Позајмљени извори финансирања - кредити

You might also like

Download as doc, pdf, or txt
Download as doc, pdf, or txt
You are on page 1of 17

АКАДЕМИЈА КОСОВСКО МЕТОХИЈСКА

ОДСЕК ПЕЋ - ЛЕПОСАВИЋ

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: Пословне финансије

Тема: Позајмљени извори финансирања - кредити

Ментор: Студент:
др Гордана Јовановић, проф. Радица Чукић 85/20

Лепосавић, јун 2022. године


САДРЖАЈ

УВОД..................................................................................................................................2

1. ПОЈАМ И НАСТАНАК КРЕДИТА......................................................................3

2. ВРСТЕ КРЕДИТА........................................................................................................4

2.1. Есконтни кредит.........................................................................................................5


2.1.1. Обрачун есконта......................................................................................................5
2.2.Акцептни и авални кредит..........................................................................................7
2.3. Контокорентни кредит...............................................................................................8
2.4. Ломбардни кредит......................................................................................................8
2.5. Хипотекарни кредит...................................................................................................9
2.6. Инвестициони кредит...............................................................................................10
2.7. Рамбурсни и винкулациони кредит........................................................................11
2.8. Кредитна линија........................................................................................................12

ЗАКЉУЧАК....................................................................................................................13

ЛИТЕРАТУРА................................................................................................................14

1
УВОД

У привредном систему, с једне стране постоје ситуације у којима неки


привредни субјекти располажу у одређеним временским интервалима производње
слободним новчаним средствима. С друге стране јављају се привредне ситуације у
којима неки привредни субјекти у одређеном временском интервалу оскудевају
новчаним средствима потребним за континуитет производног процеса. Предузећа
која оскудевају у тим новчаним средствима углавном се одлучују за неки екстерни
извор финансирања. Тако неки привредни субјект, углавном банка, уступа
расположива средства другом привредном субјекту уз одређене услове предвиђене
уговором. Уговором се утврђује и висина камате коју ће дужник платити на та
позајмљена средства након истека заједнички утврђеног временског рока.
Што се врста кредита тиче, најзначајнији су: краткорочни, средњорочни,
дугорочни, непокривени, покривени, инвестициони, робни, финансијски, домаћи,
инострани, кредити за обртну имовину, потрошачки, произвођачки. У даљем ће
раду бити више речи о овим врстама кредита.
Према облику у коме су дати кредити се могу поделити на: есконтне,
акцептне и авалне, контокорентне, ломбардне, хипотекарне, инвестиционе,
рамбурсне, винкулационе кредит и кредитна линија. Иначе, овде је реч о гарантним
и исплатним кредитима. Исплатни су они који су дати уз услов да се могу
реализовати у новцу. За разлику од њих гарантни се кредити не дају у облику новца
већ у облику јемства, односно акцепта, авала, рамбурса, гаранција и друго.

2
1. ПОЈАМ И НАСТАНАК ПОЗАЈМЉЕНИХ ИЗВОРА
ФИНАНСИРАЊА - КРЕДИТА

Кредит је један од најзначајнијих банкарских послова. Под кредитом се, по


дефиницији, подразумева дужничко-поверилачки однос у којем један привредни
субјекат (поверилац, кредитор) добровољно уступа на коришћење део својих
расположивих средстава другом привредном субјекту (дужнику), под одређеним
унапред утврђеним условима.1
У условима када банке нису ни постојале, кредитним пословима, односно
пословима позајмљивања новца уз наплату камате, бавиле су се разне институције
које у биле претече савремених банака. Процедура одобравања кредита, њихова
структура, рокови враћања, заштита од ризика и тд. временом су мењали своје
облике уз постепено усавршавање. У историјским епохама које су претходиле
тржишној производњи кредит је имао натурални карактер, јер се давао и враћао
углавном у роби. Са појавом робно-новчаних односа кредит добија економски
карактер. У робовласништву и феудализму кредит се јављао у виду зеленашких
зајмова који су се користили за куповину потрошне робе и плаћање разних
дажбина. У капиталистичким условима производње новац који се појављује у
облику кредита више не функционише самостално и ван производње, јер кредит у
земљама тржишне економије нема искључиво потрошачки карактер, већ се
првенствено употребљава за проширење производње, мада се делимично даје и у
потрошачке сврхе, и то пре свега да се роба лакше реализује и смање залихе
непродатих производа. Иначе, у савременим условима кредит се најчешће
изражава, настаје и гаси у новцу.
Данас кредит представља робу која има своју цену и тржиште. Кредит
представља један од основних облика финансијских улагања и омогућава
задовољавање најширих потреба грађана, привреде и друштва. Такође има значајан
утицај на све економске трансакције и представља један од најзначајнијих
регулатора процеса репродукције. Без кредита процес репродукције у знатној мери
би био успорен, односно смањен. Поред свих ових позитивних ефеката, кредит има
и неке негативне ефекте.

