2

DONOSILAC ODLUKA I NJEGOVE PREFERENCIJE

Normativna teorija odlučivanja se bavi idealizovanim donosiocem odlu-
ka i njegovim izborima. To je savršeno racionalan pojedinac koji uvek zna
šta hoće i nastoji da to realizuje. Mada se ciljevi koje pred sebe postavlja
među sobom razlikuju po formulaciji, sadržini, složenosti i značaju, svi
oni u osnovi sadrže zajedničku komponentu: to je njegova želja da sma-
nji ili izbegne gubitke, odnosno, da poveća dobitke (bilo u materijalnom,
emocionalnom ili nekom drugom smislu). Kažemo da se racionalni do-
nosilac odluke u svojim izborima rukovodi principom maksimizacije lične
dobrobiti.
Nesumnjivo da svako od nas u manjoj ili većoj meri odstupa od ovog
»ideala«, koji ne poznaje izbore iz navike, brzoplete, nepromišljene ili hi-
rovite odluke. Ipak, iako skloni greškama na ličnu štetu, pažnja sa kojom
donosimo odluke obično raste sa njihovim značajem, tako da pri važnim
izborima pažljivo procenjujemo prednosti i nedostatke pojedinih alter-
nativa i zapravo se rukovodimo istim principom.
Dobrobit koju nam pružaju alternative ocenjujemo na osnovu subjektiv-
nih kriterijuma; to su naše želje, interesi, uverenja, moralni principi, uku-
si i slično. Kao proizvod manje ili više saglasnih ili nesaglasnih uticaja
svih ovih faktora formiraju se naše individualne preferencije. Na osnovu
preferencija mi izgrađujemo stav prema alternativama i opredeljujemo
se za jednu od njih.
Kada alternative poredimo po jednom ili malom broju kriterijuma, pre-
ferencije određujemo relativno lako, tim pre ako odlučujemo u uslovima
izvesnosti. Izbor jutarnje garderobe, na primer, po pravilu vršimo bez
ikakvih problema, iako broj alternativa može biti veliki. Ali, važne odlu-
ke (kao što je izbor profesije ili mesta u kojem ćemo živeti) predstavljaju
izbore između složenih opcija, koje vrednujemo na osnovu više karakte-
ristika. Tada određivanje preferencija postaje složen, ponekad dugotra-
jan proces, praćen dilemama i neodlučnošću.
14 TEORIJA ODLUČIVANJA

Da bismo donosili racionalne odluke, naše preferencije treba da zadovolje

neke polazne pretpostavke. Za precizno definisanje ovih pretpostavki
neophodno je da se upoznamo sa osnovnim relacijama preferencije i indi-
ferencije.

2.1 Relacije preferencije i indiferencije

Pretpostavimo da raspolažemo skupom akcija (alternativa) koje imaju
samo po jedan poznat ishod. Samim tim, preferencije između akcija od-
redićemo na osnovu preferencija između njihovih ishoda. U opštem
slučaju akcije ćemo obeležavati sa Ai, i=1,2,...,m, ali ćemo ih ovde, radi
jednostavnosti izlaganja prikazivati sa: A1=x, A2=y, A3=z, ... ,Ai=v, ... ,
Am= w. Definišimo sada relacije preferencije i indiferencije.
Ako prilikom poređenja dve alternative, x i y, smatramo da je alternativa
x bolja od alternative y, onda kažemo da x (strogo) preferiramo u odnosu
na y, što kraće pišemo:
xPy.
U slučaju da možemo slobodno da biramo, mi ćemo izabrati alternativu
x, odnosno, bićemo razočarani ako smo prinuđeni da prihvatimo y.
Ako alternative x i y smatramo jednako dobrim, kažemo da smo indife-
rentni između x i y , ili:
xIy.1
Prilikom izbora između x i y biće nam svejedno koju ćemo alternativu
izabrati, odnosno, bićemo podjednako zadovoljni (ili nezadovoljni) da
dobijemo x ili y. (Ovde je važno imati na umu da nismo indiferentni pre-
ma alternativama, već prema izboru između njih, tj. nama je svejedno
koju ćemo alternativu dobiti, a ne da li ćemo je dobiti ili ne.)

2.2 Uslovi racionalnosti

Da bismo donosili racionalne odluke potrebno je da naše preferencije is-

pune nekoliko uslova. Ovi uslovi se nazivaju uslovima racionalnosti ili uslo-
vima logičke konzistentnosti i formalno su izraženi u vidu sledećih aksioma:2

1 Relacija stroge preferencije između alternativa x i y se u literaturi obeležava i sa x  y,

dok se relacija indiferencije obeležava sa x~y.
Glava 2 - Donosilac odluke i njegove preferencije 15

Asimetričnost - Za bilo koje dve alternative, x i y, važi:

