CIVILNO VOJNI ODNOSI

Osnovna dilema u Grčkoj i Rimu- ko čuva čuvare.

Prva ozbiljna razmatranja CVO u Ev i Sev Am nastaju uporedo sa osnivanjem njihovih modernih ps; proces
formiranja novih nac država u Ev u drugoj polovini 20. veka predstavljalo podsticaj za razvoj intezivnih istr na polju
vojnih i pol nauka.
Tri osnovna pravca koja su se razvila krajem 19. veka i početkom 20. veka: lib, konz, i militaristički
LIBERALNI= uspostavljanje civilne kontrole nad vojskom putem ustavno uspostavljenim sistemom državne vlasti;
težište na ograničavanju uticaja vojske na pol i ograničavanje izdvajanja mat sredstava za vojsku; vojni prof ne treba
da donose pol odluke već sprovode odluke formulisane od strane civilnih vlasti
KONZERVATIVNI= nezavisna pozicija vojske i njen uticaj na pol, u okviru postojaće pol inst vojna lica imaju što
veći uticaj; neophodnost postavljanja stajaće vojske kojom ruk vojni profesionalci; negirali da je vojska neprijateljski
opredeljena prema građanskim slobodama jer bi to značilo da je i prof vojnik protivnik dem inst ps
MILITARISTIČKI= zalaganje za neposrednu vladavinu vojnih lica u druš, za trajnu dom vojske u pol i druš životu
zemlje
Klasična dela o odnosima vojske i civilnih vlasti: Samjuel Hantington (Vojnik i država) i Moris Janovic
(profesionalni vojnik) - njihova dela dom, dok se krajem 20. veka nisu pojavile nove teorije CVO

HANTINGTON
CVO= vid pol nac bezb, glavna institucionalna komponenta vojnog aspekta bezb
Vojna inst bilo kojeg druš su oblikovane dvema silama:
1) funkcionalni imperativ- potiče od pretnji bezb jednom druš, ukoliko dom može se javiti problem kontrolisanja
vojnih inst
2) javni imperativ- zasnovan na ideologijama, druš snagama, inst koje su dom u jednom druš; mogu da se suoče sa
nemogućnosti obavljanja svoje vojne funkcije
Interakcija ova dva imperativa je srž problema CVO.
Osnovni pojam ove teorije je vojni profesionalizam koji se može ostvariti vojnom autonomijom uz jasno
razgraničavanje uloge vojske i civila.
Osnovni problem u vezi sa def civilne kontrole: kako može vojna moć da bude umanjena, dva odg:
1) subjektivna civilna kontrola- uspostavljanje maksimalne civilne moći, daje pripadnicima vojske civilna obeležja
čineći da se u njima reflektuje država; odbacuje jer se njen cilj dostizanja najvišeg mogućeg stepena moći pol partije
koja je na vlasti; kriterijum za položaj nije profesionalizam već pol lojalnost; ona degradira profesionalnost oružanih
snaga
2) objektivna civilna kontrola- maksimiziranje vojnog profesionalizma, militarizacija pripadnika vojske- pripadnike
vojske čini oruđem države; jedini ispravan vid dem kontrole; cilj= da se razdvajanjem pol i vojnog procesa donošenja
odluka dostigne najviši mogući stepen profesionalizma u vojsci
Antiteza obj kontroli je učešće profesionalnih vojnika u politici.
Od ključnog značaja ta doprinos vojnom prof i objektivnoj ck su osnosi moći i ideologije; na nivou moći važno je
pitanje moći oficirskog kora u odnosu na civilne grupe; na nivou ideologije je od značaja pitanje kompatibilnosti prof
etike sa pol ideologijama koje preovlađuju u druš.
Pet razl idealnih tipova CVO:
1) ANTIVOJNA IDEOLOGIJA koja se odlikuje VISOKOM VOJNOM MOĆI i NISKIM
PROFESIONALIZMOM- suočavaju se sa intezivnim pretnjama bezb usled čega vojska povećava svoju pol moć
(Bliski Istok, Azija, Lat Am)
2) ANTIV ID, NISKA VOJNA POL MOĆ i NIZAK VOJNI PROF- totalitarne države (N u WW2)
3) ANTIV ID, NISKA VOJNA POL MOĆ i VISOK VOJNI PROF- stepen pretnji bezb izuzetno nizak (SAD, od
kraja građanskog rata do WW2)
4) PROVOJNA ID, VISOKA VOJNA MOĆ i VISOK VOJNI PROF- stalno u sit da im je bezb ugrož ali poštuje
vohničke vrednosti (Pruska i Nemačka za vreme Bizmarka)
5) PROVOJNA ID, NISKA VOJNO POL MOĆ i VISOK VOJNI PROF- oslobođena pretnji bezb, dom konz id
(Britanija 20. veka. težila)

JANOVIC
Pet hipoteza o pitanju kako se druš kretanja manif u vojsci i na koji način se ogleda reakcija vojske.
Vojna profesija= kompletan stil života.
Civilna kontrola može biti ostvarena jedino integracijom vojnika u druš; takvo shvatanje povezuje vojne lidere sa
pol ciljevima.
Njegov integrativni pristup ne odvaja pol od vojnih poslova ali nastoji da pronađe komplementarnu ulogu pol i
vojnih lidera; nastoji da premosti prazninu između vojske i druš, kao i pol sistema
Razl između civila i vojske briše se sa pojavom nukl oružja i ograničavanjem ratova
Stvaranje apolitične vojske kako bi se obezbcivilna kontrola je nerealan pristu (u SAD civilni političari mogu
pretpostaviti da će os biti aktivan faktor u donošenju odluka koje se tiču nac bezb)
Nove metode ck= jačanje parlamentarne kontrole, pol edukacije vojnika (u cilju razvijanja obaveza prema dem
sistemu i razumevanju njegovog funkcionisanja)
Prilikom realizacije civilne kontrole vojske dominiaju dva problema:
1) ko je nosilac kontrolne funkcije
2) kako se obezb nadmoć nekoga nad instit koja je najveći nosilac sile u zemlji
Pripadnici os prihvataju ck zato što uviđaju da civili cene u razumeju njihov zadatak i odgovornost; oni su integrisani
u druš jer dele zaj vrednosti