1
Др Александар Живковић, др Борко Крстић, др Петар Бојовић, „Монетарна економија и
банкарство“, Завод за уџбенике Београд, Београд, 2004. године, стр. 86.

3
Као облик финансијских улагања, кредит се заснива на поверење које је од
великог значаја у заснивању кредитних односа. Појам кредита вуче порекло из
латинске речи credo, односно credare, што у преводу значи веровање. Тај се израз у
својој даљој трансформацији везује, такође, и за латинску реч creditum, што значи
кредит или зајам. По правилу кредит се даје уз одређену камату која представља
накнаду за коришћење средстава, која су дужнику уступљена на привремену
употребу и располагање. Он уствари предстваља привремену услугу коју
поверилац чини дужнику тако што му уступа на располагање одређену суму новца
или неки предмет, што указује да кредит одваја на неки начин право располагања
од сопствености. Битно је напоменути да код кредита постоји начело повратности,
другим речима, дужник има обавезу да врати повериоцу узети кредит када истекне
рок трајања кредитног уговора. Ово начело разликује кредит од поклона.

2. ВРСТЕ КРЕДИТА

Кредити који се могу наћи на тржишту се могу поделити на:2


- краткорочне, средњорочне и дугорочне кредите,
- непокривене и покривене кредите,
- робне кредите и финансијске кредите,
- произвођачке и потрошачке кредите,
- инвестиционе и кредите за обртну имовину и
- домаће и иностране кредите.
Краткорочни кредити- односе се на оне кредите чији је рок отплате до
годину дана. Краткорочни кредит представља један од најзначајнијих канала
креирања и поништавања новца у оптицају. Одобравање краткорочног кредита
значи стварање новца и новчане тражње, а враћање кредита значи повлачење новца
из оптицаја и смањење новчане тражње. Ови се кредити обично користе за набавку
сезонских залиха или неки други облик обртних средстава који је неопходан за
континуирано обављање процеса производње.
Средњорочни кредити- одобравају се на рок од једне до пет година и служе
за набавку опреме. Због све турбулентнијег окружења често се средњорочни и
дугорочни кредити називају само дугорочним кредитима.
Дугорочни кредити- најчешће се користе за инвестициона улагања, односно,
набавку инвестиционе опреме, изградњу фабрика и слично. Одобравају се на
период дужи од пет година. Јављају се као кредити за обртна средства привредних
субјеката и као потрошачки кредити.3
Непокривени и покривени кредити- непокривени кредити се клијенту дају на
основу његовог доброг кредитног бонитета. Иначе, ови кредити нису покривени
никаквим средством обезбеђења кредита. Са друге стране уколико се деси да
кредитни бонитет клијента није на задовољавајућем нивоу захтева се неко средство
обезбеђења било као залога у виду покретних или непокретних ствари или као
2
Проф.др Александар Доганџић, „Пословне финансије“, Економски факултет у Приштини,
Приштина 2011. године, стр. 155.
3
Проф.др Војин Бјелица, “Банкарство“, Универзитет у Новом Саду- Економски факултет, Нови
Сад 2001. стр. 228.

4
гаранција трећег лица.Покривени се кредит у литератури среће још и под називом
реални кредит.
Робни крдити - робни кредити су они кредити који се дају у роби а враћају у
новцу. У литератури се могу срести и варијанте да се под робним кредитима
подразумевају кредити који су дати у роби док уколико се враћају у новцу
представљају комерцијалне кредите.
Финансијски кредити- финансијски кредити су они кредити који су дати у
новцу и који се враћају у новцу.
Произвођачки кредити- веома су значајни јер утичу на континуитет
производње. Дају се ради финансирања производње и промета одређених роба и
услуга.
Потрошачки кредити- поспешују финалну потрошњу. Овим се кредитима
повећава потрошачка моћ дужника.
Инвестициони кредити и кредити за обртну имовину – у зависности од тога
да ли се користе за финансирање инвестиционе активности предузећа или за
финансирање обртне имовине треба правити разлику између инвестиционих
кредита и кредита за обртна средства, односно имовину.
Домаћи и инострани кредити – кредити који су добијени од домаћих
кредитора су домаћи кредити док кредити који су добијени од страних кредита
називају се иностраним кредитима