(i) Ako xPy, onda nije yPx.
Kao neposredne posledice ove relacije, dobijaju se sledeće osobine:
(ii) Ako xPy, onda nije xIy,
(iii) Ako xIy, onda nije xPy i nije yPx.
Drugim rečima, ako preferiramo plivanje u odnosu na aerobik, ne može-
mo istovremeno preferirati aerobik u odnosu na plivanje. Takođe, ako više
volimo odlazak na more u odnosu na planinu, onda ne možemo biti in-
diferentni između njih. Na kraju, ako jednako volimo koka-kolu i sok od
pomorandže, onda ne možemo istovremeno preferirati jedno od dva pića.
Nezavisno od toga kakve su naše preferencije između dve alternative (tj.
da li x smatramo boljom od y ili obrnuto ili ih smatramo jednako do-
brim), pretpostavlja se da su one relativno stabilne, tj. da se ne menjaju u
periodu između izbora akcije i njene realizacije. Drugim rečima, ako preferi-
ramo akciju x u odnosu na y, onda se očekuje se da ćemo izvestan ishod
akcije x (nakon njene realizacije) i dalje preferirati u odnosu na izvestan
ishod akcije y (koju nismo izabrali). Da bismo izbegli mogućnost prome-
ne preferencija u ovom međuvremenu, uvodimo pretpostavku da se tre-
nutak izbora akcije i trenutak njene realizacije međusobno poklapaju.
Relativna stabilnost preferencija, međutim, nikako ne znači da ćemo pri
ponovljenim izborima između x i y uvek birati opciju x. Postoji relativno
mali broj alternativa među kojima se uvek i bezuslovno opredeljujemo
za jednu od njih. Takve preferencije nazivamo striktnim ili bezuslovnim
preferencijama i one su po pravilu određene etičkim principima, religi-
jom, zdravstvenim razlozima i slično. U ostalim slučajevima naše prefe-
rencije se formiraju pod uticajem brojnih faktora i njihovih različitih
kombinacija, zbog čega ih karakteriše fleksibilnost, tj. relativna nestabil-
nost, kao i tendencija promene tokom vremena. Na primer, leti preferira-
mo odlazak na more, dok zimi preferiramo odmor na planini. Takođe,
ako smo u mladosti isključivo slušali rok muziku, u zrelijim godinama
možemo preferirati »klasiku«.

2 Resnik, M. Choices, An Introduction to Decision Theory, University od Minnesota press,

Minneapolis, 1987, str. 22-26.
16 TEORIJA ODLUČIVANJA

Kompletnost - Za bilo koje dve alternative, x i y, ili x preferiramo u odno-

su na y, ili y preferiramo u odnosu na x, ili smo indiferentni između
njih, tj.
(iv) xPy ili yPx ili xIy.
Uslov kompletnost zahteva da smo, nezavisno od stepena sličnosti ili raz-
ličitosti alternativa među kojima biramo, uvek u stanju da odredimo
svoje preferencije. Racionalno odlučivanje podrazumeva efikasnost, od-
nosno isključuje neodlučnost. Zbog toga ne bi smelo da se dogodi da pri
poređenju alternativa x i y, niti x smatramo boljom od y, niti y smatramo
boljom od x, niti ih smatramo jednako dobrim.
Mada deluje kao veoma blag, uslov kompletnost ne uspevamo uvek da
zadovoljimo. Neodlučnost se može javiti kada biramo između dve veo-
ma povoljne alternative (Da li biste više voleli letovanje na Kubi ili krsta-
renje Nilom?), ili između dve nepovoljne alternative (Šta biste izabrali,
rad na određeno vreme u susednom gradu, sa zaradom koja je neznatno
veća od putnih troškova, ili volonterski rad u firmi u gradu u kojem
živite, u oba slučaja bez šansi stalnog zaposlenja? Pretpostavka je da
Vam je iskustvo važno zbog CV-a i većih šansi u budućnosti.). Slično,
neodlučni smo i kada se alternative među sobom toliko razlikuju da ih
ocenjujemo na osnovu potpuno različitih kriterijuma (Da li ćete kupiti
automobil ili ćete renovirati stan?).
Neodlučnost nije isto što i svesno odlaganje odluke. Ako konačan izbor
odložimo sa namerom da preispitamo svoje preferencije, mi donosimo
specifičnu odluku koja nas štiti od brzopletog izbora neoptimalne opcije;
u tom slučaju, odlaganje odluke možemo smatrati racionalnim izborom.
S druge strane, ako se svesno opredelimo da ne radimo ništa, tj. ako pre-
pustimo vremenu ili »sudbini« da odluči umesto nas, mi zapravo ne pri-
hvatamo odgovornost za ishod koji će se realizovati. Uslov kompletnost
ne dopušta ovu situaciju, jer kao racionalni pojedinci moramo aktivno
učestvovati u kreiranju vlastite budućnosti i biti spremni da se suočimo
sa posledicama svesno donete odluke.
Tranzitivnost - Za bilo koje tri opcije x, y, z, važi:
(v) Ako x preferiramo u odnosu na y i y preferiramo u odnosu
na z, onda x preferiramo u odnosu na z, (tj. ako xPy i yPz,
onda xPz);
Glava 2 - Donosilac odluke i njegove preferencije 17

(vi) Ako smo indiferentni između x i y, i indiferentni smo između

y i z, onda smo indiferentni i između x i z (tj. ako xIy i yIz, on-
da xIz).
18 TEORIJA ODLUČIVANJA

