem dobijene »proste« (jednoetapne) lutrije, L4 (u kojoj su verovatnoće
sticanja »dobitka« i »gubitka« izračunate na osnovu verovatnoća u obe
etape složene lutrije). Ako su lutrije L1, L2 i L3 takve da je:
L1 = L(a, x; 1-a, y),
L2 = L(b, x; 1-b, y) i
L3 = L(q, L1; 1-q, L2),
onda je verovatnoća sticanja »dobitka«, x, u jednoetapnoj lutriji, L4, jed-
naka r=qa+(1-q)b, a verovatnoća sticanja »gubitka«, y, je (1-r )=q(1-a)+
(1-q)(1-b). Samim tim, složenu lutriju L3 treba da smatramo jednako do-
brom kao i računskim putem izvedenu prostu lutriju L4=L(r, x; 1-r, y),
ako je r= qa+(1-q)b, (0 r 1).

Uslov zahteva da prilikom izbora ne ispoljavamo preferencije prema sa-

mim postupcima realizacije opcija (lutrijama), već da naše preferencije
zavise isključivo od mogućih ishoda opcija i verovatnoća njihovog javlja-
nja. Drugim rečima, nezavisno od razlika u načinima na koje sprovodi-
mo dve akcije, smatraćemo ih jednako dobrim ako one sa istim verovat-
noćama nude istovetne ishode.
Po mišljenju nekih kritičara ovaj uslov eliminiše zadovoljstvo ili neprijat-
nost koje pojedincu pruža kockanje. Pasionirani kockar neće biti indife-
rentan između proste i dvoetapne lutrije (druga će mu verovatno pruža-
ti više zadovoljstva), dok će osoba koja kockanje smatra porokom želeti
da ga svede na najmanju moguću meru (pa će preferirati prostu lutriju).
Ipak, ovde treba imati u vidu činjenicu da posmatramo teorijske lutrije,
koje se sprovode i isplaćuju istog trenutka; uslov možemo shvatiti kao
zahtev da verovatnoće koje pripisujemo složenim događajima izračuna-
vamo primenom pravila računa verovatnoće.
114 TEORIJA ODLUČIVANJA

6.2 Kardinalna funkcija korisnosti

Navedenih sedam uslova (asimetričnost, kompletnost, tranzitivnost,
kontinuitet preferencija, zamenjivost, monotonost i redukcija složenih
lutrija) predstavljaju uslove racionalnog izbora fon Nojmana i Morgen-
šterna. Ovi uslovi moraju biti zadovoljeni da bismo precizno izrazili svo-
je preferencije između opcija. Ako ih ispunjavamo, onda smo sposobni ne sa-
mo da formiramo rang-listu opcija po prioritetu, već i da poredimo razlike izme-
đu svake dve opcije.
I u ovom slučaju strukturu preferencija možemo izraziti preko numerič-
kih vrednosti, tzv. kardinalnih korisnosti. Svakoj raspoloživoj opciji pri-
družićemo jedan broj, u(), koji nazivamo kardinalnom korisnošću opcije.
Postupak kojim strukturu preferencija preslikavamo u skup racionalnih
brojeva na intervalnoj skali nazivamo kardinalnom funkcijom korisnosti.2
Kardinalna funkcija korisnosti ima sledeće osobine:
1) u(x)  u(y) ako i samo ako je xPy
2) u(x) = u(y) ako i samo ako je xIy. (6.1)
3) Neka je L = L(q, x; 1-q, y); tada je u(L)= qu(x) + (1-q) u(y).
4) svaka funkcija u' koja zadovoljava uslove (1), (2) i (3)predstavlja
pozitivnu linearnu transformaciju od u.
Ako je uporedimo sa ordinalnom funkcijom korisnosti vidimo da, pored
zajedničkih osobina ((1) i (2)), kardinalnu funkciju odlikuje i osobina (3),
da je korisnost lutrije jednaka njenoj očekivanoj korisnosti. Očekivana korisnost
lutrije L predstavlja zbir proizvoda korisnosti njenih ishoda i verovatno-
ća javljanja tih ishoda.
Zadržimo se na trenutak na interpretaciji numeričkih vrednosti kardi-
nalnih korisnosti, u(.). Pretpostavimo da smo poredili tri opcije: x, y i z, i
da smo im pripisali sledeće kardinalne korisnosti:
u(x)=20, u(y)=10, u(z)=5.
Na osnovu ovih vrednosti zaključujemo da je rang-lista opcija po priori-
tetu: x, y, z. Ali, kardinalne korisnosti nam daju i dodatnu informaciju.
Budući da su merljive na intervalnoj skali, razlike:
u(x)-u(y)=20-10=10 i

2 Mada je termin kardinalna korisnost već prihvaćen u našoj stručnoj literaturi, napomeni-
mo da bi prikladniji i precizniji termin bio intervalna korisnost. Kao što ćemo uskoro vi-
deti, ovaj tip korisnosti je merljiv na tzv. intervalnoj skali koja, zajedno sa skalom od-
nosa, pripada grupi kardinalnih skala.
Glava 6 - Odlučivanje u uslovima rizika 115

u(y)-u(z)=10-5=5,
kao i njihov odnos:
u ( x)  u ( y) 10 2
 
u( y)  u( z) 5 1
otkrivaju da je po našem mišljenju alternativa x bolja od y dvostruko vi-
še nego što je alternativa y bolja od z.
Takođe, na osnovu odnosa:
u ( x)  u ( z ) 15 3
 
u( y)  u( z) 5 1
zaključujemo da alternativu x u odnosu na z preferiramo tri puta više
nego što alternativu y preferiramo u odnosu na z.
Ipak, na osnovu kardinalnih korisnosti ne možemo da zaključimo, na pri-
mer, da je alternativa x dva puta bolja od alternative y ili da je x tri puta
bolja od alternative z. Kardinalna korisnost nije merljiva na najpreciznijoj
skali, tzv. skali odnosa, zbog čega nije moguće porediti nivoe korisnosti.
Drugim rečima, ne možemo precizno da izračunamo dobrobit koju nam
pruža svaka opcija, već samo da poredimo njihove razlike, tj. porast ili smanje-
nje korisnosti koje ostvarujemo zamenom jedne alternative drugom.
Na osnovu osobine (4) u (6.1), jednom određene kardinalne korisnosti
opcija možemo prikazati bilo kojim skupom brojeva koji predstavljaju
njihovu pozitivnu linearnu transformaciju,3 datu u obliku:
u'(x)=au(x)+b, gde je a>0.

