Professional Documents
Culture Documents
Biblija Savremeni Prevod
Biblija Savremeni Prevod
Biblija Savremeni Prevod
или
Библија
Старог и Новог завета
Превод припремио:
Институт за хебрејски језик, Београд
www.hebrejski.webs.com
Техничка припрема:
Никола Темелков
Лектура:
Александар Митић
Илустрације:
Војислав Петровић
Издавач:
Метафизика, Београд
За издавача:
Александар Драмићанин
Штампа:
Топаловић, Ваљево
Дистрибуција:
Метафизика, тел. 011/292-0062
Веродостојност Светог Писма
Свето Писмо или Библија које списи Светог Писма - из другог
се налази пред вама представља века пре н. е. Ови списи су додат-
превод аутентичног текста који је но потврдили да је текст Светог
сачуван током историје. Иако у Писма остао сачуван и непроме-
древна времена нису постојале њен све до данас.
штампарске машине, преписива- Музеј Свитака с Мртвог мора у
чи Светог Писма су били веома Јерусалиму (The Shrine of the Bo-
прецизни и посвећени људи. ok) представља место где су изло-
Списи су били пажљиво препи- жени ови списи као доказ веро-
сивани, а провера тачности пре- достојности Светог Писма.
писа била је нарочито опсежна. За више информација погледати
Године 1947, у пећинама код књигу: Жељко Станојевић „Кумрански
Мртвог мора у Израелу, код места списи - доказ веродостојности Библије”,
Метафизика, Београд, 2009.
Кумран, пронађени су најстарији
НОВИ ЗАВЕТ
Јеванђеље по Матеју . . . . . . . . . . 647 Прва посланица Тимотију . . . . . . 804
Јеванђеље по Марку . . . . . . . . . . 673 Друга посланица Тимотију . . . . . 807
Јеванђеље по Луки . . . . . . . . . . . 688 Титу посланица . . . . . . . . . . . . . 809
Јеванђеље по Јовану . . . . . . . . . . 714 Филимону посланица . . . . . . . . . 811
Дела апостолска . . . . . . . . . . . . . 733 Јеврејима посланица . . . . . . . . . . 812
Римљанима посланица . . . . . . . . 759 Јаковљева посланица . . . . . . . . . 820
Прва посланица Коринћанима . . 770 Прва Петрова посланица . . . . . . 823
Друга посланица Коринћанима . 780 Друга Петрова посланица . . . . . . 826
Галатима посланица . . . . . . . . . . 787 Прва Јованова посланица . . . . . . 828
Ефесцима посланица . . . . . . . . . 791 Друга Јованова посланица . . . . . 831
Филибљанима посланица . . . . . . 795 Трећа Јованова посланица . . . . . 831
Колошанима посланица . . . . . . . 798 Јудина посланица . . . . . . . . . . . . 832
Прва посланица Солуњанима . . . 800 Откривење . . . . . . . . . . . . . . . . . 833
Друга посланица Солуњанима . . 803
ДОДАТАК . . . . . . . . . . . . . . 847
*Стари завет или у оригиналу „Танах”, састоји се из три дела: Закон (хебрејски „Тора”), Пророци
(„Невиим”) и Списи („Кетувим”). Већина превода Старог завета садржи редослед књига који се
налази у грчком преводу - „Септуагинти”, који не одговара оригиналу.
Напомена: Неки делови Библије у којима се наводе набрајања, детаљи жртвеног система и
слично, означени су косим словима и они се могу прескочити у првом читању.
ПРВА КЊИГА МОЈСИЈЕВА
или
Писац: Мојсије У почетку*
Место писања: Пустиња
Писање завршено: око 1513. пре н. е.
Обухвата време: Од Стварања до око 1657. пре н. е.
да управља ноћи, а уз то и звезде. 17 Тако
1 У почетку створи Бог небеса и земљу. 2 их је Бог поставио на небески свод да обас-
Земља је била празна и пуста, и над повр- јавају земљу, 18 и да управљају даном и но-
шином воденог бездана простирала се тама, ћи и да деле светлост од таме. И Бог је ви-
а Божји Дух деловао је над површином вода. део да је то - добро. 19 И било је вече и би-
3 И Бог рече: „Нека буде светлост.” И нас- ло је јутро - дан четврти.
тала је светлост. 4 Бог је видео да је свет- 20 Затим Бог рече: „Нека у водама проврви
лост добра, и Бог је раздвојио светлост од мноштво живих душа, и нека летећа створе-
таме. 5 Бог је светлост назвао дан, а таму је ња лете над земљом по небеском своду.” 21
назвао ноћ. И било је вече и било је јутро - Тада је Бог створио велике морске животи-
дан један.* ње и све живе душе што се мичу, које су
6 Затим Бог рече: „Нека буде небески свод проврвеле у водама по својим врстама, и сва
између вода и нека се раздвоје воде од во- крилата створења по својим врстама, И Бог
да.” 7 Тада је Бог начинио небески свод и је видео да је то добро. 22 Тада их је Бог
раздвојио воде које треба да буду испод сво- благословио речима: „Будите плодни и мно-
да од вода које треба да буду изнад свода. И жите се и напуните воде у морима, и нека се
било је тако. 8 Бог је небески свод назвао створења која лете намноже на земљи.” 23
небо. И било је вече и било је јутро - дан И било је вече и било је јутро - дан пети.
други. 24 Затим Бог рече: „Нека земља пусти из
9 Затим Бог рече: „Нека се воде испод не- себе живе душе по својим врстама, стоку,
беса сакупе на једно место и нека се покаже друге животиње што се мичу и дивље живо-
копно.” И било је тако. 10 Бог је копно наз- тиње земаљске по својим врстама.” И било је
вао земљом, а сакупљене воде назвао је мо- тако. 25 И Бог је начинио дивље животиње
рима. И Бог је видео да је то добро. 11 За- земаљске по њиховим врстама, стоку по ње-
тим Бог рече: „Нека из земље никне трава, ним врстама и све друге животиње што се
биље које носи семе, плодно дрвеће које по мичу на земљи по њиховим врстама. И Бог је
својим врстама на земљи рађа плод у коме је видео да је то добро.
његово семе.” И било је тако. 12 Земља је 26 Затим Бог рече: „Хајде да начинимо чо-
пустила из себе траву, биље које носи семе века по свом обличју, сличног нама, и нека
по својим врстама и дрвеће које рађа плод у влада над морским рибама, над створењима
коме је семе по његовим врстама. И Бог је која лете по небу, над стоком, над свом зем-
видео да је то добро. 13 И било је вече и би- љом и над свим другим животињама што се
ло је јутро - дан трећи. мичу по земљи.” 27 Тада је Бог створио чо-
14 Затим Бог рече: „Нека на небеском сво- века по свом обличју, створио га је по Бож-
ду буду извори светлости да деле дан од но- јем обличју - створио је мушкарца и жену.
ћи, и да служе као знакови за посебна вре- 28 Затим их је Бог благословио и рекао им:
мена,* дане и године. 15 Нека светле на не- „Рађајте се и множите се, напуните земљу и
беском своду и обасјавају земљу.” И било је владајте њом, и будите господари над мор-
тако. 16 Бог је начинио два велика извора ским рибама и створењима која лете по небу
светлости, већи да управља даном и мањи и над свим створењима што се мичу по зем-
љи.”
*Наслов Прва књига Библије се на хебрејском 29 Затим Бог рече: „Ево, дајем вам све би-
језику назива по својој првој речи - „Берешит” или ље које носи семе по свој земљи, и све дрве-
„У почетку”. Назив „Постање” потиче из грчког ће с плодовима у којима је семе. Нека вам то
превода - Септуагинте, и латинског превода - Вул- буде за храну. 30 А свим дивљим животи-
гате. 1,5 Већина превода овај део погрешно пре- њама земаљским и свим створењима која
води са „дан први”. 1,14 Или: „празнике”.
1. МОЈСИЈЕВА 1,31 - 3,13 6
лете по небесима и свим живим душама што стварао све дивље животиње пољске и сва
се мичу по земљи дао сам за храну сво зеле- створења која лете по небесима, и доводио
но биље.” И било је тако. их је пред човека да види како ће које ство-
31 После тога, Бог је погледао све што је рење назвати. Како је човек назвао сваку
начинио и било је веома добро. И било је живу душу, тако јој је било име. 20 Тако је
вече и било је јутро - дан шести. човек давао имена свој стоци и свим створе-
њима која лете по небесима и свим дивљим
2 Тако су била довршена небеса и земља и животињама пољским, али се за човека није
нашла помоћница која би га допуњавала. 21
сва њихова војска. 2 До седмог дана Бог је
довршио своје дело које је начинио, и сед- Зато је Господ Бог пустио дубок сан на чове-
мог дана је починуо од свих дела која је на- ка, и док је човек спавао, узео му је једно
чинио. 3 И Бог је благословио седми дан и ребро и затим је то место попунио месом. 22
посветио га, јер је тог дана починуо од свих Господ Бог је од ребра које је узео човеку
својих дела. Тако је Бог створио све што је начинио жену и довео је човеку.
намеравао да начини. 23 Тада је човек рекао: „Ево напокон кости
4 Ово је запис о пореклу небеса и земље у од мојих костију. И меса од мог меса. Нека се
време када су створени, оног дана када је зове човечица,* јер је узета од човека.” 24
Господ Бог начинио земљу и небо. Зато ће човек оставити свог оца и своју мај-
5 На земљи још није било пољског грмља ку и прионуће уз своју жену и они ће поста-
и још није никло пољско биље, јер Господ ти једно тело. 25 Обоје су били голи, човек
Бог још није пустио кишу на земљу и није и његова жена, али се нису стидели.
било човека да обрађује земљу. 6 Али са зе-
мље се дизала пара и натапала сву површи- 3 Змија је била мудра међу свим дивљим
ну земље. животињама пољским које је Господ Бог на-
7 Господ Бог је створио човека од земаљ- чинио, и рекла је жени: „Да ли је Бог заиста
ског праха и удахнуо му у ноздрве дах живо- рекао да не смете да једете са сваког дрве-
та, и човек је постао жива душа. 8 Господ та у врту?” 2 А жена одговори змији: „Смемо
Бог је засадио врт у Едену, према истоку, и да једемо плодове с дрвећа у врту. 3 Али за
тамо је сместио човека кога је створио. 9 плод с дрвета које је усред врта, Бог је ре-
Тако је Господ Бог учинио да из земље ник- као: ‘Не једите га и не дирајте га да не умре-
не разноврсно дрвеће пријатно за гледање и те’.” 4 На то змија рече жени: „Не, сигурно
чији је плод добар за јело, као и дрво живо- нећете умрети. 5 Јер Бог зна да ће вам се
та усред врта и дрво спознања добра и зла. оног дана када га будете јели отворити очи
10 Из Едена је текла река која је натапала и да ћете постати као Бог, и знаћете шта је
врт, и оданде се делила у четири тока. 11 добро, а шта зло.”
Првом је име Фисон и он тече око целе зе- 6 Тада је жена видела да је плод са дрве-
мље Евиле, где има злата. 12 Злато те зе- та добар за јело, да је примамљив за очи и
мље је добро. Тамо има и смоле од бдела* и пријатан за гледање. Зато га је убрала и оку-
камена оникса. 13 Другој реци је име Гион и сила га. После је дала и свом мужу, кад је
она тече око целе земље Хус. 14 Трећој ре- био с њом, па је и он окусио. 7 Тада су им се
ци је име Хидекел* и она тече источно од отвориле очи и схватили су да су голи. Зато
Асирије. Четврта река је Еуфрат. су сплели смоквино лишће и направили себи
15 Господ Бог је узео човека и сместио га покривала за бедра.
у еденски врт да га обрађује и да се брине о 8 Касније су чули глас Господа Бога, који је
њему. 16 Тада је Господ Бог дао човеку ову ишао вртом у време кад захлади, па су се
заповест: „Са сваког дрвета у врту слободно човек и његова жена сакрили од лица Гос-
једи док се не наситиш. 17 Али с дрвета спо- пода Бога међу дрвећем у врту. 9 Господ Бог
знања добра и зла не смеш јести, јер оног је дозивао човека речима: „Где си?” 10 Чо-
дана када будеш јео с њега, сигурно ћеш век је на крају одговорио: „Чуо сам твој глас
умрети.” у врту, али сам се уплашио јер сам го па сам
18 Господ Бог је затим рекао: „Није добро се зато сакрио.” 11 Тада он рече: „Ко ти је
да човек буде сам. Начинићу му помоћницу казао да си го? Да ниси јео с дрвета с ког
да га допуњује.” 19 Господ Бог је од земље сам ти заповедио да не једеш?” 12 Човек
одговори: „Жена коју си ми дао да буде уз
мене, она ми је дала плод с дрвета па сам га
*2,12 „Бдел” је мирисна смола слична смирни. јео.” 13 Тада Господ Бог упита жену: „Шта
2,14 Хебрејско име за реку Тигар. 2,23 На хеб-
рејском: човек - иш, жена (човечица) - иша.
7 1. МОЈСИЈЕВА 3,14 - 4,26
си то урадила?” А жена одговори: „Змија ме Каина и на његов принос није погледао с на-
је преварила па сам јела.” клоношћу. Каин се жестоко разгневио и ли-
14 Господ Бог затим рече змији: „Зато што це му се намрштило. 6 Тада Господ рече Ка-
си то учинила, нека си проклета међу свом ину: „Зашто си се разгневио и зашто ти је
стоком и међу свим дивљим животињама лице намрштено? 7 Ако почнеш чинити до-
пољским. На стомаку ћеш се вући и прах бро, зар ми нећеш бити мио? Али ако не бу-
ћеш јести у све дане свог живота. 15 Ста- деш чинио добро, грех вреба на вратима и
вићу непријатељство између тебе и жене и мами те. А ти, хоћеш ли га надвладати?”
између твог семена и њеног семена. Оно* ће 8 После тога, Каин је рекао свом брату
ти главу здробити, а ти ћеш га у пету рани- Авељу: „Хајдемо у поље.” И док су били у
ти.” пољу, Каин је насрнуо на свог брата Авеља
16 Жени рече: „Веома ћу умножити твоје и убио га. 9 Касније Господ рече Каину: „Где
муке у трудноћи и у боловима ћеш децу ра- ти је брат Авељ?”, а он одговори: „Не знам.
ђати. Жудећеш за својим мужем, а он ће над Зар сам ја чувар свог брата?” 10 Тада му Бог
тобом господарити.” рече: „Шта си урадио? Слушај! Крв твог бра-
17 А Адаму рече: „Зато што си послушао та виче к мени са земље. 11 И сада, да си
глас своје жене и јео с дрвета за које сам ти проклет и прогнан са земље која је отвори-
заповедио: ‘С њега не смеш да једеш’, земља ла своја уста да из твоје руке прими крв твог
нека је проклета због тебе. С муком ћеш јес- брата. 12 Кад будеш обрађивао земљу, она
ти њен род све дане свог живота. 18 Трње и ће ти ускратити свој род. Бићеш луталица и
коров ће ти расти, а ти ћеш јести пољско би- бегунац на земљи.” 13 А Каин на то рече Го-
ље. 19 У зноју свог лица јешћеш хлеб док се споду: „Моја казна за преступ превелика је
не вратиш у земљу, од које си и узет. Јер си да би се могла носити. 14 Гле, данас ме
прах и у прах ћеш се вратити.” тераш с ове земље, и бићу скривен од твог
20 После тога, Адам је дао својој жени име лица. Бићу луталица и бегунац на земљи, и
Ева,* јер је она постала мајка свима живима. ко ме год нађе сигурно ће ме убити.” 15 Тада
21 Господ Бог је начинио Адаму и његовој му Господ рече: „Због тога ће ко год убије
жени дуге хаљине од коже и обукао их. 22 Каина претрпети седмоструку освету.”
Затим је Господ Бог рекао: „Ево, човек је Господ је поставио знак за Каина, да га
постао као један од нас у познавању добра и нико не убије кад га нађе. 16 Тада је Каин
зла. А сада, да не би испружио своју руку па отишао од Господњег лица и настанио се
и са дрвета живота узео плод, појео га и источно од Едена у земљи Нод.*
живео вечно...” 23 Тада га је Господ Бог 17 После тога, Каин је легао са својом же-
истерао из еденског врта да обрађује земљу ном и она је затруднела и родила Еноха. Та-
од које је и узет. 24 Тако је он отерао чове- да је почео да зида град који је назвао по
ка, и на источној страни еденског врта пос- имену свог сина Еноха. 18 Еноху се родио
тавио херувиме* и пламени мач који се стал- Гаидад. Гаидаду се родио Малелеило, Мале-
но окретао, да би чували пут ка дрвету жи- леилу се родио Матусал, а Матусалу се ро-
вота. дио Ламех.
19 Ламех је узео две жене. Прва се звала
4 Адам је легао са својом женом Евом и она Ада, а друга Села. 20 Ада је родила Јовила.
је затруднела. Када је родила Каина рекла Од њега потичу они који живе под шатори-
је: „Добила сам сина уз Господњу помоћ.”* 2 ма и држе стоку. 21 Његов брат се звао Ју-
Касније је родила његовог брата Авеља. вал. Од њега потичу сви који свирају харфу
Авељ је постао пастир, а Каин је постао зе- и фрулу. 22 Села је родила Товела, ковача
мљорадник. 3 После неког времена, Каин је разноврсног алата од бакра и гвожђа. То-
принео Господу принос од плодова земље. 4 велова сестра била је Нама. 23 Ламех је
А Авељ је принео од првина свог стада, за- саставио ове речи за своје жене Аду и Селу:
једно са салом. Господ је с наклоношћу по- „Чујте глас мој, жене Ламехове, послушај-
гледао на Авеља и на његов принос, 5 а на те реч моју: Убио сам човека који ме је ра-
нио, младића који ме је ударио. 24 Ако ће
*3,15 Дословно: „Он”. 3,20 „Ева” значи „жива”. Каин бити освећен седам пута, онда ће Ла-
3,24 Херувими су анђели који имају висок поло- мех седамдесет и седам пута.”
жај. 4,1 „Каин” значи „добијен, стечен, начињен”. 25 Адам је опет легао са својом женом и
Употребивши глагол „добити” (хебрејски: канах), она је родила сина и дала му име Сит,* јер
Ева објашњава зашто је сину дала име Каин. 4,16 је рекла: „Бог ми је дао другог потомка уме-
„Нод” значи „избеглиштво”. 4,25 „Сит” значи „дат, сто Авеља кога је Каин убио.” 26 А и Ситу се
додељен, накнада”.
1. МОЈСИЈЕВА 5,1 - 6,12 8
родио син коме је дао име Енос. У то време се родио Метузалем, Енох је ходио с Богом
почело се призивати Господње име. још триста година. За то време родило му се
још синова и кћери. 23 Тако је Енох живео
5 Ово је књига о Адамовом животу. Оног укупно триста шездесет и пет година. 24
Енох је све време ходио са Богом. Затим је
дана када је Бог створио Адама, начинио га
је сличним себи. 2 Створио је мушкарца и нестао, јер га је Бог узео.
жену. Затим их је благословио и оног дана 25 Када је Метузалем имао сто осамдесет
када су били створени назвао их је човек. и седам година, родио му се Ламех. 26 На-
3 Када је Адам имао сто тридесет година, кон што му се родио Ламех, Метузалем је
родио му се син, њему сличан, по његовом живео још седамсто осамдесет и две године.
обличју, и дао му је име Сит. 4 Након што му За то време родило му се још синова и кће-
се родио Сит, Адам је живео осамсто година. ри. 27 Тако је Метузалем живео укупно де-
За то време родило му се још синова и кће- ветсто шездесет и девет година, а затим је
ри. 5 Тако је Адам живео укупно деветсто умро.
тридесет година, а затим је умро. 28 Када је Ламех имао сто осамдесет и две
6 Када је Сит имао сто пет година, родио године, родио му се син. 29 Дао му је име
му се Енос. 7 Након што му се родио Енос, Ноје,* рекавши: „Он ће нам донети утеху у
Сит је живео још осамсто седам година. За нашем послу и у мукама наших руку које нам
то време родило му се још синова и кћери. 8 задаје земља коју је Господ проклео.” 30 На-
Тако је Сит живео укупно деветсто дванаест кон што му се родио Ноје, Ламех је живео
година, а затим је умро. још петсто деведесет и пет година. За то
9 Када је Енос имао деведесет година, ро- време родило му се још синова и кћери. 31
дио му се Кајинан. 10 Након што му се родио Тако је Ламех живео укупно седамсто седам-
Кајинан, Енос је живео још осамсто петнаест десет и седам година, а затим је умро.
година. За то време родило му се још сино- 32 Ноје је имао петсто година. И родили су
ва и кћери. 11 Тако је Енос живео укупно де- му се Сим, Хам и Јафет.
ветсто пет година, а затим је умро.
12 Када је Кајинан имао седамдесет годи- 6 Кад су се људи намножили на земљи и
на, родио му се Малелеило. 13 Након што му кад су им се родиле кћери, 2 синови Божји
се родио Малелеило, Кајинан је живео још почели су да примећују како су људске кће-
осамсто четрдесет година. За то време роди- ри лепе, па су их узимали себи за жене, све
ло му се још синова и кћери. 14 Тако је Ка- које су изабрали.* 3 Тада је Господ рекао:
јинан живео укупно деветсто десет година, а „Неће мој Дух довека трпети човека, јер је
затим је умро. он само тело. Нека му још сто двадесет годи-
15 Када је Малелеило имао шездесет и пет на.”
година, родио му се Јаред. 16 Након што му 4 У то време, а и касније, синови Божји
се родио Јаред, Малелеило је живео још имали су односе с људским кћерима,* и оне
осамсто тридесет година. За то време роди- су им рађале синове на земљи који су били
ло му се још синова и кћери. 17 Тако је Ма- дивови. Били су то силни људи, људи на гла-
лелеило живео укупно осамсто деведесет и су, који су живели у старо доба.
пет година, а затим је умро. 5 Господ је видео да човек чини велико
18 Када је Јаред имао сто шездесет и две зло на земљи и да је свака мисао његовог
године, родио му се Енох. 19 Након што му срца увек усмерена ка злу. 6 Тада је Господ
се родио Енох, Јаред је живео још осамсто зажалио што је начинио човека на земљи, и
година. За то време родило му се још сино- осетио је бол у срцу. 7 Зато је Господ рекао:
ва и кћери. 20 Тако је Јаред живео укупно „Збрисаћу с лица земље људе које сам ство-
деветсто шездесет и две године, а затим је рио, и људе и стоку и све животиње што се
умро. мичу и створења која лете по небесима, јер
21 Када је Енох имао шездесет и пет годи- сам зажалио што сам их начинио.” 8 Али Но-
на, родио му се Метузалем. 22 Након што му је је нашао милост у Господњим очима.
9 Ово су догађаји из Нојевог живота. Ноје
је био праведан човек, безазлен међу својим
*5,29 „Ноје” значи „починак, одмор, утеха”. 6,2 савременицима. Ноје је ходио са Богом. 10
Побожни мушкарци су се женили са непобожним Ноју су се родила три сина: Сим, Хам и Ја-
девојкама што је довело до распада породице и фет. 11 Земља се искварила у очима Божјим
велике моралне декаденције. Овај образац мо- и напунила се насиљем. 12 Бог је погледао
ралног пропадања ће се често понављати у исто-
рији Божјег народа. 6,4 Исто као 6,2.
9 1. МОЈСИЈЕВА 6,13 - 8,5
земљу и она је била искварена, јер је сав што је Бог заповедио Ноју. 10 После седам
људски род искварио свој пут на земљи. дана воде потопа заиста су дошле на земљу.
13 После тога, Бог је рекао Ноју: „Видим да 11 Кад је Ноје имао шесто година, другог
је дошло време да учиним крај сваком ство- месеца, седамнаестог дана у месецу, тог да-
рењу, јер је због њих земља пуна насиља; и на провалили су сви извори огромног воде-
ево, уништићу их заједно са земљом. 14 На- ног бездана и отвориле су се бране на не-
прави себи барку од дрвета гофера. Направи бесима. 12 Киша је пљуштала на земљу че-
преграде у барци и премажи је изнутра и трдесет дана и четрдесет ноћи. 13 Тог дана
споља смолом. 15 Направи је овако: нека Ноје је ушао у барку, и с њим његови сино-
барка буде дуга триста лаката, широка педе- ви Сим, Хам и Јафет, његова жена и три же-
сет лаката и висока тридесет лаката. 16 На не његових синова; 14 они и све дивље жи-
барци направи прозор, а њен зид нека се вотиње по својим врстама, сва стока по сво-
завршава један лакат испод крова, а улаз на јим врстама, све друге животиње што се ми-
барци направи са стране. Направи у њој до- чу по земљи по својим врстама, сва створе-
њи, средњи и горњи спрат. ња која лете по својим врстама, све птице и
17 А ја ћу пустити воде потопа на земљу сва крилата створења. 15 И тако је к Ноју у
да униште свако створење под небесима у барку улазило двоје по двоје, од сваке врсте
коме је дах живота. Изгинуће све што је на створења у коме је дах живота. 16 Од сваке
земљи. 18 А с тобом склапам савез. Уђи у врсте створења ушли су мужјак и женка,
барку, и с тобом твоји синови и твоја жена и баш као што је Бог заповедио Ноју. Затим је
жене твојих синова. 19 У барку уведи по Господ затворио врата за њим.
двоје од сваког створења, од сваке животи- 17 Воде потопа падале су на земљу четр-
ње, да с тобом остану живи. Нека буду му- десет дана и све више су расле док нису по-
шко и женско. 20 Од створења која лете, по челе да носе барку, тако да је она пловила
њиховим врстама, и од стоке по њеним вр- високо изнад земље. 18 Воде су бујале и све
стама, од свих животиња што се мичу по се више дизале над земљом, а барка је пло-
земљи по њиховим врстама, по двоје нека вила на површини воде. 19 И воде су толи-
уђу с тобом да остану живи. 21 А ти узми са ко преплавиле земљу да су прекриле све ви-
собом разноврсну храну што се једе и чувај соке горе под целим небесима. 20 Воде су се
је код себе, па нека служи за храну и теби и подигле петнаест лаката изнад потопљених
њима.” гора.
22 Ноје је учинио све онако како му је Бог 21 Тако је изгинуло свако створење које се
заповедио. Учинио је управо тако. мицало по земљи: створења која лете, сто-
ка, дивље животиње, мноштво других ство-
7 Господ је рекао Ноју: „Уђите у барку, ти рења која врве по земљи, као и сви људи.
и цео твој дом, јер сам видео да си праведан 22 Све у чијим је ноздрвама био дах живота
преда мном усред овог нараштаја. 2 Од свих - све што је било на копну - изгинуло је. 23
чистих животиња узми са собом по седморо, Тако је он истребио с лица земље све што је
мужјака и његову женку; а од свих нечистих постојало, човека, дивље животиње, друге
животиња само по двоје, мужјака и његову животиње што се мичу и створења која лете
женку. 3 Исто тако и од створења која лете по небесима, све је било истребљено са зе-
по небесима по седморо, мужјака и женку, мље. Преживели су само Ноје и они који су
да им се сачува врста на земљи. 4 Јер за са- били с њим у барци. 24 А воде су прекрива-
мо седам дана пустићу да на земљу пада ки- ле земљу сто педесет дана.
ша четрдесет дана и четрдесет ноћи; и збри-
саћу с лица земље све што постоји, све што 8 Затим се Бог сетио Ноја и свих дивљих
сам начинио.” 5 Ноје је учинио све онако ка- животиња и све стоке која је била с њим у
ко му је Господ заповедио. барци, па је пустио да земљом дува ветар, и
6 Ноје је имао шесто година када су воде воде су почеле да опадају. 2 И затворили су
потопа дошле на земљу. 7 Тако је Ноје ушао се извори воденог бездана и бране на небес-
у барку пред водама потопа, и с њим њего- има, и тако је престао пљусак с неба. 3 Воде
ви синови, његова жена и жене његових си- су се постепено повлачиле са земље; и на-
нова. 8 Од свих чистих и од свих нечистих кон сто педесет дана ниво воде је знатно
животиња, и од створења која лете и од све- опао. 4 А седмог месеца, седамнаестог дана
га што се миче по земљи, 9 к Ноју у барку у месецу, барка се зауставила на брдима
ушло је по двоје, мужјак и женка, баш као Арарата. 5 Воде су и даље опадале до десе-
1. МОЈСИЈЕВА 8,6 - 9,23 10
тог месеца. Десетог месеца, првог дана у ме- створења која лете по небесима, све што се
сецу, појавили су се врхови гора. миче по земљи и све морске рибе. У ваше је
6 Тако је Ноје после четрдесет дана отво- руке све то предато. 3 Све животиње што се
рио прозор на барци који је био направио. 7 мичу и што живе нека вам служе за храну.
Затим је послао гаврана који је одлетао и Све вам то дајем, као што сам вам дао и сво
долетао све док се воде на земљи нису ису- зелено биље.* 4 Само не смете јести месо с
шиле. његовом душом, то јест с његовом крвљу. 5
8 Касније је пустио голубицу да види да ли А и вашу ћу крв, ваше душе, тражити. Тра-
су се воде повукле с површине земље. 9 Али жићу је од сваке животиње, и од сваког чо-
голубица није нашла место где би стала сво- века, од његовог ближњег, тражићу човеко-
јом ногом, па се вратила код њега у барку ву душу. 6 Ко год пролије човекову крв, и
јер су воде још увек покривале целу повр- његову ће крв пролити човек, јер је Бог по
шину земље. Он је испружио руку, узео ју је свом обличју начинио човека. 7 Рађајте се и
и унео у барку. 10 Онда је сачекао још седам множите се, нека вас буде много на земљи и
дана, па је поново пустио голубицу из барке. напуните је.”
11 Предвече му се голубица вратила, и гле, 8 Затим је Бог рекао Ноју и његовим сино-
у кљуну је имала тек откинут маслинов лист, вима: 9 „Ево, склапам савез с вама и с ва-
и тако је Ноје сазнао да су се воде повукле шим потомством после вас, 10 и са свим
са земље. 12 Онда је сачекао још седам да- живим душама које су с вама, с птицама, са
на. Затим је пустио голубицу, али се она ви- стоком, са свим другим земаљским створе-
ше није вратила. њима што су с вама - са свим што је изашло
13 А до шесто прве године, првог месеца, из барке, са свим створењима на земљи. 11
првог дана у месецу, воде на земљи су се по- Склапам савез с вама: Никада више ниједно
вукле. Ноје је открио кров на барци и погле- створење неће изгинути од вода потопа, и
дао, и гле, површина земље се осушила. 14 никада више неће бити потопа да опустоши
Другог месеца, двадесет и седмог дана у ме- земљу.”
сецу, земља је била потпуно сува. 12 Бог је још рекао: „Ово је знак савеза
15 Тада је Бог рекао Ноју: 16 „Изађите из који склапам с вама и са свим живим душа-
барке, ти и твоја жена и твоји синови и жене ма које су с вама, за све нараштаје, довека.
твојих синова. 17 Све врсте животиња које 13 Своју дугу стављам у облак, и она ће слу-
су с тобом, свако створење: створења која жити као знак савеза између мене и земље.
лете, стоку и све друге животиње што се ми- 14 И кад год навучем облак над земљу, тада
чу по земљи, изведи са собом да врве по зе- ће се у облаку појавити дуга. 15 Ја ћу се се-
мљи, да буду плодни и да се намноже на тити савеза између мене и вас и свих живих
земљи.” душа сваке врсте. И никада више од вода
18 Тада је Ноје изашао и с њим његови неће настати потоп да уништи сва створења.
синови, његова жена и жене његових сино- 16 Дуга ће се појавити у облаку, и ја ћу је
ва. 19 Сва створења, све животиње што се видети и сетићу се савеза који ће довека
мичу и сва створења која лете, све што се трајати између мене и свих живих душа,
миче по земљи, изашло је из барке по својим свих створења на земљи.”
врстама. 20 Ноје је подигао олтар Господу и 17 Бог је поново рекао Ноју: „Ово је знак
од свих чистих животиња и од свих чистих савеза који склапам са сваким створењем на
створења која лете принео је на олтару жр- земљи.”
тве паљенице. 21 Господ је осетио угодан 18 Нојеви синови који су изашли из барке
мирис. Зато је Господ рекао у свом срцу: били су Сим, Хам и Јафет. Касније се Хаму
„Никад више нећу проклети земљу због чо- родио Ханан. 19 Њих тројица су били Нојеви
века, јер је човеково срце склоно злу од ње- синови, и од њих је настало становништво
гове младости; и никад више нећу уништити целе земље.
све живо као што сам то сада учинио. 22 20 Ноје је почео да обрађује земљу и заса-
Докле год буде земље неће нестати ни сетве дио је виноград. 21 Једном кад је пио вино,
ни жетве, ни хладноће ни врућине, ни лета опио се и открио се у свом шатору. 22 А Хам,
ни зиме, ни дана ни ноћи.” Хананов отац, видео је голотињу свог оца и
отишао да то каже двојици своје браће која
9 Бог је благословио Ноја и његове синове су била напољу. 23 Тада су Сим и Јафет узе-
и рекао им: „Рађајте се и множите се и напу- ли огртач и пребацили га преко рамена и
ните земљу. 2 Нека вас се боје и нека пред
вама страхују сва створења на земљи, сва
*9,3 Види: 1. Мојсијева 1,29.30.
11 1. МОЈСИЈЕВА 9,24 - 11,9
ушли ходајући уназад. Тако су покрили голо- и Севојима, близу Даса. 20 То су Хамови си-
тињу свог оца, док су лицем били окренути нови према својим породицама, према сво-
на другу страну, па тако нису видели голо- јим језицима, у својим земљама, према сво-
тињу свог оца. јим народима.
24 Кад се Ноје пробудио, отрезнивши се од 21 Сим, праотац свих Еверових синова и
вина, и кад је сазнао шта му је учинио нај- брат Јафета, који је био најстарији, такође је
млађи син, 25 рекао је: „Нека је проклет Ха- имао потомство. 22 Симови синови били су
нан. Нека буде најнижи слуга својој браћи.” Елам, Асур, Арфаксад, Луд и Арам.
26 И још је рекао: „Нека је благословљен 23 Арамови синови били су Уз, Ул, Гетер и
Господ, Бог Симов, а Ханан нека буде слуга Мас.
Симов. 27 Нека Бог да Јафету да се распро- 24 Арфаксаду се родио Сала, а Сали се ро-
страни и да живи у шаторима Симовим. Нека дио Евер.
Ханан и њему буде слуга.” 25 Еверу су се родила два сина. Један се
28 Ноје је живео још триста педесет годи- звао Фалек,* јер се у његово време земља
на после потопа. 29 Тако је Ноје живео уку- поделила, а његов брат се звао Јектан.
пно деветсто педесет година, а затим је ум- 26 Јектану су се родили Алмодад, Салеф,
ро. Асармот, Јерах, 27 Адорам, Узал, Дикла, 28
Евал, Авимаил, Сава 29 Офир, Евила и Јо-
10 Ово су догађаји из живота Нојевих си- вав. Све су то били Јектанови синови.
нова, Сима, Хама и Јафета. После потопа ро- 30 Подручје на коме су живели протезало
дили су им се синови. 2 Јафетови синови се од Мисе па све до Сафира, брдовитог под-
били су Гомер, Магог, Мадај, Јаван, Тувал, ручја на истоку.
Месех и Тирас. 31 То су Симови синови према својим по-
3 Гомерови синови били су Асханас, Рифат родицама, према својим језицима, у својим
и Тогарма. земљама, према својим народима.
4 Јаванови синови били су Елиса, Тарсис, 32 То су породице Нојевих синова према
Китим и Доданим. 5 Од њих потичу народи свом породичном пореклу, према својим на-
који живе на острвима, који су се прошири- родима, и од њих су се раширили народи по
ли по својим земљама, свако према свом је- земљи после потопа.”
зику, према својој породици, према свом на-
роду. 11 Цела земља је имала само један језик
6 Хамови синови били су Хус, Мисраим, и исте речи. 2 Док су људи ишли према
Фут и Ханан. истоку открили су једну равницу у земљи
7 Хусови синови били су Сева, Евила, Са- Сенар, и ту су се населили. 3 Тада су једни
вата, Регма и Саватака. Регмини синови су другима говорили: „Хајде да правимо цигле
Сава и Дедан. и да их печемо.” Тако су им цигле служиле
8 Хусу се родио Неврод. Он је био први као камен, а земљана смола* као малтер. 4
моћан човек на земљи. 9 Био је моћан ловац Затим су рекли: „Сазидајмо себи град и кулу
који се противио Господу. Зато се каже: којој ће врх допирати до небеса да бисмо
„Баш као Неврод, моћан ловац који се про- себи стекли славно име и да се не бисмо
тивио Господу.” 10 Он је најпре царовао над расејали по свој земљи.”
Вавилоном, Орехом, Архадом и Халном, у 5 Господ је сишао да види град и кулу коју
земљи Сенар. 11 Из те земље отишао је у су зидали људски синови. 6 Затим је Господ
Асирију и почео је да зида Ниневију, Ровот, рекао: „Они су један народ и сви говоре јед-
Халах 12 и Дасем који је био између Нине- ним језиком, и ево шта су почели да раде.
вије и Халаха: они заједно сачињавају вели- Шта год науме да ураде, ништа им неће бити
ки град. недостижно. 7 Хајде да сиђемо и да им на-
13 Мисраиму су се родили Лудим, Анамим, правимо пометњу у језику тако да не разу-
Леавим, Нафтухим, 14 Патрусим, Хаслухим меју један другога.” 8 Тако их је Господ
(од кога потичу Филистеји) и Кафторим. оданде расејао по целој земљи и касније су
15 Од Ханана су потекли Сидон, његов пр- престали да зидају град. 9 Зато је тај град
венац, и Хет, 16 затим Јевусеји, Амореји, назван Вавилон,* јер је тамо Господ напра-
Гергесеји, 17 Јевеји, Арукеји, Асенеји, 18 вио пометњу у језику којим се говорило на
Арвадеји, Самареји и Аматеји. После су се
хананска племена расејала. 19 Тако је гра-
ница Хананаца била од Сидона до Герара, *10,25 „Фалек” значи „подела”. 11,3 Или: „биту-
близу Газе, па све до Содома, Гоморе, Адме мен”. 11,9 „Вавилон” долази од глагола балал
(„помешати; побркати’’) и значи „збрка”.
1. МОЈСИЈЕВА 11,10 - 12,18 12
целој земљи. Господ их је оданде расејао по нанску земљу. После неког времена стигли
целој земљи. су у Харан и тамо се настанили. 32 Тара је
10 Ово су догађаји из Симовог живота: Ка- живео укупно двеста и пет година. Затим је
да је Сим имао сто година, родио му се Ар- умро у Харану.
факсад, две године после потопа. 11 Након
што му се родио Арфаксад, Сим је живео још 12 Господ је рекао Авраму: „Иди из своје
петсто година. За то време родило му се још земље и од свог рода и из дома свог оца у
синова и кћери. земљу коју ћу ти показати. 2 Од тебе ћу на-
12 Када је Арфаксад имао тридесет и пет чинити велики народ, благословићу те и
година, родио му се Сала. 13 Након што му учинићу да твоје име буде велико; и бићеш
се родио Сала, Арфаксад је живео још чет- благослов за друге. 3 Благословићу оне који
ристо и три године. За то време родило му тебе благосиљају, а проклећу онога ко на
се још синова и кћери. тебе призива зло, и преко тебе ће се благо-
14 Када је Сала имао тридесет година, словити сви народи на земљи.”
родио му се Евер. 15 Након што му се родио 4 Тада је Аврам пошао као што му је Гос-
Евер, Сала је живео још четристо и три годи- под рекао, а и Лот је пошао с њим. Аврам је
не. За то време родило му се још синова и имао седамдесет и пет година кад је пошао
кћери. из Харана. 5 Аврам је узео своју жену Сару и
16 Када је Евер имао тридесет и четири Лота, сина свог брата, и сва добра и душе
године, родио му се Фалек. 17 Након што му које су стекли у Харану, па су кренули на пут
се родио Фалек, Евер је живео још четристо у хананску земљу. На крају су стигли у ха-
тридесет година. За то време родило му се нанску земљу. 6 Аврам је прошао кроз ту зе-
још синова и кћери. мљу све до места Сихема, близу великог Мо-
18 Када је Фалек имао тридесет година, реховог дрвећа. Тада су у тој земљи живели
родио му се Рагав. 19 Након што му се родио Хананци. 7 Господ се појавио Авраму и ре-
Рагав, Фалек је живео још двеста и девет го- као му: „Ову земљу даћу твом потомству.”
дина. За то време родило му се још синова и Аврам је ту подигао олтар Господу који му се
кћери. појавио. 8 Затим је оданде отишао у брдови-
20 Када је Рагав имао тридесет и две годи- то подручје источно од Ветиља и разапео
не, родио му се Серух. 21 Након што му се свој шатор, тако да му је Ветиљ био са запа-
родио Серух, Рагав је живео још двеста и да, а Гај са истока. Ту је подигао олтар Гос-
седам година. За то време родило му се још поду и почео да призива Господње име. 9
синова и кћери. Аврам је затим кренуо, и ишао је према Не-
22 Када је Серух имао тридесет година, ро- геву заустављајући се на местима где је ло-
дио му се Нахор. 23 Након што му се родио горовао.
Нахор, Серух је живео још двеста година. За 10 У земљи је настала глад и Аврам је оти-
то време родило му се још синова и кћери. шао у Египат да се тамо привремено наста-
24 Када је Нахор имао двадесет и девет го- ни, јер је у земљи била велика глад. 11 Кад
дина, родио му се Тара. 25 Након што му се је био близу Египта, рекао је својој жени
родио Тара, Нахор је живео још сто и девет- Сари: „Молим те, послушај ме. Знам да си
наест година. За то време родило му се још лепа жена. 12 Кад те Египћани виде, рећи
синова и кћери. ће: ‘То му је жена.’ И онда ће ме убити, а те-
26 Када је Тара имао седамдесет година, би ће поштедети живот. 13 Молим те, реци
родили су му се Аврам, Нахор и Харан. да си ми сестра, да ми због тебе буде добро
27 Ово су догађаји из Тариног живота. Та- и да ми душа остане жива.”
ри су се родили Аврам, Нахор и Харан; а Ха- 14 Чим је Аврам ушао у Египат, Египћани
рану се родио Лот. 28 Харан је умро док је су видели да му је жена врло лепа. 15 Ви-
био са својим оцем Таром у земљи где се дели су је и фараонови кнезови па су поче-
родио, у Уру Халдејском. 29 Аврам и Нахор ли да је хвале пред фараоном, тако да су је
су се оженили. Аврамова жена звала се Сара одвели у његов двор. 16 Због ње је фараон
а Нахорова жена звала се Мелха, кћи Ха- био добар према Авраму, па је Аврам стекао
рана, који је био отац Мелхе и Јесхе. 30 Са- оваца, говеда и магараца, слугу и слушкиња,
ра је била нероткиња; није имала деце. магарица и камила. 17 Тада је Господ због
31 После тога Тара је узео свог сина Ав- Саре, Аврамове жене, пустио на фараона и
рама и свог унука Лота, Харановог сина, и његов дом велика зла. 18 Зато је фараон
своју снаху Сару, жену свог сина Аврама, и позвао Аврама и рекао му: „Шта си ми то
они су пошли с њим из Ура Халдејског у ха- учинио? Зашто ми ниси рекао да ти је жена?
13 1. МОЈСИЈЕВА 12,19 - 14,18
19 Зашто си рекао: ‘Она ми је сестра’, тако
да сам намеравао да је узмем за жену? А са- 14 У време кад је Амарфал био цар Се-
да, ево ти твоје жене. Узми је и иди!” 20 Фа- нара, Ариох цар Еласара, Ходологомор цар
раон је издао заповест својим људима да ис- Елама и Таргал цар Гојима, догодило се 2 да
прате њега и његову жену и све што је имао. су они заратили с Валом, царем Содома, и с
Варсом, царем Гомора, Сенаром, царем Ад-
13 Тако је Аврам отишао из Египта према ме, и Симовором, царем Севојима, и царем
Негеву, он и његова жена са свим што је Веле (то јест Сигора). 3 Сви су се они удру-
имао, а с њим и Лот. 2 Аврам је имао много жили и дошли у долину Сидим, где је Слано
стоке, сребра и злата. 3 И логоровао је од море.
једног до другог места, између Негева и Ве- 4 Они су дванаест година служили Ходоло-
тиља, док није дошао до места на ком је гомору, али су се тринаесте године побуни-
најпре био његов шатор, између Ветиља и ли. 5 Четрнаесте године Ходологомор и ца-
Гаја, 4 до места где је био олтар који је ра- реви који су били с њим дошли су и порази-
није подигао. Тамо је Аврам призвао Господ- ли Рефаиме у Астарот-Карнаиму, Зузеје у Ха-
ње име. му, и Емеје у Саве-Киријатаиму, 6 и Хореје у
5 Лот, који је ишао с Аврамом, такође је њиховој гори Сир, све до Ел-Фарана, поред
имао оваца, говеда и шатора. 6 Зато земља пустиње. 7 Затим су се окренули и дошли у
није била довољно велика да би живели за- Ен-Миспат, то јест Кадис, и покорили сву зе-
једно, јер су имали много добара и нису мо- мљу Амаличана и Амореје који су живели у
гли да живе заједно. 7 Зато је између Авра- Асасон-Тамару.
мових пастира и Лотових пастира избила 8 Тада је у поход кренуо цар Содома, цар
свађа. У то време су у тој земљи живели Ха- Гоморе, цар Адме, цар Севојима и цар Веле
нанци и Ферезеји. 8 Аврам је рекао Лоту: (то јест Сигора), и у долини Сидим сврстали
„Молим те, немој да више буде свађе између су се у бојне редове 9 против Ходологомора,
мене и тебе, између мојих пастира и твојих цара Елама, Таргала, цара Гојима, Амарфа-
пастира, јер смо браћа. 9 Зар није цела зе- ла, цара Сенара, и Ариоха, цара Еласара -
мља пред тобом? Молим те, одвоји се од ме- четири цара против пет царева. 10 Долина
не. Ако ћеш ти лево, ја ћу десно, а ако ћеш Сидим била је пуна јама са земљаном смо-
ти десно, ја ћу лево.” 10 Лот је подигао очи лом, и кад су цареви Содома и Гомора поче-
и видео да је цела Јорданска долина добро ли да беже упадали су у јаме, а остали су
наводњен крај, као Господњи врт, као еги- побегли у брда. 11 Тада су победници узели
патска земља све до Сигора - пре него што све благо из Содома и Гомора и сву њихову
је Господ уништио Содом и Гомор. 11 Лот је храну, па су отишли. 12 Узели су и Лота,
изабрао целу Јорданску долину и преместио сина Аврамовог брата, и његово благо и оти-
свој логор на исток. Тако су се одвојили је- шли својим путем. Лот је тада живео у Со-
дан од другога. 12 Аврам је живео у ханан- дому.
ској земљи, а Лот је живео близу градова у 13 Један човек који је успео да побегне,
Јорданској долини. На крају је разапео ша- дошао је код Аврама Јеврејина да му то јави.
торе у близини Содома. 13 Људи из Содома Он је тада пребивао код великог дрвећа које
били су зли и много су грешили Господу. је припадало Мамрији Амореју, брату Ескола
14 Када се Лот одвојио од Аврама, Господ и Анира. Они су били Аврамови савезници.
је рекао Авраму: „Молим те, подигни очи и с 14 Када је Аврам чуо да му је братанац за-
места на коме стојиш погледај на север и југ, робљен, сакупио је своје људе увежбане за
на исток и запад, 15 јер сву ову земљу коју борбу, триста и осамнаест робова рођених у
видиш даћу теби и твом потомству довека. његовом дому, и пошао је у потеру до Дана.
16 И учинићу да твог потомства буде као 15 Он и његови робови су се током ноћи по-
праха на земљи, и ако би неко могао избро- делили и напали их. Тако их је он поразио и
јати прах на земљи, онда би се и твоје потерао до Ховала, који је северно од Да-
потомство могло избројати. 17 Устани, про- маска. 16 Повратио је све отето благо, и
ђи кроз ову земљу уздуж и попреко, јер ћу је вратио је свог братанца Лота, заједно с ње-
теби дати.” 18 Тако је Аврам и даље живео говим благом, женама и осталим људима.
под шаторима. Касније је дошао до великог 17 А кад се враћао, пошто је поразио Хо-
дрвећа у Мамрији, које је код Хеврона, и та- дологомора и цареве који су били с њим, у
мо се населио. Ту је подигао олтар Господу. сусрет му је изашао цар Содома у долини Са-
ве, то јест у Царевој долини. 18 Мелхисе-
*14,18 „Мелхиседек” значи „цар правде”. дек,* цар Салима, изнео је хлеб и вино. Он
1. МОЈСИЈЕВА 14,19 - 16,12 14
је био свештеник Свевишњег Бога. 19 Затим благом. 15 А ти ћеш у миру отићи к својим
га је благословио речима: праочевима, и бићеш сахрањен у дубокој
„Нека Свевишњи Бог, Створитељ неба и старости. 16 А они ће се у четвртом нараш-
земље, благослови Аврама; 20 и нека је бла- тају вратити овамо, јер преступи Амореја
гословљен Свевишњи Бог, који ти је у руке још нису превршили меру.”
предао тлачитеље твоје!” 17 Кад је сунце зашло и пала густа тама,
Тада му је Аврам дао десетак од свега. појавила се пећ која се димила и пламен
21 Након тога цар Содома рекао је Авраму: огња који је прошао између исечених дело-
„Мени дај људе, а благо задржи за себе.” 22 ва. 18 Тог дана Господ је склопио савез с Ав-
Тада је Аврам одговорио цару Содома: „По- рамом, рекавши: „Твом потомству даћу ову
дигнуте руке заклињем се Господу, Свевиш- земљу, од реке египатске па до велике реке,
њем Богу, Створитељу неба и земље, 23 да реке Еуфрат: 19 Кенеје, Кенезеје, Кедмоне-
нећу узети ништа од онога што је твоје, ни је, 20 Хетеје, Ферезеје, Рефаиме, 21 Аморе-
конца, ни ремена на сандалама, да не ка- је, Хананце, Гергесеје и Јевусеје.”
жеш: ‘Ја сам обогатио Аврама.’ 24 Нећу
ништа! Само оно што су младићи већ појели, 16 Аврамова жена Сара још му није роди-
и део за људе који су ишли са мном, за Ани- ла децу. Она је имала слушкињу Египћанку
ра, Ескола и Мамрију - они нека узму свој која се звала Агара. 2 Зато је Сара рекла Ав-
део.” раму: „Молим те, послушај ме. Господ ме је
учинио нероткињом. Молим те, лези с мојом
15 После тога, Господња реч је дошла Ав- слушкињом. Можда ћу преко ње добити де-
раму у једној визији: „Не бој се, Авраме. Ја цу.” И Аврам је послушао Сарин глас. 3 Де-
сам твој штит. Твоја ће награда бити врло сет година након што се Аврам населио у ха-
велика.” 2 На то Аврам рече: „Господе Боже, нанској земљи, Аврамова жена Сара узела је
шта ћеш ми дати кад немам деце и кад ће Агару, своју слушкињу Египћанку, и дала је
мој дом припасти Елијезеру, човеку из Да- свом мужу Авраму за жену. 4 Тако је он ле-
маска?” 3 Аврам још рече: „Гле! Ниси ми дао гао са Агаром и она је затруднела. Кад је
потомство, па ће мој наследник бити слуга сазнала да је трудна, почела је с презиром
рођен у мом дому.” 4 Али тада му се Господ гледати на своју господарицу.
опет обратио речима: „Тај човек неће бити 5 Тада Сара рече Авраму: „Нека увреда ко-
твој наследник, него ће ти наследник бити ја се мени наноси падне на тебе. Дала сам
твој потомак.” своју слушкињу теби на груди, и кад је саз-
5 Тада га је извео напоље и рекао: „Пог- нала да је трудна почела је да ме гледа с
ледај небеса и преброј звезде, ако их можеш презиром. Нека Господ суди између мене и
пребројати.” Затим рече: „Толико ће бити тебе.” 6 А Аврам одговори Сари: „Ево, твоја
твог потомства.” 6 И он је веровао Господу, је слушкиња у твојим рукама. Чини с њом
и он га је због тога сматрао праведним. 7 шта хоћеш.” Тада је Сара почела да понижа-
Тада му рече: „Ја сам Господ који те је извео ва Агару тако да је она побегла од ње.
из Ура Халдејског да ти да ову земљу да је 7 Господњи анђео ју је касније нашао код
заузмеш.” 8 А Аврам на то рече: „Господе једног извора воде у пустињи, код извора на
Боже, по чему ћу знати да ћу је заузети?” 9 путу за Сур. 8 Тада ју је упитао: „Агара, Са-
А он му одговори: „Донеси ми јуницу од три рина слушкињо, одакле си дошла и куда
године, козу од три године, овна од три го- идеш?” Она одговори: „Бежим од своје гос-
дине, грлицу и младог голуба.” 10 Аврам је подарице Саре.” 9 Господњи анђео јој рече:
све то узео, исекао напола и све половине „Врати се својој господарици и понизи се
ставио једну наспрам друге, али птице није пред њом.” 10 Затим јој Господњи анђео још
исекао. 11 Птице грабљивице почеле су да рече: „Умножићу твоје потомство толико
слећу на заклане животиње, а Аврам их је много да неће моћи да се изброји.” 11 Гос-
растеривао. подњи анђео још јој рече: „Ево, трудна си и
12 Кад је сунце залазило, Аврам је заспао родићеш сина и даћеш му име Исмаило,* јер
дубоким сном, и гле, на њега се спустила је Господ чуо за твоју невољу. 12 А он ће
страшна и велика тама. 13 Тада Бог рече бити дивљи човек. Његова ће се рука диза-
Авраму: „Знај да ће твоји потомци сигурно ти против свакога и свачија ће се рука диза-
бити странци у туђој земљи, и мораће да ти против њега. Његови шатори биће пред
служе другима, а они ће их тлачити четристо лицем све његове браће.”
година. 14 А ја ћу судити народу коме ће
они служити, а затим ће изаћи с великим *16,11 „Исмаило” значи „Бог чује”.
15 1. МОЈСИЈЕВА 16,13 - 18,8
13 Тада је она почела да призива име Гос- дати сина. Благословићу је и од ње ће наста-
пода, који је с њом говорио, и рекла је: „Ти ти народи; цареви народа изаћи ће од ње.”
си Бог који види”, јер, као што је рекла: „Да 17 Тада је Аврам пао ничице, насмејао се и
ли сам овде заиста видела онога који мене рекао у свом срцу: „Хоће ли се човеку од сто
види?” 14 Зато је онај извор назван Вир- година родити дете, и хоће ли Сара, жена од
Лаи-Рои.* Он је између Кадиса и Вереда. 15 деведесет година, родити?”
Тако је Агара родила Авраму сина и Аврам је 18 Затим Аврам рече Богу: „Нека је Исма-
свом сину кога му је родила Агара дао име ило жив пред тобом!” 19 А Бог му на то ре-
Исмаило. 16 Аврам је имао осамдесет и шест че: „Твоја жена Сара заиста ће ти родити си-
година кад му је Агара родила Исмаила. на, и даћеш му име Исак.* С њим ћу склопи-
ти савез, савез који ће трајати довека, за
17 Кад је Аврам имао деведесет и девет његово потомство после њега. 20 А и за Ис-
година, Господ му се појавио и рекао му: „Ја маила сам те услишио. Ево, благословићу га
сам Бог Свемоћни. Живи по мојој вољи и бу- и учинићу га плодним и веома ћу га умножи-
ди непорочан. 2 Ја ћу склопити савез с то- ти. Њему ће се родити дванаест поглавара,
бом и веома ћу те умножити.” и учинићу да од њега настане велики народ.
3 Тада Аврам паде ничице, а Бог му још ре- 21 Али свој савез склопићу са Исаком, кога
че: 4 „Ево, склопио сам савез с тобом; ти ће ти догодине у ово време Сара родити.”
ћеш постати отац многих народа. 5 Више се 22 Тако је Бог завршио разговор с Авра-
нећеш звати Аврам, него Аврâм,* јер ћу те мом и отишао од њега. 23 Аврам је тада
учинити оцем многих народа. 6 Учинићу те узео свог сина Исмаила, све мушко рођено у
веома плодним и од тебе ће настати народи, његовом дому и све који су купљени њего-
и цареви ће изаћи од тебе. вим новцем, све мушкарце из Аврамовог до-
7 Држаћу се савеза између мене и тебе и ма, и тог истог дана их је обрезао, као што
твог потомства после тебе у будућим нараш- му је Бог рекао. 24 Аврам је имао деведесет
тајима као савеза који ће трајати довека, да и девет година кад је био обрезан. 25 А ње-
будем Бог теби и твом потомству после тебе. гов син Исмаило имао је тринаест година кад
8 Теби и твом потомству после тебе даћу је био обрезан. 26 Тако су тог истог дана
земљу у којој си странац, целу хананску зе- били обрезани Аврам и његов син Исмаило.
мљу, у трајан посед, и ја ћу вам бити Бог.” 27 И све мушко из његовог дома, сви који су
9 Бог још рече Авраму: „А ти се држи мог се родили у његовој кући и сви који су куп-
савеза, ти и твоје потомство после тебе из љени за новац од туђинаца, били су обреза-
нараштаја у нараштај.” 10 Ово је савез изме- ни с њим.
ђу мене и вас, и твог потомства после тебе,
савез ког ћете се држати: Свако мушко међу 18 После се Господ појавио Авраму код
вама нека буде обрезано. 11 Обрезиваћете великог дрвећа у Мамрији, док је он за вре-
се и то ће служити као знак савеза између ме дневне жеге седео на улазу у шатор. 2
мене и вас. 12 Свако мушко међу вама, из Кад је подигао очи, видео је три човека како
нараштаја у нараштај, кад му буде осам да- стоје недалеко од њега. Чим их угледа, с
на, нека се обреже, свако ко се роди у кући улаза у шатор потрча им у сусрет и поклони
и свако ко буде купљен за новац од било ког се до земље. 3 Затим рече: „Молим те, Гос-
туђинца који није од твог потомства. 13 Сва- поде, ако сам нашао милост у твојим очима,
ко ко се роди у твом дому и свако ко буде немој проћи поред свог слуге. 4 Дозволите
купљен твојим новцем нека се обреже. Тако да се донесе мало воде да вам се оперу ноге.
ће мој савез на вашем телу бити савез који Онда се одморите под овим дрветом. 5 До-
ће трајати довека. 14 А мушко које се не об- нећу вам мало хлеба да се окрепите, па онда
реже - та душа нека се истреби из свог наро- пођите даље, јер сте зато и свратили код
да. Тај је прекршио мој савез.” вашег слуге.” Они су на то рекли: „Добро.
15 Бог још рече Авраму: „Своју жену Сару Уради онако како си казао.”
више не зови Сара, јер јој је сада име Сарâ.* 6 Аврам је пожурио у шатор код Саре и ре-
16 Ја ћу је благословити и преко ње ћу ти као јој: „Брзо, узми три сеа мере* финог
брашна, замеси тесто и испеци погаче.” 7 За-
*16,14 „Вир-Лаи-Рои” значи „извор Живога који тим је отрчао до стада, узео младог и доброг
ме види”. 17,5 „Аврам” значи „отац узвишености”. јунца и дао га слузи, који га је брзо припре-
„Аврâм” значи „отац мноштва”. 17,15 „Сара” могу- мио. 8 Онда је узео маслац, млеко и јунца
ће значи „свадљива”. „Сарâ” значи „кнегиња”. ког је припремио и то је ставио пред њих.
17,19 „Исак” значи „смешко”. 18,6 Сеа мера изно-
си 7,33 литре. Види додатак на крају књиге.
1. МОЈСИЈЕВА 18,9 - 19,11 16
Док су јели, он је стајао поред њих под дрве- ћу га уништити ако их тамо нађем четрдесет
том. и пет.”
9 Тада су га упитали: „Где је твоја жена 29 Аврам опет рече: „Можда их се тамо на-
Сара?” А он одговори: „У шатору је.” 10 Онда ђе четрдесет.” А он рече: „Нећу то учинити
један од њих рече: „Догодине у ово доба због тих четрдесет.” 30 Али Аврам настави:
опет ћу доћи код тебе, и твоја жена Сара „Молим те, Господе, немој се разгневити, не-
имаће сина.” А Сара је то слушала на улазу у го ми допусти да још нешто кажем: Можда
шатор, иза његових леђа. 11 Аврам и Сара се тамо нађе тридесет праведника.” А Бог на
били су стари, у позним годинама. Сара ви- то рече: „Нећу то учинити ако их тамо нађем
ше није имала месечни циклус. 12 Зато се тридесет.” 31 Аврам опет рече: „Молим те,
Сара насмејала у себи и рекла: „Зар ћу сада саслушај ме. Усуђујем се да говорим Господу
кад сам остарила и кад је мој господар стар још једном. Можда се тамо нађе двадесет
осетити ту радост?” 13 Тада Господ рече Ав- праведника.” А Бог одговори: „Нећу га униш-
раму: „Зашто се Сара насмејала и рекла: ‘Зар тити због тих двадесет.” 32 На крају Аврам
ћу заиста родити сада кад сам остарила?’ 14 рече: „Молим те, Господе, немој се разгне-
Зар је Господу ишта немогуће? Доћи ћу опет вити, него ми допусти да проговорим само
код тебе кад буде време - догодине у ово до- још једном: Можда се тамо нађе десет пра-
ба - и Сара ће имати сина.” 15 Сара је поче- ведника.” А Бог одговори: „Нећу га уништи-
ла порицати да се смејала: „Нисам се сме- ти због тих десет.” 33 Када је завршио раз-
јала!” Јер се уплашила. А он јој је рекао: „Је- говор с Аврамом, Господ је отишао својим
си, смејала си се.” путем, а Аврам се вратио у своје место.
16 Касније су ти људи устали и погледали
доле према Содому, а Аврам је пошао с њи- 19 Увече су два анђела стигла у Содом, а
ма да их испрати. 17 Тада Господ рече: „Зар Лот је седео на вратима Содома. Кад их је
да од Аврама кријем шта ћу учинити? 18 Од Лот угледао, устао је, изашао им у сусрет и
Аврама ће постати велик и моћан народ, и поклонио се лицем до земље. 2 Онда је ре-
преко њега ће се благословити сви народи као: „Молим вас, господари моји, свратите у
на земљи. 19 Јер познадох да ће заповеди- кућу свог слуге да вам се оперу ноге и да
ти својим синовима и свом дому после себе преноћите, па онда пораните и пођите сво-
да се држе Господњег пута чинећи правду и јим путем.” А они су рекли: „Не, преноћиће-
суд, тако да ће Господ испунити на Авраму мо на тргу.” 3 Али он је много наваљивао на
оно што је рекао за њега.” 20 Господ затим њих, тако да су свратили код њега и ушли у
рече: „Велике су притужбе на Содом и на његову кућу. Онда им је приредио гозбу и
Гомор, и њихов је грех веома тежак. 21 Од- испекао бесквасне хлебове па су јели.
лучио сам да сиђем и да видим да ли заиста 4 Пре него што су они отишли на починак,
раде то због чега вика допире до мене, и да гомила људи из Содома, цео народ, од деча-
знам ако није тако.” ка до старца, опколили су кућу. 5 И звали су
22 Тада су се они људи окренули оданде и Лота и говорили му: „Где су људи који су ве-
кренули у Содом, а Господ је још увек стајао черас дошли код тебе? Изведи их да легне-
пред Аврамом. 23 Тада му Аврам приђе и мо с њима.”