Kao neposredne posledice ovih relacija, dobijaju se sledeće osobine:

(vii) Ako x preferiramo u odnosu na y i indiferentni smo između
x i z, onda z preferiramo u odnosu na y, (tj. ako xPy i xIz, on-
da zPy);
(viii) Ako x preferiramo u odnosu na y i indiferentni smo između y
i z, onda x preferiramo u odnosu na z, (tj. ako xPy i yIz, onda
xPz);
Uslov tranzitivnost je po pravilu zadovoljen kada opcije poredimo po jed-
noj ili po malom broju osobina. Na primer, na osnovu uslova (v), ako ja-
buku više volimo od kruške, i krušku više volimo od šljive, onda jabuku
više volimo od šljive. Ali, kada poredimo veoma složene opcije, često se
dešava da preferencije po parovima alternativa utvrđujemo na osnovu
različitih grupa kriterijuma. Tada se može dogoditi da naše preferencije
ne budu tranzitivne.
Primer 1: Pretpostavimo da turista iz Njujorka treba da se opredeli izme-
đu putovanja u Pariz, London ili Rim. Ako:
 Pariz preferira u odnosu na London (zbog lepote grada i mogućnosti
atraktivnijeg provoda),
 London preferira u odnosu na Rim (zbog odsustva jezičke barijere i
druženja sa prijateljima koji tamo žive), i
 Rim preferira u odnosu na Pariz (zbog klime i cene aranžmana),
onda njegove preferencije narušavaju uslov tranzitivnost.
Takve preferencije nazivamo cikličnim ili kružnim preferencijama (xPy i
yPz i zPx). Na osnovu njih nije moguće odrediti »najbolju« opciju, jer za
koju god destinaciju da se Njujorčanin opredeli uvek postoji jedna koju
smatra boljom u odnosu na izabranu. Samim tim, kružne preferencije ne
mogu biti osnova za racionalan izbor.
Neracionalnost odluka zasnovanih na kružnim preferencijama se u eko-
nomskoj literaturi često ilustruje tzv. novčanom pumpom.
Primer 2: Pretpostavimo da imate kružne preferencije (xPy i yPz i zPx) i da
trenutno posedujete opciju y. Pošto preferirate opciju x u odnosu na y, vero-
vatno ćete biti spremni da platite izvesnu sumu novca (ma kako malu) da
biste u zamenu za y dobili x. Kada dobijete opciju x, sada postoji opcija z koju
smatrate boljom, pa ćete ponovo biti spremni da uz izvesnu nadoknadu za-
menite x za z. Ali, budući da preferirate y u odnosu na z, vi ćete ponovo pla-
titi da biste se našli u prvobitnom položaju. Ako na vreme ne otkrijete ne-
tranzitivnost svojih preferencija, moguće je da ostanete bez dinara.
Glava 2 - Donosilac odluke i njegove preferencije 19

Ipak, Resnik3 primećuje da novčana pumpa nije sasvim korektna ilustra-

cija neracionalnog ponašanja koje se javlja usled pojave cikličnih prefe-
rencija. Razlog je što smo u posmatranom primeru izbore sprovodili u
sukcesivnim vremenskim trenucima, na koje se uslovi logičke konzi-
stentnosti ne odnose. Već smo konstatovali da se naše preferencije mogu
menjati tokom vremena kao i da se ove promene ne smatraju izrazom
neracionalnosti. Zato nas uslovi racionalnosti ne sprečavaju da se, dugo-
ročno posmatrano, vratimo u prvobitnu situaciju (tj. ponovo izaberemo
alternativu koju smo svojevremeno napustili). Oni se odnose na naše
preferencije u vreme donošenja konkretne odluke i njene realizacije.
Uslov tranzitivnosti je čest predmet polemika i osporavanja, u kojima
posebnu pažnju autora privlači uslov (vi), tj. tranzitivnost relacije indife-
rencije: ako x smatramo jednako dobrom koliko i y, i y smatramo jednako
dobrom koliko i z, onda i x moramo smatrati jednako dobrom koliko i z.
Po mišljenju brojnih autora ovaj zahtev je nerealan jer često nismo u sta-
nju da ga ispunimo. Zato se uslov (vi) osporava kao previše strog, a nje-
gova kritika se potkrepljuje primerima koji ukazuju na ograničenost na-
ših čula ukusa, mirisa, sluha i sl. Evo jednog od njih.
Primer 3: Pretpostavimo da probamo kafu iz niza šoljica od kojih svaka
sledeća sadrži po jedno zrnce šećera više od prethodne. Jasno je da neće-
mo biti u stanju da razlikujemo ukuse kafe dve »susedne« šoljice, odno-
sno, bićemo indiferentni u izboru između njih. Ako sa x1, x2, ..., xn obele-
žimo niz opcija (šoljica koje se razlikuju za po jedno zrnce šećera), onda
važi: x1Ix2 i x2Ix3 i ... i xn-1Ixn. Na osnovu uslova (vi), iz prethodne relacije
treba da sledi x1Ixn, što znači da bi trebalo da budemo indiferentni izme-
đu prve i poslednje šoljice kafe. Ali, izvesno je da ćemo njihove ukuse
razlikovati i smatrati ih različito prihvatljivim: ili ćemo preferirati prvu u
odnosu na poslednju opciju, x1Pxn (ako pijemo gorku kafu), ili obratno,
xnPx1 (ako pijemo slatku kafu), iz čega sledi da naše preferencije ne ispu-
njavaju uslov (vi).
Ovaj i slični primeri (gde opcije dobijamo neznatnim uzastopnim pora-
stima temperature, jačine svetla, intenziteta boje, mirisa ili zvuka) samo
ilustruju limitiranost naših čula i jasno pokazuju da se razlikujemo od
idealizovanog donosioca odluke koji bez problema otkriva i najsuptilnije
razlike između opcija. Budući da normativna teorija posmatra upravo

