Professional Documents
Culture Documents
Позајмљени извори финансирања - кредити
Позајмљени извори финансирања - кредити
Позајмљени извори финансирања - кредити
СЕМИНАРСКИ РАД
Ментор: Студент:
др Гордана Јовановић, проф. Радица Чукић 85/20
УВОД..................................................................................................................................2
2. ВРСТЕ КРЕДИТА........................................................................................................4
ЗАКЉУЧАК....................................................................................................................13
ЛИТЕРАТУРА................................................................................................................14
1
УВОД
2
1. ПОЈАМ И НАСТАНАК ПОЗАЈМЉЕНИХ ИЗВОРА
ФИНАНСИРАЊА - КРЕДИТА
1
Др Александар Живковић, др Борко Крстић, др Петар Бојовић, „Монетарна економија и
банкарство“, Завод за уџбенике Београд, Београд, 2004. године, стр. 86.
3
Као облик финансијских улагања, кредит се заснива на поверење које је од
великог значаја у заснивању кредитних односа. Појам кредита вуче порекло из
латинске речи credo, односно credare, што у преводу значи веровање. Тај се израз у
својој даљој трансформацији везује, такође, и за латинску реч creditum, што значи
кредит или зајам. По правилу кредит се даје уз одређену камату која представља
накнаду за коришћење средстава, која су дужнику уступљена на привремену
употребу и располагање. Он уствари предстваља привремену услугу коју
поверилац чини дужнику тако што му уступа на располагање одређену суму новца
или неки предмет, што указује да кредит одваја на неки начин право располагања
од сопствености. Битно је напоменути да код кредита постоји начело повратности,
другим речима, дужник има обавезу да врати повериоцу узети кредит када истекне
рок трајања кредитног уговора. Ово начело разликује кредит од поклона.
2. ВРСТЕ КРЕДИТА
4
гаранција трећег лица.Покривени се кредит у литератури среће још и под називом
реални кредит.
Робни крдити - робни кредити су они кредити који се дају у роби а враћају у
новцу. У литератури се могу срести и варијанте да се под робним кредитима
подразумевају кредити који су дати у роби док уколико се враћају у новцу
представљају комерцијалне кредите.
Финансијски кредити- финансијски кредити су они кредити који су дати у
новцу и који се враћају у новцу.
Произвођачки кредити- веома су значајни јер утичу на континуитет
производње. Дају се ради финансирања производње и промета одређених роба и
услуга.
Потрошачки кредити- поспешују финалну потрошњу. Овим се кредитима
повећава потрошачка моћ дужника.
Инвестициони кредити и кредити за обртну имовину – у зависности од тога
да ли се користе за финансирање инвестиционе активности предузећа или за
финансирање обртне имовине треба правити разлику између инвестиционих
кредита и кредита за обртна средства, односно имовину.
Домаћи и инострани кредити – кредити који су добијени од домаћих
кредитора су домаћи кредити док кредити који су добијени од страних кредита
називају се иностраним кредитима
5
Сигурност посла зависи од бонитета, односно од утрживости менице.
Есконтни кредит је са аспекта пословне банке веома сигуран, јер се она може
појавити код централне банке са захтевом за ресконт. Есконтни се кредити
одобравају на краће рокове (по правилу неколико месеци), тј. до доспећа менице.
Када меница доспе дужник мора банци вратити одобрени износ кредита. Постојање
есконтних кредита је веома значајно за привредне субјекте јер не само да
обезбеђује сигурност плаћања већ уколико је то потребно обезбеђује и компоненту
брзог прибављања потребних обртних средстава у новчаном облику.
У питању је један од начина брзог прибављања ликвидних средстава за
потребе банкарског пословања. Банка је увек заинтересована за послове
есконтовања менице, односно давања есконтног кредита, јер сигурност наплате
пласираних средстава је вишеструка с обзиром на то да меница има више жираната
али и опцијом која јој стоји на располагању у виду реесконтовања менице
централне банке.
Е=
Пример:
4
Проф.др Александар Доганџић, „Пословне финансије“, оп.цит. стр. 155.
6
р.б. Менична Есконтна Дан Дан Дани Каматни Есконт Каматни
сума стопа куповине доспећа везив. кључ број
менице менице
Е=
Е=
7
Акцептни кредит не представља кредит у класичном смислу, другим
речима, бнака не одобрава средства у виду кредита већ на меницу ставља свој
потпис чиме повећава вредност, односно сигурност менице с обзиром да гарантује
њену исплату. Акцептом менице банка постаје главни менични дужник, што због
већег бонитета менице омогућава тражиоцу акцепта банке лакше добијање
есконтног кредита код друге домаће или стране банке, односно оптицај такве
менице на новчаном тржишту. Акцептни кредит се реализује оног тренутка када
власник такве менице, после истека њеног доспећа, затражи од банке наплату.5
Банка ставља свој потпис на лице менице чиме потврђује свој акцепт и
постаје главни менични дужник (трасат) док емитент (трасант) подиже своју
пословну и кредитну способност.