2.1. Есконтни кредит

Есконтни кредит је најстарији краткорочни активни банкарски посао који се


везује за куповину потраживања по меници пре њеног рока доспећа. Банка за
услугу уновчавања менице обрачунава камату (есконт или дисконт) и есконтну
провизију. Та се камата обрачунава за временски период од момента пријема до
рока доспећа који је назначен на меници. Есконтовањем менице се робни кредит
претвара у банкарски кредит, чиме се потраживање према купцу претвара у
потраживање према банци.
Дакле, есконтовање менице се може посматрати и као процес одобравања
кредита од стране пословне банке где меница служи као средство обезбеђења а
висина кредита једнака је номиналном износу који је умањен за обрачунату камату
и провизију. Предузеће које је есконтовало меницу, односно које користи есконтни
кредит обезбеђује потребну количину средстава у виду готовине која је неопходна
ради нормалног и континуираног обављања процеса производње.

5
Сигурност посла зависи од бонитета, односно од утрживости менице.
Есконтни кредит је са аспекта пословне банке веома сигуран, јер се она може
појавити код централне банке са захтевом за ресконт. Есконтни се кредити
одобравају на краће рокове (по правилу неколико месеци), тј. до доспећа менице.
Када меница доспе дужник мора банци вратити одобрени износ кредита. Постојање
есконтних кредита је веома значајно за привредне субјекте јер не само да
обезбеђује сигурност плаћања већ уколико је то потребно обезбеђује и компоненту
брзог прибављања потребних обртних средстава у новчаном облику.
У питању је један од начина брзог прибављања ликвидних средстава за
потребе банкарског пословања. Банка је увек заинтересована за послове
есконтовања менице, односно давања есконтног кредита, јер сигурност наплате
пласираних средстава је вишеструка с обзиром на то да меница има више жираната
али и опцијом која јој стоји на располагању у виду реесконтовања менице
централне банке.

2.1.1. Обрачун есконта

У послу око обрачуна есконта и есконтног кредитирања јављају се следећи


елементи или учесници:
- Понуђач менице – продавац, тј. лице које даје меницу у есконт,
- Есконтер менице – лице које купује меницу у есконт,
- МС-менична сума – реч је о номиналној вредности менице,
- Е- Есконт – камата која се обрачунава од момента продаје менице до
датума њеног доспећа,
- ЕС- есконтована сума – представља износ номиналне вредности
менице умањен за есконт,
- п- Есконтна стопа – каматна стопа по којој се врши есконт, (есконтна
стопа један је од најзначајнијих инструмената преко кога централна
банка врши монетарну контролу и монетарно управљање у складу са
постављеним циљевима монетарне политике.)
- КК – каматни кључ – представља количник између броја 360 и каматне
стопе-п,
- Кб – каматни број - се добија када меничну суму (МС) помножимо са
бројем дана до доспећа менице (т) и поделимо бројем 100

Формула за израчунавање есконта је:4

Е=

Пример:

Датум куповине менице је 5.01.2018.

4
Проф.др Александар Доганџић, „Пословне финансије“, оп.цит. стр. 155.

6
р.б. Менична Есконтна Дан Дан Дани Каматни Есконт Каматни
сума стопа куповине доспећа везив. кључ број
менице менице

1. 6.500.000 9% 5.01.2010. 11.02.2010. 37 40 60.153 2.405.000

2. 5.000.000 9% 5.01.2010. 15.02.2010. 41 40 51.250 2.050.000

3. 5.500.000 9% 5.01.2010. 20.02.2010. 46 40 63.250 2.530.000

17.000.000 124 174.653 6.985.000

Формула за израчунавање каматних бројева је: Каматниброј =

Есконт за прву меницу у наведеном примеру је:

Е=

Каматни кључ је: =

Да би се израчунао есконт свих меница које су купљене потребно је


користити формулу:

Е=

2.2.Акцептни и авални кредит

7
Акцептни кредит не представља кредит у класичном смислу, другим
речима, бнака не одобрава средства у виду кредита већ на меницу ставља свој
потпис чиме повећава вредност, односно сигурност менице с обзиром да гарантује
њену исплату. Акцептом менице банка постаје главни менични дужник, што због
већег бонитета менице омогућава тражиоцу акцепта банке лакше добијање
есконтног кредита код друге домаће или стране банке, односно оптицај такве
менице на новчаном тржишту. Акцептни кредит се реализује оног тренутка када
власник такве менице, после истека њеног доспећа, затражи од банке наплату.5
Банка ставља свој потпис на лице менице чиме потврђује свој акцепт и
постаје главни менични дужник (трасат) док емитент (трасант) подиже своју
пословну и кредитну способност.
За акцептирање менице пословна банка уговара провизију која је далеко
мања од камате на позајмљена средства. Иначе, акцептни се кредит често назива и
трговинским акцептом. Закључивање акцептног кредита врши се потписивањем
уговора којим се дефинише пре свега висина износа до кога банка гарантује
исплату менице, рок важења акцепта, средства покрића у условима исплате и
висину провизије која се односи на све активности око акцептирања менице.
Веома је битно да у нестабилним условима банка приликом давања акцепта
поведе рачуна о укупном обиму јер се може десити да се у условима пада
ликвидности велики број акцептираних меница дође на наплату.

Авални кредит представља менично јемство банке јер се одобрава у виду


посебне гаранције на лицу менице. Банка гарантује да ће неко од потписаника
менице испунити своју меничну обавезу. Према томе, давањем авала банка
прихвата обавезу да у случају када менични дужник не исплати обавезу меничном
повериоцу, она исту у потпуности измири.
Код авала је потребно нагласити да се авалвирање врши за целокупан износ,
што значи да се не може авалирати меница на износ који је мањи од номиналног,
односно на део менице.

2.3. Контокорентни кредит

5
Др Александар Живковић, др Борко Крстић, др Петар Бојовић, „Монетарна економија и
банкарство“, оп.цит. стр. 86.

8
Контокорентни кредит је краткорочни кредит по текућем рачуну.6
Реализује се тако што банка одобрава свом комитенту кредит на текући рачун (увек
када су клијенту потребна средства), чиме је комитент у позицији да њиме
располаже издавањем налога банци за исплату са текућег рачуна. Представља један
од најзаступљенијих и најзначајнијих врста кредита. Сам назив conto correntnei је
италијанског порекла и означава текући рачун.
У свим земљама тржишне орјентације подразумева се да правна лица
отварају своје текуће рачуне код одабраних пословних банака, што се верификује
потписаним уговором. Њиме се дефинише и просечан салдо који клијент има на
свом текућем рачуну што представља основ за дефинисање висине контокорентног
кредита који ће банка ставити на располагање свом клијенту. Иако се кредит
одобрава до износа највишег утврђеног кредитног лимита, комитент може
користити кредит и у мањем износу од уговореног. При томе комитент плаћа
камате само на искоришћени део такве „отворене кредитне линије“, а на
неискоришћени се део плаћа провизија банци.
Врста камате зависи од стања на текућем рачуну која се обрачунава и она
може бити активна или пасивна. Активна се камата обрачунава уколико клијент
банке на свом текућем рачуну нема довољно средстава која су му потребна за
измирење неке његове потребе па банка аутоматски одобрава средства и то до
износа који је уговором дефинисан. Уколико комитент на свом текућем рачуну
поседује одређени износ средстава, на тај износ банка плаћа пасивну камату
комитенту која је поприлично мања од активне камате. Иначе, каматне стопе на
контокорентне кредите по правилу су више него за остале врсте кредита.
Издавање контокорентног кредита не захтева неку сложену процедуру већ
на један једноставан начин омогућава клијенту банке решавање евентуалних
потреба за готовином у сваком тренутку. Наиме, значајна предност контокорентног
кредита је у томе што комитент не мора на свом рачуну да држи неку обавезну
резерву која би му обезбедила минимални ниво солвентности, већ је у ситуацији да
сва расположива средства ангажује у изабране пројекте обезбеђујући предузећу
већу ликвидност.

2.4. Ломбардни кредит

6
Др Јован Родић, др Милован Филиповић, „Пословне финансије“, Београдска пословна школа
висока школа струковних студија, Београд 2008. стр. 227.