3 Ibid, str. 25.

20 TEORIJA ODLUČIVANJA

ponašanje idealizovanog donosioca odluka, neki autori zaključuju da su

zbog nepremostivih razlika između običnog i savršeno racionalnog poje-
dinca rezultati normativne teorije neupotrebljivi. Naime, budući da naše
preferencije često narušavaju uslov tranzitivnost, stav ovih autora je da
su sugestije teorije zasnovane na ovoj nerealnoj pretpostavci beskorisne.4
Recimo ipak da je u brojnim slučajevima moguće pomoći realnom dono-
siocu odluka da ublaži ili otkloni uticaj nesavršenosti svojih čula na od-
luku. U situacijama kada nije u stanju da napravi razliku između sličnih
alternativa, a ona je značajna za pravilan izbor, on može konsultovati
eksperte ili primenom savremene tehnologije obezbediti najpreciznija
merenja fizičkih i hemijskih karakteristika posmatranih opcija.
Uslovi asimetričnost, kompletnost i tranzitivnost preferencija predsta-
vljaju fundamentalne pretpostavke racionalnog odlučivanja. Ako su oni
zadovoljeni, onda smo u stanju da alternative poredimo po parovima i da na
osnovu utvrđenih relacija formiramo njihovu rang-listu po prioritetu, odno-
sno, da ih uredimo od najpovoljnije ka najnepovoljnijoj (ili obratno). Na
taj način obezbeđujemo objektivnu osnovu za racionalan izbor.
Prikažimo proceduru formiranja rang-liste na sledećem primeru.
Primer 4: Pretpostavimo da biramo jednu od pet raspoloživih alternativa:
x, y, z, v, w. Neke od njih smo među sobom upoređivali i na osnovu ovih
poređenja po parovima (tzv. binarnih poređenja) odredili smo sledeće re-
lacije preferencije i indiferencije:
xPy, yPz, zIv, vPw.
Pod pretpostavkom da zadovoljavamo uslove racionalnosti, na osnovu
ovih relacija možemo da formiramo rang-listu alternativa po prioritetu
(Tabela 2.1):

4 Za razliku od ovog ekstremnog gledišta, jedan broj autora zastupa mišljenje da je tran-
zitivnost nepotrebno strog uslov koji treba ublažiti i tako pretpostavke teorije približiti
zahtevima koje realni donosilac odluka može da zadovolji. Autori predlažu brojne ko-
rekcije uslova tranzitivnosti, kojima se uslov (vi) isključuje kao previše strog, dok se
uslov (v) ublažava, ali se ipak ne ukida. Njihovi rezultati pokazuju da i na osnovu ne-
tranzitivnih preferencija (uz ispunjenje nekih blažih uslova) možemo odrediti najbolju
opciju u skupu posmatranih i tako doneti racionalnu odluku. Upoznavanje sa ovim
uslovima, kao i sa rezultatima koji na njima počivaju, odvela bi nas u logičko-filozofske
rasprave koje su van okvira ove knjige.
Glava 2 - Donosilac odluke i njegove preferencije 21

Tabela 2.1 Rang-lista

Rang Alternative
1 x
2 y
3 z, v
4 w

Rang-lista u potpunosti prikazuje strukturu naših preferencija prema

posmatranim alternativama. Vidimo da se alternativa x nalazi na prvom
mestu, drugoplasirana je alternativa y, treće mesto ravnopravno dele al-
ternative z i v, dok se na poslednjem mestu nalazi w.
Zaključujemo da je alternativa x najbolja u datom skupu i da ćemo nje-
nim izborom maksimizirati svoju dobrobit. Ipak, na osnovu rang-liste ne
možemo da odredimo koliko tačno iznosi dobrobit koju nam pruža al-
ternativa x. U zavisnosti od problema izbora, x može biti veoma povolj-
na, ali i najmanje nepovoljna alternativa (ukoliko skup čine ekstremno
nepovoljne opcije). Takođe, ne možemo reći da je, sa aspekta naših pre-
ferencija, alternativa x bolja od alternative y isto koliko je y bolja od z (ili
v) i slično. Rang-lista otkriva samo redosled alternativa po prioritetu.
Individualne preferencije su, kao što je poznato, određene subjektivnim
faktorima, pa je jasno da će svako od nas ispoljiti manje ili više različite prefe-
rencije prema istim alternativama. Samim tim, naše rang-liste, pa i konačni
izbori iz istog skupa alternativa, biće među sobom različiti. Ipak, na
osnovu ovih razlika ne možemo vršiti međusobna poređenja, niti utvrdi-
ti da je jedna osoba racionalnija od druge. Ovakvo poređenje bi iziskiva-
lo postojanje nad-individualnog kriterijuma racionalnog odlučivanja, a
takav kriterijum u teoriji odlučivanja ne postoji. To znači da o ukusima
nećemo diskutovati, niti ćemo preispitivati prihvatljivost etičkih principa
na kojima su zasnovani individualni izbori. Nezavisno od toga da li (sa
našeg stanovišta) izbore neke osobe smatramo potpuno ispravnim, samo
prihvatljivim ili nerazumnim, osobu ćemo smatrati racionalnom ako su njene
odluke izraz ličnih preferencija koje zadovoljavaju uslove asimetričnost, kom-
pletnost i tranzitivnost.
22 TEORIJA ODLUČIVANJA