FAJNER
“Čovek na konju”, najuticajniji kad je u pitanju vojni udar.
Vojska mora da ima priliku da bi intervenisala u pol, kao i odr dispozicije (komb motivacije i volje)
Motivi koji sprečavaju intervencije: vojni prof, princip civilne suprematije
Motivi koji podstiču intervenije: manifest sudbine, nac, druš, reg i drugi interesi
Veća povezanost druš sa civilnim inst umanjuje mogućnost vojne intervencije; taj stepen povezanosti druš sa civilnim
inst naziva nivoom pol kul
U zavisnosti od razvijenosti pol kul, 4 nivoa vojne intervencije:
1) uticaj na civilne vlasti
2) pritisak ili ucena
3) smena civilne vlasti drugom civilnom vlašču nasiljem ili pretnjom
4) uklanjanje civilnih vlasti i uspostavljanje vojnih režima
Nivo pol kul u zemlji je visok kad su zadovoljena tri uslova:
- Prihvatanje pol formule od strane druš
- Kompleks civilnih procedura i organa koji konstituišu ps prepoznati su kao autoritativni
- Učestvovanjem civil druš u pol druš i povezanost sa inst je jako i rašireno
Sve zemlje svrstava u četiri grupe:
A) zemlje sa zrelom pol kul (ck najjača)
B) sa razvijenom pol kul
C) niskom
D) minimalnom (sklonije državnom udaru)

DORN
“Vojna profesija i vojni režini”, hladnoratovske klasične teorije isto
Posebna pažnja da se posveti dem kontroli u zemljama koje prolaze kroz radikalne promene kao što su kom i
postkolonijalne zemlje
Ove zemlje koriste tri načina za ostvarenje dem kontrole:
1) kontrola preko regrutovanja i sel- izabrani prema poželjnim soc-pol kvalifikacijama
2) kontrola indoktrinacijom- pol lojalnost garantovana članstvom vojnih prof u pol partijama
3) kontrola preko organizacije- integracijom vojnih i pol org, elita koja vodi pol ujedino vodi i vojsku i upravlja
njome

POSTHR TEORIJE
FIVER
Civilno-vojna problematika predstavlja komb vojske koja je dovoljno snažna i sposobna da obavi zadatke koje civili
od nje zahtevaju, sa vojskom koja je dovoljno podređena da radi isključivo ono za šta je civili ovlaste
Uvodi Agencijsku teoriju- ima za cilj da id probleme agencije naročito između aktera koji imaju poziciju autoriteta
(principal) i njihovih potčinjenih (agenata)
CVO su suštinska forma str interakcije između gospodara i njihovih vojnih sluga
CVO= igra strategijske interakcije, glavni igrači su civilni lideri i vojni agenti, igra je oblikovana spoljnim faktorima i
neizvesnostima
Civili nastoje da ostvare dva cilja:
1) funkcionalni- zaštita civila odspoljašnjih neprijatelja
2) racionalni- uspostavljanje pol kontrole nad vojskom
Osnovni meh koje civili primenjuju u nadzoru vojske su nadgledanje i kažnjavanje
Fokusira se samo na meh implementacije ck nad vojskom, malo pažnje posvećuje pitanju mogućeg efekta civilne
kontrole na sposobnost vojske da sprovodi svoju funkcionalnu ulogu u odbrani nac interesa

ŠIF
CVO se uspostavlja između tri glavna subj: vojske, pol elita i građanstva (viđa ih kao partnere)
CVO se mogu pojaviti u obliku podele nadležnosti, kontrole nad drugima ili u obliku saradnje - teorija saglasnosti
Četiri aspekta odn indikatora saglasnosti:
1) druš-soc sastav oficirskog kora
2) pol proces odlučivanja
3) metod regrutovanja
4) vojni stil
Ako vojska proceni da sama može da odredi vrednosti koje brani dolazi do uzurpacije prava na zaštitu osnovnih nac
vrednosti, glorifikacija principa jedinstva države, neg odrazi na pol pluralizam u ostvarivanje sloboda i prava građana

BLEND
“Jedinstvena teorija CVO”- CK vojske se najbolje shvata i održava kroz režime tzv zaj odgovornosti između civilnih
lidera i vojnih starešina.
Postojaće teorije imaju dva nedostatka: usko su koncipirane i ograničene su kul i nac pol teoretičara
Po modelu zaj odgovornosti CK sprovodi se i održava putem odgovornosti za kontrolu u kojoj zaj učestvuju civilno
rukovodstvo i oficiri (partnerski odnos)
Teorija podeljene odgovornosti= CVO predstavljaju ishod interakcije razl aktera un nekoga režima u kojem su
pravila igre i sankcije dogovoreni; jedni druge mogu disciplinovati; pokušaj da se konstruiše jedinstvena teorija cvo
koja bi prevazišla nedostatke postojećih teorija i bolje služila potrebama pol i vojnih lidera kao i druš u celini.
Predlaže terminološku zamenu CK za civilno upravljanje oružanih snaga.