рече: „Хоћеш ли заиста погубити праведни- 6 На крају је Лот изашао пред њих на улаз,
ка заједно са злим? 24 Можда у граду има али је за собом затворио врата. 7 Онда им је
педесет праведника. Зар ћеш их заиста погу- рекао: „Молим вас, браћо моја, не чините
бити, не опростивши том месту због тих пе- зло. 8 Молим вас, саслушајте ме. Имам две
десет праведника који су у њему? 25 Ти ни- кћери које још нису легле с мушкарцем. Ево,
када не би тако поступио и погубио правед- њих ћу вам извести па чините с њима шта
ника заједно са злим, тако да се праведном хоћете. Само овим људима не чините ништа,
деси исто што и злом! Ти то никада не би јер су они дошли под сену мог крова.” 9 А
учинио!” Зар Судија целе земље неће чини- они су рекли: „Склони се одатле!” Затим су
ти оно што је право?” 26 Тада Господ рече: рекли: „Овај придошлица је овде странац, а
„Ако у Содому нађем педесет праведника, изиграва судију. Сада ћемо теби учинити
због њих ћу опростити целом граду.” 27 Али горе него њима.” И снажно су навалили на
Аврам на то рече: „Молим те, саслушај ме. Лота, и скоро развалили врата.” 10 Тада су
Иако сам прах и пепео усуђујем се да гово- они људи испружили руке и увукли Лота у
рим Господу. 28 Можда праведника буде пет кућу и затворили врата. 11 А људе који су
мање од педесет. Хоћеш ли због тих пет били пред кућним вратима ударили су сле-
уништити читав град?” А Бог одговори: „Не-
17 1. МОЈСИЈЕВА 19,12 - 20,7
пилом, од најмањег до највећег, тако да су земљи у Јорданској долини, и видео је како
се узалуд мучили да нађу улаз. се густи дим диже са земље као густи дим из
12 Тада су они људи рекли Лоту: „Имаш ли пећи у којој се пеку цигле. 29 Кад је Бог
овде још некога? Изведи из овог места своје уништавао градове у Јорданској долини, се-
зетове, синове, кћери и све своје који су у тио се Аврама тако што је спасао Лота од
граду! 13 Јер ћемо уништити ово место, зато пропасти кад је затирао градове у којима је
што се пред Господом против њих подигла Лот живео.
велика вика, тако да нас је Господ послао да 30 Касније је Лот отишао из Сигора и са
уништимо овај град.” 14 Зато је Лот отишао своје две кћери настанио се у оним брдима,
код својих зетова који су намеравали да се јер се плашио да живи у Сигору. Тако су он
ожене његовим кћерима и рекао им: „Уста- и његове две кћери живели у једној пећини.
ните! Идите из овог места, јер ће Господ 31 Старија је рекла млађој: „Наш отац је
уништити овај град!” Али је његовим зетови- стар, а у овој земљи нема мушкарца који би
ма изгледало као да се он шали. легао с нама, као што је то обичај по свој зе-
15 Кад је сванула зора, анђели су почели мљи. 32 Дајмо нашем оцу да пије вино, па
да пожурују Лота: „Устани! Узми своју жену лезимо с њим да сачувамо потомство свог
и своје две кћери које су овде, да не поги- оца.”
неш због кривице овог града!” 16 Пошто је 33 Тако су те вечери дале свом оцу да пије
он одуговлачио, они људи су узели за руку вино. Онда је старија ушла и легла са својим
њега, његову жену и његове две кћери, јер оцем, а он није знао ни кад је легла ни кад
се Господ смиловао на њега, па су га извели је устала. 34 Сутрадан је старија рекла мла-
и оставили изван града. 17 Чим су их изве- ђој: „Синоћ сам ја легла с нашим оцем. И ве-
ли изван града, један од оних људи рече: черас му дајмо да пије вино, па ти онда уђи
„Бежи да спасеш своју душу! Не осврћи се и и лези с њим, да сачувамо потомство свог
не заустављај се у целој Јорданској долини! оца.” 35 Тако су и те вечери дале свом оцу
Бежи у она брда да не погинеш!” да пије вино. Онда је млађа отишла и легла
18 Тада им Лот рече: „Господе, молим те, с њим, а он није знао ни кад је легла ни кад
немој тако! 19 Твој слуга је нашао накло- је устала. 36 Обе Лотове кћери затруднеле
ност у твојим очима и ти показујеш велику су са својим оцем. 37 Старија је родила сина
милост како би ми сачувао душу. Али ја ипак и дала му име Моав.* Он је отац онима који
не могу да побегнем у она брда, а да ме не се данас називају Моавцима. 38 А и млађа је
стигне зло и да не погинем. 20 Зато те сада родила сина и дала му име Вен-Амије.* Он је
молим, дај да побегнем у онај тамо град, отац онима који се данас називају Амоновим
доста је близу. Теби то не значи много. Могу синовима.
ли тамо да побегнем? Теби то заиста не зна-
чи много. Тако ће ми душа остати жива.” 21 20 Аврам је оданде преместио логор у зе-
Тада му он рече: „Ево, и у овоме ћу имати мљу Негев и населио се између Кадиса и Су-
обзира према теби, и зато нећу затрти град ра и привремено се настанио у Герару. 2 Ав-
о коме говориш. 22 Пожури! Бежи у тај град, рам је за своју жену Сару опет рекао: „Она
јер не могу ништа да учиним док не стигнеш ми је сестра.” Тада је Авимелех, цар Герара,
тамо!” Зато је тај град назван Сигор.* послао по Сару и узео је. 3 Током ноћи Бог
23 Сунце се подигло над земљом кад је је дошао Авимелеху у сну и рекао му: „По-
Лот стигао у Сигор. 24 Тада је Господ на Со- гинућеш због жене коју си узео, јер она при-
дом и Гомор пустио кишу од сумпора и ватре пада другом човеку.” 4 Али Авимелех јој се
- од Господа, с небеса. 25 И тако је затро те није био приближио, па је зато рекао: „Го-
градове, целу Јорданску долину, све станов- споде, зар ћеш погубити народ који је заиста
нике тих градова и све биљке на тој земљи. праведан? 5 Зар ми он није рекао: ‘Сестра
26 А Лотова жена, која је за њим ишла, оба- ми је’? И зар она није рекла: ‘Брат ми је’?
зрела се и постала стуб соли. Учинио сам то у честитости свог срца и неви-
27 Рано ујутру Аврам је кренуо на место них руку.” 6 Тада му је Бог рекао у сну: „И ја
где је стајао пред Господом. 28 Погледао је знам да си то учинио у честитости свог срца,
доле према Содому и Гомору и према целој и зато сам те и задржавао да ми не згрешиш.
Зато ти нисам допустио да је дотакнеш. 7 А
*19,22 „Сигор” значи „маленкост, безначајност” сада врати жену том човеку, јер је он про-
(алузија на израз: „Теби то не значи много” из 20. рок, и он ће се усрдно молити за тебе. Тако
стиха). 19,37 „Моав” значи „од оца”. 19,38 „Вен- ћеш остати жив. Али ако је не вратиш, знај
Амије” значи „син мог народа”, то јест „син мог
да ћете сигурно умрети, ти и сви твоји.”
рода”.
1. МОЈСИЈЕВА 11,8 - 21,33 18
8 Авимелех је устао рано ујутру, позвао сину. 12 Тада је Бог рекао Авраму: „Немој да
све своје слуге и рекао им све то да и они се љутиш због онога што ти Сара говори о
сами чују. И људи су се веома уплашили. 9 дечаку и о твојој робињи. Послушај њен
Тада је Авимелех позвао Аврама и рекао му: глас, јер ће преко Исака доћи оно што ће се
„Шта си нам то учинио, и шта сам ти ја згре- назвати твојим потомством. 13 А и од сина
шио, па си на мене и на моје царство наву- робиње начинићу народ, јер је твој пото-
као велики грех? Учинио си ми оно што се мак.”
није смело учинити.” 10 Затим га је још упи- 14 Аврам је устао рано ујутру, узео хлеб и
тао: „Шта си имао на уму кад си то урадио?” мех воде и дао Агари ставивши јој на раме.
11 Аврам је одговорио: „Помислио сам у се- Дао јој је и дете, па ју је отпустио. Она је
би: ‘У овом месту сигурно нема страха од Бо- отишла и лутала по пустињи Вирсавеји. 15
га, па ће ме убити због моје жене.’ 12 Осим Кад је на крају нестало воде у меху, спусти-
тога, она је заиста моја сестра, кћи мог оца, ла је дете под један грм. 16 Затим се уда-
али не и кћи моје мајке, и она ми је постала љила колико се може стрелом добацити и
жена. 13 Када ме је Бог извео из дома мог села, па је рекла: „Да не гледам како дете
оца, рекао сам јој: Ово је милост коју ћеш ми умире.” Док је тако подаље седела, из свег
учинити: где год да дођемо рећи ћеш за ме- гласа је заплакала.
не: ‘Брат ми је’.” 17 Тада је Бог чуо дечаков глас, и Божји
14 После тога Авимелех је узео оваца и го- анђео с неба зовну Агару и рече јој: „Шта ти
веда, слугу и слушкиња и дао их Авраму, и је, Агара? Не бој се, јер је Бог чуо дечаков
вратио му његову жену Сару. 15 Авимелех је глас с места где се налази. 18 Устани, подиг-
затим рекао: „Ево, моја земља ти је на рас- ни дечака и чврсто га држи, јер ћу од њега
полагању. Настани се где хоћеш.” 16 А Сари начинити велик народ.” 19 Тада јој је Бог от-
је рекао: „Ево, дајем твом брату хиљаду сре- ворио очи и она је угледала бунар с водом,
брника. То нека у очима свих који су с то- па је отишла, напунила мех и дала дечаку да
бом, и пред свима другима, буде знак да ни- пије. 20 А Бог је био с дечаком, и он је рас-
си била осрамоћена.” 17 Аврам се усрдно тао, живео у пустињи и постао стрелац. 21
помолио Богу, и Бог је излечио Авимелеха, Он се настанио у пустињи Фаран, а мајка му
његову жену и његове робиње, и оне су мо- је довела жену из египатске земље.
гле да рађају децу. 18 Јер је због Саре, Ав- 22 У то време Авимелех, заједно са запо-
рамове жене, Господ учинио неплодним све ведником своје војске Фиколом, рече Авра-
жене у Авимелеховом дому. му: „Бог је с тобом у свему што радиш. 23
Зато ми се сада овде закуни Богом да нећеш
21 Господ је обратио пажњу на Сару као преварити ни мене ни моје потомство ни мо-
што је и рекао, и Господ је учинио Сари као ја будућа поколења, него да ћеш мени и
што је казао. 2 Сара је затруднела и Авраму земљи у којој си странац чинити добро као
родила сина у његовој старости, у време за што сам ја чинио теби.” 24 Аврам му одгово-
које му је Бог рекао. 3 Тако је Аврам свом ри: „Заклињем се.”
сину који му се родио, кога му је родила Са- 25 Кад је Аврам оштро прекорио Авимеле-
ра, дао име Исак. 4 Када је његов син Исак ха због бунара који су Авимелехове слуге на
имао осам дана Аврам га је обрезао, као што силу присвојиле, 26 Авимелех му рече: „Не
му је Бог заповедио. 5 Аврам је имао сто го- знам ко jе то урадио, а ни ти ми о томе ниш-
дина кад му се родио син Исак. 6 Тада је Са- та ниси рекао, и тек сам данас за то чуо.” 27
ра рекла: „Бог ми је дао да се смејем, и сва- Тада је Аврам узео оваца и говеда и дао их
ко ко чује за ово смејаће се са мном.” 7 За- Авимелеху, и њих двојица су склопили са-
тим је додала: „Ко би рекао да ће Сара Ав- вез. 28 Кад је Аврам одвојио седам женских
раму дојити децу? А ипак сам Авраму роди- јагањаца из стада, 29 Авимелех му рече:
ла сина у његовој старости.” „Шта значе ових седам јагањаца које си од-
8 А дете је расло и престало да сиса. Аврам војио?” 30 А он одговори: „Прими ових се-
је приредио велику гозбу оног дана кад је дам јагањаца из моје руке да ми то служи
Исак престао да сиса. 9 А Сара је приметила као сведочанство да сам ја ископао овај бу-
како се син Египћанке Агаре, кога је она нар.” 31 Зато је он то место назвао Вирсаве-
родила Авраму, руга Исаку, 10 зато је рекла ја, јер су се тамо обојица заклела. 32 Тако
Авраму: „Отерај ову робињу и њеног сина, су они склопили савез у Вирсавеји. Затим су
јер син ове робиње неће бити наследник с Авимелех и Фикол, заповедник његове вој-
мојим сином Исаком!” 11 Али Авраму се то ске, устали и вратили се у филистејску зем-
није нимало допало јер се радило о његовом љу. 33 Затим је Аврам засадио стабло тама-
19 1. МОЈСИЈЕВА 21,34 - 23,13
риска у Вирсавеји и тамо је призвао име Гос- учинио и ниси одбио да ми даш свог сина је-
пода, вечног Бога. 34 Аврам је дуже време динца, 17 заиста ћу те благословити и за-
провео у филистејској земљи као странац. иста ћу умножити твоје потомство да га буде
као звезда на небесима и као песка на обали
22 После тих догађаја Бог је искушао Ав- мора. Твоје ће потомство покорити своје не-
рама. Рекао му је: „Авраме!” А он је одгово- пријатеље, 18 и преко твог потомства бла-
рио: „Ево ме!” 2 Тада му је Бог рекао: „Узми гословиће се сви народи на земљи зато што
свог сина јединца Исака, кога толико волиш, си послушао мој глас’.”
иди у земљу Морију и тамо га принеси као 19 Затим се Аврам вратио својим слугама,
жртву паљеницу на једном брду које ћу ти па су устали и заједно пошли у Вирсавеју.
показати.” Аврам је и даље живео у Вирсавеји.
3 Тако је Аврам устао рано ујутру, оседлао 20 После тих догађаја до Аврама је дошао
магарца и повео са собом двојицу својих глас: „Ево, и Мелха је родила синове твом
слугу и свог сина Исака. Насекао је дрва за брату Нахору: 21 првенца Уза и његовог
жртву паљеницу, устао и кренуо ка месту ко- брата Вуза, и Камуила, Арамовог оца, 22 и
је му је Бог показао. 4 Трећег дана Аврам је Хазада, Азава, Фалдеса, Јелдафа и Ватуила.”
подигао очи и издалека угледао то место. 5 23 Ватуилу се родила Ребека. Ову осморицу
Тада је рекао својим слугама: „Ви останите Мелха је родила Аврамовом брату Нахору.
овде с магарцем, а ја и дете идемо тамо да 24 Он је имао и иночу* која се звала Ревма.
се поклонимо Богу, па ћемо се вратити к Она је родила Тавека, Гама, Тохоса и Маху.
вама.”
6 Затим је Аврам узео дрва за жртву паље- 23 Сара је живела сто двадесет и седам
ницу и ставио их на леђа свом сину Исаку, а година. То су године Сариног живота. 2 Сара
он је понео жар и нож, па су обојица пошла је умрла у Киријат-Арви, то јест у Хеврону, у
даље. 7 Тада Исак рече свом оцу Авраму: хананској земљи, а Аврам је ушао у шатор да
„Оче!” А он одговори: „Ево ме, сине!” А он га ожали Сару и да је оплаче. 3 Онда је Аврам
упита: „Ево жара и дрва, али где је јагње за устао од своје мртве жене и рекао Хетовим
жртву паљеницу?” 8 Аврам одговори: „Бог синовима: 4 „Ја сам странац и дошљак међу
ће се побринути за јагње за жртву паљени- вама. Продајте ми овде место за гроб да од-
цу, сине.” И обојица су продужила даље. несем и сахраним своју жену.” 5 Хетови си-
9 На крају су стигли до места које му је Бог нови су одговорили Авраму: 6 „Чуј нас, гос-
показао. Аврам је тамо подигао олтар, на- подару. Ти си међу нама поглавар ког је Бог
слагао дрва, свезао свом сину Исаку руке и поставио. Сахрани своју жену у наш најбољи
ноге и положио га преко дрва на олтару. 10 гроб. Нико од нас неће ти ускратити гроб да
Тада је Аврам пружио руку и узео нож да у њему сахраниш своју жену.”
убије свог сина. 11 Али га Господњи анђео 7 Тада је Аврам устао, поклонио се станов-
позва с небеса и рече: „Авраме! Авраме!” А ницима те земље, Хетовим синовима, 8 и ре-
он одговори: „Ево ме!” 12 Затим му рече: као им: ,Aко се слажете да однесем и сахра-
„Не дижи руку на дете и не чини му ништа, ним своју жену, послушајте ме и заузмите се
јер сада знам да се бојиш Бога кад ниси од- за мене код Соаровог сина Ефрона 9 да ми
био да ми даш свог сина јединца.” 13 Тада је да своју пећину Макпелу, која се налази на
Аврам подигао очи и погледао, кад гле, мало крају његовог поља. За онолико сребра ко-
даље од њега један ован се роговима заплео лико вреди нека ми је пред вашим очима
у грму. Аврам је отишао, узео овна и принео прода за гроб.”
га као жртву паљеницу уместо свог сина. 14 10 Међу Хетовим синовима седео је и Еф-
То место Аврам је назвао: „Господ ће се пос- рон. Зато је Ефрон Хетејин одговорио Авра-
тарати.”* Зато се данас обично каже: „На му да га чују Хетови синови и сви они који су
свом брду Господ ће се постарати за оно што улазили на врата његовог града: 11 „Не, го-
је потребно.” сподару! Послушај ме. То поље ти ја покла-
15 Господњи анђео је још једном с небеса њам, а и пећину која је на њему. Поклањам
позвао Аврама 16 и рекао: „‘Заклињем се са- ти то пред очима синова мог народа.” Са-
мим собом’, говори Господ, ‘зато што си ово храни своју жену.” 12 Тада се Аврам покло-
нио пред становницима те земље 13 и рекао
Ефрону тако да га они чују: „Кад би ме само
*22,14 У оригиналу: „Јахве-Јире.” 22,24 Иноча је послушао! Не, мораш ме послушати! Даћу ти
жена у полигамном браку коју муж узима поред
онолико сребра колико поље вреди. Узми то
своје праве супруге (то јест правих супруга) и која
има нижи статус од праве супруге. од мене, да тамо сахраним своју жену.”
1. МОЈСИЈЕВА 23,14 - 24,31 20
14 Ефрон је одговорио Авраму: 15 „Госпо- жене обично долазиле по воду. 12 Онда је
дару мој, послушај ме. Земља вреди четри- рекао: „Господе, Боже мог господара Авра-
сто сикала* сребра, али шта је то између ма, молим те, учини данас ово дело преда
мене и тебе! Сахрани, дакле, своју жену.” 16 мном и буди милостив према мом господару
Тако је Аврам послушао Ефрона и пред Хе- Авраму. 13 Ево ја стојим крај бунара с во-
товим синовима измерио му онолико сребра дом, а кћери становника овог града долазе
колико је он рекао, четристо сикала сребра, по воду. 14 Нека девојка којој кажем: ‘Мо-
према тадашњој вредности међу трговцима. лим те, спусти свој крчаг да се напијем’, а
17 Тако је било потврђено да је Ефроново она одговори: ‘Пиј, а и твоје камиле ћу на-
поље у Макпели, која је испред Мамрије, и појити’, буде она коју си изабрао за свог
пећина која је на том пољу као и све дрвеће слугу Исака. По томе ћу знати да си показао
на њему унутар његових међа 18 прешло у милост према мом господару.”
Аврамово власништво јер је он то купио 15 Још није до краја изговорио те речи,
пред очима Хетових синова, међу свима који кад ево, с крчагом на рамену дође Ребека,
су улазили на врата оног града. 19 После то- кћи Ватуила, сина Мелхе жене Аврамовог
га, Аврам је сахранио своју жену Сару у пе- брата Нахора. 16 Та девојка је била веома
ћини у пољу Макпели, испред Мамрије, то лепа, била је девица, с њом ниједан мушка-
јест Хеврона, у хананској земљи. 20 Тако су рац још није легао. Она је сишла до бунара,
Хетови синови потврдили да поље и пећина напунила свој крчаг и онда се вратила горе.
која је на њему припадају Авраму као место 17 Слуга јој је одмах потрчао у сусрет и ре-
за гроб. као: „Молим те, дај ми мало воде из свог
крчага.” 18 А она је рекла: „Пиј, господару.”
24 Аврам је остарио и зашао у године. Го- И брзо је спустила крчаг на руку и дала му
спод је у свему благословио Аврама. 2 Зато да пије. 19 Кад му је дала да се напије, ре-
је Аврам рекао свом најстаријем слузи који кла је: „Захватићу воде и за твоје камиле да
је управљао свим што је он имао у свом до- се напију.” 20 Онда је брзо излила свој крчаг
му: „Стави руку под моје бедро, 3 па да те у корито и отрчала до бунара да захвати во-
закунем Господом, Богом небеса и Богом де, и није стала док није налила воде за све
земље, да за мог сина не узмеш жену од кће- његове камиле. 21 Све то време човек ју је
ри Хананаца међу којима живим 4 него да у чуду ћутке посматрао, не би ли сазнао да
одеш у моју земљу и у мој род, и да узмеш ли је Господ учинио његово путовање ус-
жену за мог сина Исака.” пешним или није.
5 Али слуга му рече: „Шта ако девојка не 22 А кад су се камиле напиле, човек је
буде хтела да пође са мном у ову земљу? Да извадио златну гривну, тешку пола сикла,* и
ли онда морам да одведем твог сина у земљу две златне наруквице за њене руке, тешке
из које си ти отишао?” 6 Аврам му одговори: десет сикала, 23 а затим је рекао: „Кажи ми,
„Пази да не одведеш мог сина тамо. 7 Го- молим те; чија си кћи? Има ли у кући твог
спод, Бог небеса, који ме је одвео из дома оца места за нас да преноћимо?” 24 Она му
мог оца и из земље мог рода, и који ми је одговори: „Ја сам кћи Ватуила, сина Мелхе,
говорио и заклео ми се рекавши: ‘Ову земљу кога је она родила Нахору.” 25 Затим му ре-
даћу твом потомству’, он ће пред тобом по- че: „Имамо и сламе и доста хране за стоку, а
слати свог анђела, и ти ћеш сигурно довести и места да се преноћи.” 26 Човек се тада по-
оданде жену за мог сина. 8 Ако девојка не клони, паде ничице пред Господом 27 и
буде хтела да пође с тобом, бићеш ослобо- рече: „Нека је благословљен Господ, Бог мог
ђен своје заклетве. Само пази да тамо не од- господара Аврама, који мом господару није
ведеш мог сина.” 9 Тада је слуга ставио своју ускратио своју милост и своју верност. На
руку под бедро свог господара Аврама и за- мом путу Господ ме је довео у кућу браће
клео му се да ће тако учинити. мог господара.”
10 Затим је слуга од свог господара узео 28 Девојка је отрчала у дом своје мајке и
десет камила и понео разна добра свог гос- све то испричала. 29 Ребека је имала брата
подара.” Онда је устао и пошао на пут у Ме- који се звао Лаван. Тада је Лаван отрчао до
сопотамију у Нахоров град. 11 Кад је пред- човека који је био напољу код бунара. 30
вече стигао, пустио је камиле да полежу из- Кад је видео гривну и наруквице на рукама
ван града код једног бунара, у време кад су своје сестре, и кад је чуо како његова сестра
Ребека каже: „Тако ми је казао онај човек”,
отишао је до тог човека који је још стајао
*23,15 Сикал је тежио 11,4 грама. Види додатак
на крају књиге. 24,22 Види претходну фусноту.
код камила на бунару. 31 Онда је рекао:
21 1. МОЈСИЈЕВА 24,32 - 25,3
„Дођи, ти кога је Господ благословио. Зашто господару; а ако не желите, опет ми реците,
стојиш ту напољу, кад сам спремио кућу и да могу кренути десно или лево.”
место за камиле?” 32 Човек је дошао у кућу, 50 Тада су Лаван и Ватуило рекли: „Ово је
а Лаван је растоварио камиле, дао им сламе од Господа. Не можемо ти рећи ни лоше ни
и хране за стоку и донео воду да се оперу добро. 51 Ево, Ребека је пред тобом. Узми је
ноге том човеку и људима који су били с и иди, и нека буде жена сину твог господа-
њим. 33 Онда су му поставили да једе, али ра, као што је Господ рекао.” 52 Када је Ав-
он им рече: „Не бих да једем док не кажем рамов слуга чуо њихове речи, пао је ничице
шта имам.” А Лаван рече: „Кажи!” на земљу пред Господом. 53 Затим је слуга
34 Тада он рече: „Ја сам Аврамов слуга. 35 извадио сребрне и златне предмете и хаљи-
Господ је много благословио мог господара не и дао их Ребеки, а вредне дарове дао је
тако да је постао богат и стекао оваца и го- њеном брату и њеној мајци. 54 Затим су он
веда, сребра и злата, слугу и слушкиња, ка- и људи који су били с њим јели и пили, и та-
мила и магараца. 36 Осим тога, Сара, жена мо су преноћили, а ујутру су устали. Тада он
мог господара, родила је под старост сина рече: „Пустите ме мом господару.” 55 На то
мом господару; и он ће му дати све што има. њен брат и њена мајка рекоше: „Нека де-
37 Тако ме је мој господар заклео: ‘Немој за војка остане с нама барем још десет дана.
мог сина узети жену од кћери Хананаца у После нека иде.” 56 Али он им на то рече:
чијој земљи живим, 38 него иди у кућу мог „Немојте да ме задржавате кад видите да је
оца и у мој род и доведи жену за мог сина.’ Господ дао да мој пут буде успешан. Пустите
39 А ја сам питао свога господара: ‘Шта ако ме да идем свом господару.” 57 А они одго-
девојка не пође са мном?’ 40 Тада ми је он ворише: „Позовимо девојку да чујемо шта
рекао: ‘Господ, коме служим, послаће свог она каже.” 58 Тада су позвали Ребеку и пи-
анђела с тобом и сигурно ће дати да твој пут тали је: „Хоћеш ли да пођеш с овим чове-
буде успешан, а ти доведи жену за мог сина ком?” А она је рекла: „Хоћу.”
из мог рода и из дома мог оца. 41 Бићеш ос- 59 Тако су они испратили своју сестру Ре-
лобођен заклетве коју си ми дао ако дођеш беку, њену дојиљу, Аврамовог слугу и њего-
у мој род, а они ти је не дају, тада ћеш бити ве људе. 60 И благословили су Ребеку и рек-
ослобођен заклетве коју си ми дао.’ ли јој: „Сестро наша, буди мајка небројеним
42 Кад сам данас дошао на бунар, рекао хиљадама, и нека твоје потомство освоји
сам: ‘Господе, Боже мог господара Аврама, оне који га мрзе.” 61 После тога су Ребека и
ако ћеш дати да буде успешан пут на који њене слушкиње устале, селе на камиле и
сам кренуо, 43 ево ја ћу стајати крај бунара пошле за оним човеком. Слуга је узео Ребеку
с водом, а девојка која дође да захвати воду и отишао.
и којој кажем: ‘Молим те, дај ми да пијем ма- 62 Исак се враћао путем који води у Вир-
ло воде из твог крчага’, 44 а она ми каже: Лаи-Рои, пошто је живео у земљи Негев. 63
‘Пиј, а и твојим камилама ћу налити воде’, Исак је предвече изашао у поље. Кад је по-
она нека буде жена коју је Господ одредио дигао очи, угледао је камиле како долазе.
за сина мог господара.’ 64 Кад је Ребека подигла очи и угледала
45 Још у свом срцу нисам то до краја изго- Исака, брзо је сишла с камиле. 65 Онда је
ворио, кад ево дође Ребека с крчагом на ра- упитала слугу: „Ко је онај човек који нам
мену. Сишла је до бунара и захватила воду. преко поља иде у сусрет?” А слуга је одгово-
Ја сам јој тада рекао: ‘Молим те, дај ми да рио: „То је мој господар.” Она је узела вео и
пијем.’ 46 Она је брзо спустила крчаг и рек- покрила се. 66 Онда је слуга испричао Исаку
ла: ‘Пиј, и камиле ћу ти напојити.’ Тако сам све што је учинио. 67 Затим је Исак одвео
се ја напио, а она је напојила и камиле. 47 Ребеку у шатор своје мајке Саре. Тако ју је
Затим сам је упитао: ‘Чија си ти кћи?’, а она узео и она му је постала жена коју је заво-
је одговорила: ‘Ја сам кћи Ватуила, Нахоро- лео и у којој је нашао утеху после смрти сво-
вог сина, кога му је родила Мелха.’ Тада сам је мајке.
јој ставио гривну и наруквице на руке. 48
Онда сам се поклонио и пао ничице пред Го- 25 Аврам је узео још једну жену која се
сподом и благословио сам Господа, Бога мог звала Хетура. 2 Она му је родила Земрана,
господара Аврама, који ме је водио правим Јоксана, Мадана, Мадијана, Јесвока и Сују.
путем да узмем кћер брата мог господара за 3 Јоксану су се родили Сава и Дедан. Де-
његовог сина. 49 А сада реците да ли жели- данови синови били су Асурим, Летусим и
те да покажете милост и верност према мом Лаомим.
1. МОЈСИЈЕВА 25,4 - 26,9 22
4 Мадијанови синови били су Ефа, Ефер, 24 Кад је дошло време да роди, у њеној
Енох, Авида и Елдага. Све су то били Хетури- утроби били су близанци. 25 Тада је први
ни синови. изашао сав црвен и длакав као да има огр-
5 Аврам је Исаку дао све што је имао, 6 а тач од длаке; зато су му дали име Исав.* 26
синовима које је имао са иночама дао је да- После њега изашао је његов брат, држећи се
рове. Затим их је још за живота послао на руком Исаву за пету; зато су му дали име
исток, далеко од свог сина Исака, у земљу Јаков.* Кад их је родила, Исак је имао шез-
истока. 7 Ово су године Аврамовог живота десет година. 27 Дечаци су порасли, и Исав
што га је проживео - сто седамдесет и пет је постао добар ловац, човек који је доста
година. 8 Затим је Аврам издахнуо, и умро у боравио у пољу, а Јаков је био непорочан
дубокој старости, стар и задовољан, и био је човек и живео је у шаторима. 28 Исак је во-
прибран свом народу. 9 Његови синови Исак лео Исава, јер му је за јело доносио дивљач,
и Исмаило сахранили су га у пећини Макпе- док је Ребека волела Јакова. 29 Једном је
ли, која је испред Мамрије, у пољу Ефрона, Јаков кувао неко јело, кад је Исав дошао из
сина Соара Хетејина, 10 у пољу које је Ав- поља уморан. 30 Исав је рекао Јакову: „Дај
рам купио од Хетових синова. Тамо су сахра- ми брзо да једем мало тог црвеног јела, јер
њени Аврам и његова жена Сара. 11 После сам уморан! Дај ми мало од тог јела.” Зато је
Аврамове смрти Бог је и даље благосиљао добио име Едом.* 31 Тада му Јаков одгово-
његовог сина Исака, који је живео близу ри: „Прво ми продај своје право које имаш
Вир-Лаи-Роија. као првенац!” 32 А Исав рече: „Ево, само
12 Ово су догађаји из живота Аврамовог што нисам умро, шта ће ми онда првенаш-
сина Исмаила, ког му је родила Египћанка тво?” 33 Јаков му затим рече: „Прво ми се
Агара, Сарина слушкиња. закуни!” Он се заклео Јакову и продао му
13 Ово су Исмаилови синови, по њиховим своје право које је имао као првенац. 34
именима и по њиховим породицама: Исмаи- Тада је Јаков дао Исаву хлеб и кувано сочи-
лов првенац Навајот, затим Кидар, Авдеило, во, и он се најео и напио. Онда је устао и
Мивсам, 14 Мисма, Дума, Маса, 15 Адад, Те- отишао. Тако је Исав презрео своје прве-
ма, Јетур, Нафес и Кедма. 16 То су Исмаило- наштво.
ви синови, и то су њихова имена по местима
где су живели и по њиховим логорима: два- 26 У земљи је настала глад, после оне пр-
наест поглавара по њиховим племенима. 17 ве глади која је била у време Аврама, па се
Ово су године Исмаиловог живота - сто три- Исак упутио у Герар код Авимелеха, цара
десет и седам година. Затим је издахнуо и Филистеја. 2 Тада му се појавио Господ и ре-
умро, и био је прибран свом народу. 18 Ње- као му: „Немој да силазиш у Египат. Борави
гови потомци су живели између Евиле, бли- у земљи за коју ти кажем. 3 Остани у овој зе-
зу Сура, који је источно од Египта, и Асирије. мљи, а ја ћу бити с тобом и благосиљаћу те,
Населили су се пред свом својом браћом. јер ћу теби и твом потомству дати све ове
19 Ово су догађаји из живота Аврамовог земље, и испунићу заклетву којом сам се за-
сина Исака. Авраму се родио Исак. 20 Исак клео твом оцу Авраму: 4 Умножићу твоје по-
је имао четрдесет година кад се оженио Ре- томство да га буде као звезда на небесима и
беком, кћери Ватуила Сиријца из Падан-Ара- твом потомству даћу све ове земље, и преко
ма, сестром Лавана Сиријца. 21 Исак није твог потомства благословиће се сви народи
престајао да се усрдно моли Господу за своју на земљи, 5 зато што је Аврам слушао мој
жену, пошто је била нероткиња. Господ га је глас и извршавао своје обавезе према мени,
на крају услишио, те је његова жена Ребека моје заповести, одредбе и законе.” 6 Тако је
затруднела. 22 Синови у њој ударали су је- Исак остао да живи у Герару.
дан у другог, тако да је она рекла: „Ако је та- 7 Кад су се људи из тог места распитивали
ко, зашто да живим?” Тада је отишла да тра- за његову жену, он је говорио: „То ми је
жи савет од Господа. 23 Господ јој је рекао: сестра.” Било га је страх да каже: „То ми је
„Два су народа у твојој утроби; два ће се на- жена”, јер је мислио: „Људи из овог места
рода из твоје утробе разделити. Један народ убиће ме због Ребеке”, зато што је била ве-
биће јачи од другог народа, и старији ће слу- ома лепа. 8 Пошто се Исак тамо дуже задр-
жити млађем.” жао, једном је Авимелех, цар Филистеја, гле-
дао кроз прозор и спазио га како грли своју
жену Ребеку. 9 Авимелех је одмах позвао
*25,25 „Исав” значи „длакав”. 25,26 „Јаков” значи
Исака и рекао му: „Она ти је у ствари жена!
„онај који се држи за пету; онај који потискује
(изгурава)”. 25,30 „Едом” значи „црвен; румен”. Зашто си онда рекао: ‘То ми је сестра’?” Тада
23 1. МОЈСИЈЕВА 26,10 - 27,14
му је Исак одговорио: „Тако сам ти рекао јер мрзите и кад сте ме отерали од себе?” 28
сам се плашио да ћу због ње погинути.” 10 Они су одговорили: „Заиста смо видели да је
Авимелех је затим рекао: „Шта си нам то Господ с тобом. Зато смо рекли: ‘Хајде да се
учинио? Замало што неко из народа није ле- закунемо један другоме заклетвом између
гао с твојом женом, и ти би тако на нас сва- нас и тебе, и да склопимо савез с тобом, 29
лио кривицу!” 11 Тада је Авимелех целом да нам нећеш учинити никакво зло, као што
народу дао ову заповест: „Ко год дирне овог ни ми нисмо дирали тебе, него смо ти чини-
човека и његову жену биће погубљен!” ли само добро кад смо те пустили да одеш у
12 После тога Исак је засејао њиве у оној миру. Ти си онај кога је Господ благосло-
земљи, и те године је пожњео стоструко, јер вио’.” 30 Тада им је Исак приредио гозбу и
га је Господ благословио. 13 Зато се тај чо- они су јели и пили. 31 Следећег јутра су ра-
век обогатио и све је више напредовао и но устали и заклели се један другом. Затим
стицао богатство док није постао веома бо- их је Исак отпустио и они су отишли у миру.
гат. 14 Стекао је стада оваца и говеда и 32 Истог дана дошле су Исакове слуге, и
много слугу, тако да су Филистеји почели да јавили му за бунар који су ископали, рекав-
му завиде. ши: „Нашли смо воду!” 33 Он га је назвао
15 Филистеји су затрпали и напунили зем- Савеја. Зато се и онај град све до данас зове
љом све бунаре које су слуге његовог оца Вирсавеја
ископале у данима његовог оца Аврама. 16 34 Кад је Исав имао четрдесет година узео
На крају је Авимелех рекао Исаку: „Иди од је за жену Јудиту, кћер Веирија Хетејина, и
нас, јер си постао много јачи од нас.” 17 Та- Васемату, кћер Елона Хетејина. 35 Оне су
ко је Исак отишао оданде, улогорио се у до- загорчавале живот Исаку и Ребеки.
лини Герар и тамо остао да живи. 18 Исак је
опет ископао бунаре за воду који су били ис- 27 Кад је Исак остарио и кад су му очи то-
копани у данима његовог оца Аврама, а које лико ослабиле да више није видео, позвао је
су Филистеји затрпали након Аврамове смр- свог старијег сина Исава и рекао му: „Сине!”,
ти. Он им је дао иста имена која им је дао и а он је одговорио: „Ево ме!” 2 Затим му је
његов отац. рекао: „Ја сам остарио,” и не знам ког дана
19 Исакове слуге су копале у тој долини и ћу умрети. 3 Зато те молим да сад узмеш
тако наишле на извор питке воде. 20 Пас- своју опрему, свој лук и стрелу, па да одеш
тири из Герара посвађали су се са Исаковим у поље и да ми уловиш неку дивљач. 4 Онда
пастирима, рекавши: „То је наша вода!” Зато ми спреми укусно јело какво волим и донеси
је Исак тај бунар назвао Есек,* јер су се они ми да једем, и да те моја душа благослови
препирали с њим. 21 Затим су ископали и пре него што умрем.”
други бунар па су се и око њега посвађали. 5 Али Ребека је слушала док је Исак гово-
Зато га је Исак назвао Ситна.* 22 Он је оти- рио свом сину Исаву. Исав је отишао у поље
шао оданде и ископао још један бунар, али да улови дивљач и да је донесе. 6 А Ребека
се око њега нису посвађали. Зато га је он је рекла свом сину Јакову: „Управо сам чула
назвао Ровот,* рекавши: „Господ нам је сада како је твој отац разговарао с твојим братом
дао довољно простора и учинио нас плод- Исавом и рекао му: 7 ‘Донеси ми неку див-
ним у овој земљи.” љач и спреми ми укусно јело па да се наје-
23 Оданде је отишао у Вирсавеју. 24 Те дем и да те благословим пред Господом пре
ноћи Господ му се појавио и рекао: „Ја сам своје смрти.’ 8 А сада, сине, слушај шта ћу ти
Бог твог оца Аврама. Не бој се, ја сам с то- заповедити. 9 Молим те, иди до стада и до-
бом, и благословићу те и умножићу твоје по- неси ми оданде два добра јарета да од њих
томство због мог слуге Аврама.” 25 Зато је спремим твом оцу укусно јело какво воли.
Исак на том месту подигао олтар и призвао 10 Онда ћеш га однети свом оцу да једе па
Господње име. Тамо је разапео свој шатор, а да те благослови пре своје смрти.”
његове слуге су ископале бунар. 11 Јаков на то рече својој мајци Ребеки:
26 Код њега је из Герара дошао Авимелех „Али мој брат Исав је маљав, а ја нисам. 12
са Охозатом, својим блиским пријатељем, и Шта ако ме отац опипа? Онда ће помислити
Фиколом, заповедником своје војске. 27 да сам хтео да му се наругам, па ћу на себе
Исак их је упитао: „Зашто сте дошли, кад ме навући проклетство, а не благослов.” 13 Та-
да му мајка рече: „Сине мој, нека проклет-
ство намењено теби падне на мене. Ти само
*26,20 „Есек” значи „такмичење, свађа”. 26,21
послушај мој глас, иди и донеси ми два јаре-
„Ситна” значи „оптужба”. 26,22 „Ровот” значи
„широки простори”. та.” 14 Тако је он отишао, узео их и донео их
1. МОЈСИЈЕВА 27,15 - 28,3 24
својој мајци, а она је спремила укусно јело одговори: „Ја сам твој син Исав, твој прве-
какво је његов отац волео. 15 Затим је Ребе- нац.” 33 Исак се уплаши и сав поче да се
ка узела одећу свог старијег сина Исава, нај- тресе, па рече: „Ко је онда био онај који је
лепшу коју је имала у кући, и обукла свог уловио дивљач и донео ми је, па сам јео од
млађег сина Јакова. 16 Јарећим кожама по- свега пре него што си ти дошао и њега сам
крила му је руке и део врата где је био гла- благословио? Он ће и остати благословљен!”
дак. 17 Затим је свом сину Јакову дала укус- 34 Када је Исав чуо речи свог оца, с пуно
но јело и хлеб који је спремила. горчине повика из свег гласа и рече свом
18 Тако је он ушао код свог оца и рекао: оцу: „Оче, благослови и мене!” 35 Али он од-
„Оче!”, а он одговори: „Ево ме! Ко си ти, си- говори: „Твој брат је дошао с преваром да
не?” 19 Јаков рече свом оцу: „Ја сам Исав, би добио благослов намењен теби.” 36 А
твој првенац. Учинио сам како си ми рекао. Исав на то рече: „Зар није зато добио име
Молим те, устани, седи и једи од дивљачи Јаков,* јер ме је већ двапут изгурао? Већ ми
коју сам уловио, па да ме твоја душа благо- је одузео првенаштво, а овог пута ми је оду-
слови.” 20 Тада Исак рече свом сину: „Како зео и благослов!” Затим рече: „Зар ниси и за
си је тако брзо нашао, сине мој?” А он одго- мене оставио благослов?” 37 Исак одговори
вори: „Твој Бог Господ дао је да изађе пред Исаву: „Ево, поставио сам га за господара
мене.” 21 Исак затим рече Јакову: „Молим над тобом, и сву његову браћу дао сам му за
те, сине, приђи ближе да те опипам да знам слуге, и снабдео сам га житом и широм,* па
да ли си ти заиста мој син Исав или ниси.” 22 шта бих сад још могао да учиним за тебе,
Тако је Јаков пришао свом оцу Исаку. Он га сине?”
је опипао, а затим рекао: „Глас је Јаковљев, 38 Тада Исав рече свом оцу: „Оче, зар
а руке су Исавове.” 23 Тако није препознао имаш само један благослов? Благослови и
Јакова, јер су његове руке биле маљаве као мене, оче!” Затим Исав гласно заплака. 39
руке његовог брата Исава. Зато га је благо- Исак, његов отац, одговори му:
словио. „Ево, твоје пребивалиште биће далеко од
24 Затим му рече: „Да ли си ти заиста мој плодне земље и од росе небеске. 40 Живе-
син Исав?”, а он одговори: „Јесам.”25 Онда ћеш од свог мача и служићеш свом брату.
Исак рече: „Донеси ми да једем од дивљачи Али кад се побуниш, сломићеш његов јарам
коју си уловио, сине мој, па да те моја душа и збацићеш га са свог врата.”
благослови.” Јаков га је послужио и он је јео. 41 Исав је гајио мржњу према Јакову због
Затим му је донео вино да пије. 26 Онда му благослова којим га је његов отац благосло-
његов отац Исак рече: „Молим те, сине, при- вио, и зато је у свом срцу говорио: „Ближе се
ђи ближе и пољуби ме.” 27 Он је пришао дани жалости за мојим оцем. После тога уби-
ближе и пољубио га, тако да је Исак могао ћу свог брата Јакова.” 42 Кад су Ребеки јави-
да осети мирис његове одеће. Затим га је ли шта је рекао њен старији син Исав, одмах
благословио: је послала по свог млађег сина Јакова и ре-
„Гле, мирис мог сина је као мирис поља ко- кла му: „Пази! Твој брат Исав теши се ми-
је је Господ благословио. 28 Нека ти Бог да- шљу да ће те убити. 43 Зато, сине, послушај
је росу с небеса и плодну земљу, изобиље мој глас; устани и бежи код мог брата Ла-
жита и младог вина. 29 Нека ти народи слу- вана у Харан. 44 Остани код њега неко вре-
же и нека ти се племена клањају. Буди гос- ме док се гнев твог брата не стиша, 45 док
подар својој браћи и нека ти се клањају си- се не одврати од тебе гнев твог брата и док
нови твоје мајке. Нека су проклети сви који не заборави шта си му учинио. А ја ћу посла-
тебе проклињу и нека су благословљени сви ти по тебе и вратићу те оданде. Зашто да
који тебе благосиљају.” останем без вас обојице у један дан?”
30 Тек што је Исак благословио Јакова и 46 Затим је Ребека рекла Исаку: „Смучио
само што је Јаков отишао од лица свог оца ми се живот због Хетових кћери. Ако и Јаков
Исака, његов брат Исав вратио се из лова. узме жену од кћери ове земље, као што су
31 И он је спремио укусно јело. Затим га је Хетове кћери, шта ће ми живот?”
донео свом оцу и рекао му: „Устани, оче, и
једи од дивљачи коју је уловио твој син, па 28 Зато је Исак позвао Јакова, благосло-
да ме онда твоја душа благослови.” 32 Тада вио га и заповедио му: „Немој узети жену од
га је његов отац Исак питао: „Ко си ти?”, а он хананских кћери. 2 Устани, иди у Падан-
Арам у кућу Ватуила, оца своје мајке, и тамо
узми себи жену од кћери Лавана, брата своје
*27,36 Види фусноту за 1. Мојсијева 25,26. 27,37
Или: „грожђаним соком”.
мајке. 3 Бог Свемоћни благословиће те и
25 1. МОЈСИЈЕВА 28,4 - 29,20
учиниће те плодним и умножиће те, тако да овај камен који сам подигао као стуб биће
ће од тебе постати велик народ. 4 И даће ти Божји дом, и од свега што ми будеш дао да-
Аврамов благослов, теби и твом потомству, ћу ти десетак.”
да заузмеш земљу у којој си странац и коју
је Бог дао Авраму.” 29 Затим је Јаков кренуо даље и упутио
5 Тако је Исак отпустио Јакова, и он је кре- се у земљу становника Истока. 2 Тамо је у
нуо у Падан-Арам код Лавана, сина Ватуила пољу угледао бунар поред ког су лежала три
Сиријца, брата Ребеке, мајке Јакова и Исава. стада оваца, јер су се на том бунару појила
6 Кад је Исав видео да је Исак благословио стада. На отвору бунара био је један велики
Јакова и послао га у Падан-Арам да тамо уз- камен. 3 Кад би се тамо окупила сва стада,
ме себи жену, и кад га је благословио и за- пастири би уклонили* камен с отвора буна-
поведио му: „Немој узети жену од хананских ра и напојили стада, а после би вратили
кћери”, 7 и кад је видео да је Јаков послушао камен на његово место, на отвор бунара.
свог оца и своју мајку и кренуо у Падан- 4 Јаков их је упитао: „Одакле сте, браћо
Арам, 8 тада је Исав схватио да хананске моја?”, а они су одговорили: „Из Харана.” 5
кћери нису по вољи његовом оцу Исаку. 9 Тада их упита: „Познајете ли Лавана, Нахо-
Зато је Исав отишао код Исмаилаца и узео за ровог унука?”, а они одговорише: „Познаје-
жену Маелету, кћер Аврамовог сина Исмаи- мо.” 6 Затим их упита: „Да ли је он добро?”
ла, Навајотову сестру, поред жена које је Они рекоше: „Добро је. Ево долази његова
већ имао.” кћи Рахела с овцама!” 7 Тада он рече: „Али
10 Јаков је отишао из Вирсавеје и упутио још је дан. Није још време да се скупљају
се у Харан. 11 На путу је наишао на једно стада. Напојте овце, а онда их пустите да
место и решио да ту преноћи јер је сунце пасу.” 8 А они му на то рекоше: „Не можемо
већ било зашло. Тако је узео један камен с то да урадимо док се не скупе сва стада и не
оног места, ставио га под главу и ту легао. уклони камен с отвора бунара. Онда можемо
12 Тада је уснио сан: На земљи су стајале напојити овце.”
лестве чији је врх допирао до небеса, а Бож- 9 Док је још с њима разговарао, дошла је
ји анђели су се пењали и силазили по њима. Рахела са овцама свог оца, јер је била пасти-
13 И гле, изнад њих је стајао Господ који је рица. 10 Кад је Јаков видео Рахелу, кћер
рекао: Лавана, брата своје мајке, и овце Лавана,
„Ја сам Господ, Бог твог оца Аврама и Бог брата своје мајке, одмах је пришао, уклонио
Исаков. Земљу на којој лежиш даћу теби и камен с отвора бунара и напојио овце Лава-
твом потомству. 14 Твог потомства биће као на, брата своје мајке. 11 Онда је Јаков по-
праха на земљи, и ти ћеш се раширити на љубио Рахелу и гласно заплакао. 12 Затим
запад и на исток, на север и на југ, и преко је Јаков рекао Рахели да је он рођак њеног
тебе и преко твог потомства благословиће оца и да је Ребекин син. Она је отрчала и
се сви народи на земљи. 15 Ја сам с тобом и испричала то свом оцу.
чуваћу те целим путем којим идеш и врати- 13 Чим је Лаван чуо вест о Јакову, сину
ћу те у ову земљу, јер те нећу оставити док своје сестре, потрчао му је у сусрет. Загрлио
не учиним шта сам ти рекао.” га је, пољубио и довео у своју кућу. Тада је
16 Тада се Јаков пробуди из сна и рече: Јаков испричао Лавану све што му се дого-
„Господ је заиста на овом месту, а ја то ни- дило. 14 Онда му је Лаван рекао: „Ти си за-
сам знао.” 17 Он се уплаши и рече: „Како је иста моја кост и моје месо.” Тако је Јаков ос-
застрашујуће ово место! Ово је сигурно Бож- тао код њега месец дана.
ји дом, а ово су небеска врата.” 18 Тако је 15 Након тога, Лаван је рекао Јакову: „Да
Јаков устао рано ујутру, узео камен који му ли ћеш ми зато што си мој рођак служити ба-
је био под главом, поставио га као стуб и дава? Реци ми, шта желиш да ти буде
прелио га уљем.” 19 То место је назвао Ве- плата?” 16 Лаван је имао две кћери. Старија
тиљ,* а раније се тај град звао Луз. се звала Лија, а млађа Рахела. 17 Али Лији-
20 Јаков се заветовао: „Ако Бог буде са не су очи биле слабе, док је Рахела била ле-
мном и сачува ме на путу којим идем и ако па стаса и лепа лица. 18 Јаков је заволео
ми да хлеба да једем и одећу да се обучем, Рахелу. Зато је рекао: „Служићу ти седам го-
21 и ако се у миру вратим кући свог оца, та- дина за твоју млађу кћер Рахелу.” 19 Лаван
да ће Господ показати да је мој Бог. 22 А је на то рекао: „Боље да је дам теби него
неком другом човеку. Остани код мене.” 20
Јаков је служио за Рахелу седам година, али
*28,19 Хебрејски: „Бетел”, што значи „дом Божји”.
29,3 Дословно: „откотрљали”.
1. МОЈСИЈЕВА 29,21 - 30,24 26
то му се чинило као неколико дана, зато што умрети.” 2 Тада се Јаков разгневи на Рахелу
ју је волео. и рече јој: „Зар сам ја на месту Бога, који ти
21 Затим је Јаков рекао Лавану: „Дај ми је ускратио плод утробе?” 3 А она му рече:
моју жену, јер се завршило време мог слу- „Ево моје робиње Вале. Лези с њом и нека
жења, па да легнем с њом.” 22 Тада је Лаван роди на мојим коленима, па да и ја добијем
позвао све људе из оног места и приредио децу преко ње.” 4 Тако му је она дала за же-
гозбу. 23 Али те вечери узео је своју кћер ну своју слушкињу Валу, и Јаков је легао с
Лију и увео је код Јакова који је легао с њом. њом. 5 Вала је затруднела и родила Јакову
24 Лаван је своју слушкињу Зелфу дао својој сина. 6 Тада је Рахела рекла: „Бог је био мој
кћери Лији да јој буде слушкиња. 25 Ујутру судија и чуо је мој глас, па ми је дао сина.”
се видело да је то била Лија. Зато је рекао Зато му је дала име Дан.* 7 Рахелина слуш-
Лавану: „Шта си ми то учинио? Зар ти нисам киња Вала опет је затруднела и Јакову роди-
служио за Рахелу? Зашто си ме преварио?” ла другог сина. 8 Тада је Рахела рекла: „Же-
26 Лаван је одговорио: „Код нас није обичај стоко сам се рвала са својом сестром и побе-
да се млађа уда пре старије. 27 Прослави до дила сам!” Зато му је дала име Нефталим.*
краја ову седмицу са овом женом, па ћеш 9 Кад је Лија видела да више не рађа, узе-
онда добити и другу жену за још седам годи- ла је своју слушкињу Зелфу и дала је Јакову
на које ћеш ми служити.” 28 Јаков је тако за жену. 10 Тако је Лијина слушкиња Зелфа
поступио и прославио до краја ту седмицу с родила Јакову сина. 11 Тада је Лија рекла:
том женом, а онда му је Лаван дао и своју „Каква срећа!” Зато му је дала име Гâд.* 12
кћер Рахелу за жену. 29 Лаван је своју Затим је Лијина слушкиња Зелфа родила Ја-
слушкињу Валу дао својој кћери Рахели да кову другог сина. 13 Тада је Лија рекла: „Ка-
јој буде слушкиња. ко сам срећна! Жене ће ме звати срећном.”
30 Затим је Јаков легао и с Рахелом коју је Зато му је дала име Асир.*
волео више него Лију, и служио је код Лава- 14 Једног дана у време пшеничне жетве,
на још седам година. 31 Кад је Господ видео Рувим је у пољу нашао јабуке мандрагоре,
да Лија није вољена, учинио ју је плодном, а па их је однео својој мајци Лији. Тада Рахела
Рахела је била нероткиња. 32 Лија је за- рече Лији: „Молим те, дај ми неколико манд-
труднела, родила сина и дала му име Ру- рагора које је нашао твој син.” 15 Она јој
вим,* рекавши: „Господ је видео моју нево- одговори: „Зар ти је мало што си ми узела
љу, па ће ме сада мој муж заволети.” 33 За- мужа, па сада хоћеш да ми узмеш и мандра-
тим је опет затруднела, родила сина и рек- горе?” Рахела јој рече: „Нека зато Јаков но-
ла: „Господ је чуо да нисам вољена, па ми је ћас легне с тобом у замену за мандрагоре
дао и овога.” Зато му је дала име Симеон.* које је нашао твој син.”
34 Опет је затруднела, родила сина и рекла: 16 Кад се Јаков увече враћао из поља, Ли-
„Сад ће ми муж бити привржен, јер сам му ја му је изашла у сусрет и рекла му: „Са
родила три сина.” Зато је он добио име Ле- мном ћеш лећи, јер сам те придобила за
вије.* 35 Још једном је затруднела, родила мандрагоре које је нашао мој син.” Тако је он
сина и рекла: „Овог пута хвалићу Господа.” те ноћи легао с њом. 17 Бог је чуо Лију и
Зато му је дала име Јуда.* После тога, неко услишио је, тако да је она затруднела и Ја-
време није рађала. кову родила петог сина. 18 Тада Лија рече:
„Бог ме је наградио што сам свом мужу дала
30 Кад је Рахела видела да Јакову не ра- своју слушкињу.” Зато му је дала име Иса-
ђа децу, постала је љубоморна на своју сес- хар.* 19 Она је још једном затруднела и Ја-
тру и рекла је Јакову: „Дај ми децу или ћу кову родила шестог сина. 20 Тада Лија рече:
„Бог ми је дао леп поклон. Мој муж ће ме
напокон прихватити, јер сам му родила шест
*29,32 „Рувим” значи „гледајте, син!” 29,33 „Си- синова.” Зато му је дала име Завулон.* 21
меон” значи „чути” (у смислу: послушати, услиши-
ти). 29,34 „Левије” значи „привржен”. 29,35 „Ју-
После тога родила је кћер и дала јој име Ди-
да” значи „хваљен; слављен”. 30,6 „Дан” значи на.
„судија”. 30,8 „Нефталим” значи „моје рвање, моја 22 На крају се Бог сетио Рахеле. Бог ју је
борба”. 30,11 „Гâд” значи „срећа”. 30,13 „Асир” чуо и услишио је, учинивши је плодном. 23
значи „срећан”. 30,18 „Исахар” значи „он је награ- Она је затруднела и родила сина. Тада је
да (плата)”. 30,20 „Завулон” значи „стан, бора- рекла: „Бог је уклонио моју срамоту!” 24 За-
виште”; могуће је и значење: „прихватити, подно- то му је дала име Јосиф,* рекавши: „Господ
сити, господарити”. 30,24 Скраћени облик имена ми додаје још једног сина.”
„Јосифија”, које значи „нека Господ придода (ум-
ножи)”.
27 1. МОЈСИЈЕВА 30,25 - 31,21
25 Када је Рахела родила Јосифа, Јаков је 43 Тако је Јаков постајао све богатији, и
рекао Лавану: „Пусти ме да идем у своје ме- имао је много стоке, слушкиња и слугу, ка-
сто и у своју земљу. 26 Дај ми моје жене и мила и магараца.
моју децу, за које сам ти служио, па да идем,
јер ти добро знаш како сам ти служио.” 27 31 После неког времена Јаков је чуо како
Тада му Лаван рече: „Ако сам нашао милост Лаванови синови кажу: „Јаков је узео све
у твојим очима, остани код мене. Знам да ме што је имао наш отац, и од оног што је при-
Господ благосиља због тебе.” 28 Он још падало нашем оцу стекао је све ово богат-
рече: „Одреди плату и ја ћу ти је дати.” 29 А ство.” 2 Јаков је видео на Лавановом лицу да
Јаков му на то рече: „Добро знаш како сам он није према њему исти као раније. 3 Тада
ти служио и како сам се бринуо о твојој сто- је Господ рекао Јакову: „Врати се у земљу
ци. 30 Оно мало што си имао, пре него што својих очева и свом роду, а ја ћу бити с то-
сам дошао, сада се веома умножило, јер те бом.” 4 Тада је Јаков позвао Рахелу и Лију да
Господ благосиљао откад сам дошао. А када дођу у поље код његовог стада, 5 и рекао
ћу учинити нешто и за свој дом?” им:
31 Тада га је Лаван упитао: „Шта да ти „Видим да лице вашег оца није према мени
дам?” Јаков је одговорио: „Ништа не треба исто као раније, али је Бог мог оца са мном.
да ми даш! Ако урадиш ово што ћу ти рећи, 6 А ви саме знате да сам свом својом снагом
опет ћу пасти и чувати твоје стадо. 32 Данас служио вашем оцу. 7 А ваш отац ме је варао
ћу проћи кроз цело твоје стадо. Одвој из и мењао ми плату десет пута, али Бог му ни-
њега сваку пегаву и шарену овцу, сваког та- је дозволио да ми нанесе штету. 8 Кад би ре-
мносмеђег младог овна и сваку шарену и пе- као: ‘Нека пегаве буду твоја плата’, све што
гаву козу. Нека то од сада буде моја плата. се у стаду рађало било је пегаво, а кад би
33 А моје поштење посведочиће за мене кад рекао: ‘Нека пругасте буду твоја плата’, све
год дођеш да прегледаш моју плату. Свака што се у стаду рађало било је пругасто. 9
коза која није пегава и шарена и сваки мла- Тако је Бог узимао стоку од вашег оца и
ди ован који није тамносмеђ, а који се нађу давао је мени. 10 Једном приликом, кад се
код мене, нека се сматрају украденим.” стадо успаљивало, подигао сам очи и у сну
34 На то му Лаван рече: „Добро! Нека буде видео да су јарци који су скакали на козе
како си казао.” 35 Тог дана он је одвојио били пругасти, пегави и шарени. 11 Тада ми
пругасте и шарене јарце и све пегаве и ша- је у сну анђео Божји рекао: ‘Јакове!’ А ја сам
рене козе, све што је на себи имало нешто одговорио: ‘Ево ме.’ 12 Он је затим рекао:
бело, и све тамносмеђе младе овнове, па их ‘Подигни очи и види да су сви јарци који
је предао у руке својим синовима. 36 После скачу на козе пругасти, пегави и шарени, јер
тога се удаљио три дана хода од Јакова, који сам видео све што ти Лаван чини. 13 Ја сам
је пасао остало Лаваново стадо. Бог Ветиља, где си уљем помазао стуб и где
37 Тада је Јаков узео неколико зелених си ми се заветовао. А сада устани, иди из
прутова с дрвета брезе, бадема и платана, и ове земље и врати се у земљу у којој си
на неким местима огулио кору и тако напра- рођен’.”
вио беле пруге. 38 На крају је те прутове 14 Тада су Рахела и Лија рекле: „Зар још
које је огулио ставио у корита пред стадо, у имамо неки удео у наследству у дому свог
појила с водом, где је стадо долазило да пи- оца? 15 Зар нас он не сматра туђинкама кад
је, да би се стока успаљивала када дође да нас је продао, па једе чак и новац који је до-
пије. био за нас? 16 Јер све богатство које је Бог
39 Тако се стадо успаљивало гледајући у узео од нашег оца припада нама и нашој де-
прутове, а оно што се рађало било је пруга- ци. Зато сада уради све онако како ти је Бог
сто, пегаво и шарено. 40 Јаков је одвојио рекао.”
младе овнове, а затим је окренуо стадо пре- 17 Тада је Јаков устао и подигао своју децу
ма пругастим и тамносмеђим животињама из и жене на камиле, 18 и потерао своје стадо
Лавановог стада. Онда је одвојио на страну које је стекао у Падан-Араму. Узео је и сва
своје стадо и није га стављао с Лавановим добра која је стекао и пошао свом оцу Исаку
стадом. 41 И кад год би јача стада долази- у хананску земљу.
ла, Јаков би стављао прутове у корита пред 19 Лаван је отишао да стриже своје овце.
стадо, како би се гледајући у те прутове ста- Дотле је Рахела украла идоле који су припа-
до успаљивало. 42 А кад би стадо било сла- дали њеном оцу. 20 Јаков је преварио Ла-
бо, није их стављао. Тако су слабе увек биле вана Сиријца, јер му није рекао да ће побе-
за Лавана, а јаке за Јакова. ћи. 21 Побегао је и прешао реку Еуфрат са
1. МОЈСИЈЕВА 31,22 - 31,55 28
свим што је имао. Затим се упутио према двадесет година био сам код тебе. Твоје ов-
брдовитом подручју Галада. 22 Трећег дана це и козе нису побацивале, и ниједног овна
Лаван је чуо да је Јаков побегао. 23 Он је из твог стада нисам узео за храну. 39 Ни-
узео са собом своју браћу и кренуо у потеру када ти нисам донео растргнуту животињу
за њим, и после седам дана стигао га у брдо- већ сам ја надокнађивао штету. Што год је
витом подручју Галада. 24 Тада је Бог до- било украдено, било дању било ноћу, тра-
шао Лавану Сиријцу ноћу у сну и рекао му: жио си из моје руке. 40 Дању ме је убијала
„Пази да с Јаковом не говориш ни лепо ни врућина, а ноћу хладноћа, и сан ми је бежао
ружно.” од очију. 41 У твојој сам кући провео дваде-
25 Тако је Лаван стигао Јакова. Јаков је сет година. Четрнаест година сам ти служио
био разапео свој шатор у брдовитом подруч- за твоје две кћери и шест година за твоју
ју Галада, а и Лаван се са својом браћом стоку, а плату си ми мењао десет пута. 42
улогорио у том крају. 26 Тада је Лаван рекао Да Бог мог оца, Бог Аврамов и Онај кога се
Јакову: „Шта си то учинио? Зашто си ме пре- Исак бојао, није био са мном, ти би ме сада
варио и одвео моје кћери као да су мачем послао празних руку. Бог је видео моју нево-
заробљене? 27 Зашто си крадом отишао и љу и труд мојих руку, па те је синоћ укорио.”