2.3 Ordinalna funkcija korisnosti

Umesto rang-listom (koja može biti veoma duga, a samim tim i nepre-
gledna), preferencije možemo izraziti i na pogodniji način. Svakoj opciji
možemo da pridružimo jedan broj koji odražava relativan značaj ili kori-
snost koju nam opcija pruža; korisnost opcije obeležavamo sa u(.). Po
konvenciji, veći broj pridružujemo bolje rangiranoj alternativi. U našem
primeru to može biti:
Tabela 2.2 Korisnost alternativa
Alternativa Korisnost u(.)
x 4
y 3
z, v 2
w 1

Uslov je da, za bilo koje dve alternative, x i y, važi:

1) u(x)  u(y) ako i samo ako je xPy; (2.1)
2) u(x) = u(y) ako i samo ako je xIy.
Drugim rečima, ako alternativu x preferiramo u odnosu na y, onda joj
pridružujemo veći broj. Takođe, ako x i y smatramo jednako dobrim, on-
da im pripisujemo iste numeričke vrednosti. Na ovaj način značajno po-
jednostavljujemo prikazivanje naših preferencija i olakšavamo njihovu
dalju primenu.
Osim ograničenja da boljoj alternativi treba da pridružimo i veći broj, iz-
bor brojeva je potpuno proizvoljan. Znači, umesto brojeva od 1 do 4, mo-
žemo koristiti bilo koji rastući niz. Nekoliko primera je dato u sledećoj
tabeli:
Tabela 2.3 Korisnost alternativa
Rang-lista Korisnost5
alternativa u() u'() u''()
x 4 1000 150
y 3 4 145
z, v 2 3,5 80
w 1 0,5 10

5 Oznake u'() i u''() ovde predstavljaju različite transformacije ordinalnih korisnosti,

u(), i ne treba ih dovoditi u vezu sa prvim i drugim izvodima funkcije.
Glava 2 - Donosilac odluke i njegove preferencije 23

Na osnovu relacije u(x)=4>u(y)=3, zaključujemo da je xPy, kao i na osno-

vu relacije u'(x)=1000 > u'(y)=4, ili u''(x)=150 > u''(y)=145; razlike između
numeričkih vrednosti nisu od značaja i ne mogu se tumačiti kao razlike
u intenzitetu preferencija.
Način na koji smo opcijama (rangiranim po preferencijama) pridružili
odgovarajuće korisnosti nazivamo ordinalnom funkcijom korisnosti. Preci-
znije rečeno, ordinalna funkcija korisnosti je funkcija koja strukturu preferen-
cija preslikava u skup realnih brojeva. Nazivamo je ordinalnom funkcijom
jer brojevi otkrivaju samo poredak opcija po preferencijama. Na osnovu
njih ne možemo zaključiti da prvu alternativu u odnosu na drugu prefe-
riramo više, jednako ili manje nego što drugu alternativu preferiramo u
odnosu na treću i slično. Kažemo da je korisnost merljiva na tzv. ordi-
nalnoj skali. To je i razlog zbog kojeg ovaj tip korisnosti nazivamo ordi-
nalnim korisnostima.6

2.4 Empirijske vrednosti ishoda i njihove korisnosti

Alternative često poredimo na osnovu numeričkih vrednosti izabra-

nih karakteristika. Na primer, firme možemo rangirati po visini profi-
ta, kvalitet proizvodnje poredićemo po procentu škarta, a iste proiz-
vode različitih proizvođača po njihovoj ceni i slično. Postavlja se pita-
nje kakav je odnos između numeričkih vrednosti relevantnih osobina
alternativa i korisnosti koje im pripisujemo. Odgovor ćemo dati kroz
nekoliko primera.
Primer 5: Pretpostavimo da tražimo zaposlenje i da nas trenutno intere-
suje isključivo visina mesečne zarade koju možemo ostvariti. Tabela 2.4
sadrži ponude šest firmi koje su raspisale konkurs za prijem diplomira-
nog ekonomiste.
Tabela 2.4 Tabela 2.5
Zarada (u 000 din.) Zarada Korisnost
Firma Rang-lista
v(.) v(.) u(.)
A1 45
A4 50 50
A2 21
A1 45 45
A3 18
A2, A6 21 21
A4 50
A3 18 18
A5 15
A5 15 15
A6 21

