Академија васпитачко медицинских струковних студија Крушевац,

одсек Алексинац

Семинарски рад

из Методике упознавања околине

Тема: Лук и краставац

Ментор: Студент:
др Стојан Обрадовић Бојана Савовић 2733

Алексинац, 2020.
Садржај:

1. Увод...............................................................................................................................................3
2. Лук.................................................................................................................................................4
3. Изглед лука...................................................................................................................................5
4. Узгој лука......................................................................................................................................6
5. Врсте лука.....................................................................................................................................7
6. Садња лука....................................................................................................................................9
7. Вађење лука................................................................................................................................10
8. Краставац....................................................................................................................................11
9. Гајење краставца.........................................................................................................................12
10. Сорте краставца......................................................................................................................13
11. Садња и сетва краставца........................................................................................................15
12. Берба краставца......................................................................................................................16
13. Закључак.................................................................................................................................17
Литература..........................................................................................................................................18

2
 1. Увод

Српска салата је све мање српска, а и све више поврћа стиже нам из иностранства.
Количине зелениша које увозимо из године у годину све веће и надмашује испоруке
које шаљемо у свет. У наше трговине стиже поврће са свих континената, али највише
увозимо из комшилука. Највише продајемо шаргарепу, црни лук, паприку и краставац.
Лук спада у најстарије намирнице које су наши преци успели да култивишу. Док се
краставац сматра четвртим навјише гајеним поврћем у свету. Краставац је богат извор
витамина Б. Хидрира тело и елиминише токсине јер 95% краставца чини вода. Ово
поврће садржи највише витамина које је организму потребно за сваки дан. За разлику
од краставца, лук нам сасвим сигурно може измамити сузу из наших очију, и оставити
неугодан задах у нашим устима, али ће дефинитивно наш организам средити вредним
нутријентима.

3
 2. Лук

Пошто је то намирница од давнина била позната, онда је лако пронаћи порекло ове
речи у српском језику. Идемо уназад до протоиндоевропског језика од ког су постали,
углавном сви важнији језици и откривамо да је лук и те како био конзумиран и у то
доба, ту смо негде између каменог и бронзаног доба.
Најпре су конзумирали све варијације дивљег лука а затим већ негде, 5.000 година
пре нове ере, почињу да се појављују цртежи и записи о узгајању и конзумацији лука.
Такве записе и слике налазимо у старом Египту, код Сумера, древној Кини и Индији.
Посебно цењен био је у Египту где се осим у прехрамбене сврхе користио и као
платежно средство, а имао је и спиритуалну вредност. Наиме, Египћани су лук
полагали у гробнице краљева како би га они као дар понели у загробни живот.
Почетком 6. столећа у Индији се лук користио у терапијске сврхе, док су га стари Грци
и Римљани користили као зачин.
У Средњем веку лук је било готово незамењиво поврће у кухињама многих
европских земаља, а неретко се сервирао за доручак као уобичајена „здрава“
намирница.
Проналазимо реч leug – (Duden, Herkunftswörterbuch) у том прастаром језику од које
су настале речи:
- лук, српски, руски
- Lauch, der,стари немачки израз за лук
- Knoblauch, derбели лук на немачком
- Leek празилук на енглеском језику
Готово сви германски језици, као и словенски имају у основи ову исту реч за
савремену реч, којом означавају неку врсту лука. Довољна је једна главица лука да
покаже, како су се у ходницима времена погубила сећања на заједничко порекло
европских народа.
Енглеска реч за црни лук је onion а порекло јој је у латинској unio , црни лук је за
разлику од белог, који се састоји од појединачних ченова, јединствен.Постоји запис да
је као средство плаћања у доба неких фараона служио црни и бели лук.
Од свих намирница, које су представљене на египатским сликама у пирамидама, лук
је уз хлеб најзастуљенији. А Русија, тек тамо је лук био и те како важан. Тачније облик
лука и луковице, Russian: луковичная глава је изузетно битан у архитектури, као
специфичан начин у градњи цркава. Разних тумачења има зашто су Руси били склони
да куполе својих цркава граде у облику главице лука, од оних практичних, да се снег не
би задржавао, до неких много романтичнијих и мистичнији [1].