Ako je, na primer, u'(.)=2u(.)-15, korisnosti gore posmatranih opcija, x, y

i z, ćemo prikazati brojevima datim u trećoj koloni tabele 6.1.
Tabela 6.1
Kardinalna korisnost
Ishodi
u(.) u'(.)=2u(.)-15
x 20 25
y 10 5
z 5 -5

3 Neki autori (na primer, M. Resnik) je nazivaju i intervalnom transformacijom, jer ona
predstavlja dozvoljenu transformaciju intervalno merljivih pojava, a samim tim i kardi-
nalne korisnosti.
116 TEORIJA ODLUČIVANJA

Vidimo da i na osnovu ovih brojeva donosimo iste zaključke kao i na

osnovu korisnosti u(.), odnosno, alternativu x u odnosu na y preferiramo
dva puta više nego što alternativu y preferiramo u odnosu na z:
u ' ( x)  u ' ( y ) 25  5 20 2
   ;
u ' ( y)  u ' ( z ) 5  (5) 10 1
takođe, alternativu x u odnosu na z preferiramo tri puta više nego alter-
nativu y u odnosu na z:
u ' ( x)  u ' ( y ) 25  (5) 30 3
   .
u ' ( y )  u ' ( z ) 5  (5) 10 1

Metod standardne igre

Prisetimo se da smo ordinalne korisnosti opcija određivali lako. Prikazi-

vali smo ih ili empirijskim vrednostima, ili smo ih birali proizvoljno, vo-
deći računa da preferiranoj opciji pripišemo veću numeričku vrednost, a
jednako dobrim opcijama istu. Za razliku od njih, kardinalne korisnosti
opcija izračunavamo primenom određenih procedura, među kojima je
najpoznatija tzv. metod standardne igre (referentne lutrije) fon Nojmana i
Morgenšterna.
Proceduru sprovodimo u četiri koraka.4 Pretpostavimo da imamo ukup-
no n opcija.
1. U prvom koraku poredimo opcije među sobom i određujemo njiho-
vu rang-listu; obeležimo sa: xn, xn-1, ..., x1 poredak opcija po preferen-
cijama od najbolje ka najgoroj.
2. U drugom koraku formulišemo tzv. referentnu lutriju, L, čiji je »do-
bitak« jednak najboljoj opciji, xn, a »gubitak« najgoroj, x1, tj. L(q, xn;
1-q, x1).
3. U trećem koraku svakoj od preostalih (n-2) opcija, xi (i=2,3,...,n-1),
pridružujemo po jednu lutriju, Li=L(qi, xn; 1-qi, x1), i=2,3,...,n-1. Refe-
rentnu lutriju Li određujemo na sledeći način: biramo verovatnoću
(qi) javljanja »dobitka« (xn) za koju opciju xi smatramo jednako do-
brom kao i učešće u lutriji Li:

4 Lapin, L. Statistics for Modern Business Decisions, (fourth edition), Harcourt Brace Jova-
novich Pub., Orlando, 1987, str. 745.
Glava 6 - Odlučivanje u uslovima rizika 117

Izaberite qi (0  qi  1) tako da važi

Drugim rečima, određujemo vrednost qi za koju je u(xi)=u(Li). Budu-

ći da je (na osnovu osobine (3) u (6.1)) korisnost lutrije Li jednaka:
u(Li)= qiu(xn) + (1-qi)u(x1),
na osnovu u(xi)=u(Li) sledi da je korisnost opcije xi jednaka:
u(xi) = qiu(xn) + (1- qi)u(x1).
4. U četvrtom koraku ishodima referentne lutrije L (tj. najboljoj i najgo-
roj opciji u skupu n) pridružujemo proizvoljne numeričke vrednosti
(korisnosti). Ako odlučimo da korisnosti svih opcija prikažemo na
skali 0, 1, onda će odgovarajuće korisnosti biti u(x1)=0 i u(xn)=1.
Tada, korisnost opcije xi iznosi:
u(xi) = qi 1 + (1- qi)0 = qi, i=2,3,...,n-1,
tj. ona je jednaka verovatnoći javljanja »dobitka« u referentnoj lutriji.
Metod standardne igre možemo koristiti i za određivanje kardinalnih kori-
snosti kvalitativnih opcija. Na primer, ako nam se nudi putovanje u jedan
od sledećih gradova: Pariz, Rim, London, Prag i Lisabon, potrebno je da
opcije prvo uredimo po prioritetu. Ako je naša rang-lista, na primer:
Lisabon, Pariz, Prag, London, Rim,
formulisaćemo referentnu lutriju u kojoj je »dobitak« - odlazak u Lisa-
bon, a »gubitak« - odlazak u Rim. Za ostale destinacije treba odrediti ve-
rovatnoće sticanja »dobitka« za koje ćemo biti indiferentni između sigur-
nog putovanja u navedeni grad i učešća u lutriji. Na primer:

Izaberite qi (0  qi  1) tako da važi

118 TEORIJA ODLUČIVANJA

Nakon toga, proizvoljno ćemo izabrati korisnosti ekstremnih opcija (na

primer, u(Lisabon)=1 i u(Rim)=0) a ostalim destinacijama pridružićemo
korisnosti po gore objašnjenoj proceduri.5

6.3 Korisnost novca

Vratimo se problemu izbora koji smo posmatrali u prethodnom pogla-

vlju (Tabela 5.11), kojim smo pokazali da empirijske vrednosti ishoda (u
novčanom izrazu) ne odražavaju verno strukturu naših preferencija. Za
pravilan izbor između ovih akcija potrebno je da ishode akcija izrazimo
u kardinalnim jedinicama korisnosti.
Tabela 6.2 Tabela 6.3
Događaj Rang-lista
Akcija Verovatnoća Korisnost
S1 S2 novčanih ishoda
A1 0 3 v12=3 1
A2 1 2 v22=2 0,95 0,95
v21=1 0,65 0,65
Verovatnoća 0,5 0,5 v11=0 0