преварио ме, а да ми ниси ништа рекао? Ја 43 Тада Лаван одговори Јакову: „Ове кће-
бих те отпустио с весељем и песмама, уз да- ри су моје кћери и ова деца су моја деца и
ире и харфу. 28 Ниси ми пружио прилику да ово стадо је моје стадо, и све што видиш мо-
пољубим своје унуке и своје кћери. Посту- је је и мојих кћери. Шта бих данас учинио
пио си неразумно. 29 У мојој руци је моћ да против њих или против деце коју су родиле?
вам нанесем зло, али Бог вашег оца рекао 44 Хајде сада да ја и ти склопимо савез, и
ми је синоћ: ‘Пази да с Јаковом не говориш нека он буде сведок између мене и тебе.” 45
ни лепо ни ружно.’ 30 Кад си већ отишао јер Тада је Јаков узео један камен и поставио га
си се много ужелео дома свог оца, зашто си као стуб. 46 Затим је рекао својој браћи:
онда украо моје богове?” „Скупите камења!” Они су накупили камења
31 Јаков одговори Лавану: „Уплашио сам и направили једну гомилу. После тога су је-
се па сам себи рекао: ‘Могао би да ми силом ли на тој гомили. 47 Лаван ју је назвао Је-
узме своје кћери.’ 32 А код кога нађеш своје гар-Сахадут,* а Јаков ју је назвао Галед.*
богове, тај нека више не живи. Пред нашом 48 Лаван затим рече: „Ова гомила је данас
браћом претражи шта имам код себе и узми сведок између мене и тебе.” Зато ју је Јаков
их.” Али Јаков није знао да их је Рахела укра- назвао Галед. 49 Назвао ју је и Стражарска
ла. 33 Тако је Лаван ушао у Јаковљев шатор кула, јер је Лаван још рекао: „Нека Господ
и у Лијин шатор и у шатор обе робиње, али буде стражар између мене и тебе кад један
их није нашао. На крају је изашао из Лијиног другог више не будемо видели. 50 Ако бу-
шатора и ушао у Рахелин шатор. 34 А Рахе- деш лоше поступао с мојим кћерима и ако
ла је била узела идоле и ставила их у корпу узмеш друге жене поред мојих кћери, иако
у којој су жене јахале на камилама и села на ниједан сведок није с нама, Бог је сведок из-
њих. Тако је Лаван претражио цео шатор, међу мене и тебе.” 51 Лаван још рече Јако-
али их није нашао. 35 Тада је она рекла ву: „Ево ове гомиле и ево стуба који сам по-
свом оцу: „Нека не сева гнев у очима мог дигао између мене и тебе. 52 Ова гомила је
господара што не могу да устанем пред то- сведок и овај стуб је сведочанство да нећу
бом, јер имам оно што је уобичајено код же- са злом намером прелазити преко ове гоми-
на.” Тако је он и даље пажљиво тражио идо- ле да бих ишао против тебе и да ти нећеш са
ле, али их није нашао. злом намером прелазити преко ове гомиле и
36 Тада се Јаков разгневио и почео да се овог стуба да би ишао против мене. 53 Нека
свађа с Лаваном, па му рече: „Који је мој бог Аврамов и бог Нахоров, бог њиховог оца,
преступ, који је мој грех, па ме тако жестоко суди између нас.” А Јаков се заклео Оним ко-
прогониш? 37 Сад кад си претражио све мо- га се бојао његов отац Исак.
је ствари, јеси ли нашао нешто из свог дома? 54 Затим је Јаков принео жртву на том
Стави то овде пред моју и своју браћу, па не- брду и позвао своју браћу да једу. Тако су
ка они просуде између нас двојице. 38 Ових јели и преноћили на брду. 55 Лаван је устао
рано ујутру, пољубио своју децу и своје кће-
ри и благословио их. Затим је пошао назад у
*31,47 „Јегар-Сахадут” је арамејски (сиријски) из- своје место.
раз који значи „сведок-гомила, гомила сведочан-
ства”. 31,47 „Галед” је хебрејски израз који значи
„сведок-гомила, гомила сведочанства”.
29 1. МОЈСИЈЕВА 32,1 - 33,7
12 Ово су цареви који су владали источ- 13 Исус је остарио и зашао у године. Тада
но од Јордана и које су Израелови синови му је Господ рекао: „Ти си остарио и зашао
поразили и чију су земљу заузели, од доли- у године, а још многе крајеве тек треба ос-
не Арнон па све до горе Ермон и сву Араву војити. 2 Ово је земља која је остала; цело
према истоку: 2 Аморејски цар Сион који је подручје где живе Филистеји и Гесуреји 3
живео у Есевону. Подручје над којим је вла- (од рукавца Нила источно од Египта, па све
дао обухватало је Ароир, који је уз долину до границе Акарона на северу, све се то ра-
Арнон, половину те долине и половину Гала- чунало као подручје које припада Хананци-
да све до долине Јавок, где је граница Амо- ма); подручје пет филистејских савезничких
нових синова, 3 затим Араву на истоку пре- кнезова, оних из Газе, Азота, Аскалона, Га-
ма Хинеротском мору до мора у Арави, то тар и Акарона, и подручје Авеја; 4 на југу
јест Сланог мора, према истоку у правцу сва хананска земља и Меара, која припада
Вет-Јесимота и према југу до обронака Фаз- Сидонцима, до Афека, па све до аморејске
ге. границе; 5 гевалска земља и сав Ливан пре-
4 Заузели су и подручје које је припадало ма истоку, од Вал-Гада у подножју горе Ер-
васанском цару Огу, који је преостао од Ре- мон све до границе Емата; 6 земља свих који
175 ИСУС НАВИН 13,7 - 14,7
живе у брдима, од Ливана до Мисрефота, Амонових синова све до Ароира, који је у
подручје Сидонаца. Ја ћу их отерати пред правцу Раве; 26 подручје од Есевона до Ра-
Израеловим синовима. Ту земљу раздели Из- мот-Миспе и Ветонима, и од Маханаима до
раелцима у наследство, као што сам ти запо- давирске границе; 27 а у долини Вет-Аран,
ведио. 7 Раздели сада ту земљу у наслед- Вет-Нимру, Сокот и Сафон, остали део цар-
ство на девет племена и половини Манаси- ства Сиона, есевонског цара. Јордан је био
јиног племена.” граница тог подручја све до краја Хинерот-
8 Друга половина Манасијиног племена, ског мора. Граница је била источна страна
Рувимово племе и Гадово племе добили су Јордана. 28 То је наследство Гадових сино-
своје наследство које им је Мојсије дао ис- ва по њиховим породицама и то су њихови
точно од Јордана, управо онако како им га је градови с околним местима.
дао Мојсије, Господњи слуга: 9 од Ароира, 29 Мојсије је дао наследство и половини
који се налази уз долину Арнон, затим град Манасијиног племена, половини племена
који је усред те долине и сву медевску висо- Манасијиних синова по њиховим породица-
раван до Девона; 10 све градове аморејског ма. 30 Они су добили подручје од Махана-
цара Сиона који је владао у Есевону, све до има, сав Васан, цело царство васанског цара
границе Амонових синова; 11 Галад и земљу Ога, сва Јаирова села у Васану у којима су
Гесуреја и Махатеја, сву гору Ермон и сав људи живели под шаторима, шездесет гра-
Васан до Салхе; 12 цело царство васанског дова. 31 Половина Галада и Астарот и Едра-
цара Ога који је владао у Астароту и у Ед- ин, градови Оговог царства у Васану, припа-
раину и који је остао последњи од Рефаима. ли су синовима Манасијиног сина Махира, и
Те цареве Мојсије је поразио и отерао. 13 то половини Махирових синова по њиховим
Али Израелови синови нису отерали Гесуре- породицама.
је и Махатеје, па тако становници Гесура и 32 То им је Мојсије предао у наследство
Махата све до данас живе међу Израеловим кад су били у пустим равницама Моава, ис-
синовима. точно од Јордана, према Јерихону.
14 Једино Левијевом племену није дао на- 33 Левијевом племену Мојсије није дао на-
следство. Њихово наследство су жртве које следство. Њихово је наследство Господ, Из-
се спаљују пред Господом, Израеловим Бо- раелов Бог, као што им је и обећао.
гом, као што им је и обећао.
15 Тако је Мојсије дао наследство племену 14 Ево шта су Израелови синови примили
Рувимових синова по њиховим породицама. као наследство у хананској земљи, а што су
16 Они су добили подручје од Ароира, који им свештеник Елеазар, Исус, Навинов син, и
се налази уз долину Арнон, затим град који поглавари отачких домова у племенима Из-
је усред те долине и сву медевску висора- раелових синова предали у наследство. 2
ван; 17 Есевон и околне градове који су на Жребом су разделили наследство, као што је
висоравни: Девон, Вамот-Вал, Вет-Вал-Ме- Господ заповедио преко Мојсија, на девет и
он, 18 Јасу, Кедимот, Мифат, 19 Киријат- по племена. 3 Јер је Мојсије већ раније од-
ајим, Сивму, Зарет-Сар на гори изнад доли- редио наследство за два племена и полови-
не, 20 Вет-Фегор, обронке Фазге, Вет-Је- ну племена с оне стране Јордана. Али Леви-
симот, 21 све градове на тој висоравни и јевом племену није дао наследство међу њи-
цело царство аморејског цара Сиона који је ма. 4 А од Јосифових синова постала су два
владао у Есевону и ког је Мојсије поразио, племена, Манасијино и Јефремово. Левијево
као и мадијанске поглаваре Евина, Рекема, племе није добило никакво наследство у
Сура, Ора и Реву, Сионове кнезове који су земљи, осим градова у којима ће живети и
живели у тој земљи. 22 Међу онима које су околних пашњака за њихову стоку и за њи-
Израелови синови побили мачем био је и га- хово имање. 5 Израелови синови су посту-
тар Валам, Веоров син. 23 Граница Рувимо- пили као што је Господ заповедио Мојсију и
вих синова био је Јордан. То подручје је би- разделили су земљу.
ло наследство Рувимових синова по њихо- 6 Тада су Јудини синови приступили Исусу
вим породицама и то су њихови градови с у Галгалу, и Халев, син Кенезеја Јефоније,
околним местима. рекао је Исусу: „И сам знаш шта је за мене и
24 Мојсије је дао наследство и Гадовом за тебе Господ рекао Мојсију, Божјем чове-
племену, Гадовим синовима по њиховим по- ку, у Кадис-Варни. 7 Било ми је четрдесет
родицама. 25 Они су добили ово подручје: година кад ме је Мојсије, Господњи слуга,
Јазир, све градове у Галаду, половину земље послао из Кадис-Варне да извидим земљу, и
ИСУС НАВИН 14,8 - 15,35 176
ја сам га известио онако како ми је било у сина, до обронка Јевусеј на југу, то јест до
срцу. 8 А моја браћа која су пошла са мном Јерусалима, а одатле до врха горе која пре-
улила су народу страх у срце. Али ја сам у ма западу гледа на долину Еном, а та гора се
свему слушао Господа, свог Бога. 9 Зато се налази на северном крају рефаимске доли-
Мојсије тог дана заклео: ‘Земља којом си не. 9 С врха те горе граница је ишла ка изво-
крочио припашће теби и твојим синовима ру Нефтоји, а затим према градовима на го-
као трајно наследство, јер си у свему слушао ри Ефрон. Одатле је граница ишла до Вале,
Господа, мог Бога.’ 10 И ево, Господ ме је са- то јест до Киријат-Јарима. 10 Од Вале је
чувао у животу, баш као што је и обећао. скретала на запад према гори Сир и ишла је
Прошло је четрдесет и пет година откако је до обронка горе Јарим на северу, то јест до
Господ то обећао Мојсију, док је Израел још Хасалона. Затим се спуштала до Вет-Семеса
ишао по пустињи, а ево, сада имам осамде- и ишла до Тамне. 11 Одатле је излазила на
сет и пет година. 11 Али још увек сам јак као северни обронак Акарона. Затим се пружала
што сам био оног дана када ме је Мојсије по- према Сикрону, ишла до горе Вале, а онда је
слао. Како сам тада имао снаге за рат, тако излазила на Јавнил. На крају је излазила на
имам и сада, и да идем и да се вратим. 12 море.
Зато ми сада дај ова брда која ми је Господ 12 Западна граница била је обала Великог
оног дана обећао, јер си оног дана чуо да су мора. То су биле границе Јудиних синова са
тамо Енакими и велики утврђени градови. свих страна, по њиховим породицама.
Надам се да ће Господ бити са мном и да ћу 13 Исус је, као што му је Господ запове-
их отерати, као што је Господ обећао.” дио, дао наследство Халеву, Јефонијином
13 Тада је Исус благословио Халева, Јефо- сину, међу Јудиним синовима, наиме Кири-
нијиног сина, и дао му у наследство Хеврон. јат-Арву (Арва је био Енаков отац), то јест
14 Тако је Хеврон припао Халеву, сину Кене- Хеврон. 14 Оданде је Халев отерао три Ена-
зеја Јефоније. То је његово наследство све кова сина: Сесаја, Ахимана и Талмаја, Енако-
до данас, јер је у свему слушао Господа, Из- ве потомке. 15 Затим је одатле кренуо на
раеловог Бога. 15 Хеврон се раније звао Ки- становнике Давира. (Давир се раније звао
ријат-Арва (Арва је био највећи човек међу Киријат-Сефер.) 16 Тада је Халев рекао:
Енакимима). И земља је починула од рата. „Ономе ко нападне и освоји Киријат-Сефер
даћу своју кћер Ахсу за жену.” 17 Освојио га
15 Део који је жребом припао племену Ју- је Готонило, син Кенеза, Халевовог брата.
диних синова по њиховим породицама про- Зато му је Халев дао своју кћер Ахсу за жену.
стирао се до едомске границе, пустиње Зин 18 Када је она полазила у свој дом, нагово-
и Негева на његовом јужном крају. 2 Њихо- рила је мужа да затраже једно поље од ње-
ва јужна граница почињала је од залива на ног оца. Док је седела на магарцу, пљеснула
јужном крају Сланог мора. 3 Оданде се пру- је рукама да дозове свог оца Халева. Тада ју
жала јужно на обронак Акравим, а затим је он упитао: „Шта желиш?” 19 Она му је од-
преко Зина, након чега се с југа пењала до говорила: „Благослови ме! Пошто си ми дао
Кадис-Варне, па је ишла до Есрона, а онда део земље на југу, дај ми и Гулот-Мајим.” И
се пењала до Адара и скретала према Карки. он јој је дао Горњи Гулот и Доњи Гулот.
4 Затим се пружала до Аселмона и спајала 20 То је наследство племена Јудиних сино-
се с долином реке Египат, и на крају је изла- ва по њиховим породицама.
зила на море. То је била њихова јужна гра- 21 Градови у најудаљенијем крају племена
ница. Јудиних синова према едомској граници на
5 Источна граница била је Слано море до југу били су Кавсеил, Едер, Јагур, 22 Кина,
ушћа Јордана, а северна граница морски за- Димона, Адада, 23 Кедес, Асор, Итнан, 24
лив, код ушћа Јордана. 6 Та граница се пе- Зиф, Телем, Валот, 25 Асор-Адата, Кириот-
њала до Вет-Огле и пружала се северно до Есрон, то јест Асор, 26 Амам, Сема, Молада,
Вет-Араве. Затим се пењала до камена Во- 27 Асар-Гада, Есмон, Вет-Фелет, 28 Асар-
ана, Рувимовог сина. 7 Одатле се пружала Суал, Вирсавеја, Визиотија, 29 Вала, Им,
до Давира који се налази у долини Ахор, па Асем, 30 Елтолад, Хесил, Орма, 31 Сиклаг,
је скретала на север према Галгалу, који ле- Мадмана, Сансана, 32 Леваот, Сидеим, Ајин
жи испред узбрдице Адумим, јужно од те и Римон; укупно двадесет и девет градова с
долине. Онда је граница ишла до воде Ен- њиховим околним местима.
Семес и завршавала се код Ен-Рогила. 8 33 У Шефели: Естаол, Сараја, Асна, 34 За-
Одатле је граница ишла до долине Еномовог ноја, Ен-Ганим, Тафуја, Инам, 35 Јармут,
177 ИСУС НАВИН 15,36 - 17,8
Одолам, Сохот, Азика, 36 Сагарим, Адита- 4 Тако су Јосифови синови, Манасија и Је-
јим, Гедира и Гедиротајим; четрнаест градо- фрем, добили земљу. 5 Граница Јефремових
ва с њиховим околним местима. синова по њиховим породицама, источна
37 Севан, Адаса, Мигдал-Гад, 38 Дилан, граница њиховог наследства, била је код
Миспа, Јоктеил, 39 Лахис, Воскат, Јеглон, Атарот-Адара и ишла је до Горњег Вет-
40 Хавон, Ламас, Хитлис, 41 Гедирот, Вет- Орона. 6 Оданде се пружала према мору. Од
Дагон, Нама, Макида; шеснаест градова с Михмете на северу, граница је скретала на
њиховим околним местима. исток према Танат-Силону, па је ишла даље
42 Ливна, Етер, Асан, 43 Јефта, Асна, Не- на исток према Јанохи. 7 Од Јанохе се спуш-
сив, 44 Кеила, Ахсив, Мариса; девет градова тала до Атарота и Наре, пружала се до Је-
с њиховим околним местима. рихона и на крају је излазила на Јордан. 8
45 Акарон са својим околним градовима и Од Тафује граница је ишла на запад према
местима. 46 Од Акарона према западу све долини Кани и излазила на море. То је на-
што се налази покрај Азота и његових окол- следство племена Јефремових синова по
них места. њиховим породицама. 9 Јефремовим сино-
47 Азот са својим околним градовима и вима припали су и неки градови ван њихо-
местима. Газа са својим околним градовима вог подручја који су се налазили унутар на-
и местима, све до долине реке Египат и Ве- следства Манасијиних синова, сви такви гра-
ликог мора с приобалним подручјем. дови с њиховим околним местима.
48 А у брдовитом подручју: Самир, Јатир, 10 Али они нису отерали Хананце који су
Сохот, 49 Дана, Киријат-Сана, то јест Давир, живели у Гезеру. Зато Хананци живе међу
50 Анав, Естемон, Аним, 51 Гесем, Олон и Јефремовим синовима све до данас, али су
Гилон; једанаест градова с њиховим окол- присиљени на ропски рад.
ним местима.
52 Арав, Дума, Есан, 53 Јанум, Вет-Тафуја, 17 Затим је жребом одређено подручје за
Афека, 54 Хумата, Киријат-Арва, то јест Хе- Манасијино племе, јер је он био Јосифов пр-
врон и Сиор; девет градова с њиховим окол- венац. Махир, Манасијин првенац и Галадов
ним местима. отац, био је ратник и њему су припали Галад
55 Маон, Кармил, Зиф, Јута, 56 Језраел, и Васан. 2 И остали Манасијини синови до-
Јогдеам, Заноја, 57 Каин, Гаваја и Тамна; били су жребом своје наследство по својим
десет градова с њиховим околним местима. породицама: Авијезерови синови, Хелекови
58 Алул, Вет-Сур, Гедор, 59 Марат, Вет- синови Азрилови синови, Сихемови синови,
Анот и Елтекон; шест градова с њиховим Еферови синови и Семидини синови. То су
околним местима. синови Манасије, Јосифовог сина, мушки по-
60 Киријат-Вал, то јест Киријат-Јарим и Ра- томци по њиховим породицама. 3 Салпад,
ва; два града с њиховим околним местима. син Ефера, сина Галада, сина Махира, Мана-
61 А у пустињи: Вет-Арава, Мидин, Сехаха, сијиног сина, није имао синове већ кћери ко-
62 Нивсан, Град соли и Ен-Гад; шест градо- је су се звале: Мала, Нуја, Егла, Мелхаи Тер-
ва с њиховим околним местима. са. 4 Оне су дошле пред свештеника Елеа-
63 Јудини синови нису могли да отерају Је- зара, пред Исуса, Навиновог сина, и пред по-
вусеје који су живели у Јерусалиму. Зато Је- главаре, па су им рекле: „Господ је Мојсију
вусеји живе с Јудиним синовима у Јерусали- заповедио да нам се да наследство међу на-
му све до данас. шом браћом.” Исус им је по Господњој запо-
вести дао наследство међу браћом њиховог
16 Подручје које је жребом припало Јоси- оца.
фовим синовима простирало се од Јордана 5 Манасији је припало десет делова зем-
код Јерихона до јерихонских вода с њихове ље, осим галадске и васанске земље, које су
источне стране, па преко пустиње која се с оне стране Јордана, 6 јер су и Манасијине
пружа од Јерихона према брдовитом подру- кћери добиле наследство међу његовим си-
чју Ветиља. 2 Од Ветиља, који је био део Лу- новима, а галадска земља припала је другим
за, то подручје се простирало до границе с Манасијиним синовима.
Архијанима код Атарота. 3 Затим се спушта- 7 Манасијина граница ишла је од Асира до
ло на запад до границе с Јафлитовцима, па Михмете, која је испред Сихема, а затим је
се пружало све до границе Доњег Вет-Орона скретала десно према становницима Ен-Та-
и Гезера, и на крају излазило на море. фује. 8 Земља око Тафује припала је Мана-
сији, али сама Тафуја на Манасијиној грани-
ИСУС НАВИН 17,9 - 18,17 178
ци припала је Јефремовим синовима. 9 Та а ја ћу их послати, па нека устану и прођу
граница се затим спуштала до долине Кане, земљу и нека је попишу за поделу наслед-
на југ према долини дуж које су се налазили ства, а онда нека се врате к мени. 5 Нека је
Јефремови градови што су међу Манасији- разделе међу собом на седам делова. Јуда
ним градовима. Манасијина граница ишла је нека остане на свом подручју на југу, а Јо-
северно од долине, и излазила на море. 10 сифов дом нека остане на свом подручју на
Земља јужно од те долине припадала је Је- северу. 6 Ви попишите земљу тако да има
фрему, а северно од ње Манасији. Граница седам делова. Затим тај попис донесите ова-
им је било море. На северу се Манасија гра- мо к мени, и ја ћу овде за вас бацити жреб
ничио са Асиром, а на истоку са Исахаром. пред Господом, нашим Богом. 7 Левијеви си-
11 Унутар подручја Исахара и Асира Мана- нови немају део међу вама, пошто је Гос-
сији су припадали Вет-Сан и околни градови, подње свештенство њихово наследство. Гад,
Ивлеам и околни градови, становници Дора Рувим и половина Манасијиног племена при-
и околни градови, становници Ен-Дора и мили су своје наследство источно од Јорда-
околни градови, становници Танаха и окол- на, оно што им је дао Мојсије, Господњи слу-
ни градови као и становници Мегида и окол- га.”
ни градови, три брдовита подручја. 8 Кад су се ти људи спремили да пођу,
12 Али Манасијини синови нису могли да Исус је онима који су кренули да попишу зе-
освоје те градове, тако да су Хананци оста- мљу заповедио: „Идите и прођите земљу и
ли да живе у тој земљи. 13 Кад су Израелови попишите је, а онда се вратите к мени, и ја
синови ојачали, присилили су Хананце на ћу за вас бацити жреб пред Господом овде у
ропски рад, али их нису сасвим отерали. Силому.” 9 Људи су отишли, прошли земљу,
14 Јосифови синови обратили су се Исусу: пописали је по градовима у једну књигу и
„Зашто си нам жребом одредио само једно поделили је на седам делова. Затим су се
наследство, само један део, кад смо ми мно- вратили код Исуса у логор у Силому. 10 Тада
гобројан народ јер нас је Господ све до сад је Исус за њих бацио жреб пред Господом у
благословио?” 15 Исус им је одговорио: „Кад Силому. Тако је Исус разделио земљу Изра-
сте многобројан народ, идите у шуму и искр- еловим синовима дајући свакоме његов део.
чите себи земљу у крају где живе Ферезеји и 11 Жреб је пао на племе Венијаминових
Рефаими, јер вам је брдовито подручје Је- синова по њиховим породицама, и подручје
фрема тесно.” 16 Тада су Јосифови синови које су добили жребом било је између Јуди-
одговорили: „Није нам довољно то брдовито них синова и Јосифових синова. 12 Њихова
подручје, а сви Хананци који живе у долини граница на северном крају почињала је од
имају бојна кола с гвозденим оштрицама, ка- Јордана. Затим се пењала уз северни обро-
ко они који су у Вет-Сану и околним градо- нак Јерихона до горе према западу, а завр-
вима тако и они који су у језраелској доли- шавала се код пустиње Вет-Авен. 13 Одатле
ни.” 17 Исус је тада рекао Јосифовом дому, се граница простирала до Луза, до јужног
Јефрему и Манасији: „Ви сте многобројан на- обронка Луза, то јест Ветиља. Онда се гра-
род и веома сте снажни. Није довољно да ница спуштала до Атарот-Адара на гори која
добијете само један део, 18 него ће вам при- се налази јужно од Доњег Вет-Орона. 14 За-
пасти и то брдовито подручје. Посеците шу- падна граница Венијаминовог подручја скре-
му на њему и оно ће представљати границу тала је према југу код горе која је испред
вашег подручја. Отерајте Хананце премда Вет-Орона на југу, и завршавала се код Ки-
имају бојна кола с гвозденим оштрицама и ријат-Вала, то јест Киријат-Јарима, града Ју-
премда су јаки.” диних синова. То је била западна страна.
15 Јужна граница почињала је од крајње
18 Цео збор Израелових синова окупио се тачке Киријат Јарима. Затим се пружала ка
у Силому и тамо су поставили шатор од сас- западу и ишла до извора Нефтоје. 16 Онда
танка, пошто су били покорили сву земљу. 2 се спуштала до најудаљенијег дела горе која
Али међу Израеловим синовима остало је гледа на долину Еномовог сина, која се на-
још седам племена којима није било доде- лази на северу рефаимске долине. Оданде
љено наследство. 3 Зато је Исус рекао Изра- се спуштала у долину Еном, до јевусејског
еловим синовима: „Докле ћете оклевати да обронка на југу, па се спуштала у Ен-Рогил.
кренете и заузмете земљу коју вам је дао Го- 17 Затим је ишла на север и излазила на Ен-
спод, Бог ваших праочева? 4 Изаберите из- Семес, а одатле на Гелилот, који се налази
међу себе по три човека из сваког племена, испред узбрдице Адумим, па се спуштала до
179 ИСУС НАВИН 18,18 - 19,39
камена Воана, Рувимовог сина. 18 Затим је вршавала се у долини Јефтаил. 15 Ту су
ишла на северни обронак који је испред Ара- били и Катат, Налал, Симрон, Идала и Вит-
ве, а онда се спуштала у Араву. 19 Одатле је лејем; дванаест градова с њиховим околним
ишла на северни обронак Вет-Огле и завр- местима. 16 То је било наследство Завуло-
шавала се код северног залива Сланог мора нових синова по њиховим породицама; то су
на јужном крају Јордана. То је била јужна били њихови градови с околним местима.
граница. 20 Јордан је био граница са источ- 17 Четврти жреб пао је на Исахара, на
не стране. То је било наследство Венијами- Исахарове синове по њиховим породицама.
нових синова по њиховим породицама, и то 18 Градови на њиховој граници били су Је-
су биле њихове границе. зраел, Кесулот, Сунам, 19 Аферајим, Сеон,
21 Градови племена Венијаминових синова Анахарат, 20 Равит, Кисион, Авес, 21 Ремет,
по њиховим породицама били су Јерихон, Ен-Ганим, Ен-Ада и Вет-Фасис. 22 Та грани-
Вет-Огла, Емек-Кесис, 22 Вет-Арава, Сема- ца сезала је до Тавора, Сахасиме и Вет-Се-
рајим, Ветиљ, 23 Авим, Фара, Офра, 24 Ке- меса и излазила је на Јордан. Ту је било
фар-Амона, Офнија и Гава; дванаест градо- шеснаест градова с њиховим околним мести-
ва с њиховим околним местима. ма. 23 То је било наследство племена Иса-
25 Гаваон, Рама, Вирот, 26 Миспа, Хефи- харових синова по њиховим породицама; то
ра, Моса, 27 Рекем, Јерфаил, Тарала, 28 Се- су били њихови градови с околним местима.
ла, Елеф, Јевус, то јест Јерусалим, Гаваја и 24 Пети жреб пао је на племе Асирових
Киријат; четрнаест градова с њиховим окол- синова по њиховим породицама. 25 Градови
ним местима. на њиховој граници били су Хелкат, Алија,
То је наследство Венијаминових синова по Ветен, Ахсав, 26 Аламелех, Амад и Мисал.
њиховим породицама. Граница се на западу пружала до Кармила и
до Сихор-Ливната, 27 а затим је скретала
19 Други жреб пао је на Симеона, на пле- према истоку до Вет-Дагона и пружала се до
ме Симеонових синова по њиховим породи- Завулона и северне стране долине Јефтаил,
цама. Њихово наследство било је унутар на- до Вет-Емека и Наила, а онда је ишла лево
следства Јудиних синова. 2 Њима су у нас- од Кавула, 28 а затим према Хеврону, Реову,
ледство припали Вирсавеја са Савом, Мола- Амону, Кани и све до густо насељеног Сидо-
да, 3 Асар-Суал, Вала, Асем, 4 Елтолад, Ве- на. 29 Одатле је граница скретала према Ра-
тул, Орма, 5 Сиклаг, Вет-Маркавот, Асар-Су- ми и ишла све до утврђеног града Тира. За-
са, 6 Вет-Леваот и Саруен; тринаест градова тим је скретала према Оси и излазила на мо-
с њиховим околним местима. 7 Ајин, Римон, ре у подручју Ахсива. 30 Ту су били и Ама,
Етер и Асан; четири града с њиховим окол- Афек и Реов; двадесет и два града с њихо-
ним местима, 8 и сва места око тих градова вим околним местима. 31 То је било наслед-
све до Валат-Вира, то јест јужног Рамата. То ство племена Асирових синова по њиховим
је било наследство племена Симеонових си- породицама; то су били њихови градови с
нова по њиховим породицама. 9 Симеонови околним местима.
синови добили су у наследство део подручја 32 Шести жреб пао је на Нефталимове
од Јудиних синова, јер је део који су они до- синове, на Нефталимове синове по њиховим
били био превелик за њих. Зато су Симео- породицама. 33 Њихова граница ишла је од
нови синови добили посед унутар њиховог Елафа, од великог дрвета у Сананиму, и од
наследства. Адами-Некева и Јавнила па све до Лакума, и
10 Трећи жреб пао је на Завулонове сино- излазила је на Јордан. 34 На западу је гра-
ве по њиховим породицама. Граница њихо- ница ишла према Азнот-Тавору, а одатле
вог наследства простирала се све до Сарида. према Укоку и пружала се на југу до Завуло-
11 Затим се пењала на запад према Марали на, на западу до Асира и на истоку до Јуде
и пружала се до Давасета, а одатле до доли- код Јордана. 35 Утврђени градови били су
не која је испред Јокнеама. 12 Од Сарида је Сидим, Сер, Амат, Ракат, Хинерот, 36 Адама,
скретала на исток, према сунчевом изласку, Рама, Асор, 37 Кедес, Едраин, Ен-Асор, 38
до границе Кислот-Тавора, па је ишла на Ирон, Мигдалил, Орем, Вет-Анат и Вет-Се-
Даврат и пењала се до Јафе. 13 Одатле је мес; деветнаест градова с њиховим околним
ишла на исток, према сунчевом изласку, до местима. 39 То је било наследство племена
Гат-Ефера и Ита-Касина па је излазила на Нефталимових синова по њиховим породи-
Римон и пружала се до Неје. 14 Северно од цама; то су били њихови градови с околним
ње граница је скретала према Анатону, а за- местима.
ИСУС НАВИН 20,40 - 21,13 180
40 Седми жреб пao је на племе Данових редили су Восор од Рувимовог племена, Ра-
синова по њиховим породицама. 41 Градови мот у Галаду од Гадовог племена и Голан у
на граници њиховог наследства били су Са- Васану од Манасијиног племена.
раја, Естаол, Ир-Семес, 42 Салавин, Ајалон, 9 То су били градови одређени свим Изра-
Јетла, 43 Елон, Тамна, Акарон, 44 Елтеке, еловим синовима и странцима који су живе-
Гиветон, Валат, 45 Јуд, Вани-Варак, Гат-Ри- ли међу њима, да у њих побегне свако ко не-
мон, 46 Ме-Јаркон и Ракон, где је граница намерно убије неку душу, да не би погинуо
пролазила испред Јопе. 47 Али Дановим си- од руке крвног осветника док не стане на
новима било је премало подручје које су суд пред збор.
добили. Зато су Данови синови кренули у
рат против Лесема, освојили га и све у њему 21 Поглавари отачких домова међу Леви-
побили оштрицом мача. Затим су га заузели јевим синовима приступили су свештенику
и населили се у њему. Тада су Лесем прозва- Елеазару, Исусу, Навиновом сину, и поглава-
ли Дан, по имену Дана, свог праоца. 48 То рима отачких домова у племенима Израело-
је било наследство племена Данових синова вих синова, 2 па су им у Силому, у хананској
по њиховим породицама; то су били њихови земљи, рекли: „Господ је преко Мојсија за-
градови с околним местима. поведио да нам се дају градови у којима ће-
49 Тако су завршили поделу земље по под- мо живети, као и пашњаци око њих за нашу
ручјима. Тада су Израелови синови у својој стоку.” 3 Зато су од свог наследства Израе-
средини дали наследство Исусу, Навиновом лови синови дали Левијевим синовима те
сину. 50 По Господњој заповести дали су му градове с околним пашњацима, баш као што
град који је тражио, Тамнат-Сарах у брдови- је Господ заповедио.
том подручју Јефрема. Он је обновио град и 4 Најпре је жреб пао на Катове породице.
населио се у њему. Синови свештеника Арона, из Левијевог пле-
51 То су била наследства која су свеште- мена, добили су жребом тринаест градова од
ник Елеазар, Исус, Навинов син, и поглавари Јудиног племена, Симеоновог племена и Ве-
отачких домова у племенима Израелових си- нијаминовог племена.
нова жребом разделили пред Господом у Си- 5 Осталим Катовим синовима жребом је
лому, на улазу у шатор од састанка. Тако су припало десет градова од породица Јефре-
завршили поделу земље. мовог племена, Дановог племена и од поло-
вине Манасијиног племена.
20 Тада је Господ рекао Исусу: 2 „Кажи 6 Гирсоновим синовима жребом је припало
Израеловим синовима: ‘Одредите себи гра- тринаест градова од породица Исахаровог
дове уточишта о којима сам вам говорио племена, Асировог племена, Нефталимовог
преко Мојсија, 3 да би тамо могао да побег- племена и од половине Манасијиног племе-
не убица који ненамерно, нехотице убије не- на у Васану.
ку душу. Нека вам ти градови служе као уто- 7 Мераријевим синовима по њиховим по-
чиште од крвног осветника. 4 Нека убица родицама припало је дванаест градова од
побегне у неки од њих, нека стане на град- Рувимовог племена, Гадовог племена и Заву-
ска врата и изнесе свој случај старешинама лоновог племена.
тог града. Нека га они приме код себе у град 8 Тако су Израелови синови жребом дали
и дозволе му да живи код њих. 5 Ако би Левијевим синовима те градове с њиховим
крвни осветник прогонио убицу, они не сме- околним пашњацима, као што је Господ за-
ју да га предају њему у руке, зато што је овај поведио преко Мојсија.
ненамерно убио свог ближњег, а да га није 9 Од племена Јудиних синова и племена
мрзео. 6 Он нека остане у том граду док не Симеонових синова дали су следеће градове
стане на суд пред збор и док не умре првос- који се наводе поименце, 10 а који су припа-
вештеник који буде служио у то време. Тада ли Ароновим синовима из Катових породица
убица може да се врати у свој град и у свој међу Левијевим синовима, јер је на њих пао
дом, у град из ког је побегао’.” први жреб. 11 Они су добили Киријат-Арву
7 Они су посветили Кедес у Галилеји у бр- (Арва је био Енаков отац), то јест Хеврон, у
довитом подручју Нефталима, Сихем у брдо- Јудином брдовитом подручју, и све оближње
витом подручју Јефрема и Киријат-Арву, то пашњаке. 12 А поље око тог града и околна
јест Хеврон, у Јудином брдовитом подручју. места дали су Халеву, Јефонијином сину.
8 А на подручју источно од Јордана, у бли- 13 Синови свештеника Арона добили су
зини Јерихона, на пустињској висоравни, од- Хеврон с пашњацима као град уточишта за
181 ИСУС НАВИН 21,14 - 22,7
убице, затим Ливну с пашњацима, 14 Јатир 36 Од Рувимовог племена: Восор с пашња-
с пашњацима, Естемојус пашњацима, 15 цима, Јасу с пашњацима, 37 Кедимот с паш-
Олон с пашњацима, Давир с пашњацима, 16 њацима и Мифат с пашњацима; четири гра-
Ајин с пашњацима, Јуту с пашњацима и Вет- да.
Семес с пашњацима; девет градова од та 38 Од Гадовог племена; Рамот у Галаду с
два племена. пашњацима као град уточишта за убице, за-
17 Од Венијаминовог племена: Гаваон с тим Маханаим с пашњацима, 39 Есевон с па-
пашњацима, Гавур с пашњацима, 18 Анатот шњацима и Јазир с пашњацима; укупно че-
с пашњацима и Алмон с пашњацима; четири тири града.
града. 40 Тако су Мераријеви синови по својим
19 Тако су Аронови синови, свештеници, породицама, они који су преостали од левит-
имали укупно тринаест градова с пашњаци- ских породица, жребом добили укупно два-
ма. наест градова.
20 Левитима од преосталих Катових сино- 41 Укупан број градова Левијевих синова у
ва, породицама тих Катових синова, жребом оквиру наследства Израелових синова изно-
су припали градови од Јефремовог племена. сио је четрдесет и осам градова заједно с
21 Они су добили Сихем с пашњацима у бр- пашњацима. 42 Сваки тај град имао је паш-
довитом подручју Јефрема као град уточиш- њаке око себе; сви су их имали.
та за убице, затим Гезер с пашњацима, 22 43 Тако је Господ дао Израелу сву земљу
Кивсајим с пашњацима и Вет-Орон с пашња- за коју се заклео њиховим праочевима да ће
цима; четири града. им је дати, и они су је заузели и населили се
23 Од Дановог племена: Елтеке с пашња- у њој. 44 Господ им је дао и мир на свим
цима, Гиветон с пашњацима, 24 Ајалон с па- границама њиховим, баш као што се заклео
шњацима и Гат-Римон с пашњацима; четири њиховим праочевима, тако да се ниједан
града. њихов непријатељ није могао одржати пред
25 Од половине Манасијиног племена: Та- њима. Господ им је предао у руке све њихо-
нах с пашњацима и Гат-Римон с пашњацима; ве непријатеље. 45 Од свих добрих обећања
два града. која је Господ дао Израеловом дому није ос-
26 Тако су породице осталих Катових си- тало неиспуњено ниједно обећање; сва су се
нова добиле укупно десет градова с пашња- испунила.
цима.
27 Гирсонови синови између левитских по- 22 Тада је Исус позвао Рувимово племе и
родица добили су од половине Манасијиног Гадово племе и половину Манасијиног пле-
племена Голан с пашњацима у Васану као мена, 2 па им је рекао: „Ви сте извршили све
град уточишта за убице и Вестеру с пашња- што вам је заповедио Мојсије, Господњи слу-
цима; два града. га, и послушали сте мој глас у свему што сам
28 Од Исахаровог племена: Кисион с паш- вам заповедио. 3 Нисте оставили своју бра-
њацима, Даврат с пашњацима, 29 Јармут с ћу за све ово дуго време до данашњег дана
пашњацима и Ен-Ганим с пашњацима; чети- и извршили сте оно што сте били дужни по
ри града. заповести Господа, свог Бога. 4 Сада је Гос-
30 Од Асировог племена: Мисал с пашња- под, ваш Бог, дао мир вашој браћи, као што
цима, Авдон с пашњацима, 31 Хелкат с паш- им је обећао. Зато се ви сада вратите и иди-
њацима и Реов с пашњацима; четири града. те у своје шаторе у земљу коју вам је Мој-
32 Од Нефталимовог племена: Кедес у сије, Господњи слуга, дао с оне стране Јор-
Галилеји с пашњацима као град уточишта за дана. 5 Али савесно поступајте по заповес-
убице, затим Амот-Дор с пашњацима и Кар- тима и закону који вам је прописао Мојсије,
тан с пашњацима; три града. Господњи слуга, тако што ћете волети Гос-
33 Тако су Гирсонови синови по својим по- пода, свог Бога, ходити свим његовим путе-
родицама добили укупно тринаест градова с вима, извршавати његове заповести, чврсто
пашњацима. се држати њега и служити му свим својим
34 Породице Мераријевих синова, Левити срцем и свом својом душом.”
који су преостали, добили су од Завулоновог 6 Тако их је Исус благословио и отпустио,
племена Јокнеам с пашњацима, Карту с паш- и они су отишли у своје шаторе. 7 Половини
њацима, 35 Димну с пашњацима и Налал с Манасијиног племена Мојсије је дао наслед-
пашњацима; четири града. ство у Васану, док је другој половини Исус
дао наследство поред њихове браће западно
ИСУС НАВИН 22,8 - 22,31 182
од Јордана. Кад их је Исус отпустио у њихо- с оним што је било одређено за уништење и
ве шаторе, благословио их је, 8 и рекао им: зар није гнев дошао на цео израелски збор?
„Вратите се у своје шаторе с великим благом Због његовог преступа није само он поги-
и многобројном стоком, са сребром, златом, нуо’.”
бакром, гвожђем и многим хаљинама. Поде- 21 Тада су Рувимови синови и Гадови си-
лите са својом браћом плен који сте узели од нови и половина Манасијиног племена одго-
својих непријатеља.” ворили поглаварима над хиљадама Израела-
9 Затим су Рувимови синови и Гадови сино- ца: 22 „Моћни Бог, Бог Господ, он зна и Из-
ви и половина Манасијиног племена кренули раел нека зна. Ако смо то учинили да бисмо
и отишли од других Израелових синова из се побунили и били неверни Господу, нека
Силома, који се налази у хананској земљи, и нас данас он не поштеди. 23 Ако смо себи
упутили се у галадску земљу, земљу свог подигли олтар да бисмо се одвратили од Го-
наследства коју су заузели, као што им је спода и да бисмо на њему приносили жртве
Господ заповедио преко Мојсија. 10 Кад су паљенице, приносе од жита и жртве зајед-
Рувимови синови и Гадови синови и полови- ништва, Господ ће то открити. 24 Ми смо то
на Манасијиног племена дошли на подручје учинили јер смо се бринули због нечег дру-
Јордана у хананској земљи, подигли су тамо гог. Овако смо размишљали: ‘Једног дана ва-
поред Јордана један олтар који је био велик ши синови рећи ће нашим синовима: ‘Шта ви
и веома уочљив. 11 После неког времена, имате с Господом, Израеловим Богом? 25 Го-
остали Израелови синови чули су како се го- спод је између нас и вас, Рувимових и Га-
вори: „Гле, Рувимови синови и Гадови сино- дових синова, поставио границу, наиме, Јор-
ви и половина Манасијиног племена подигли дан. Ви немате ништа с Господом.’ И тако би
су олтар на граници хананске земље на под- ваши синови навели наше синове да више
ручју Јордана, с оне стране која припада Из- немају страх од Господа.
раеловим синовима.” 12 Кад су Израелови 26 Зато смо рекли: ‘Предузмимо нешто и
синови то чули, цео збор Израелових синова подигнимо олтар, али не за жртве паљенице
сакупио се у Силому да пође у рат против нити за друге жртве, 27 него нека тај олтар
њих. буде сведок нама и вама, и нашим нараш-
13 Тада су Израелови синови послали Фи- тајима после нас да ћемо служити Господу
неса, сина свештеника Елеазара, у галадску пред лицем његовим жртвама паљеницама,
земљу к Рувимовим синовима и Гадовим си- жртвама заједништва и другим жртвама, да
новима и половини Манасијиног племена. једног дана ваши синови не би рекли нашим
14 С њим су послали и десет поглавара, по синовима: ‘Ви немате ништа с Господом.’ 28
једног поглавара отачког дома из сваког Из- Зато смо рекли: ‘Ако бисте тако нешто икада
раеловог племена, а сваки од њих био је по- рекли нама или нашим будућим нараштаји-
главар отачког дома над хиљаду Израелаца. ма, ми бисмо одговорили: ‘Погледајте овај
15 Они су дошли код Рувимових синова и Га- олтар који представља Господњи олтар који
дових синова и код половине Манасијиног су наши очеви направили, али не за жртве
племенау галадску земљу и рекли им: паљенице нити за друге жртве, већ да буде
16 „Овако каже цео Господњи збор: ‘Зашто сведок између нас и вас.’ 29 Нипошто се не
сте неверни Израеловом Богу и зашто сте се желимо бунити против Господа и одвратити
данас одвратили од Господа и подигли себи се данас од Господа градећи још један олтар
олтар бунећи се против Господа? 17 Зар нам за жртве паљенице, приносе од жита и дру-
је мало фегорског греха, од ког се ни до да- ге жртве, осим олтара Господа, нашег Бога,
нас нисмо очистили, мада је помор дошао на олтара који је пред његовим шатором!”
Господњи збор? 18 А ви се данас одвраћате 30 Кад су свештеник Финес, поглавари
од Господа. Ако се ви данас буните против збора и поглавари над хиљадама Израелаца
Господа, сутра ће се он разгневити на цео чули те речи Рувимових синова, Гадових си-
израелски збор. 19 Ако је земља коју сте нова и Манасијиних синова, било им је драго
добили заиста нечиста, пређите у земљу ко- што је тако. 31 Зато је Финес, син свеште-
ја припада Господу, у којој се налази Госпо- ника Елеазара, рекао Рувимовим синовима,
дњи шатор, па се населите међу нама. Али Гадовим синовима и Манасијиним синовима:
немојте се бунити против Господа и не чини- „Данас смо се уверили да је Господ међу на-
те од нас бунтовнике подижући себи други ма, јер нисте били неверни Господу. Изба-
олтар осим олтара Господа, нашег Бога. 20 вили сте Израелове синове из Господње ру-
Зар није Ахан, Зарин син, поступио неверно ке.”
183 ИСУС НАВИН 22,32 - 24,9
32 Тада су Финес, син свештеника Елеаза- ове добре земље коју вам је дао Господ, ваш
ра, и поглавари отишли од Рувимових сино- Бог.
ва и Гадових синова из галадске земље и 14 Ево, ја данас идем путем којим иду сви
вратили се у хананску земљу код других Из- на земљи. Добро знате свим својим срцем и
раелових синова па им пренели одговор. 33 свом својом душом да од свих добрих обећа-
Тај одговор се допао Израеловим синовима. ња која вам је дао Господ, ваш Бог, ниједно
Зато су Израелови синови благословили Бо- обећање није остало неиспуњено; сва су се
га и више нису говорили о томе да иду у рат испунила. Ниједна реч није остала неиспу-
против Рувимових синова и Гадових синова њена. 15 Као што су се на вама испуниле
да би опустошили земљу у којој су они живе- све добре речи које вам је рекао Господ, ваш
ли. Бог, тако ће Господ на вас пустити и све зле
34 Рувимови синови и Гадови синови рек- речи док вас не истреби из ове добре земље
ли су за тај олтар: „Он нам је сведок да је коју вам је дао Господ, ваш Бог. 16 То ће
Господ истинити Бог.” вам се десити ако преступите савез Господа,
свог Бога, којим вас је обавезао, и ако пође-
23 Прошло је много времена откако је Го- те за другим боговима да им служите и да им
спод Израелцима дао да почину од свих не- се клањате. Господ ће се жестоко разгневи-
пријатеља унаоколо. Исус је био остарио и ти на вас и брзо ће вас нестати из добре
зашао у године 2 и зато је сазвао цео Изра- земље коју вам је дао.”
ел, његове старешине, поглаваре, судије и
управитеље, па им је рекао: „Ја сам остарио 24 Исус је окупио сва Израелова племена
и зашао у године. 3 Видели сте све што је у Сихему и сазвао израелске старешине, по-
Господ, ваш Бог, учинио свим тим народима главаре, судије и управитеље, и они су ста-
ради вас, јер се Господ, ваш Бог, борио за ли пред Бога. 2 Тада Исус рече целом наро-
вас. 4 Ево, жребом сам вашим племенима ду: „Овако каже Господ, Израелов Бог: ‘Пре
разделио у наследство ове народе који су много времена ваши праочеви, међу њима и
преостали и све оне народе које сам истре- Тара, Аврамов и Нахоров отац, живели су с
био од Јордана до Великог мора на западу. оне стране реке,* и служили су другим бого-
5 Господ, ваш Бог, гонио их је испред вас и вима.
отерао их је ради вас, и ви сте заузели њи- 3 Касније сам узео вашег праоца Аврама с
хову земљу, као што вам је и обећао Господ, оне стране реке, провео га кроз сву хананску
ваш Бог. земљу и умножио његово потомство давши
6 Зато будите веома храбри да држите и му Исака. 4 Затим сам Исаку дао Јакова и
вршите све што је написано у књизи Мојси- Исава. Касније сам Исаву дао у наследство
јевог закона, тако да не одступате од тога ни гору Сир, а Јаков и његови синови отишли су
десно ни лево, 7 и да се не мешате с наро- у Египат. 5 Касније сам послао Мојсија и
дима који су остали међу вама. Не помињи- Арона и ударио сам Египћане невољама које
те имена њихових богова и не куните се њи- сам им нанео усред њихове земље. Затим
ма, не служите им и не клањајте им се, 8 не- сам вас извео оданде. 6 Кад сам ваше очеве
го се чврсто држите Господа, свог Бога, као извео из Египта и кад сте дошли до мора,
што сте то чинили све до данас. 9 И Господ Египћани су с бојним колима и коњаницима
ће пред вама отерати велике и моћне наро- кренули за вашим очевима према Црвеном
де. (А до данас, ниједан се човек није одр- мору. 7 Тада су ваши очеви завапили к ме-
жао пред вама.) 10 Један од вас тераће хи- ни, к Господу, и ја сам поставио таму изме-
љаду, јер ће се Господ, ваш Бог, борити за ђу вас и Египћана и сручио сам на њих море
вас, као што вам је и обећао. 11 Зато стал- које их је прекрило. Својим очима видели
но пазите на своје душе, тако што ћете воле- сте шта сам учинио у Египту. Затим сте дуго
ти Господа, свог Бога. боравили у пустињи.
12 Али ако се одвратите и прионете уз ос- 8 Онда сам вас довео у земљу Амореја који
татак оних народа који су остали међу вама су живели с оне стране Јордана, и они су вас
па склопите бракове с њима и помешате се напали. Тада сам их предао вама у руке да
с њима и они се помешају с вама, 13 добро бисте заузели њихову земљу и истребио сам
знајте да Господ, ваш Бог, више неће терати их испред вас. 9 Затим се подигао моавски
те народе испред вас, него ће вам они поста- цар Валак, Сефоров син, да ратује против
ти клопка и замка, бич на вашим боковима и
трње у вашим очима док вас не нестане из *24,2 То јест Еуфрата.
ИСУС НАВИН 24,10 - 24,33 184
Израела. Он је послао по Валама, Веоровог 25 Исус је тог дана у Сихему склопио савез
сина, да вас прокуне. 10 Али ја нисам хтео с народом и дао му пропис и закон. 26 Затим
да послушам Валама. Зато вас је он неколи- је Исус те речи написао у књигу Божјег зако-
ко пута благословио. Тако сам вас избавио на, а онда је узео велики камен и поставио
из његове руке. га тамо под једно велико дрво које је било
11 Затим сте прешли Јордан и дошли до поред Господњег светилишта.
Јерихона. Становници Јерихона, Амореји, 27 Затим је Исус целом народу рекао: „Ево,
Ферезеји, Хананци, Хетеји, Гергесеји, Јевеји овај камен биће сведок против нас, јер је
и Јевусеји, заратили су с вама, а ја сам их чуо све речи које нам је Господ рекао. Нека
дао вама у руке. 12 Пред вама сам ширио тај камен буде сведок против вас ако бисте
страх, који их је отерао испред вас, као и се одрекли свог Бога.” 28 Тада је Исус отпу-
два аморејска цара. Није то учинио ни ваш стио народ и свако је отишао на своје нас-
мач ни ваш лук. 13 Тако сам вам дао земљу ледство.
око које се нисте трудили и градове које ни- 29 После ових догађаја Исус, Навинов син,
сте градили, и у њима сте се населили. Зато Господњи слуга, умро је са сто десет година.
сада једете род од винограда и маслињака 30 Сахранили су га на подручју које је добио
које нисте садили. у наследство, у Тамнат-Сараху који се нала-
14 А сада, бојте се Господа и служите му у зи у брдовитом подручју Јефрема, северно
беспрекорности и у истини. Уклоните богове од горе Гас. 31 Израел је служио Господу
којима су ваши праочеви служили с оне док је Исус био жив и док су биле живе ста-
стране реке и у Египту, и служите Господу. решине које су надживеле Исуса и које су
15 Ако не желите да служите Господу, иза- знале све што је Господ учинио за Израел.
берите данас коме ћете служити, боговима 32 Јосифове кости, које су Израелови си-
којима су служили ваши праочеви с оне нови донели из Египта, сахранили су у Сихе-
стране реке или боговима Амореја у чијој зе- му, на пољу које је Јаков купио за сто кеси-
мљи живите. А ја и мој дом служићемо Гос- та* од синова Емора, Сихемовог оца. То по-
поду.” ље припало је у наследство Јосифовим сино-
16 На то народ одговори: „Нипошто неће- вима.
мо оставити Господа да бисмо служили дру- 33 Умро је и Елеазар, Аронов син, и сахра-
гим боговима. 17 Јер је Господ, наш Бог, из- нили су га на брду његовог сина Финеса, бр-
вео нас и наше очеве из египатске земље, из ду које је добио у брдовитом подручју Јеф-
дома робовања, и учинио је пред нашим рема.
очима те велике знакове и чувао нас је це-
лим путем којим смо ишли и међу свим наро-
дима куда смо пролазили. 18 Господ је пред
нама отерао све оне народе, то јест Амореје
који су живели у овој земљи. Ми ћемо слу-
жити Господу, јер је он наш Бог.”
19 Тада Исус рече народу: „Ви не можете
служити Господу, јер је он свет Бог, Бог који
захтева да се оданост исказује искључиво
њему. Он неће опраштати ваше бунтовниш-
тво и ваше грехе. 20 Ако будете оставили
Господа и служили туђим боговима, он ће се
окренути од вас, чиниће вам зло и истреби-
ће вас после свега добра што вам је чинио.”
21 А народ рече Исусу: „Неће бити тако;
ми ћемо служити Господу!” 22 На то Исус
рече народу: „Сами сте себи сведоци да сте
својевољно изабрали Господа да бисте му
служили.” А они рекоше: „Сведоци смо.”
23 „Зато сада уклоните туђе богове који су
међу вама и приклоните своје срце к Госпо-
ду, Израеловом Богу.” 24 А народ рече Ису-
су: „Господу, свом Богу, служићемо и његов *24,32 „Кесит” је новчана јединица непознате
глас слушаћемо!” вредности.
КЊИГА О СУДИЈАМА
Писац: Самуило
Место писања: Израел
Писање завршено: око 1100. пре н. е.
Обухвата време: 1450 - 1120. пре н. е.
упита: „Шта желиш?” 15 Она му одговори:
1 После смрти Исуса Навина, Израелови „Благослови ме! Пошто си ми дао део земље
синови упитали су Господа: „Ко ће од нас на југу, дај ми и Гулот-Мајим.” Халев јој је
први кренути на Хананце да се бори против дао Горњи Гулот и Доњи Гулот.
њих?” 2 Господ је одговорио: „Нека крене 16 Синови Кенејца, Мојсијевог таста, оти-
Јуда. Дајем земљу у његове руке!” 3 Тада је шли су са Јудиним синовима из града палми
Јуда рекао свом брату Симеону: „Пођи са у Јудејску пустињу, која је јужно од Арада.
мном у земљу која је жребом припала мени Дошли су и настанили се код народа који је
да се боримо против Хананаца, а ја ћу онда тамо живео. 17 Јуда је кренуо даље са сво-
поћи с тобом у земљу која је жребом припа- јим братом Симеоном. Они су заједно напа-
ла теби.” И Симеон је пошао с њим. ли Хананце који су живели у Сефату и униш-
4 Тако су Јудини синови кренули, и Господ тили су тај град. Зато је град назван Орма.
је у њихове руке предао Хананце и Ферезеје, 18 Јуда је затим освојио Газу с њеним под-
тако да су у Везеку побили десет хиљада љу- ручјем, Аскалон с његовим подручјем и Ака-
ди. 5 У Везеку су нашли Адони-Везека, па су рон с његовим подручјем. 19 Господ је био с
се борили против њега и поразили Хананце Јудом, тако да је он освојио брдовити крај,
и Ферезеје. 6 Адони-Везек је побегао, али али није могао да отера становнике долине
они су кренули за њим, ухватили га и одсек- пошто су имали бојна кола с гвозденим ошт-
ли му палце на рукама и на ногама. 7 Тада рицама. 20 Када су Халеву дали Хеврон, као
Адони-Везек рече: „Седамдесет царева који- што је Мојсије и обећао, он је одатле отерао
ма су били одсечени палчеви на рукама и на три Енакова сина.
ногама сакупљали су храну под мојим сто- 21 Венијаминови синови нису отерали Је-
лом. Онако како сам ја чинио, тако ми Бог вусеје који су живели у Јерусалиму. Зато Је-
враћа.” И одвели су га у Јерусалим, где је и вусеји све до данас живе у Јерусалиму с Ве-
умро. нијаминовим синовима.
8 Затим су Јудини синови напали Јеруса- 22 Јосифови синови кренули су на Ветиљ,
лим и освојили га. Његове становнике поби- и Господ је био с њима. 23 Када су Јосифови
ли су оштрицом мача, а град су спалили ват- синови пошли да извиде Ветиљ (тај град се
ром. 9 Онда су Јудини синови отишли да се раније звао Луз), 24 уходе су виделе човека
боре против Хананаца који су живели у бр- како излази из града. Они су му рекли: „По-
дима, у Негеву и у Шефели. 10 Затим су кре- кажи нам како да уђемо у град, а ми ћемо
нули на Хананце који су живели у Хеврону према теби бити милостиви.” 25 Тако им је
(Хеврон се раније звао Киријат-Арва), и по- човек показао како да уђу у град, а они су
били су Сесаја, Ахимана и Талмаја. оштрицом мача побили становнике града,
11 Одатле су кренули на становнике Дави- али тог човека и целу његову породицу пус-
ра. (Давир се раније звао Киријат-Сефер.) тили су да оду. 26 Онда је тај човек отишао
12 Тада Халев рече: „Оном ко нападне Ки- у земљу Хетеја, подигао тамо град и назвао
ријат-Сефер и освоји га даћу своју кћер Ахсу га Луз. Тако се зове све до данас.
за жену.” 13 Освојио га је Готонило, син Ке- 27 Манасија није освојио Вет-Сан и његове
неза, Халевовог млађег брата. Зато му је Ха- околне градове, а ни Танах ни његове окол-
лев дао своју кћер Ахсу за жену. 14 Када је не градове, није отерао ни становнике Дора
она полазила у свој дом, наговорила је свог и његових околних градова, ни становнике
мужа да затраже једно поље од њеног оца. Ивлеама и његових околних градова, ни ста-
Док је седела на магарцу, пљеснула је рука- новнике Мегида и његових околних градова,
ма да дозове свог оца Халева. Тада је он него су Хананци остали да живе у тој земљи.
СУДИЈЕ 1,28 - 3,1 186
28 Израел је ојачао и присилио Хананце на био је прибран својим очевима. После њих
ропски рад, али их није у потпуности отерао. дошао је други нараштај који није познавао
29 Ни Јефрем није отерао Хананце који су Господа, ни дела која је он чинио за Израел.”
живели у Гезеру, тако да су Хананци остали 11 Тако су Израелови синови почели да
да живе с њима у Гезеру. чине оно што је зло у Господњим очима и да
30 Завулон није отерао становнике Китро- служе ликовима Вала. 12 Напустили су Гос-
на ни становнике Налола, тако да су Ханан- пода, Бога својих очева, који их је извео из
ци остали да живе с њима, али су били при- египатске земље, и пошли су за другим бого-
сиљени на ропски рад. вима између богова народа који су били око
31 Асир није отерао становнике Акона, ни њих, па су им се клањали и тако вређали Го-
становнике Сидона, ни Алава, ни Ахсива, ни спода. 13 Оставили су Господа и почели да
Хелве, ни Афика ни Реова. 32 И тако је Аси- служе ликовима Вала и Астароте. 14 Тада се
рово племе живело међу Хананцима који су Господ разгневио на Израел и предао их у
остали у тој земљи, јер их нису отерали. руке пљачкашима који су их пљачкали. Пре-
33 Нефталим није отерао становнике Вет- дао их је у руке њиховим непријатељима ко-
Семеса ни становнике Вет-Аната, тако да су ји су живели око њих, тако да се више нису
живели међу Хананцима у тој земљи. Ста- могли одупрети својим непријатељима. 15
новнике Вет-Семеса и Вет-Аната присилили Куд год би пошли, Господња рука је била
су на ропски рад. против њих да им наноси зло, као што је
34 Амореји су потиснули Данове синове у Господ рекао и као што им се Господ заклео.
брдовито подручје и нису им дали да сиђу у Тако су били у великој невољи. 16 Зато им
долину. 35 Тако су Амореји остали да живе је Господ подизао судије које су их избав-
на гори Ерес, у Ајалону и Салвиму. Али Јо- љале из руку оних што су их пљачкали.
сифов дом је постао моћан тако да је Амо- 17 Али нису слушали ни своје судије, него
рејима наметнуо присилан рад. 36 Подручје су обожавали друге богове и клањали им се.
Амореја протезало се од обронка Акравим до Брзо су скренули с пута којим су ходили њи-
Селе па навише. хови праочеви, који су слушали Господње
заповести. Они нису тако чинили. 18 Када
2 Господњи анђео је дошао из Галгала у им је Господ подизао судије, Господ је био
Воким и рекао: „Извео сам вас из Египта и са сваким судијом и избављао их је из руку
довео сам вас у земљу коју сам под заклет- њихових непријатеља све време судијиног
вом обећао вашим праочевима. Још сам ре- живота. Кад је чуо њихове јецаје, Господ се
као: ‘Нећу никада раскинути свој савез с ва- сажалио на њих због оних који су их тлачи-
ма. 2 А ви не склапајте савез са становници- ли и угњетавали.