За акцептирање менице пословна банка уговара провизију која је далеко
мања од камате на позајмљена средства. Иначе, акцептни се кредит често назива и
трговинским акцептом. Закључивање акцептног кредита врши се потписивањем
уговора којим се дефинише пре свега висина износа до кога банка гарантује
исплату менице, рок важења акцепта, средства покрића у условима исплате и
висину провизије која се односи на све активности око акцептирања менице.
Веома је битно да у нестабилним условима банка приликом давања акцепта
поведе рачуна о укупном обиму јер се може десити да се у условима пада
ликвидности велики број акцептираних меница дође на наплату.
5
Др Александар Живковић, др Борко Крстић, др Петар Бојовић, „Монетарна економија и
банкарство“, оп.цит. стр. 86.
8
Контокорентни кредит је краткорочни кредит по текућем рачуну.6
Реализује се тако што банка одобрава свом комитенту кредит на текући рачун (увек
када су клијенту потребна средства), чиме је комитент у позицији да њиме
располаже издавањем налога банци за исплату са текућег рачуна. Представља један
од најзаступљенијих и најзначајнијих врста кредита. Сам назив conto correntnei је
италијанског порекла и означава текући рачун.
У свим земљама тржишне орјентације подразумева се да правна лица
отварају своје текуће рачуне код одабраних пословних банака, што се верификује
потписаним уговором. Њиме се дефинише и просечан салдо који клијент има на
свом текућем рачуну што представља основ за дефинисање висине контокорентног
кредита који ће банка ставити на располагање свом клијенту. Иако се кредит
одобрава до износа највишег утврђеног кредитног лимита, комитент може
користити кредит и у мањем износу од уговореног. При томе комитент плаћа
камате само на искоришћени део такве „отворене кредитне линије“, а на
неискоришћени се део плаћа провизија банци.
Врста камате зависи од стања на текућем рачуну која се обрачунава и она
може бити активна или пасивна. Активна се камата обрачунава уколико клијент
банке на свом текућем рачуну нема довољно средстава која су му потребна за
измирење неке његове потребе па банка аутоматски одобрава средства и то до
износа који је уговором дефинисан. Уколико комитент на свом текућем рачуну
поседује одређени износ средстава, на тај износ банка плаћа пасивну камату
комитенту која је поприлично мања од активне камате. Иначе, каматне стопе на
контокорентне кредите по правилу су више него за остале врсте кредита.
Издавање контокорентног кредита не захтева неку сложену процедуру већ
на један једноставан начин омогућава клијенту банке решавање евентуалних
потреба за готовином у сваком тренутку. Наиме, значајна предност контокорентног
кредита је у томе што комитент не мора на свом рачуну да држи неку обавезну
резерву која би му обезбедила минимални ниво солвентности, већ је у ситуацији да
сва расположива средства ангажује у изабране пројекте обезбеђујући предузећу
већу ликвидност.
6
Др Јован Родић, др Милован Филиповић, „Пословне финансије“, Београдска пословна школа
висока школа струковних студија, Београд 2008. стр. 227.
9
Ломбардни кредит је краткорочни кредит који се формира на основу залога
роба, хартија од вредности или на основу неке друге вредности, изузев менице које
остају у власништву зајмопримаоца, али су до тренутка отплате у поседу банака.
Услов за добијање ломбардног кредита је залога која се банци ставља на
располагање до момента његове потпуне исплате. Предмет ломбардног кредита су
најчешће покретне ствари, уметничка дела, обвезница, деоница, благајничких
записа и слично. Приликом одобравања ове врсте кредита јавља се још један услов,
а то је дефинисање тржишне вредности залога. На основу те залоге утврђује се
висина кредита коју клијент банке може да добије и она се креће између 60 и 80%
њене вредности. Залога се не може користити од стране клијента све до момента
враћања кредита. Због услова који владају на тржишту и који оптерећују пословање
предузећа, дужник је спреман да један облик обртних средстава, углавном је у
питању роба, замени за други вид обртних средстава, готовину, како би обезбедио
континуитет у обављању одабране пословне активности. Наравно, овакви услови
нису погодни за дужника.
Уколико се деси да дужник не измири своју обавезу, банка, на основу
уговора са дужником, доноси одлуку да залогу коју је добила од свог клијента
дужника прода и из средстава која се продајом реализују намири своја
потраживања.
Ови су кредити и те како атрактивни јер обезбеђују јаке гаранције да ће
средства дата у виду кредита бити сигурно враћења. Дакле, ломбардни кредит је
повољан за дужника, јер долази до средства без продаје залога.7
Веома је брзо прихваћен од стране великог броја банака. Сматра се да данас
нема земље у свету која није прихватила овај кредит. Одобрава се на рок од
неколико дана до неколико месеци. Иначе, ломбардни се кредит први пут јавља у
италијанској покрајини Ломбардији, те отуда носи и назив.