Da bismo izračunali kardinalnu korisnost novčanih ishoda, primeniće-

mo već objašnjen metod standardne igre.
Sve ishode u tabeli odlučivanja tretiramo kao nezavisne, sigurne opcije i formi-
ramo njihovu rang-listu po prioritetu: v12=3, v22=2, v21=1 i v11=0.
Zatim formulišemo referentnu lutriju, L, čiji je »dobitak« jednak najbo-
ljem ishodu - 3 mil.din., a »gubitak« najgorem - 0 din. Korisnosti ishoda
v22 i v21 izračunavamo po napred opisanoj proceduri.
Za iznos v22=2 mil.din. nalazimo odgovor na pitanje: Kolika treba da je
verovatnoća dobijanja »premije« od 3 mil.din. u lutriji L, za koju bismo
bili indiferentni između sigurnog dobitka od 2 mil.din. i učešća u lutriji:

Pretpostavimo da smo izabrali q=0,95. Ako ekstremnim ishodima pripi-

šemo korisnosti, na primer, u(3)=1 i u(0)=0, onda je korisnost ishoda v22
jednaka:

5 U zadatku 9 (na kraju ovog poglavlja) prikazana je tehnika koja olakšava postupak
pripisivanja verovatnoća kvalitativnim ishodima.
Glava 6 - Odlučivanje u uslovima rizika 119

u(2) = 0,951 + (1- 0,95)0 = 0,95.

Na isti način određujemo korisnost ishoda v21. Pretpostavimo da smo

izabrali q=0,65; tada je korisnost ishoda v21 jednaka:
u(1) = 0,651 + (1- 0,65) 0 = 0,65.
Korisnosti novčanih ishoda posmatranih akcija možemo prikazati i gra-
fički (Slika 6.1). Na apscisu nanosimo novčane vrednosti ishoda, a na or-
dinatu izračunate korisnosti. Tačke spajamo izlomljenom pravom lini-
jom.

Slika 6.1 Slika 6.2

Ako bismo metod standardne igre primenili na veliki broj proizvoljno
izabranih novčanih vrednosti iz intervala (0, 3), izlomljenu pravu bismo
mogli da prikažemo krivom koja se najbolje prilagođava empirijskim
tačkama (Slika 6.2). Time bismo odredili najbolju aproksimaciju naše
funkcije korisnosti novca na intervalu od 0 din. do 3 mil.din. Pomoću nje
bismo mogli da izračunamo, ili sa grafika da »pročitamo«, kardinalnu
korisnost bilo kojeg novčanog iznosa iz ovog intervala.
Od brojnih funkcija koje se mogu upotrebiti kao dobre aproksimacije ko-
risnosti novca najčešće su u upotrebi: 6
 logaritamska funkcija: u(x)=log (x+b), gde je b konstanta,
 eksponencijalna funkcija: u(x)= 1-e-kx ili u(x)=1/k (1-e-kx), gde je k
konstanta, k>0, e=2,718..., i
 kvadratna funkcija: u(x)= a+bx-cx2, gde su a, b i c konstante, c>0.

6 Čupić, M., Rao Tummala, V. M. i Suknović M. Odlučivanje: formalni pristup, (četvrto iz-
danje), FON, Beograd, 2001, str. 217-220.
120 TEORIJA ODLUČIVANJA

6.4 Odnos prema riziku i oblik krive korisnosti novca

Kardinalna funkcija korisnosti novca, koju smo upravo konstruisali, nije

univerzalna, već isključivo prikazuje strukturu naših preferencija prema
novčanim iznosima u datom intervalu vrednosti (od 0 din. do 3 mil.din).
Samim tim:
 Različiti pojedinci će (u zavisnosti od raspoloživih sredstava i svojih
psiholoških karakteristika) konstruisati funkcije koje će se međusob-
no razlikovati ne samo po nagibu već i po obliku;
 Funkcija korisnosti novca jedne osobe će zavisiti od intervala vred-
nosti za koji je konstruisana.
Dobijeni oblik funkcije korisnosti novca je značajan po tome što otkriva
odnos prema riziku posmatranog donosioca odluka, tj. pokazuje da li je
pojedinac:
 odbojan prema riziku,
 neutralan prema riziku, ili
 naklonjen riziku.

Odbojnost prema riziku - Funkcija korisnosti koja je konveksna naniže

otkriva pojedinca koji je odbojan prema riziku. Takav pojedinac uvek pre-
ferira siguran novčani iznos, x, u odnosu na lutriju čija je očekivana
vrednost jednaka x. Drugim rečima, ako je OV(L)=x i u(x)u(L), onda je
pojedinac odbojan prema riziku.
Vratimo se prethodnom primeru i pretpostavimo da nam se nudi izbor
između sigurnog dobitka x=1,5 mil.din. i akcije A1 (Tabela 6.2), čija je
očekivana vrednost OV(A1)= 1,5 mil.din. Primenom formirane funkcije
korisnosti (Slika 6.2) sa grafikona možemo da pročitamo da je u(1,5)=K1,
dok je u(A1)=0,5=K2. Korisnost sigurnog iznosa, x, veća je od očekivane
korisnosti akcije A1, u(x)=K1u(A1)=K2, odnosno, preferiramo siguran iz-
nos od 1,5 mil.din. u odnosu na akciju A1, čija je očekivana vrednost jed-
naka 1,5 mil.din.
Nagib funkcije pokazuje da sa porastom raspoložive količine novca, x,
značaj istovetnih porasta novčanih sredstava opada. Ovaj fenomen je po-
znat pod nazivom opadajuća granična (marginalna) korisnost novca. To je i
razlog zbog kojeg novčane ishode ne bi trebalo da poistovećujemo sa nji-
hovim kardinalnim korisnostima jer bi zaključci, zasnovani na empirij-
skim vrednostima i njihovim odnosima, bili pogrešni.
Glava 6 - Odlučivanje u uslovima rizika 121