ма ове земље. Срушите њихове олтаре.’ Али 19 Када би судија умро, они би се поново
ви нисте послушали мој глас. Зашто сте тако одвратили и поступали још горе него њихо-
поступили? 3 Зато вам кажем: ‘Нећу их оте- ви очеви тако што би ишли за другим бого-
рати испред вас. Они ће вам постати замка и вима, служили им и клањали им се. Нису
њихови богови постаће вам мамац.’ одустајали од својих дела ни од свог тврдо-
4 Када је Господњи анђео изговорио ове главог понашања. 20 Тада се Господ разгне-
речи пред свим Израеловим синовима, на- вио на Израел и рекао: „Пошто је овај народ
род је гласно заплакао. 5 Зато је то место преступио мој савез који сам склопио с њи-
названо Воким.* Ту су Господу принели жр- ховим праочевима и није послушао мој глас,
тве. 21 ни ја више нећу испред њих терати ни-
6 Када је Исус отпустио народ, Израелови један народ који је остао после Исусове смр-
синови су пошли у освајање земље. Свако је ти, 22 да бих њима искушавао Израелце да
пошао да заузме своје наследство. 7 Народ видим да ли ће се држати Господњег пута и
је служио Господу док је Исус био жив и док ходити њиме, као што су то чинили њихови
су биле живе старешине које су надживеле очеви, или неће.” 23 Зато је Господ оставио
Исуса и које су виделе сва велика дела која те народе и није их одмах отерао, нити их је
је Господ чинио за Израел. 8 Исус, Навинов предао Исусу у руке.
син, Господњи слуга, умро је када је имао
сто десет година. 9 Сахранили су га на месту *2,5 „Воким” значи „они који плачу”.
које је припадало његовом наследству у
Тамнат-Аресу у брдовитом подручју Јефре- З Ово су народи којима је Господ дозволио
ма, северно од горе Гас. 10 Сав тај нараштај да остану како би искушао све Израелове си-
187 СУДИЈЕ 3,2 - 4,3
нове који нису доживели ниједан ханански нолома у Галгалу, он се вратио код цара и
рат, 2 а оставио их је само зато да би буду- рекао му: „Царе, имам за тебе једну тајну
ћи нараштаји Израелових синова, који нису поруку.” А цар рече: „Тишина!” Тада су сви
доживели тако нешто, стекли ратно искуство који су стајали уз њега отишли. 20 Аод му је
и научили да ратују: 3 пет филистејских са- пришао док је он седео у својој горњој соби
везничких кнезова, сви Хананци, затим Си- у којој је било прохладно, па му је рекао:
донци и Јевеји који су живели на гори Ли- „Имам за тебе поруку од Бога.” Тада цар ус-
ван, од горе Вал-Ермона до границе Емата. 4 таде са свог престола. 21 Онда Аод левом
Они су послужили да би се искушали Изра- руком посегну за мачем који му је био уз де-
елци и да би се видело да ли ће слушати за- сно бедро, извуче га и зари га цару у стомак.
повести које је Господ преко Мојсија дао њи- 22 Са оштрицом је ушла и дршка тако да се
ховим очевима. 5 Тако су Израелови синови сало склопило над оштрицом, јер није изву-
живели међу Хананцима, Хетејима, Амореји- као мач из стомака, и почео је да излази из-
ма, Ферезејима, Јевејима и Јевусејима. 6 мет. 23 Аод за собом затвори врата горње
Они су узимали њихове кћери за жене, а собе и закључа их, а онда изађе кроз отвор
своје су кћери давали њиховим синовима и за ваздух. 24 Тако је он отишао. Кад су до-
почели су да служе њиховим боговима. шле цареве слуге и погледале, виделе су да
7 Израелови синови су чинили оно што је су врата горње собе закључана, па су рекли:
зло у Господњим очима и заборавили су Гос- „Сигурно обавља нужду у прохладној горњој
пода, свог Бога, па су служили ликовима Ва- соби.” 25 Тако су дуго чекали да им је на
ла и обредним деблима. 8 Зато се Господ крају постало непријатно. Кад су видели да
разгневио на Израел и предао их у руке Ху- се врата горње собе не отварају, узели су
сан-Рисатајиму, цару Месопотамије. Тако су кључ и отворили, кад гле, њихов господар је
Израелови синови служили Хусан-Рисатаји- лежао мртав на земљи!
му осам година. 9 Тада су Израелови синови 26 Док су они чекали, Аод је побегао, про-
почели да призивају Господа да им помогне. шао каменоломе и склонио се у Сеират. 27
Господ им је подигао спаситеља да их изба- Када је стигао у брдовито подручје Јефрема,
ви, Готонила, сина Кенеза, млађег Халево- затрубио је у рог и Израелови синови су се
вог брата. 10 Господњи Дух је дошао на ње- спустили с њим са тих брда, а он их је пред-
га и он је судио Израелцима. Када је пошао водио. 28 Тада им рече: „Пођите за мном,
у битку, Господ је у његове руке предао Ху- јер вам Господ у руке предаје ваше непри-
сан-Рисатајима, сиријског цара, и његова је јатеље Моавце.” Они су пошли за њим и пре-
рука победила Хусан-Рисатајима. 11 Од тада секли прелазе преко Јордана наспрам Моа-
је земља била у миру четрдесет година. За- ваца, тако да нису дали никоме да пређе. 29
тим је умро Готонило, Кенезов син. Тада су побили око десет хиљада Моаваца,
12 Израелови синови су опет чинили оно јаких и храбрих људи, и нико није умакао.
што је зло у Господњим очима. Зато је Гос- 30 Тог дана Моав је потпао под Израелову
под дао Еглону, моавском цару, моћ над Из- власт и земља је била у миру осамдесет го-
раелом, јер су чинили оно што је зло у Гос- дина.
подњим очима. 13 Тако је Еглон против њих 31 После њега је Самегар, Анатов син, из-
сакупио Амонове синове и Амаличане. Тада бавио Израел, побивши шесто Филистеја бо-
су они кренули и ударили на Израел и осво- дилом* за говеда.
јили град палми. 14 Израелови синови слу-
жили су моавском цару Еглону осамнаест го- 4 После Аодове смрти, Израелови синови
дина. 15 Тада су Израелови синови почели су опет почели да чине оно што је зло у Го-
да призивају Господа да им помогне. Господ сподњим очима. 2 Господ их је предао у ру-
им је подигао спаситеља, Аода, сина Гире из ке Јавину, хананском цару који је владао у
Венијаминовог племена, који је био леворук. Асору. Заповедник његове војске био је Си-
По њему су Израелови синови послали данак сара, који је живео у незнабожачком Аросе-
моавском цару Еглону. 16 Аод је себи напра- ту. 3 Израелови синови завапили су Господу,
вио мач с две оштрице, дуг један лакат, и јер је Јавин имао деветсто бојних кола са
припасао га испод хаљине уз десно бедро. гвозденим оштрицама и двадесет година је
17 Затим је однео данак моавском цару Ег- окрутно тлачио Израелове синове.
лону, који је био веома дебео човек.
18 Када је предао данак, отпустио је људе
који су га носили. 19 Кад су дошли код каме- *3,31 Или: „останом”. У питању је штап ca метал-
ним шиљком за гоњење стоке.
СУДИЈЕ 4,4 - 5,13 188
4 У то време Израелцима је судила проро- мало воде, јер сам жедан.” Она је отворила
чица Девора, Лафидотова жена. 5 Она је мех млека и дала му да пије, а онда га је
живела под Деворином палмом између Раме опет покрила. 20 Тада јој он рече: „Стани на
и Ветиља у брдовитом подручју Јефрема. улаз у шатор, па ако неко дође и пита те:
Израелови синови одлазили су код ње на ‘Има ли ту кога?’, ти кажи: ‘Нема’!”
суд. 6 Она је послала по Варака, Авинејемо- 21 Јаиља, Еверова жена, узела је шатор-
вог сина, из Кедеса Нефталимовог и рекла ски клин и чекић у руке. Кад је Сисара од
му: „Зар није Господ, Израелов Бог, запове- умора утонуо у дубок сан, она се пришуња и
дио: ‘Иди и рашири се по гори Тавор. Са со- заби му клин у слепоочнице тако да се клин
бом узми десет хиљада људи од Нефталимо- зарио у земљу. Тако је он умро.
вих синова и од Завулонових синова, 7 а ја 22 Затим је дошао Варак, који је гонио
ћу код тебе у долину Кисон довести Сисару, Сисару. Јаиља му изађе у сусрет и рече:
заповедника Јавинове војске, његова бојна „Дођи да ти покажем човека ког тражиш.”
кола и његово мноштво, и предаћу га теби у Када је ушао код ње, гле, Сисара је лежао
руке’?” мртав, с клином међу слепоочницама.
8 Тада јој Варак рече: „Ићи ћу ако ти по- 23 Тако је тог дана Бог покорио Јавина, ха-
ђеш са мном, али ако не пођеш са мном, не- нанског цара, и предао га Израеловим сино-
ћу ићи.” 9 Она одговори: „Поћи ћу с тобом. вима. 24 Рука Израелових синова била је све
Али слава неће припасти теби на путу којим тежа за хананског цара Јавина, док га на
ћеш ићи, јер ће Господ Сисару предати јед- крају нису погубили.
ној жени у руке.” Тада је Девора устала и
отишла с Вараком у Кедес. 10 Варак је оку- 5 Тог дана су Девора и Варак, Авинејемов
пио Завулонове и Нефталимове синове у Ке- син, запевали ову песму:
десу. Десет хиљада људи пошло је за њим, а 2 „Расуше људи косе своје у Израелу,
пошла је и Девора. спремни за бој, народ се добровољно ода-
11 Евер Кенејин се одвојио од Кенеја, си- зва, благосиљајте Господа! 3 Чујте, цареви!
нова Ховава, Мојсијевог таста и улогорио се Слушајте, поглавари! Ја ћу Господу певати,
у близини великог дрвета у Сананиму, код песмом ћу хвалити Господа, Бога Израело-
Кедеса. вог. 4 Господе, кад си кренуо са Сира, кад си
12 Сисари су јавили да је Варак, Авине- пошао из Едома, земља се тресла и небеса
јемов син, дошао на гору Тавор. 13 Тада је су кишу излила, облаци су кишом лили. 5 Го-
Сисара сакупио сва своја бојна кола, девет- ре су се растопиле пред лицем Господњим, и
сто бојних кола с гвозденим оштрицама, и сам Синај пред лицем Господа, Бога Израе-
све људе који су били с њим и повео их из ловог. 6 У данима Самегара, Анатовог сина,
незнабожачког Аросета до долине Кисон. 14 у данима Јаиље, путеви су били пусти, а пут-
Тада Девора рече Вараку: „Устани, јер је ово ници су ишли путевима заобилазним. 7 Пу-
дан када ће ти Господ у руке предати Си- ста су била села израелска, пуста су била,
сару. Зар не иде Господ пред тобом?” Затим док нисам устала ја, Девора, док нисам уста-
се Варак спустио с горе Тавор с десет хиља- ла као мајка у Израелу. 8 Богове нове они су
да људи који су пошли за њим. 15 Господ је изабрали. Рат је тада био на вратима. Ни
створио пометњу у Сисариној војсци и ошт- штит ни копље нису се видели међу четрде-
рицом Вараковог мача уништио Сисару, сва сет хиљада у Израелу. 9 Срце је моје са из-
његова бојна кола и сву његову војску. На раелским заповедницима, који су се добро-
крају је Сисара сишао с кола и побегао пе- вољно јавили између народа. Благосиљајте
шице. 16 А Варак је кренуо у потеру за бој- Господа. 10 Ви што на риђим магарицама ја-
ним колима и војском све до незнабожачког шете, што на раскошним ћилимима седите, и
Аросета. Тако је сва Сисарина војска пала од путевима идете, размислите! 11 Чули су се
оштрице мача. Нико није преживео. гласови оних који воду деле на појилишти-
17 Сисара је пешице побегао до шатора ма. Набрајали су тамо праведна дела Госпо-
Јаиље, жене Евера Кенејца, јер је Јавин, цар дња, праведна дела његовог народа који
Асора, био у миру с домом Евера Кенејца. 18 живи у израелским селима. Тада је Господ-
Тада је Јаиља пошла у сусрет Сисари и ре- њи народ на врата сишао. 12 Пробуди се,
кла му: „Сврати, господару, сврати код мене. Девора, пробуди се! Пробуди се, пробуди се
Не бој се.” Он је дошао код ње у шатор, а и песму запевај! Устани, Вараче, и одведи
она га је покрила једним покривачем. 19 Он заробљенике своје, сине Авинејемов! 13 Та-
јој тада рече: „Молим те, дај ми да попијем да су преживели сишли к великашима. На-
189 СУДИЈЕ 5,14 - 6,15
род Господњи к мени је сишао да се против Тако је земља била у миру четрдесет годи-
јунака бори. 14 Они који су пореклом од Је- на.
фрема дошли су у равницу, они су с тобом,
Венијамине, међу народом твојим. Од Махи- 6 Израелови синови су поново почели да
ра су заповедници изашли, од Завулона они чине оно што је зло у Господњим очима. За-
што се писарским прибором служе. 15 Кне- то их је Господ предао у руке Мадијанцима
зови Исахарови с Девором су били, Исахар, на седам година. 2 Рука Мадијанаца била је
као и Варак, у равницу је пешице послан тешка над Израелом. Израелови синови су
био. Дуго се колебало срце синова Рувимо- због Мадијанаца начинили себи подземна
вих. 16 Зашто си сео међу бисаге, и слушаш складишта у брдима и склањали се по пећи-
како пастир фрулу стаду свира? Дуго се ко- нама и врлетима. 3 Када би Израелци засе-
лебало срце синова Рувимових. 17 Галад је јали њиве, дошли би Мадијанци, Амаличани
остао с оне стране Јордана. А зашто је Дан и народи са истока и напали их. 4 Они би се
тада на бродовима био? Асир је доконо на улогорили на њиховој земљи и уништили
обали седео, и у пристаништима својим жи- усеве са земље све до Газе. Не би оставили
вео. 18 Завулон је народ који је душу своју у Израелу ни хране, ни ситне стоке, ни гове-
смрти излагао, а тако и Нефталим, на узви- да, ни магараца. 5 Долазили су са својом
шењима у пољу. 19 Цареви су у бој пошли. стоком и са својим шаторима. Било их је та-
Тада су се ханански цареви борили у Танаху, ко много као скакаваца; није било броја ни
код вода мегидских, али сребра нису запле- њима ни њиховим камилама. Долазили су у
нили. 20 С неба су се звезде бориле, са ста- земљу да је униште. 6 Тако је због Мадија-
за својих бориле су се против Сисаре. 21 Во- наца Израел упао у велику беду, па су Из-
де Кисона све су их однеле, воде прадавне, раелови синови почели да призивају Госпо-
воде Кисона. Душо моја, силнике си газила. да да им помогне.
22 Тада се зачуо топот коња, силовита јур- 7 Када су због Мадијанаца Израелови си-
њава пастува. 23 ‘Прокуните Мироз’, рекао нови призвали Господа да им помогне, 8
је анђео Господњи. ‘Проклињите становнике Господ је послао Израеловим синовима јед-
његове, јер нису Господу у помоћ притекли, ног човека, пророка, и рекао им: „Овако ка-
с јунацима нису помогли Господу.’ 24 Благо- же Господ, Израелов Бог: ‘Ја сам вас извео
словљена била Јаиља, жена Евера Кенејца, из Египта и избавио сам вас из дома робова-
више од свих жена, благословљена била ви- ња. 9 Избавио сам вас из египатске руке и из
ше од свих жена у шаторима. 25 Тражио је руку свих ваших тлачитеља и терао сам их
воду, млека му је дала. У велику скупоцену испред вас и дао сам вам њихову земљу. 10
чинију налила му је киселог млека. 26 Руком Још сам вам рекао: ‘Ја сам Господ, ваш Бог.
је својом за шаторским клином посегнула, и Не служите боговима Амореја у чијој земљи
десницом својом за маљем. Ударила је Сиса- живите.’ Али ви нисте послушали мој глас.”
ру и главу му је пробола, слепоочнице му је 11 Затим је дошао Господњи анђео и сео
смрскала и пробила. 27 Пред ногама њеним под велико стабло у Офри које је припадало
срушио се, пао је, сручио се. Пред ногама Јоасу из Авијезерове породице. Његов син
њеним срушио се, пао је. Како се срушио, Гедеон вршио је пшеницу у винској преси да
тако је мртав остао. 28 На прозору је била би је што пре склонио од Мадијанаца. 12 Та-
мајка Сисарина, кроз прозорску решетку по- да му се појави Господњи анђео и рече му:
гледом га је тражила и говорила: ‘Зашто ко- „Господ је с тобом, храбри јуначе.” 13 А Ге-
ла његових нема тако дуго? Зашто касни то- деон га упита: „Опрости, господару, али ако
пот запреге његове?’ 29 Мудре племкиње је Господ с нама, зашто нас је снашло све
њене одговориле су јој, а и сама је себи го- ово и где су сва његова чуда о којима су нам
ворила: 30 ‘Зар нису плен нашли па га деле, причали наши очеви кад су говорили: ‘Зар
по девојку, две девојке на сваког човека, нас Господ није извео из Египта?’ Али сад
тканине разнобојне запленили су за Сисару, нас је Господ напустио и предао нас у руке
тканине разнобојне запленили су, хаљину Мадијанцима.” 14 Тада се Господ окрену
везену, тканину обојену, две хаљине везене, према њему и рече: „Ти си снажан и избави-
да буду украс око врата онима што су плен ћеш Израел из мадијанских руку. Не шаљем
узели?’ 31 Нека тако пропадну сви непри- ли те ја?” 15 А Гедеон га упита: „Опрости,
јатељи твоји, Господе, а они који те воле Господе, али чиме ћу избавити Израел? Ево,
нека буду као сунце кад у својој снази гра- моја породица је најмања у Манасијином
не.” племену, а ја сам најнезнатнији у кући свог
СУДИЈЕ 6,16 - 7,5 190
оца.” 16 Али Господ му одговори: „Ја ћу бити но дебло које је било поред њега.” 31 Јоас је
с тобом и зато ћеш побити Мадијанце као да свима који су устали против њега рекао:
су један човек.” „Зар ћете ви бранити Вала? Зар ћете га ви
17 Тада Гедеон рече: „Ако сам нашао ми- спасти? Ко стане на његову страну, нека се
лост у твојим очима, дај ми знак по коме ћу још овог јутра погуби. Ако је Baл прави бог,
знати да заиста ти говориш са мном. 18 Мо- нека се сам брани зато што му је неко сру-
лим те, остани овде, а ја идем да ти донесем шио олтар.” 32 Тог дана он је Гедеону дао
дар и ставим га пред тебе.” А он му одгово- име Јеровал,* рекавши: „Нека се Вал сам
ри: „Седећу овде док се не вратиш.” 19 Тада брани јер му је неко срушио олтар.”
је Гедеон отишао и припремио јаре и заме- 33 Сви Мадијанци, Амаличани и народи са
сио бесквасне хлебове од једне ефе брашна. истока окупили су се као један, прешли у
Месо је ставио у корпу, а чорбу је сипао у језраелску долину и тамо се улогорили. 34
лонац, па је то донео код њега под велико Господњи Дух обузео је Гедеона и он је за-
стабло и поставио. трубио у рог, а Авијезерова породица се оку-
20 Тада му анђео Божји рече: „Узми месо и пила око њега. 35 Затим је послао гласнике
бесквасне хлебове, па их стави на ону вели- по целом Манасијином племену па су се и
ку стену, а чорбу проспи.” Он учини тако. 21 они окупили око њега. Послао је гласнике и
Тада Господњи анђео пружи врх штапа који по Асировом, Завулоновом и Нефталимовом
је држао у руци и додирну месо и бесквасне племену, па су и они изашли пред њега.
хлебове. Из стене плану ватра која спали 36 Тада Гедеон рече Богу: „Ако ћеш преко
месо и бесквасне хлебове, а Господњи анђео мене избавити Израел, као што си и обећао,
нестаде испред његових очију. 22 Тада Ге- 37 ево, оставићу руно на гумну. Ако роса бу-
деон схвати да је то био Господњи анђео. де само на руну, а сва земља буде сува, онда
Онда рече: „Јао, Господе! Видео сам анђе- ћу знати да ћеш преко мене избавити Изра-
ла твога, Господе, лицем у лице!” 23 А Гос- ел, као што си и обећао.” 38 Тако је и било.
под му рече: „Мир теби. Не плаши се. Нећеш Када је сутра рано устао, исцедио је руно у
умрети.” 24 Гедеон је на том месту саградио ком је било толико росе да је њоме напунио
Господу олтар који све до данас носи име једну велику посуду. 39 Гедеон поново рече
Јахве-Шалом.* Он још увек стоји у Офри, ко- Богу: „Немој се гневити на мене, већ ми до-
ја припада Авијезеровој породици. пусти да још једном проговорим. Молим те,
25 Те ноћи Господ му рече: „Узми јунца од допусти ми још једном да проверим шта ће
свог оца, другог јунца од седам година, и бити с руном. Молим те, нека само руно буде
сруши Валов олтар који има твој отац и по- суво, а по свој земљи нека буде роса.” 40
сеци обредно дебло које је поред њега. 26 Бог је те ноћи тако и учинио. Само је руно
Затим подигни олтар Господу, свом Богу, на било суво, а по свој земљи била је роса.
врху овог утврђења, слажући камење у ре-
дове. Онда исеци обредно дебло и на тим 7 Јеровал, то јест Гедеон, и цео народ који
дрвима принеси тог другог јунца као жртву је био с њим, устали су рано и улогорили се
паљеницу.” 27 Тада Гедеон узе десет људи код извора Арода. Мадијански логор налазио
од својих слугу и учини како му је Господ се северно од њих, у подножју брда Морех,
рекао. Али пошто се бојао дома свог оца и у долини. 2 Господ је рекао Гедеону: „С то-
људи из града, није то учинио дању, већ но- бом је превише народа и зато им нећу пре-
ћу. дати у руке Мадијанце. Израел би се могао
28 Када су сутрадан људи из града као и хвалити и говорити ми: ‘Моја ме је рука из-
обично рано устали, гле, Валов олтар је био бавила. 3 А сада, огласи да чује народ: ‘Ko
срушен и обредно дебло поред њега посече- се боји и кога је страх, нека се врати’.” Ге-
но, а онај јунац био је принесен на новом ол- деон их је искушао, тако да се вратило два-
тару. 29 Тада су једни друге питали: „Ко је десет и две хиљаде људи, а десет хиљада их
то урадио?” И почели су да се распитују и да је остало.
траже. На крају су рекли: „То је урадио Ге- 4 Али Господ рече Гедеону: „Још увек је
деон, Јоасов син.” 30 Тада су људи из града превише народа. Одведи их на воду, па ћу
рекли Јоасу: „Изведи свог сина да се погуби, их ја тамо искушати. За кога ти кажем: ‘Овај
јер је срушио Валов олтар и посекао обред- ће ићи с тобом’, тај ће ићи с тобом, а за кога
ти кажем: ‘Овај неће ићи с тобом’, тај неће
ићи.” 5 Тако је одвео народ на воду.
*6,24 „Јахве-Шалом” значи „Господ је мир”. 6,32
„Јеровал” значи „нека се Вал брани”.
191 СУДИЈЕ 7,6 - 8,9
Тада Господ рече Гедеону: „Сваког ко лап- бијају крчаге. У левој руци су држали бакље,
ће воду језиком као што пас лапће одвоји на а у десној рогове у које су трубили па су по-
страну, а тако и сваког ко клекне на колена викали: „Мач Господњи и Гедеонов!” 21 Они
да пије.” 6 Оних што су лаптали, приносећи су стајали око логора, сваки на свом месту,
руком воду к устима, било је триста. Сви ос- а сви у логору су се смели и почели да вичу
тали клекнули су на колена да пију воду. и беже. 22 Триста људи је трубило у рогове,
7 Тада Господ рече Гедеону: „Избавићу вас а Господ је учинио да људи у целом логору
с ових триста људи који су лаптали воду и дигну мач један на другог. Људи из логора
предаћу Мадијанце у ваше руке. Сви остали су се разбежали све до Вет-Асете, према Зе-
нека се врате, сваки у своје место.” 8 Тако су рерату, до границе Авел-Меола код Тавата.
од њих узели храну и рогове, а онда је све 23 Израелци из Нефталимовог и Асировог
те Израелце послао кући. Задржао је триста племена, и сви из Манасијиног племена са-
људи. Мадијански логор био је испод њега у купили су се и кренули у потеру за Мадијан-
долини. цима. 24 Гедеон је послао гласнике по це-
9 Те ноћи Господ му рече: „Устани, напад- лом брдовитом подручју Јефрема и поручио
ни логор, јер ти га предајем у руке. 10 А ако им: „Сиђите пред Мадијанце и пресеците им
се бојиш, сиђи са својим слугом Фуром и из- прелазе преко река све до Ветваре и преко
види логор. 11 Слушај шта говоре, па ћеш Јордана. Тако су се сакупили сви људи из Је-
се охрабрити и напашћеш логор.” Тада су он фремовог племена и пресекли прелазе пре-
и његов слуга Фура сишли до првих бојних ко река све до Ветваре и преко Јордана. 25
редова у логору. Заробили су и два мадијанска кнеза, Орива
12 Мадијанци, Амаличани и сви народи са и Зива. Орива су убили на Оривовој стени, а
истока раширили су се по долини. Било их је Зива су убили код Зивове винске пресе. Про-
много као скакаваца, а њихових камила било гонили су Мадијанце и донели су Оривову и
је као песка на морској обали. 13 Када је Ге- Зивову главу Гедеону у подручје око Јорда-
деон дошао, један човек је причао сан свом на.
другу: „Сањао сам како се јечмена погача
котрљала према мадијанском логору. Дошла 8 Тада су људи из Јефремовог племена ре-
је до једног шатора и погодила га тако да је кли Гедеону: „Шта си нам то учинио, што нас
пао, све се испревртало и он се срушио.” 14 ниси позвао кад си пошао у бој против Ма-
Друг му је одговорио: „То није ништа друго дијанаца?” Зато су били веома љути и хтели
него мач Израелца Гедеона, Јоасовог сина. су да започну свађу с њим. 2 Гедеон им ре-
Бог му је предао у руке Мадијанце и сав овај че: „Шта сам ја то учинио у поређењу с ва-
логор.” ма? Није ли Јефремово пабирчење боље од
15 Када је Гедеон чуо шта је онај човек Авијезерове бербе? 3 Вама је Бог у руке пре-
сањао, као и тумачење тог сна, пао је ничи- дао мадијанске кнезове Орива и Зива, а шта
це. Затим се вратио у израелски логор и ре- сам ја учинио у поређењу с вама?” Када им
као: „Устаните, јер вам Господ предаје у ру- је то рекао, утишао се њихов бес према ње-
ке мадијански логор.” 16 Онда је триста љу- му.
ди разделио у три чете, свима је у руке дао 4 Тако је Гедеон с триста људи дошао до
рогове, празне велике крчаге и у њима ба- Јордана и прешао га. Иако су били уморни,
кље. 17 Тада им рече: „Гледајте на мене и наставили су с потером. 5 После је рекао
чините исто што и ја. Кад дођем до логора, људима у Сокоту: „Молим вас, дајте хлеба
радите оно што ја будем радио. 18 Кад ја и људима који иду за мном, јер су уморни, а ја
сви који буду са мном затрубимо у рогове, гоним Зевеја и Салмана, мадијанске цареве.”
онда и ви затрубите у рогове свуда око лого- 6 Али кнезови Сокота су рекли: „Зар су Зевеј
ра и вичите: ‘Мач Господњи и Гедеонов’!” и Салман већ у твојим рукама па да твојој
19 Гедеон и сто људи који су били с њим војсци дамо хлеба?” 7 Тада је Гедеон одго-
дошли су до логора на почетку средње ноћ- ворио: „Због овог ћу пустињским трњем и
не страже,* баш кад су се мењале страже. бодљикавим гранама раскидати месо на ва-
Почели су да трубе у рогове и да разбијају шем телу кад ми Господ преда у руке Зевеја
крчаге које су држали у рукама. 20 Тако су и Салмана.” 8 Одатле је отишао у Фануил, и
три чете почеле да трубе у рогове и да раз- то исто затражио од људи из Фануила, али
су му они одговорили исто као и људи из
Сокота. 9 Зато је и људима у Фануилу рекао:
*7,19 Средња ноћна стража трајала је отприлике
од 22 сата до 2 сата.
СУДИЈЕ 8,10 - 9,5 192
„Кад се вратим као победник, срушићу ову „Једино вас молим да ми свако од вас да ал-
кулу.” ку за нос од свог плена.” (Поражени су носи-
10 Зевеј и Салман били су у Каркору са ли златне алке у носу, јер су били Исмаил-
својом војском, око петнаест хиљада људи ци.) 25 А они одговорише: „Радо ћемо ти их
који су остали од све војске народа са исто- дати.” Тако су раширили огртач и сваки од
ка. Дотад је већ било пало сто и двадесет њих је бацио на њега алку за нос од свог
хиљада људи наоружаних мачем. 11 Гедеон плена. 26 Тежина тих златних алки које је
је отишао путем којим пролазе они што живе затражио износила је хиљаду и седамсто си-
под шаторима, источно од Навава и Јогвеје, кала* злата, осим украса у облику месеца,
и ударио је на логор док је логор био не- минђуша и хаљина од вуне пурпурне боје
спреман за напад. 12 Када су Зевеј и Салман које су носили мадијански цареви и осим
побегли, он је одмах кренуо у потеру за њи- огрлица које су висиле камилама око врата.
ма. Заробио је та два мадијанска цара, Зеве- 27 Гедеон је од тога начинио свештенички
ја и Салмана, а у сав логор унео је страх. ефод* и изложио га у свом граду Офри. Ту је
13 Када се Гедеон, Јоасов син, враћао из цео Израел обожавао ефод и то је била зам-
битке преко успона који води на Херес, 14 ка Гедеону и његовом дому.
на путу је заробио једног младића из Сокота 28 Тако су Мадијанци били покорени пред
и почео да га испитује. Младић му је попи- Израеловим синовима и више нису подизали
сао имена кнезова и старешина из Сокота, главу. У данима Гедеона земља је била у ми-
седамдесет и седам људи. 15 Тада је Гедеон ру четрдесет година.
отишао код људи из Сокота и рекао им: „Ево 29 Јеровал, Јоасов син, отишао је и живео
Зевеја и Салмана због којих сте ми се овако у својој кући.
ругали: ‘Зар су Зевеј и Салман већ у твојим 30 Пошто је имао много жена, Гедеону се
рукама па да морамо дати хлеб твојим изне- родило седамдесет синова. 31 Његова ино-
моглим људима’?” 16 Тада је ухватио град- ча* која је живела у Сихему родила му је си-
ске старешине и узео пустињско трње и бод- на. Он му је дао име Авимелех. 32 Гедеон,
љикаве гране па је њима казнио људе из Јоасов син, умро је у дубокој старости и са-
Сокота. 17 Кулу у Фануилу је срушио, а љу- храњен је у гробу свог оца Јоаса у Офри, ко-
де у граду побио. ја припада Авијезеровој породици.
18 Онда је упитао Зевеја и Салмана: „Как- 33 Када је Гедеон умро, Израелови синови
ви су били људи које сте побили на Тавору?” су поново обожавали Вале и поставили су
А они одговорише: „Били су такви као ти, себи за бога Вал-Верита. 34 Израелови си-
сваки је изгледао као царски син.” 19 Он им нови нису се обазирали на Господа, свог Бо-
на то рече: „То су била моја браћа, синови га, који их је избављао из руку свих непри-
моје мајке. Тако жив био Господ, да сте им јатеља који су били око њих. 35 Нису узвра-
поштедели живот, не бих вас убио!” 20 Тада тили добротом дому Јеровала, то јест Гедео-
је рекао свом првенцу Јетеру: „Иди и погуби на, за све добро које је он учинио за Израел.
их.” Али младић није извукао свој мач јер се
бојао, пошто је био још млад. 21 Зато Зевеј 9 Авимелех, Јеровалов син, отишао је у Си-
и Салман рекоше: „Устани ти на нас, јер ка- хем код браће своје мајке и рекао је њима и
кав је човек, таква му је и снага.” Тада је Ге- целој родбини с мајчине стране: 2 „Молим
деон устао и погубио Зевеја и Салмана и вас, кажите свим становницима Сихема:
узео украсе у облику месеца с вратова њихо- ‘Шта вам је боље, да над вама влада седам-
вих камила. десет људи, сви Јеровалови синови, или да
22 Затим су Израелци рекли Гедеону: „Вла- над вама влада један човек? Сетите се да
дај над нама, ти и твој син и твој унук, јер си сам ја ваша кост и ваше месо’.”
нас избавио из мадијанских руку.” 23 Али Ге- 3 Тако су браћа његове мајке пренела све
деон им рече: „Нећу ја владати над вама, његове речи свим становницима Сихема и
нити ће мој син владати над вама. Господ ће њихово срце се приклонило Авимелеху, јер
владати над вама.” 24 Гедеон им још рече: су рекли: „Он је наш брат.” 4 Дали су му се-
дамдесет сребрника из Вал-Веритовог хра-
*8,26 Види додатак на крају књиге. 8,27 По свему ма, чиме је Авимелех унајмио беспослене и
судећи, то је био део одеће сличан кецељи који се дрске људе, који су му се придружили. 5
састојао од предњег и задњег дела. 8,31 Иноча је Затим је отишао у дом свог оца у Офри и на
жена у полигамном браку коју муж узима поред једном камену побио своју браћу, Јеровало-
своје праве супруге (то јест правих супруга) и која
има нижи статус од праве супруге.
193 СУДИЈЕ 9,6 - 9,40
ве синове, седамдесет људи. Али остао је Јо- леха и становника Сихема, и становници Си-
там, најмлађи Јеровалов син, јер се сакрио. хема су изневерили Авимелеха. 24 То је би-
6 Касније су се окупили сви становници ло зато што је требало да се освети злочин
Сихема и сви становници Мила те су отишли почињен над седамдесет Јеровалових сино-
и код великог дрвета, код стуба који је ста- ва и да њихова крв падне на њиховог брата
јао у Сихему, поставили Авимелеха за цара. Авимелеха, јер их је убио, и на становнике
7 Када су то јавили Јотаму, он је отишао и Сихема, јер су му помогли да убије своју бра-
стао наврх горе Гаризим и повикао на сав ћу. 25 Становници Сихема поставили су му
глас: „Чујте ме, становници Сихема, а и нека заседе по горским врховима и пљачкали су
Бог чује вас! сваког ко би прошао поред њих оним путем.
8 Једном су пошла стабла да помажу себи За то је сазнао Авимелех.
цара. Тако су рекла маслини: ‘Буди нам ти 26 Онда је Гал, Еведов син, дошао са сво-
цар.’ 9 Али маслина им је одговорила: ‘Зар јом браћом и прешао у Сихем. Становници
да се одрекнем свог уља које је на славу Бо- Сихема с поуздањем су му се приклонили.
гу и људима, па да се њишем над другим 27 По обичају су отишли у поље да беру
стаблима?’ 10 Затим су стабла рекла смокви: грожђе у својим виноградима, газе га и весе-
‘Дођи ти па нам буди цар.’ 11 Али смоква им ле се, а онда су отишли у храм свог бога да
је рекла: ‘Зар да се одрекнем своје сласти и једу, пију и проклињу Авимелеха. 28 Тада
свог доброг плода, па да се њишем над дру- Гал, Еведов син, рече: „Ко је Авимелех? Зар
гим стаблима?’ 12 Онда су стабла рекла ви- није он Јеровалов син? И ко је Зевул, његов
новој лози: ‘Дођи ти да нам будеш цар.’ 13 А повереник у Сихему? Зашто њима да служи-
винова лоза им је одговорила: ‘Зар да се од- мо? Боље да служите људима Емора, Сихе-
рекнем своје шире које прија Богу и људима, мовог оца. Зашто да служимо Авимелеху? 29
па да се њишем над другим стаблима?’ 14 Када би овај народ био под мојом руком,
На крају су сва стабла рекла трновитом гр- свргнуо бих Авимелеха.” И поручио је Ави-
му: ‘Дођи ти да нам будеш цар.’ 15 А трно- мелеху: „Сакупи велику војску па крени у
вити грм је одговорио стаблима: ‘Ако заиста бој.”
желите да ме помажете за цара, дођите и 30 Када је Зевул, градски кнез, чуо речи
склоните се у мој хлад. А ако нећете, нека Гала, Еведовог сина, веома се разгневио. 31
изађе ватра из трновитог грма и прогута ли- Зато је у тајности послао гласнике Авиме-
ванске кедрове.’ леху, и поручио му: „Ево, Гал, Еведов син, и
16 А сада, ако сте исправно и поштено пос- његова браћа дошли су у Сихем и сада буне
тупили када сте Авимелеха поставили за ца- град против тебе. 32 Зато ти и твоји људи
ра, ако сте учинили добро Јеровалу и њего- устаните ноћу и поставите заседу у пољу. 33
вом дому и ако сте му учинили како је заслу- А рано ујутру, кад огране сунце, устани и
жио по ономе што је чинио - 17 јер се мој удари на град. Када он и његови људи изађу
отац борио за вас и своју душу је изложио на тебе, учини с њим шта желиш.”
опасности да би вас избавио из руку Мади- 34 Тако су Авимелех и сви они који су били
јанаца, 18 а ви сте данас устали на дом мог с њим устали ноћу и поставили око Сихема
оца и на једном камену сте побили његове заседу распоредивши људе у четири чете.
синове, седамдесет људи, и поставили сте 35 Гал, Еведов син, изашао је и стао на
Авимелеха, сина његове робиње, за цара градска врата. Тада су Авимелех и његови
над становницима Сихема само зато што је људи изашли из заседе. 36 Чим их је Гал
он ваш брат - 19 дакле, ако сте данас посту- угледао, рече Зевулу: „Гле, људи силазе с
пили исправно и поштено према Јеровалу и горских врхова.” А Зевул му одговори: „Од
његовом дому, радујте се с Авимелехом, а и сенки с гора чини ти се да видиш људе.”
он нека се радује с вама. 20 Али ако нисте, 37 Гал опет рече: „Гле, људи силазе с уз-
нека изађе ватра од Авимелеха и прогута вишице која је усред земље, а једна чета до-
становнике Сихема и становнике Мила, и не- лази путем од великог дрвета Меоненима.”
ка изађе ватра од становника Сихема и од 38 На тому Зевул одговори: „Где су сада
становника Мила и прогута Авимелеха.” твоје речи којима си се хвалио: ‘Ко је Ави-
21 Тада је Јотам отишао и побегао у Вир мелех да му служимо?’ Зар нису ово људи
где је и остао због свог брата Авимелеха. које си ти одбацио? Изађи сад и бори се про-
22 Авимелех је три године охоло владао тив њих.”
као кнез над Израелом. 23 Тада је Бог допу- 39 Гал је био на челу становника Сихема и
стио да дух раздора завлада између Авиме- кренуо је у борбу против Авимелеха. 40 Али
СУДИЈЕ 9,41 - 10,18 194
Авимелех га је потерао па је он побегао
пред њим. Многи су падали мртви, све до 10 После Авимелеха устао је Тола, син
градских врата. Фуве, Додовог сина, из Исахаровог племена,
41 Авимелех је остао у Аруми, а Зевул је да избави Израел. Он је живео у Самиру у
протерао Гала и његову браћу, тако да више брдовитом подручју Јефрема. 2 Судио је Из-
нису могли да живе у Сихему. 42 Следећег раелцима двадесет и три године, а онда је
дана народ је изашао у поље. То су јавили умро и био сахрањен у Самиру.
Авимелеху. 43 Он је узео своје људе, поде- 3 После њега устао је Јаир из Галада, који
лио их у три чете и поставио заседу у пољу. је судио Израелцима двадесет и две године.
Када је видео да народ излази из града, кре- 4 Он је имао тридесет синова који су јахали
нуо је на њих и побио их. 44 Авимелех и че- на тридесет магараца. Они су имали триде-
те које су биле с њим навалили су напред и сет градова који се све до данас зову Авот-
поставили се код градских врата, док су две Јаир, а налазе се у галадској земљи. 5 Онда
чете удариле на све који су били у пољу и је Јаир умро и био сахрањен у Камону.
побиле их. 45 Тако је Авимелех цео тај дан 6 Израелови синови опет су чинили оно
освајао град и на крају га је и освојио. Побио што је зло у Господњим очима и служили су
је људе у граду, а град разорио и посуо со- ликовима Вала, ликовима Астароте, сириј-
љу. ским боговима, сидонским боговима, моав-
46 Када су то чули сви становници сихем- ским боговима, боговима Амонових синова и
ске куле, отишли су у подрум храма бога Ве- филистејским боговима. Оставили су Госпо-
рита. 47 Кад су Авимелеху јавили да су се да и нису му служили. 7 Тада се Господ раз-
окупили сви становници сихемске куле, 48 гневио на Израел, и предао их је у руке Фи-
Авимелех је отишао на гору Салмон заједно листејима и у руке Амоновим синовима. 8
са својим људима. Узео је у руке секиру, од- Они су угњетавали и тлачили Израелове си-
секао једну грану с дрвета, подигао је, ста- нове те године - јер су осамнаест година
вио на раме и рекао својим људима: „Што тлачили све Израелове синове који су били с
сте видели да сам ја учинио, брзо и ви чини- оне стране Јордана у земљи Амореја у Га-
те!” 49 Тада су сви одсекли по грану и кре- ладу. 9 Амонови синови прешли су Јордан да
нули за Авимелехом. Затим су гране набаца- се боре против Јуде, Венијамина и Јефремо-
ли на подрум и запалили ватру над онима вог дома. Тако се Израел нашао у великој
који су били у подруму. Тако су погинули сви невољи. 10 Тада су Израелови синови поче-
становници сихемске куле, око хиљаду муш- ли да призивају Господа у помоћ: „Згрешили
караца и жена. смо ти, јер смо оставили тебе, свог Бога, да
50 Авимелех је онда отишао на Тевес, оп- бисмо служили ликовима Вала.”
колио га и освојио. 51 Усред града била је 11 Господ рече Израеловим синовима:
јака кула у коју су побегли сви мушкарци и „Зар вас нисам избављао од Египћана, Амо-
жене, сви становници тог града. Затворили реја, Амонаца, Филистеја, 12 Сидонаца,
су врата за собом и попели се на кров куле. Амаличана и Мадијанаца који су вас тлачи-
52 Авимелех је дошао до куле и напао је. ли? Зар вас нисам избављао из њихове руке
Кад је скоро дошао до врата куле да их спа- када сте вапили мени? 13 Али ви сте мене
ли ватром, 53 једна жена баци млински ка- оставили и почели да служите другим бого-
мен на главу Авимелеху и разби му лобању. вима. Зато вас нећу више избављати. 14
54 Он брзо позва слугу који му је носио Идите и призивајте богове које сте изабра-
оружје и рече му: „Извуци мач и убиј ме, да ли. Нека вам они помогну и нека вас избаве
се не би за мене говорило: ‘Убила га је же- из ваше невоље.” 15 Израелови синови од-
на’.” Његов слуга га је одмах пробо и он је говорише Господу: „Згрешили смо. Учини с
умро. нама шта хоћеш. Само нас данас избави, мо-
55 Када су Израелци видели да је Авиме- лимо те.” 16 Онда су почели да уклањају ту-
лех погинуо, сви су се вратили у своје место. ђе богове из своје средине и да служе Гос-
56 Тако је Бог Авимелеху вратио зло које је поду, тако да његова душа више није могла
он нанео свом оцу када је побио своју браћу, да гледа Израелову невољу.
њих седамдесет. 57 Бог је учинио да се све 17 Амонови синови окупили су се и улого-
зло које су чинили становници Сихема врати рили у Галаду. Тада су се и Израелови сино-
њима на главу, и тако их је стигло проклет- ви окупили и улогорили у Миспи. 18 Народ
ство Јотама, Јероваловог сина. и галадски кнезови говорили су једни други-
ма: „Ко ће повести битку против Амонових
195 СУДИЈЕ 11,1 - 11,33
синова? Нека онда он буде поглавар над моавском цару, али је и он одбио. Тако је
свим становницима Галада.” Израел остао у Кадису. 18 Док су ишли пус-
тињом, заобишли су едомску и моавску зем-
11 Јефтај из Галада био је снажан и хра- љу. Ишли су источно од моавске земље и
бар човек. Био је син блуднице, а отац му је улогорили се на подручју око Арнона. Нису
био Галад. 2 Галад је имао још једну жену прелазили моавску границу, јер је Арнон био
која му је родила синове. Када су синови те моавска граница.
жене одрасли, отерали су Јефтаја, говорећи 19 Затим је Израел послао гласнике амо-
му: „Нећеш имати наследства у дому нашег рејском цару Сиону који је владао у Есевону.
оца, јер си син друге жене.” 3 Зато је Јефтај Израел му је поручио: „Молим те, пусти нас
побегао од своје браће и настанио се у зе- да прођемо кроз твоју земљу до места у које
мљи Тов. Око Јефтаја су се окупили људи идемо.” 20 Али Сион није веровао Израел-
који су остали без посла и с њим су одлази- цима да ће само проћи кроз његово подручје
ли у пљачку. и зато је окупио цео свој народ, улогорио се
4 После неког времена, Амонови синови су у Јаси и напао Израел. 21 Тада је Господ,
напали Израел. 5 Када су Амонови синови Израелов Бог, дао Сиона и цео његов народ
напали Израел, галадске старешине су оти- у руке Израелу који их је поразио. Израел је
шле да доведу Јефтаја из земље Тов. 6 Ре- заузео сву земљу Амореја који су живели у
кле су му: „Дођи да нам будеш заповедник, тој земљи. 22 Тако је освојио сву аморејску
да се боримо против Амонових синова.” 7 А земљу од Арнона до Јавока и од пустиње до
Јефтај рече галадским старешинама: „Зар ме Јордана.
ви нисте мрзели па сте ме зато отерали из 23 А сада када је Господ, Израелов Бог,
дома мог оца? Зашто сада кад сте у невољи отерао Амореје пред својим народом Израе-
долазите код мене?” 8 Тада галадске старе- лом, ти желиш да отераш тај народ. 24 Зар
шине одговорише Јефтају: „Дошли смо код нећеш отерати све оне које ти Хемос, твој
тебе да пођеш с нама и бориш се против бог, даје да их отераш? А ми ћемо отерати
Амонових синова и да будеш поглавар над све које Господ, наш Бог, отера пред нама.
нама и над свим становницима Галада.” 9 Је- 25 Зар си ти бољи од Валака, Сефоровог
фтај рече галадским старешинама: „Ако ме сина, моавског цара? Да ли се он препирао с
поведете назад да се борим против Амоно- Израелом? Да ли се борио против њега? 26
вих синова па ми их Господ преда, бићу вам Израел већ триста година живи у Есевону и
поглавар!” 10 Тада галадске старешине ре- његовим околним градовима, Ароиру и ње-
коше Јефтају: „Нека нас Господ чује и нека говим околним градовима, а и у свим градо-
суди између нас ако не учинимо како си ре- вима уз Арнон, па зашто им за то време нис-
као.” 11 Тако је Јефтај отишао с галадским те све то отели? 27 Ја теби нисам згрешио,
старешинама и народ га је поставио за свог а ти си неправедан према мени јер се бориш
поглавара и заповедника. Јефтај је све то против мене. Нека Господ данас буде судија
поновио пред Господом у Миспи. и нека суди између Израелових синова и
12 Затим је Јефтај послао гласнике цару Амонових синова.”
Амонових синова и поручио му: „Шта имаш 28 Али цар Амонових синова није послу-
против мене па си дошао да се бориш са шао речи које му је поручио Јефтај.
мном у мојој земљи?” 13 А цар Амонових си- 29 Тада је Господњи Дух сишао на Јефтаја
нова рече Јефтајевим гласницима: „Израел и он је прошао кроз Галад и Манасијино под-
је по изласку из Египта узео моју земљу од ручје, прошао је и кроз Миспу у Галаду, а од
Арнона до Јавока и Јордана. Зато је сада Миспе у Галаду дошао је до Амонових сино-
мирно врати.” 14 Али Јефтај опет посла ва.
гласнике цару Амонових синова 15 и поручи 30 Јефтај се заветовао Господу речима:
му: „Ако ми предаш у руке Амонове синове, 31
„Овако каже Јефтај: ‘Израел није узео ни нека Господу припадне ко год изађе на вра-
моавску земљу ни земљу Амонових синова. та мог дома, ко пође мени у сусрет кад се
16 Јер кад је Израел изашао из Египта, ишао вратим као победник над Амоновим синови-
је пустињом до Црвеног мора и дошао у Ка- ма. Њега ћу дати као жртву паљеницу.”
дис. 17 Тада је Израел послао гласнике 32 Тако је Јефтај кренуо на Амонове сино-
едомском цару и поручио му: ‘Молим те, пус- ве да се бори против њих и Господ их је пре-
ти да прођем кроз твоју земљу’, али едомски дао њему у руке. 33 Нападао их је од Ароира
цар није послушао. Послао је гласнике и до Минита, у двадесет градова, и све до
СУДИЈЕ 11,34 - 13,7 196
Авел-Керамима и нанео им је велики пораз. мовог племена?” Када би он одговорио: „Ни-
Тако су Амонови синови били покорени пред сам”, 6 они би му рекли: „Хајде, реци Шибо-
Израеловим синовима. лет.” А он би рекао: „Сиболет”, јер није умео
34 Затим се Јефтај вратио својој кући у исправно да изговори ту реч. Тада би га
Миспу, кад гле, у сусрет му је изашла њего- ухватили и убили на прелазима преко Јор-
ва кћи ударајући у даире и играјући! Она му дана. Тако је у то време пало четрдесет и
је била јединица. Осим ње није имао ни две хиљаде људи из Јефремовог племена.
синова ни кћери. 35 Када је угледа, раздера 7 Јефтај је шест година био судија Изра-
своје хаљине и рече: „Јао, кћери моја! За- елцима. Онда је Јефтај из Галада умро и био
вила си ме у велику тугу! Како баш теби не- је сахрањен у свом граду у Галаду.
вољу да нанесем! Ја сам се заветовао Гос- 8 После њега је Авесан из Витлејема био
поду и не могу порећи то што сам завето- судија Израелцима. 9 Он је имао тридесет
вао.” синова и тридесет кћери. Послао је људе да
36 Она му одговори: „Оче мој, ако си се доведу тридесет жена из другог рода за сво-
заветовао Господу, учини са мном онако ка- је синове. Седам година је био судија Израе-
ко си му рекао, јер се Господ осветио твојим лцима. 10 Онда је Авесан умро и био је са-
непријатељима, Амоновим синовима.” 37 За- храњен у Витлејему.
тим рече свом оцу: „Испуни ми још ову мол- 11 После њега је Елон из Завулоновог пле-
бу: дај ми два месеца и пусти ме да са својим мена био судија Израелцима. Он је Израел-
другарицама одем у горе и да оплачем своје цима судио десет година. 12 Онда је умро
девичанство.” Елон од Завулона и био је сахрањен у Аја-
38 Он јој рече: „Иди!” Тако ју је пустио на лону у Завулоновој земљи.
два месеца. Она је отишла у горе са својим 13 После њега је Авдон, син Елила из Фа-
пријатељицама и оплакала своје девичан- ратона, био судија Израелцима. 14 Имао је
ство. 39 Када су прошла два месеца, врати- четрдесет синова и тридесет унука који су
ла се свом оцу и он је поступио с њом према јахали на седамдесет магараца. Судио је Из-
свом завету. Она никада није легла с муш- раелцима осам година. 15 Онда је умро Ав-
карцем. Од тада је у Израелу постао обичај дон, син Елила од Фаратона, и био је сахра-
40 да сваке године, четири дана у години, њен у Фаратону у Јефремовој земљи, на
Израелове кћери иду да чине помен ћерки амаличкој гори.
Јефтаја из Галада.
13 Израелови синови су опет чинили оно
12 Тада су се сакупили људи из Јефре- што је зло у Господњим очима, тако да их је
мовог племена, па су отишли на север и ре- Господ на четрдесет година предао у руке
кли Јефтају: „Зашто си отишао да се бориш Филистејима.
против Амонових синова, а нас ниси позвао 2 Био је један човек из Сараје, из Дановог
да идемо с тобом? Спалићемо и тебе и твоју племена, који се звао Маноје. Његова жена
кућу!” 2 Али Јефтај им рече: „Ја и мој народ је била нероткиња и није имала деце. 3 По-
жестоко смо се борили са Амоновим синови- сле неког времена њој се појавио Господњи
ма. Ја сам вас звао у помоћ, али ме ви нисте анђео и рекао јој: „Гле, ти си нероткиња и
избавили из њихових руку. 3 Када сам видео немаш деце. Али затруднећеш и родићеш
да ме не избављате, одлучио сам да своју сина. 4 Зато те сада молим да пазиш на се-
душу изложим опасности и кренем на Амо- бе. Немој да пијеш ни сока од грожђа ни
нове синове. Господ ми их је предао у руке. слатког пића и немој да једеш ништа што је
Зашто сте онда данас изашли да се борите нечисто. 5 Јер, ево, затруднећеш и родићеш
против мене?” сина. Нека бритва не пређе преко његове
4 Јефтај тада сакупи све људе из Галада и главе, јер ће дете бити Божји назиреј још од
крену у битку против Јефрема. Људи из Га- мајчине утробе. Он ће предводити у избав-
лада побили су људе из Јефремовог племе- љању Израела из руку Филистеја.”
на, јер су ови говорили: „Ви сте, Галаде, бе- 6 Тада је жена дошла и рекла свом мужу:
гунци из Јефрема, и усред Јефрема и Мана- „Божји човек је дошао код мене. Изгледао је
сије живите.” 5 Галад је пре Јефрема заузео као анђео Божји, веома застрашујуће. Нисам
прелазе преко Јордана. Када би неко од од- га питала одакле је, нити ми је он рекао
беглих из Јефремовог племена рекао: „Пус- своје име. 7 Али ми је рекао: ‘Затруднећеш и
тите ме да пређем”, људи из Галада би сва- родићеш сина. Зато сада немој да пијеш ни
ког од њих питали: „Да ли си ти из Јефре- сока од грожђа ни слатког пића и немој да
197 СУДИЈЕ 13,8 - 14,14
једеш ништа што је нечисто, јер ће дете би- зао све ово, нити би нам допустио да тако
ти Божји назиреј још од мајчине утробе до нешто чујемо.”
дана своје смрти’.” 24 Тако је жена родила сина и дала му име
8 Тада се Маноје усрдно помолио Господу: Самсон. Дечак је растао, и Господ га је бла-
„Опрости, Господе, али молим те, нека нам госиљао. 25 Господњи Дух почео је да делу-
опет дође Божји човек ког си послао и нека је на њега у Махане-Дану, између Сараје и
нас поучи шта треба да чинимо с дететом Естаола.
које ће се родити.” 9 Бог је послушао Мано-
јев глас. Анђео Божји опет је дошао код же- 14 Самсон је отишао у Тамну, где је међу
не док је она седела у пољу, а Маноје, њен филистејским кћерима запазио једну жену.
муж, није био с њом. 10 Тада жена одмах 2 Када се вратио, рекао је свом оцу и својој
отрча код свог мужа и рече му: „Човек који мајци: „У Тамни сам међу филистејским кће-
је пре неки дан био код мене поново ми се рима запазио једну жену. Доведите је да ми
појавио.” буде жена.” 3 А отац и мајка су му рекли:
11 Маноје је устао и пошао са својом же- „Зар нема жене међу кћерима твоје браће и
ном и кад је дошао до човека, упитао га је: у целом нашем народу па мораш да идеш да
„Јеси ли ти човек који је разговарао с овом узмеш жену међу необрезаним Филистеји-
женом?” А он му одговори: „Јесам.” 12 Тада ма?” Али Самсон рече свом оцу: „Хоћу с њом
Маноје рече: „Нека се обистине твоје речи. да се оженим, јер то је жена за мене!” 4 Ње-
Како ће дете живети и шта ће радити?” 13 гов отац и његова мајка нису знали да је то
Господњи анђео рече Маноју: „Нека се жена од Господа и да он тражи повод да се суко-
чува свега што сам јој рекао. 14 Нека не једе би с Филистејима, јер су у то време Филисте-
ништа од винове лозе, нека не пије ни сок ји владали над Израелцима.
од грожђа ни слатко пиће и нека не једе 5 Тако је Самсон отишао са својим оцем и
ништа од оног што је нечисто. Нека се држи својом мајком у Тамну. Када је дошао до ви-
свега што сам јој заповедио.” нограда у Тамни, гле, пред њега је ричући
15 Маноје тада рече Господњем анђелу: изашао млади лав. 6 Тада је Господњи Дух
„Допусти, молим те, да те задржимо и спре- дошао на Самсона и он је голорук растргао
мимо ти јаре.” 16 Али Господњи анђео рече лава као да је јаре. То што је учинио није ре-
Маноју: „Ако ме и задржиш, нећу јести твог као ни оцу ни мајци. 7 Онда је отишао и раз-
јела. Али ако желиш принети жртву паљени- говарао с оном женом. Још увек је сматрао
цу Господу, можеш је принети.” Маноје није да је тo жена за њега.
знао да је то био Господњи анђео. 17 Тада 8 После неког времена отишао је по њу да
Маноје рече Господњем анђелу: „Како се је доведе кући. Успут је свратио да погледа
зовеш? Хтели бисмо да ти одамо част кад се оног мртвог лава, кад гле, у мртвом лаву био
испуни твоја реч.” 18 Али Господњи анђео је рој пчела и мед. 9 Рукама је захватио мед
му рече: „Зашто ме питаш како се зовем кад и отишао једући га успут. Када је опет до-
је моје име неразумљиво за тебе*?” шао свом оцу и мајци, дао је и њима да и они
19 Тада је Маноје узео јаре и принос од једу. Али није им рекао да је мед извадио из
жита па их је на једној стени принео Госпо- мртвог лава.
ду, који је учинио чудо пред Манојем и ње- 10 Затим је његов отац отишао код оне
говом женом. 20 Када се пламен са олтара жене, а Самсон је тамо приредио гозбу, јер
подигао према небу, подигао се и Господњи је такав био обичај код младих људи. 11 Ка-
анђео у том пламену са олтара. Када су то да су га људи видели, изабрали су тридесет
Маноје и његова жена видели, пали су ничи- пратилаца за његову свадбу да буду с њим.
це на земљу. 21 Господњи анђео није се ви- 12 Самсон им рече: „Ево задаћу вам једну
ше појавио Маноју ни његовој жени. Тада је загонетку. Ако ми за седам дана, докле траје
Маноје схватио да је то био Господњи анђео. гозба, кажете о чему је реч и одгонетнете је,
22 Маноје рече својој жени: „Сигурно ћемо даћу вам тридесет доњих и тридесет горњих
умрети, јер смо видели Бога.” 23 Али њего- хаљина. 13 Али ако је не одгонетнете, онда
ва жена рече: „Да је Господ хтео да нас уби- ћете ви мени дати тридесет доњих и триде-
је, не би из наших руку прихватио жртву па- сет горњих хаљина.” А они рекоше: „Задај
љеницу и принос од жита и не би нам пока- нам загонетку да је чујемо.” 14 Он им рече:
„Од оног који једе изашло је оно што се
једе, и од оног ко је снажан изашло је слат-
ко.”
*13,18 Дословно: „чудесно”.
СУДИЈЕ 14,15 - 15,20 198
Три дана нису могли да одгонетну загонет- да сте тако учинили, не преостаје ми ништа
ку. 15 Четвртог дана рекли су Самсоновој друго него да вам се још овај пут осветим.”
жени: „На превару сазнај од свог мужа ре- 8 Тако им је нанео велики пораз, потукавши
шење загонетке, иначе ћемо спалити и тебе их једног за другим, а онда је отишао и на-
и дом твог оца. Зар сте нас позвали овамо да станио се у пећини Итам.
нам узмете иметак?” 16 Тада је Самсонова 9 После неког времена дошли су Филисте-
жена почела плакати пред њим и говорити ји, улогорили се у Јуди и раширили се по
му: „Ти ме сигурно мрзиш и не волиш ме. подручју око Лехије. 10 Јудини синови су их
Задао си загонетку синовима мог народа, а упитали: „Зашто сте изашли на нас?” А они
мени ниси рекао решење.” Он јој рече: „Гле, су одговорили: „Изашли смо да свежемо
ни свом оцу ни својој мајци нисам рекао, а Самсона и да му учинимо онако како је он
теби да кажем?” 17 Али она је пред њим учинио нама.” 11 Тада је три хиљаде људи
плакала седам дана, колико је трајала њихо- из Јудиног племена сишло до пећине Итам и
ва гозба. Седмог дана коначно јој је рекао, упитало Самсона: „Зар не знаш да Филистеји
јер је наваљивала на њега. Онда је она ре- владају над нама? Па зашто си нам онда ово
кла решење загонетке синовима свог наро- учинио?” А он им одговори: „Како су они
да. 18 Седмог дана људи оног града рекли учинили мени, тако сам и ја учинио њима.”
су му пре него што је ушао у њену собу: 12 Затим му рекоше: „Дошли смо да те све-
„Шта је слађе од меда, и шта је снажније жемо и да те предамо у руке Филистејима.”
од лава?” А он им је одговорио: „Да нисте А Самсон им рече: „Закуните се да нећете ви
орали мојом јуницом, не бисте одгонетнули подићи руку на мене.” 13 Они му рекоше:
загонетку.” „Нећемо, него ћемо те само свезати и пре-
19 Господњи Дух је дошао на њега и он је дати у њихове руке. Нећемо те убити, буди
отишао у Аскалон, побио тамо тридесет љу- сигуран.”
ди, узео одећу коју је скинуо с њих и дао је Тако су га свезали с два нова конопца и из-
онима који су одгонетнули загонетку. Био је вели га из пећине. 14 Када је дошао у Ле-
пун гнева и отишао је кући свог оца. хију и кад су га Филистеји угледали, почели
20 Самсонова жена припала је једном од су радосно да кличу. Тада је Господњи Дух
његових пратилаца са свадбе. дошао на Самсона и конопци на његовим ру-
кама постали су као ланени конци кад дођу
15 После неког времена, током жетве у додир с ватром, и спале су свезе с његових
пшенице, Самсон је отишао да посети своју руку. 15 Затим је нашао још сирову магаре-
жену, носећи јој јаре. Рекао је: „Желим да ћу чељуст, пружио је руку и дохватио је и
уђем код своје жене у њену собу.” Али му њоме побио хиљаду људи. 16 Тада је Сам-
њен отац није допустио да уђе, 2 већ је ре- сон рекао:
као: „Мислио сам да је мрзиш па сам је зато „Магарећом чељусти побио сам једну гоми-
дао твом пратиоцу са свадбе. Зар није њена лу, две гомиле! Магарећом чељусти побио
млађа сестра боља од ње? Хајде, узми њу сам хиљаду људи.”