4
 3. Изглед лука

Лук припада породици лукова (Alliaceae) и биљка је с двогодишњим развојем. Има

разгранат коренов систем с врло мало коренових длачица, па је моћ усисавања врло
слаба. Луковица се састоји од правог стабла, сувих овојних љуски, сочних меснатих
листова и од једног до више пупољака. Лист се састоји од асимилацијског зеленог дела
(пераје) и неасимилацијског дела (лисног рукавца). Пера су шупља, на врху конусна са
воштаном превлаком или без ње. Цветоносно стабло се развија у другој години живота.
Цвет је лоптаста и садржи до 1000 цветова. Лук је биљка дугог дана и не подноси
засењавање.
Пореклом је с подручја средње Азије, има високу храњиву вредност, висок садржај
етеричних уља, изражено фитоцидно деловање којим се регулише бактеријски рад
црева, поспешује варење, а својим антисептичким деловањем помаже раду органа за
дисање при прехлади. Луковица садржи 7-21 % суве материје, 6-10 % шећера, 120-170
мг Ц-витамина, 1,6-5,9 % беланчевина, затим уља, Б-витамина и минерала калцијума
(Ца), фосфора (П) и гвожђа (Фе).
Лук је од давнина познат и признат природни антибиотик и антипиретик. Ова
својства резултат су синергијског деловања витамина Ц, кверцетина и изотиоцијаната
присутних у луку због чега је лук посебно пожељна намирница у раздобљу прехлада и
грипе. Неколико студија је антибиотичко и антипиретичко деловање лука довело у
позитивну везу са олакшавањем симптома остео и реуматоидног артритиса те
алергијскох ринитиса и астме.
Резултати експерименталних и клиничких покуса сугерирају да је лук пожељна
намирница и на дијабетичком јеловнику. Претпоставља се да компонента присутна у
луку, алил - пропил дисулфид, узрокује смањење разине глукозе у крви повећавајући
количину доступног слободног инзулина. Наиме, АПСД и инзулин имају извесну
сличност у хемијској структури, те се натичу за активно место у јетри где се инзулин
инактивира. Резултат је, више слободног инзулина који преноси глукозу у станице те,
последично, смањење разине глукозе у крви. Надаље, лук је добар извор крома,
минерала који помаже у одржавању нормалне разине глукозе у крви.
Контиуниран унос лука, барем два пута дневно, повезан је са значајним смањењем
ризика за развој рака црева. Флавоноиди лука, у првом реду кверцетин, у покусима
проведеним на животињама зауставили су раст тумора и спречили оштећења станица
црева која воде ка развоју лезија ткива и развоју тумора [2].

Слика 1. Лук

5
 4. Узгој лука

Лук као и остале културе из породице Alliaceae не смеју се узгајати на истој

површини до 5 година због бројних заједничких болести и штеточина. Добре
предкултуре луку су: пшеница, јечам, уљана репица и детелине за летњу сетву или
јесењу садњу или пак кромпир и пасуљ за пролећну садњу. Као предкултуру треба
избегавати зоб и раж јер их напада иста штеточина. Удаљеност друге парцеле лука
треба бити најмање 300 м.
Основну обраду земљишта за јесењу садњу лука потребно је обавити одмах након
скидања преткултура. На већим површинама земљиште се оре до дубине од 30-35 цм,
пођубри и припреми као за садњу тањирањем или сетвоспремачом. На мањим
површинама и у врту обрада и припрема земљишта обавља се ручно.
Земљиште треба бити растресито, хумусно и проветрено, ако је песковито потребно
је интензивно наводњавање, pH 6-7, не подноси кисела земљишта и има велике захтеве
према осветљењу.
Како је сетва у рано пролеће, обрада земљишта почиње у јесен. У основном
ђубрењу користи се 600-800 кг НПК у корист азота и калијума, а 0,5 вредност фосфора
(све зависи од анализе земљишта). Потребно је тањирање (затварање бразде). Пре сетве
унети још 300-400 кг НПК 7:14:21.
Обрада земљишта сетвоспремачом мора бити врло квалитетна, без микродепресија.
Прихрањивање се врши и до два пута и то у фази 3 листа до 100 кг/ха КАН-а у фази
стварања главица. Требало би бити на опрезу с азотом јер исти продужава вегетацију и
утиче на квалитет луковице [3].