DEŠ
“Civilna kontrola vojske”
Postojanje promenljivog odnosa između snage CK OS i nivoa un i spoljašnjih pretnji.
Strukturalna teorija CVO - vojska koja je suočena sa spoljašnjim pretnjama i orijentisana na spoljapnje zadatke će
biti sklonija saradnji sa civilnim vlastima i CK od one suočene sa un pretnjama i orijentisane na rešavanje un
državnih problema.
U mnogim zemljama je snaga ck vojske oblikovana strukturalnim faktorima naročito pretnjom koji utiču na lidere,
vojnu organizaciju, državu i druš
Određena kombinacija un i spoljašnjih pretnji s kojima se država suočava određuje kvalitet CK; najintezivnija CK je
u periodu izraženih spoljnih rizika i malog un rizika a najneizraženija- male spoljne pretnje i visok un rizik
Težnja da primene subjektivne meh kontrole da bi pridobile podršku vojske u un sukobima
Uticaj vojne doktrine može da manif na 3 načina:
1) Svojom orijentacijom (eksternom ili internom) utiču na strukturu vojnih inst
2) Mogu da osiguraju normativne mape puta za vojno ponašanje, uticajem na organizacijsku kul koja prestavlja
obrazac pretpostavki, ideja i uverenja koji opisuje kako grupa treba da se adaptira na uslobe
3) Služiti kao središte sporazumevanja ili suprotstavljanja između vojnih i civilnih lidera

SARKEZIJAN
CVO= interakcija civilne elite, vojske i druš-pol sistema
Odr faktori tj procesi demokratizacije ne samo da utiču na zasebne el sistemskog odnosa već mogu da utiču i na
njihovu međusobnu ravnotežu; vojska može da igra ulogu u donošenju odluka o nac bezb i pri tome zadrži svoju pol
neutralnost
Poj autori predlažu šemu koja realizaciju CVO razdvaja na tri olasti u okviru dva sloja:
A) prvi sloj= formalne osnove CK (zakoni, dok....)
B) kulturni sloj (sistemske vrednosti)
Tri ključne oblasti preseka su:
1) Pol elita- vojska
2) Pol elita-druš
3) Vojska- druš

Koti, Edmunds i Foster- komparativna studija CVO u 12 postkom zemalja centralne i istočne ev; prošle kroz 2 faze
reformi: reformu prve i reformu druge gen (druga podrazumeva dem upravljanje sektorom bezb)

DANOPOULOS
DK u bivšim kom državama mođe da bude ostvarena na 4 razl načina, instrumenti objektivne CK:
1) depolitizacija vojske- držanje vojske podalje od partijske pol
2) departizacija- raskinuti veze vojske i partije
3) demokratizacija- def uloge i misije vojske i stavljanjem vojske pod kontrolu legitimno i dem izabrane vlasti
4) profesionalizacija- vojska sprovodi odluke pol lidera na neutralan način

MOSKOS, VILIJAMS, SIGAL

“Postmoderna vojska: os posle hr”
Razvoj vojske i njena uloga u druđ se može posmatrati kroz tri dom faze:
1) Moderna vojska- prenja je invazija neprijatelja
2) Kasno moderna (ww2 do kraja hr)
3) Postmoderna: faza 1(kraj hr do 11.9.), faza 2(posle 11.9.)
Postmodernu vojsku kar 5 velikih org promena: povećana međusobna zavisnost civilnih i vojnih sfera, značajna
umanjenost razl u okviru os u smislu rodova, vidova itd, promena svrhe vojske, vojne snage se sve više koriste u
internac misijama, multinac sastav snaga kao rezultat opšte internacionalizacije vojnih snaga
Postmoderni paradoks= povezanost i udaljenost os od druš
Moskos- struktura, misije i položaj vojske u druš su oblikovani percepcijom pretnji i prilikama predstavljenim u
svetlu međunar situacije
Ideja posmoderne vojske- centralna misija vojske se pomera sa vođenja ratova i vojne odbrane na upotrebu vojske u
mirvnim i hum svrhe
Četiri talasa učenja od hr do danas:
1. talas- Hantington, Janovic, Finer; teorije o svo na osnovu emprijiskih istr zap dem
2. talas- Dorn (1963-1979), povezan sa razvojem ek i pol teorija
3. talas- istr CVO i reforma SB u postkom zemljama (završetak hr)
4. talas- cvo u postkonfl zemljama, mirovne op, cv saradnja

POJMOVNO ODREĐENJE CVO

Hadžić- CVO= komplekkan splet odnosa koji se uspostavljaju između vojske i ostalih druš struktura, odnosi vojske
su najuočljiviji u oblastima pol, ek, naukei tehnologije
Koti- CVO= opšti pojam koji obuhvata sve aspekte odnosa između oružanih snaga i druš čiji su deo
CVS= sve aktivnosti koordinacije i saradnje os i civila u cilju pružanja podrške misiji i zadacima koje izvršava vojna
jedinica

DEM I CIVILNA KONTROLA

Tomić-kontrola obuhvata tri rel odvojene faze:

1) upoređivanje predviđenog i ostvarenog
2) faza ocene (potvrđivanje ili negiranje kontrolisanog rada)
3) odg intervencija (kad je neophodno otkloniti utvrđeno odstupanje od postavljenog merila)
Kontrola nije nadrzor; nadzor=kontinuitet, proces, stalonst
Kontrolni odnos se može posmatrati sa stanovišta pet povezanih el: kontrolor, kontrolisan subj, predmet kontrole,
sredstvo kontrole, cilj kontrole
Marković klas kontrolu na pravnu (sudska, načelo zakonitosti) i moralnu (od strane javnog mnjenja)
Tomić- osnovni vidovi kontrole danas: tehnička, pol, druš, pravna kontrola
Možemo razl vanpravnu i pravnu kontrlu (ako pođemo od kriterijuma?), vanpravna odnosi se na pol, stručnotehn i
druš vrednosti (+ kontrola koju vrši javno mnjenje) a pravna kao kontrolni uzor u prvi plan stavlja pravnu normu
Kontrola vojske= pol kontrola od strane legitimno izabranih organa vlasti na dem izborima, kontrolu sprovode sve
tri grane vlasti jer se time onemogućava zloupotreba instrumenata sile zarad ostvarenja parcijalnih interesa poj ili
grupa u pol životu
DK= pol kontrla nad vojskom od strane legitimno izabranih organa vlasti na dem izborima, podrazumeva tri razl el:
1) odnos vojske i domaće pol (vojska ne sme da bude politizovana već sluga dem vladarima)
2) razvoj odbrambene pol pod kontrolom dem izabranih organa
3) odluku o razvoju i primeni vojne sile pod kontrilom dem izabranih vlasti al i praksi je nekad i potrebna ravnoteža

BORN
Tri državne inst nadl za kontrolu sb: zak, izvršna vlast i sudstvo
Problem CV paradoksa koji se može objasniti pitanjem kako dem mogu biti odbranjene jedino nedem inst
Šire razumevanje bezb nastaje jer su granice un i spoljašnje bezb postale nejasne, na ove bezb pretnje se ne mođe
odgovoriti samo vojno
Dva koncepta: nadziranje, dobro upravljanje (ceo sistem dem men sb), kontrola (upravljanje ili vršenje provere)
Dem kontrola je automatski civilna a civilna ne morada bude dem
Možemo ral par vrsta dem kontrole:
1) Reaktivnu (na odluke donete i sprovedene)
2) Proaktivnu (predvide buduće događaje)
3) Operativnu (tokom vojnih op i odnosi se na intervenisanje političara u vojna pitanja)

Robert Dal- dva uslova da bi se državom upravljalo dem:

A) vojna i p org da budu podvrgnute ck
B) civili koji kontrolišu da budu podvrgnuti dem procesu
Lambert- podela dk: (obj, subjektivna,) vertikalna, horizontalna i samokontrola
Hadžić- un i spoljašnja (razl se prema poreklu nosioca kontrole)
Prema istr centra za svo, dk sb ima nekoliko osnovnih modaliteta: kontrola od strane izvšne vlasti, sudska provera,
nadzor nezavisnih ustanova, un kontrola, kontrola javnosti i parl kontrola
Kon- 4 preduslova za uspostavljanje efikasnog modela DCK:
1) dem upravljanje i vladavina parava
2) odgovornost institucija vlasti
3) efektivna ravnoteža snaga
4) pol neutralnost vojske
Koti i saradnici- preduslovi jakog modela dck: postojanje pravmog, ustavnog i inst okvira; subordinacija vojske
legitimno izabranim predstavnicima vlasti; pol autonomija vojske; efikasna parl kontrola vojske; kontrola sprovedena
od strane nevladinih org i drugo.
Hodžić govori o opštim (dem vlada, pravna država, ustaljene i opšte usvojene postupke za smenu pol partija na
vlasti, ustavoom def i zaštićena ljudska prava i slobode građana) i posebnim preduslovima (pet grupa, ko zna baki:)
Grinvid konstruisao tzv Carnovale-Simon test, 4 principa na osnovu kojih se procenjuje kvalitet DK u zemljama koji
su kandidati za članstvo u NATO:
1. podela nadl između šefa države, šefa vlade i odg ministara
2. nadzor od strane vlade
3. parlamentari nadzor
4. opšte shvatanje značaja dck nad os
Ideja ck nad vojskom je fundamentalni princip dem

UNCHR-rezolucija 200/47 (2000. god)

GS UN- rez 55/96 (2000.)
OEBS- kodeks ponašanja ta pol-vojne aspekte bezb
Savet Ev- preporuka 1713
NATO, P4P- Okvirni dok, 1994 god p4p
EU- agenda 2000
Rez 1325 SB UN-Žene, mir, bezb (2000.)

ULOGA ZAK VLASTI

Tomić- parl kontrola je mešavina pol i pravnih uticaja pri čemu dom pol uticaji
Razl se čvrsta i meka kontrola:MEKOM kontrolom se dobijaju info o radu vlade npr poslanička pitanja, ČVRSTA
kontrola podrazumeva one instrumente koji pozivaju na odgovornost vlade tj koja za posledicu mogu imati
izglasavanje nepoverenja vladi, imaju karakter sankcija: interpelacija, predlog za izglasanje nepoverenja vladi
Aktivnosti parl istražnih odbora, rad stalnih parl odbora, javna saslušanja, budžetska kontrola...
NS vrši 4 funkcije: predstavničku, zakonodavnu, izbornu i kontrolnu; vrši nadzor nad radom vlade i službi bezb
Razmatra i usvaja Godišnji plan upotrebe za izvršavanje planiranih op, odlučuje o učešću VS u multinac op i upotrebi
VS van granica, o produžetku vremena njihovog angažovanja i povlačenju iz multinac op
Najznačajniji instrument- moć novčanika odn donošenje budžeta
U okviru NS najznačajniju ulogu u dem i civil kontrolu vojske igra parl Odbor za odbranu i un poslove a značajan je
i Odbor za kontrolu službi bezb