уместо оне.” 3 Али Самсон им рече: „Овог 17 Када је то рекао, бацио је чељуст из
пута нећу бити крив Филистејима кад им на- своје руке и назвао оно место Рамат-Лехи-
несем зло.” ја.* 18 Пошто је био јако жедан, завапио је
4 Самсон је отишао, уловио триста лисица Господу: „Ти си дао ово велико спасење у
и узео бакље, а затим је узео по две лисице руке свом слузи, па зар сад да умрем од
окренувши им реп према репу и између жеђи и паднем у руке необрезанима?” 19
репова, тачно у средину, ставио по једну Тада је Бог у Лехији направио пукотину из
бакљу. 5 Тада је запалио бакље и пустио које је потекла вода. Када се Самсон напио
лисице у филистејска поља непожњевеног воде, повратила му се снага и опоравио се.
жита. Тако је запалио све, од снопова до не- Зато је тај извор назвао Ен-Акоре,* и он све
пожњевеног жита, и винограде и маслиња- до данас постоји у Лехији.
ке. 20 Самсон је двадесет година био судија
6 Филистеји су почели да се распитују: „Ко Израелцима за време Филистеја.
је то учинио?” Тада су им одговорили: „Сам-
сон, зет једног човека из Тамне, који је узео
његову жену и дао је његовом пратиоцу са
свадбе.” Тада су Филистеји отишли и спали-
ли и њу и њеног оца. 7 Самсон им рече: „Ка- *15,17 „Рамат-Лехија” значи „чељусно узвишење”.
15,19 „Ен-Акоре” значи „извор оног који зове”.
199 СУДИЈЕ 16,1 - 16,28
4 Цар Соломон је царовао над целим Изра- ца. 24 Он је владао над свом земљом с ове
стране реке, од Тапсе до Газе, над свим ца-
елом. 2 Ово су били његови кнезови: свеш- ревима с ове стране реке, и мир је владао у
теник Азарија, Садоков син; 3 писари Ели- свој његовој земљи, свуда унаоколо. 25 Јуда
ореф и Ахија, Сисини синови; летописац Јо- и Израел живели су спокојно, свако под сво-
сафат, Ахилудов син; 4 Венаја, Јодајев син, јом лозом и под својом смоквом, од Дана до
заповедао је војском, а Садок и Авијатар Вирсавеје, све док је Соломон био жив.
били су свештеници; 5 Азарија, Натанов син, 26 Соломон је имао четрдесет хиљада
био је над намесницима, а Завуд, Натанов штала за коње које је упрезао у своја кола,
син, био је свештеник и царев пријатељ; 6 и имао је дванаест хиљада коњаника.
Ахисар је био управитељ двора, а Адонирам, 27 Споменути намесници снабдевали су
Авдин син, надгледао је оне који су били од- храном цара Соломона и све који су долази-
ређени за принудни рад. ли да једу за столом цара Соломона, и то
7 Соломон је имао дванаест намесника над сваки у месецу за који је био задужен. Нису
целим Израелом. Они су снабдевали храном дозволили да било шта недостаје. 28 Јечам
цара и његов двор. Сваки је по месец дана у и сламу за коње и за коњске запреге доно-
години био задужен за снабдевање храном. сили су где год је било потребно, сваки како
8 Ово су њихова имена: Оров син у брдови- му је било одређено.
том подручју Јефрема; 9 Декеров син у Ма- 29 Бог је Соломону дао велику мудрост и
касу, Салвиму, Вет-Семесу и Елон-Вет-Ана- разборитост, и дао му је срце пуно разума,
ну; 10 Еседов син у Арувоту (под њим су би- као што има пуно песка на морској обали. 30
ли Сохот и сва Еферова земља); 11 Авина- Соломонова мудрост била је већа од муд-
давов син у планинском крају близу Дора (он рости свих људи на Истоку и од све еги-
се оженио Тафатом, Соломоновом кћери); патске мудрости. 31 Био је мудрији од свих
12 Вана, Ахилудов син, у Танаху, у Мегиду и људи, од Етана Езраита, од Емана, Халхола
у целом Вет-Сану који се налази поред Сар- и Дарде, Маолових синова. Био је славан
тана испод Језраела, од Вет-Сана до Авел- међу свим околним народима. 32 Изговорио
Меола и до јокмеамског краја; 13 Геверов је три хиљаде пословица, и саставио је хи-
син у Рамоту у Галаду (под њим су била села љаду и пет песама. 33 Говорио је о дрвећу,
у Галаду у којима су људи живели под шато- од кедра на Ливану до исопа који ниче из
рима, а која је освојио Јаир, Манасијин син; зидова. Говорио је о зверима, о створењима
под њим је било и арговско подручје у Ва- која лете, о онима што се мичу по земљи и о
сану: шездесет великих градова са зидинама рибама. 34 Из свих народа долазили су љу-
и бакарним преворницама); 14 Ахинадав, ди да чују Соломонову мудрост, људи које су
Идов син, у Маханаиму; 15 Ахимас у Нефта- слали сви цареви на земљи који су чули за
лиму (и он је узео за жену једну Соломонову његову мудрост.
кћер, Васемату); 16 Вана, Хусајев син, у Аси-
ру и Алоту; 17 Јосафат, Фарујин син, у Иса-
хару; 18 Симеј, Илин син, у Венијамину; 19
5 Хирам, цар Тира, послао је своје слуге
код Соломона кад је чуо да је помазан за ца-
Гевер, Уријев син, у галадској земљи, у зем- ра уместо свог оца, јер је Хирам одувек во-
љи аморејског цара Сиона, и васанског цара лео Давида. 2 Соломон је поручио Хираму: 3
Ога. Један намесник био је над свим осталим „Ти добро знаш да мој отац Давид није могао
намесницима у земљи. да изгради дом имену Господа, свог Бога,
20 Народа у Јуди и у Израелу било је мно- због ратова којима су га окружили његови
го, као што има много песка на морској оба- непријатељи, док их Господ није покорио
ли. Јели су, пили и веселили се. под његове ноге. 4 А мени је сада Господ,
21 Соломон је владао над свим царствима мој Бог, дао мир на свим мојим границама.
од реке до филистејске земље и до египат- Немам противника и никакво се зло не дога-
ске границе. Та царства доносила су дарове ђа. 5 Зато, имам намеру да изградим дом
и служила Соломону све док је био жив. имену Господа, свог Бога, као што је Господ
22 Соломону је за храну сваког дана тре- обећао мом оцу Давиду када је рекао: ‘Твој
бало тридесет кора* финог брашна и шезде- син ког ћу поставити на твој престо уместо
сет кора обичног брашна, 23 десет угојених тебе, он ће изградити дом мом имену.’ 6 Зато
говеда, двадесет говеда с паше и сто оваца, сада заповеди да ми насеку кедрове на Ли-
осим јелена, газела, срндаћа и угојених пти- вану. Моје слуге биће с твојим слугама и да-
ћу ти плату за твоје слуге колико год одре-
*4,22 Кор износи 220 литара. Види Језекиљ 45,14
и додатак на крају књиге.
257 1. ЦАРЕВИМА 5,7 - 6,21
диш, јер добро знаш да међу нама нема љу- 4 На дому је начинио прозоре којима су от-
ди који знају да секу дрва као Сидонци.” вори с једне стране били ужи, а с друге ши-
7 Кад је Хирам чуо Соломонове речи, ве- ри. 5 Затим је уза зид дома свуда уоколо из-
ома се обрадовао, па је рекао: „Нека је да- градио бочну зграду, уза зидове дома око
нас благословљен Господ, јер је Давиду дао храма и око унутрашње просторије, и начи-
мудрог сина да влада над тим великим наро- нио је бочне собе свуда унаоколо. 6 Доњи
дом!” 8 Хирам је поручио Соломону: „Разу- спрат са собама био је широк пет лаката,
мео сам шта си ми поручио. Урадићу све што средњи је био широк шест лаката, а горњи
желиш у вези са кедровим и смрековим др- је био широк седам лаката. Он је около са
ветом. 9 Моје слуге ће их преносити с Лива- спољашње стране дома начинио наслоне за
на на море. Ја ћу их повезати у сплавове и греде, да се греде не би морале уграђивати
морем их превести до места које ми одре- у зидове дома.
диш. Тамо ћу их развезати, па их ти однеси. 7 Код изградње дома користио се камен
А ти уради оно што ја желим и обезбеди хра- који је већ био исклесан, тако да се за време
ну за мој дом.” градње у дому нису чули ни чекић ни секира
10 Тако је Хирам давао Соломону кедрово нити било каква гвоздена алатка. 8 На доњи
и смреково дрво колико год је он желео. 11 спрат са собама улазило се с десне стране
А Соломон је Хираму давао двадесет хиљада дома, а кружне степенице водиле су на сре-
кора пшенице за храну његовом дому и два- дњи и са средњег на горњи спрат. 9 Тако је
десет кора цеђеног маслиновог уља. То је он градио дом и завршио га. Покрио га је
Соломон давао Хираму сваке године. 12 Гос- гредама и даскама од кедровине. 10 Осим
под је Соломону дао мудрост, као што му је тога, око целог дома изградио је собе високе
и обећао. Између Хирама и Соломона владао пет лаката, које су кедровим гредама биле
је мир и они су склопили савез међу собом. повезане с домом.
13 Цар Соломон је у целом Израелу одре- 11 Тада је Соломону дошла Господња реч:
дио људе за принудни рад. Оних који су би- 12 „Ако будеш живео по мојим одредбама и
ли одређени за принудни рад било је три- извршавао моје законе и држао се свих
десет хиљада. 14 Слао их је наизменично на мојих заповести поступајући по њима, онда
Ливан, по десет хиљада сваког месеца. Ме- ћу и ја испунити на теби обећања која сам
сец дана били су на Ливану, а два месеца дао твом оцу Давиду, а нарочито обећање за
код куће. Адонирам је надгледао оне који су овај дом који градиш. 13 Пребиваћу међу
били одређени за принудни рад. 15 Соломон Израеловим синовима и нећу оставити свој
је имао седамдесет хиљада носача и осамде- народ Израел.”
сет хиљада клесара у планини, 16 осим Со- 14 Тако је Соломон градио дом и завршио
ломонових кнежевских намесника који су га. 15 Зидове унутар дома обложио је кедро-
надгледали посао, њих три хиљаде и триста вим даскама, унутрашњост дома од пода до
што су надзирали људе који су обављали по- кровних греда обложио је дрветом, а под у
сао. 17 Цар им је заповедио да изваде вели- дому обложио је даскама од смреке. 16 На
ко камење, скупоцено камење, да се од кле- задњој страни дома преградио је простор од
саног камена положи темељ дома. 18 Тако двадесет лаката и обложио га кедровим дас-
су Соломонови градитељи, Хирамови гради- кама од пода до кровних греда, и тако је у
тељи и становници Гевала клесали камен и дому начинио унутрашњу просторију, то јест
припремали дрвну грађу и камење за из- Светињу над светињама. 17 Четрдесет лака-
градњу дома. та имао је дом, то јест храм који је био ис-
пред ње. 18 На кедровим даскама унутар
6 Четристо осамдесете године након излас- дома били су изрезбарени украси у облику
ка Израелових синова из египатске земље, јабука и венци од цвећа. Све је било од ке-
четврте године свог царовања над Израе- дровине тако да се камен нигде није видео.
лом, месеца зифа, а то је други месец, Со- 19 Унутрашњу просторију у дому уредио је
ломон је почео да гради дом Господу. 2 Дом да у њу стави ковчег Господњег савеза. 20
који је цар Соломон градио Господу био је Унутрашња просторија била је двадесет ла-
дуг шездесет лаката, широк двадесет лаката ката дуга, двадесет лаката широка и дваде-
и висок тридесет лаката. 3 Предворје испред сет лаката висока. Обложио ју је чистим зла-
храма, с предње стране дома, било је дугач- том, а олтар је обложио кедровином. 21 Со-
ко двадесет лаката, колико је био широк ломон је унутрашњост дома обложио чистим
дом, а широко десет лаката, с предње стра- златом и поставио је ланац од злата испред
не дома. унутрашње просторије коју је такође обло-
1. ЦАРЕВИМА 6,22 - 7,18 258
жио златом. 22 Цео дом је у потпуности об- дровином и налазио се изнад греда које су
ложио златом и цео олтар испред унутраш- лежале на четрдесет и пет стубова, по пет-
ње просторије обложио је златом. наест у једном реду. 4 Имао је три реда про-
23 У унутрашњој просторији начинио је зора с оквирима, тако да су отвори за свет-
два херувима од дрвета што даје уље. Сваки лост у три низа стајали један наспрам дру-
је био висок десет лаката. 24 Једно крило гог. 5 Сва врата и довраци били су четвртас-
херувима било је дуго пет лаката, а и друго ти, као и предња страна отвора за светлост
крило херувима било је дуго пет лаката. Де- који су у три низа стајали један наспрам дру-
сет лаката било је од краја једног крила до гог.
краја другог крила. 25 И други херувим имао 6 Начинио је и трем са стубовима, дуг пе-
је десет лаката. Оба херувима била су исте десет лаката и широк тридесет лаката. Спре-
мере и истог облика. 26 Висина једног херу- да, испред његових стубова, био је још један
вима била је десет лаката, а тако и другог трем са стубовима и надстрешницом.
херувима. 27 Херувиме је поставио у унут- 7 Затим је начинио престони трем где је
рашњост дома. Крила херувима била су ра- судио, судски трем, који је од пода до кров-
ширена, тако да је крило једног херувима них греда био обложен кедровином.
додиривало један зид, а крило другог херу- 8 Његов двор у ком је требало да живи на-
вима додиривало је други зид, док су у сре- лазио се у другом дворишту и био је иза
дини дома крила додиривала једно друго. престоног трема. Био је грађен на исти на-
28 И херувиме је обложио златом. чин као и тај трем. Соломон је саградио и
29 На свим зидовима дома изнутра, у пред- дом сличан том трему за фараонову кћер,
њем и у задњем делу, изрезбарио је украсе којом се оженио.
у облику херувима, палми и цветова, 30 а 9 Све те грађевине биле су саграђене од
под у дому у предњем и у задњем делу об- скупоценог камена, клесаног по мери и се-
ложио је златом. 31 На улазу у унутрашњу ченог тестером за камен са свих страна, од
просторију начинио је двокрилна врата од темеља до венца на врху зида, а и оно што
дрвета што даје уље: стубове и довратке, је било напољу, све до великог дворишта.
петину зида. 32 На тим двокрилним врати- 10 Темељи су били од великих комада ску-
ма, која су била од дрвета што даје уље, из- поценог камена, комада од десет и од осам
резбарио је украсе у облику херувима, пал- лаката. 11 А одозго је стављан скупоцени
ми и цветова и обложио их златом. Златом је камен клесан по мери и кедрове даске. 12
обложио херувиме и палме. 33 Тако је и за Велико двориште било је окружено зидом
улаз у храм начинио четвртасте довратке од који је имао три реда клесаног камена и је-
дрвета што даје уље, 34 а двокрилна врата дан ред кедрових греда, а такав зид био је и
од дрвета смреке. Једно крило ових врата око унутрашњег дворишта Господњег дома и
преклапало се на два дела и окретало на предворја дома.
носачима, а и друго крило се преклапало на 13 Цар Соломон је послао своје слуге да из
два дела и окретало на носачима. 35 Изрез- Тира доведу Хирама. 14 Он је био син једне
барио је и херувиме, палме и цветове, а он- удовице из Нефталимовог племена, а отац
да је све што је изрезбарио обложио златом. му је био из Тира и израђивао је предмете
36 Затим је изградио унутрашње двориш- од бакра. Хирам је био веома мудар и раз-
те, начинивши зид који је имао три реда кле- борит и умео је да израђује разне предмете
саног камена и један ред кедрових греда. од бакра. Он је дошао код цара Соломона и
37 Четврте године, месеца зифа, био је по- направио му све што је било потребно.
ложен темељ Господњег дома, 38 а једана- 15 Излио је два стуба од бакра. Сваки стуб
есте године, месеца вула, а то је осми месец, био је висок осамнаест лаката, а конопцем
дом је био завршен са свим својим поједи- од дванаест лаката могао се обухватити сва-
ностима и према свему што је било одређено ки од та два стуба. 16 Начинио је и два ог-
за њега. Соломон га је градио седам година. лавља изливена од бакра да се поставе на
врх стубова. Пет лаката било је високо једно
7 Свој двор Соломон је градио тринаест го- оглавље и пет лаката било је високо друго
дина, док није завршио цео свој двор. оглавље. 17 Затим је за оглавље на врху
2 Саградио је и дом назван Ливанска шума стубова израдио филигранске мрежице, пле-
дуг сто лаката, широк педесет лаката и ви- тене украсе у облику ланчића, седам за ог-
сок тридесет лаката, на четири реда кедро- лавље на једном стубу и седам за оглавље
вих стубова, а на стубовима су биле кедрове на другом стубу. 18 Начинио је и два реда
греде. 3 Горњи део дома био је обложен ке- нарова око сваке мрежице да покрију оглав-
259 1. ЦАРЕВИМА 7,19 - 7,50
ља на врху стубова. Тако је начинио за ог- округле. 32 Четири точка и држачи точкова
лавља на оба стуба. 19 Део оглавља на врху били су испод страница колица. Сваки је то-
стубова која су стајала уз предворје био је у чак био висок лакат и по. 33 Точкови су би-
облику љиљана и био је висок четири лакта. ли израђени попут точкова на обичним ко-
20 Оглавља су била постављена на оба сту- лима. Њихови носачи, обручи, паоци и глав-
ба, а изнад избоченог дела оглавља налази- чине, све је било ливено. 34 На четири угла
ла се мрежица. Око сваког оглавља било је код свих колица била су четири носача. Но-
две стотине нарова у редовима. сачи и колица сачињавали су једну целину.
21 Стубове је поставио уз предворје хра- 35 На горњем делу колица било је постоље
ма. Један стуб поставио је с десне стране и високо пола лакта, сасвим округло. Оквири и
назвао га Јахин,* а други стуб поставио је с странице који су се налазили на горњем де-
леве стране и назвао га Boac.* 22 Врх сту- лу колица сачињавали су једну целину с њи-
бова био је украшен љиљанима. Тако је рад ма. 36 На равним деловима оквира и на
на стубовима био приведен крају. страницама Хирам је изрезбарио херувиме,
23 Затим је направио ливено море, које је лавове и палме, према величини празне по-
од једног до другог краја имало десет ла- вршине, и венце унаоколо. 37 Тако је напра-
ката. Било је округло, високо пет лаката, а вио свих десет колица. Сва су била исто из-
да би се обухватило било је потребно уже од ливена, исте мере и истог облика.
тридесет лаката. 24 Около, испод ивице, би- 38 Начинио је и десет великих бакарних
ли су украси у облику јабука, по десет ук- посуда за воду. У сваку посуду могло је да
раса на један лакат. Била су два реда украса стане четрдесет бати* и свака је имала че-
у облику јабука, изливених заједно с морем. тири лакта. По једна посуда стајала је на
25 Море је стајало на дванаест бикова, од свих десет колица. 39 Затим је пет колица
којих су три гледала према северу, три поставио с десне стране дома, а пет с леве
према западу, три према југу, а три према стране дома. Море је поставио с десне стра-
истоку. Море је стајало одозго на биковима, не дома према југоистоку.
а задњи део свих њих био је окренут према 40 Хирам је направио велике посуде за во-
средини. 26 Његова дебљина је износила је- ду, лопате и чиније. Он је завршио сав посао
дан длан,* а ивица му је била израђена као који је радио за цара Соломона на Господ-
ивица чаше, налик цвету љиљана. У њега је њем дому: 41 два стуба, оглавља у облику
могло да стане две хиљаде бати.* чиније на врховима два стуба, две мрежице
27 Направио је и десет колица од бакра. које су покривале та два округла оглавља на
Свака колица била су дуга четири лакта, ши- врху стубова, 42 четристо нарова за две
рока четири лакта и висока три лакта. 28 мрежице, за сваку мрежицу по два реда на-
Ево како су колица била израђена: имала су рова да покрију два оглавља у облику чиније
странице које су биле у својим оквирима. 29 на врховима два стуба; 43 десет колица и
Странице у оквирима биле су украшене ла- десет великих посуда за воду на колицима,
вовима, биковима и херувимима, а исто тако 44 једно море и дванаест бикова испод мо-
и оквири. Изнад и испод лавова и бикова би- ра, 45 лонце, лопате, чиније и сав прибор
ли су украси у облику венаца. 30 Свака који је Хирам од углачаног бакра направио
колица имала су четири точка од бакра, са цару Соломону за Господњи дом. 46 Цар је
осовинама од бакра, а на четири угла имала дао да се све то излије у калупима од глине
су носаче за осовине. Носачи испод велике у Јорданској долини, између Сокота и Сарта-
посуде за воду били су изливени заједно с на.
венцима који су их међусобно спајали. 31 47 Соломон није мерио све те посуде, јер
Отвор посуде изнутра, од носача до врха, их је било изузетно много. Тежина бакра ни-
био је дубок један лакат. Отвор на ком је је била утврђена. 48 Соломон је начинио и
стајала посуда био је округао, израђен попут све друге ствари за Господњи дом: златни
постоља од лакат и по, и украшен резба- олтар, златни сто на који се хлеб стављао
ријама. Странице су биле четвртасте, а не пред Бога, 49 свећњаке од чистог злата, пет
с десне стране и пет с леве стране пред уну-
*7,21 „Јахин” значи „он ће утемељити”. 7,21 „Во-
трашњом просторијом, златне цветове, жи-
ас” вероватно значи „јачина, у снази”. По свему су- шке, машице, 50 затим посуде, маказе за
дећи имена оба стуба читала су се у целини здесна подсецање фитиља, чиније, чаше, пепеони-
налево. 7,26 Длан износи 7,4 центиметра. Види це, све од чистог злата, и златна лежишта за
додатак на крају књиге. 7,26 Око 44.000 литара. врата унутрашње просторије, то јест Свети-
Види додатак на крају књиге. 7,38 Отприлике 880 ње над светињама, и за врата храма у дому.
литара. Види додатак на крају књиге.
1. ЦАРЕВИМА 7,51 - 8,31 260
51 Тако је цар Соломон завршио сав посао свим Израеловим племенима да се у њему
око Господњег дома. Затим је донео сребро, сагради дом у ком би било моје име. Али
злато и друге предмете које је посветио ње- изабрао сам Давида да влада над мојим на-
гов отац Давид, и ставио их у ризнице Гос- родом Израелом.’ 17 Мој отац Давид је у
подњег дома. свом срцу имао жељу да сагради дом имену
Господа, Израеловог Бога. 18 Али Господ је
8 Тада је цар Соломон окупио код себе у мом оцу Давиду рекао: ‘Ти у свом срцу имаш
Јерусалиму Израелове старешине, све по- жељу да саградиш дом мом имену, и добро
главаре племена и кнезове отачких домова је што ти је то на срцу. 19 Али нећеш ти гра-
Израелових синова, да би се ковчег Господ- дити тај дом, него твој син који ће ти се ро-
њег савеза донео из Давидовог града, то дити. Он ће саградити дом мом имену.’ 20
јест са Сиона. 2 Тако су се сви Израелци са- Господ је испунио реч коју је рекао и ја сам
купили код цара Соломона на празник месе- дошао на место свог оца Давида и сео на
ца етанима, а то је седми месец. 3 Кад су Израелов престо, као што је рекао Господ, и
дошле све Израелове старешине, свештени- саградио сам дом имену Господа, Израело-
ци су понели ковчег. 4 Они су пренели Гос- вог Бога. 21 У њему сам одредио место за
подњи ковчег, шатор од састанка и све свете ковчег у коме је Господњи савез који је скло-
ствари које су биле у шатору. Све су то пре- пио с нашим праочевима кад их је извео из
нели свештеници и Левити. 5 Цар Соломон и египатске земље.”
с њим цео израелски збор који се окупио око 22 Тада је Соломон стао пред Господњи
њега, принели су на жртву пред ковчегом олтар пред целим израелским збором, раши-
толико оваца и говеда да се није могло ни рио руке према небесима 23 и рекао: „Гос-
израчунати ни избројати. поде, Боже Израелов, нема Бога као што си
6 Затим су свештеници унели ковчег Гос- ти, ни горе на небесима ни доле на земљи.
подњег савеза на његово место, у унутраш- Ти се држиш савеза и показујеш милост пре-
њу просторију дома, у Светињу над свети- ма својим слугама које ти служе свим својим
њама, под крила херувима. срцем. 24 Испунио си свом слузи Давиду,
7 Крила херувима била су раширена изнад мом оцу, оно што си му обећао. Што си сво-
места где је стајао ковчег, тако да су херу- јим устима обећао, то си својом руком испу-
вими одозго заклањали ковчег и његове по- нио, као што се данас види. 25 А сада, Гос-
луге. 8 Али полуге су биле толико дуге да су поде, Боже Израелов, испуни свом слузи Да-
се њихови крајеви видели из Светиње пред виду, мом оцу, оно што си му обећао кад си
унутрашњом просторијом, али споља се нису рекао: ‘Неће ти нестати наследника који ће
видели. Тамо стоје све до данашњег дана. 9 преда мном седети на Израеловом престолу,
У ковчегу није било ничег осим две камене само ако твоји синови буду пазили на свој
плоче које је Мојсије ставио у њега на Хо- пут, служећи ми као што си ми ти служио.’
риву, кад је Господ склопио савез са Израе- 26 А сада, Боже Израелов, молим те, нека се
ловим синовима након што су изашли из еги- обистини обећање које си дао свом слузи
патске земље. Давиду, мом оцу.
10 Кад су свештеници изашли из светог 27 Али да ли ће Бог заиста пребивати на
места, облак је испунио Господњи дом. 11 земљи? Гле, ни небеса ни небо над небесима
Свештеници због облака нису могли да стоје не могу те обухватити, а камоли овај дом ко-
тамо и да врше своју службу, јер је Госпо- ји сам саградио! 28 Али ипак Господе, Боже
дњи дом био пун Господње славе. 12 Тада је мој, саслушај молитву свог слуге и његову
Соломон рекао: „Господе, ти си рекао да молбу за милост, и послушај вапај и молитву
ћеш пребивати у густој тами. 13 Ја сам ти коју ти данас упућује твој слуга. 29 Нека
саградио дом да буде твоје узвишено пре- твоје очи ноћ и дан будно мотре овај дом,
бивалиште, место где ћеш довека пребива- ово место за које си рекао: ‘Тy ће пребивати
ти.” моје име.’ Послушај молитву коју ти твој слу-
14 Затим се цар окренуо према народу и га упућује окренут према овом месту. 30 По-
благословио цео израелски збор, док је цео слушај молбу за милост коју твој слуга и твој
збор стајао. 15 Тада је рекао: „Нека је бла- народ Израел упућују окренути према овом
гословљен Господ, Израелов Бог, који је сво- месту. Чуј с места где пребиваш, с небеса,
јим устима говорио с мојим оцем Давидом, и чуј и опрости.
својом руком испунио оно што је рекао: 16 31 Ако неко згреши свом ближњем, па се
‘Од дана кад сам свој народ Израел извео из од њега тражи да се закуне и изложи про-
Египта, нисам изабрао ниједан град међу клетству, и он под заклетвом дође пред твој
261 1. ЦАРЕВИМА 8,32 - 8,61
олтар у овом дому, 32 тада чуј с небеса и вачи одведу у заробљеништво у неприја-
буди судија својим слугама. Злог прогласи тељску земљу, далеко или близу, 47 а они
злим, враћајући његова дела на његову гла- се уразуме у земљи у коју буду одведени у
ву, а праведног прогласи праведним, награ- заробљеништво, обрате се и упуте ти молбу
ђујући га по његовој праведности. за милост у земљи оних који су их заробили,
33 Ако твој народ Израел буде поражен говорећи: ‘Згрешили смо, лоше смо посту-
пред својим непријатељима зато што ти је пали, зло смо чинили’, 48 ако се у земљи
згрешио, па се обрати к теби и да хвалу твом својих непријатеља који су их заробили за-
имену, помоли се и упути молбу за милост у иста обрате к теби свим својим срцем и свом
овом дому, 34 тада чуј с небеса, опрости својом душом и помоле ти се окренути према
грех свом народу Израелу и врати их у зе- својој земљи коју си дао њиховим праочеви-
мљу коју си дао њиховим праочевима. ма, према граду који си изабрао и према до-
35 Кад се затвори небо и не буде кише јер му који сам саградио твом имену, 49 тада с
су ти згрешили, па се помоле окренути пре- небеса, с места где пребиваш, чуј њихову
ма овом месту и дају хвалу твом имену и од- молитву и њихову молбу за милост, и дај им
врате се од свог греха, јер си им наносио не- правду, 50 и опрости свом народу који ти је
воље, 36 тада чуј с небеса и опрости грех згрешио, опрости им све преступе, све што
својим слугама, свом народу Израелу, које су ти скривили. Дај да нађу милост пред
учиш правом путу којим треба да иду, и пус- онима који су их заробили и да им се они
ти кишу на своју земљу коју си свом народу смилују, 51 јер су они твој народ и твоје на-
дао у наследство. следство које си извео из Египта, из те пећи
37 Ако у земљи завлада глад или се појави за топљење гвожђа. 52 Нека твоје очи буду
пошаст, суша, буђ или навале скакавци или отворене на молбу за милост коју ти упућује
бубашвабе, ако их опколи непријатељ у зем- твој слуга и на молбу за милост коју ти
љи где су њихови градови, ако их снађе би- упућује твој народ Израел, и услиши их кад
ло каква невоља или болест, 38 па ако неко год те призову. 53 Јер си их ти, Господе, од-
из народа или цео твој народ Израел упути војио као своје наследство од свих народа
молитву или молбу за милост, јер свако зна на земљи, као што си рекао преко Мојсија,
бол свог срца, и рашири руке према овом свог слуге, када си наше праочеве извео из
дому, 39 ти чуј с небеса, с места где пре- Египта.”
биваш, и опрости, поступи по томе и дај сва- 54 Кад је Соломон завршио целу ову моли-
коме према свим његовим путевима, ти који тву и молбу за милост коју је упутио Госпо-
знаш свачије срце, јер само ти добро знаш ду, устао је испред Господњег олтара где је
срце свих синова људских, 40 да би те се клечао руку раширених према небесима, 55
бојали све дане док живе у земљи коју си и стојећи тако благословио је цео израелски
дао нашим праочевима. збор, говорећи јаким гласом: 56 „Нека је
41 Исто тако, кад туђинац који не припада благословљен Господ, који је свом народу
твом народу Израелу, него је дошао из дале- Израелу дао место починка, испунивши све
ке земље због твог имена - 42 јер ће се чути што је обећао. Од свих добрих обећања која
за твоје велико име, за твоју снажну руку и је дао преко Мојсија, свог слуге, није остало
подигнуту мишицу - дође и помоли се окре- неиспуњено ниједно обећање. 57 Нека Го-
нут према овом дому, 43 тада чуј с небеса, с спод, наш Бог, буде с нама као што је био и
места где пребиваш, и учини све за шта те с нашим праочевима. Нека нас никад не ос-
моли тај туђинац, да би сви народи на зем- тави и не напусти, 58 него нека приклони
љи упознали твоје име и бојали се тебе као наше срце к себи да бисмо ходили свим ње-
и твој народ Израел, и да би знали да овај говим путевима и држали се његових за-
дом који сам саградио носи твоје име. повести, његових прописа и његових закона,
44 Ако твој народ пође у рат против својих које је дао нашим праочевима. 59 Нека ове
непријатеља путем којим га ти пошаљеш, и моје речи којима сам Господа молио за ми-
помоле се теби, Господе, окренути према лост памти Господ, наш Бог, дан и ноћ, да
граду који си изабрао и према овом дому ко- даје правду својим слугама и свом народу
ји сам саградио твом имену, 45 тада чуј с Израелу, дан за даном како буде потребно,
небеса њихову молитву и њихову молбу за 60 да би сви народи на земљи знали да је
милост и дај им правду. Господ истинити Бог и да нема другог. 61
46 Ако ти згреше, јер нема човека који не Целим својим срцем будите одани Господу,
греши, и ти се разгневиш на њих и предаш нашем Богу, тако што ћете живети по њего-
их непријатељима, па их њихови поробљи-
1. ЦАРЕВИМА 8,62 - 9,23 262
вим прописима и извршавати његове запо- питати: ‘Зашто је Господ то учинио од ове
вести, као што се данас види.” земље и од овог дома?’ 9 И одговориће му
62 Тада су цар и сви Израелци принели се: ‘Зато што су оставили Господа, свог Бога,
велику жртву пред Господом. 63 Као жртву који је њихове праочеве извео из египатске
заједништва коју је требало да принесе земље, и пошли за другим боговима, клања-
Господу, Соломон је принео двадесет и две ли им се и служили им. Зато им је Господ на-
хиљаде говеда и сто двадесет хиљада оваца. нео сву ту невољу’.”
Тако су цар и сви Израелови синови одржа- 10 Кад је прошло двадесет година, током
ли свечаност поводом посвећења Господњег којих је Соломон градио две грађевине, Гос-
дома. 64 Тог дана цар је морао да посвети подњи дом и царев двор, 11 Соломон је дао
средину дворишта испред Господњег дома, Хираму, цару Тира, двадесет градова у гали-
зато што је тамо морао да принесе жртве лејској земљи зато што је Хирам снабдевао
паљенице, приносе од жита и сало од жр- Соломона кедровим дрветом, смрековим др-
тава заједништва, јер је бакарни олтар, који ветом и златом, колико је год овај желео. 12
је био пред Господом, био премали за тако Хирам је отишао из Тира да види градове ко-
много жртава паљеница, приноса од жита и је му је дао Соломон, али му се они нису до-
сала од жртава заједништва. 65 У то време пали. 13 Зато му је поручио: „Какве си ми то
Соломон, а с њим и цео Израел, мноштво на- градове дао, брате мој?” Зато се они све до
рода који је дошао од границе Емата до до- данас зову земља Кавул.*
лине реке Египат, славио је празник пред 14 Хирам је послао цару сто и двадесет та-
Господом, нашим Богом, седам дана и још ланата* злата.
седам дана, укупно четрнаест дана. 66 Ос- 15 Цар Соломон је одредио људе за при-
мог дана он је отпустио народ, а они су бла- нудни рад који је увео да би саградио Гос-
гословили цара и отишли својим кућама ра- подњи дом, свој двор, Мило,* јерусалимске
досни и веселог срца због све доброте коју зидине, Асор, Мегидо и Гезер. 16 Наиме, фа-
је Господ показао према свом слузи Давиду раон, цар Египта, дошао је и освојио Гезер,
и према свом народу Израелу. спалио га ватром и побио Хананце који су
живели у њему. Затим га је дао у мираз сво-
9 Кад је Соломон завршио градњу Господ- јој кћери, Соломоновој жени. 17 Соломон је
њег дома, царевог двора и свега што је же- поново саградио Гезер и Доњи Вет-Орон, 18
лео да изгради, 2 Господ се други пут поја- Валат и Тамар, који је у пустињском делу зе-
вио Соломону, као што му се појавио у Га- мље, 19 затим све градове који су му припа-
ваону. 3 Господ му је рекао: „Услишио сам ли, а служили су као складишта, градове за
твоју молитву и твоју молбу за милост којом кола и градове за коњанике. Соломон је са-
си преда мном молио. Посветио сам овај дом градио све што је желео у Јерусалиму, на
који си саградио јер ће у њему довека пре- Ливану и на целом подручју којим је владао.
бивати моје име. Очи моје и срце моје увек 20 Све који су остали од Амореја, Хетеја,
ће бити тамо. 4 А ти, ако ми будеш служио Ферезеја, Јевеја и Јевусеја, све који нису би-
као што ми је служио твој отац Давид, чис- ли од Израелових синова, 21 њихове синове
тог срца и честито, ако будеш чинио све што који су остали након њих у земљи, а које Из-
сам ти заповедио, и ако се будеш држао мо- раелови синови нису могли да истребе, њих
јих прописа и мојих закона, 5 утврдићу пре- је Соломон присилио на ропски рад, и тако
сто твог царства над Израелом заувек, као је све до данас. 22 Али никога од Израело-
што сам обећао твом оцу Давиду, када сам вих синова Соломон није учинио робом, не-
рекао: ‘Неће ти нестати наследника који ће го су они били ратници, затим његове слуге,
седети на Израеловом престолу.’ 6 Али ако његови кнезови, његови ађутанти и запо-
се ви и ваши синови одвратите од мене и ако ведници над возачима његових кола и над
се не будете држали мојих заповести и мојих његовим коњаницима. 23 Било је петсто пе-
одредаба које сам ставио пред вас, него по- десет главних намесника који су надгледали
ђете за другим боговима да им служите и да Соломонове радове и надзирали људе који
им се клањате, 7 истребићу Израел с лица су обављали те радове.
земље коју сам му дао. Одбацићу од себе
дом који сам посветио свом имену, а о Изра-
елу ће се подругљиво причати* и биће ругло
свим народима. 8 Од овог дома остаће само *9,7 Дословно: „Израел ће бити изрека (послови-
рушевине. Ко год буде пролазио поред њега, ца)”. 9,13 Или: „земља која ништа не вреди”. 9,14
биће запрепашћен, па ће у чуду звиждати и Види додатак на крају књиге. 9,15 Вероватно се
радило о нечем налик тврђави.
263 1. ЦАРЕВИМА 9,24 - 10,25
24 Фараонова кћи је отишла из Давидовог 11 Хирамови бродови који су довозили
града у своју кућу коју је за њу саградио Со- злато из Офира, доносили су из Офира и ве-
ломон. У то време саградио је и Мило. ома много алгумовог дрвета и скупоценог
25 Соломон је три пута годишње приносио камења. 12 Цар је од алгумовог дрвета на-
жртве паљенице и жртве заједништва на ол- чинио подупираче у Господњем дому и у ца-
тару који је подигао Господу, и приносио је ревом двору, као и харфе и друге жичане
кад на олтару који је био пред Господом. Та- инструменте за певаче. Никада више није
ко је завршио дом. било донесено нити се видело толико алгу-
26 Цар Соломон је имао и бродове које је мовог дрвета до данашњег дана.
саградио у Есион-Геверу, који је поред Ело- 13 Цар Соломон је дао царици Саве све
та, на обали Црвеног мора у едомској зем- што је пожелела и затражила, поред онога
љи. 27 На тим бродовима Хирам је слао сво- што јој је он, цар Соломон, дао зато што је
је слуге, морнаре који су познавали море, био дарежљиве руке. Затим су она и њене
заједно са Соломоновим слугама. 28 Они би слуге отишли и вратили се у своју земљу.
пловили у Офир, оданде би узели четристо 14 Тежина злата које је сваке године сти-
двадесет таланата злата и донели га цару зало Соломону износила је шесто шездесет и
Соломону. шест таланата,* 15 не рачунајући приход од
путујућих трговаца и од осталих трговаца,
10 Царица Саве је чула за Соломонову ни оно што је пристизало од свих аралских
славу, коју је стекао због Господњег имена, царева и намесника земље.
и зато је дошла да га искуша тешким пита- 16 Цар Соломон је начинио двеста великих
њима. 2 Она је дошла у Јерусалим с веома штитова од легуре злата (сваки штит је об-
великом пратњом, с камилама које су носиле ложио са шесто сикала* злата) 17 и триста
балзам, и донела је злата у великим количи- малих штитова од легуре злата (сваки штит
нама и драгог камења. Дошавши код Соло- је обложио са три мине* злата). Затим их је
мона, разговарала је с њим о свему што јој цар ставио у дом назван Ливанска шума.
је било на срцу. 3 Соломон јој је одговорио 18 Цар је направио и велики престо од
на сва питања. Није било ничега што је цару слоноваче и обложио га сувим златом. 19 До
било сакривено и на шта није знао да јој од- престола је водило шест степеница, а са за-
говори. дње стране изнад престола налазио се ок-
4 Кад је царица Саве видела сву Соломо- ругли балдахин. С обе стране седишта били
нову мудрост и дом који је саградио, 5 кад је су наслони за руке, а два лава стајала су по-
видела јела на његовом столу, његове слуге ред тих наслона. 20 Дванаест лавова стаја-
како седе за столом, његове послужитеље ло је с обе стране тих шест степеница. Тако
који су послуживали код стола и њихову нешто није било направљено ни у једном
одећу, његово пиће и жртве паљенице које другом царству.
је приносио у Господњем дому, застао јој је 21 Све чаше из којих је пио цар Соломон
дах. 6 Зато је рекла цару: „Истина је оно што биле су од злата и све посуде у дому назва-
сам у својој земљи чула о теби и о твојој ном Ливанска шума биле су од чистог злата.
мудрости. 7 Али нисам поверовала у оно што Ништа није било од сребра, јер се оно у Со-
се говори док нисам дошла и видела својим ломоново време сматрало безвредним. 22
очима. И гле, ни пола ми није било речено! Цар је осим Хирамових бродова на мору
Твоја мудрост и благостање надмашују оно имао и тарсиске бродове. Сваке треће годи-
што сам чула о теби. 8 Срећни су твоји људи не тарсиски бродови довозили су злато, сре-
и срећне су твоје слуге које стално стоје бро, слоновачу, мајмуне и паунове.
пред тобом и слушају твоју мудрост. 9 Нека 23 Тако је цар Соломон по богатству и му-
је благословљен Господ, твој Бог, коме си дрости био већи од свих других царева на
толико омилео да те је поставио на Израе- земљи. 24 Људи из свих земаља желели су
лов престо. Због вечне љубави којом воли да виде Соломона и да чују његову мудрост
Израел, Господ те је поставио за цара да су- коју му је Бог ставио у срце. 25 Сваке године
диш и делиш правду.” доносили су сваки свој дар, предмете од
10 Затим је дала цару сто двадесет тала- сребра и предмете од злата, хаљине, оружје,
ната злата, балзама у великим количинама и балзам, коње и мазге.
драгог камења. Никада више није било до-
несено толико балзама колико је царица Са-
ве дала цару Соломону. 10,14 Нешто мање од 23 тоне. Види додатак на
крају књиге. 10,16 Види додатак на крају књиге.
10,17 Види додатак на крају књиге.
1. ЦАРЕВИМА 10,26 - 11,30 264
26 Соломон је сакупио и много бојних кола 14 Господ је Соломону подигао противни-
и коња. Имао је хиљаду и четристо кола и ка, Адада Едомца, од царског рода у Едому.
дванаест хиљада коња. Распоредио их је по 15 Кад је Давид поразио Едом, дошао је Јо-
градовима у којима је држао кола и код себе ав, заповедник војске, да сахрани побијене и
у Јерусалиму. гледао је да побије све мушкарце у Едому.
27 Цар је учинио да у Јерусалиму сребра 16 Јоав и сви Израелци провели су тамо
буде толико много као камења, а кедровине шест месеци док нису истребили све муш-
као дивљих смокава у Шефели.* карце у Едому. 17 Али Адад, који је тада још
28 Соломон је увозио коње из Египта. Ца- био дете, побегао је с неким Едомцима, слу-
реви трговци набављали су коње по одређе- гама свог оца, и отишао у Египат. 18 Оти-
ној цени. 29 Једна кола довезена из Египта шавши из Мадијана, дошли су у Фаран. Онда
коштала су шесто сребрника, а коњ сто пе- су узели са собом људе из Фарана и отишли
десет. Преко тих трговаца увозили су коње и у Египат код фараона, цара Египта. Фараон
сви хетејски и сиријски цареви. му је дао кућу, одредио му храну и дао му
земљу. 19 Адад је стекао толику наклоност
11 Цар Соломон је осим фараонове кћери код фараона да му је он за жену дао сестру
волео многе жене туђинке: Моавке, Амонке, своје жене, сестру царице Тахпенесе. 20
Едомке, Сидонке и Хетејке, 2 које су биле из Тахпенесина сестра родила му је сина Гену-
народа за које је Господ рекао Израеловим вата, а Тахпенеса се побринула да се дете
синовима: „Не идите к њима и они нека не одгаја на фараоновом двору. Тако је Генуват
долазе к вама. Они ће сигурно навести ваше остао на фараоновом двору међу фараоно-
срце да се окрене њиховим боговима.” Њима вим синовима.
се Соломон приклонио и волео их је. 3 Он је 21 Док је био у Египту, Адад је чуо да је
имао седамсто жена, кнегиња, и триста ино- Давид починуо код својих праочева и да је
ча, тако да су његове жене на крају завеле умро Јоав, заповедник војске. Тада је Адад
његово срце. 4 Кад је Соломон остарио, ње- рекао фараону: „Пусти ме да идем у своју зе-
гове жене навеле су његово срце да се ок- мљу.” 22 Али фараон му је рекао: „Шта ти
рене другим боговима, и више није био це- недостаје код мене кад желиш да идеш у
лим срцем одан Господу, свом Богу, као што своју земљу?” А он је одговорио: „Ништа,
је био његов отац Давид. 5 Соломон је по- али ме пусти да идем.”
шао за Астаротом, богињом Сидонаца, и за 23 Бог је Соломону подигао још једног
Мелхомом, гадним богом Амонаца. 6 Соло- противника, Резона, Елијадиног сина, који је
мон је почео да чини оно што је зло у Гос- био побегао од свог господара Адад-Езера,
подњим очима и није у свему слушао Гос- цара Сове. 24 Резон је сакупио људе око
пода као његов отац Давид. себе и постао вођа чете разбојника у време
7 Тада је Соломон на гори која је насупрот кад је Давид побио совску војску. Тада су
Јерусалиму саградио обредну узвишицу Хе- они отишли у Дамаск, настанили се тамо и
мосу, гадному богу Моаваца, и Молоху, гад- почели да владају у Дамаску. 25 Он је био
ном богу Амонових синова. 8 Учинио је тако противник Израела све време док је Соло-
за све своје жене туђинке, које су приносиле мон био жив, у исто време кад је и Адад чи-
кад и жртве својим боговима. нио зло. Мрзео је Израел докле год је владао
9 Господ се разгневио на Соломона јер се над Сиријом.
његово срце одвратило од Господа, Израе- 26 Био је ту и Јеровоам, Наватов син, Со-
ловог Бога, који му се појавио два пута. 10 ломонов слуга из Сариде, из Јефремовог
Он му је заповедио да не иде за другим бо- племена, чија се мајка звала Серуја и била је
говима, али Соломон није слушао оно што удовица. И он се побунио против цара. 27 А
му је Господ заповедио. 11 Тада је Господ ево зашто се побунио против цара: Соломон
рекао Соломону: „Зато што си то учинио и је градио Мило. Затварао је део зида у граду
ниси се држао мог савеза ни мојих одредаба свог оца Давида. 28 Јеровоам је био храбар
које сам ти дао, ја ћу отргнути царство од и јак. Када је Соломон видео како се тај мла-
тебе и даћу га твом слузи. 12 Али то нећу дић труди у послу, поставио га је да надгле-
учинити за твог живота због твог оца Дави- да све оне из Јосифовог дома који су били
да, него ћу га отргнути из руке твог сина. 13 одређени за рад. 29 У то време Јеровоам је
Нећу му отргнути цело царство. Једно племе отишао из Јерусалима и на путу га је срео
даћу твом сину због мог слуге Давида и због пророк Ахија из Силома, који је имао на себи
Јерусалима, који сам изабрао.” нов огртач. Њих двојица су били сами у по-
љу. 30 Тада је Ахија узео нови огртач који је
*10,27 Или „равници”.
265 1. ЦАРЕВИМА 11,31 - 12,19
био на њему и поцепао га на дванаест дело- нас тежак јарам, а ти нам сада олакшај теш-
ва. 31 Затим је рекао Јеровоаму: ку службу и тежак јарам који је твој отац
„Узми десет делова, јер овако каже Господ, ставио на нас, па ћемо ти служити.”
Израелов Бог: ‘Истргнућу царство из Соло- 5 А он им је рекао: „Идите, и за три дана
монове руке и теби ћу дати десет племена. опет дођите код мене.” И народ је отишао. 6
32 Њему ће остати само једно племе, због Цар Ровоам се посаветовао са старијим љу-
мог слуге Давида и због Јерусалима, града дима који су били у служби његовог оца Со-
који сам изабрао између свих Израелових ломона док је био жив и упитао их је: „Шта
племена. 33 Урадићу то зато што су ме оста- ви саветујете да одговорим овом народу?” 7
вили и почели да се клањају Астароти, боги- Они су му овако одговорили: „Ако данас по-
њи Сидонаца, Хемосу, богу Моаваца, и Мел- кажеш да си спреман да будеш слуга овом
хому, богу Амонових синова. Нису ходили народу и да му служиш, ако удовољиш тим
мојим путевима, нису чинили оно што је ис- људима и обратиш им се лепим речима, они
правно у мојим очима и нису се држали мо- ће заувек бити твоје слуге.”
јих одредаба и мојих закона као Давид, Со- 8 Али он је одбацио савет који су му дали
ломонов отац. 34 Али нећу му узети из руке старији људи и посаветовао се с млађим љу-
цело царство, него ћу га оставити да буде дима који су одрасли с њим и који су били у
владар док је год жив, због Давида, мог слу- његовој служби. 9 Он их је упитао: „Шта ви
ге, ког сам изабрао и који се држао мојих за- саветујете да одговоримо овом народу који
повести и мојих одредаба. 35 Из руке њего- ми је рекао: ‘Олакшај јарам који је твој отац
вог сина узећу царство, то јест десет племе- ставио на нас’?” 10 А млађи људи који су
на, и даћу га теби. 36 А његовом сину даћу одрасли с њим одговорили су му: „Народу
једно племе, да би Давид, мој слуга, увек који ти је рекао: ‘Твој отац је ставио на нас
имао светиљку преда мном у Јерусалиму, тежак јарам, а ти нам га олакшај’, овако ка-
граду који сам себи изабрао да тамо пребива жи: ‘Moj мали прст дебљи је од бедара мог
моје име. 37 Тебе ћу узети да владаш над оца. 11 Мој отац је ставио на вас тежак ја-
свим што ти душа жели и бићеш цар над Из- рам, а ја ћу ваш јарам учинити још тежим.
раелом. 38 Ако будеш слушао све што ти за- Мој отац вас је шибао бичевима, а ја ћу вас
поведам, ако будеш ходио мојим путевима и шибати бодљикавим бичевима’.”
чинио оно што је исправно у мојим очима, 12 Трећег дана Јеровоам и цео народ до-
држећи се мојих одредаба и мојих запове- шли су код Ровоама, као што је цар и рекао:
сти, као што је чинио Давид, мој слуга, ја ћу „Дођите опет код мене за три дана.” 13 Тада
бити с тобом и саградићу ти трајан дом, као је цар оштро одговорио народу, одбацивши
што сам саградио Давиду, и даћу ти Израел. савет који су му дали старији људи. 14 Од-
39 Понизићу Давидове потомке због њихо- говорио им је како су га саветовали млађи
вих злих дела, али не заувек.” људи: „Мој отац је ставио на вас тежак ја-
40 Зато је Соломон хтео да погуби Јерово- рам, а ја ћу ваш јарам учинити још тежим.
ама, али Јеровоам је устао и побегао у Еги- Мој отац вас је шибао бичевима, а ја ћу вас
пат код Сисака, цара Египта, и остао је у шибати бодљикавим бичевима.” 15 Цар није
Египту све до Соломонове смрти. послушао народ, јер је Господ тако водио
41 Остала Соломонова дела, све што је чи- догађаје. Господ је то учинио како би испу-
нио и сва његова мудрост, зар није све то за- нио своју реч коју је преко Ахије из Силома
писано у књизи о Соломоновим делима? 42 рекао Јеровоаму, Наватовом сину.
Соломон је четрдесет година владао у Јеру- 16 Кад је цео Израел видео да их цар није
салиму над целим Израелом. 43 Затим је Со- послушао, народ је одговорио цару: „Шта ми
ломон починуо код својих праочева и био је имамо с Давидом? Немамо ми наследство с
сахрањен у граду свог оца Давида. Уместо Јесејевим сином. Иди својим боговима Изра-
њега почео је да влада његов син Ровоам. еле! А ти, Давиде, брини се за свој дом!” Сви
су Израелци отишли у своје шаторе. 17 Из-
12 Ровоам је отишао у Сихем, јер је тамо раелови синови који су живели у Јудиним
дошао цео Израел да га постави за цара. 2 градовима остали су под влашћу Ровоама.
То је чуо Јеровоам, Наватов син, док је још 18 Затим је цар Ровоам послао к њима
био у Египту. Јеровоам је, наиме, побегао од Адорама, који је надгледао оне који су били
цара Соломона и боравио је у Египту. 3 Тада одређени за принудни рад, али га је цео Из-
су послали по њега и позвали га. Тако су Је- раел засуо камењем тако да је погинуо. Цар
ровоам и цео израелски збор дошли и обра- Ровоам је успео да се попне на кола и да по-
тили се Ровоаму: 4 „Твој отац је ставио на бегне у Јерусалим. 19 Израелци су устрајали
1. ЦАРЕВИМА 12,20 - 13,17 266
у својој побуни против Давидовог дома, и то
траје све до данашњег дана. 13 Један Божји човек је по Господњој ре-
20 Кад је цео Израел чуо да се Јеровоам чи дошао из Јуде у Ветиљ кад је Јеровоам
вратио, послали су по њега и позвали га у стајао поред олтара да приноси кад. 2 Он је
збор па су га поставили за цара над целим по Господњој речи повикао према олтару:
Израелом. Само је Јудино племе пристало уз „Олтаре, олтаре! Овако каже Господ: ‘Ево, у
Давидов дом. Давидовом дому родиће се син који ће се
21 Чим је Ровоам дошао у Јерусалим, оку- звати Јосија. Он ће на теби жртвовати свеш-
пио је цео Јудин дом и Венијаминово племе, тенике који служе на обредним узвишицама
сто осамдесет хиљада одабраних ратника, и који на теби приносе кад, и на теби ће
да би се борили против Израеловог дома и спалити људске кости’.” 3 Тог је дана дао и
да би вратили царство Ровоаму, Соломоно- знак: „Ово је знак који је Господ дао: Ево,
вом сину. 22 Тада је Семаји, Божјем човеку, олтар ће се распасти, и просуће се масни
дошла реч Господња: 23 „Кажи Ровоаму, Со- пепео који је на њему.”
ломоновом сину, Јудином цару, и целом Ју- 4 Кад је цар Јеровоам чуо речи које је Бо-
дином и Венијаминовом дому и осталом на- жји човек објавио против олтара у Ветиљу,
роду: 24 ‘Овако каже Господ: ‘Не идите и не испружи руку стојећи поред олтара и рече:
борите се против своје браће, Израелових „Ухватите га!” И чим је испружио руку према
синова. Вратите се сваки својој кући, јер сам оном човеку, рука му се осушила и више није
ја тако водио ствари’.” Они су послушали могао да је привуче к себи. 5 Олтар се рас-
Господњу реч и вратили се својим кућама пао, а масни пепео с олтара просуо се, пре-
као што им је Господ рекао. ма знаку који је по Господњој речи дао Бож-
25 Јеровоам је утврдио Сихем у брдовитом ји човек.
подручју Јефрема и настанио се у њему. За- 6 Цар овако рече Божјем човеку: „Молим
тим је отишао оданде и утврдио Фануил. 26 те, умилостиви лице Господа, свог Бога, и
Јеровоам је рекао у свом срцу: „Сад ће се моли се за мене да ми оздрави рука.” Тада је
царство вратити Давидовом дому. 27 Ако Божји човек умилостивио Господње лице и
овај народ и даље буде ишао у Јерусалим да цару је оздравила рука тако да је била као и
приноси жртве у Господњем дому, срце овог раније. 7 Цар рече Божјем човеку: „Пођи са
народа вратиће се њиховом господару Рово- мном мојој кући да се окрепиш, а даћу ти и
аму, Јудином цару, па ће ме убити, а они ће дар.” 8 Али Божји човек одговори цару: „Да
се вратити Ровоаму, Јудином цару.” 28 Пош- ми даш и половину своје куће, не бих пошао
то се посаветовао, цар је начинио два злат- с тобом нити бих јео хлеб нити бих пио воду
на телета и рекао народу: „Не треба више да на овом месту. 9 Јер овако ми је заповеђено
се мучите да идете у Јерусалим. Ево твог бо- по Господњој речи: ‘Не једи хлеб и не пиј во-
га, Израеле, који те је извео из египатске зе- ду нити се враћај путем којим си дошао’.” 10
мље.” 29 Једно теле поставио је у Ветиљу, а Тако је отишао другим путем и није се вра-
друго у Дану. 30 Тако је народ почео да чи- тио путем којим је дошао у Ветиљ.
ни грех, и ишао је к једном телету све до Да- 11 У Ветиљу је живео један стари пророк.
на. Његови синови дошли су код њега и испри-
31 Јеровоам је начинио светилиште, узви- чали му све што је Божји човек учинио тог
шицу и поставио за свештенике људе из дана у Ветиљу и шта је рекао цару. Кад су
обичног народа, који нису били Левијеви си- све то испричали свом оцу, 12 он их упита:
нови. 32 Он је увео празник у осмом месецу, „Којим је путем отишао?” Његови синови су
петнаестог дана у месецу, као што је био му показали којим је путем отишао Божји чо-
празник који се славио у Јуди, да би прино- век који је био дошао из Јуде. 13 А он рече
сио жртве на олтару који је начинио у Ве- својим синовима: „Оседлајте ми магарца.”
тиљу, да би приносио жртве теладима које Они су му оседлали магарца и он га је узја-
је начинио. И поставио је свештенике у Ве- хао.
тиљу да служе на обредним висинама које је 14 Затим је пошао за Божјим човеком и на-
начинио. 33 Петнаестог дана осмог месеца, шао га како седи под једним великим дрве-
месеца који је сам изабрао, принео је жртве том. Тада га упита: „Јеси ли ти Божји човек
на олтару који је начинио у Ветиљу. Он је који је дошао из Јуде?” А он одговори: „Је-
увео празник за Израелове синове и прино- сам.” 15 Он му рече: „Пођи са мном мојој
сио је на олтару жртве и кад. кући да поједеш мало хлеба.” 16 Али он од-
говори: „Не могу се вратити с тобом нити
могу ући у твоју кућу. Не могу јести хлеб ни-
ти пити воду с тобом у овом месту, 17 јер ми
267 1. ЦАРЕВИМА 13,18 - 14,15
је по Господњој речи заповеђено: ‘He једи и рекао му: “Буди и ти свештеник на обред-
хлеб нити пиј воду тамо и не враћај се путем ним узвишицама.” 34 То је Јеровоамов дом
којим си дошао’.” 18 Он му на то рече: „И ја одвело у грех и то је био разлог да се његов
сам пророк као и ти, и анђео ми је по Гос- дом затре и истреби с лица земље.
подњој речи казао: ‘Врати га са собом кући
да једе хлеб и да пије воду’.” Али он га је 14 У то време разболео се Авија, Јерово-
преварио. 19 Тај пророк се вратио с њим да амов син. 2 Јеровоам рече својој жени: „Мо-
једе хлеб и пије воду у његовој кући. лим те, устани и преруши се тако да се не
20 Док су седели за столом, Господња реч препозна да си Јеровоамова жена, па иди у
дошла је пророку који га је довео назад. 21 Силом. Тамо је пророк Ахија који ми је рекао
Он повика Божјем човеку који је дошао из да ћу бити цар над овим народом. 3 Понеси
Јуде: „Овако каже Господ: ‘Зато што си се десет хлебова, посуте колаче и посуду с ме-
побунио против Господње наредбе и ниси дом, па иди к њему. Он ће ти сигурно рећи
извршио заповест коју ти је дао Господ, твој шта ће бити с дететом.”
Бог, 22 него си се вратио да једеш хлеб и 4 Јеровоамова жена је учинила тако. Уста-
пијеш воду у месту за које ти је било речено: ла је, отишла у Силом и дошла у Ахијину ку-
‘Не једи хлеб нити пиј воду тамо’, твоје мрт- ћу. Он због старости више није видео.
во тело неће бити сахрањено у гроб твојих 5 Али Господ рече Ахији: „Ево, долази Је-
праочева’.” ровоамова жена да те пита за свог болесног
23 Након што се пророк који се вратио на- сина. Реци јој тако и тако. А кад дође, прет-
јео хлеба и напио воде, пророк који га је до- вараће се да је нека друга.”
вео назад оседлао му је магарца. 24 Он је 6 Чим је Ахија чуо њене кораке док је ула-
отишао, али га је на путу напао лав и усмр- зила на врата, рече јој: „Уђи, Јеровоамова
тио га. Његово тело лежало је бачено на пу- жено. Зашто се претвараш да си нека друга
ту, а магарац и лав стајали су поред њега. кад сам послан да ти кажем лошу вест? 7
25 Људи који су пролазили туда видели су Иди и реци Јеровоаму: ‘Овако каже Господ,
мртво тело како лежи на путу и лава како Израелов Бог: ‘Ја сам те подигао из твог на-
стоји поред тела. Отишавши оданде, испри- рода да бих те поставио за вођу свог народа
чали су то у граду у ком је живео стари про- Израела 8 и отргнуо сам царство од Дави-
рок. довог дома и дао га теби. Али ти ниси био
26 Кад је то чуо пророк који га је довео као мој слуга Давид, који се држао мојих за-
назад, рекао је: „То је Божји човек који се повести и био ми одан свим својим срцем, и
побунио против Господње наредбе. Господ чинио само оно што је исправно у мојим очи-
је дао да га лав растргне и убије, по речи ко- ма, 9 него си почео да поступаш горе од
ју му је Господ рекао.” 27 Затим рече својим свих који су били пре тебе. Отишао си и на-
синовима: „Оседлајте ми магарца.” Они су га чинио себи другог бога и ливене ликове да
оседлали. 28 Онда је отишао и нашао њего- би ме вређао, а мени си окренуо леђа. 10
во мртво тело бачено на путу и магарца и Зато ћу пустити зло на Јеровоамов дом и за-
лава како стоје поред њега. Лав није појео трћу Јеровоаму сво мушко,* чак и оне најма-
тело нити је растргао магарца. 29 Пророк је ње и безвредне у Израелу, и почистићу Је-
подигао тело Божјег човека, ставио га на ма- ровоамов дом као што се чисти измет, док не
гарца и однео назад. Тако је стари пророк буде сасвим уклоњен. 11 Ко из Јеровоамо-
дошао у град да га оплаче и сахрани. 30 По- вог дома умре у граду, појешће га пси, а ко
ложио је тело у свој гроб, а онда су га опла- умре у пољу, појешће га птице небеске, јер
кивали: „Јао, брате мој!” 31 Када га је сахра- тако каже Господ.’
нио, својим синовима је рекао: „Кад умрем 12 А ти устани и иди кући. Кад својим но-
сахраните ме у гроб у ком је сахрањен Божји гама крочиш у град, дете ће умрети. 13 Цео
човек. Моје кости положите поред његових Израел плакаће за њим и сахраниће га, и
костију. 32 Јер ће се сигурно испунити оно само ће он од Јеровоамовог дома бити поло-
што је он по Господњој речи објавио против жен у гроб, јер се у Јеровоамовом дому само
олтара у Ветиљу и против свих светилишта, на њему нашло нешто добра пред Господом,
свих узвишица у самаријским градовима.” Израеловим Богом. 14 Господ ће подићи се-
33 После овог догађаја Јеровоам се није би цара над Израелом који ће тог дана ис-
вратио са свог злог пута, већ је и даље људе требити Јеровоамов дом. И зар се то не де-
из обичног народа постављао за свештенике шава већ сада? 15 Господ ће ударити Изра-
на обредним узвишицама. Свакога ко је то ел да ће се заљуљати као трска у води. Иш-
хтео опуномоћио је да служи као свештеник
*14,10 Дословно: „све што мокри уза зид”.