Sklonost prema riziku - Mada smo u standardnim životnim situacijama

odbojni prema riziku, ponekad ispoljavamo suprotno ponašanje, odno-
sno, sklonost prema riziku. Sklonost ka rizičnim akcijama javlja se, na pri-
mer, kada smo veoma motivisani da ostvarimo veliki dobitak. Tada ume-
sto sigurnog iznosa, x, preferiramo akciju čija je očekivana vrednost jedna-
ka tom novčanom iznosu; drugim rečima, ako je OV(A)=x i u(x) u(A),
onda smo skloni riziku.
Posmatrajmo situaciju u kojoj nam se nudi izbor između novčanog izno-
sa od 100000 din. i lutrije kojom možemo ostvariti 500000 din. sa vero-
vatnoćom 0,2 i 0 din sa verovatnoćom 0,8 (očekivana vrednost lutrije je
OV(L) = 0,2500000 + 0,80=100000 din.). Problem možemo postaviti u vi-
du sledećeg pitanja: Da li smo voljni da platimo više od 100000 din. za
učešće u lutriji L? Većina ljudi će odbiti ovu ponudu kao potpuno nepri-
hvatljivu, mada se može dogoditi da je veoma bogati pojedinci ili hazar-
deri prihvate. Ipak, u nekim izuzetnim slučajevima i mi se možemo
opredeliti za rizičnu opciju.
Preformulišimo problem na sledeći način: Pretpostavimo da imamo
100000 din. i da nam je hitno potreban početni kapital od 500000 din. da
bismo započeli veoma unosan posao koji će sasvim izvesno dati dobre re-
zultate i iz osnova nam promeniti život. Šta ćemo izabrati? U ovom sluča-
ju želja da ostvarimo »životni cilj« može da izmeni naš odnos prema ras-
položivom novcu u tom smislu da njegov mogući gubitak vrednujemo
manje od šanse da dostignemo željeni »nivo aspiracija«. Na Slici 6.3 vidi-
mo da je u(100000)=K1<u(A)=0,21+0,80=0,2=K2, gde je u(500000) =1 i
u(0)=0. Sada ćemo izabrati akciju A i ispoljiti naklonost prema riziku.
Funkcija korisnosti je konveksna naviše, a njen rastući nagib pokazuje ra-
stuću graničnu korisnost novca.

Slika 6.3 Slika 6.4

122 TEORIJA ODLUČIVANJA

Neutralan odnos (indiferentnost) prema riziku - Treći mogući oblik funk-

cije korisnosti je prava (Slika 6.4) koja se javlja kada smo indiferentni prema
riziku. U ovom slučaju nama je svejedno da li ćemo izabrati siguran novča-
ni iznos, x, ili akciju čija je očekivana vrednost jednaka sigurnom iznosu,
OV(A)=x. Novac vrednujemo tačno onoliko kolika je njegova nominalna
vrednost, pa je i korisnost sigurnog iznosa jednaka očekivanoj korisnosti
akcije, tj. u(x)=u(A). Nagib funkcije se ne menja i pokazuje konstantnu
graničnu korisnost novca. To znači da sve identične poraste ili smanjenja
novca jednako vrednujemo. U ovom slučaju odluke možemo donositi di-
rektnim poređenjem ishoda akcija koji su izraženi u novcu, jer se monetar-
na skala poklapa sa kardinalnom skalom korisnosti novca.
Linearni oblik funkcije je veoma redak i po pravilu je karakterističan za
ekstremno bogate pojedince i velike korporacije. Kod ostalih donosilaca
odluka linearna funkcija korisnosti se obično javlja samo na veoma uskim
segmentima, tj. za male promene novčanih sredstava. Na primer, ako po-
smatramo interval od 0 do 50 dinara, onda ćemo verovatno jednako vred-
novati sukcesivne poraste od 5 dinara (tj. nećemo praviti razliku između
porasta sa 0 din. na 5 din., porasta sa 5 din. na 10 din., ili porasta sa 45 din.
na 50 din.). U ovom slučaju bićemo indiferentni između sigurnog dobitka
od 25 din. i učešća u igri u kojoj sa istim šansama možemo dobiti 0 din. ili
50 din. Monetarna skala će verno odražavati naše preferencije prema raz-
ličitim novčanim iznosima, pa je možemo koristiti kao intervalnu skalu
korisnosti novca. Na isti način možemo reagovati i ako posmatramo isho-
de u intervalu od, na primer, 4,8 mil.din. i 5 mil.din. Ali, ako interval pro-
širimo na vrednosti od 0 din. do 5 mil.din, skoro je izvesno da nećemo na-
ći osobu koja je indiferentna između sigurnog iznosa od 2,5 mil.din. i
učešća u igri u kojoj sa istim šansama može dobiti 0 din. ili 5 mil.din.
Možemo da zaključimo da oblik kardinalne funkcije korisnosti novca za-
visi od novčane mase kojom raspolažemo, naših psiholoških karakteristi-
ka i specifičnosti problema koji rešavamo. Zbog toga nema smisla govoriti
o jednoj funkciji korisnosti koja će korektno odražavati naš odnos prema
riziku u svim situacijama i u svim periodima života, već je treba odrediti
za svaku situaciju posebno. U nekim segmentima novčanih vrednosti mo-
žemo biti skloni riziku, a u drugima ispoljavati averziju. Takođe, u mlado-
sti možemo preferirati rizične akcije, a u poznijim godinama one koje do-
nose sigurne skromnije rezultate. U slučajevima kada ishodi akcija pred-
stavljaju samo neznatan deo naših raspoloživih sred-stava, funkciju kori-
Glava 6 - Odlučivanje u uslovima rizika 123

snosti novca možemo smatrati linearnom; tada odluke možemo donositi

direktno na osnovu novčanih ishoda razmatranih akcija. Ali, ako su razli-
ke između raspoloživih novčanih sredstava i ishoda akcija velike, pravi-
lan izbor akcije mora se bazirati na kardinalnim korisnostima.