9
Ломбардни кредит је краткорочни кредит који се формира на основу залога
роба, хартија од вредности или на основу неке друге вредности, изузев менице које
остају у власништву зајмопримаоца, али су до тренутка отплате у поседу банака.
Услов за добијање ломбардног кредита је залога која се банци ставља на
располагање до момента његове потпуне исплате. Предмет ломбардног кредита су
најчешће покретне ствари, уметничка дела, обвезница, деоница, благајничких
записа и слично. Приликом одобравања ове врсте кредита јавља се још један услов,
а то је дефинисање тржишне вредности залога. На основу те залоге утврђује се
висина кредита коју клијент банке може да добије и она се креће између 60 и 80%
њене вредности. Залога се не може користити од стране клијента све до момента
враћања кредита. Због услова који владају на тржишту и који оптерећују пословање
предузећа, дужник је спреман да један облик обртних средстава, углавном је у
питању роба, замени за други вид обртних средстава, готовину, како би обезбедио
континуитет у обављању одабране пословне активности. Наравно, овакви услови
нису погодни за дужника.
Уколико се деси да дужник не измири своју обавезу, банка, на основу
уговора са дужником, доноси одлуку да залогу коју је добила од свог клијента
дужника прода и из средстава која се продајом реализују намири своја
потраживања.
Ови су кредити и те како атрактивни јер обезбеђују јаке гаранције да ће
средства дата у виду кредита бити сигурно враћења. Дакле, ломбардни кредит је
повољан за дужника, јер долази до средства без продаје залога.7
Веома је брзо прихваћен од стране великог броја банака. Сматра се да данас
нема земље у свету која није прихватила овај кредит. Одобрава се на рок од
неколико дана до неколико месеци. Иначе, ломбардни се кредит први пут јавља у
италијанској покрајини Ломбардији, те отуда носи и назив.

2.5. Хипотекарни кредит

7
Др Александар Живковић, др Борко Крстић, др Петар Бојовић, „Монетарна економија и
банкарство“, оп.цит.стр. 86.

10
Хипотекарни кредит представља дугорочни кредит, углавном са роком
доспећа од десет до двадесет година, који се даје на основу залога. За разлику од
ломбардног кредита који подразумева залогу у роби, хартијма од вредности и
слично, хипотекарни кредити подразумевају залогу у виду, пре свега, некретнина,
хала, магацина, пословних зграда, земљишта, складишта и друго.
Банка враћање кредита осигурава такозваном интабулацијом, односно
правним поступком књижења заложног права. Дакле, давање залоге, односно,
хипотеке евидентира се у земљишним књигама и онемогућава власника да је прода
Банка враћање кредита осигурава такозваном интабулацијом, односно
правним поступком књижења заложног права. Дакле, давање залоге, односно,
хипотеке евидентира се у земљишним књигама и онемогућава власника да је прода
све до момента када дужник врати кредит. Након тога банка подноси захтев за
скидање хипотеке чиме власник стиче право располагања имовином.
Посебно треба обратити пажњу на начин враћања кредита, који може бити: 8
- одједном на крају временског периода на који се односи кредит,
- могу се враћати у ануитетима, полугодишњим или годишњим,
- и на неки други начин што може бити предмет посебног уговарања.
Враћање кредита одједном на крају периода који је уговорен, представља
веома велико финансијско напрезање које може пореметити нормално пословање
предузећа. Будући да се сигурност наплате потраживања огледа у вредностима
некретнине, хипотекарни кредит по правилу се одобрава у висини од 70%
процењене вредности.
Што се тиче уговора о хипотекарном кредиту, он треба да садржи следеће
елементе:
- износ на који кредит гласи,
- каматну стопу која се обрачунава на хипотекарни кредит,
- рок враћања,
- начин исплате,
- право отказивања хипотекарног кредита.

8
Проф.др Александар Доганџић, „Пословне финансије“, оп.цит. стр. 162.

11
Постоје банке које захтевају да вредност хипотеке буде дупло већи од
вредности кредита. На тај се начин банка обезбеђује да у случају великих проблема
може да врати средства дата у виду хпотеке која се захтева у односу на одобрени
кредит.
Код овог кредита постоји опција отказивања кредита и то од стране дужника
док банка, по правилу, нема право отказа кредита сем у случају да дужник не плаћа
доспеле рате кредита на време, односно у складу са уговором, када дужник покуша
да прода имовину у складу са уговором, када дужник покуша да прода имовину
која је дата као хипотека и када настану промене на хипотекарној имовини које
мењају вредност те имовине у негативном смислу у односу на уговорену
процењену вредност хипотеке.