ULOGA IZVRŠNE VLASTI

U RS izvršna vlast org je prema bicefalnom principu i sačinjavaju je predsednik rep i vlada
Predsednik presedava Savetom za nac bezb i komanduje i rukovodi VS; podnosi vladi predlog za proglašenje ratnog
i vanrednog stanja, usvaja doktrinu VS, naređuje sprovođenje Plana odbrane RS, usvaja Plan mobilizacije VS,
postavlja i razrešava načelnika generalštaba, usvaja Plan upotrebe vs
Vlada utvrđuje i vodi pol, predlaže zakone i budžet;
2007 god formiran Savet za nac bezb RS koji razmatra pitanja iz oblasti odbrane, un poslova i rada službi bezb;
članovi saveta: predsednik rep, predsednik vlade, min odbrane, min un poslova, min pravde, načelnik gš i direktori
službi bezb
2009 formirana Kancelarija saveta za nac bezb koja obavlja stručne, admin i druge poslove za potrebe saveta i vrši
i nadzor nad sprovođenjem zakona o tajnosti pod

ULOGA SUDSKE VLASTI

Kontroliše sve organe, inst tako što goni i sankcioniše nepoštovanje javnih normi; naziva se još sekundarnom,
posrednom kontrolom
Nadl vojnih uprava preuzeli su još sudovi opšte nadl i to okružni sud koji u prvom stepenu sudi za kd iz ranije nadl
vojnih sudova ( kd protiv VS, protiv službene dužnosti u vezi sa vršenjem službe u VS i u MO)
Za drugostepene postupke nadl je vrhovni sud Srbije u kojem se u te svrhe formira posebno vojno odeljenje
U srbiji funkcioniše Tužilaštvo za ratne zločine
Odgovornost za kd ne isključuje disciplinsku odgovornost
Sudovi stvaraju i nadzor i korekciju primene ovlašćene službi bezb (posebni postupci i mere, VBA ne može bez
odobrenja Vrhovnog suda da primenjuje posebne postuške i mere za tajno prikupljanje pod kojim se privremeno
ograničavaju prava i slobode)
U ovniru min Pravde formirana je Grupa za nadzor nad tajnošću pod min pravde

ULOGA NEZAVISNIH DRŽAVNIH ORGANA

Uslovi: pol i fin nezavisnost od ostalih organa vlasti, ovlašćenja za samostalno pokretanje revizije odr pitanja,
dostupnost svim rel inf, neposredni resursi i izveštavanje o radu
1) DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA
Kontroliše istinitost i objektivnost fin izveštavanju o trošenju sredstava budžeta države
Da li će se novac trošiti: ekonomično, efikasno, efektivnost
Postoje tri modela revizorskih inst:
A) Vestminsterski model (komonvelt)- RS se opredelila za ovaj model koji je čini organom parl kontrole izvršne
vlasti
B) Pravosudni (It, Španija, Lat Am)
C) Model odbora (azijske zemlje)
Odgovorna je NS, godišnji i posebni izveštaji
2) ZAŠTITNIK GRAĐANA
1809 god u švedskom parl; da štiti ljudska prava i slobode, princip vladavine prava, jača odgovornost dem inst
Karakteristike inst ombudsmana: on je organ parl, ovlašćenja se odnosi na nadzor i lako dostupnost
Na njegov značaj za sb ukazuje izveštaj programa UN za razvoj u kome su date preporuke za njegov razvoj
Uspostavljen 2003 na pokrajinskom nivou, zakon o zaštitniku građana (2005)
Kontroliše zakonitost i rad organa uprave ali ne i NS, predsednika rep, vlade, ustavnog suda, suda, javnog tužilaca
Ima pravo zak inicijative, preporučuje razrešenje funkcionera
Zakonom o vojsci je def da dem i civilnu kontrolu VS vrše NS, zaštitnik građana, drugi upravni organi u skladu sa
nadl, građani i javnost
Propisi o zaptitniku se odnose i na prof pripadnike VS
3) POVERENIK ZA INF OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU POD O LIČNOSTI
Švedska 1776. god; poverenik prati poštovanje obaveza organa vlasti uređenih ovim zakonom i izveštava javnost i
NS o tome, daje inicijativu za donošenje ili izmenu propisa, predlaže mere; rad organa uprave je javan
Obav javnosti od strane MO je reg Uputstvom i obav javnosti o radu MO i aktivnostima VS
2008 god (pre bio poverenik za inf od javnog značaja)
4) AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE
Korupcija u sektoru odbrane može se posmatrati kroz tri kat:
A) pol kontekst i kontrola- skrivene budžete, nepotizam na nivou liderstva, veze sa org krim, zloupotreba obav inf,
preterano razrađenju pol odbrane
B) procesi u sistemu odbrane- neravnomerna raspodela plata, malverzacije prilikom prodaje, vođenje privatnost
biznisa, koru prilikom reg, nagrađivanja i napredovanja
C) koru na ličnom nivou- sukob interesa, dobro vođenje i ostali standardi
Odgovara NS, otpočela 2010 godine
Nadzire sprovođenje Nac str za borbu protiv koru, Akcioni plan za primenu nac str, pokreće postupak i izriče mere
zbog povrede Zo Agenciji, repava o sukobu interesa
Oružani organi organa na ter au, lok s, javne službe i javnih preduzeća moraju da izrade Plan integriteta
5) POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI POLOVA
Formiran je na osnovu Zo zabrani diskriminacije iz 2009. god
Delovanjem da doprinese sprečavanju svih obima i vidova diskriminacije i ostvarivanju i zaštit ravnopravnosti u svim
sferama druš života
Str zključivanja ženskih i muških interesa i iskustava u razvoju programa u razl sferama
1945 god demobilizacija žena, 1947 postupna demobilizacija
2007 god prijem na VA, 2008 u prof službu
Preporuka 1713 saveta ev- odr broj žena u razl sektorima bezb na svim nivioma odlučivanja
Rez 1325 SB UN- Žene, mir, bezb (nac plan za njenu primenu)
2011 god uvedena upotreba radno osetljivog jezika u MO i VS