1. ЦАРЕВИМА 14,16 - 15,19 268
чупаће Израел из ове добре земље коју је
дао њиховим праочевима и расејаће их с оне 15 Осамнаесте године владања Јеровоа-
стране реке, јер су начинили себи обредна ма, Наватовог сина, Авијам је постао цар над
дебла и тиме вређали Господа. 16 Напусти- Јудом. 2 Он је три године владао у Јерусали-
ће Израел због греха које је чинио Јеровоам му. Његова мајка звала се Маха и била је
и којима је навео Израел на грех.” Авесаломова унука. 3 Авијам је чинио све
17 Тада је Јеровоамова жена устала и вра- грехе које је чинио његов отац пре њега, и
тила се у Терсу. Кад је стала на кућни праг, није био целим срцем одан Господу, њего-
дечак је умро. 18 Сахранили су га и цео Из- вом Богу, као што је то био Давид, његов
раел је плакао за њим, по Господњој речи праотац. 4 Али му је Господ, његов Бог, због
коју је рекао преко пророка Ахије, свог слу- Давида дао светиљку у Јерусалиму тако што
ге. је подигао његовог сина након њега и сачу-
19 Остала Јеровоамова дела, како је рато- вао Јерусалим, 5 јер је Давид чинио оно што
вао и како је владао, све је то записано у је исправно у Господњим очима и целог свог
дневницима царева Израела. 20 Јеровоам је живота није одступио ни од чега што му је
владао двадесет и две године, а затим је по- он заповедио, осим у случају онога што је
чинуо код својих праочева. Уместо њега по- било с Уријом Хетејином. 6 Између Ровоама
чео је да влада његов син Надав. и Јеровоама водио се рат целог Ровоамовог
21 Ровоам, Соломонов син, био је цар у Ју- живота.
ди. Он је имао четрдесет и једну годину кад 7 Остала Авијамова дела и све што је учи-
је почео да влада, и владао је седамнаест нио, зар није све то записано у дневницима
година у Јерусалиму, граду који је Господ Јудиних царева? Између Авијама и Јеровоа-
изабрао између свих Израелових племена да ма такође се водио рат. 8 Авијам је починуо
тамо пребива његово име. Његова мајка зва- код својих праочева и сахранили су га у Да-
ла се Нама и била је Амонка. 22 Јудин народ видовом граду. Уместо њега почео је да вла-
је чинио оно што је зло у Господњим очима, да његов син Аса.
тако да су својим гресима изазивали његову 9 Двадесете године владања Јеровоама,
љубомору више него сви њихови праочеви, цара Израела, Аса је постао Јудин цар. 10
23 јер су и они градили себи обредне уз- Он је четрдесет и једну годину владао у Је-
вишице и постављали обредне стубове и об- русалиму. Његова бака звала се Маха и била
редна дебла на сваком високом брду и под је Авесаломова унука. 11 Аса је чинио оно
сваким зеленим дрветом. 24 У земљи је би- што је исправно у Господњим очима, попут
ло чак и храмских блудника. Народ је чинио Давида, свог праоца. 12 Протерао је из зем-
све одвратне ствари оних народа које је Гос- ље храмске блуднике и уклонио све одврат-
под отерао испред Израелових синова. не идоле које су начинили његови праочеви.
25 Пете године Ровоамовог царовања Си- 13 Своју баку Маху свргнуо је с положаја
сак, цар Египта, напао је Јерусалим. 26 Он је царице мајке, јер је начинила језивог идола
узео благо из Господњег дома и благо из ца- за обожавање обредног дебла. Аса је посе-
ревог двора, све је узео. Узео је и све златне као њеног језивог идола и спалио га у доли-
штитове које је направио Соломон. 27 После ни Кедрон. 14 Али обредне узвишице није
тога, цар Ровоам је уместо њих направио ба- уклонио. Ипак, Аса је читавог свог живота
карне штитове и предао их на чување запо- целим срцем био одан Господу. 15 Он је у
ведницима телесне страже,* која је стража- Господњи дом унео ствари које је посветио
рила на улазу у царев двор. 28 Кад год је његов отац и ствари које је сам посветио:
цар ишао у Господњи дом, телесна стража сребро, злато и посуђе.
их је носила, а касније их је враћала у стра- 16 Између Асе и Васе, цара Израела, водио
жарницу телесне страже. се рат целог њиховог живота. 17 Васа, цар
29 Остала Ровоамова дела и све што је чи- Израела, дошао је на Јуду и почео да утвр-
нио, зар то није записано у дневницима Ју- ђује Раму да нико не би могао да одлази од
диних царева? 30 Све време водио се рат Асе, Јудиног цара, нити да долази код њега.
између Ровоама и Јеровоама. 31 Ровоам је 18 Тада је Аса узео све сребро и злато које
починуо код својих праочева и био је сахра- је остало у ризницама Господњег дома и у
њен код својих праочева у Давидовом граду. ризницама царевог двора и дао га својим
Његова мајка звала се Нама и била је Амон- слугама. Затим их је послао сиријском цару
ка. Уместо њега почео је да влада његов син Вен-Ададу, сину Тавримона, Есионовог сина,
Авијам. који је живео у Дамаску, и поручио му: 19
„Постоји савез између мене и тебе, између
*14,27 Или: „гласницима”, дословно „тркачима”.
269 1. ЦАРЕВИМА 15,20 - 16,18
мог оца и твог оца. Ево, шаљем ти на дар дигао из прашине да бих те поставио за вођу
сребро и злато. Хајде, раскини свој савез с свог народа Израела, а ти си пошао Јеровоа-
Васом, царем Израела, тако да оде од мене.” мовим путем и навео си мој народ Израел на
20 Вен-Адад је послушао цара Асу и послао грех вређајући ме својим гресима. 3 Зато ћу
заповеднике своје војске на израелске ја почистити Васу и његов дом, и учинићу с
градове. Он је покорио Ијон, Дан, Авел-Вет- његовим домом као с домом Јеровоама, На-
маху и сав Хинерот, сву Нефталимову зем- ватовог сина. 4 Ко из Васиног дома умре у
љу. 21 Кад је Васа то сазнао, одмах је прес- граду, појешће га пси, а ко из његовог дома
тао да утврђује Раму и остао је у Терси. 22 умре у пољу, појешће га птице небеске.”
Цар Аса је окупио сав Јудин народ, не изу- 5 Остала Васина дела, све што је чинио и
зимајући никога. Они су однели камење и сви његови подухвати, зар није све то запи-
дрвну грађу којима је Васа утврђивао Раму. сано у дневницима царева Израела? 6 Васа
Цар Аса је тиме почео да утврђује Венија- је починуо код својих праочева и био је сах-
минову Гаву и Миспу. рањен у Терси. Уместо њега почео је да вла-
23 Остала Асина дела, сви његови подух- да његов син Ила. 7 Господња реч дошла је
вати, све што је учинио и које је градове из- преко пророка Јуја, Ананијевог сина, против
градио, зар није све то записано у дневници- Васе и његовог дома због свег зла које је по-
ма Јудиних царева? У старости су му оболе- чинио пред Господом, вређајући га делима
ле ноге. 24 Аса је починуо код својих прао- својих руку, поставши тако попут Јеровоамо-
чева и био је сахрањен код својих праочева вог дома, а и због тога што је убио Надава.
у граду Давида, свог праоца. Уместо њега 8 Двадесет и шесте године Асиног владања
почео је да влада његов син Јосафат. над Јудом, Ила, Васин син, постао је цар над
25 Надав, Јеровоамов син, постао је цар Израелом у Терси и владао је две године. 9
над Израелом друге године Асиног владања Његов слуга Зимрије, заповедник над поло-
над Јудом, и владао је над Израелом две го- вином бојних кола, сковао је заверу против
дине. 26 Он је чинио оно што је зло у Гос- њега. Док је Ила био у Терси и опијао се у
подњим очима и ишао је путем свог оца, чи- кући Арсе, управитеља свог двора у Терси,
нећи његове грехе којима је навео Израел 10 дошао је Зимрије, напао га и убио, а
на грех. 27 Васа, Ахијин син, из Исахаровог затим је почео да влада уместо њега. То је
дома, почео је да кује заверу против њега. било двадесет и седме године Асиног влада-
Васа га је убио код Гиветона, који је припа- ња над Јудом. 11 Чим је почео да влада и
дао Филистејима, док су Надав и сви Израел- чим је сео на престо, Зимрије је одмах побио
ци опседали Гиветон. 28 Васа га је убио тре- цео Васин дом. Није му оставио ниједно
ће године Асиног владања над Јудом, и по- мушко,* ни његовог крвног осветника ни
чео је да влада уместо њега. 29 Чим је пос- његовог пријатеља. 12 Тако је Зимрије ис-
тао цар, побио је цео Јеровоамов дом. Од Је- требио цео Васин дом по речи коју је Господ
ровоамовог дома није поштедео ништа што рекао против Васе преко пророка Јуја, 13
дише, све их је истребио, према речи коју је због свих греха које су починили Васа и ње-
Господ рекао преко свог слуге Ахије из Си- гов син Ила, и којима су навели Израел на
лома, 30 због Јеровоамових греха које је по- грех, вређајући Господа, Израеловог Бога,
чинио и којима је навео Израел на грех и својим ништавним идолима. 14 Остала Или-
због његових увреда којима је изазивао Гос- на дела и све што је учинио, зар није све то
пода, Израеловог Бога. 31 Остала Надавова записано у дневницима царева Израела?
дела и све што је чинио, зар није све то за- 15 Двадесет и седме године Асиног влада-
писано у дневницима царева Израела? 32 ња над Јудом, Зимрије је постао цар и вла-
Између Асе и Васе, цара Израела, водио се дао је седам дана у Терси. У то време народ
рат целог њиховог живота. је био улогорен испред Гиветона, који је
33 Треће године Асиног владања над Ју- припадао Филистејима. 16 Кад је народ у
дом, Васа, Ахијин син, постао је цар над це- логору чуо да је Зимрије сковао заверу и
лим Израелом у Терси и владао је двадесет убио цара, цео Израел је истог дана у логору
и четири године. 34 Он је чинио оно што је поставио Амрија, заповедника војске, за ца-
зло у Господњим очима и ишао је путем Је- ра над Израелом. 17 Тада су Амрије и сви
ровоама, чинећи његове грехе којима је на- Израелци отишли од Гиветона и почели са
вео Израел на грех. опсадом Терсе. 18 Када је Зимрије видео да
је град освојен, отишао је у утврђење цар-
16 Тада је Јују, Ананијевом сину, дошла
Господња реч против Васе: 2 „Ја сам те по-
*16,11 Дословно: „ништа што мокри уза зид”.
1. ЦАРЕВИМА 16,19 - 17,19 270
ског двора и запалио царски двор. Тако је платио је што му је положио темељ, а Сегу-
погинуо 19 због греха које је починио, ра- вом, својим најмлађим сином, платио је што
дећи оно што је зло у Господњим очима и му је поставио врата, по речи коју је Господ
ходећи Јеровоамовим путем и чинећи грехе рекао преко Исуса, Навиновог сина.*
које је и он чинио и којима је наводио Из-
раел на грех. 20 Остала Зимријева дела и 17 Илија Тесвићанин, један од становни-
завера коју је сковао, зар није све то запи- ка Галада, рече Ахаву: „Тако жив био Гос-
сано у дневницима царева Израела? под, Израелов Бог, пред којим стојим, ових
21 Тада се израелски народ поделио на година неће бити ни росе ни кише, осим по
две стране. Један део народа пристао је уз мојој речи!”
Тивнију, Гинатовог сина, кога су хтели да 2 Затим му је дошла Господња реч: 3 „Иди
поставе за цара, а други део пристао је уз одавде и крени на исток, па се сакриј код по-
Амрија. 22 На крају је народ који је пристао тока Хората који је источно од Јордана. 4
уз Амрија надвладао оне који су пристали уз Пићеш воду из потока, а гавранима ћу запо-
Тивнију, Гинатовог сина. Тивнија је умро, а ведити да те тамо хране.” 5 Он је одмах оти-
Амрије је почео да влада. 23 Тридесет и шао и поступио по Господњој речи. Отишао
прве године Асиног владања над Јудом, Ам- је и настанио се код потока Хората који је
рије је постао цар над Израелом и владао је источно од Јордана. 6 Гаврани су му доноси-
дванаест година. У Терси је владао шест ли хлеб и месо ујутру и увече, а воду је пио
година. 24 Затим је од Семера за два талан- из потока. 7 Али после неког времена поток
та* сребра купио самаријску гору и на њој је пресушио, јер у земљи није било кише.
почео да зида град. Тај град који је изградио 8 Тада му је дошла Господња реч: 9 „Ус-
назвао је Самарија* по имену Семера, госпо- тани и пођи у Сарепту, која припада Сидону,
дара те горе. 25 Амрије је чинио оно што је па остани тамо. Заповедио сам једној удови-
зло у Господњим очима и био је гори од свих ци у том месту да те храни.” 10 Он је устао
који су били пре њега. 26 У свему је ишао и отишао у Сарепту. Кад је дошао до град-
путем Јеровоама, Наватовог сина, чинећи ских врата угледао је једну удовицу која је
његове грехе којима је навео Израел на скупљала дрва. Он је позва и рече: „Молим
грех, вређајући Господа, Израеловог Бога, те, донеси ми у посуди мало воде да пијем.”
својим ништавним идолима. 27 Остала Ам- 11 Кад је она пошла да је донесе, он јој до-
ријева дела, све што је учинио и сви његови викну: „Молим те, донеси ми и мало хлеба!”
подухвати, зар није све то записано у днев- 12 Она на то рече: „Тако жив био Господ,
ницима царева Израела? 28 Амрије је почи- твој Бог, немам хлеба већ само шаку брашна
нуо код својих праочева и био је сахрањен у у ћупу и мало уља у крчагу. И ево, хоћу да
Самарији. Уместо њега почео је да влада скупим мало дрва па да одем и припремим
његов син Ахав. нешто себи и свом сину да то поједемо, па
29 Ахав, Амријев син, постао је цар над Из- да умремо.”
раелом тридесет и осме године Асиног вла- 13 Тада јој Илија рече: „Не бој се. Иди и
дања над Јудом. Ахав, Амријев син, владао учини како си рекла. Само најпре од тога на-
је двадесет и две године над Израелом у Са- прави мени малу погачу па ми је донеси, а
марији. 30 Он је чинио оно што је зло у Гос- после припреми нешто себи и свом сину. 14
подњим очима, и то више него сви који су Јер овако каже Господ, Израелов Бог: ‘Браш-
били пре њега. 31 И као да му је било мало но у ћупу неће се потрошити нити ће уље у
што је чинио исте грехе као и Јеровоам, На- крчагу нестати све до дана кад Господ пусти
ватов син, него је још узео за жену Језа- кишу на земљу’.” 15 Она је отишла и учини-
вељу, кћер Етвала, цара Сидонаца, и почео ла као што је рекао Илија. И дуго су имали
је да служи Валу и да му се клања. 32 Осим шта да једу она, он и њен дом. 16 Брашно у
тога, подигао је олтар Валу у Валовом храму ћупу није се потрошило нити је уље у крчагу
који је саградио у Самарији. 33 Ахав је на- нестало, према речи коју је Господ рекао
чинио и обредно дебло. Тако је он вређао преко Илије. 17 После тога се разболео син
Господа, Израеловог Бога, више од свих ца- те жене, код које је боравио. Његова болест
рева Израела који су били пре њега. је бивала све тежа тако да је на крају издах-
34 У његово време Хил из Ветиља сагра- нуо. 18 Тада жена рече Илији: „Зашто си ми
дио је Јерихон. Авирамом, својим првенцем, то учинио, Божји човече? Дошао си код мене
да ме подсетиш на мој грех и да ми убијеш
*16,24 Види додатак на крају књиге. 16,24 сина.” 19 Али он јој рече: „Дај ми свог сина.”
„Самарија” значи „посед Семеровог рода”. 16,34 Тада га узе из њеног наручја, однесе га у
Види: Исус Навин 6,26.
271 1. ЦАРЕВИМА 17,20 - 18,30
горњу собу где је становао и положи га на подару: ‘Ево Илије.’ Он ће ме сигурно убити.”
своју постељу. 20 Онда поче да призива Гос- 15 Али Илија рече: „Тако жив био Господ
пода: „Господе, Боже мој, зар ћеш овој удо- над војскама пред којим стојим, данас ћу му
вици код које боравим нанети зло и убити јој се показати.”
сина?” 21 Затим се три пута испружи над де- 16 Тада је Авдија пошао у сусрет Ахаву и
тетом и повикао к Господу: „Господе, Боже јавио му вест, а Ахав је кренуо пред Илију.
мој, молим те нека се у ово дете врати жи- 17 Чим Ахав угледа Илију, рече му: „Јеси
вот.” 22 Господ је услишио Илијин глас тако ли ти онај што доноси невољу Израелу?”
да се живот детета вратио у њега и он је 18 Он одговори: „Не доносим ја невољу
оживео. 23 Тада Илија узе дете, донесе га Израелу, него ти и дом твог оца, јер сте ос-
из горње собе у кућу и даде га његовој мај- тавили Господње заповести и пошли за ли-
ци, па рече: „Види, твој син је жив.” 24 А же- ковима Вала. 19 А сада заповеди да се к ме-
на рече Илији: „Сада заиста знам да си ти ни на гору Кармил скупи цео Израел заједно
Божји човек и да је Господња реч у твојим с четристо и педесет Валових пророка и че-
устима истинита.” тристо пророка који се клањају обредном
деблу, који једу за Језавељиним столом.” 20
18 После много времена, то јест треће го- Ахав је позвао све Израелове синове и ску-
дине, Илији је дошла Господња реч: „Иди и пио пророке на гори Кармил.
покажи се Ахаву, јер сам одлучио да пустим 21 Тада Илија приступи целом народу и
кишу на земљу.” 2 Тако је Илија отишао да рече: „Докле ћете храмати на две стране?
се покаже Ахаву. А у Самарији је владала ве- Ако је Господ истинити Бог, идите за њим, а
лика глад. ако је Вал, идите за њим.” Али народ му не
3 Ахав је позвао Авдију, управитеља свог одговори ни речи. 22 Илија рече народу:
двора. (Авдија се много бојао Господа. 4 Кад „Још сам само ја остао од Господњих про-
је Језавеља убијала Господње пророке, Ав- рока, а Валових пророка има четристо и пе-
дија је узео сто пророка и сакрио их у две десет. 23 Нека нам сада дају два јунца па
пећине, по педесет у свакој, и доносио им је нека они изаберу себи једног јунца, нека га
хлеба и воде.) 5 Ахав рече Авдији: „Обиђи исеку на комаде и ставе на дрва, али нека не
све изворе и потоке у земљи. Можда ћемо пале ватру. А ја ћу припремити другог јунца
пронаћи мало зелене траве да сачувамо жи- и ставићу га на дрва, али нећу палити ватру.
вот коњима и мазгама, да нам не угине сва 24 Тада ви призовите име свог бога, а ја ћу
стока.” 6 Тако су се међу собом договорили призвати Господње име. Бог који одговори
куда ће ићи. Ахав је сам отишао једним пу- ватром, то је истинити Бог.” На то цео народ
тем, а Авдија је отишао другим путем, исто одговори: „Добро си рекао.”
сам. 25 Затим Илија рече Валовим пророцима:
7 Док је Авдија био на путу, У сусрет му је „Најпре ви изаберите једног јунца и припре-
дошао Илија. Кад га је Авдија препознао, па- мите га, јер вас је више. И призовите име
де ничице и рече: „Јеси ли то ти, мој госпо- свог бога, али не палите ватру.” 26 Они су
дару Илија?” 8 Он му одговори: „Ја сам. Иди узели јунца ког им је дао и припремили га, а
и реци свом господару: ‘Ево Илије’.” 9 Али он затим су од јутра до подне призивали Вало-
рече: „Шта сам згрешио да свог слугу преда- во име: „Вале, услиши нас!” Али није било ни
јеш у руке Ахаву да ме погуби? 10 Тако жив гласа ни одговора. А они су храмајући игра-
био Господ, твој Бог, нема народа ни цар- ли око олтара који су начинили. 27 У подне
ства куда мој господар није слао да те тра- Илија поче да им се руга: „Вичите из свег
же. Кад би му рекли: ‘Није овде’, тражио би гласа, јер је он бог. Мора да се нешто замис-
од тог царства или народа да се закуну да те лио, или треба да обави нужду па је отишао
нису нашли. 11 А ти сад кажеш: ‘Иди и реци у нужник. Или можда спава па га треба про-
свом господару: ‘Ево Илије.’ 12 Али кад одем будити!” 28 А они су почели да вичу из свег
од тебе, Господњи Дух ће те однети ко зна гласа и да се по свом обичају секу бодежима
где. Ако одем и кажем Ахаву, а он те не на- и копљима док их није облила крв. 29 Кад је
ђе, сигурно ће ме убити. А твој слуга боји се прошло подне, и даље су се понашали нео-
Господа од своје младости. 13 Зар мој гос- бично као да су пали у пророчки занос све
подар није чуо шта сам учинио кад је Језа- док није дошло време да се принесе принос
веља убијала Господње пророке, како сам од жита, али није било ни гласа ни одговора
сакрио сто Господњих пророка, по педесет у нити знака да ико слуша.
свакој пећини, и доносио им хлеба и воде? ЗО На крају Илија рече целом народу:
14 А ти сада кажеш: ‘Иди и реци свом гос- „Приступите к мени.” Кад му је приступио
1. ЦАРЕВИМА 18,31 - 19,18 272
цео народ, он је почео да поправља Господ- роке. 2 Тада је Језавеља послала гласника
њи олтар који је био срушен. 31 Илија је код Илије и поручила му: „Нека ми богови
узео дванаест каменова, према броју племе- учине тако и нека ме још теже казне, ако су-
на синова Јакова, коме је дошла Господња тра у ово доба не учиним с твојом душом оно
реч: „Име ће ти бити Израел.” 32 Од тих ка- што си ти учинио с душом сваког од њих!” 3
менова подигао је олтар у Господње име. Илија се уплашио, па је устао и отишао да
Онда је око олтара начинио јарак који је би спасао своју душу. Кад је дошао у Вирса-
обухватао толико земље да се могло засеја- веју, која је у Јуди, оставио је тамо свог слу-
ти две сеа мере семена. 33 Затим је на- гу. 4 Онда је сам отишао у пустињу, један
слагао дрва, исекао јунца на комаде и ста- дан хода, и кад је дошао тамо, сео је под јед-
вио га на дрва. Тада рече: „Напуните четири но дрво. Тада је почео да се моли да умре:
крчага воде и излијте је на жртву паљеницу „Доста ми је! Господе, узми моју душу, јер
и на дрва.” 34 Затим рече: „Учините то још нисам ништа бољи од својих праочева.”
једном.” И учинили су то још једном. Онда 5 Затим је легао и заспао под тим дрветом.
опет рече: „Учините то и трећи пут.” И учи- Али гле, један анђео га дотаче и рече му:
нили су то и трећи пут. 35 Вода се разлила „Устани и једи.” 6 Он је погледао и гле, код
свуда око олтара, а и јарак се напунио во- главе му је била погача печена на ужареном
дом. камењу и крчаг воде. Тако је јео и пио, па је
36 Кад је дошло време да се принесе при- опет легао. 7 Господњи анђео дође још јед-
нос од жита, пророк Илија приступи и рече: ном, дотаче га и рече: „Устани и једи, јер те
„Господе, Боже Аврамов, Исаков и Израелов, чека тежак пут.” 8 Тако је он устао, јео је и
нека се данас обзнани да си ти Бог у Изра- пио, па је окрепљен том храном пешачио че-
елу, да сам ја твој слуга и да сам све ово трдесет дана и четрдесет ноћи док није до-
учинио по твојој речи. 37 Услиши ме, Госпо- шао на гору Божју, на Хорив.
де, услиши ме да би овај народ знао да си 9 Тамо је ушао у једну пећину да у њој
ти, Господе, истинити Бог, и да ти обраћаш преноћи. Онда му дође Господња реч: „Шта
њихово срце.” радиш ту Илија?” 10 Он одговори: „Ревновао
38 Тада дође ватра од Господа и спали сам за Господа, Бога над војскама, јер су Из-
жртву паљеницу, дрва, камење и прашину, и раелови синови оставили твој савез, сруши-
упи воду из јарка. 39 Кад то виде, сав народ ли твоје олтаре, а твоје пророке побили ма-
паде ничице и рече: „Господ је истинити чем. Само сам ја остао, а сада и моју душу
Бог! Господ је истинити Бог!” 40 А Илија им траже да узму.” 11 Али глас му рече: „Изађи
рече: „Похватајте Валове пророке! Не дајте и стани на гору пред Господом.” И гле, Гос-
ниједном да побегне!” Они су их похватали, под је пролазио, а силан и јак ветар кидао је
а Илија их је затим одвео у долину Кисон и горе и ломио стене пред Господом. Али Гос-
тамо их побио. под није био у ветру. После ветра дошао је
41 Затим Илија рече Ахаву: „Иди горе, једи земљотрес. Али Господ није био у земљотре-
и пиј, јер се чује хука која најављује кишу.” су. 12 После земљотреса дошла је ватра.
42 Ахав је отишао горе да једе и пије, а Али Господ није био у ватри. После ватре до-
Илија се попео на врх Кармила, сагнуо се до шао је глас, тих и благ. 13 Кад га је Илија
земље и ставио лице међу колена. 43 Затим чуо, покрио је лице огртачем па је изашао из
свом слузи рече: „Молим те, иди горе и по- пећине и стао на улаз. И гле, тај глас му
гледај према мору.” Он је отишао и погле- рече: „Шта радиш ту Илија?” 14 Он одгово-
дао, а затим рекао: „Ништа се не види.” А он ри: „Ревновао сам за Господа, Бога над вој-
рече: „Иди опет”, и тако седам пута. 44 Сед- скама, јер су Израелови синови оставили
ми пут слуга рече: „Ено, мали облак као чо- твој савез, срушили твоје олтаре, а твоје
вечији длан диже се с мора.” Тада Илија ре- пророке побили мачем. Само сам ја остао, а
че: „Иди и реци Ахаву: ‘Прежи коње и иди да сада и моју душу траже да узму.”
те не ухвати пљусак’!” 45 У међувремену не- 15 Тада му Господ рече: „Иди, врати се ис-
бо се замрачило од облака и ветра, и почео тим путем у пустињу близу Дамаска и кад
је јак пљусак. Ахав се попео на кола и одве- дођеш тамо, помажи Азаила за цара над Си-
зао у Језраел. 46 Господња рука била је над ријом. 16 Јуја, Нимсијевог унука, помажи за
Илијом, и он је подвио скутове хаљине своје цара над Израелом, а Јелисија, Сафатовог
и трчао пред Ахавом све до Језраела. сина из Авел-Меола, помажи за пророка
уместо себе. 17 Ко умакне Азаиловом мачу,
19 Ахав је испричао Језавељи све што је погубиће га Јуј, а ко умакне Јујевом мачу,
Илија учинио и како је мачем побио све про- погубиће га Јелисије. 18 А ја сам у Израелу
273 1. ЦАРЕВИМА 19,19 - 20,27
оставио седам хиљада људи који нису сави- одговорио: „Овако му реците: ‘Нека се онај
ли колена пред Валом и нису га својим усти- ко се опасује не хвали као онај ко се већ
ма пољубили.” распасује’.” 12 Кад је Вен-Адад чуо тај одго-
19 Кад је отишао оданде, нашао је Јели- вор док је с царевима пио у шаторима, рекао
сија, Сафатовог сина, како оре. Пред њим је је својим слугама: „Спремите се за напад!” И
било дванаест јармова, а он је био код два- почели су да се спремају да нападну град.
наестог. Илија му је пришао и ставио на ње- 13 Тада један пророк приступи Ахаву, цару
га свој пророчки огртач. 20 А он остави би- Израела, и рече: „Овако каже Господ: ‘Јеси
кове, потрча за Илијом и рече му: „Молим ли видео све ово велико мноштво? Ево, да-
те, пусти ме да пољубим свог оца и своју нас ћу га предати теби у руке, и знаћеш да
мајку, па ћу онда поћи за тобом.” Илија му сам ја Господ’.” 14 На то Ахав рече: „Преко
одговори: „Иди, зар те ја спречавам у томе?” кога?” А он одговори: „Овако каже Господ:
21 Тако је он отишао од њега, узео пар би- ‘Преко младића који су у служби кнезова по-
кова и принео их на жртву, а на дрвима од крајина’.” На крају Ахав још упита: „Ко ће за-
плуга и јарма у који су били упрегнути би- почети битку?” А он одговори: „Ти!”
кови скувао је њихово месо и дао га народу 15 Тада је Ахав пребројао младиће који су
да једе. Затим је устао, отишао за Илијом и у служби кнезова покрајина и било их је
постао му слуга. двеста тридесет и два. Затим је пребројао
цео народ, све Израелове синове, и било их
20 Вен-Адад, цар Сирије, скупио је сву је седам хиљада. 16 Они су изашли у подне
своју војску, а с њим су била и тридесет и док се Вен-Адад опијао у шаторима заједно с
два цара с коњима и колима. Он је кренуо на тридесет и два цара који су дошли да му по-
Самарију, подигао опсаду око ње и напао је. могну. 17 Најпре су изашли младићи који су
2 У град је послао гласнике код Ахава, цара у служби кнезова покрајина. Вен-Адад је по-
Израела, и поручио му: „Овако каже Вен- слао своје људе, и они су му јавили: „Иза-
Адад: 3 ‘Твоје сребро и твоје злато мени шли су неки људи из Самарије.” 18 На то он
припада, а и твоје најлепше жене и најлеп- рече: „Ако су изашли ради мира, похватајте
ши синови мени припадају’.” 4 Цар Израела их живе; ако су изашли ради битке, опет их
је одговорио: „Као што си рекао, мој госпо- похватајте живе.” 19 Из града су изашли
дару, царе, ја припадам теби са свим што младићи који су у служби кнезова покрајина
имам.” и војска која је ишла за њима. 20 Сваки је
5 Гласници су опет дошли и рекли: „Овако напао свог противника, тако да су Сиријци
каже Вен-Адад: ‘Послао сам гласнике к теби почели да беже, а Израелци су кренули у по-
и поручио сам ти: ‘Даћеш ми своје сребро, теру за њима. Али Вен-Адад, цар Сирије, ус-
своје злато, своје жене и своје синове’. 6 Али пео је да побегне на коњу заједно с коња-
ја ћу сутра у ово доба послати своје слуге к ницима. 21 Тада је изашао и цар Израела и
теби да добро претраже твој двор и куће ударио на коње и кола, тако да су Сиријци
твојих слугу. Они ће узети и однети све што претрпели велики пораз.
је драгоцено у твојим очима.” 22 После тога пророк је дошао код цара
7 Тада је цар Израела сазвао све стареши- Израела и рекао му: „Иди, ојачај своје снаге,
не у земљи и рекао им: „Молим вас, погле- размисли па види шта ћеш чинити, јер ће
дајте и видите како овај човек тражи нево- почетком године цар Сирије опет доћи на
љу, јер је послао људе к мени по моје жене, тебе.”
моје синове, моје сребро и моје злато, и ја 23 Слуге цара Сирије рекле су свом цару:
му све то нисам ускратио.” 8 Све старешине „Њихов Бог је Бог гора. Зато су били јачи од
и цео народ рекли су му: „Немој га послу- нас. Али ако се будемо борили против њих у
шати и немој пристати.” 9 Зато он рече Вен- равници, видећеш да ћемо бити јачи од њих.
Ададовим гласницима: „Овако реците мом 24 Учини дакле овако: Уклони цареве с њи-
господару, цару: ‘Све што си први пут пору- хових места и уместо њих постави намесни-
чио свом слузи учинићу, али ово не могу да ке. 25 А ти скупи себи војску као што је била
учиним’.” Гласници су отишли и однели му она коју си изгубио, и исто толико коња и
одговор. кола. Онда поведимо битку с њима у равни-
10 Тада је Вен-Адад послао к њему глас- ци, па ћеш видети да ћемо бити јачи од
нике и поручио му: „Нека ми богови учине њих.” Он их је послушао и учинио тако.
тако и нека ме још теже казне ако праха од 26 Почетком године Вен-Адад је скупио
Самарије буде доста да цео народ који је са Сиријце и кренуо у Афек у битку против Из-
мном добије по шаку!” 11 Цар Израела му је раела. 27 Израелови синови су се такође са-
1. ЦАРЕВИМА 20,28 - 21,11 274
купили, снабдели се свим што им је било и рекао: ‘Чувај овог човека. Ако нестане,
потребно и изашли пред њих. Израелови си- твоја душа биће уместо његове душе или
нови улогорили су се испред њих као два ма- ћеш платити талант* сребра.’ 40 И док је
ла стада коза, а Сиријци су прекрили земљу. твој слуга радио ово и оно, овај је нестао.”
28 Тада је Божји човек дошао код цара Из- На то му цар Израела рече: „То ти је пресу-
раела и рекао му: „Овако каже Господ: ‘Зато да. Сам си је донео.” 41 Тада је пророк брзо
што Сиријци кажу: ‘Господ је Бог гора, а не скинуо повез с очију и цар Израела је пре-
Бог равница’, све ово велико мноштво преда- познао да је он један од пророка. 42 Он ре-
ћу теби у руке, и знаћете да сам ја Господ’.” че цару: „Овако каже Господ: ‘Зато што си
29 Седам дана били су улогорени једни на- пустио из своје руке човека кога сам од-
спрам других. А седмог дана почела је битка редио да се погуби, твоја душа биће уместо
и Израелови синови су у једном дану побили његове душе и твој народ уместо његовог
сто хиљада Сиријаца пешака. 30 Они који су народа’.” 43 Тако се цар Израела упутио сво-
остали побегли су у град Афек, али зидине јој кући зловољан и потиштен, и дошао је у
су се срушиле на двадесет и седам хиљада Самарију.
људи који су остали. Вен-Адад је побегао у
град и сакрио се у најскровитију собу. 21 После тога догодило се ово: Навутеј
31 Његове слуге су му рекле: „Ево, чули Језраелац имао је виноград у Језраелу, по-
смо да су цареви Израеловог дома милости- ред двора Ахава, цара Самарије. 2 Ахав рече
ви цареви. Молимо те, хајде да опашемо ко- Навутеју: „Дај ми свој виноград да ми служи
стрет око бедара и ставимо себи конопце као башта, јер је близу моје куће, а ја ћу ти
око врата, па да изађемо пред цара Израела. за њега дати бољи виноград. Или ако више
Можда ће ти поштедети душу.” 32 Тако су волиш, даћу ти новац за њега.” 3 Али Наву-
опасали кострет око бедара и ставили себи теј одговори Ахаву: „Никада ти не бих дао
конопце око врата, па су дошли пред цара наследство својих праочева јер знам да би
Израела и рекли: „Твој слуга Вен-Адад рекао то у Господњим очима било неисправно.” 4
је: ‘Молим те, поштеди ми душу’.” А он рече: Тако се Ахав вратио кући зловољан и потиш-
„Је ли он још жив? То ми је брат.” 33 Они су тен због одговора који му је дао Навутеј Јез-
то схватили као добар знак и закључили су раелац када му је рекао: „Нећу ти дати нас-
да заиста тако мисли, па су рекли: „Вен-Адад ледство својих праочева.” Легао је на пос-
ти је брат.” А он рече: „Идите и доведите га.” тељу, окренуо лице на страну и није хтео
Тада је Вен-Адад дошао к њему и он га је ништа да једе.
позвао у своја кола. 5 Онда је дошла његова жена Језавеља и
34 Вен-Адад му рече: „Вратићу градове ко- упитала га: „Зашто ти је дух жалостан и не-
је је мој отац узео твом оцу, а ти изабери ћеш да једеш?” 6 А он јој одговори: „Зато
себи улице у Дамаску као што је мој отац се- што сам разговарао с Навутејем Језраелцем
би изабрао у Самарији.” и рекао му: ‘Дај ми свој виноград за новац.
Тада Ахав одговори: „Склопимо савез под Или ако више волиш, даћу ти за њега други
тим условима па ћу те пустити да идеш.” виноград.’ Али он је рекао: ‘Нећу ти дати свој
Тако је склопио савез с њим и пустио га да виноград’.” 7 Тада му његова жена Језавеља
иде. рече: „Зар ниси ти цар над Израелом? Уста-
35 Један од пророчких синова рече свом ни, једи и нека ти срце буде весело. Ја ћу ти
другу по Господњој речи: „Молим те, удари дати виноград Навутеја Језраелца.” 8 Затим
ме.” Али овај није хтео да га удари. 36 А он је у Ахавово име написала писма, запечати-
му рече: „Зато што ниси послушао Господњи ла их његовим печатом па их послала старе-
глас, кад одеш од мене, убиће те лав.” И кад шинама и великашима који су живели у ис-
је овај отишао од њега, напао га је лав и том граду с Навутејем. 9 У писмима је напи-
убио га. сала овако: „Прогласите пост и поставите
37 Затим нађе другог човека и рече му: Навутеја да седи на челу народа. 10 Нека
„Молим те, удари ме.” И овај га је ударио и наспрам њега седну два покварена човека
ранио. која ће сведочити против њега и рећи: ‘Ти си
38 Тада је пророк отишао и стао поред пу- проклео Бога и цара!’ Тада га изведите на-
та да дочека цара, а преко очију је ставио поље и каменујте га да умре.”
повез да га не препознају. 39 Кад је цар 11 Људи из његовог града, старешине и
пролазио, он повика цару: „Твој слуга се на- великаши који су живели у његовом граду,
шао усред битке, и гле, један човек је исту- учинили су како им је поручила Језавеља и
пио из бојних редова, довео ми неког човека
*20,39 Види додатак на крају књиге.
275 1. ЦАРЕВИМА 21,12 - 22,17
како је писало у писмима која им је послала. вог живота. У време његовог сина пустићу
12 Прогласили су пост и поставили Навутеја зло на његов дом.”
да седи на челу народа. 13 Затим су дошла
два покварена човека и села наспрам њега. 22 Три године није било рата између Си-
Ти покварени људи су пред народом сведо- рије и Израела. 2 Треће године Јосафат, Ју-
чили против Навутеја и рекли су: „Навутеј је дин цар, дошао је код цара Израела. 3 Цар
проклео Бога и цара!” Затим су га извели ван Израела рече својим слугама: „Знате ли да
града и засули камењем, тако да је умро. 14 Рамот у Галаду припада нама? А ми оклева-
Онда су поручили Језавељи: „Навутеј је ка- мо да га узмемо из руке цара Сирије.” 4 За-
менован и мртав је.” тим упита Јосафата: „Хоћеш ли ићи са мном
15 Кад је Језавеља чула да је Навутеј ка- да нападнемо Рамот у Галаду?” А Јосафат
менован и да је мртав, рекла је Ахаву: „Ус- одговори цару Израела: „Ја сам као и ти, мој
тани и узми виноград Навутеја Језраелца ко- је народ као и твој народ, моји су коњи као
ји он није хтео да ти да за новац, јер Навутеј и твоји коњи.”
више није жив него је мртав.” 16 Кад је Ахав 5 Али Јосафат још рече цару Израела: „Мо-
чуо да је Навутеј мртав, одмах је устао и лим те, најпре питај Господа шта ће рећи.” 6
отишао у виноград Навутеја Језраелца да га Тако је цар Израела окупио пророке, око че-
узме. тристо људи, и упитао их: „Да ли да кренем
17 Господња реч дошла је Илији Тесвића- у битку против Рамота у Галаду или да одус-
нину: 18 „Устани и пођи у сусрет Ахаву, цару танем од тога?” А они су одговорили: „Иди,
Израела, који је у Самарији. Ено га у Наву- јер ће га Господ предати цару у руке.”
тејевом винограду. Отишао је да га узме. 19 7 Али Јосафат упита: „Зар овде нема још
И реци му: ‘Овако каже Господ: ‘Јеси ли убио неког од Господњих пророка? Да питамо и
човека и отео туђи посед?’ И још му реци: преко њега.” 8 На то цар Израела рече Јоса-
‘Овако каже Господ: ‘На месту где су пси ли- фату: „Има још један човек преко ког бисмо
зали Навутејеву крв, лизаће и твоју крв’.” могли да питамо Господа за савет, али ја га
20 Ахав рече Илији: „Јеси ли ме нашао, мрзим јер ми не прориче добро, него зло. То
непријатељу мој?” А овај одговори: „Нашао је Михеја, Јемлин син.” Али Јосафат рече:
сам те. Зато што си се продао да чиниш оно „Нека цар не говори тако.”
што је зло у Господњим очима, 21 пустићу 9 Тада је цар Израела позвао једног двора-
зло на тебе. Почистићу те и истребићу у Аха- нина и рекао му: „Доведи брзо Михеју, Јем-
вовом дому све што је мушко,* чак и оне нај- линог сина.” 10 Цар Израела и Јосафат, Ју-
мање и безвредне у Израелу. 22 Учинићу с дин цар, седели су сваки на свом престолу,
твојим домом као с домом Јеровоама, Нава- одевени у царске хаљине, на гумну код са-
товог сина, и као с домом Васе, Ахијиног си- маријских врата, а сви пророци пророковали
на, због увреда којима сте ме вређали и на- су пред њима. 11 Седекија, Хананин син, на-
вели Израел на грех.’ 23 И за Језавељу ова- чинио је себи гвоздене рогове и рекао: „Ова-
ко каже Господ: ‘Пси ће појести Језавељу на ко каже Господ: ‘Овим ћеш бости Сиријце
језраелском пољу. 24 Ко из Ахавовог дома док их не истребиш’.” 12 И сви други проро-
умре у граду, појешће га пси, а ко умре у по- ци пророковали су исто тако: „Иди на Рамот
љу, појешће га птице небеске’.” 25 Никада у Галаду и победићеш, јер ће га Господ пре-
се нико није продао као Ахав да чини оно дати цару у руке.”
што је зло у Господњим очима, на шта га је 13 Гласник који је отишао да позове Михе-
навела његова жена Језавеља. 26 Он је чи- ју рече му: „Ево, пророци сложно објављују
нио гадна дела тако што је ишао за одврат- добро цару. Молим те, нека твоја реч буде
ним идолима, као што су чинили Амореји, као и њихова и прореци добро.” 14 Али Ми-
које је Господ отерао испред Израелових си- хеја рече: „Тако жив био Господ, шта ми Гос-
нова. под каже то ћу говорити.” 15 Кад је дошао
27 Кад је Ахав чуо те речи, раздерао је пред цара, цар га упита: „Михеја, да ли да
своје хаљине и ставио кострет на своје тело. кренемо у битку против Рамота у Галаду или
Постио је, спавао у кострети и ходао потиш- да одустанемо од тога?” А он му одговори:
тено. 28 Господња реч дошла је Илији Тес- „Иди и победићеш, јер ће га Господ предати
вићанину: 29 „Јеси ли видео како се Ахав цару у руке.” 16 На то му цар рече: „Колико
понизио преда мном? Зато што се понизио ћу те пута заклињати да ми говориш само
преда мном, нећу пустити оно зло за њего- истину у Господње име?” 17 Тада он рече:
„Видим све Израелце расејане по горама као
овце које немају пастира. Господ је рекао:
*21,21 Дословно: „све што мокри уза зид”.
1. ЦАРЕВИМА 22,18 - 22,53 276
‘Ови немају господара. Нека се у миру врате кола. 36 Кад је сунце залазило, кроз логор
сваки својој кући’.” је одјекнуо повик: „Сваки у свој град и сваки
18 Тада цар Израела рече Јосафату: „Зар у своју земљу!” 37 Тако је цар умро. Однели
ти нисам рекао да ми неће пророковати до- су га у Самарију где су га и сахранили. 38
бро, него зло?” Кад су прали бојна кола поред самаријског
19 Михеја још рече: „Зато чуј Господњу језера, пси су лизали његову крв (а и блуд-
реч: Видим Господа како седи на свом пре- нице су се тамо купале), по речи коју је Гос-
столу, а сва небеска војска стоји му с десне под рекао.
и с леве стране. 20 Господ је рекао: ‘Ко ће 39 Остала Ахавова дела, све што је чинио
преварити Ахава да крене на Рамот у Галаду и како је изградио кућу од слоноваче и све
и да тамо падне?’ Један је рекао овако, а своје градове, зар није све то записано у
други онако. 21 На крају је дошао један дух, дневницима царева Израела? 40 Ахав је по-
стао пред Господа и рекао: ‘Ја ћу га прева- чинуо код својих праочева. Уместо њега по-
рити.’ Господ га је упитао: ‘Како?’ 22 Он је чео је да влада његов син Охозија.
одговорио: ‘Отићи ћу и бићу лажљив дух у 41 Јосафат, Асин син, постао је цар над Ју-
устима свих његових пророка’.” А он је ре- дом четврте године владања Ахава, цара Из-
као: ‘Успећеш да га превариш. Иди и учини раела. 42 Јосафат је имао тридесет и пет го-
тако.’ 23 И ево, Господ је ставио преваран дина кад је почео да влада и владао је два-
дух у уста свим твојим пророцима, али Гос- десет и пет година у Јерусалиму. Његова
под ти најављује невољу.” мајка звала се Азува и била је Силејева кћи.
24 Тада Седекија, Хананин син, приђе Ми- 43 Он је у свему ходио путем свог оца Асе.
хеји, удари га по образу и рече: „Како то да Није одступио од његовог пута, него је чи-
је Господњи Дух отишао од мене да би гово- нио оно што је исправно у Господњим очи-
рио теби?” 25 Михеја одговори: „Ево, виде- ма. Само што обредне узвишице нису биле
ћеш то оног дана кад уђеш у најскровитију уклоњене. Народ је још увек приносио жрт-
собу да се сакријеш.” 26 Тада цар Израела ве и кад на обредним узвишицама. 44 Јоса-
рече: „Узми Михеју и одведи га Амону, град- фат је био у миру с царем Израела. 45 Ос-
ском заповеднику, и Јоасу, царевом сину. 27 тала Јосафатова дела, његови подухвати и
И реци им: ‘Овако каже цар: ‘Ставите овог ратови које је водио, зар није све то запи-
човека у затвор и дајте му по мало хлеба и сано у дневницима Јудиних царева? 46 Он је
по мало воде док се не вратим у миру’.” 28 уклонио из земље храмске блуднике који су
Михеја на то рече: „Ако се заиста вратиш у остали од времена његовог оца Асе.
миру, онда Господ није говорио преко мене.” 47 У Едому тада није било цара; намесник
И још рече: „Чујте то сви народи.” је служио као цар.
29 Тако су цар Израела и Јосафат, Јудин 48 Јосафат је изградио тарсиске бродове
цар, кренули на Рамот у Галаду. 30 Цар Из- да иду у Офир по злато. Али бродови нису
раела рече Јосафату: „Ја ћу се прерушити отишли, јер су се разбили код Есион-Гевера.
кад пођем у битку, а ти обуци своје царске 49 Тада је Охозија, Ахавов син, рекао Јоса-
хаљине.” Тако се цар Израела прерушио и фату: „Нека моје слуге иду с твојим слугама
пошао у битку. 31 Цар Сирије заповедио је на бродове”, али Јосафат није пристао.
тридесет и двојици заповедника бојних кола 50 Јосафат је починуо код својих праочева
и рекао им: „Не нападајте ни малог ни вели- и био је сахрањен код својих праочева у гра-
ког, него само цара Израела.” 32 Кад су за- ду свог праоца Давида. Уместо њега почео је
поведници кола видели Јосафата, помисли- да влада његов син Јорам.
ли су: „То је сигурно цар Израела.” И крену- 51 Охозија, Ахавов син, постао је цар над
ли су на њега, али кад је Јосафат повикао Израелом у Самарији седамнаесте године Јо-
тражећи помоћ 33 заповедници над колима сафатовог владања над Јудом, и владао је
видели су да то није цар Израела, па су над Израелом две године. 52 Он је чинио
престали да га гоне. оно што је зло у Господњим очима и ходио
34 Тада је један човек одапео стрелу и је путем свог оца и своје мајке и путем Је-
случајно погодио цара Израела тамо где се ровоама, Наватовог сина, који је навео Изра-
оклоп саставља. Цар рече свом возачу: „Ок- ел на грех. 53 Служио је Валу и клањао му
рени кола и изведи ме из боја јер сам тешко се, вређајући Господа, Израеловог Бога, и
рањен.” 35 Битка је тог дана бивала све же- чинио је све што је чинио и његов отац.
шћа, и цара су морали да држе у усправном
положају у колима насупрот Сиријцима, али
увече је умро. Крв из његове ране текла је у
ДРУГА КЊИГА О ЦАРЕВИМА
Писац: Јеремија
Место писања: Јерусалим и Египат
Писање завршено: око 580. пре н. е.
Обухвата време: 920 - 580. пре н. е.
12 А Илија одговори: „Ако сам ја Божји чо-
1 После Ахавове смрти Моав се побунио век, нека дође ватра с небеса и спали тебе и
против Израела. педесеторицу људи с тобом.” И ватра од Бо-
2 Једног дана Охозија је пао кроз решетку га дође с небеса и спали њега и његове љу-
у својој горњој соби у Самарији и разболео де.
се. Зато је послао гласнике и рекао им: 13 Тада је Охозија послао и трећег запо-
„Идите и питајте Велзевула,* акаронског бо- ведника над педесеторицом с његовим љу-
га, да ли ћу се опоравити од ове болести.” 3 дима. Кад је трећи заповедник отишао и до-
А Господњи анђео је рекао Илији Тесвићани- шао пред Илију, клекнуо је на колена и за-
ну: „Устани и пођи у сусрет гласницима цара молио га за милост: „Божји човече, молим
Самарије и реци им: ‘Зар у Израелу нема Бо- те, нека моја душа и душа ове педесеторице
га па идете да питате за савет Велзевула, твојих слугу буде драгоцена у твојим очима.
акаронског бога? 4 Зато овако каже Господ: 14 Ето, ватра је сишла с небеса и спалила
‘Нећеш устати с постеље на коју си легао, прву двојицу заповедника и њихове људе,
него ћеш умрети’.” Затим је Илија отишао. али нека моја душа буде драгоцена у твојим
5 Када су се гласници вратили цару, он их очима.”
упита: „Зашто сте се вратили?” 6 Они му од- 15 Тада Господњи анђео рече Илији: „По-
говорише: „Срео нас је један човек и рекао ђи с њим. Не бој га се.” Тако је Илија устао
нам: ‘Идите и вратите се цару који вас је по- и отишао с њим код цара. 16 Илија рече
слао па му реците: ‘Овако каже Господ: ‘Зар цару: „Овако каже Господ: ‘Зар у Израелу
у Израелу нема Бога, него шаљеш људе да нема Бога да од њега тражиш савет, него
питају за савет Велзевула, акаронског бога? шаљеш гласнике да траже савет од Велзеву-
Зато нећеш устати с постеље на коју си ле- ла, акаронског бога? Зато нећеш устати с по-
гао, него ћеш умрети’.” 7 А он их упита: „Ка- стеље на коју си легао, него ћеш умрети’.”
ко је изгледао тај човек који вас је срео и 17 Тако је Охозија умро, према Господњој
који вам је то рекао?” 8 Они му одговорише: речи коју је објавио Илија. Пошто Охозија
„Имао је огртач од длаке и кожни појас око није имао сина, уместо њега је почео да вла-
струка.” Тада Охозија рече: „То је Илија Те- да Јорам. То је било друге године владања
свићанин.” Јорама, Јосафатовог сина, Јудиног цара.
9 Затим је послао к њему заповедника над 18 Остала Охозијина дела која је чинио,
педесеторицом с његовим људима. Он је зар није све то записано у дневницима ца-
отишао код њега и нашао га како седи на вр- рева Израела?
ху брда па му рече: „Божји човече, цар је за-
поведио: ‘Сиђи’.” 10 Илија одговори запо- 2 Пре него што је Господ узео Илију у ви-
веднику: „Ако сам ја Божји човек, нека дође хору на небеса, Илија и Јелисије су отишли
ватра с небеса и спали тебе и педесеторицу из Галгала. 2 Илија рече Јелисију: „Молим
људи с тобом.” И ватра дође с небеса и спа- те, остани овде, јер мене Господ шаље у Ве-
ли њега и његове људе. тиљ.” Али Јелисије рече: „Тако жив био Гос-
11 Охозија је затим послао код њега дру- под и тако жива била душа твоја, нећу те
гог заповедника над педесеторицом с њего- оставити.” Тако су отишли у Ветиљ. 3 Про-
вим људима. Заповедник рече Илији: „Божји рочки синови који су били у Ветиљу дошли
човече, цар је овако заповедио: ‘Брзо сиђи’.” су код Јелисија и рекли му: „Знаш ли да ће
данас Господ узети твог господара да ти ви-
ше не буде учитељ?” Он одговори: „Знам,
*1,2 Дословно: „Баалзевув” што значи: „господар
ћутите.”
мува” или „господар прљавштине”. У питању је
једно од имена за Сотону.
2. ЦАРЕВИМА 2,4 - 3,10 278
4 Затим му Илија рече: „Јелисије, молим Јерихону, он им је рекао: „Зар вам нисам ка-
те, остани овде, јер мене Господ шаље у Је- зао да не идете?”
рихон.” Али он рече: „Тако жив био Господ и 19 После неког времена људи из града ре-
тако жива била душа твоја, нећу те оста- кли су Јелисију: „Господару, град је на доб-
вити.” Тако су отишли у Јерихон. 5 Пророчки ром положају, као што и сам видиш, али је
синови који су били у Јерихону пришли су вода лоша и узрокује побачаје у земљи.” 20
Јелисију и рекли му: „Знаш ли да ће данас Он рече: „Донесите ми нову чинијицу и ста-
Господ узети твог господара да ти више не вите у њу соли.” То су му и донели. 21 Он је
буде учитељ?” Он одговори: „Знам, ћутите.” отишао на извор воде, бацио у њега со и ре-
6 Илија му опет рече: „Молим те, остани као: „Овако каже Господ: ‘Учинићу да ова
овде, јер ме Господ шаље на Јордан.” Али он вода буде здрава. Неће више узроковати ни
рече: „Тако жив био Господ и тако жива би- смрт ни побачаје’.” 22 Вода је постала здра-
ла душа твоја, нећу те оставити.” И обојица ва и таква је све до данашњег дана, према
су отишла. 7 А педесет људи од пророчких речи коју је изговорио Јелисије.
синова пошло је за њима, и кад су њих дво- 23 Одатле је отишао у Ветиљ. Док је ишао
јица стала поред Јордана, они су стали по- путем, из града су изашли дечаци и почели
даље и посматрали их. 8 Тада је Илија узео да му се ругају: „Пењи се, ћело! Пењи се,
свој пророчки огртач, смотао га и ударио ћело!”* 24 Јелисије се окренуо и кад их је
њиме по води, и вода се разделила на две видео, проклео их је у Господње име. Тада
стране тако да су обојица прешла по сувом. су из шуме изашле две медведице и рас-
9 Кад су прешли на другу страну, Илија ре- тргле четрдесет и двоје дечака. 25 Одатле
че Јелисију: „Реци шта желиш да ти учиним је отишао на гору Кармил, а затим се вратио
пре него што будем узет од тебе.” Јелисије у Самарију.
рече: „Молим те, нека на мени буде двостру-
ки део твог духа.” 10 А он рече: „Тражиш 3 Јорам, Ахавов син, постао је цар над Из-
тешку ствар. Ако ме будеш видео кад будем раелом у Самарији осамнаесте године Јоса-
узет од тебе, биће ти тако, ако ме не будеш фатовог владања над Јудом. Јорам је владао
видео, неће ти бити.” дванаест година. 2 Он је чинио оно што је
11 Док су тако ишли и разговарали, гле, зло у Господњим очима, али не као његов
појавила су се пламена бојна кола с пламе- отац и његова мајка. Уклонио је Валов об-
ним коњима и раздвојила их. Тако је Илија у редни стуб који је начинио његов отац. 3
вихору вазнет на небеса. 12 Јелисије је то Али се држао греха којима је Јеровоам, На-
гледао и повикао: „Оче мој, оче мој! Израе- ватов син, навео Израел на грех. Није одсту-
лова бојна кола и његови коњаници!” И ви- пио од њих.
ше га није видео. Тада је узео своје хаљине 4 Миса, цар Моава, узгајао је овце и пла-
и раздерао их на два дела, 13 Затим је по- ћао је цару Израела данак од сто хиљада ја-
дигао Илијин пророчки огртач који је спао с гањаца и сто хиљада неострижених овнова.
њега, па се вратио и стао на обалу Јордана. 5 А кад је Ахав умро, цар Моава побунио се
14 Тада је узео Илијин пророчки огртач који против цара Израела. 6 У то време цар Јо-
је спао с њега, ударио њиме по води и ре- рам је изашао из Самарије и окупио све Из-
као: „Где је Господ, Илијин Бог?” Кад је уда- раелце. 7 Затим је послао гласнике код Јоса-
рио по води, она се разделила на две стране фата, Јудиног цара, и поручио му: „Цар Мо-
и Јелисије је прешао. ава побунио се против мене. Хоћеш ли поћи
15 Кад су га пророчки синови из Јерихона са мном у рат против Моава?” Јосафат је од-
видели издалека, рекли су: „Илијин дух си- говорио: „Поћи ћу. Ја сам као и ти, мој народ
шао је на Јелисија.” Зато су му изашли у сус- као и твој народ, моји коњи као и твоји ко-
рет и поклонили му се до земље. 16 Затим њи.” 8 Затим је упитао: „Којим ћемо путем
су му рекли: „Овде је с твојим слугама педе- ићи?” А Јорам је одговорио: „Кроз едомску
сет храбрих људи. Нека иду да траже твог пустињу.”
господара. Можда га је Господњи Дух поди- 9 Тако су цар Израела, Јудин цар и едом-
гао и спустио на неку гору или у неку до- ски цар кренули. Ишли су седам дана заоби-
лину.” А он је рекао: „Не шаљите их.” 17 Али лазним путем, али није било воде за војску и
они су га упорно наговарали док му није пос- за стоку која је ишла за њима. 10 Тада цар
тало непријатно, па је рекао: „Пошаљите
их.” Они су послали педесет људи који су три *2,23 У питању је била банда тинејџера која је
дана тражили Илију, али га нису нашли. 18 негирала да је Илија вазнет на небо, па су се
Кад су се вратили код Јелисеја, који је био у ругали Јелисију речима: „Хајде иди и ти на небо,
пењи се на небо!”
279 2. ЦАРЕВИМА 3,11 - 4,15
Израела рече: „Јао, Господ је позвао нас 26 Кад је цар Моава видео да ће изгубити
тројицу царева да нас преда у руке Моав- битку, узео је са собом седамсто људи на-
цима!” 11 А Јосафат рече: „Зар овде нема оружаних мачем и покушао да се пробије до
ниједног Господњег пророка да преко њега цара Едома. Али нису успели. 27 На крају је
тражимо савет од Господа?” Један од слугу узео свог првенца који би био владар уместо
цара Израела одговори: „Ту је Јелисије, Са- њега и принео га на зиду као жртву паље-
фатов син, који је Илији водом поливао ру- ницу. Тада се подигао силан гнев против Из-
ке.” 12 Јосафат рече: „Господња реч је с раелаца, тако да су они отишли од њега и
њим.” Тако су цар Израела, Јосафат и цар вратили се у своју земљу.
Едома отишли код њега.
13 Јелисије рече цару Израела: „Шта ја 4 Једном је жена једног од пророчких сино-
имам с тобом? Иди пророцима свог оца и ва повикала к Јелисију: „Твој слуга, мој муж,
пророцима своје мајке.” А цар Израела му умро је, а ти добро знаш да се твој слуга
рече: „Немој ме одбити, јер је Господ позвао увек бојао Господа. А сада је дошао зајмо-
нас тројицу царева да нас преда у руке Мо- давац да ми узме оба сина да му буду ро-
авцима.” 14 Јелисије рече: „Тако жив био бови.” 2 Јелисије јој рече: „Шта желиш да
Господ над војскама коме служим, да није учиним за тебе? Реци ми шта имаш у кући?”
Јосафата, Јудиног цара, ког поштујем, не А она рече: „Твоја слушкиња нема ништа у
бих се обазирао на тебе нити бих те пог- кући, осим једног крчага уља.” 3 Тада јој он
ледао. 15 Доведите ми некога ко свира на рече: „Иди и позајми од свих својих суседа
жичаном инструменту.” И док је слушао сви- празне посуде. Немој да их буде мало. 4
рача, Господња рука дошла је на Јелисија, Онда иди и затвори врата за собом и за сво-
16 и он рече: „Овако каже Господ: ‘Ископај- јим синовима, па сипај уље у све те посуде,
те у овој долини много јама. 17 Јер овако ка- а кад их напуниш, стави их на страну.” 5 И
же Господ: ‘Нећете осетити ветар нити ћете она је отишла од њега.
видети кишу, а ипак ће се ова долина на- Кад је затворила врата за собом и за сво-
пунити водом, па ћете из ње пити и ви и ва- јим синовима, они су јој доносили посуде, а
ша стока и ваше остале животиње.’ 18 То ће она их је пунила. 6 Кад је напунила посуде,
Господу заиста бити лако, и предаће Моавце рекла је једном од својих синова: „Додај ми
у ваше руке. 19 А ви разорите све утврђене још једну.” Али он јој је одговорио: „Нема
градове и све изабране градове, посеците више посуда.” Тада је уље престало да тече.
сва добра стабла, затрпајте све водене изво- 7 Она је отишла и јавила то Божјем човеку,
ре и сваку добру њиву заспите камењем и а он је рекао: „Иди, продај уље и отплати ду-
тако је покварите.” гове, а од остатка живите ти и твоји синови.”
20 И заиста, ујутру, у време кад се приноси 8 Једног дана Јелисије је пролазио кроз
принос од жита, дошла је вода од Едома, и Сунам, где је живела једна угледна жена ко-
земља се напунила водом. ја га је стално позивала на оброк. Кад год би
21 Кад су Моавци чули да су цареви дошли пролазио туда, свраћао је код ње да једе. 9
да се боре против њих, скупили су све оне После неког времена, та жена рече свом му-
који су могли да опашу војнички појас, а и жу: „Ево, знам да је свет онај Божји човек
оне старије, па су стали на границу. 22 Кад који увек свраћа код нас. 10 Хајде да му
су рано ујутру устали и кад је сунце засјало направимо собицу уза зид на крову, и да му
над водом, Моавцима са супротне стране ставимо тамо постељу, сто, столицу и свећ-
учинило се да је вода црвена као крв. 23 њак, па кад дође код нас нека се ту склони.”
Зато су рекли: „То је крв! Сигурно су цареви 11 Једног дана Јелисије је опет дошао код
извукли мачеве и погубили један другог. А њих па је отишао у ту горњу собу и легао.