7
Др Александар Живковић, др Борко Крстић, др Петар Бојовић, „Монетарна економија и
банкарство“, оп.цит.стр. 86.
10
Хипотекарни кредит представља дугорочни кредит, углавном са роком
доспећа од десет до двадесет година, који се даје на основу залога. За разлику од
ломбардног кредита који подразумева залогу у роби, хартијма од вредности и
слично, хипотекарни кредити подразумевају залогу у виду, пре свега, некретнина,
хала, магацина, пословних зграда, земљишта, складишта и друго.
Банка враћање кредита осигурава такозваном интабулацијом, односно
правним поступком књижења заложног права. Дакле, давање залоге, односно,
хипотеке евидентира се у земљишним књигама и онемогућава власника да је прода
Банка враћање кредита осигурава такозваном интабулацијом, односно
правним поступком књижења заложног права. Дакле, давање залоге, односно,
хипотеке евидентира се у земљишним књигама и онемогућава власника да је прода
све до момента када дужник врати кредит. Након тога банка подноси захтев за
скидање хипотеке чиме власник стиче право располагања имовином.
Посебно треба обратити пажњу на начин враћања кредита, који може бити: 8
- одједном на крају временског периода на који се односи кредит,
- могу се враћати у ануитетима, полугодишњим или годишњим,
- и на неки други начин што може бити предмет посебног уговарања.
Враћање кредита одједном на крају периода који је уговорен, представља
веома велико финансијско напрезање које може пореметити нормално пословање
предузећа. Будући да се сигурност наплате потраживања огледа у вредностима
некретнине, хипотекарни кредит по правилу се одобрава у висини од 70%
процењене вредности.
Што се тиче уговора о хипотекарном кредиту, он треба да садржи следеће
елементе:
- износ на који кредит гласи,
- каматну стопу која се обрачунава на хипотекарни кредит,
- рок враћања,
- начин исплате,
- право отказивања хипотекарног кредита.
8
Проф.др Александар Доганџић, „Пословне финансије“, оп.цит. стр. 162.
11
Постоје банке које захтевају да вредност хипотеке буде дупло већи од
вредности кредита. На тај се начин банка обезбеђује да у случају великих проблема
може да врати средства дата у виду хпотеке која се захтева у односу на одобрени
кредит.
Код овог кредита постоји опција отказивања кредита и то од стране дужника
док банка, по правилу, нема право отказа кредита сем у случају да дужник не плаћа
доспеле рате кредита на време, односно у складу са уговором, када дужник покуша
да прода имовину у складу са уговором, када дужник покуша да прода имовину
која је дата као хипотека и када настану промене на хипотекарној имовини које
мењају вредност те имовине у негативном смислу у односу на уговорену
процењену вредност хипотеке.
12
2.7. Рамбурсни и винкулациони кредит
13
2.8. Кредитна линија
14
ЗАКЉУЧАК
Кредит у савременим условима представља један од најзначајнијих извора
финансирања. Путем кредита задовољавају се најшире потребе привреде и
становништва. Кредит омогућава субјектима који имају вишак финансијских
средстава да их упосле на најрационалнији начин, остварујући том приликом
одређени профит.
Са друге стране, кредит омогућава субјектима којима недостају новчана
средства, да их прибаве и да путем тих средстава реализују своје пројекте. Иначе,
кредит доприноси бољем одвијању процеса репродукције, обезбеђује ликвидност, и
одржава континуитет привређивања, утолико пре јер се данас производња не може
финансирати искључиво из сопствених извора.
Један од начина брзог прибављања ликвидних средстава за потребе
банкарског пословања је есконтни кредит који се везује за куповину потраживања
путем менице. Акцептни и авални кредити представљају гарантне кредите, дакле
нису у питању класични облици кредита. Контокорентни кредит је краткорочни
кредит по текућем рачуну а реализује се тако што банка одобрава свом комитенту
кредит на текући рачун. Представља један од најзаступљенијих и најзначајнијих
врста кредита. Ломбардни кредит је краткорочни кредит који се формира на основу
залога роба, хартија од вредности или на основу неке друге вредности за разлику
од хипотекарног кредита који се одобрава на осонову залога непокретне имовине.
Инвестициони кредитипредстављају дугорочне кредите који се користе за
финансирање инвестиционих активности у предузећу. Рамбурсни кредит односи на
робу која се шаље поморским саобраћајем за разлику од винкулационог који се
везује за робу која се шаље копном. Кредитна линија представља уговор између
пословне банке и предузећа, којим се утврђује износ финансијских средстава која
ће бити стављена на располагање предузећу пословне банке.
15
ЛИТЕРАТУРА
[1] Бјелица Војин, „Банкарство“, Универзитет у Новом Саду- Економски факултет,
Нови Сад 2001. године
[2]Доганџић Александар, „Пословне финансије“, Економски факултет у Приштини,
Приштина 2011. године
[3] Живковић Александар, Крстић Борко, Бојовић Петар, „Монетарна економија и
банкарство“, Завод за уџбенике Београд, Београд, 2004. године
16