ULOGA CIVILNOG DRUŠ

Pavlović- civilno druš je druš građana i njihovih asocijacija, druš un koga se mogu razl tri nivoa:
A) građanin kao poj
B) udruženja građana
C) javnost
Prate dešavanja u sektoru odbrane i davanje argumenata za pol debatu o bezb pol informisanje o sektoru bezb,org
seminara, javnih skupova čime se potpomaže transparentnost i odgovornost u ovoj oblasti
Uloga građana u javnoj pol sastvani je deo participacije dem koja zaj sa predstavničkom dem predstavlja osnovu
modernog dem druš
Naziva se i horizontalna kontrola,povezana je sa principom integracije vojske u druš

ULOGA NEVLADINIH ORG

Barn- nvo mogu da jačaju dem i parl nadzor nad sektorom bezb obavljanjem nezavisnih analiza posmatranjem
poštovanja vladavine prava i ljudskih prava, isticanja bezb pitanjima
1990 došlo do procvara nevladinog sektora

ULOGA MEDIJA
1879 god prvi list srpske vojske- Ratnik
1967 god Instrukcije o inf javnosti o JNA
Za uspeh reformi neophodno je da podrška javnosti bude zasnovana na tome da javnost bude dobro i argumentovano
obaveštena, da bi to postigli mediji treba da ostvare tru uloge: da budu izvor blagovremenih, pouzdanih i
izbalansiranih inf, da budu kontrolor vlasti i da budu podstrekač javne debate o kontroverznim pitanjima

CIVILNO VOJNA SARADNJA

CVO i CVS razlika terminološka i sadržinskog karaktera
Saradnja= zaj rad vojske sa strukturama koje nisu pod njenom neposrednom komandom
Odnos= širi pojam, podrazumeva sem vojske i civilnu i pol elitu
Gde su CVO uravnoteženi i os zauzimaju pravo mesto u druš org i CVS imaće šanse za uspeh
CVS ukazuje na dve vrste aktivnosti: civilne i vojne koje za rezultat imaju obostranu dobit i korist
Aktivnosti CVS do ww2 nisu imale institucionalni oblik saradnje već su bile usmerene na rešavanje trenutnih
problema
NATO def CVS: koordinacija i saradnja u podršci misije između komandanta NATOa i civila uključujući lok stan i
vlast, kao i međunar, državne i nevladine org i inst; ima i EU def; oba daju primat na saradnju komandanta sa
civilnim strukturama
Gledište UN je uopštenije u ondosuna NATO i EU i ima izražen civilni, nevojni karakter
Svako angažovanje vojske kroz sprovođenje njenih misija zavisi i od uspešno stvorenih odnosa sa civilnim
okruženjem što ukazuje na potrebu za razvojem CVS
CVS u VS= saradnja i koordinacija između vojnih snaga i činilaca org okruženja kojim se doprinosi izvšenju vojne
misije u miru, vanr i ratnom stanju
CVS odgovorna je za sve tri misije VS, primenjuje se pretežno u miltinac op van ter i ne odgovara u potpunosti misiji
i upotrebi VS, nema pravo da razvija CVS samo za mirovne op pošto postoji potreba za angažovanjem civilnih i
vojnih resursa i na sopstevnoj ter (prirodne nepogode, tehn-tehn nesreće)
CVS je bazirana na Doktrini VS, CVS i Pravilu CVS
CVS je u Srbiji org na tri nivoa:
1) strategijskom
2) operativnom
3) taktičkom

NAC BEZB I CVO

Cilj pol nac bezb= poveća bezb inst u državi od pretnji koje dolaze od drugih nezavisnih država
Pol nac bezb u 3 oblika:
1) pol vojne bezb- da umanji ili neutralizuje nastojanja os izvan inst i ter granica koje žele da unište ili oslabe državu
2) pol un bezb- problemi vezani za subverzivne pretnje
3) pol situacione bezb- neg posledicama dugoročnih promena druš,ek, demografskih i pol okolnosti koje prete da
umanje relativnu snagu države
Na dva nivoa: operativni i institucionalni novo
Neposrena operativna pitanja vojne pol obično uključuju:
1) kvantitativna pitanja- veličina, regrutovanje i snabdevanje vojnih snaga
2) kvalitativna- org, sastav, opreme i razvoj vojnih snaga
3) dinamička- korišćenje vojnih snaga (kada i pod kojim aktivnostima se aktivira vojna sila)
Centralna žiža CVO je odnos oficirskoh kora prema državi (ovde sukob funkcionalnih i javnih pritisaka dolazi u prvi
plan)
Oficirski kor= aktivan upravljački el vojne strukture i odgovoran za vojnu bezb druš
Savremeni oficirski kor je profesionalna grupacija a savremeni vojni oficir je profesionalac
Profesionalizam razdvaja vojnog oficira od ratnika iz prethodnih perioda
Kar koje razl profesiju kao posebne vrste zanimanja su:
1) STRUČNOST- profesionalci su eksperti sa spec znanjem i veštinom, stručnost se stiče kroz školovanje i iskustvo
2) ODGOVORNOST- ekspert koji pruža usluge za funkcionisanje druš,
3) PRIPADNOST GRUPI- dele osećaj za organsko jedinstvo i svest o sebi kao grupi koja je izdvojena od laika
Kar koje razl vojnu profesiju kao posebne vrste zanimanja su:
4) STRUČNOST oficirskog poziva- za upravljanje nasiljem, imaju dužnosti (org, opremanje i obučavanje ove sile;
planiranje njenih aktivnosti; usmeravanje njenih operacija i van borbe)
5) ODGOVORNOST- stručnost nameće posebnu druš odgovornost, nemarno korišćenje njegove stručnosti u
sopstvenu korist bi oslabilo osnove druš
6) KORPORATIVNI KARAKTER- javna birokratska profesija