6 Sa drugim tipom, tzv. kardinalnim korisnostima, upoznaćemo se u 6. poglavlju.

24 TEORIJA ODLUČIVANJA

Jasno je da preferiramo veću zaradu od manje, pa poređenje alternativa i

njihovo rangiranje po prioritetu možemo izvršiti direktno na osnovu
empirijskih vrednosti. Lako zaključujemo da je najbolja opcija zaposlenje
u firmi A4 koja nudi najveću mesečnu zaradu. U ovom slučaju, korisno-
sti ishoda možemo prikazati njihovim empirijskim vrednostima, tj.
v(.)=u(.).
Primer 6: Planiramo da izvedemo manje investicione radove na poslovnoj
zgradi. Na naš zahtev pet građevinskih firmi je dostavilo svoje ponude
(Tabela 2.6). Budući da se one među sobom ne razlikuju značajno po pou-
zdanosti, kvalitetu i vremenu trajanja radova, odlučili smo da izbor izvr-
šimo na osnovu dostavljenih predračuna troškova.
Tabela 2.6 Tabela 2.7
Troškovi Troškovi
Firma Rang-lista
(u 000 din.) v(.) -v(.) u(.)
A1 60
A4 53 -53 -53
A2 54
A2 54 -54 -54
A3 57
A3 57 -57 -57
A4 53
A1 , A5 60 -60 -60
A5 60

U ovom slučaju preferiramo alternativu sa najmanjim troškovima, pa će-

mo rangiranje vršiti od najmanje ka najvećoj vrednosti (Tabela 2.7), i iza-
brati firmu A4. Ali, budući da se radi o izdacima, ishode možemo prika-
zati negativnim brojevima i rangiranje sprovesti od najveće ka najmanjoj
vrednosti. Jasno je da ćemo u oba slučaja dobiti istu rang-listu. Ako se
opredelimo za drugu varijantu, onda se empirijske vrednosti mogu pri-
hvatiti kao korisnosti, jer će njihov odnos tačno odraziti strukturu naših
preferencija, tj. -v(.)=u(.). Jednostavno je pokazati da su za sve posmatra-
ne opcije uslovi (2.1) zadovoljeni. Na primer, budući da je u(A4) = -53 
u(A2) = -54, sledi da je A4PA2; takođe, na osnovu jednakosti u(A1) =
u(A5) = -60 zaključujemo da je A1I A5, itd.
U oba primera smo korisnosti opcija određivali direktno na osnovu nji-
hovih empirijskih vrednosti. Ovakvi slučajevi su u praksi najčešći; tada
maksimizaciju dobrobiti postižemo bilo maksimizacijom vrednosti krite-
rijuma (na primer, prihoda, obima proizvodnje ili prodaje i sl.) ili njiho-
vom minimizacijom (na primer, investicionih troškova, vremena isporu-
ke, nabavnih cena i sl). Ali, ima slučajeva kada precizno izmerene vred-
Glava 2 - Donosilac odluke i njegove preferencije 25

nosti opcija ne odražavaju strukturu naših preferencija. Posmatrajmo

sledeći primer.
Primer 7: Pretpostavimo da kupujemo sijalicu za lampu na radnom stolu, i
da nam prodavac nudi sijalice sledećih jačina (tabela 2.8):
Tabela 2.8 Tabela 2.9
Alt. Sijalica Jačina sijalice u W Rang-lista u(.)
A1 40 A3 5
A2 60 A2 4
A3 75 A4 3
A4 100 A1 2
A5 150 A5 1

Mada su alternative merljive na najpreciznijoj skali (tzv. skali odnosa),

njihova rang-lista na osnovu empirijskih vrednosti (bilo od najmanje ka
najvećoj vrednosti ili obratno) ne poklapa se sa rang-listom alternativa
po prioritetu. Razlog je što maksimizaciju dobrobiti ne postižemo izbo-
rom najjače niti najslabije sijalice (tj. maksimizacijom ili minimizacijom
po datom kriterijumu), već izborom sijalice srednje jačine. Drugim reči-
ma, optimalna vrednost se nalazi unutar intervala vrednosti
(xminxoptxmax). U ovom slučaju, korisnosti ćemo pripisati opcijama tek
nakon što odredimo njihovu rang-listu na osnovu naših preferencija.
Jedna od mogućih rang-lista data je u Tabeli 2.9, na osnovu koje ćemo
izabrati alternativu A3.
Primer 8: Ponekad izbor vršimo na osnovu karakteristike koju nije mogu-
će precizno izmeriti. Pretpostavimo da u restoranu možete izabrati jedno
od bezalkoholnih pića: A1- limunadu, A2 - koka-kolu, A3 - biter lemon ili
A4 - sok. Ako je kriterijum izbora ukus (koji je čisto subjektivan i nemer-
ljiv), onda će svako od nas formirati svoju rang-listu, a zatim alternativa-
ma pridružiti korisnost. Tabela 2.10 sadrži jednu od mogućih rang-lista:
Tabela 2.10
Rang-lista u(.)
A3 4
A2 3
A1 2
A4 1