6.5 Metod maksimalne očekivane korisnosti (MOK)

Vratimo se primeru izbora između dve akcije (Tabela 6.2). Budući da
smo izračunali korisnosti svih ishoda posmatranih akcija (Tabela 6.3),
formiraćemo novu tabelu odlučivanja i novčane vrednosti zameniti nji-
hovim kardinalnim korisnostima (Tabela 6.4).
Tabela 6.4
Događaj Očekivana korisnost MOK
Akcija
S1 S2 OK(Ai)
A1 0 1 0,50 + 0,51 = 0,5
A2 0,65 0,95 0,50,65 + 0,50,95 = 0,8 0,8 (A2)
Ver. 0,5 0,5
Da bismo izvršili izbor između posmatranih akcija, potrebno je da izra-
čunamo njihove korisnosti, u(A1) i u(A2). To nam omogućuje osobina (3)
u (6.1) na osnovu koje je kardinalna korisnost lutrije jednaka njenoj oče-
kivanoj korisnosti. Između lutrije i posmatranih akcija možemo da uspo-
stavimo analogiju, odnosno, svaku akciju možemo posmatrati kao speci-
fičnu »igru na sreću«, koja nam sa različitim verovatnoćama donosi raz-
ličite ishode. Samim tim, korisnost akcije biće jednaka njenoj očekivanoj
korisnosti.
Očekivana korisnost akcije je jednaka zbiru proizvoda njenih ishoda (iz-
raženih u jedinicama kardinalne korisnosti) i verovatnoća njihovog
javljanja (verovatnoća događaja):
u(A1) = OK(A1) = p1u11 + p2u12 =0,50 + 0,51 = 0,5
u(A2) = OK(A2) = p1u21 + p2u22 =0,50,65 + 0,50,95 = 0,8.
Poređenjem očekivanih korisnosti akcija (OK(A1) < OK(A2)), zaključuje-
mo da preferiramo akciju A2.
U opštem slučaju, očekivana korisnost akcije, Ai, je:
n n
u(Ai) = OK(Ai) =  p j  u (vij )   p j  u ij , i=1,2,...,m.
j 1 j 1
124 TEORIJA ODLUČIVANJA

Izbor akcije vršimo primenom metoda maksimalne očekivane korisnosti

(MOK):
n
max  p j  u ij , i=1,2,...,m,
i j 1

tj, biramo akciju koju preferiramo u odnosu na ostale i kojom maksimizi-

ramo svoju dobrobit.
Za razliku od metoda MOV, primena metoda MOK u uslovima rizika
omogućuje racionalan izbor i u situacijama kada donosimo pojedinačne
odluke (koje se ne ponavljaju).

6.6 Kritika teorije korisnosti

Teorija korisnosti je predmet brojnih kritika. Kritici su, pre svega, izlože-
ni pojedini uslovi konzistentnosti izbora (zbog njihove strogosti), a za-
tim i sam princip MOK. Ovde ćemo se zadržati na najpoznatijem prigo-
voru koji se odnosi na teoriju korisnosti u celini. Poznat pod nazivom
Aleov paradoks, ovaj rezultat je već pola veka predmet brojnih filozof-
skih rasprava i izvor kontroverzi.
Aleov paradoks - Francuski ekonomista, nobelovac Moris Ale (Maurice
Allais)7, na sledećem primeru je ukazao na kontradikciju između rezul-
tata koji sugeriše teorija korisnosti i izbora koje većina ljudi smatra racio-
nalnim:
Pretpostavite da vam se nude dve mogućnosti:
Opcija A: Siguran dobitak od 1mil.$;
Opcija B: Učešće u igri u kojoj možete dobiti:
5 mil. $ sa verovatnoćom od 0,10,
1 mil. $ sa verovatnoćom 0,89,
0 $ sa verovatnoćom od 0,01.
Šta biste izabrali? (Izaberite opciju.)
Sada zamislite da vam se nudi novi izbor, ponovo između dve mogućnosti:
Opcija C: Učešće u igri u kojoj možete dobiti:
1 mil. $ sa verovatnoćom 0,11,
0 $ sa verovatnoćom 0,89;

7 Moris Ale (sa Ecole Nationale Superieur des Mines de Paris) dobio je Nobelovu nagradu
1978. godine, ali ne za doprinos teoriji odlučivanja već za pionirski doprinos teoriji tr-
žišta i efikasnoj upotrebi resursa. Kuriozitet u vezi sa paradoksom jeste da ga je autor
objavio u članku »Le comportement de l'homme rationnel devant le risque: critiques
de postulates et axiomes de l'ecole Americane«, Econometrica 21, 1953, str. 503-546, i da
je bilo potrebno deset godina da on bude prihvaćen i štampan na engleskom jeziku, i
tako postane dostupan široj čitalačkoj publici.
Glava 6 - Odlučivanje u uslovima rizika 125

Opcija D: Učešće u igri u kojoj možete dobiti:

5 mil. $ sa verovatnoćom 0,10,
0 $ sa verovatnoćom 0,90.
Šta biste izabrali? (Pre nego što nastavite sa čitanjem izaberite opciju.)
Prikažimo probleme izbora sa dva drveta odlučivanja:

Slika 6.5
Paradoks se sastoji u sledećem. Većina ljudi se u prvom slučaju oprede-
ljuje za opciju A (»bolje vrabac u ruci«), a u drugom slučaju za opciju D
(koja sa neznatno manjom verovatnoćom nudi znatno veći dobitak u
odnosu na opciju C). Po mišljenju Alea ovakvi izbori su kontradiktorni
sa teorijom korisnosti. Da bi to pokazao on je korisnosti opcija prikazao
u sledećem obliku:
u(A) = u(1 mil. $);
u(B) = 0,10 u(5 mil. $) + 0,89 u(1 mil. $) + 0,01 u(0);
u(C) = 0,11 u(1 mil. $) + 0,89 u(0);
u(D) = 0,10 u(5 mil. $) + 0,90u(0).
Budući da preferiramo opciju A u odnosu na opciju B, onda odnos izme-
đu njihovih korisnosti mora biti: u(A)>u(B), tj. u(A)–u(B)>0. Takođe,
budući da preferiramo opciju D u odnosu na opciju C, onda je
u(D)>u(C), tj. u(D)–u(C)>0, što možemo napisati i u obliku u(C)–u(D)<0.
Ako na osnovu gornjih jednačina izračunamo sledeće razlike:
u(A) - u(B) = 0,11u(1 mil. $) - 0,10 u(5 mil. $) + 0,01 u(0)
u(C) - u(D) = 0,11u(1 mil. $) - 0,10 u(5 mil. $) + 0,01 u(0)
vidimo da su desne strane jednačina među sobom jednake, iz čega sledi
jednakost u(A)-u(B)=u(C)-u(D). Drugim rečima, ako preferiramo A u
126 TEORIJA ODLUČIVANJA