Veština zaj za sve vojne oficire (Lasvel)= upravljenje nasiljem (na kopnu, u vodi, vazduhu)
Funkcija vojne sile je uspešno oružana borba
Nad vojnom profesijom država ima monopol
Veština oficira je upravljanje nasiljem a njegova odgovornost je vojna bezb njegovog klijenta, druš
Oficir nije najamnik koji prenosi svoje usluge tamo gde se najbolje naplaćuju niti je građanin-vojnik koji je
povremeno inspirisan snažnim trenutnim patriotizmom i dužnostima
Motivacije oficira su privrženost i ljubav prema svom pozivu i osećaj druš odg da koristi taj poziv za dobrobit druš
Čin postaje nerazdvojan od poj i predstavlja izraz njegovog prof postignuća merenog preko iskustva, obraz,
sposobnosti i starešinstva
Raspodelu činova vrši sam oficirski kor primenjujući principe koje postavlja država
Prof kar oficirskog kora koja počiva na prioritetu hijerarhije činova nad hijerarhijom položaja
Oficirski kor obično uključuje odr broj neprofesionalaca rezervista, oni samo privremeno preuzimaju prof
odgovornost
Regruti podređeni oficirskom koru su deo org birokratije ali ne i prof birokratije; regrutovano osoblje nema ni inst
veštine ni prof odg oficira; oni su specijalisti u primeni nasilja, ne u upravljanju nasiljem (zanat a ne profesija)
Činovi koji postoje ovde (kodreg kadra) su izraz talenta, sposobnosti, položaja un zanimanja vojnika
Pomeranje ispod i iznad njih je mnogo protičnije nego kod oficirskog kora

Profesija oficira je proizvod 19. veka; tek u Napoleonovim ratovima oficiri su počeli da usvajaju spevijalizovane
metode delovanja po kojima su ih razl od laika
Pruska, F i E su krčile put ovoj novoj pojavi
Pre 1800 god oficiri su bili najamnici (posao, dobit) ili aristokrate (hobi, čast, avantura)
Oficir najamnik je bio dom kat od sloma feudalizma do kasnog 17 veka, poreklo iz stogodišnjeg rata (1337-1453)
Rat je bio pljačkaški posao pa je etika pljačkaškog posla prevladavala
Kraj najamničkog sistema došao je sa tridesetogodišnjim ratom 1648. godine
Težnja da se najamnički oficir zameni aristokratskim je bio rezultat konsolidovanja vlasti nacionalnih monarha
Sve do 1789. god aristokratije je praktično imala monopol sem u artiljeriji i inženjeriji
1800-1875 period nastanka prof vojnih inst

PRIJEM
18 veku artistokratsko poreklo je postalo neophodno za ulazak u sve grane vojne sile (sem za artiljeriju i inženjeriju)
Pruska- plemstvo prisiljeno da služi vojsku
F- Samo aristokarate imaju čast, lojalnost, hrabrost; prijem u škole osnovnog vojnog obraz samo za aristokrate
VB- aristokratija je prevlađivala ali je to bila aristokratija proistekla iz bogatsva više nego po rođenju ili statusu
U vojsci kupovina položaja je bila sredstvo za prijem i napredovanje u svim vojnim branšama sem u tehničkim
služabama

NAPREDOVANJE
Bogatstvo, rođenje, pol uticaj- pre 1800. god el za ulazak u oficirksi kora
U F- sistem kupovine
Pol uticaj je obično odr postavljanje na najviše komandne pozicije svim vojnim snagama

OBRAZOVANJE
Obraz za oficirski poziv je bilo nekompatibilno i sa primitivnim stanjem vojne nauke i sa aristokratskim uverenjem
da su jedini zahtevi za komandovanjem bili urođeni gen za hrabrost i čast
Prvi su obarz učinili nepraktičnim, drugi nepotrebnim
Dva tipa vojnih škola:
1) Škole za preliminarsno obučavanje oficira plemićkog porekla:
A) Ecole militaire 1751 (f)
B) Ritter akademie 1765
C) Engleska mornarička škola 1729
2) Obučavanje tehn kompetentnih oficira za artiljeriju i inženjeriju- nudile pravu osnovu ta int vežbu, oficiri iz
građanskog staleža:
A) škola za inženjeriju 1706 (p)
B) Kraljevska vojna akademija 1741

ŠTABOVI
Vojni štab je prof ustanova koja sakuplja tehn znanje i praktično ga primenjuje na upravljanje nasiljem
Preteča savremenog štaba u vojsci Gustava Adolfusa i Kromvelta
F posedovala najravijeniji štabski sistem u 18 veku i imala prvi generalštab

KOMPETENCIJA I VOJNIČKI DUH

Vrednosti poput stručnosti, discipline, odgovornosti bile podređene vrednostima luksuza, hrabrosti, individualizma
Aristokratski kod oficira je potkapao vojnu disciplinu

Žiber i Lojd- predvideli razvoj u 19, veku i učinili prve korake ka sveobuhvatnom shvatanju rata
Nedostatak u vojnoj misli do 1800. je bilo odsustvo bilo kakve koncepcije vojne nauke kao grane znanja
U 18. veku prihvaćena teorija generalstvo je bilo usredseđeno oko koncepta prirodne nadarenosti, vojna komanda
zahteva urođeni talenat, ideja je romamtična i antiprofesionalna
8 avgust 1808. datum porekla vojne profesije, pruska vlada donela uredbu o naimenovanju oficira
Jedina kvalifikacija u vreme mira- obraz i prof znanje a u vreme rata- istaknuta hrabrost i moć percepcije
Porast populacije, rast nac država, uspon dem ideala= uslovi za razvoj prof
Autokratski ideal su zamenili reprezentativnim idealnom: oficirski kor treba dem i oficire sel ne po rođenju već po
izboru sunarodna (isto nekompatibilan sa vojnom prof)
Klasni sukob doprinosi dobrobiti prof samo ako obe stvari prihvataju autoritet odr državne inst