U ovom slučaju korisnosti u(.) su jedine numeričke vrednosti koje možemo

pripisati posmatranim alternativama.
26 TEORIJA ODLUČIVANJA

Na osnovu navedenih primera zaključujemo da empirijske vrednosti sigur-

nih ishoda posmatranih alternativa najčešće možemo prihvatiti kao kori-
snosti i na njima bazirati svoj izbor. U retkim slučajevima, kada one ne od-
ražavaju strukturu naših preferencija (jačina sijalica), kao i kada poređenje
vršimo na osnovu nemerljivih karakteristika (ukus), izbor vršimo tek nakon
što smo formirali rang-listu opcija po preferencijama.
Ipak, potrebno je da još jednom ukažemo na razliku između empirijskih
vrednosti opcija i njihovih ordinalnih korisnosti. U primerima 5. i 6. opcije
smo poredili na osnovu osobina koje su precizno merljive na skali odnosa.
Samim tim, prihode i troškove možemo među sobom porediti i reći, na pri-
mer, da je prihod od 45000 din. tri puta veći od prihoda od
15000 din. Iz toga, međutim, nikako ne sledi da je korisnost opcija merljiva
na skali odnosa. Numeričke vrednosti su nam omogućile da utvrdimo re-
dosled opcija po preferencijama, ali ne i da precizno poredimo dobrobiti
koje nam one pružaju. Naime, na osnovu ordinalnih korisnosti u(A1)=45 i
u(A5)=15 u primeru 5. ne možemo reći da alternativu A1 smatramo tri puta
boljom od alternative A5, već samo da A1 preferiramo u odnosu na A5. Šta
više, na osnovu ordinalnih korisnosti ne možemo reći, na primer, da je
razlika u korisnosti opcija A2 i A3 (u(A2)–u(A3)=21-18=3) jednaka razlici u
korisnosti opcija A3 i A5 (u(A3)–u(A5)=18-15=3), već samo da je njihov
redosled po preferencijama A2, A3, A5. Napomenimo, ipak, da je korisnost
moguće i preciznije meriti, o čemu ćemo opširnije govoriti u 6. poglavlju.

Rezime poglavlja

Racionalni donosilac odluka (DO) ima uvek jasno definisan cilj, odno-
sno, on nastoji da maksimizira ličnu dobrobit. Na osnovu svojih individual-
nih preferencija DO formira stav prema alternativama koje posmatra i
opredeljuje se za jednu od njih. Ako pri poređenju dve alternative, x i y,
DO smatra da je x bolja od y, onda kažemo da on (strogo) preferira x u
odnosu na y (xPy), a ako opcije x i y smatra jednako dobrim, on je indife-
rentan između x i y (xIy).
Ako preferencije DO-a zadovoljavaju uslove logičke konzistentnosti:
Asimetričnost - Za bilo koje dve alternative, x i y, važi:
(i) Ako xPy, onda nije yPx;
Glava 2 - Donosilac odluke i njegove preferencije 27

Kompletnost - Za bilo koje dve alternative, x i y, važi:

(iv) xPy ili yPx ili xIy;
Tranzitivnost - Za bilo koje tri opcije x, y i z, važi:
(v) Ako x preferiramo u odnosu na y i y preferiramo u odnosu na z,
onda x preferiramo u odnosu na z, (tj. ako xPy i yPz, onda xPz);
(vi) Ako smo indiferentni između x i y, i indiferentni smo između y i
z, onda smo indiferentni i između x i z (tj. ako xIy i yIz, onda xIz),
onda on može da formira rang-listu alternativa po prioritetu.
Preferencije DO-a jednostavnije prikazujemo primenom ordinalne funkcije
korisnosti, koja svakoj alternativi pridružuje numeričku vrednost, tzv. or-
dinalnu korisnost, u(.), takvu da važi:
1) u(x)  u(y) ako i samo ako je xPy;
2) u(x) = u(y) ako i samo ako je xIy.
Iz skupa opcija DO uvek bira alternativu koju preferira u odnosu na
ostale, onu koja ima najveću korisnost.

Osnovni pojmovi

Kružne (ciklične) preferencije – Ako za tri alternative x, y, z, preferencije

donosioca odluke glase: xPy, yPz i zPx, onda one formiraju »krug« i nisu
osnova za racionalan izbor.
Novčana pumpa – (nekorektna) ilustracija neracionalnosti izbora zasnovanih na
kružnim preferencijama, zbog kojih donosilac odluka, dugoročno posma-
trano, može ostati bez novca.
Ordinalna funkcija korisnosti – predstavlja preslikavanje strukture preferenci-
ja donosioca odluke na numeričke vrednosti ordinalne skale.
Relacija indiferencije - binarna relacija I, kojom donosilac odluke izražava da
dve alternative (x i y) smatra jednako dobrim, u oznaci xIy.
Relacija (stroge) preferencijie – binarna relacija P, kojom donosilac odluke iz-
ražava da jednu alternativu (x) smatra boljom (preferira) u odnosu na dru-
gu (y), u oznaci xPy.