odnosu na B (u(A)-u(B)>0), onda moramo preferirati opciju C u odnosu

na D (u(C)– (D)>0). Ali, kao što smo rekli, većina ljudi bira opcije A i D,
što znači da kardinalne korisnosti ne odražavaju naše preferencije.
Od brojnih pokušaja da se paradoks reši izdvojićemo dva.
 Po mišljenju M. Resnika,8 autor paradoksa je napravio grešku u for-
malnoj prezentaciji problema. Naime, u oba problema postoje ishodi
čijom realizacijom ne dobijamo ništa (odnosno, 0 $). Ali, u prvom
problemu, gde možemo dobiti 1 mil. $ za sigurno, ishod od 0 $ ćemo
vrednovati mnogo manje nego u drugom problemu (gde je 0 $ mo-
gući ishod u obe opcije, C i D). Otuda ćemo ishodu od 0 $ u prvom
problemu pripisati manju korisnost nego u drugom, gde su obe opci-
je neizvesne. Samim tim, ne važi jednakost u(A)-u(B)=u(C)-u(D), pa
nema ni paradoksa.
 Drugo objašnjenje je predložio statističar L. Sevidž9. On paradoks
pripisuje našoj nesavršenosti i greškama koje pravimo u zaključiva-
nju. Da bi to pokazao, Sevidž navedene probleme prikazuje situacija-
ma u kojima biramo između lutrija koje sadrže po 100 lozova; njiho-
ve »premije« date su u Tabelama 6.5 i 6.6.
Radi lakšeg razumevanja vrednosti u tabelama objasnićemo prikaze op-
cija u prvom problemu. Opcija A donosi izvestan ishod, pa ćemo izbo-
rom bilo kojeg od 100 lozova ostvariti dobitak od 1 mil.$. U slučaju opci-
je B, verovatnoća da ćemo dobiti 0 $ jednaka je 0,01 i nju prikazujemo
jednim lozom u grupi od 100 lozova, (broj loza 1); verovatnoću dobijanja
5 mil.$ od 0,10 prikazujemo sa 10, od ukupno 100 lozova (brojevi lozova
su od 2-11), i verovatnoću dobijanja 1 mil.$, od 0,89, prikazujemo sa 89
od ukupno 100 lozova (brojevi lozova su od 12-100). Vrednosti u Tabeli
6.6 su dobijene na isti način:
Tabela 6.5 Tabela 6.6
Broj loza Broj loza
Opcija Opcija
1 2-11 12-100 1 2-11 12-100
A 1mil.$ 1mil.$ 1mil.$ C 1mil.$ 1 mil.$ 0$
B 0$ 5mil.$ 1mil.$ D 0$ 5mil.$ 0$

8 Resnik, M. Choices, An Introduction to Decision Theory, University of Minnesota Pres,

Minneapolis, 1987, str. 104.
9 Savage, L. The Foundations of Statistics, Wiley and Sons, Inc., London, 1954, str. 100-104.
Glava 6 - Odlučivanje u uslovima rizika 127

Primetimo da u oba problema (pojedinačno posmatrano) lozovi obeleže-

ni brojevima od 12-100 imaju identične ishode. U prvom problemu, ne-
zavisno od opcije koju izaberemo, oni donose 1 mil. $, a u drugom pro-
blemu 0 $. Samim tim, prilikom poređenja opcija, ove identične ishode
možemo zanemariti i izbor zasnivati na poređenju preostalih ishoda.
Ali, kada to uradimo, vidimo da je problem izbora između opcija A i B
identičan sa problemom izbora između opcija C i D; opcije A i C imaju
međusobno identične sigurne ishode (1 mil. $), kao što i opcije B i D
imaju identične neizvesne ishode (0 $ sa verovatnoćom 0,01 i 5 mil. $ sa
verovatnoćom 0,10). Sledi da je izbor opcija A i D pogrešan. Naime, ili bi
trebalo da izaberemo opcije A i C, ili opcije B i D.
Pojavu Aleovog paradoksa Sevidž pripisuje greškama u zaključivanju koji-
ma smo skloni. Da bi se paradoks otklonio, autor smatra da bi donosiocima
odluka trebalo ukazati na grešku, nakon čega bi oni trebalo da je isprave.
Ovde nećemo porediti argumente različitih rešenja niti ispitivati njihovu
ubedljivost. Nezavisno od toga da li vam se paradoks čini ubedljivijim
od njegovih rešenja ili obratno, nećete biti usamljeni. Naprotiv. Po reči-
ma S. Frenča, u oba slučaja »naći ćete se u izvanrednom društvu«10. Že-
lja nam je bila da prikažemo primer koji pokazuje potrebu da se svaki
problem pažljivo strukturira. Čak i kada problemi na prvi pogled deluju
jednostavno, a izbor između njih izgleda lak, dobit koju ostvarujemo nji-
hovom dubljom analizom može biti značajna.

Rezime poglavlja

Za racionalno odlučivanje u uslovima rizika, potrebno je da naše prefe-

rencije zadovolje sedam uslova. Pored uslova asimetričnost, komplet-
nost i tranzitivnost, moraju biti ispunjena i sledeća četiri uslova racional-
nosti izbora između rizičnih opcija (lutrija: L(q,D; 1-q, G)):
 Kontinuitet preferencija;
 Zamenjivost (Mogućnost supstitucije);
 Monotonost;
 Redukcija složenih lutrija.