Слика 2. Бразда и лук

6
 5. Врсте лука

Наши вртлари знају више од 80 сорти лука. На нашим просторима су популарне

следеће врсте лука.
- бели лук
- црни лук
- Влашац
- Млади лук

Млади лук- Ускоро ће се на пијачним тезгама појавити први јестиви весници

пролећа. Скупљени у везе, снопиће од по неколико комада, мамиће свежином. Прво се
појављују они танки, са краћим белим и дужим зеленим лиснатим делом, а нешто
касније стиже и млади лук са већ формираном маленом главицом на врху.
Сви делови младог лука имају благ, слаткаст укус, а истовремено су хрскави и
сочни. Најукуснији су одмах по брању, а хранљиве вредности се у потпуности чувају
два дана. Састојци богати сумпором чине га делотворним за јачање апетита и
поспешивање пробаве. Присуство хрома помаже у ћелијској реакцији са инсулином, а
витамин Ц подиже и одржава јак имунитет. Од минерала поседује још и калијум,
фосфор и калцијум који штите срчани мишић и кости, заједно са витаминима Б
комплекса.

Слика 3. Млади лук

Бели лук- Иако незаменљив састојак многих јела, бели лук, аллиум сативум, славу
је стекао још у древно доба због својих лековитих својстава. Модерна наука је нека
искуства и потврдила. Садржи много угљених хидрата, углавном шећера, сирових
протеина и минералних састојака као што су калијум, калцијум, натријум, гвожђе, јод,
сумпор и фосфор. Бели лук поседује лековита својства, како у свежем, тако и у куваном
облику, али се против паразита, гљивица, вируса и бактерија препоручује употреба
свежег лука. Такође, снижава крвни притисак, као и ниво холестерола у крви. Доказан
је антибиотик, па се често користи за сузбијање прехладе и грипа, а користан је и као
превентива против ових болести. Редовним конзумирањем доприноси јачању
имунитета. Захваљујући селену којим обилује, отклања умор, напетост, узнемиреност и
поправља расположење.

Слика 4. Бели лук

7
 Влашац- Лук влашац се све више користи као зачин. Има нешто блажи укус од
осталих врста лука. Као зачин се користе ситно сецкане стабљике и листови свежег
влашца, и то за припрему риба, супа, сосова, салата, јела од кромпира… Овај лук
садржи антиоксидантне флавоноиде, биљна влакна, минерале и витамине који доказано
повољно делују на здравље. Осим тога, листови влашца су пуни витамина Б комплекса,
али и есенцијалних минерала као што су бакар, гвожђе, манган, цинк и калцијум.
Зелени листићи влашца садрже неколико виталних витамина као што су пиридоксин,
пантотенска киселина, ниацин, рибофлавин и тиамин. Значајан је извор алицина који
помаже у управљању холестеролом, смањујући ниво ЛДЛ и повећавајући ниво ХДЛ
холестерола. Овај нутријент такође може да смањи крвни притисак и спречи опасне
крвне угрушке.

Слика 5. Влашац

Црни лук- У кухињи се користи на безброј начина, али се најчешће ољушти,

исецка на коцкице, ребарца или на колутове, а све даље зависи од умешности и маште
кувара. За лук се може рећи да је права лековита бомба јер је богат витаминима,
минералима, ензимима и есенцијалним уљима. Нутриционисти тврде да садржи више
од 150 активних састојака и управо га због тога сматрају једном од најздравијих
намирница. Осим тога, лук служи и као превенција и помаже у лечењу многих болести.
За коју год врсту лука да се одлучите, снага лековитог дејства је скоро иста. Његова
основна улога је да уништава све миркоорганизме, а поред тога садржи цинк и селен,
најмоћније антиоксиданте који подстичу прочишћавање организама [1].

Слика 6. Црни лук

8
 6. Садња лука

Производња лука може бити из семена и из луковице. Производња је рентабилнија

из семена јер је принос виши, а процес производње у целости је механизован. Потребна
количина семена је 6-7 кг/ха или 1 688 000 семена/ха, а количина семена зависи од
размака редова и размака у реду. За производњу крупног лука потребно је 27-30 биљака
у дужном метру, а за ситније главице 30-35 биљака. Размак гредице од гредице је 50 цм
(сеје се најчешће у 5 редова размака 25 цм), а дубина сетве је 1,5-2 цм. Производња
лука из луковице тражи висок ниво агротехничких мера, могућност заливања, а
припрема земљишта и ђубрење иста је као и код производње лука из семена. Садња је
нешто раније, чим то омогуће спољни временски услови, и обавља се механизовано -
садилицом. Луковице не смеју да проклијају, дубина садње 2 цм, а количина луковица
по ха 600-800 кг (у зависности од крупноће).
Наводњавање лука могуће је системом кишења (које се нарочито примењује након
сетве лука како би се спречило стварање покорице), системон „кап по кап“ као и
наводњавањем у брзаде. Залива се интезивније током сувог времена и редовно плеви,
поготово док се обликују биљке. Окопавати га треба плитко, пазећи да се не оштети
релативно плитко корење, а обично су достатна 2-3 култивирања. Први се пут
култивира након ницања, а затим 2-3 недеље касније, с тим да се притом и прихрањује
с 1-1,5 кг КАН-а на 100 м². Наводњавање је пожељно у почетним фазама раста, када лук
развија ново лишће и док луковица расте (ако је суво пролеће) [3].