2.6. Инвестициони кредит

Инвестициони кредити по дефиницији представљају дугорочне кредите који


се користе за финансирање инвестиционих активности у предузећу. Одобравају их
пословне банке, на основу инвестиционих пројеката- елабората, који кроз оцену
ефикасности инвестиционих улагања презентују планиране резултате
инвестиционе активности.
У земљама са развијеним тржиштем капитала, јаке компаније могу да бирају
између два облика финансирања:
- институционалног финансирања код банака и
- финансирања путем емисије вредносних папира на отвореном
финансијском тржишту.
Међутим, ово не важи за мање компаније, које немају приступ тржишту
капитала, па су упућене на коришћење кредита банака.
Приликом одобравања инвестиционих кредита банка сагледава ефикасност
инвестиционог пројекта. Уколико је у питању позитивна оцена ефикасности
инвестиционог пројекта, банка проверава бонитет клијената. Ако је и кредитни
бонитет задовољавајући банка одобрава ову врсту кредита. Углавном се
инвестициони кредит одобрава са грејс периодом и са интерскаларном каматом
која увећава главницу дуга.
Исплата инвестиционих кредита врши се на основу ануитетних програма у
којима могу да буду предвиђени месечни, квартални, полугодишњи или годишњи
рокови. Уколико предузеће може да исплати кредит пре рока доспећа, банка
прихвата такву понуду, али само под условом да се исплата кредита врши из
профита предузећа.
Каматна стопа на инвестиционе кредите зависи од општег нивоа каматних
стопа на финансијском тржишту, од степена кредитне способности дужника као и
од износа и рочности зајма.
Пошто је реч о дугорочним кредитима, пословне банке су заинтересоване да
их на неки начин осигурају. Углавном се у ту сврху користи гаранција неке друге
банке или основна средства која се прибављају инвестиционим активностима.

12
2.7. Рамбурсни и винкулациони кредит

Рамбурсни кредит  је краткорочни банкарски кредит у спољнотрговинској


размени. Банка даје кредит увознику уз покриће робних докумената, а ставља на
располагању новчана средства извознику. Представља специјализовану врсту
кредита који се посебно јавља у прекоморској трговини.
У обављању послова одобравања и реализације рамбурсног кредита
учествује више банка пре свега: банка увозника, банка извозника а постоји
могућност ангажовања и треће неутралне банке која је обично добро позната
светска банка. Сврха рамбурсног кредита је да обезбеди сигурност у плаћању
према извознику као и сигурност увозника да ће робу коју плаћа свакако добити.
Дакле, увозник се обавезује уговором да ће плаћање извршити акцептом код
рамбурсне банке.
Основна карактеристика овог кредита јесте да се њиме обезбеђује плаћање
увозно извозног посла путем банкарског акцепта који је покривен робним
документима. Сходно томе рамбурсни кредит представља комбинацију акцептног
кредита, ломбардног кредита и робног документационог акредитива.
У пракси постоје три начина одобравања рамбурсног кредита:

- кредит одобрава банка извозника,


- кредит одобрава банка увозника,
- кредит одобрава нека банка која је позната и у чији се бонитет и добар
пословни углед не сумња.
Рамбурсни кредит може бити директан и индиректан. Ако кредит одобрава
нека банка која је позната и у чији се бонитет не сумња (трећи вид одобравања) реч
је о индиректном рамбурсном кредиту док одобравање кредита од банака
извозника и увозника представља директан рамбурсни кредит.

Винкулациони кредит јавља се у случају када једно предузеће испоручи робу


свом купцу рецимо железницом, и док роба путује захтева од банке исплату
кредита на основу товарног листа у вредности послате робе. Банка на тај начин
авансира робу коју купац још није примио и контактира истог како би пренела
захтев да се вредност послате робе треба исплатити на рачун банке.
Банка поседује товарни лист па сходно томе она располаже робом све док је
купац не преузме, на тај начин роба представља један вид гаранције. Када купац
плати робу банка му уручује товарни лист са фактуром. Сматра се да је овај кредит
сличан рамбурсном кредиту, једина је разлика у томе што се рамбурсни кредит
односи на робу која се шаље поморским саобраћајем за разлику од винкулационог
који се везује за робу која се шаље копном.