сада на плен, Моавци!” 24 Али кад су дошли 12 Затим свом слузи Гијезију рече: „Позови
у израелски логор, Израелци су устали и Сунамку.” Он је позва да дође пред њега. 13
ударили на њих, тако да су Моавци побегли И још му рече: „Молим те, реци јој овако:
пред њима. Израелци су ушли у Моав, и како ‘Ево, ти се толико бринеш за нас. Шта же-
су напредовали, тако су убијали Моавце. 25 лиш да учиним за тебе? Желиш ли да кажем
Срушили су градове и на све добре њиве сви нешто за тебе цару или заповеднику вој-
су бацили по камен док их нису засули. Затр- ске?’” А она одговори: „Ја живим међу сво-
пали су и све изворе воде и посекли сва доб- јим народом.” 14 Он затим рече: „Шта би се
ра стабла. Остало је само камење Кир-Аре- онда могло учинити за њу?” Гијезије одгово-
сета, који су људи наоружани праћкама оп- ри: „Ето, нема сина, а муж јој је стар.” 15 А
колили и нападали. он рече: „Позови је.” Он је позва и она стаде
2. ЦАРЕВИМА 4,16 - 5,5 280
на врата. 16 Тада јој Јелисије рече: „Дого- на његова уста, своје очи на његове очи,
дине у ово доба грлићеш сина.” А она одго- своје дланове на његове дланове. И док је
вори: „Не, господару мој, Божји човече! Не- био тако испружен над њим, дететово тело
мој лагати своју слушкињу.” се загрејало. 35 Затим је устао и поново по-
17 И заиста, жена је затруднела и догоди- чео да хода горе-доле по кући, а онда се
не у исто доба родила је сина, као што јој је опет попео на постељу и испружио над де-
рекао Јелисије. 18 И дечак је растао. Једног чаком. Дечак је кинуо седам пута, а затим је
дана је по обичају отишао код свог оца који отворио очи. 36 Тада Јелисије позва Гије-
је био са жетеоцима. 19 И жалио се оцу: зија и рече му: „Позови Сунамку.” Он је поз-
„Моја глава, јао моја глава!” А он рече свом ва и она дође код њега. Затим јој рече: „Уз-
слузи: „Однеси га мајци.” 20 Слуга га је узео ми свог сина.” 37 Она је дошла, пала пред
и однео његовој мајци. Дете је седело на његове ноге и поклонила му се до земље.
њеним коленима до подне, а онда је умрло. Затим је узела свог сина и изашла.
21 Она га је однела у горњу собу, положила 38 Јелисије се вратио у Галгал, а у земљи
га на постељу Божјег човека, затворила вра- је владала глад. Док су пророчки синови се-
та и изашла. 22 Затим је позвала свог мужа дели пред њим, он је рекао свом слузи:
и рекла му: „Молим те, пошаљи ми једног „Пристави велики лонац и скувај вариво за
слугу и једну магарицу и допусти ми да брзо пророчке синове.” 39 Један од њих је оти-
одем код Божјег човека, па ћу се вратити.” шао у поље да набере слез, али је нашао
23 Али он је упита: „Зашто данас идеш код дивљу лозу па је набрао с ње пуну хаљину
њега? Није ни младина ни Шабат.” Она од- дивљих тиквица. Кад се вратио, исекао их је
говори: „Не брини се, све је у реду.” 24 Тако и ставио у лонац, јер нису знали какве су. 40
је дала да се оседла магарица и рекла свом Касније су сипали људима да једу. Али кад
слузи: „Поведи је и крени. Немој да због ме- су почели да једу вариво, повикали су:
не застајеш док ти не кажем.” „Смрт је у лонцу, Божји човече!” Тако да
25 Затим је отишла и дошла код Божјег нису могли да једу. 41 А Јелисије је рекао:
човека на гору Кармил. Кад ју је Божји човек „Донесите брашно.” Кад га је бацио у лонац,
угледао издалека, рекао је Гијезију, свом рекао је: „Сипајте људима да једу.” И јело у
слузи: „Ево Сунамке. 26 Молим те, трчи лонцу више није било штетно.
пред њу и упитај је: ‘Јеси ли добро? Је ли 42 Један човек је дошао из Вал-Салисе и
твој муж добро? Је ли дете добро’?” А она је донео Божјем човеку хлеб од првина, дваде-
одговорила: „Све је у реду.” 27 Кад је дошла сет јечмених хлебова, и новог жита у својој
код Божјег човека на гору, обгрлила му је врећи за хлеб. А он је рекао: „Дај људима да
ноге. Тада је Гијезије пришао да је отера, једу.” 43 Његов слуга је упитао: „Како да то
али Божји човек рече: „Пусти је, јер јој је ставим пред сто људи?” Јелисије је одгово-
душа пуна јада, а Господ је то сакрио од ме- рио: „Дај људима да једу, јер овако каже
не и није ми јавио.” 28 Она рече: „Јесам ли Господ: ‘Јешће и још ће остати’.” 44 Тада је
тражила сина од свог господара? Зар ти ни- слуга пред њих поставио хлебове, па су јели
сам рекла: ‘Немој да ми будиш лажну наду’?” и још им је остало, према Господњој речи.
29 Он одмах рече Гијезију: „Подвиј скутове
хаљине своје, узми у руку мој штап и иди. 5 Наман, заповедник војске цара Сирије,
Ако некога сретнеш, немој га поздрављати, био је пред својим господарем велик и веома
а ако неко тебе поздрави, немој му одгова- цењен, јер је преко њега Господ дао победу
рати. Мој штап положи дечаку на лице.” 30 Сирији. Али тај одважан и силан човек био је
А дечакова мајка рече: „Тако жив био Гос- губав. 2 Једном су чете Сиријаца пошле у
под и тако жива била душа твоја, нећу те ос- пљачку и у израелској земљи заробиле једну
тавити.” Тада је он устао и пошао с њом. 31 девојчицу која је постала слушкиња Намано-
Гијезије је отишао напред и кад је дошао код вој жени. 3 Она је рекла својој господарици:
дечака, ставио му је штап на лице, али није „Кад би само мој господар отишао код про-
било ни гласа ни одговора. Зато се вратио рока који је у Самарији! Он би га излечио од
Јелисију у сусрет и рекао му: „Дечак се није губе.” 4 Затим је Намановом господару овако
пробудио.” било јављено: „Тако и тако је рекла девојчи-
32 Кад је Јелисије дошао у кућу, дечак је ца из израелске земље.”
лежао мртав на његовој постељи. 33 Јели- 5 Цар Сирије је рекао: „Хајде, иди! Ја ћу
сије је ушао, затворио се с дететом и почео послати писмо цару Израела.” Тако је Наман
да се моли Господу. 34 Затим се попео на отишао, поневши десет таланата сребра,
постељу, легао на дете и ставио своја уста шест хиљада златника и десет нових хаљи-
281 2. ЦАРЕВИМА 5,6 - 6,7
на. 6 Он је дошао код цара Израела носећи Тада му Јелисије рече: „Иди с миром.” Наман
му писмо у ком је стајало: „Заједно с овим је отишао од њега и прешао добар део пута.
писмом шаљем ти Намана, свог слугу, да га 20 А Гијезије, слуга Јелисија, Божјег чове-
излечиш од губе.” 7 Кад је цар Израела про- ка, рече у себи: „Ево, мој господар није ниш-
читао писмо, раздерао је своје хаљине и ре- та узео од тог Сиријца Намана и није хтео да
као: „Зар сам ја Бог да могу одузети живот прими из његове руке оно што је он донео.
или га сачувати, па овај шаље код мене чо- Тако жив био Господ, ја ћу потрчати за њим
века да га излечим од губе? Погледајте, мо- и узећу нешто од њега.” 21 Тако је Гијезије
лим вас, како тражи свађу са мном.” отрчао за Наманом. Кад је Наман видео да
8 Кад је Јелисије, Божји човек, чуо да је неко трчи за њим, сиђе с кола, пође му у сус-
цар Израела раздерао своје хаљине, одмах рет и упита: „Је ли све у реду?” 22 А он од-
је овако поручио цару: „Зашто си раздерао говори: „Све је у реду. Мој господар ме ша-
своје хаљине? Нека тај човек дође код мене ље и поручује ти: ‘Ево, управо су дошла код
и увери се да постоји пророк у Израелу.” 9 мене два младића из брдовитог подручја
Тако је Наман дошао са својим коњима и бој- Јефрема, пророчки синови. Молим те, дај ми
ним колима и стао на улаз Јелисијеве куће. за њих талант* сребра и две нове хаљине’.”
10 А Јелисије му је послао гласника и пору- 23 Наман рече: „Ево, узми два таланта.” И
чио му: „Иди и окупај се седам пута у Јор- наговарао га је да узме тако да је на крају
дану па ће ти тело бити здраво и бићеш свезао два таланта сребра у две кесе, зајед-
чист.” 11 Тада се Наман наљутио, окренуо се но са две хаљине, и дао је то двојици својих
да пође и рекао: „Гле, ја сам мислио да ће слугу да носе пред њим.
он изаћи пред мене, да ће стати и призвати 24 Кад је стигао на Офел, узео је ствари из
име Господа, свог Бога, па ће прећи руком њихових руку и оставио их у кућу, а људе је
преко оболелог места и излечити губу. 12 отпустио и они су отишли. 25 Он је дошао и
Зар нису Авана и Фарфар, реке у Дамаску, стао пред свог господара. Јелисије га упита:
боље од свих израелских вода? Зар се не „Одакле долазиш, Гијезије?” Он одговори:
могу окупати у њима и бити чист?” Затим се „Твој слуга није нигде ишао.” 26 Али Јели-
окренуо и отишао пун гнева. сије му рече: „Зар нисам у духу био с тобом
13 Али тада су му приступиле његове слуге кад се човек окренуо, сишао с кола и пошао
и рекле му: „Оче, да је пророк тражио од те- ти у сусрет? Зар је сада време да се прима
бе нешто велико, зар не би то учинио? Па сребро или да се примају хаљине, маслиња-
зашто онда не учиниш и то што ти је рекао: ци, виногради, овце, стока, слуге или слуш-
‘Окупај се и бићеш чист’?” 14 Тада је Наман киње? 27 Зато ће Наманова губа прионути
сишао и заронио у Јордан седам пута, према за тебе и за твоје потомке довека.” Тако је
речи Божјег човека. Тада му је тело постало Гијезије отишао од њега губав, бео као снег.
чисто као тело малог детета.
15 Затим се са свом својом пратњом вра- 6 Пророчки синови рекли су Јелисију: „Гле,
тио код Божјег човека. Кад је дошао, стао је место где боравимо код тебе сувише нам је
пред њега и рекао му: „Ево, сада знам да за- тесно. 2 Молимо те, допусти нам да одемо
иста нема Бога нигде на земљи осим у Изра- до Јордана и узмемо сваки по брвно па да
елу. Молим те, прими овај дар као благослов тамо начинимо себи место где ћемо живети.”
од свог слуге .” 16 Али Јелисије рече: „Тако Он рече: „Идите.” 3 Али један од њих му ре-
жив био Господ коме служим, нећу то при- че: „Молим те, хајде пођи са својим слуга-
мити.” Наман га је наговарао да прими, али ма.” Он рече: „Поћи ћу.” 4 И тако је кренуо с
он није хтео. 17 На крају Наман рече: „Ако њима. Кад су дошли до Јордана, почели су
је тако, онда, молим те, допусти да се твом да секу дрва. 5 И док је један од њих обарао
слузи да мало земље, колико могу понети дрво, сечиво секире пало је у воду. А он по-
две мазге, јер твој слуга више неће прино- вика: „Јао, господару, узета је на зајам!” 6
сити ни жртве паљенице ни друге жртве Тада Божји човек упита: „Где је пало сечи-
другим боговима, него само Господу. 18 Али во?” Кад му је показао где је пало, он је од-
нека Господ твом слузи опрости ово: Кад мој секао комад дрвета, бацио га тамо и учинио
господар уђе у Римонов храм да би се тамо да сечиво исплива. 7 Затим рече: „Извади
поклонио, па се наслони на моју руку тако да га.” Овај је пружио руку и узео га.
и ја морам да се поклоним у Римоновом хра-
му, молим те, нека Господ опрости твом слу-
зи кад се поклони у Римоновом храму.” 19
*5,22 Талант је тежио 34,2 килограма. Види дода-
так на крају књиге.
2. ЦАРЕВИМА 6,8 - 7,4 282
8 Цар Сирије је био у рату с Израелом. Он 24 После тога је Вен-Адад, цар Сирије, ску-
се посаветовао са својим слугама и рекао пио сву своју војску, кренуо на Самарију и
им: „Улогорићете се са мном на том и том опколио је. 25 У Самарији је настала велика
месту.” 9 Тада је Божји човек поручио цару глад јер је опсада трајала тако дуго да је
Израела: „Чувај се да не пролазиш туда, јер магарећа глава коштала осамдесет сребрни-
тамо долазе Сиријци.” 10 Тако је цар Изра- ка, а четвртина кава* голубијег измета пет
ела послао поруку у оно место за које му је сребрника. 26 Кад је једном цар Израела
рекао Божји човек. Јелисије га је упозора- ишао по зидинама, нека жена је повикала к
вао, а цар се држао подаље од места за које њему: „Помози ми мој господару, царе!” 27
га је упозорио. То није било само једном или А он рече: „Ако ти Господ не помогне, како
двапут. ћу ти ја помоћи? Можда нечим с гумна или
11 Цар Сирије се због тога разгневио у из пресе за вино или за уље?” 28 Затим је
свом срцу, па је позвао своје слуге и рекао цар упита: „О чему се ради?” Она одговори:
им: „Зар ми нећете рећи ко је од наших за „Ова жена ми је рекла: ‘Дај свог сина да га
цара Израела?” 12 Један од његових слугу поједемо данас, а сутра ћемо појести мог си-
одговори: „Није нико, господару мој, царе, на.’ 29 Тако смо скувале мог сина и појеле
него Јелисије, пророк у Израелу, говори ца- га. А следећег дана рекла сам јој: ‘Дај свог
ру Израела оно што ти кажеш у својој спа- сина да га поједемо.’ Али она га је сакрила.”
ваћој соби.” 13 А он рече: „Пођите и видите 30 Кад је цар чуо шта је та жена рекла,
где је да пошаљем људе и да га ухватим.” раздерао је своје хаљине. И док је ишао по
Касније су му јавили: „Ено га у Дотану.” 14 зидинама, људи су видели да испод хаљине
Он је одмах послао тамо велику војску с ко- носи кострет. 31 Цар рече: „Нека ми Бог
њима и бојним колима. Они су дошли ноћу и учини тако и нека ме још теже казни ако
опколили град. глава Јелисија, Сафатовог сина, остане да-
15 Кад је слуга Божјег човека устао рано нас на њему!”
ујутру и изашао напоље, угледао је војску 32 Јелисије је седео у својој кући, а с њим
која је опколила град с коњима и бојним ко- су седеле и старешине. Тада је цар послао
лима. Тада слуга рече Јелисију: „Јао, госпо- пред собом једног од својих људи. Али пре
дару! Шта ћемо сад?” 16 Он одговори: „Не него што је гласник дошао код Јелисија, он
бој ce, јер наших има више него њихових!” је рекао старешинама: „Видите ли како је
17 Јелисије се помолио: „Господе, молим те, овај крвнички син послао човека да ми ски-
отвори му очи да види.” Господ је отворио не главу? Слушајте: кад дође гласник, затво-
очи слузи који је видео брда пуна пламених рите врата и наслоните се на њих да он не
коња и кола свуда око Јелисија. уђе. Зар се не чују за њим кораци његовог
18 Кад су Сиријци почели да силазе к ње- господара?” 33 Док им је он још говорио,
му, Јелисије се помоли Господу и рече: „Мо- код њега дође гласник, а цар рече: „Ова је
лим те, ослепи овај народ.” Тако их је он ос- невоља од Господа. Зашто да још чекам на
лепио, према Јелисијевој речи. 19 Тада им Господа?”
Јелисије рече: „Није ово прави пут, нити је
ово прави град. Пођите за мном и ја ћу вас 7 Тада Јелисије рече: „Слушајте Господњу
одвести код човека кога тражите.” Али их је реч. Овако каже Господ: ‘Сутра у ово доба
одвео у Самарију. на самаријским вратима једна сеа мера* фи-
20 Кад су стигли у Самарију, Јелисије ре- ног брашна коштаће један сикал, и две сеа
че: „Господе, отвори очи овим људима да мере јечма коштаће један сикал’.” 2 На то
виде.” Господ им је отворио очи и они су ви- ађутант, на чију се руку цар ослањао, одго-
дели да су усред Самарије. 21 Кад их је цар вори Божјем човеку: „Чак и кад би Господ
Израела угледао, питао је Јелисија: „Да их отворио бране на небесима, да ли би се то
побијем? Да их побијем, оче мој?” 22 Али он могло догодити?” А он рече: „Видећеш то
одговори: „Немој да их побијеш. Зар ти уби- својим очима, али нећеш јести.”
јаш оне које заробиш својим мачем и луком? 3 На градским вратима била су четири гу-
Изнеси пред њих хлеб и воду да једу и пију, бавца. Они су рекли један другом: „Зашто да
па нека се врате свом господару.” 23 Тако седимо овде док не умремо? 4 Ако уђемо у
им је цар приредио велику гозбу. Кад су јели град, у граду је глад па ћемо тамо умрети. А
и пили, он их је отпустио и они су се вратили
свом господару. Од тада сиријске чете више
нису долазиле да пљачкају израелску зем- *6,25 Кав износи 1,22 литре. Види додатак на
крају књиге. 7,1 Сеа мера износи 7,33 литре. Види
љу.
додатак на крају књиге.
283 2. ЦАРЕВИМА 7,5 - 8,11
ако останемо овде, опет ћемо умрети. Зато чију се руку ослањао да надгледа градска
хајде да одемо у сиријски логор. Ако нам врата, али народ га је изгазио на вратима
поштеде живот, живећемо, а ако нас погубе, тако да је умро, према речи Божјег човека
умрећемо.” 5 Тако су у сумрак устали и по- коју је рекао кад је цар дошао код њега. 18
шли у сиријски логор. Кад су дошли до лого- Тако се испунило оно што је Божји човек ре-
ра видели су да у њему нема никога. као цару: „Сутра у ово доба на самаријским
6 Господ је учинио да се у сиријском ло- вратима две сеа мере јечма коштаће један
гору чује тутњава бојних кола, коња и вели- сикал, и једна сеа мера финог брашна кош-
ке војске, тако да су говорили један другом: таће један сикал.” 19 Али ађутант је одго-
„Гле, цар Израела унајмио је против нас хе- ворио Божјем човеку: „Чак и кад би Господ
тејске и египатске цареве да ударе на нас!” отворио бране на небесима, да ли би се мог-
7 Тако су у сумрак устали и побегли, оста- ло догодити то што кажеш?” А он је рекао:
вивши своје шаторе, коње и магарце, сав ло- „Видећеш то својим очима, али нећеш јести!”
гор као што је био. Побегли су да би спасли 20 То му се и догодило, јер га је народ из-
своје душе. газио на вратима тако да је умро.
8 Кад су губавци дошли до логора, ушли су
у један шатор, јели и пили, а онда су по- 8 Јелисије је овако рекао жени чијег је
купили из њега сребро, злато и хаљине, сина вратио у живот: „Устани и иди са
отишли и то сакрили. Затим су се вратили, својим домом, и настани се као туђинка где
ушли у други шатор, узели ствари из њега, можеш, јер је Господ дозвао глад која ће
отишли и сакрили их. доћи и владаће у земљи седам година.” 2
9 Али тада су рекли један другом: „Није до- Жена је устала и учинила онако како јој је
бро то што радимо. Данас је дан добрих вес- рекао Божји човек. Отишла је са својим до-
ти. Ако будемо оклевали и чекали док не мом и настанила се као туђинка у филис-
сване јутро, бићемо криви. Зато сада хајде тејској земљи. Тамо је живела седам година.
да идемо и јавимо то на царевом двору.” 10 3 Кад је прошло седам година, жена се
Тако су отишли и позвали градске вратаре и вратила из филистејске земље и отишла код
јавили им: „Отишли смо у сиријски логор и цара да га моли за своју кућу и за своју њи-
тамо није било никога нити се чуо људски ву. 4 Цар је управо разговарао с Гијезијем,
глас. Остали су само привезани коњи и ма- слугом Божјег човека, и рекао му је: „Молим
гарци и шатори као што су и били.” 11 Тада те, испричај ми сва велика дела која је Јели-
су градски вратари повикали и јавили то на сије учинио.” 5 Док је он причао цару како је
царевом двору. Јелисије оживео мртваца, дошла је жена чи-
12 Цар је устао усред ноћи и рекао својим јег је сина он оживео да моли цара за своју
слугама: „Ја ћу вам рећи шта су нам Сиријци кућу и за своју њиву. Тада Гијезије рече:
учинили. Они добро знају да смо гладни и „Мој господару, царе, ово је та жена и ово је
зато су отишли из логора и сакрили се у по- њен син ког је Јелисије оживео.” 6 Цар је пи-
љу, говорећи: ‘Кад изађу из града, похвата- тао жену за то и она му је све испричала. Та-
ћемо их живе и ући ћемо у град’.” 13 Али је да јој је цар дао једног дворанина коме је
један од његових слугу рекао: „Изабери љу- рекао: „Врати јој све што је њено и сав при-
де који ће узети пет коња од оних што су још ход од њене њиве од дана кад је напустила
остали у граду. Јер гле, биће им исто као и земљу до сада.”
целом израелском мноштву што је остало, и 7 Јелисије је дошао у Дамаск, а Вен-Адад,
као целом израелском мноштву што је изги- цар Сирије, био је болестан. Тада су му јави-
нуло. Пошаљимо их па ћемо видети.” 14 Та- ли: „Божји човек је дошао овамо.” 8 Цар ре-
ко су узели двоја кола с коњима и цар их је че Азаилу: „Узми дар па иди у сусрет Божјем
послао у сиријски логор и рекао: „Идите и човеку и питај преко њега Господа да ли ћу
извидите шта се дешава.” 15 Они су ишли за се опоравити од своје болести.” 9 Тако му је
Сиријцима све до Јордана, и гле, сав пут је Азаило кренуо у сусрет, узевши са собом као
био прекривен хаљинама и стварима које су дар свакојака добра из Дамаска, која је на-
Сиријци у бегу побацали. Затим су се гласни- товарио на четрдесет камила. Када је до-
ци вратили и јавили то цару. шао, стао је пред Јелисија и рекао: „Твој син
16 Народ је изашао и опљачкао сиријски Вен-Адад, цар Сирије, послао ме је код тебе
логор, тако да је једна сеа мера финог браш- да те питам да ли ће се опоравити од своје
на коштала један сикал, и две сеа мере јеч- болести.” 10 Јелисије му одговори: „Иди и
ма коштале су један сикал, према Господњој реци му да ће се опоравити, али Господ ми
речи. 17 Цар је поставио оног ађутанта на је показао да ће умрети.” 11 Тада се Божји
2. ЦАРЕВИМА 8,12 - 9,14 284
човек загледао у њега и остао тако све док дом, јер је био у сродству с Ахавовим домом.
Азаилу није постало непријатно, а онда се 28 Зато је заједно с Јорамом, Ахавовим си-
заплакао. 12 Азаило упита: „Зашто мој гос- ном, кренуо у рат против Азаила, цара Сири-
подар плаче?” А он одговори: „Зато што до- је, код Рамота у Галаду. Али Сиријци су ра-
бро знам какво ћеш зло нанети Израеловим нили Јорама. 29 Цар Јорам се вратио у Јез-
синовима. Спалићеш њихове тврђаве, мачем раел да би се опоравио од рана које су му
ћеш побити њихове најбоље војнике, смрс- задали Сиријци код Раме, кад се борио про-
каћеш њихову децу, а трудне жене ћеш рас- тив Азаила, цара Сирије. А Охозија, Јорамов
порити.” 13 Азаило упита: „Али шта је твој син, Јудин цар, отишао је у Језраел да посе-
слуга? Ја сам обичан пас, па како бих могао ти Јорама, Ахавовог сина, јер је он био бо-
да учиним тако велику ствар?” А Јелисије лестан.
одговори: „Господ ми је показао да ћеш ти
бити цар над Сиријом.” 9 Пророк Јелисије је позвао једног од про-
14 Затим је Азаило отишао од Јелисија и рочких синова и рекао му: „Подвиј скутове
дошао код свог господара, који га је упитао: хаљине своје и узми ову боцу с уљем па иди
„Шта ти је рекао Јелисије?” Он је одговорио: у Рамот у Галаду. 2 Кад дођеш тамо, потра-
„Рекао ми је да ћеш се опоравити.” 15 Али жи Јуја, сина Јосафата, Нимсијевог сина.
сутрадан је Азаило узео покривач, умочио га Иди тамо и изведи га од његове браће и од-
у воду и ставио цару преко лица, тако да је веди га у најскровитију собу. 3 Узми боцу с
цар умро. Тако је Азаило почео да влада уљем, излиј му уље на главу и реци: ‘Овако
уместо њега. каже Господ: ‘Помазујем те за цара над Из-
16 Пете године владања Јорама, Ахавовог раелом’. Затим отвори врата и бежи, немој
сина, над Израелом док је Јосафат још био чекати.”
цар над Јудом, Јорам, син Јосафата, Јудиног 4 Тако је пророков слуга отишао у Рамот у
цара, постао је цар. 17 Он је имао тридесет Галаду. 5 Кад је стигао, заповедници војске
и две године кад је постао цар и владао је у седели су сви на окупу. Он рече: „Заповед-
Јерусалиму осам година. 18 Ходио је путем ниче, желим нешто да ти кажем.” А Јуј упи-
царева Израела, као што је чинио и Ахавов та: „Коме од свих нас?” Он одговори: „Теби,
дом, јер му је Ахавова кћи била жена, и чи- заповедниче.” 6 Тада је Јуј устао и ушао у
нио је оно што је зло у Господњим очима. 19 кућу, а он му је излио уље на главу и рекао
Али Господ није хтео да затре Јуду због Да- му: „Овако каже Господ, Израелов Бог: ‘По-
вида, свог слуге, јер му је обећао да ће дати мазујем те за цара над Господњим народом,
светиљку њему и његовим синовима заувек. над Израелом. 7 Побиј дом Ахава, свог гос-
20 У његово време Едом се побунио про- подара, јер ћу на Језавељи осветити крв
тив Јудине власти и поставио је себи цара. својих слугу пророка и крв свих Господњих
21 Зато је Јорам са свим својим бојним ко- слугу. 8 Изгинуће цео Ахавов дом. Истреби-
лима отишао у Саир. Онда је устао ноћу и ћу у Ахавовом дому све што је мушко,* чак и
побио Едомце који су били опколили њега и оне најмање и безвредне у Израелу. 9 Учи-
заповеднике кола, а народ је побегао у своје нићу да Ахавов дом буде као дом Јеровоама,
шаторе. 22 Али побуна Едомаца против Ју- Наватовог сина, и као дом Васе, Ахијиног си-
дине власти траје све до данас. У то време и на. 10 А Језавељу ће на језраелском пољу
Ливна се побунила. појести пси и неће бити никога да је сахра-
23 Остала Јорамова дела и све што је чи- ни’.” Тада је отворио врата и побегао.
нио, зар није све то записано у дневницима 11 Кад је Јуј изашао и дошао код слугу
Јудиних царева? 24 Јорам је починуо код свог господара, они су га упитали: „Је ли све
својих праочева и био је сахрањен код сво- у реду? Зашто је тај лудак дошао код тебе?”
јих праочева у Давидовом граду. Уместо ње- А он им одговори: „Ви добро знате тог чове-
га почео је да влада његов син Охозија. ка и шта је могао да каже.” 12 А они рекоше:
25 Дванаесте године владања Ахавовог си- „Није истина! Хајде, кажи нам.” Тада Јуј ре-
на Јорама, цара Израела, Охозија, син Јора- че: „Говорио ми је тако и тако и рекао ми је:
ма, Јудиног цара, постао је цар. 26 Охозија ‘Овако каже Господ: ‘Помазујем те за цара
је имао двадесет и две године кад је почео над Израелом’.” 13 Они су брзо узели сваки
да влада и владао је годину дана у Јерусали- своју хаљину и прострли је пред њим по сте-
му. Његова мајка звала се Готолија и била је пеницама. Затим су затрубили у рог и рекли:
унука Амрија, цара Израела. 27 Он је ходио „Јуј је постао цар!” 14 Тако је Јуј, син Јоса-
путем Ахавовог дома и чинио је оно што је
зло у Господњим очима, баш као и Ахавов
*9,8 Дословно: „све што мокри уза зид”.
285 2. ЦАРЕВИМА 9,15 - 10,6
фата, Нимсијевог сина, сковао заверу про- (Касније је Јуј кренуо за њим и викнуо:
тив Јорама. „Убијте и њега!” И ранили су га док је био у
У то време Јорам је заједно са свим Изра- колима на путу према Гуру, који се налази
елцима бранио Рамот у Галаду од Азаила, крај Ивлеама. Али је успео да побегне у Ме-
цара Сирије. 15 Касније се цар Јорам вратио гидо, где је на крају и умро. 28 Његове слуге
у Језраел да се опорави од рана које су му су га у колима превезле у Јерусалим и сах-
задали Сиријци кад се борио против Азаила, раниле га у његовом гробу код његових пра-
цара Сирије. очева у Давидовом граду. 29 Охозија је пос-
Тада је Јуј рекао: „Ако је по вољи ваше ду- тао цар над Јудом једанаесте године влада-
ше, нека нико не побегне из града да не би ња Јорама, Ахавовог сина.)
отишао и јавио то у Језраел.” 16 Јуј се попео 30 После тога Јуј је дошао у Језраел. Кад
на кола и отишао у Језраел, јер је тамо ле- је то чула Језавеља, намазала је очи црном
жао Јорам. А Охозија, Јудин цар, дошао је да бојом и лепо уредила своју главу, па је гле-
посети Јорама. 17 Кад је стражар који је ста- дала с прозора. 31 Кад је Јуј улазио на град-
јао на кули у Језраелу видео како мноштво ска врата, она рече: „Је ли добро прошао Зи-
Јујевих људи навире, јавио је: „Видим мнош- мрије, убица свог господара?” 32 Тада он
тво људи како навире.” А Јорам рече: „Узми погледа према прозору и упита: „Ко је са
коњаника и пошаљи га пред њих да их пита мном? Ко?” Тада су два или три дворанина
да ли долазе у миру.” 18 Тако је коњаник до- погледала према њему. 33 Јуј рече: „Баците
шао пред Јуја и рекао: „Цар пита да ли дола- је доле!” Они су је бацили, а њена је крв по-
зите с миром.” А Јуј одговори: „Шта се тебе прскала зид и коње. И коњи су је прегазили.
тиче да ли ја долазим с миром? Хајде за 34 Затим је ушао у кућу, јео и пио, а онда је
мном!” рекао: „Побрините се за ону проклетницу и
А стражар је јавио: „Гласник је дошао до сахраните је, јер је царева кћи.” 35 Кад су
њих, али се не враћа.” 19 Тада је Јорам по- људи отишли да је сахране, нису од ње наш-
слао другог коњаника који је дошао до њих ли ништа осим лобање, ногу и шака. 36 Он-
и рекао: „Цар пита да ли долазите с миром?” да су се вратили и јавили то Јују, а он је ре-
Али Јуј одговори: „Шта се тебе тиче да ли ја као: „То је Господња реч коју је објавио пре-
долазим с миром? Хајде за мном!” ко свог слуге Илије Тесвићанина: ‘На језра-
20 Стражар је опет јавио: „Дошао је до елском пољу пси ће појести Језавељино те-
њих, али се не враћа. А онај што вози, вози ло. 37 Језавељин леш биће као ђубриво на
махнито као Jyj, Нимсијев унук.” 21 Тада Јо- језраелском пољу, тако да неће моћи да се
рам рече: „Прежи коње!” Тако су упрегли каже: ‘То је Језавеља’.”
његова бојна кола и Јорам, цар Израела, и
Охозија, Јудин цар, изашли су сваки у својим 10 Ахав је имао седамдесет синова у Са-
бојним колима. Отишли су у сусрет Јују и за- марији. Зато је Јуј написао писма и послао
текли га на њиви Навутеја Језраелца. их у Самарију језраелским кнезовима, старе-
22 Кад је Јорам угледао Јуја, упитао је: шинама и старатељима Ахавових синова, и
„Долазиш ли с миром, Јују?” А он одговори: поручио им: 2 „Сада, кад добијете ово писмо
„Како може бити мир док је блуда твоје мај- - ви код којих су синови вашег господара и
ке Језавеље и њеног силног врачања?” 23 који имате бојна кола, коње, утврђен град и
Тада Јорам окрену кола да би побегао и до- оружје - 3 видите ко је најбољи и најдостој-
викну Охозији: „Превара, Охозија!” 24 А Јуј нији од синова вашег господара па га поста-
зграби свој лук и устрели Јорама међу плећа вите на престо његовог оца и борите се за
тако да му је стрела прошла кроз срце, и он дом свог господара.”
се сруши у својим колима. 25 Тада Јуј рече 4 Они су се много уплашили и рекли су:
Вадекару, свом ађутанту: „Подигни га и баци „Ево, два цара нису могла да му се одупру,
на њиву Навутеја Језраелца. Сети се да смо па како ми да му се одупремо?” 5 Зато су уп-
ја и ти возили двопрег иза Ахава, његовог равитељ двора, заповедник града, стареши-
оца, кад је Господ против њега изрекао ову не и старатељи поручили Јују: „Ми смо твоје
објаву: 26 ‘Јуче сам видео Навутејеву крв и слуге и учинићемо све што нам кажеш. Ни-
крв његових синова’, говори Господ, ‘и пла- кога нећемо поставити за цара. Учини шта
тићу ти то на овој њиви’, говори Господ. Зато мислиш да је добро.”
га сада узми и баци на ову њиву, према Гос- 6 Јуј им је написао друго писмо, у коме је
подњој речи.” стајало: „Ако сте моји и слушате мој глас, уз-
27 Кад је то видео Охозија, Јудин цар, по- мите главе синова свог господара и сутра у
бегао је путем који води према кући у врту. ово доба дођите код мене у Језраел.”
2. ЦАРЕВИМА 10,7 - 10,35 286
А цареви синови, њих седамдесет, били су жив.” Јуј је поступао лукаво, јер је хтео да
у граду код угледних људи који су их одгаја- истреби оне који су обожавали Вала.
ли. 7 Кад им је стигло писмо, узели су царе- 20 Јуј још рече: „Огласите свечани збор у
ве синове и побили их, њих седамдесет. За- част Валу.” И они су га огласили. 21 Затим је
тим су њихове главе ставили у корпе и пос- Јуј послао гласнике по целом Израелу тако
лали их Јују у Језраел. 8 Тада је дошао глас- да су дошли сви они који су обожавали Вала,
ник и јавио му: „Донели су главе царевих си- није изостао ниједан. Стизали су у Валов
нова.” А он је рекао: „Ставите их у две гоми- храм тако да се Валов храм напунио од јед-
ле код градских врата да стоје до јутра.” 9 ног краја до другог. 22 Тада Јуј рече чувару
Ујутру је изашао, стао пред цео народ и ре- одеће: „Изнеси хаљине за све оне који обо-
као: „Ви сте праведни. Ево, ја сам сковао за- жавају Вала.” И он им је изнео одећу. 23 За-
веру против свог господара и убио га. Али ко тим је Јуј с Јонадавом, Рихавовим сином,
је побио све ове? 10 Знајте, дакле, да неће ушао у Валов храм и рекао онима који су
остати неиспуњена ниједна Господња реч обожавали Вала: „Проверите добро и побри-
коју је Господ изрекао против Ахавовог до- ните се да овде међу вама не буде никога ко
ма. Господ је учинио све што је рекао преко обожава Господа, него да буду само они који
свог слуге Илије.” 11 Јуј је побио све који су обожавају Вала.” 24 Тако су дошли да при-
преостали од Ахавовог дома у Језраелу, све несу жртве паљенице и друге жртве, а Јуј је
његове угледне људе, његове пријатеље и напољу поставио осамдесет својих људи ко-
његове свештенике, тако да нико његов није јима је рекао: „Ако неко од ових људи које
остао жив. предајем у ваше руке побегне, својом душом
12 Затим је устао и кренуо у Самарију. На платићете за његову душу.”
путу је пролазио поред пастирске куће у 25 Кад је принео жртву паљеницу, Јуј је
којој се вежу овце. 13 Тамо је Јуј наишао на рекао телесној стражи и ађутантима: „Уђите
браћу Охозије, Јудиног цара. Он их упита: и побијте их! Никоме не дајте да изађе.” Та-
„Ко сте ви?” Они одговорише: „Ми смо Охо- ко су их стражари и ађутанти побили оштри-
зијина браћа и идемо да се распитамо јесу цом мача и побацали их напоље. Продрли су
ли добро цареви синови и синови царице све до светилишта Валовог храма. 26 Изне-
мајке.” 14 Тада Јуј рече: „Похватајте их жи- ли су обредне стубове из Валовог храма и
ве!” И похватали су их живе па су их побили све их спалили. 27 Затим су срушили Валов
поред бунара уз кућу у којој се вежу овце, обредни стуб и Валов храм и од њега напра-
њих четрдесет и двојицу. Ниједан није остао вили сметлишта, који постоје све до данас.
жив. 28 Тако је Јуј истребио Вала из Израела.
15 Отишавши оданде, наишао је на Јона- 29 Али Јуј није одступио од греха Јерово-
дава, Рихавовог сина, који му је изашао у ама, Наватовог сина, којима је навео Израел
сусрет. Након што га је благословио, упита на грех, то јест од обожавања златне тела-
га: „Јеси ли свим срцем са мном као што сам ди. Једно је теле било у Ветиљу, а друго у
ја свим срцем с тобом?” Дану. 30 Господ је рекао Јују: „Зато што си
Јонадав одговори: „Јесам.” поступао добро, чинећи оно што је исправно
„Ако јеси, пружи ми руку.” у мојим очима, и зато што си Ахавовом дому
Јонадав му пружи руку, а он га узе к себи учинио све што ми је било у срцу, твоји си-
у кола. 16 Затим Јуј рече: „Пођи са мном и нови ће све до четвртог колена седети на
видећеш да нећу дозволити да ико буде су- Израеловом престолу.” 31 Али Јуј није пазио
парник Господу.” Тако се Јонадав одвезао с да целим срцем поступа по закону Господа,
њим у његовим бојним колима. 17 Кад је до- Израеловог Бога. Није одступио од Јеровоа-
шао у Самарију, побио је све из Ахавовог до- мових грехова којима је он навео Израел на
ма који су још преостали у Самарији. Истре- грех.
био их je, према речи коју је Господ рекао 32 У то време Господ је почео да одузима
Илији. део по део израелске земље. Азаило је напа-
18 Затим је Јуј скупио цео народ и рекао дао цело подручје Израела, 33 источно од
му: „Ахав је мало обожавао Вала. Јуј ће га Јордана, сву галадску земљу, Гадово, Руви-
обожавати више. 19 Зато сада позовите к мово и Манасијино племе, од Ароира, који се
мени све Валове пророке, све оне који га налази уз долину Арнон, и Галад и Васан.
обожавају и све његове свештенике. Нека не 34 Остала Јујева дела, све што је чинио и
изостане ниједан, јер ћу Валу принети ве- сви његови подухвати, зар није све то запи-
лику жртву. Ко год изостане, неће остати сано у дневницима царева Израела? 35 Јуј је
починуо код својих праочева и сахранили су
287 2. ЦАРЕВИМА 10,36 - 12,9
га у Самарији. Уместо њега почео је да вла- је из својих редова, и ко год пође за њом не-
да његов син Јоахаз. 36 Јуј је двадесет и ка се погуби мачем!” Јер свештеник је рекао:
осам година владао над Израелом у Самари- „Нека се не погуби у Господњем дому.” 16
ји. Они су је ухватили и одвели кроз улаз за ко-
ње до царевог двора и тамо су је погубили.
11 Кад је Готолија, Охозијина мајка, ви- 17 Тада је Јодај склопио савез између Гос-
дела да јој је син мртав, устала је и побила пода, цара и народа, да ће народ бити Гос-
сав царски род. 2 Али Јосавеја, кћи цара Јо- подњи народ, а склопио је савез и између
рама, Охозијина сестра, узела је Јоаса, Охо- цара и народа. 18 Затим је цео народ оти-
зијиног сина, и отела га између царевих си- шао у Валов храм и срушио његове олтаре.
нова које су убијали. Она је сакрила од Го- Његове ликове су сасвим изломили, а Мата-
толије њега и његову дојиљу у спаваћу собу, на, Валовог свештеника, погубили су пред
тако да он није био погубљен. 3 Он је остао олтарима.
шест година сакривен код ње у Господњем Затим је свештеник Јодај поставио над-
дому, док је Готолија владала земљом. гледнике над Господњим домом. 19 Он је
4 Седме године Јодај је позвао поглаваре скупио поглаваре над стотинама, телесну
над стотинама људи од телесне страже и по- стражу, осталу стражу и цео народ, па су до-
главаре остале страже, па их је довео код вели цара из Господњег дома. Ушли су у ца-
себе у Господњи дом. Склопио је савез с њи- рев двор кроз врата телесне страже и Јоас је
ма и заклео их у Господњем дому, а затим им сео на царски престо. 20 Цео народ се ра-
је показао царевог сина. 5 Онда им је запо- довао и град је био у миру, а Готолију су по-
ведио: „Овако ћете учинити: Трећина вас губили мачем у царевом двору.
доћи ће на Шабат и чуваће стражу на царе- 21 Јоас је имао седам година кад је почео
вом двору, 6 трећина ће бити код Врата те- да влада.
меља, а трећина код врата која су иза телес-
не страже. Тако наизменично чувајте дом. 7 12 Седме године Јујевог владања, Јоас је
Две ваше групе којима се служба завршава постао цар и владао је у Јерусалиму четрде-
на Шабат нека остану да чувају стражу у Го- сет година. Његова мајка звала се Сивија и
сподњем дому због цара. 8 Окружите цара, била је из Вирсавеје. 2 Јоас је чинио оно што
сваки с оружјем у руци, и погубите свакога је исправно у Господњим очима докле год га
ко покуша да прође кроз ваше редове. Буди- је поучавао свештеник Јодај. 3 Само што об-
те уз цара и кад излази и кад улази.” редне узвишице још нису биле уклоњене.
9 Поглавари над стотинама учинили су све Народ је још увек приносио жртве и кад на
како им је заповедио свештеник Јодај. Сваки тим узвишицама.
од њих узео је своје људе којима је служба 4 Јоас је рекао свештеницима: „Сав новац
започињала на Шабат и оне којима се завр- од светих приноса који се доноси у Господ-
шавала на Шабат, па су дошли код свеште- њи дом, наиме новац који је сваком одређен
ника Јодаја. 10 Свештеник је тада поглава- као порез, новац за душе према вредности
рима дао копља и округле штитове цара Да- која је одређена и сав новац који неко доне-
вида, који су били у Господњем дому. 11 А се у Господњи дом зато што га на то подсти-
стражари телесне страже стајали су сваки с че његово срце, 5 нека узимају свештеници,
оружјем у руци, од десне стране дома све до сваки од свог познаника, и нека поправе сва
леве стране дома, код олтара и код дома, та- оштећења која нађу на дому.”
ко да су сасвим окружили цара. 12 Тада је 6 Али до двадесет и треће године Јоасовог
Јодај извео царевог сина, ставио му круну и владања, свештеници још нису поправили
положио на њега Сведочанство. Тако су га оштећења на дому. 7 Зато је цар Јоас позвао
поставили за цара и помазали га. Пљескају- свештеника Јодаја и остале свештенике па
ћи рукама, викали су: „Живео цар!” их је упитао: „Зашто не поправљате оштеће-
13 Кад је Готолија чула како народ трчи и ња на дому? Од сада више не смете скупља-
виче, дошла је код народа у Господњи дом. ти новац од својих познаника, него га мора-
14 Тамо је угледала цара како по обичају те предати за поправку дома.” 8 Свештеници
стоји код стуба, и поред цара поглаваре и су пристали да више не скупљају новац од
трубаче, а цео народ се веселио и трубио у народа и да не поправљају оштећења на до-
трубе. Тада је Готолија раздерала своје ха- му.
љине и повикала: „Завера! Завера!” 15 Све- 9 Тада је свештеник Јодај узео један ков-
штеник Јодај је заповедио поглаварима над чег, прорезао рупу на поклопцу и ставио га
стотинама, заповедницима војске: „Изведите поред олтара, да буде с десне стране ономе
2. ЦАРЕВИМА 12,10 - 13,17 288
ко улази у Господњи дом. У њега су свеште- одступио од њих. 3 Господ се жестоко раз-
ници који су служили као вратари стављали гневио на Израел, тако да их је за све то
сав новац који се доносио у Господњи дом. време предао у руке Азаилу, цару Сирије, и
10 Кад би видели да у ковчегу има много у руке Вен-Ададу, Азаиловом сину.
новца, царев писар и првосвештеник дошли 4 Али Јоахаз је умилостивио Господње ли-
би да изброје и свежу новац који се нашао у це и Господ га је услишио, јер је видео нево-
Господњем дому. 11 Они су избројани новац љу Израела зато што га је тлачио цар Сири-
предавали у руке људима који су били пос- је. 5 Зато је Господ дао Израелу спаситеља,
тављени да надгледају послове у Господњем тако да су се Израелови синови ослободили
дому, а они су га исплаћивали тесарима и сиријске власти и наставили да живе у сво-
градитељима који су радили на Господњем јим домовима као и раније. 6 Али нису од-
дому, 12 зидарима и клесарима, и за купови- ступили од греха Јеровоамовог дома којима
ну дрвне грађе и клесаног камена за поправ- је Јеровоам навео Израел на rpex, него су
ку оштећења на Господњем дому и за све устрајали у његовом греху. Обредно дебло је
трошкове око поправке дома. још увек стајало у Самарији. 7 Јоахазу је од
13 Али новац који се доносио у Господњи војске остало само педесет коњаника, десет
дом није се користио за израду сребрних по- бојних кола и десет хиљада пешака, јер је
суда, маказа за подсецање фитиља, чинија, осталу војску цар Сирије разбио и претворио
труба нити било каквих предмета од злата у прах као у време вршидбе.
или од сребра за Господњи дом, 14 него се 8 Остала Јоахазова дела, све што је чинио
давао људима који су надгледали послове да и сви његови подухвати, зар није све то за-
би га употребили за поправку Господњег до- писано у дневницима царева Израела? 9 Јо-
ма. 15 И од људи којима су предавали новац ахаз је починуо код својих праочева и сах-
да га дају радницима нису тражили да пола- ранили су га у Самарији. Уместо њега почео
жу рачуне за то како га троше, јер су радили је да влада његов син Јоас.
верно. 16 А новац од жртава за преступ и 10 Тридесет и седме године владања Јоа-
новац од жртава за грех није се доносио у са, Јудиног цара, Јоас, Јоахазов син, постао
Господњи дом, него је припадао свештени- је цар над Израелом у Самарији и владао је
цима. шеснаест година. 11 Он је чинио оно што је
17 У то време Азаило, цар Сирије, кренуо зло у Господњим очима. Није одступио ни од
је у рат против Гата и освојио га. Затим је једног греха Јеровоама, Наватовог сина, ко-
Азаило кренуо на Јерусалим. 18 Јоас, Јудин јима је Израел навео на грех, него је устра-
цар, узео је све свете приносе које су посве- јао у њима.
тили његови праочеви Јосафат, Јорам и Охо- 12 Остала Јоасова дела, све што је чинио,
зија, Јудини цареви, затим своје свете при- сви његови подухвати и како је ратовао са
носе и све злато које је нашао у ризницама Амасијом, Јудиним царем, зар није све то за-
Господњег дома и царевог двора и послао их писано у дневницима царева Израела? 13
Азаилу, цару Сирије. Зато се он удаљио од Јоас је починуо код својих праочева, а на
Јерусалима. његов престо сео је Јеровоам.* Јоас је био
19 Остала Јоасова дела и све што је чинио, сахрањен у Самарији код царева Израела.
зар није све то записано у дневницима Јуди- 14 Кад се Јелисије разболео од болести од
них царева? 20 На крају су Јоасове слуге ус- које је касније и умро, дошао му је Јоас, цар
тале и сковале заверу против њега и убиле Израела, и плачући над његовим лицем, ре-
га у тврђави Милу, куда се силази према Си- као му: „Оче мој, оче мој! Израелова бојна
ли. 21 Јозахар, Симеатин син, и Јозавад, Со- кола и његови коњаници!” 15 Јелисије му
миров син, његове слуге, задали су му смрт- рече: „Узми лук и стреле.” И он узе лук и
ни ударац. Сахранили су га код његових пра- стреле. 16 Тада Јелисије рече цару Израела:
очева у Давидовом граду. Уместо њега по- „Натегни лук.” Он је натегао лук, а Јелисије
чео је да влада његов син Амасија. је ставио своје руке на цареве руке, 17 и ре-
као: „Отвори прозор према истоку.” Он га је
13 Двадесет и треће године владања Јо- отворио. На крају Јелисије рече: „Одапни
аса, Охозијиног сина, Јудиног цара, Јоахаз, стрелу!” И он ју је одапео. Затим Јелисије ре-
Јујев син, постао је цар над Израелом у Са- че: „Господња стрела спасења, стрела која
марији и владао је седамнаест година. 2 Он спасава од Сирије! Код Афека ћеш потпуно
је чинио оно што је зло у Господњим очима поразити Сирију.”
и повео се за гресима Јеровоама, Наватовог
сина, којима је навео Израел на грех. Није
*13,13 Ради се о Јеровоаму II.
289 2. ЦАРЕВИМА 13,18 - 14,24
18 Онда рече: „Узми стреле.” Кад је цар 8 Тада је Амасија послао гласнике Јоасу,
Израела узео стреле, Јелисије му рече: „Уда- сину Јоахаза, Јујевог сина, цару Израела, и
рај о земљу.” Он је ударио три пута, а онда поручио му: „Дођи да се огледамо.” 9 А Јоас,
је стао. 19 Тада се Божји човек наљути на цар Израела, овако је поручио Амасији, Ју-
њега и рече: „Требало је да удариш пет или дином цару: „Трновити коров на Ливану по-
шест пута! Тада би потпуно поразио Сирију, ручио је кедру на Ливану: ‘Дај своју кћер
а овако ћеш само три пута разбити Сирију.” мом сину за жену.’ Али пољска звер на Ли-
20 Затим је Јелисије умро и сахранили су вану прешла је преко трновитог корова и из-
га. Чете моавских разбојника обично су по- газила га. 10 Поразио си Едомце, па ти се
четком године нападале земљу. 21 Кад су срце узохолило. Уживај у својој слави и ос-
једном неки људи сахрањивали једног чове- тани код куће. Зашто да се упушташ у сукоб
ка, угледали су разбојнике па су бацили мрт- кад ћеш бити поражен? Зар хоћеш да про-
ваца у Јелисијев гроб и отишли. Кад се мрт- паднеш и ти и Јуда с тобом?” 11 Али Амасија
вац дотакао Јелисијевих костију, одмах је није послушао.
оживео и стао на своје ноге. Тако је Јоас, цар Израела, дошао па су се
22 Азаило, цар Сирије, тлачио је Израелце он и Амасија, Јудин цар, огледали код Вет-
докле год је био жив Јоахаз. 23 Али Господ Семеса, који припада Јуди. 12 Израелови си-
им се смиловао и био је милосрдан, и погле- нови су поразили Јудине синове, тако да су
дао је на њих ради свог савеза с Аврамом, они побегли сваки у свој шатор. 13 Јоас, цар
Исаком и Јаковом. Није хтео да их истреби и Израела, заробио је код Вет-Семеса Амасију,
није их одбацио од свог лица до сада. 24 На Јудиног цара, сина Јоаса, Охозијиног сина.
крају је Азаило, цар Сирије, умро, а уместо Затим је дошао у Јерусалим и срушио јеру-
њега почео је да влада његов син Вен-Адад. салимске зидине од Јефремових врата до
25 Јоас, Јоахазов син, вратио је из руке Вен- Угаоних врата, у дужини од четристо лаката.
Адада, Азаиловог сина, градове које је Азаи- 14 Он је узео све злато и сребро и све пред-
ло у рату узео његовом оцу Јоахазу. Јоас га мете који су се нашли у Господњем дому и у
је три пута поразио и тако је вратио израел- ризници царевог двора, а узео је и таоце и
ске градове. вратио се у Самарију.
15 Остала Јоасова дела, све што је чинио,
14 Друге године владања Јоаса, сина Јо- сви његови подухвати и како је ратовао про-
ахаза, цара Израела, Амасија, син Јоаса, Ју- тив Амасије, Јудиног цара, зар није све то
диног цара, постао је цар. 2 Имао је два- записано у дневницима царева Израела? 16
десет и пет година кад је почео да влада и Јоас је починуо код својих праочева и био је
владао је двадесет и девет година у Јеру- сахрањен у Самарији код царева Израела.
салиму. Његова мајка звала се Јоадана и би- Уместо њега почео је да влада његов син Је-
ла је из Јерусалима. 3 Он је чинио оно што ровоам.*
је исправно у Господњим очима, али не као 17 Амасија, Јоасов син, Јудин цар, живео
Давид, његов праотац. Чинио је све као и је још петнаест година након смрти Јоаса,
Јоас, његов отац. 4 Само обредне узвишице Јоахазовог сина, цара Израела. 18 Остала
још нису биле уклоњене. Народ је још увек Амасијина дела, зар нису записана у днев-
приносио жртве и кад на тим узвишицама. 5 ницима Јудиних царева? 19 Против њега је
Кад се царство учврстило у његовој руци, била скована завера у Јерусалиму тако да је
побио је своје слуге које су убиле цара, ње- он побегао у Лахис. Али за њим су у Лахис
говог оца. 6 Али синове тих убица није по- послали људе који су га тамо убили. 20
губио, према ономе што је записано у књизи Оданде су га донели на коњима и сахрањен
Мојсијевог закона где је Господ заповедио: је у Јерусалиму код својих праочева у Дави-
„Нека очеви не буду погубљени због синова, довом граду. 21 Тада је цео Јудин народ
и нека синови не буду погубљени због оче- узео Азарију, који је у то време имао шес-
ва. Нека свако буде погубљен због сопстве- наест година, и поставио га за цара уместо
ног греха.”* 7 Он је побио десет хиљада Едо- његовог оца Амасије. 22 Он је поново са-
маца у Сланој долини и у рату је освојио градио Елат и вратио га под Јудину власт
град Селу, који је добио име Јоктеил, и то је након што је цар починуо код својих пра-
име остало до данас. очева.
23 Петнаесте године владања Амасије, Јо-
асовог сина, Јудиног цара, Јеровоам, син Јо-
аса, цара Израела, постао је цар у Самарији
*14,6 Види: 5. Мојсијева 24,16. 14,16 Ради се о
и владао је четрдесет и једну годину. 24 Он
Јеровоаму II.
2. ЦАРЕВИМА 14,25 - 15,28 290
је чинио оно што је зло у Господњим очима. ела. 12 Тако се испунила реч коју је Господ
Није одступио ни од једног греха Јеровоама, рекао Јују: „Твоји синови ће све до четвртог
Наватовог сина, којима је навео Израел на колена седети на престолу Израела.” И било
грех. 25 Он је поново поставио израелску је тако.
границу од границе Емата до мора у Арави, 13 Салум, Јависов син, постао је цар три-
према речи Господа, Израеловог Бога, коју десет и девете године владања Озије, Јуди-
је изрекао преко свог слуге Јоне, Аматијиног ног цара, и владао је месец дана у Самарији.
сина, пророка из Гат-Ефера. 26 Јер је Гос- 14 Тада је Менајим, Гадијев син, дошао из
под видео тешку невољу у којој се нашао Из- Терсе у Самарију. Напао је Салума, Јависо-
раел. Није остало ни оних који су беспомоћ- вог сина, у Самарији и убио га, а затим је по-
ни и сиромашни, нити је било помоћника Из- чео да влада уместо њега. 15 Остала Салу-
раелу. 27 Али Господ је обећао да неће из- мова дела и завера коју је сковао, све је то
брисати Израелово име под небесима. Зато записано у дневницима царева Израела. 16
их је спасао руком Јеровоама, Јоасовог сина. Тада је Менајим дошао из Терсе и разорио
28 Остала Јеровоамова дела, све што је Тапсу, све што је било у њој и у њеној око-
чинио и сви његови подухвати, како је рато- лини. Разорио ју је зато што му нису отвори-
вао и како је Дамаск и Емат вратио под Јуди- ли градска врата и распорио је све трудне
ну и Израелову власт, зар није све то запи- жене у њој.
сано у дневницима царева Израела? 29 Је- 17 Тридесет и девете године владања Аза-
ровоам је починуо код својих праочева, ца- рије, Јудиног цара, Менајим, Гадијев син,
рева Израела. Уместо њега почео је да вла- постао је цар над Израелом и владао је де-
да његов син Захарија. сет година у Самарији. 18 Он је чинио оно
што је зло у Господњим очима. Целог свог
15 Двадесет и седме године владања Је- живота није одступио ни од једног греха Је-
ровоама, цара Израела, Азарија, син Амаси- ровоама, Наватовог сина, којима је навео
је, Јудиног цара, постао је цар. 2 Он је имао Израел на грех. 19 Фул, цар Асирије, дошао
шеснаест година кад је почео да влада и је у земљу. Менајим је дао Фулу хиљаду та-
владао је педесет и две године у Јерусали- ланата сребра да би му овај помогао да се
му. Његова мајка звала се Јехолија и била је царство утврди у његовој руци. 20 То среб-
из Јерусалима. 3 Он је чинио оно што је ис- ро Менајим је узео од Израела, од свих
правно у Господњим очима, све онако како имућних људи, и дао је цару Асирије педесет
је чинио и Амасија, његов отац. 4 Само што сикала сребра по човеку. Тада се цар Аси-
обредне узвишице још нису биле уклоњене. рије вратио и није остао у земљи. 21 Остала
Народ је још увек приносио жртве и кад на Менајимова дела и све што је чинио, зар ни-
тим узвишицама. 5 На крају је Господ уда- је све то записано у дневницима царева Из-
рио цара болешћу тако да је остао губав све раела? 22 Менајим је починуо код својих
до своје смрти. Живео је у својој кући изузет праочева, а уместо њега почео је да влада
од својих дужности, а Јотам, царев син, уп- његов син Факија.
рављао је двором и судио народу. 6 Остала 23 Педесете године владања Азарије, Ју-
Азаријина дела и све што је чинио, зар није диног цара, Факија, Менајимов син, постао
све то записано у дневницима Јудиних царе- је цар над Израелом у Самарији и владао је
ва? 7 Азарија је починуо код својих праоче- две године. 24 Он је чинио оно што је зло у
ва и сахранили су га код његових праочева Господњим очима. Није одступио од греха
у Давидовом граду. Уместо њега почео је да Јеровоама, Наватовог сина, којима је навео
влада његов син Јотам. Израел на грех. 25 Тада је Фекај, Ремалијин
8 Тридесет и осме године владања Азари- син, његов ађутант, сковао заверу против
је, Јудиног цара, Захарија, Јеровоамов син, њега и убио га у Самарији, у тврђави царе-
постао је цар над Израелом у Самарији и вог двора, заједно с Арговом и Аријем. С Фе-
владао је шест месеци. 9 Он је чинио оно кајем је било педесет људи из Галада. Убио
што је зло у Господњим очима, као што су га је и почео да влада уместо њега. 26 Ос-
чинили и његови праочеви. Није одступио тала Факијина дела и све што је чинио, све
од греха Јеровоама, Наватовог сина, којима то је записано у дневницима царева Изра-
је навео Израел на грех. 10 Тада је Салум, ела.
Јависов син, сковао заверу против њега, на- 27 Педесет и друге године владања Азари-
пао га у Ивлеаму и убио га, а затим је почео је, Јудиног цара, Фекај, Ремалијин син, пос-
да влада уместо њега. 11 Остала Захаријина тао је цар над Израелом у Самарији и владао
дела записана су у дневницима царева Изра- је двадесет година. 28 Он је чинио оно што
291 2. ЦАРЕВИМА 15,29 - 17,1
је зло у Господњим очима. Није одступио од њему све до данас. 7 Ахаз је послао глас-
греха Јеровоама, Наватовог сина, којима је нике Теглат-Феласару, цару Асирије, и пору-
навео Израел на грех. 29 У време Фекаја, чио му: „Ја сам твој слуга и твој син. Дођи и
цара Израела, дошао је Теглат-Феласар, цар избави ме из руке цара Сирије и из руке ца-
Асирије, и освојио Ијон, Авел-Ветмаху, Јано- ра Израела, који су устали на мене.” 8 Тако
ху, Кедес, Acop, Галад и Галилеју, сву Неф- је Ахаз узео сребро и злато које се нашло у
талимову земљу, а њихове становнике одвео Господњем дому и у ризницама царевог дво-
је у изгнанство у Асирију. 30 На крају је ра и послао га цару Асирије као мито. 9 Цар
Осија, Илин син, сковао заверу против Фека- Асирије га је послушао, отишао у Дамаск, ос-
ја, Ремалијиног сина, напао га и убио, а за- војио га и његове становнике одвео у из-
тим је почео да влада уместо њега двадесе- гнанство у Кир, а Ресина је погубио.
те године владања Јотама, Озијиног сина. 10 Тада је цар Ахаз отишао у Дамаск да се
31 Остала Фекајева дела и све што је чинио, састане с Теглат-Феласаром, царем Асирије.
све то је записано у дневницима царева Кад је цар Ахаз видео олтар који је био у
Израела. Дамаску, послао је свештенику Урији нацрт
32 Друге године владања Фекаја, Ремали- олтара и тачан опис свих детаља на њему.
јиног сина, цара Израела, Јотам, син Озије, 11 Свештеник Урија начинио је олтар тачно
Јудиног цара, постао је цар. 33 Он је имао по упутствима која му је цар Ахаз послао из
двадесет и пет година кад је почео да влада Дамаска, пре него што се цар Ахаз вратио из
и владао је шеснаест година у Јерусалиму. Дамаска. 12 Кад се цар вратио из Дамаска и
Његова мајка звала се Јеруса и била је Са- видео олтар, приступио је олтару и принео
докова кћи. 34 Он је чинио оно што је ис- жртве на њему. 13 Спалио је своју жртву па-
правно у Господњим очима. Чинио је све као љеницу и свој принос од жита, излио своју
и Озија, његов отац. 35 Само што обредне жртву леваницу и пошкропио олтар крвљу
узвишице још нису биле уклоњене. Народ је жртава заједништва које је принео. 14 А ба-
још увек приносио жртве и кад на тим уз- карни олтар који је био пред Господом пре-
вишицама. Јотам је саградио горња врата на местио је с његовог места испред дома, из-
Господњем дому. 36 Остала Јотамова дела и међу његовог олтара и Господњег дома, и
све што је чинио, зар није све то записано у поставио га је са северне стране свог олта-
дневницима Јудиних царева? 37 У то време ра. 15 Цар Ахаз је заповедио свештенику
Господ је на Јуду послао Ресина, цара Си- Урији: „На великом олтару спаљуј јутарњу
рије, и Фекаја, Ремалијиног сина. 38 Јотам је жртву паљеницу и вечерњи принос од жита,
починуо код својих праочева и био је сахра- цареву жртву паљеницу и његов принос од
њен код својих праочева у граду Давида, жита, жртве паљенице целог народа и њи-
свог праоца. Уместо њега почео је да влада хове приносе од жита и жртве леванице.
његов син Ахаз. Пошкропи олтар крвљу свих жртава паље-
ница и свих других жртава. А о бакарном ол-
16 Седамнаесте године владања Фекаја, тару још ћу размислити.” 16 Свештеник Ури-
Ремалијиног сина, Ахаз, син Јотама, Јудиног ја учинио је све како му је заповедио цар
цара, постао је цар. 2 Ахаз је имао двадесет Ахаз.