Слика 7. Садња лука

9
 7. Вађење лука

Лук се вади када лишће омекша и почне се сушити, а око 70 % стабљика полегне.
Вади се, у зависности од сорте, од почетка до краја августа, али боље је до 15.08. јер,
што главица дуже остане у земљи, смањује јој се квалитет и теже се чува. Вађење се
планира када је време суво, вади се вадилицама, лук остаје у у тракама. Лук се спрема у
складишта, љуште се сувишне овојне љуске, калибрира и пакује у плетене
полиетиленске вреће. Складишти се на температури 0-2 ºC и РВ (релативна влажност
ваздуха) 70-75%, тако се може чувати целу годину. Из семена директном сетвом принос
може бити 40-50 т/ха, а из луковице 20-25 т/ха [4].

Слика 8. Вађење лука

10
 8. Краставац

Краставац води порекло из Југоисточне Азије, а у Европу је стигао преко Грчке. Ова
биљна култура је стара око 3000 година.
Краставац је једногодишња зељаста биљка и припада породици Cucurbitaceae. Гаји
се као салатни краставац на отвореном пољу и у стакленицима и пластеницима, и као
индустријски (корнишон). Конзумира се у свежем стању и као кисели краставац. Мале
је калоричне вредности.
Краставац има слабо развијен коренов систем, који у земљиште продире врло
плитко од 5-25 цм. Стабло (вреже) је пузаво, разгранато, дужина стабла зависи од сорти
и услова гајења. Дужина може бити и до 3 м. Листови су крупни, а са доње стране
понеке сорте имају и бодљикасте израслине. У пазуху листова израстају бочни изданци
који се код неких сората уклањају или остављају за плод.
Краставац је биљка која на истој врежи развија мушке и женске цветове. Често се
више развијају мушки цветови и принос је тада врло низак. Зато се за тржиште гаје
хибриди краставаца са женским цветовима.
Краставац је осетљив на мразеве. За производњу расада потребна дневна
температура у леји је 22-28°C. У пластеницима у периоду плодоношења потребно је
дневну температуру одржавати на 20-30°C, а ноћну 17-21°C. Што се тиче осветљења,
краставац није осетљив, а минимална количина светлости се креће од 6000-10 000
лукса. На овом подневљу могуће је краставац узгајати током целе године [2].

Слика 9. Краставац

11
 9. Гајење краставца

Краставац се узгаја на светлим и осунчаним теренима, па се редови приликом садње

постављају у правцу север-југ. Температура земље од 15 до 18 C, уз присуство
земљишне влаге, повољно утиче на клијање и ницање. Корен формира у земљишном
слоју до 25 цм дубине, и има изражене потребе за водом.
У плодореду краставац долази на прво место. Најбоље успева после стрних жита,
махунарки, лукова, паприке и вишегодишњих трава, раног купуса и другог раног
поврћа. На истом месту не треба га гајити најмање четири године. Добро реагује на
ђубрење органским ђубривима, нарочито згорелим стајњаком и применом НПК
ђубрива. Основна обрада изводи се у јесен, и у земљиште се уноси 40-60 тона
стајњака/ха.
У интензивном узгоју краставца корнишона користе се поред класичних
минералних ђубрива и кристалони. То су водотопива ђубрива која се могу аплицирати
преко листа, али је најчешћа примена кап по кап. Ова ђубрива се примењују од
укорењавања, у фази интензивног вегетативног пораста, као и у фази плодоношења.
Концентрације ових хранива се крећу од 0,05 до 0,15%. У узгоју корнишона се користе
и допунска ђубрива, од којих су најзначајнији калцијум нитрат и калијум нитрат.
Имамо и гајење краставца уз потпору. Овакав начин узгоја везује се за производњу
на отвореном пољу и заснива се на формирању шпалира. Конструкција за шпалире
мора да буде довољно чврста да издржи терет биљне масе и налете ветра. Висина
шпалира треба да буде 1,8-2 метра са укопаним стубом 40 цм у земљи.
Стубови се постављају на размаку од четири метра, са два реда жице. Прва се постави
на висину од 20 цм од гредице, а друга на 180 цм. Анкерима се жица затегне, а између
стубова постави се мрежа за корнишоне. Ако се гаји по један ред, онда размак између
редова треба да буде 1,5 метара, а размак између биљака у реду 30 цм.
Шпалири са два реда биљака уз један наслон подижу се на растојању од два
метра уз растојање између редова 60 цм (140 + 60) џ 30 цм. Стубови су најчешће дрвени
(багремови) [3].