10 French, S. Decision theory – an introduction to the mathematics of rationality, Ellis Horwo-

od Ltd., Chichester, 1988, str. 15.
128 TEORIJA ODLUČIVANJA

Tada preferencije prema opcijama možemo prikazati u vidu kardinalne

funkcije korisnosti. Ova funkcija svakoj opciji pridružuje numeričku
vrednost, tzv. kardinalnu korisnost, u(.), takvu da važi:
 u(x)  u(y) ako i samo ako je xPy;
 u(x) = u(y) ako i samo ako je xIy;
 ako je L = L(q, x; 1-q, y) onda je u(L)= qu(x) + (1-q) u(y);
 svaka funkcija u' koja zadovoljava uslove (1), (2) i (3) predstavlja po-
zitivnu linearnu transformaciju od u.
Na osnovu kardinalne funkcije korisnosti možemo da formiramo rang-
listu opcija, ali i da precizno merimo razlike u preferencijama između
svake dve opcije.
Oblik kardinalne funkcije korisnosti novca odslikava odnos donosioca
odluke (DO-a) prema riziku:
 ako je funkcija konveksna naniže, ona odražava odbojnost prema riziku;
 linearni oblik pokazuje da je DO neutralan (indiferentan) prema riziku;
 ako je funkcija konveksna naviše, ona otkriva sklonost prema riziku.
Samo u slučaju kada je funkcija korisnosti novca linearna, izbor između
akcija u uslovima rizika možemo bazirati na novčanim vrednostima nji-
hovih ishoda.
Prilikom izbora u uslovima rizika, ishodima svih akcija pridružujemo
kardinalne korisnosti (primenom metoda standardne igre) i primenjuje-
mo metod MOK, tj. biramo akciju sa maksimalnom očekivanom kori-
snošću. Za razliku od metoda MOV, primena metoda MOK u uslovima
rizika omogućuje racionalan izbor i u situacijama kada donosimo pojedi-
načne odluke (koje se ne ponavljaju).

Osnovni pojmovi

Kardinalna funkcija korisnosti – Predstavlja preslikavanje strukture preferen-

cija donosioca odluke na numeričke vrednosti intervalne skale.
Kontinuitet preferencija – Uslov racionalnosti izbora između rizičnih alternati-
va: Za bilo koje opcije x, y i z, ako je xPy, yPz i xPz, tada postoji realan broj
q (0 q  1) takav da je yI L(q, x; 1-q, z).
Lutrija (rizična alternativa) – Naziv za fiktivnu alternativu sa dva moguća isho-
da; koristi se pri definisanju pretpostavki racionalnog izbora u uslovima
rizika, kao i u postupku izračunavanja kardinalne funkcije korisnosti.
Glava 6 - Odlučivanje u uslovima rizika 129

Metod maksimalne očekivane korisnosti (MOV) – Metod izbora u uslovima

rizika, zasnovan na kardinalnim korisnostima ishoda akcija. Bira se akcija
sa najvećom očekivanom korisnošću.
Metod standardne igre – Tehnika kojom određujemo kardinalnu korisnost sva-
kog pojedinog ishoda u skupu posmatranih ishoda.
Monotonost - Uslov racionalnosti izbora između rizičnih alternativa: Ako je
xPy, onda je L(a, x; 1-a, y) P L(q, x; 1-q, y) ako i samo ako je 0 q  a 1.
Neutralnost (indiferentnost) prema riziku – Kada je pojedinac indiferentan iz-
među sigurnog iznosa, x, i učešća u igri čija je očekivana vrednost jednaka
x. Kardinalna funkcija korisnosti novca je linearna.
Očekivana korisnost lutrije L – obeležava se sa u(L) i predstavlja zbir korisno-
sti »dobitka« i »gubitka« lutrije koji su prethodno pomnoženi verovatnoća-
ma njihove realizacije (q i 1-q, respektivno).
Odbojnost prema riziku – Kada pojedinac preferira siguran ishod, x, od učešća
u igri čija je očekivana vrednost jednaka x. Kardinalna funkcija korisnosti
novca je konveksna naniže.
Redukcija složenih lutrija - Uslov racionalnosti izbora između rizičnih alterna-
tiva: Za bilo koje opcije x i y, i bilo koje realne brojeve a, b, q, r (0 a, b, q,
r  1), ako je r = qa+(1-q)b, onda je L(q, L(a, x; 1-a, y); 1-q, L(b, x; 1-b, y) I
L(r, x; 1-r, y).
Sklonost prema riziku – Kada pojedinac preferira učešće u igri čija je očekivana
vrednost jednaka x, u odnosu na siguran ishod, x. Kardinalna funkcija ko-
risnosti novca je konveksna naviše.
Zamenjivost (Mogućnost supstitucije) - Uslov racionalnosti izbora između ri-
zičnih alternativa: Ako je xIy, onda je L(q, x; 1-q, z) I L(q, y; 1-q, z).

Pitanja i zadaci

1. Objasnite razliku između ordinalne i kardinalne korisnosti.

2. Koje uslove racionalnosti treba da ispunjavamo da bismo ishodima akcija
mogli da pridružimo kardinalne korisnosti? Koji od ovih uslova je po vašem
mišljenju najteže ispuniti?
3. Navedite po jedan primer (situaciju) iz realnog života za svaki uslov racio-
nalnosti. Da li biste u svim navedenim situacijama bili racionalni prilikom
izbora?
4. Objasnite metod standardne igre.
5. Kakav je vaš odnos prema riziku? Kako ste ga odredili? Da li se on odnosi na
sve probleme izbora?
6. U kojim slučajevima biste odluku u uslovima rizika zasnivali na empirijskim
vrednostima ishoda, a u kojima biste koristili kardinalne korisnosti?
7. Objasnite zavisnost granične korisnosti novca od novčanih iznosa i odnosa
prema riziku.
130 TEORIJA ODLUČIVANJA