Nacionalna vojska- obični ljudi reg kroz opštu službu svih građana tokom kraćeg broja godina
Pruska prva prof ok i uvela prof opštu službu
F je posle f-p rata usvojila koncept masovne vojske
E i SAD nisu uvele mirnodopsku vojnu obavezu sve do 20. veka

Razvoj prof metoda prijema u vojsku, tri faze:

1) eliminacija aristokratskih preduslova za prijem
2) zahtev za osnovnim nivoom prof obuke
3) min opštim obraz (i da ovo obraz ne bude u ustanovama koje kontroliše vojska)
1. Cilj vojnog obraz= ne prekomerno obraz već stvorena za nove ideje
2. Cilj= da se obezb prof obraz ok
Zahteva se da završe gimnazijju ili strog šestodnevni opšti ispit
Većina oficira je mogla da očekuje da napreduje do čina majora, veći filter je bio do čina pukovnika
1818 god f zakon, pokušaj da se isključe neprof faktori za napredovanje
Do 1856 god u VB je pravi sistem prof napredovanja bio nemoguć
Smatralo se da sistem kupovine obezb lojalnost vojske državi, čini mi se da su ukinuli tek 1871.

KLAUZEVIC
“O ratu”- obezb je inst osnovu za reforme
Osnovni el njegovog koncepta je o dvojnoj prirodi rata
Sem toga njegov doprinos je i u ulozi vojnika
Rat= čin sile koji primorava neprijatelja da radi po našoj volji
Bitka i krvoproliće se ne mogu izbeći
Pol cilj rata= vodič tokom cele bitke
Rat ima sopstvena pravila a ne i sopstvenu logiku
Vojnik uvek mora biti potčinjem državi, vojnici su loši ministri
Doprineo prvom teorijskom obrazloženju CK

Vojničkom umu se može lako pristupiti sa 3 tačke gledišta:

1) prema njegovim sposobnostima i kvalitetu
2) atributima ili karakteristikama
3) stavovima ili sadržaju
Svaki poj ok će se pridržavati etike u meri u kojoj je to prof
Vojnička etika posmatra konfl kao univerzalni obarazac koji postoji u celoj prirodi i vidi nasilje kao ukorenjenu i
stalnu bio i psih prirodu čoveka, čovek je sebičan, motivisan žudnjom za moći, bogatstvom i bezb
Ljudska sebičnost vodi u borbu
Ljudska slabost čini da uspešnost konfl zavisi od org, discipline i vođstva
Vojnički pogled na čoveka je pesimisičan
Uzroci rata su uvek pol (državna pol usmerena ka cilju prethodi ratu)
Neposredni uzroci rata= konfliktne državne pol
Fundamentalni uzroci= duboko u ljudskoj prirodi
Vojnik ne vodi brigu o poželjnosti i nepoželjnosti pol ciljeva; prof vojnik se plaši rata
Vojna profesija je eksterska i ograničena
Odgovornosti vojnika prema državi su trostruke:
1) predstavničku funkciju- predstavlja zahteve vojne bezb un državne mašinerije
2) savetodavnu funkciju
3) egzekutivnu funkciju

Ok je prof u meri u kojoj njegova lojalnost predstavlja vojnički ideal

Najviša vojnička vrlina= poslušnost
Koje su granice posluišnosti?
Vojnička poslušnost vs prof kompetencija tiče se odnosa između potčinjenog vojnika i nadređenog vojnog lica
Svrha poslušnosti= sprovođenje cilja nadređenog
Rigidna i neelastična poslušnost može da uguši nove ideje i da postane rob rutine u kojoj nema napretka
Problem zakonitosti- osnos vojnika i pretpostavljenih
Vojnička poslušnost vs nevojničke vrednosti kad se naredi bilo koje delo koje vodi u nac kat ili krši pravni poredak
ili opšte usvojene moralne standarde
Vojnička etika je pesimistična, kolektivistička, sklona istoriji,skolna sili, nacionalistička, militaristička i pacifistička
Ideologije koje poredimo sa vojničkom etikom su: lib, fašizam, marksizam i konzervatizam

LIBERALIZAM
Individualziam, naglašava razumnost i moralno dostojanstvo poj, veruje u napredak, umanjuje značaj istorije
Osigurava postojanje sile ali je kritikuje
Protivi se velikim vojnim snagama
Put ka miru kroz inst sredstva poput međunar prava, međunat sudove, org
Mnoge pacifističke skolonosti, protivi se ratu ali ga podržava u posebnim slučajevima (vojnik obrnuto)
Inherentna protivurečenost i sukob sa vojnom etikom

FAŠIZAM
Fundamentalno razl- vojnik vidi borbu kao nešto inherentno dok je faš glorifikuje, romantizuje rat i nasilje
Veruje u superiornost izabranog naroda ili rase i genijalnost i vrhovnu vrlinu vođe
Rat je cilj a ne instrument pol
Suprotno od marksizma

MARKSIZAM
Suprotan od fašizma,fundamentalno razl od vojne etike
Čovek je dobar i racionalan, kvare ga zle inst
On je po prirodi u miru sa drugima
Klasna borba
I on i vojna etika prihvataju značaj sile i grupa u ljudskim odnosima
Ek imperijalizam je osnova međunar ratova

KONZERVATIZAM
U osnovi sličan vojnoj etici
Nije univerzalistiučki, nema pol-vojni obrazac koji žele da nametne vojnim inst
(lib i marks- da oblikuju vojne insr prema nevojnim idejama)