Слика 10. Гајење краставца уз потпору

12
 10. Сорте краставца

Када наводимо најпознатије сорте краставаца морамо пре свега да их сврстамо у две
основне групе, а то су: корнишони (мањег плода, погодни за справљање зимнице) и
салатне сорте краставаца (имају већи плод, погодни за припрему свеже салате током
целог лета).
Једна од важних повртарских култура без које предстојећа зимница не може ни да
се замисли јесу краставци корнишони. Гајење корнишона није толико распрострањено
и проширено као на пример паприка или парадајз, али то нимало не умањује вредност
ове врсте, како на домаћим трпезама, тако и у прерађивачко- прехрамбеној индустрији.
Постоје следеће врсте корнишона:
Париски корнишон је код нас највише гајена сорта краставаца. Стиже 40-45 дана
после ницања. Има цилиндричне плодове троугластог пресека, с крупним брадавицама
и црним бодљама, при основи тамнозелени, а при врху светлији са зракастим пругама;
месо је чврсто и доброг укуса.

Слика 11. Париски корнишони

Парифин Ф1 је холандски хибрид, с плодовима који су потпуно слични париском

корнишону, али је ово знатно роднија сорта краставца и отпорнија према болестима.
Већина биљака има искључиво или претежно женске цветове. Семе се увози из
Холандије.

Слика 12. Парифин Ф1

13
 Наис Ф1 - Први домаћи хибрид краставаца корнишона, селексионисан у Институту
за повртарство у Смедеревској Паланци. Огледни и производни резултати показују да
је то раностасан и врло родан хибрид. Приближно 80% биљака су женског типа. Наис
има вретенасто цилиндричне, тамнозелене плодове с осредње крупним брадавицама и
мрким бодљицама; месо је хрскаво, чврсто, семено гнездо мало, без унутрашњих
шупљина. Ова сорта корнишона је веома добра за конзервисање, али и за потрошњу у
свежем стању.

Слика 13. Наис Ф1

Салатне сорте краставаца:

Деликатес - Веома позната, рана и врло родна салатна сорта краставаца.

Плодови су ваљкасти, средње дуги (око 18 цм) готово глатки са ситним густим
брадавицама и белим нежним бодљицама, тамнозелени са светлијим пегицама и
зракастом шаром на врху, хрскавог меса и пријатног укуса, без горчине. То је сорта која
иначе добро подноси нашу климу.
Сунчани поток - Широко распрострањена салатна сорта краставаца погодна за
отворено поље и пластенике. Има лепе тамнозелене плодове дуге 16-18цм, с крупним
ретким брадавицама и белим бодљама, чврстог, хрскавог меса.
Маркетер - Позната америчка сорта краставаца, раширена у многим земљама, с
тамнозеленим плодовима, осредње дужине (20-22цм), с крупним брадавицама и белим
бодљама.
Белер Ф1 - Хибрид с претежно женским цветовима и тамнозеленим, нешто
дужим плодовима, веома лепог изгледа. Изузетно приносан краставац [4].