8. Alternativama x, y, z i v Predrag je pripisao kardinalne korisnosti: u(x)=100,

u(y)=50 i u(z)=25, u(v)=10. Koje sve zaključke možete doneti o njegovim pre-
ferencijama između posmatranih opcija?
9. Posmatrajte sledeće ishode i formirajte njihovu rang-listu po prioritetu (obe-
ležite ih sa x5, x4,..., x1):
 Putovanje na sledeći koncert Roling Stounsa (negde u Evropi);
 Ocenu 8 na ispitu iz Teorije odlučivanja;
 Godinu dana rada u predstavništvu jedne firme u Nigeriji;
 Mesec dana besplatnog korišćenja mobilnog telefona;
 Prijem na poslediplomske studije najpoznatijeg univerziteta iz oblasti ko-
ja vas interesuje (troškove snosite sami).
a. Najboljem ishodu pripišite korisnost u(x5)=100, a najgorem ishodu kori-
snost u(x1)=0. Zatim posmatrajte kutiju koja sadrži 1 000 kuglica, koje su
obeležene sa D-dobitak ili sa G–gubitak. Ako na slučaj birate kuglicu i
izaberete jednu koja je obeležena sa D, dobićete x5, a ako izaberete kugli-
cu obeleženu sa G, onda ćete dobiti x1. Odredite odnos između broja ku-
glica D i G u kutiji, za koji ćete biti indiferentni između biranja kuglice iz
kutije i sigurnog javljanja ishoda x2. Odredite isto i za ishode x3 i x4.
b. Na osnovu broja kuglica obeleženih sa D, izračunajte verovatnoću stica-
nja dobitka, D, u svakoj referentnoj igri (formulisanoj za ishode x2, x3 i x4).
Kako se zove metod koji ste koristili za određivanje subjektivnih verovat-
noća?
c. Izračunajte kardinalne korisnosti ishoda x2, x3 i x4.
10. Moma Marković želi da konstruiše svoju funkciju korisnosti novca u inter-
valu od –50000 din. do 100000 din. Ovim novčanim iznosima on je proizvolj-
no pripisao korisnosti 0 i 10 (respektivno). Zatim je proizvoljno izabrao tri
novčana iznosa iz ovog intervala, i odredio je verovatnoće sticanja dobitka u
referentnim lutrijama (D je 100000 din., a G je –50000 din.), za koje bi bio in-
diferentan između sigurnog novčanog iznosa i učešća u igri:

Verovatnoća sticanja do-

Novčani iznos
bitka od 100000 din.
-25000 0,50
0 0,75
50000 0,95
a. Izračunajte korisnosti navedenih novčanih iznosa.
b. Skicirajte funkciju korisnosti M. Markovića.
c. Na osnovu krive koju ste nacrtali, »pročitajte« korisnosti koje za Momu
imaju sledeće promene novčanih iznosa; (i) smanjenje gubitka sa –40000
din. na –30000 din; (ii) porast sa 0 din. na 20000 din.; (iii) porast za
50000 din.; da li je porast u korisnosti konstantan? Objasnite.
Glava 6 - Odlučivanje u uslovima rizika 131

11. Alternativu x preferirate u odnosu na alternativu y pet puta više nego što al-
ternativu y preferirate u odnosu na z. Pripišite im korisnosti koje će verno
odraziti strukturu vaših preferencija (proizvoljno izaberite skalu).
12. Projektu X koji donosi dobitak od 100000 evra sa verovatnoćom od 0,6 ili 0
evra sa verovatnoćom 0,4, Ivan pripisuje 60 jedinica (kardinalne) korisnosti.
Sigurnom ishodu od 60000 evra on pripisuje korisnost 50, dok sigurnom is-
hodu od 50000 evra pripisuje 40 jedinica korisnosti. Kakvog je oblika Ivano-
va funkcija korisnosti novca (na intervalu od 0 do 100000 evra, na skali od 0
do 100) i kakav je njegov odnos prema riziku? Objasnite.
13. Ishodi u sledećoj tabeli su prikazani u jedinicama korisnosti.

Događaj (cene proizvoda)

Akcija
S1- cene rastu S2- cene su stabilne S3- cene padaju
A1- mali pogon 0,8 0,65 0,05
A2- veliki 1 0,6 0
A3-ne investirati 0,3 0,3 0,3
Ako su verovatnoće događaja: p1=0,2, p2=0,4 i p3=0,4:
a. Primenom metoda MOK izaberite akciju.
b. Korisnosti transformišite primenom sledeće transformacije: u'=2u+3.
c. Na transformisane podatke primenite metod MOK i uporedite rezultat sa
rezultatom pod (a). Objasnite jednakost dobijenih rang-lista akcija.
14. Posmatramo ishode tri akcije u različitim okolnostima:

Akcija S1 S2 S3
A1 x w v
A2 y v x
A3 z x y
a. Poređenjem ishoda po parovima dobili smo sledeće relacije preferencije i
indiferencije:
xPy, yPv, vPz, zIw
Formirajte rang listu opcija po preferencijama.
b. Utvrdili smo da ishod v u odnosu na z preferiramo tri puta više nego is-
hod x u odnosu na y. Takođe, ishod y u odnosu na v preferiramo dva pu-
ta više nego ishod v u odnosu na w. Izračunajte kardinalne korisnosti is-
hoda (koristite skalu od 0 do 100).
c. Ako su novčani ishodi (uređeni po veličini, u dinarima): 70000, 50000, 0 i
-10000, nacrtajte funkciju korisnosti novca i odredite odnos prema riziku.
15. Razmišljate da plasirate novi proizvod na tržište, koji može biti »pun pogo-
dak« ili »potpuni promašaj«. Ako proizvod bude prihvaćen (sa verovatnoćom
0,30) ostvarićete profit od 500000 din; u protivnom, izgubićete 200000 dinara.
a. Prikažite problem drvetom odlučivanja.
132 TEORIJA ODLUČIVANJA

b. Izračunajte očekivane vrednosti akcija (»proizvoditi« i »odustati od pro-

izvodnje«). Šta ćete odlučiti?
c. Odredite kardinalne korisnosti koje bi Vama doneli mogući ishodi i pri-
menite metod MOK. Da li bi se Vaša odluka sada promenila? (Kako bi se
u istoj situaciji ponašala veoma uspešna i likvidna firma? Objasnite.)

Napomena: Rešenja zadataka se nalaze na kraju knjige, u prilogu.

Literatura

1. Von Neuman, J. and Morgenstern O. Theory of Games and Economis Behavior,

Princeton Un. Press, 1944.
2. Savage, L. The Foundations of Statistics, Wiley and Sons, Inc. London, 1954.
3. Lapin, L. Statistics for Modern Business Decisions (fourth edition), Harcourt
Brace Jovanovich, Orlando, 1987.
4. Lindly, D. Making Decisions, Wiley and Sons, London, 1971.
5. Resnik, M. Choices, An Introduction to Decision Theory, University of
Minnesota Press, Minneapolis, 1987.
6. French, S. Decision theory – an introduction to the mathematics of rationality, El-
lis Horwood Ltd., Chichester, 1988.