Pitanja i zadaci

1. Objasnite uslove logičke konzistentnosti pri izboru između izvesnih alter-

nativa. Zašto njihovo ispunjenje garantuje racionalan izbor?
2. Navedite dve alternative između kojih biste bili neodlučni.
28 TEORIJA ODLUČIVANJA

3. Da li imate striktne preferencije i između kojih alternativa?

4. Navedite alternative prema kojima su se vaše preferencije promenile u po-
slednjih godinu dana.
5. Sastavite primer sličan primeru 3. (koji će se odnositi na limitiranost čula vi-
da ili sluha).
6. Ako znamo da je rang lista tri opcije: x, y, z, da li iz toga sledi zaključak da
će donosilac odluka biti:
a. veoma zadovoljan dobitkom opcije x;
b. nesrećan dobitkom opcije z;
c. zadovoljan izborom opcije x iz posmatranog skupa opcija?
7. Savršeno racionalan pojedinac posmatra sedam skupova alternativa u
okviru kojih alternative poredi na osnovu samo jedne karakteristike. Zatim,
unutar svakog skupa formira rang listu opcija na osnovu svojih preferencija
i bira prvu sa rang liste. U kojim slučajevima možemo odrediti njegove iz-
bore na osnovu empirijskih vrednosti karakteristika? Objasnite.
a. automobile iste kubikaže poredi i rangira po ceni;
b. mesto u kojem će provesti godišnji odmor poredi po prosečnoj tempera-
turi u tom vremenskom periodu;
c. kvalitet proizvodnje različitih dobavljača poredi po procentu škarta;
d. firme koje mu nude zaposlenje poredi po visini ostvarenog profita u
prethodnoj godini;
e. putne torbe istog proizvođača poredi po veličini (zapremini);
f. gradove u kojima bi živeo poredi po broju stanovnika;
g. plazma televizore istih dimenzija poredi po ceni.
8. Racionalni pojedinac je odredio sledeće preferencije između pet alternativa:
yPx, xIz, xIv, wPv, wPy. Koju alternativu će izabrati?
9. Formirajte rang listu 6 opcija {a,b,c,d,e,f} na osnovu sledećih relacija prefe-
rencije i indiferencije: aIb, bPc, cPd, eId, aPe, fPb.
10. Formirajte rang listu 6 opcija {a,b,c,d,e,f} na osnovu sledećih relacija
preferencije i indiferencije: aPb, bPc, cId, dIe, fPe, fIb.
11. Poređenjem pet alternativa po parovima {x,y,z,v,w} odredili ste sledeće
preferencije: yPx, xIz, xPv, zPw, vPw, wIx, yPv, yPw. Da li ispunjavate uslove
racionalnosti? Da li, ipak, možete izabrati alternativu koju preferirate u od-
nosu na sve ostale?
12. Nameravate da prijatelja iznenadite poklonom, pri čemu birate između al-
ternativa x, y, z i v. Do sada ste uspeli da otkrijete njegove sledeće preferen-
cije: xPz, yPz i zIv. Da li možete da se odlučite za kupovinu? Ako ne, koju
dilemu treba da otklonite?
Glava 2 - Donosilac odluke i njegove preferencije 29

13. Mladić i devojka se dogovaraju kako da provedu veče. Ona više voli bio-
skop od pozorišta, više voli pozorište od koncerta, indiferentna je između
bioskopa i večere u restoranu, ali bi više volela da ide na koncert nego na
večeru. Da li ona zna šta hoće?
14. Tražite poslovni prostor. Trenutno vam se nude četiri opcije: A, B, C i D. Po
vašem mišljenju: prostor A ima bolji položaj i raspored prostorija od prosto-
ra B, prostor B je bolje opremljen i u neposrednoj blizini ima veći parking
od prostora C, prostor C je bolji od prostora D jer je u prizemlju, prostor D
je jeftiniji i ima povoljnije uslove plaćanja od prostora B, dok je prostor A
bolji od prostora D jer je u prometnijoj ulici i ima reklamni pano.
a. Da li možete da formirate rang listu alternativa? Ako ne možete, koji
uslov racionalnosti nije ispunjen i koji je osnovni uzrok tome?
b. Da li na osnovu vaših preferencija ipak možete da izaberete optimalnu
opciju? Ako možete, koja je to opcija?
15. Ako je u'(.) = u(.) – 100, da li će ova transformacija ordinalnih korisnosti,
u(.), korektno prikazivati naše preferencije? Objasnite.
16. Ako izvršimo sledeću transformaciju ordinalnih korisnosti: u'(.)=u(.)2, za
sve vrednosti u(.)0, da li izračunate vrednosti možemo prihvatiti kao ordi-
nalne korisnosti? Objasnite.

Literatura
1. Resnik, M. Choices, An Introduction to Decision Theory, University od Minne-
sota press, Minneapolis, 1987.
2. French, S. Decision Theory, an introduction to the mathematics of rationality, El-
lis Horwood Limited Publishers, Chichesret, 1988.
3. Eremić, M., Boričić B. i Pavličić, D. Savremena metodologija u teorijskoj ekono-
miji, Ekonomski fakultet, Beograd, 1986.