14
 11. Садња и сетва краставца

Као главни усев сеје се крајем априла, а као пострни током јуна. Сеје се на већим
површинама помоћу сејачица, а на мањим ручно у редове или кућице. У редове се сеје
на 80-100 цм размака ред од реда и у реду 20-30 цм биљка од биљке.
Корнишони се сеју гушће, а количина семена зависи од густоће сетве и износи 2-4
кг/ха. Ако се производи рани краставац, сетва се обавља у топлим пластеницима 30-40
дана пре садње на стално место.
Бољи начин производње јесте производња на црној полиетиленској фолији.
Земљиште испод фолије се знатно брже загреје, што омогућује брже ницање и бољи
развој биљака. Фолија спречава раст корова, а обликовани су плодови чисти, јер се
већина налази на фолији. Биљке нису у директном додиру с земљиштем па су мање
изложене инфекцији болестима које се налазе у земљишту. Фолија за гајење краставаца
на већим површинама поставља се полагачем фолије или ручно. Истовремено с
полагањем фолија могу се испод фолија поставити и перфориране цеви за касније
наводњавање системом кап по кап.
За сетву на већим површинама користе се пнеуматске једноредне сејалице које у
једном проходу буше рупе и сеју по 3-4 семенке на подешени размак од 30 цм и на
дубину 2 цм. За сетву 1 ха таквим начином сетве потребно је 1,5-1,8 кг семена, чиме се
у берби осигурава склоп од 4-6 биљака/м2. Да би се убрзала производња, након сетве
читава се површина може прекрити фолијом од синтетичких материјала, а једној од
њих комерцијални је назив Агрyл. То је паучинаста полупрозирна танка фолија
пропусна за светлост, ваздух и воду, нарочито доброг топлотног деловања. Фолија је
физичка препрека за напад штеточина. Поставља се одмах након сетве, а остаје на
усеву до почетка цветања.
Најсигурнији начин производње, којим се остварују највећи приноси, гајење је на
арматури. Због боље проветрености биљака на арматури, мањи су проблеми с
болестима, плодови су чисти, а берба лакша. За арматуру се користе стубови високи 2
м, повезани жицом на коју се веже конопац или се између стубова разапне пластична
мрежа по којој се успиње биљка, а укопају се тако да им је врх 150-180 цм изнад
земљишта. На доњем делу стабљике потребно је редовно закидати заперке. Уз редове је
такође пожељно поставити цеви за наводњавање као и редовно, 2-3 пута недељно
наводњавати. И у гајењу на арматури може се применити полиетиленска фолија, а кад
се биљке развију, земљиште се може покрити сламом [3].

Слика 14. Садња краставца

15
 12. Берба краставца

Краставци за индустријску прераду беру се свака два дана што зависи од класе.
Прву класу чине плодови дужине 3-5 цм, пречника око 1,5 цм. Другу класу, плодови
дужине 5-7 цм, пречника око 2 цм. Већи плодови нису комерцијално прихватљиви јер
само мала количина се кисели. Ако је плод дугачак 9-12 цм, углавном се користи као
резани.
Берба се обавља ручно, само је на већим површинама механизована. Салатни
краставац бере се када плодови поприме боју, величину и облик карактеристичан за
сорту. Приноси плодова краставца за индустријску прераду могу бити 25-50 т/ха, а
салатног 22-40 т/ха,а ове разлике су директно везане уз начин гајења, време гајења и
финанцијска улагања у производњу.
Плодови за тржиште сортирају се у картонске кутије или пластичне сандуке, а
чувају се на температури 3-7 ºC и 93-95 % релативне влаге ваздуха. Индустријски
краставци беру се у велике пластичне контејнере и пожељно је што пре их дорадити,
јер се плодови врло тешко чувају [4].

Слика 15. Берба краставца

16
 13. Закључак

Краставац делује као лек и превентива многих болести. Краставац смањује ризик од
неколико типова рака, укључујући рак дојке, простате, јајника и материце. Сок од
краставца садржи хормон који је потребан ћелијама панкреаса како би производиле
инсулин, те је изузетно добар за дијабетичаре. Калијум који је садржан у краставцу
помаже код регулисања крвног притиска и препоручује се особама са повишеним
притиском да га уврсте у свакодневну исхрану.
Студије су показале да су љуске црног лука богате антиоксидантима који могу да
побољшају опште здравље, а такође садрже и много дијеталних влакана и флавоноида
који су одлични за кожу.
Љуска црног лука такође садржи кверцетин, диван и веома моћан пигмент. Он
спречава запушавање крвних судова и смањује хипертензију. Такође има
антибактеријска, антиканцерогена и антигљивична својства. Садржи и флавоноиде,
моћне антиоксидансе који уништавају слободне радикале.

17
Литература

1. М. Поповић, Повртарство, Београд, 1991, 317-330.

2. Б. Лазић, Повртарство, Београд, 2008, 36- 50.
3. Д. Стевановић, Гајење поврћа, Смедеревска Паланка, 1997, 210- 240.
4. Група аутора, Велика књига поврћа, Београд, 2015, 47-66.

18