13
2.8. Кредитна линија

Кредитна линија представља уговор између пословне банке и привредног


субјекта (предузећа), којим се утврђује износ неосигураних краткорочних
финансијских средстава која ће бити стављена један временски период на
располагање комитенту (предузећу) пословне банке.
Овај уговор не гарантује кредит будућем дужнику, већ наговештава да ће
пословна банка, ако буде у финансијској могућности, одобрити кредит до
одобреног лимита. Уговор о овој врсти кредита склапа се најчешће на период од
годину дана и подложан је једногодишњем обнављању. Комитент може користити
кредитну линију искључиво у моментима када нема довољно новца за несметано
одвијање пословне активности. На тај се начин смањују трошкови држања
кредитних средстава, у моментима када су она с обзиром на околности непотребна.
У пракси постоје:
- гарантоване и
- негарантоване кредитне линије.
Гарантована кредитна линија представља гарантовани кредит код кога
пословна банка гарантује исплату кредита у износу који је уговорен. Овај се кредит
још назива и револвинг кредит. Битно је напоменути да банка за ову врсту кредита
зарачунава, поред основне камате и провизију у износу од 1 до 2%, у свим
ситуацијама када комитент не искористи, из било којих разлога, у пуном износу
гарантовану кредитну линију. Провизија се зарачунава на износ неискоришћеног
кредита, са основним циљем да наведе предузеће да боље планира средства која су
му неопходна током пословања, у виду гарантоване кредитне линије.
Код негарантованих кредитних линија имамо супротну ситуацију.
Висина кредитне линије зависи од процене кредитних способности дужника
као и од кредитних потреба дужника. Кредитна линија обично има третман
сезонског, односно привременог финансирања. Банка може да постави услов свом
комитенту да се у одређеном временском периоду, у току године, задужује два
месеца, а да након тога може да врши отплату кредита. Ако се одобрена линија
продужава, тада се комитент, односно дужник, обавештава писмено.

14
ЗАКЉУЧАК
Кредит у савременим условима представља један од најзначајнијих извора
финансирања. Путем кредита задовољавају се најшире потребе привреде и
становништва. Кредит омогућава субјектима који имају вишак финансијских
средстава да их упосле на најрационалнији начин, остварујући том приликом
одређени профит.
Са друге стране, кредит омогућава субјектима којима недостају новчана
средства, да их прибаве и да путем тих средстава реализују своје пројекте. Иначе,
кредит доприноси бољем одвијању процеса репродукције, обезбеђује ликвидност, и
одржава континуитет привређивања, утолико пре јер се данас производња не може
финансирати искључиво из сопствених извора.
Један од начина брзог прибављања ликвидних средстава за потребе
банкарског пословања је есконтни кредит који се везује за куповину потраживања
путем менице. Акцептни и авални кредити представљају гарантне кредите, дакле
нису у питању класични облици кредита. Контокорентни кредит је краткорочни
кредит по текућем рачуну а реализује се тако што банка одобрава свом комитенту
кредит на текући рачун. Представља један од најзаступљенијих и најзначајнијих
врста кредита. Ломбардни кредит је краткорочни кредит који се формира на основу
залога роба, хартија од вредности или на основу неке друге вредности за разлику
од хипотекарног кредита који се одобрава на осонову залога непокретне имовине.
Инвестициони кредитипредстављају дугорочне кредите који се користе за
финансирање инвестиционих активности у предузећу. Рамбурсни кредит односи на
робу која се шаље поморским саобраћајем за разлику од винкулационог који се
везује за робу која се шаље копном. Кредитна линија представља уговор између
пословне банке и предузећа, којим се утврђује износ финансијских средстава која
ће бити стављена на располагање предузећу пословне банке.

15
ЛИТЕРАТУРА
[1] Бјелица Војин, „Банкарство“, Универзитет у Новом Саду- Економски факултет,
Нови Сад 2001. године
[2]Доганџић Александар, „Пословне финансије“, Економски факултет у Приштини,
Приштина 2011. године
[3] Живковић Александар, Крстић Борко, Бојовић Петар, „Монетарна економија и
банкарство“, Завод за уџбенике Београд, Београд, 2004. године

[4] Родић Јован, Филиповић Милован, „Пословне финансије“, Београдска пословна


школа висока школа струковних студија, Београд 2008. године

16

You might also like