година кад је почео да влада и владао је 17 Осим тога, цар Ахаз је исекао на комаде
шеснаест година у Јерусалиму. Он није чи- странице колица и скинуо с колица велике
нио оно што је исправно у очима Господа, посуде за воду. А море је скинуо с бакарних
његовог Бога, као што је чинио Давид, ње- бикова који су били испод њега и ставио га
гов праотац. 3 Ходио је путем царева Изра- на камени под. 18 Наткривени Шабатни ход-
ела, и чак је свог сина спалио у ватри, по од- ник који је био саграђен у дому и спољашњи
вратном обичају народа које је Господ оте- прилаз за цара уклонио је из Господњег до-
рао пред Израеловим синовима. 4 Он је при- ма због цара Асирије.
носио жртве и кад на обредним узвишицама, 19 Остала Ахазова дела и све што је чи-
на брдима и под сваким зеленим дрветом. нио, зар није све то записано у дневницима
5 У то време Ресин, цар Сирије, и Фекај, Јудиних царева? 20 Ахаз је починуо код сво-
Ремалијин син, цар Израела, дошли су на јих праочева и био је сахрањен код својих
Јерусалим да ратују против њега. Они су оп- праочева у Давидовом граду. Уместо њега
колили Ахаза, али нису могли да га победе. почео је да влада његов син Језекија.
6 Тада је Ресин, цар Сирије, вратио Елат под
власт Едомаца, а затим је Јудејце протерао 17 Дванаесте године владања Ахаза, Ју-
из Елата. Едомци су ушли у Елат и остали у диног цара, Осија, Илин син, постао је цар
2. ЦАРЕВИМА 17,2 - 17,31 292
над Израелом у Самарији и владао је девет ве, два телета и обредно дебло, па су се кла-
година. 2 Он је чинио оно што је зло у Гос- њали свој небеској војсци и служили Валу.
подњим очима, али не као цареви Израела 17 Спаљивали су своје синове и своје кћери
који су били пре њега. 3 На њега је дошао у ватри, гатали су и врачали, и продали су се
Салманасар, цар Асирије, и Осија му је пос- да чине оно што је зло у Господњим очима,
тао слуга и плаћао му данак. 4 Али цар Аси- да би га вређали.
рије је открио да Осија кује заверу, јер је 18 Зато се Господ много разгневио на Из-
Осија послао гласнике Соју, цару Египта, и раел и одбацио га од себе. Није оставио ни-
није донео данак цару Асирије као сваке го- кога осим Јудиног племена.
дине. Зато га је цар Асирије затворио и др- 19 Али се ни Јуда није држао заповести
жао свезаног у затвору. Господа, свог Бога, него се држао обичаја
5 Цар Асирије освојио је сву земљу и кре- које су увели Израелци. 20 Зато је Господ
нуо је на Самарију коју је држао под опсадом одбацио сав Израелов род, наносио му је не-
три године. 6 Девете године владања Осије, воље и предавао га у руке пљачкашима, док
цар Асирије освојио је Самарију и изгнао Из- га није сасвим одбацио од себе. 21 Јер је
раелце у Асирију па их је населио у Алају и отргао Израел од Давидовог дома, а они су
Авору на реци Гозан и у градовима Медије. себи за цара поставили Јеровоама, Навато-
7 То се догодило зато што су Израелови вог сина. Јеровоам је одвратио Израелце од
синови згрешили Господу, свом Богу, који их Господа и навео их на велики грех. 22 Из-
је извео из египатске земље и избавио из ру- раелови синови чинили су све грехе које је
ке фараона, цара Египта. Почели су да обо- чинио Јеровоам. Нису одступили од њих, 23
жавају друге богове 8 и живели су по обича- док Господ није одбацио Израел од себе, као
јима народа које је Господ отерао пред Из- што је говорио преко свих својих слугу, про-
раеловим синовима и по обичајима које су рока. Тако је Израел био изгнан из своје
увели цареви Израела. 9 Израелови синови земље у Асирију, где се налази до данашњег
чинили су оно што није исправно у очима дана.
Господа, њиховог Бога, и градили су себи 24 Затим је цар Асирије довео људе из
обредне узвишице по свим својим градови- Вавилона, Хуте, Аве, Емата и Сефарвима и
ма, од стражарских кула до утврђених гра- населио их у самаријским градовима уместо
дова. 10 Подизали су себи обредне стубове Израелових синова. Они су заузели Самарију
и обредна дебла на сваком високом брду и и живели у њеним градовима. 25 А кад су
под сваким зеленим дрветом. 11 И по свим почели да живе тамо, нису обожавали Гос-
обредним узвишицама приносили су кад, пода. Зато је Господ послао међу њих лаво-
баш као народи које је Господ отерао пред ве који су их убијали. 26 Зато су они пору-
њима, и чинили су зла дела да би вређали чили цару Асирије: „Народи које си довео и
Господа. населио по самаријским градовима не знају
12 Они су служили одвратним идолима како треба обожавати Бога те земље, па он
иако им је Господ говорио да то не чине. 13 шаље на њих лавове који их убијају, јер ни-
Господ је упозоравао Израел и Јуду преко ко не зна како треба обожавати Бога те зем-
свих својих пророка и преко свих својих ви- ље.”
делаца: „Вратите се са својих злих путева и 27 Тада је цар Асирије заповедио: „Поша-
држите се мојих заповести и мојих одредаба, љите тамо једног од свештеника које сте
и чините све према закону који сам дао ва- оданде одвели у изгнанство. Нека он оде и
шим праочевима и који сам вам пренео пре- настани се тамо па нека их поучава како
ко својих слугу, пророка.” 14 Али они нису треба обожавати Бога те земље.” 28 Тако је
послушали, него су остали непокорни као дошао један од свештеника који су из Сама-
што су били непокорни и њихови праочеви рије били одведени у изгнанство и настанио
који нису исказали веру у Господа, свог Бо- се у Ветиљу. Он их је учио како да служе
га. 15 Одбацили су његове прописе и савез Господу.
који је склопио с њиховим праочевима и ње- 29 Али сваки народ начинио је себи свог
гове опомене којима их је упозоравао. Ишли бога и поставио га у светилишта, на узвиши-
су за ништавним идолима, па су и сами пос- це које су начинили Самарићани, сваки на-
тали ништавни опонашајући народе који су род у својим градовима у којима је живео.
били око њих, премда им је Господ запове- 30 Људи из Вавилона начинили су Сокот-Ве-
дио да не буду попут њих. нота, они из Хуте начинили су Нергала, а
16 Оставили су све заповести Господа, они из Емата начинили су Асима. 31 Они из
свог Бога, и начинили су себи ливене кипо- Аве начинили су Ниваза и Тартака, а они из
293 2. ЦАРЕВИМА 17,32 - 18,22
Сефарвима су у ватри спаљивали своје сино- разборито у свему што је радио. Он се побу-
ве у част Адрамелеха и Анамелеха, сефар- нио против цара Асирије и није му више слу-
вимских богова. 32 А служили су и Господу, жио. 8 Исто тако, побио је Филистеје до Газе
па су поставили себи људе из свог народа да и њеног подручја, од стражарских кула до
служе као свештеници обредних узвишица и утврђених градова.
да за њих врше службу у светилиштима, на 9 Четврте године владања Језекије, то јест
узвишицама. 33 Служили су и Господа, али седме године владања Осије, Илиног сина,
су се клањали и својим боговима према оби- цара Израела, Салманасар, цар Асирије, до-
чајима народа из којих су били одведени у шао је на Самарију и опколио је. 10 Освојио
изгнанство. ју је после три године. Шесте године влада-
34 Све до данашњег дана они се држе ста- ња Језекије, то јест девете године владања
рих обичаја. Не служе Господа и не посту- Осије, цара Израела, Самарија је била заузе-
пају према његовим одредбама и његовим та. 11 Затим је цар Асирије изгнао Израелце
наредбама, нити према законима и заповес- у Асирију и населио их у Алају и Авору на
тима које је Господ дао синовима Јакова, ко- реци Гозан и у градовима Медије, 12 зато
га је назвао Израел, 35 када је Господ скло- што нису слушали глас Господа, свог Бога,
пио савез с њима и заповедио им: „Не смете него су преступали његов савез, све што је
служити другим боговима, клањати им се, заповедио Мојсије, Господњи слуга. Нису то
нити им приносити жртве, 36 него треба да слушали нити су извршавали.
служите Господа, који вас је извео из еги- 13 Четрнаесте године владања Језекије,
патске земље великом силом и подигнутом Сенахирим, цар Асирије, дошао је на све ут-
мишицом, њему се клањајте и њему прино- врђене градове у Јуди и освојио их. 14 Тада
сите жртве. 37 Увек савесно поступајте по је Језекија, Јудин цар, поручио цару Асирије
прописима, наредбама, законима и заповес- у Лахису: „Згрешио сам. Одврати се од мене
тима које вам је он написао. Не служите дру- и што год тражиш од мене, даћу ти.” Цар
гим боговима. 38 Не заборавите савез који Асирије затражио је од Језекије, Јудиног ца-
сам склопио с вама. Не смете служити дру- ра, триста таланата сребра и тридесет тала-
гим боговима, 39 него служите Господа, ната злата. 15 Језекија је дао све сребро ко-
свог Бога, јер ће вас он избавити из руку је се нашло у Господњем дому и у ризницама
свих ваших непријатеља.” царевог двора. 16 Тада је Језекија, Јудин
40 Али они нису послушали, него су се др- цар, скинуо врата Господњег храма и дов-
жали старих обичаја. 41 Тако су ти народи ратке које је сам обложио златом, па је зла-
служили Господа, али су служили и својим то с њих дао цару Асирије.
резбареним ликовима. Њихови синови и њи- 17 Цар Асирије послао је из Лахиса вр-
хови унуци све до данашњег дана чине све ховног заповедника војске, главног дворског
како су чинили и њихови праочеви. службеника и једног високог службеника у
свом царству код цара Језекије у Јерусалим
18 Треће године владања Осије, Илиног с јаком војском. Они су устали и пошли у Је-
сина, цара Израела, Језекија, син Ахаза, Ју- русалим. Кад су стигли, стали су код водово-
диног цара, постао је цар. 2 Он је имао два- да горњег језера на путу који води до поља
десет и пет година кад је почео да влада и оних који беле рубље. 18 И позвали су цара,
владао је двадесет и девет година у Јеруса- али су им у сусрет изашли управитељ царе-
лиму. Његова мајка звала се Авија и била је вог двора Елијаким, Хелкијин син, писар
Захаријина кћи. 3 Он је чинио оно што је ис- Сомна и летописац Јоах, Асафов син.
правно у Господњим очима, све онако како 19 Високи службеник им је рекао: „Реците
је чинио и Давид, његов праотац. 4 Језекија Језекији: ‘Овако каже велики цар, цар Аси-
је уклонио обредне узвишице, оборио об- рије: ‘Каква је то узданица у коју се уздаш?
редне стубове, посекао обредно дебло и 20 Ти кажеш: ‘Имам вештину и силу потреб-
разбио бакарну змију коју је начинио Мојси- ну за рат’, али то су само празне речи. У кога
је, јер су јој све до тада Израелови синови се уздаш, па си се побунио против мене? 21
приносили кад и звали су је Неустан. 5 Он се Уздаш се у подршку Египта, у сломљену тр-
уздао у Господа, Израеловог Бога, и није би- ску, која прободе длан оном ко се на њу нас-
ло таквог међу свим Јудиним царевима пос- лони. Такав је фараон, цар Египта, свима ко-
ле њега, а ни међу онима пре њега. 6 Држао ји се уздају у њега. 22 Ако ми кажете: ‘Ми се
се Господа и није одступио од њега, него се уздамо у Господа, свог Бога’, зар није управо
држао заповести које је Господ дао Мојсију. његове узвишице и олтаре Језекија уклонио,
7 Господ је био с Језекијом који је поступао па говори Јуди и Јерусалиму: ‘Пред овим ол-
2. ЦАРЕВИМА 18,23 - 19,18 294
таром се клањајте у Јерусалиму?’ 23 А сада,
овако се нагоди с мојим господарем, царем 19 Чим је цар Језекија то чуо, раздерао је
Асирије: даћу ти две хиљаде коња, па да ви- своје хаљине, обукао се у кострет и отишао
димо можеш ли наћи људе који ће јахати на у Господњи дом. 2 Затим је послао управи-
њима. 24 Како ћеш онда поразити једног је- теља царевог двора Елијакима, писара Сом-
диног намесника међу најмањим слугама мог ну и свештеничке старешине обучене у кос-
господара, кад се уздаш у Египат да ће ти трет код пророка Исаије, Амосовог сина. 3
дати кола и коњанике? 25 Уосталом, јесам Они су му рекли: „Овако каже Језекија: ‘Овај
ли без Господњег одобрења кренуо на ово дан је дан невоље, укора и дрског ругања,
место да га опустошим? Сам Господ ми је јер је дошло време да се синови роде, а нема
рекао: ‘Иди на ту земљу и опустоши је’.” снаге за то. 4 Можда ће Господ, твој Бог, чу-
26 Тада су Елијаким, Хелкијин син, Сомна ти све речи високог службеника, кога је цар
и Јоах рекли високом службенику: „Молимо Асирије, његов господар, послао да се руга
те, говори својим слугама на сиријском јези- живом Богу, па ће га Господ, твој Бог, поз-
ку, јер ми разумемо. Немој нам говорити на вати на одговорност за речи које је чуо. По-
јудејском језику да чује народ који је на зи- моли се за остатак који је још жив’.”
динама.” 27 Али високи службеник им је ре- 5 Кад су слуге цара Језекије дошле код
као: „Зар ме је мој господар послао да ове Исаије, 6 он им је рекао: „Овако кажите свом
речи кажем твом господару и теби? Зар ме господару: ‘Овако каже Господ: ‘Не бој се
није послао људима који стоје на зидинама, речи које си чуо, којима су слуге цара Аси-
који ће заједно с вама морати да једу свој рије хулиле на мене. 7 Ево, ја ћу му дати та-
измет и да пију своју мокраћу?” кав дух да ће чути вест и вратиће се у своју
28 Затим је високи службеник, стојећи и земљу. И учинићу да падне од мача у својој
даље на том месту, на сав глас повикао на земљи’.”
јудејском језику: „Чујте реч великог цара, 8 Кад је високи службеник чуо да је цар
цара Асирије. 29 Овако каже цар: ‘Не дајте Асирије отишао из Лахиса, вратио се к њему
да вас вара Језекија, јер вас он не може из- и нашао га како се бори против Ливне. 9 На-
бавити из моје руке. 30 Не дајте да вас Је- име, цар је чуо да је Тирак, цар Етиопије,
зекија наговори да се уздате у Господа, го- кренуо у бој против њега. Зато је поново
ворећи вам: ‘Господ ће нас сигурно избавити послао гласнике код Језекије и поручио му:
и овај град неће бити предат у руке цару 10 „Овако реците Језекији, Јудином цару:
Асирије. 31 Не слушајте Језекију, јер овако ‘Не дај да те вара твој Бог у ког се уздаш кад
каже цар Асирије: ‘Предајте ми се и дођите ти каже: ‘Јерусалим неће бити предат у руке
к мени, па ћете сви јести са своје лозе и са цару Асирије.’ 11 Ето, сам си чуо шта су ца-
своје смокве, и сви ћете пити воду из свог реви Асирије учинили свим земљама које су
бунара, 32 док не дођем и одведем вас у опустошили, а зар ћеш се ти избавити? 12
земљу као што је ваша, у земљу жита и мла- Јесу ли народе које су освојили моји праоче-
дог вина, у земљу хлеба и винограда, у зем- ви избавили њихови богови - Госанце, Ха-
љу маслина и меда. Тако ћете остати живи и ранце, Ресефе и Еденове синове који су би-
нећете умрети. Не слушајте Језекију, јер вас ли у Теласару? 13 Где су цар Емата, цар Ар-
он заводи, говорећи: ‘Господ ће нас избави- фада, цареви градова Сефарвима, Ене и
ти.’ 33 Да ли су богови других народа изба- Иве?’”
вили своју земљу из руке цара Асирије? 34 14 Језекија је примио писмо које су му до-
Где су богови Емата и Арфада? Где су богови нели гласници и прочитао га. Затим је оти-
Сефарвима, Ене и Иве? Јесу ли они избавили шао у Господњи дом и развио га пред Гос-
Самарију из моје руке? 35 Који су то богови подом. 15 Тада се Језекија помолио Госпо-
међу свим боговима тих земаља избавили ду: „Господе, Боже Израелов, који седиш
своју земљу из моје руке, па да сад Господ над херувимима, ти си једини истинити Бог
избави Јерусалим из моје руке?” над свим царствима на земљи. Ти си створио
36 А народ је ћутао и није му одговорио ни небеса и земљу. 16 Пригни ухо, Господе, и
речи, јер је царева заповест гласила: „Не од- чуј. Отвори очи, Господе, и види, и чуј Сена-
говарајте му.” 37 Затим су управитељ двора хиримове речи које је поручио да би се ру-
Елијаким, Хелкијин син, писар Сомна и лето- гао живом Богу. 17 Истина је, Господе, да су
писац Јоах, Асафов син, раздерали своје ха- цареви Асирије опустошили народе и њихо-
љине и отишли код Језекије да му пренесу ву земљу. 18 И побацали су њихове богове
шта је високи службеник рекао. у ватру, јер то нису били богови, него дело
људских руку, дрво и камен. Зато су их
295 2. ЦАРЕВИМА 19,19 - 20,13
уништили. 19 А сада, Господе, Боже наш, асирском логору. Кад су људи устали рано
избави нас, молим те, из његове руке, да би ујутру, око њих су били све сами лешеви. 36
сва царства на земљи знала да си ти, Гос- После тога је Сенахирим, цар Асирије, устао
под, једини Бог.” и отишао. Вратио се у Ниневију и тамо ос-
20 Тада је Исаија, Амосов син, поручио Је- тао. 37 Једног дана, док се клањао у храму
зекији: „Овако каже Господ, Израелов Бог: Нисрока, свог бога, Адрамелех и Сарасар,
‘Чуо сам твоју молитву коју си ми упутио његови синови, убили су га мачем и побегли
због Сенахирима, цара Асирије. у араратску земљу. Уместо њега почео је да
21 Ево речи коју Господ објављује против влада његов син Есар-Адон.
њега:
‘Презире те и руга ти се девица, кћи сион- 20 У то време Језекија се на смрт разбо-
ска. За тобом подругљиво главом одмахује лео. Тада је пророк Исаија, Амосов син, до-
кћи јерусалимска. 22 Коме се ти ругаш и на шао код њега и рекао му: „Овако каже Гос-
кога хулиш? На кога подижеш глас свој и на под: ‘Дај потребне заповести свом дому, јер
кога охоло дижеш поглед свој? На Светог ћеш умрети, нећеш оздравити’.” 2 На то је он
Бога Израеловог! 23 Преко гласника својих окренуо лице према зиду и помолио се Гос-
ругаш се Господу и кажеш: ‘С мноштвом сво- поду; 3 „Преклињем те, Господе, сети се да
јих бојних кола попећу се на врх гора, на сам ти служио у истини и био ти одан целим
најдаље обронке Ливана, и посећи ћу високе срцем, да сам чинио оно што је добро у тво-
кедрове његове, дивне смреке његове. Доћи јим очима.” И Језекија је горко заплакао.
ћу на његово најдаље пребивалиште, густу 4 Исаија још није стигао ни до средњег
шуму његову. 24 Копаћу и туђе ћу воде пи- дворишта кад му је дошла Господња реч: 5
ти, и исушићу стопама својим све канале Ни- „Врати се и реци Језекији, вођи мог народа:
ла у Египту.’ 25 Зар ниси чуо шта од давнина ‘Овако каже Господ, Бог Давида, твог пра-
намеравам да учиним? Давних дана то сам оца: ‘Чуо сам твоју молитву и видео сам тво-
смислио. Сада ћу то учинити. А на теби је да је сузе. Ево, излечићу те и за три дана ићи
опустошиш утврђене градове и да их прет- ћеш у Господњи дом. 6 Додаћу твом животу
вориш у рушевине. 26 Становницима њихо- петнаест година и избавићу тебе и овај град
вим руке ће клонути, уплашиће се и пости- из руке цара Асирије, и бранићу овај град
деће се. Биће као биље у пољу и млада зе- ради себе и ради Давида, свог слуге’.”
лена трава, као трава по крововима сасуше- 7 Исаија је рекао: „Донесите груду сувих
на ветром источним. 27 Добро знам кад се- смокава.” Они су је донели и ставили на чир,
диш мирно, и кад било шта чиниш, и како тако да је Језекија оздравио.
бесниш на мене, 28 јер ти бесниш на мене и 8 У међувремену, Језекија је упитао Иса-
рика је твоја дошла до ушију мојих. Ставићу ију: „Шта ће бити знак да ће ме Господ изле-
куку своју у ноздрве твоје и узде своје у уста чити и да ћу за три дана ићи у Господњи
твоја, и вратићу те путем којим си дошао. дом?” 9 Исаија је одговорио: „Ово ти је знак
29 А ово ће ти бити знак: Ове године јешће од Господа да ће Господ испунити реч коју је
се оно што никне из семења које се просуло, рекао: Хоћеш ли да се сенка помери десет
друге године јешће се жито које само никне, степеница напред или да се врати десет
а треће године сејте и жањите, садите ви- степеница уназад?” 10 Језекија је одгово-
нограде и једите њихов род. 30 Преживели рио: „Лако је да се сенка продужи десет сте-
из Јудиног дома, они који преостану, пусти- пеница, али није лако да се врати десет сте-
ће корен у дубину и рађаће род у висину. 31 пеница уназад.” 11 Тада је пророк Исаија
Јер ће из Јерусалима доћи остатак и прежи- призвао Господа који је сенку на степеница-
вели с горе Сион. То ће учинити ревност ма, која је пала на Ахазово степениште, вра-
Господа над војскама. тио десет степеница уназад.
32 Зато овако каже Господ за цара Асири- 12 У то време Веродах-Валадан, Валаданов
је: ‘Неће он ући у овај град, нити ће овамо син, цар Вавилона, послао је писмо и дар Је-
одапети стрелу, неће му се примаћи са шти- зекији, јер је чуо да је Језекија био болес-
том, нити ће око њега подићи опсадни на- тан. 13 Језекија је саслушао његове посла-
сип. 33 Вратиће се путем којим је дошао, и нике и показао им сву своју ризницу, сребро,
у овај град неће ући, говори Господ. 34 Ја ћу злато, балзам, скупоцено уље, своју оружни-
бранити овај град и сачуваћу га ради себе и цу и све што је било у његовим ризницама.
ради Давида, свог слуге.” У његовом дому и у целом његовом царству
35 Те исте ноћи Господњи анђео је изашао није остало ништа што им Језекија није по-
и побио сто осамдесет и пет хиљада људи у казао.
2. ЦАРЕВИМА 20,14 - 21,26 296
14 После тога пророк Исаија је дошао код буду савесно поступали по свему ономе што
цара Језекије и упитао га: „Шта су рекли ти сам им заповедио, по целом закону који им
људи и одакле су дошли код тебе?” А Језе- је дао Мојсије, мој слуга.” 9 Али они нису
кија одговори: „Дошли су из далеке земље, послушали, јер их је Манасија наводио да
из Вавилона.” 15 Тада га он упита: „Шта су чине још веће зло него народи које је Господ
видели у твом дому?” А Језекија одговори: истребио пред Израеловим синовима.
„Видели су све што је у мом дому. У мојим 10 Господ је овако говорио преко својих
ризницама није остало ништа што им нисам слугу, пророка: 11 „Чинећи те гадости, Ма-
показао.” насија, Јудин цар, учинио је веће зло него
16 Тада Исаија рече Језекији: „Чуј Господ- што су га чинили Амореји пре њега. Чак је и
њу реч: 17 ‘Ево, долазе дани када ће све Јуду навео на грех својим одвратним идоли-
што је у твом дому и што су твоји праочеви ма. 12 Зато овако каже Господ, Израелов
до данас накупили бити однето у Вавилон. Бог: ‘Пустићу на Јерусалим и на Јуду такву
Ништа неће остати’, каже Господ. 18 ‘И неки невољу да ће се запрепастити свако ко чује
од твојих синова који ће изаћи од тебе, који за њу. 13 Растегнућу над Јерусалимом исто
ће ти се родити, биће одведени и постаће мерно уже као над Самаријом и поставићу
дворани на двору цара Вавилона’.” исту справу за равнање као над Ахавовим
19 Тада Језекија рече Исаији: „Добра је Го- домом. И избрисаћу Јерусалим као што се
сподња реч коју си рекао.” Затим рече: „Доб- брише чинија - обрише се па се преврне. 14
ра је, јер ће мир и истина трајати целог мог Оставићу остатак свог наследства и предаћу
живота.” их у руке њиховим непријатељима да буду
20 Остала Језекијина дела и сви његови плен и грабеж свим својим непријатељима,
подухвати, и како је саградио језеро и водо- 15 јер су чинили оно што је зло у мојим
вод и како је спровео воду у град, зар није очима и вређали су ме од дана кад су њихо-
све то записано у дневницима Јудиних ца- ви праочеви изашли из Египта па све до да-
рева? 21 Језекија је починуо код својих пра- нас’.” 16 Манасија је пролио много недужне
очева, а уместо њега почео је да влада ње- крви, толико да је њом напунио Јерусалим
гов син Манасија. од једног краја до другог. Осим тога, својим
грехом је и Јуду навео на грех да чини оно
21 Манасија је имао дванаест година кад што је зло у Господњим очима. 17 Остала
је почео да влада и владао је педесет и пет Манасијина дела, све што је чинио и греси
година у Јерусалиму. Његова мајка звала се које је починио, зар није све то записано у
Евсива. 2 Он је чинио оно што је зло у Гос- дневницима Јудиних царева? 18 Манасија је
подњим очима, по одвратним обичајима на- починуо код својих праочева и био је сах-
рода које је Господ отерао пред Израеловим рањен у врту свог двора, у Узином врту.
синовима. 3 Поново је начинио обредне уз- Уместо њега почео је да влада његов син
вишице које је уништио Језекија, његов Амон.
отац, подигао је олтаре Валу и начинио об- 19 Амон је имао двадесет и две године кад
редно дебло, као што је учинио и Ахав, цар је почео да влада и владао је две године у
Израела. И клањао се свој небеској војсци и Јерусалиму. Његова мајка звала се Месуле-
служио јој. 4 Направио је олтаре у Господ- мета и била је кћи Аруса из Јотеве. 20 Он је
њем дому, за који је Господ рекао: „У Јеру- чинио оно што је зло у Господњим очима,
салиму ће пребивати моје име.” 5 Направио као што је чинио и Манасија, његов отац. 21
је и олтаре свој небеској војсци у оба дво- У свему је ходио путем којим је ходио његов
ришта Господњег дома. 6 Свог сина је спа- отац и служио је одвратним идолима којима
лио у ватри, бавио се магијом, врачарством је служио и његов отац и клањао им се. 22
и поставио људе који призивају духове и Он је оставио Господа, Бога својих праочева,
проричу будућност. Много је зла чинио пред и није ходио Господњим путем. 23 На крају
Господом и вређао га. су слуге цара Амона сковале заверу против
7 Он је начинио резани лик обредног деб- њега и убиле га у његовом двору. 24 Народ
ла и поставио га у дом за који је Господ ре- је побио све који су сковали заверу против
као Давиду и његовом сину Соломону: „У цара Амона. Затим је народ уместо њега пос-
овом дому и у Јерусалиму, који сам изабрао тавио за цара Јосију, његовог сина. 25 Оста-
између свих Израелових племена, пребива- ла Амонова дела и све што је чинио, зар није
ће моје име довека. 8 И нећу више дати да све то записано у дневницима Јудиних царе-
нога Израелових синова лута изван земље ва? 26 Сахранили су га у гробу у Узином вр-
коју сам дао њиховим праочевима, само ако
297 2. ЦАРЕВИМА 22,1 - 23,7
ту, а уместо њега почео је да влада његов ко каже Господ: ‘Ево, пустићу невољу на ово
син Јосија. место и на његове становнике, и испунићу
све што стоји у књизи коју је прочитао Јудин
22 Јосија је имао осам година кад је по- цар, 17 јер су ме оставили и приносе кад
чео да влада и владао је тридесет и једну го- другим боговима да би ме вређали свим де-
дину у Јерусалиму. Његова мајка звала се лима својих руку. Зато је мој гнев плануо на
Једида и била је кћи Адаје из Воската. 2 Он ово место и неће се угасити’.” 18 А Јудином
је чинио оно што је исправно у Господњим цару који вас шаље да питате Господа реци-
очима и у свему је ходио путем Давида, свог те: ‘Овако каже Господ, Израелов Бог, за ре-
праоца, не скрећући ни десно ни лево. чи које си чуо: 19 ‘Зато што ти се срце смек-
3 Осамнаесте године свог владања, цар Јо- шало па си се понизио пред Господом кад си
сија је послао свог писара Сафана, сина чуо шта сам објавио против овог места и
Азалије, Месуламовог сина, у Господњи дом његових становника, да ће постати страшан
и рекао му: 4 „Иди код првосвештеника Хел- призор и да ће их снаћи проклетство, и зато
кије. Нека он припреми новац који се доноси што си раздерао своје хаљине и плакао пре-
у Господњи дом и који вратари скупљају од да мном, ја сам те услишио’, говори Господ.
народа. 5 Нека се новац преда онима који су 20 ‘Зато ћу те прибрати твојим праочевима
постављени да надгледају послове у Господ- и у миру ћеш бити положен у свој гроб. Тво-
њем дому, а они нека га дају онима који ра- је очи неће видети сву невољу коју ћу нане-
де на Господњем дому да се поправе оште- ти овом месту’.” Они су донели цару тај од-
ћења на дому, 6 градитељима, зидарима и говор.
другим мајсторима, и да се купи дрвна грађа
и клесани камен за поправку дома. 7 Али не- 23 Тада је цар послао да се код њега са-
ка се од оних којима је предат новац не тра- купе све старешине из Јуде и из Јерусалима.
жи да полажу рачуне за то како га троше, 2 Затим је цар отишао у Господњи дом, а с
јер они раде верно.” њим и сви људи из Јуде и сви становници Је-
8 Касније је првосвештеник Хелкија рекао русалима, свештеници и пророци, цео на-
писару Сафану: „Пронашао сам књигу зако- род, мало и велико. И почео је да чита пред
на у Господњем дому.” Хелкија је дао књигу њима све речи књиге савеза која је прона-
Сафану и он је почео да је чита. 9 Тада је ђена у Господњем дому. 3 Цар је, стојећи
писар Сафан отишао код цара и известио га: поред стуба, склопио савез пред Господом
„Твоје слуге су скупиле новац који се доноси да ће следити Господа и да ће се држати ње-
у дом и предале су га онима који су постав- гових заповести, његових опомена и њего-
љени да надгледају послове у Господњем вих одредаба свим срцем и свом душом, из-
дому.” 10 Писар Сафан је затим рекао цару: вршавајући речи овог савеза које су запи-
„Свештеник Хелкија ми је дао једну књигу.” сане у овој књизи. И цео је народ ступио у
И Сафан је почео да је чита пред царем. савез.
11 Кад је цар чуо речи записане у књизи 4 Цар је заповедио првосвештенику Хелки-
закона, раздерао је своје хаљине. 12 Затим ји, осталим свештеницима и вратарима да
је свештенику Хелкији, Ахикаму, Сафановом изнесу из Господњег храма све предмете на-
сину, Ахвору, Михејином сину, писару Сафа- чињене за Вала, за обредно дебло и за сву
ну и царевом слузи Асаји заповедио: 13 небеску војску. Затим је све то спалио изван
„Идите и упитајте Господа за мене, за народ Јерусалима на кедронским пољима, а пепео
и за сву Јудину земљу. Питајте за речи за- од тога однео је у Ветиљ. 5 Он је распустио
писане у овој књизи која је пронађена, јер је свештенике туђих богова које су Јудини ца-
велик Господњи гнев који је плануо на нас реви поставили да приносе кад на обредним
зато што наши праочеви нису слушали речи узвишицама у Јудиним градовима и у околи-
ове књиге нити су чинили све што је записа- ни Јерусалима, а исто тако и оне који су при-
но за нас.” носили кад Валу, сунцу, месецу, сазвежђима
14 Тако су свештеник Хелкија, Ахикам, Ах- и свој небеској војсци. 6 Изнео је обредно
вор, Сафан и Асаја отишли код пророчице дебло из Господњег дома и однео га изван
Олде, жене Салума, чувара одеће, сина Те- Јерусалима у долину Кедрон, спалио га у до-
кује, Арасовог сина. Она је живела у Јеру- лини Кедрон и сатро у прах, а прах је просуо
салиму, у новом делу града. Кад су јој каза- по гробовима обичног народа. 7 Срушио је
ли због чега су дошли, 15 она им је рекла: станове храмских блудника који су се нала-
„Овако каже Господ, Израелов Бог: ‘Реците зили у Господњем дому и у којима су жене
човеку који вас је послао код мене: 16 ‘Ова-
2. ЦАРЕВИМА 23,8 - 23,33 298
ткале платно за светилишта где се обожава- ти заједно с костима пророка који је дошао
ло обредно дебло. из Самарије.
8 Он је довео све свештенике из Јудиних 19 Јосија је уклонио и сва светилишта, уз-
градова, а онда је оскрнавио обредне узви- вишице, по самаријским градовима, која су
шице где су ти свештеници приносили кад, цареви Израела начинили да би вређали Бо-
од Гаве све до Вирсавеје. Затим је срушио га, и учинио је с њима све што је учинио и у
обредне узвишице на вратима, оне што су Ветиљу. 20 А све свештенике са обредних
биле код врата Исуса, градског заповедника, узвишица који су тамо били погубио је на
с леве стране кад се уђе на градска врата. 9 олтарима и спалио је људске кости на олта-
Али свештеници с обредних узвишица нису рима. Затим се вратио у Јерусалим.
долазили пред Господњи олтар у Јерусали- 21 Тада је цар заповедио целом народу:
му, него су јели бесквасне хлебове међу сво- „Прославите Пасху у част Господу, свом Бо-
јом браћом. 10 Оскрнавио је и Тофет, у до- гу, као што је записано у овој књизи савеза.”
лини Еномових синова, да више нико не би 22 Јер таква се Пасха није славила од вре-
свог сина или своју кћер спаљивао у част мена судија који су судили Израелу нити за
Молоху. 11 И није више допуштао да коњи све време царева Израела и Јудиних царева.
које су Јудини цареви посветили сунцу улазе 23 Али осамнаесте године Јосијиног влада-
у Господњи дом кроз трпезарију дворанина ња прослављена је таква Пасха у част Гос-
Натан-Мелеха, која се налазила у трему, а поду у Јерусалиму.
кола посвећена сунцу спалио је ватром. 12 24 Исто тако, оне који призивају духове и
Олтаре који су били на крову Ахазове горње проричу будућност, кућне идоле, одвратне
собе, које су начинили Јудини цареви, и ол- идоле и све гадне богове који су могли да се
таре које је Манасија начинио у оба двориш- виде у Јудиној земљи и у Јерусалиму, Јосија
та Господњег дома, цар је срушио и тамо их је истребио да би извршио речи закона запи-
је сатро, а њихов прах бацио је у долину сане у књизи коју је свештеник Хелкија про-
Кедрон. 13 Цар је оскрнавио и обредне уз- нашао у Господњем дому. 25 Пре Јосије није
вишице које су биле насупрот Јерусалиму, било таквог цара који се вратио Господу
десно од Горе уништења,* које је Соломон, свим својим срцем, свом својом душом и
цар Израела, начинио Астароти, гадној боги- свом својом снагом, и чинио све према Мој-
њи Сидонаца, Хемосу, гадном богу Моаваца, сијевом закону, а ни после њега није било
и Мелхому, одвратном богу Амонових сино- таквог као он.
ва. 14 Оборио је обредне стубове и посекао 26 Ипак, Господ се није одвратио од свог
обредна дебла, а места где су се налазили жестоког гнева, јер се жестоко разгневио на
напунио је људским костима. 15 Исто тако, Јуду због свих увреда којима га је вређао
срушио је и олтар који је био у Ветиљу и об- Манасија. 27 Господ је рекао: „И Јуду ћу од-
редну узвишицу коју је начинио Јеровоам, бацити од себе као што сам одбацио Израел.
Наватов син, који је навео Израел на грех. Одбацићу овај град који сам изабрао, Јеру-
Срушио је и олтар и обредну узвишицу. За- салим, и дом за који сам рекао: ‘Ту ће бити
тим је ту узвишицу спалио и сатро у прах, а моје име’.”
спалио је и обредно дебло. 28 Остала Јосијина дела и све што је чи-
16 Кад се Јосија окренуо и видео гробове нио, зар није све то записано у дневницима
који су били тамо на гори, послао је људе да Јудиних царева? 29 У његово време фараон
изваде кости из гробова. Онда је те кости Нехаон, цар Египта, пошао је цару Асирије,
спалио на олтару како би га оскрнавио, пре- према реци Еуфрат. Цар Јосија изашао је на
ма Господњој речи коју је објавио Божји чо- њега, али га је он убио код Мегида чим га је
век, који је унапред рекао све то. 17 Затим угледао. 30 Његове слуге ставиле су га мрт-
је упитао: „Какав је оно надгробни споменик вог на кола, одвезле га из Мегида у Јеруса-
који видим?” Људи из града одговорили су лим и сахраниле у његовом гробу. Затим је
му: „То је гроб Божјег човека који је дошао народ узео Јоахаза, Јосијиног сина, помазао
из Јуде и објавио све ово што си ти учинио га и поставио за цара уместо његовог оца.
са олтаром у Ветиљу.” 18 А он је рекао: 31 Јоахаз је имао двадесет и три године
„Пустите га да почива. Нека нико не дира кад је почео да влада и владао је три месеца
његове кости.” Тако су оставили његове кос- у Јерусалиму. Његова мајка звала се Амута-
ла и била је кћи Јеремије из Ливне. 32 Он је
чинио оно што је зло у Господњим очима,
све онако како су чинили и његови праоче-
*23,13 To јест Маслинске горе, нарочито њеног
ви. 33 Фараон Нехаон бацио га је у окове у
јужног краја који се назива и Гора преступа.
299 2. ЦАРЕВИМА 23,34 - 25,7
Ривли, у ематској земљи, да више не влада у 12 Тада је Јоахин, Јудин цар, изашао пред
Јерусалиму, а земљи је наметнуо данак од вавилонског цара са својом мајком, својим
сто таланата сребра и једног таланта злата. слугама, својим кнезовима и својим двора-
34 Затим је фараон Нехаон поставио Елија- нима. И цар Вавилона заробио га је осме го-
кима, Јосијиног сина, за цара уместо Јосије, дине свог царовања. 13 Затим је однео све
његовог оца, и променио му име у Јоаким, а благо из Господњег дома и благо из царевог
Јоахаза је узео и одвео у Египат, где је и двора, и поломио је сав златни прибор који
умро. 35 Јоаким је дао фараону сребро и је Соломон, цар Израела, начинио за Господ-
злато. Али да би могао дати сребро које је њи храм, као што је рекао Господ. 14 Одвео
захтевао фараон, наметнуо је земљи порез. је у изгнанство сав Јерусалим, све кнезове,
Према висини пореза који је сваком био од- све храбре јунаке, све мајсторе и градитеље
ређен, узимао је сребро и злато од народа утврђења - десет хиљада људи одвео је у
да би га дао фараону Нехаону. изгнанство. Није остао нико осим сиромаш-
36 Јоаким је имао двадесет и пет година ног народа. 15 Тако је Јоахина одвео у из-
кад је почео да влада и владао је једанаест гнанство у Вавилон заједно с царевом мај-
година у Јерусалиму. Његова мајка звала се ком, царевим женама, његовим дворанима и
Завуда и била је кћи Федаје из Руме. 37 Он најистакнутијим људима у земљи. Све их је
је чинио оно што је зло у Господњим очима, одвео из Јерусалима у изгнанство у Вавилон.
све онако како су чинили и његови праоче- 16 Цар Вавилона одвео је у изгнанство у Ва-
ви. вилон седам хиљада јунака и хиљаду мајсто-
ра и градитеља утврђења. Све су то били од-
24 У његово време дошао је Навуходоно- важни људи способни за рат. 17 Затим је
сор, цар Вавилона, и Јоаким му је био слуга цар Вавилона уместо Јоахина поставио ње-
три године. Затим му се супротставио и по- говог стрица Матанију за цара, и променио
бунио се против њега. 2 Господ је слао на му име у Седекија.
Јоакима чете халдејских разбојника, сириј- 18 Седекија је имао двадесет и једну го-
ских разбојника, моавских разбојника и раз- дину кад је почео да влада и владао је је-
бојничке чете Амонових синова. Слао их је данаест година у Јерусалиму. Његова мајка
на Јуду да га униште, према Господњој речи звала се Амутала и била је кћи Јеремије из
коју је објавио преко својих слугу, пророка. Ливне. 19 Он је чинио оно што је зло у Гос-
3 То је снашло Јуду јер је Господ тако наре- подњим очима, све онако како је чинио и Јо-
дио, да би га одбацио од себе због Манаси- аким. 20 То што се догодило у Јерусалиму и
јиних греха, због свега што је он учинио 4 и Јуди изазвало је Господњи гнев, тако да их
због недужне крви коју је пролио, кад је не- је он одбацио од себе. А Седекија се побунио
дужном крвљу напунио Јерусалим. Зато Гос- против цара Вавилона.
под није хтео да му опрости.
5 Остала Јоакимова дела и све што је чи- 25 Девете године царовања Седекије, де-
нио, зар није све то записано у дневницима сетог месеца, десетог дана у месецу, Наву-
Јудиних царева? 6 Јоаким је починуо код ходоносор, цар Вавилона, дошао је на Јеру-
својих праочева, а уместо њега почео је да салим са свом својом војском. Они су се уло-
влада његов син Јоахин. горили пред градом и око њега подигли оп-
7 Цар Египта није више излазио из своје садни зид. 2 Град је био под опсадом све до
земље, јер је цар Вавилона узео све што је једанаесте године владања Седекије. 3 Де-
припадало цару Египта, од долине реке Еги- ветог дана четвртог месеца у граду је вла-
пат па до реке Еуфрат. дала велика глад и народ није имао хлеба. 4
8 Јоахин је имао осамнаест година кад је Тада су градске зидине биле пробијене и сви
почео да влада и владао је три месеца у Је- ратници су ноћу побегли кроз врата између
русалиму. Његова мајка звала се Неуста и два зида, која су поред царевог врта, а Хал-
била је кћи Елнатана из Јерусалима. 9 Он је дејци су били свуда око града. И цар је кре-
чинио оно што је зло у Господњим очима, нуо према Арави. 5 Али халдејска војска
све онако како је чинио и његов отац. 10 У кренула је у потеру за царем и стигла га у
то време слуге Навуходоносора, цара Вави- пустим равницама код Јерихона, а сва се ње-
лона, кренуле су на Јерусалим и опколиле гова војска разбежала од њега. 6 Тада су ух-
град. 11 А и Навуходоносор, цар Вавилона, ватили цара и одвели га код цара Вавилона
дошао је да нападне град док су га његове у Ривлу да би му тамо изрекли пресуду. 7
слуге држале под опсадом. Седекијине синове убили су пред његовим
очима, а Седекију су ослепили, затим су му
2. ЦАРЕВИМА 25,8 - 25,30 300
ставили бакарне окове и одвели га у Вави- тофаћанина и Јазанија, син једног Махате-
лон. јина - они и њихови људи. 24 Тада се Годо-
8 Петог месеца, седмог дана у месецу, то лија заклео њима и њиховим људима и ре-
јест деветнаесте године владања Навуходо- као им: „Не бојте се да служите Халдејцима.
носора, цара Вавилона, до Јерусалима је до- Останите у земљи и служите цару Вавилона
шао Невузарадан, заповедник телесне стра- и биће вам добро.”
же, слуга цара Вавилона. 9 Он је спалио Гос- 25 Седмог месеца дошао је Исмаило, син
подњи дом, царев двор и све куће у Јеруса- Нетаније, Елисаминог сина, од царског рода,
лиму. Спалио је ватром куће свих великаша. и десет људи с њим, и напали су Годолију и
10 Сва халдејска војска која је дошла са убили га, као и Јудејце и Халдејце који су
заповедником телесне страже срушила је били с њим у Миспи. 26 Тада је устао цео
све зидине око Јерусалима. 11 Невузарадан, народ, мало и велико, а с њим и војни запо-
заповедник телесне страже, одвео је у из- ведници, и отишли су у Египат, јер су се уп-
гнанство народ који је остао у граду, оне лашили Халдејаца.
који су се предали цару Вавилона и остали 27 Тридесет и седме године изгнанства Јо-
народ. 12 Заповедник телесне страже оста- ахина, Јудиног цара, дванаестог месеца,
вио је неке од сиромаха у земљи и одредио двадесет и седмог дана у месецу, Евил-Ме-
их да раде као виноградари и ратари. 13 родах, цар Вавилона, у првој години свог ца-
Халдејци су разбили бакарне стубове који су ровања извео је из затвора Јоахина, Јудиног
били у Господњем дому, колица и бакарно цара. 28 Он је лепо разговарао с њим и пос-
море из Господњег дома, а сав бакар однели тавио је његов престо изнад престола дру-
су у Вавилон. 14 Узели су и лонце, лопате, гих царева који су били с њим у Вавилону.
маказе за подсецање фитиља, чаше и сав 29 Јоахин је скинуо своје затворске хаљине
бакарни прибор који се користио за службу. и јео је за царевим столом целог свог живо-
15 Заповедник телесне страже узео је пепе- та. 30 Сваког дана је од цара добијао оноли-
онице и чиније, све од чистог злата и од чис- ко хране колико му је требало, целог свог
тог сребра. 16 Није се могло измерити коли- живота.
ко је бакра потрошено за два стуба, једно
море и колица, и за све што је Соломон на-
чинио за Господњи дом. 17 Сваки стуб био
је висок осамнаест лаката, а оглавље на ње-
му било је од бакра. Оглавље је било високо
три лакта. Филигранска мрежица и нарови
око оглавља били су од бакра. Такав је био
и други стуб с мрежицом.
18 Заповедник телесне страже узео је Се-
рају, свештеничког поглавара, Софонију,
другог свештеника, и тројицу вратара, 19 а
из града је узео једног дворанина који је
надзирао војнике, петоро људи који су има-
ли приступ цару, а који су се затекли у гра-
ду, затим писара војног заповедника, који је
народ позивао у војску, и шездесет људи из
народа који су се затекли у граду. 20 Неву-
зарадан, заповедник телесне страже, узео
их је са собом и одвео цару Вавилона у Рив-
лу. 21 Цар Вавилона их је побио; погубио их
је у Ривли, у ематској земљи. Тако је Јуда
био изгнан из своје земље.
22 Навуходоносор, цар Вавилона, поста-
вио је над народом који је остао у Јудиној
земљи Годолију, сина Ахикама, Сафановог
сина. 23 Кад су сви војни заповедници и њи-
хови људи чули да је цар Вавилона поставио
Годолију, дошли су код Годолије у Миспу.
Ево ко је дошао: Исмаило, Нетанијин син, Јо-
анан, Каријин син, Сераја, син Танумета Не-
КЊИГА ПРОРОКА ИСАИЈЕ
Писац: Исаија
Место писања: Јерусалим
Писање завршено: након 732. пре н. е.
Обухвата време: 778 - 732. пре н. е.
се од њих. 15 Када ширите своје руке, зат-
1 Визија Исаије,* Амосовог сина, о Јуди и варам очи пред вама. Многе молитве изгова-
Јерусалиму, коју је имао у данима Јудиних рате, али ја их не слушам, јер су вам руке
царева Озије, Јотама, Ахаза и Језекије: пуне крви. 16 Оперите се, очистите се, укло-
2 „Чујте небеса, слушај земљо, јер Господ ните злоћу својих дела од мојих очију, прес-
говори: ‘Синове сам одгајио и подигао, али таните зло чинити. 17 Учите се добро чини-
они су се побунили против мене. 3 Бик поз- ти, тражите правду, укоравајте тлачитеља,
наје свог власника и магарац јасле свог гос- правду дајте сирочету, браните право удо-
подара, а Израел мене не познаје, мој народ вице.
поступа неразумно. 18 Дођите да рашчистимо ствари и ја ћу
4 Тешко грешном народу, народу огрезлом вам помоћи да се помирите са мном’, каже
у преступима, злочиначком роду, покваре- Господ. ‘Ако ваши греси буду као скерлет,
ним синовима! Оставили су Господа, презре- постаће бели као снег; ако буду црвени као
ли су Светог Бога Израеловог, леђа су му ок- гримиз, постаће као вуна. 19 Ако се одазо-
ренули. 5 Где да вас још ударим, кад се све вете и послушате, јешћете добра ове земље.
више буните? Цела је глава болесна, цело је 20 Али ако се опирете и будете бунтовни,
срце изнемогло. 6 Од главе до пете нема на мач ће вас прождрети.’ То су речи из Господ-
телу здравог места. Озледе и модрице и от- њих уста.” 21 Верни град постао је блудни-
ворене ране - нису очишћене ни завијене ца! Био је пун правде, праведност је у њему
нити су уљем ублажене. 7 Земља вам је у пребивала, а сада су у њему убице. 22 Твоје
пустош претворена, градови су вам ватром сребро постало је троска. Твоје пиће је по-
спаљени, туђинци вам њиве пред очима из- мешано с водом. 23 Твоји су кнезови тврдо-
једају, пустош је као кад харају туђинци. 8 глави и с лоповима другују. Воле мито и за
Кћер сионска остала је као колиба у ви- даровима трче. Сирочету правду не дају,
нограду, као осматрачница у пољу краста- удовичину парницу не прихватају.
ваца, као опкољен град. 9 Да нам Господ 24 Зато овако говори Господ, Господ над
над војскама није оставио мало преживелих, војскама, Израелов Силни Бог: „Ах, решићу
били бисмо као Содом, били бисмо слични се својих противника и осветићу се својим
Гомору. непријатељима. 25 Окренућу своју руку на
10 Чујте Господњу реч, окрутни владари тебе и помоћу цеђи одстранићу твоју троску
содомски. Послушај закон Бога нашег, наро- и уклонићу сву твоју нечистоћу. 26 Опет ћу
де гоморски. 11 ‘Шта ће ми мноштво ваших ти као некада поставити судије и саветнике
жртава?’, каже Господ. ‘Сит сам овнујских као на почетку. Онда ће те звати Град пра-
жртава паљеница и сала од угојених живо- ведности, Верни град. 27 Сион ће се прав-
тиња. Не марим за крв јунаца, јагањаца и ја- дом откупити и праведношћу они који се у
раца. 12 Када долазите да се покажете пред њега врате. 28 Пропаст бунтовника и греш-
мојим лицем, ко то тражи од вас, ко тражи ника доћи ће у исти час, изгинуће они који
да газите моја дворишта? 13 Не доносите Господа остављају. 29 Постидеће се сви који
више безвредне приносе од жита! Кад ми је чезну за великим дрвећем за којим и ви чез-
одвратан. Држите младине и Шабате, сази- нете. Посрамићете се вртова које сте ода-
вате зборове - а ја не подносим кад се на брали. 30 Јер ћете бити као велико дрво ко-
свечаним зборовима окупљате, па онда вра- ме лишће вене и као врт у коме нема воде.
чате. 14 Ваше младине и свечаности мрзи 31 Јак човек постаће попут кучине, а плод
моја душа. Бреме су ми постале, уморио сам његовог рада попут искре; ватра ће их обоје
у исти час прогутати и нико је неће угасити.”
*1,1 „Исаија” значи „спасење Господње”.
ИСАИЈА 2,1 - 3,18 302
2 Ово је визија коју је Исаија, Амосов син, пукотине у литицама, због страха од Господа
и од његове величанствене узвишености,
имао о Јуди и Јерусалиму: 2 „У последњим кад он устане и кад земља пред њим задрх-
данима гора Господњег дома биће утврђена ти. 22 Зато се не уздајте у земаљског човека
изнад горских врхова и уздизаће се изнад коме је дах у ноздрвама, јер шта је он да
брегова, и к њој ће се стицати сви народи. 3 бисте рачунали на њега?
Многи ће народи ићи и говориће: ‘Дођите!
Пођимо на Господњу гору, у дом Јаковљевог
Бога! Он ће нас поучавати својим путевима,
3 Гле, Господ, Господ над војскама, одузи-
ма Јерусалиму и Јуди све залихе, све залихе
и ходићемо његовим стазама. Јер ће са Си- хлеба и све залихе воде, 2 силног човека и
она доћи закон и Господња реч из Јеруса- ратника, судију и пророка, гатара и старе-
лима. 4 Он ће судити народима и исправиће шину, 3 поглавара над педесеторицом и уг-
ствари међу многим народима. Они ће пре- ледног човека, саветника и човека вичног
ковати своје мачеве у раонике и своја копља магији и човека вештог у чарању. 4 Дечаке
у српове. Неће више народ подизати мач на ћу им поставити за кнезове, самовољан вла-
народ нити ће се више учити ратовању. дар владаће над њима. 5 Људи ће окрутно
5 Дођи, Јаковљев доме, да ходимо у Гос- поступати једни с другима, сваки са својим
подњој светлости. ближњим. Дечак ће устајати на старца, не-
6 Ти си оставио свој народ, Јаковљев дом, угледан човек на угледног човека. 6 Свако
јер је пун онога што са истока долази, и бави ће хватати свог брата у кући свог оца и гово-
се магијом као и Филистеји, и много је ту- риће: ‘Ти имаш огртач, ти треба чврстом ру-
ђинске деце међу њима. 7 У њиховој земљи ком да владаш над нама, под твојом влашћу
има много сребра и злата, и нема краја њи- треба да буде ова гомила рушевина.’ 7 А он
ховом благу. У њиховој земљи има много ко- ће тог дана узвикнути и рећи: ‘Нећу ја бити
ња и небројено много кола. 8 У њиховој зем- онај који ране завија, а у мојој кући нема ни
љи има много безвредних богова. Клањају хлеба ни огртача. Не постављајте мене да
се ономе што је човек својим рукама напра- владам над народом.’
вио, ономе што су прсти човекови начинили. 8 Јерусалим посрће, Јуда пада, јер се сво-
9 Понижава се земаљски човек, омаловажа- јим речима и делима противе Господу, бун-
ва се човек. То им не можеш опростити. товни су пред његовим славним очима. 9 Из-
10 Уђи међу стене и сакриј се у прашину у рази њихових лица сведоче против њих, го-
страху од Господа и његове величанствене воре о њиховом греху, који је попут греха
узвишености. 11 Понизиће се охоле очи зе- Содома. Не крију га. Тешко њиховој души!
маљског човека, људски понос биће пони- Јер сами себи наносе зло.
жен. Тог дана само ће се Господ узвисити. 10 Кажите да ће бити добро праведнику,
12 Јер то је дан Господа над војскама. До- јер ће јести плод дела својих. 11 Тешко
лази на све који себе узвисују, на све понос- оном ко је зао! Зло ће га снаћи, јер ће му се
не, на све који су узвишени и све који су убо- вратити по делима његових руку. 12 Упра-
ги, 13 на све поносне и високе ливанске витељи безобзирно поступају с народом мо-
кедрове и на сва велика стабла са Васана, јим, жене владају над њим. Народе мој, за-
14 на све високе горе и на све уздигнуте воде те они који те воде, одводе с пута којим
брегове, 15 на све високе куле и на све ут- идеш.
врђене зидине, 16 на све тарсиске бродове 13 Господ на суд устаје, диже се да наро-
и на све скупоцене лађе. 17 Охолост земаљ- дима пресуду изрекне. 14 Господ ће започе-
ског човека биће понижена, људски понос ти суд против старешина свог народа и про-
биће понижен. Тог дана само ће се Господ тив његових кнезова.
узвисити. ‘Ви сте виноград спалили. У вашим је кућа-
18 Потпуно ће нестати безвредних богова. ма оно што је од убогих отето. 15 С којим
19 Људи ће улазити у пећине у стенама и у правом тлачите мој народ и сатирете лице
рупе у земљи због страха од Господа и од убогих?’, говори Господ, Господ над војска-
његове величанствене узвишености, када он ма.
устане и када земља пред њим задрхти. 20 16 Господ још каже: ‘Због тога што су кће-
Тог дана ће земаљски човек ровчицама и ри сионске постале охоле, што иду уздигну-
слепим мишевима бацити своје безвредне те главе и очима намигују, ситним корацима
сребрне богове и ништавне златне богове ходају и накитом на ногама звецкају, 17 Гос-
који су за њега начињени да би им се кла- под ће крастама прекрити теме кћери сион-
њао, 21 и улазиће у шупљине у стенама и у ских, откриће Господ чело њихово. 18 Тог
303 ИСАИЈА 3,19 - 5,22
дана Господ ће им одузети њихову лепоту: зид и даћу да се изгази. 6 У пустош ћу га
украсе око ногу, траке које носе око главе и претворити. Неће се орезивати нити ће се
накит у облику месеца, 19 минђуше, нарук- окопавати. Трње и коров у њему ће расти,
вице и копрене, 20 покривала за главу, лан- облацима ћу заповедити да кишу на њега не
чиће што око ногу носе и појасеве, бочице с пуштају. 7 Виноград Господа над војскама
мирисима и амајлије у облику шкољке, 21 дом је Израелов, људи су Јудини расадник
прстење и алке за нос, 22 свечане хаљине и који је волео. Правди се надао, а ево, закон
тунике, огртаче и торбице, 23 огледала и се крши, праведности се надао, а ево,
доње хаљине, турбане и дугачке копрене. вапаја.
24 Уместо мирисног балзама биће устајали 8 Тешко онима који кућу на кућу додају и
смрад, уместо појаса уже ће се везивати, њиву с њивом састављају, док више не буде
уместо лепо очешљане косе биће ћелава места за друге и док не остану сами у зем-
глава, уместо раскошне хаљине кострет ће љи! 9 На моје уши заклео се Господ над вој-
се опасивати, уместо лепоте биће жиг. 25 скама да ће многе куће, иако велике и лепе,
Твоји људи пашће од мача, у рату ће пасти постати страшан призор и да ће остати без
јунаци твоји. 26 Сионска врата ће жалити и људи. 10 Десет јутара винограда даће само
туговати, град ће остати пуст. На земљу ће један бат,* а гомер* семена даће само ефу.*
сести. 11 Тешко онима који још од раног јутра
траже опојно пиће, који остају до касно уве-
4 Тог дана седам жена ухватиће једног му- че распаљени од вина! 12 На њиховим гоз-
шкарца и говориће му: ‘Јешћемо свој хлеб и бама су харфе и други жичани инструменти,
носићемо своје хаљине, само да се зовемо даире, фруле и вино, а за Господње дело не
твојим именом, да би се са нас скинула сра- маре, не примећују дело његових руку.
мота.’ 13 Зато ће мој народ бити изгнан, јер нема
2 Тог дана Господњи изданак биће украс и знања. Његови ће угледни људи гладовати,
слава, а плод земље биће понос и лепота Из- а обичан народ ће од жеђи умирати. 14 Зато
раеловим синовима који су преживели. 3 За је гроб раширио своју душу и преко мере от-
остатак на Сиону и преостале у Јерусалиму ворио своја уста, и у њега ће сићи све што
рећи ће се да су му свети, сви који су запи- је дивно у граду, његово бучно мноштво љу-
сани међу живима у Јерусалиму. ди и они који се веселе. 15 Земаљски човек
4 Кад Господ Духом правде и Духом што биће понижен, понизиће се човек, понизиће
спаљује спере нечистоћу кћери сионских и се очи оних који су се узвисили. 16 Господ
уклони с Јерусалима проливену крв, 5 Гос- над војскама узвисиће се својом пресудом;
под ће над целом гором Сион и над њеним истинити Бог, Свети Бог, посветиће се
местом где се народ скупља створити облак својом праведношћу. 17 Јагањци ће пасти
и дим дању, а светлост пламена огњеног но- као на својим пашњацима, странци ће јести
ћу, јер ће све што је славно бити у заклону. род са пусте земље на којој су некад биле
6 Направиће и колибу да својим хладом да- угојене животиње.
њу штити од жеге, да буде склониште и за- 18 Тешко онима који преступ вуку коноп-
клон од олује и кише. цима неистине и грех ужима колским, 19 и
говоре: ‘Нека пожури са својим делом, нека
5 3апеваћу песму драгом свом, песму о во- га брзо учини, да бисмо га видели! Нека до-
љеном свом, песму о винограду његовом. ђе и нека се изврши намера Светог Бога Из-
Драги је мој имао виноград на брежуљку раеловог, да бисмо га упознали!’
плодном. 2 Окопао га је, очистио од камења, 20 Тешко онима који за зло кажу да је до-
посадио у њему племениту лозу црвену и са- бро, а за добро кажу да је зло, који од таме
градио кулу усред њега. Изградио је у њему праве светлост, а од светлости таму, који од
винску пресу. Надао се да ће родити грожђе, горког праве слатко, а од слатког горко!
али је родила дивља лоза. 21 Тешко онима који су мудри у својим
3 Становници Јерусалима и Јудини људи, очима и разумни сами пред собом!
судите сада између мене и винограда мог. 4 22 Тешко онима који су јаки у пијењу вина
Шта је још требало учинити винограду мом, и јунаци у прављењу опојних пића, 23 који
а што нисам учинио? Кад сам се надао да ће за мито злог проглашавају праведним и који
родити грожђе, зашто је родила вињага? 5 А праведнику одузимају његову праведност!
сада слушајте шта ћу учинити винограду
свом: Уклонићу ограду која је око њега и
*5,10 бат = око 22 литре; гомер = око 220 литара;
даћу да се спали. Развалићу његов камени
ефа = око 22 литре. Види додатак на крају књиге.
ИСАИЈА 5,24 - 7,12 304
24 Зато, као што пламени језици прождиру 8 И чуо сам Господњи глас како каже: ‘Кога
стрњику и као што у пламену нестаје сува ћу послати? Ко ће за нас ићи?’ А ја сам од-
трава, тако ће и њихов корен постати као говорио: ‘Ево мене, мене пошаљи.’ 9 На то је
смрдљива трулеж и њихов цвет разлетеће он рекао: ‘Иди, и реци том народу: ‘Чујете
се као прах, јер су одбацили закон Господа оно што вам увек изнова говорим, али не ра-
над војскама и презрели реч Светог Бога Из- зумете, гледате оно што вам увек изнова по-
раеловог. 25 Због тога се Господ жестоко казујем, али ништа не схватате.’ 10 Учини да
разгневио на свој народ. Подићи ће руку на срце тог народа буде непријемчиво, да им
њих и удариће их. Горе ће се потрести, а уши буду неосетљиве, затвори им очи, да
њихова мртва тела биће као смеће по ули- очима не виде и ушима не чују, да срцем не
цама. разумеју и да се не обрате и не оздраве.’
Због свега тога његов се гнев није одвра- 11 Тада сам упитао: ‘Докле, Господе?’ А он
тио, а његова је рука још увек подигнута. 26 ми је одговорио: ‘Док се градови не претво-
Он подиже знак за збор великом и далеком ре у рушевине и не остану без становника,
народу, и звиждуком га дозива с краја зем- док куће не остану без људи и док се земља
ље. И ето, он ће журно и брзо доћи. 27 Нико не претвори у пустош, 12 док Господ не про-
међу њима није уморан и нико не посрће. тера људе далеко и док усред земље не буде
Нико није поспан и нико не спава. Неће им велика пустош. 13 У земљи ће остати десети
се распасати појас око струка нити ће им се део људи, али ће ипак бити спаљена, као ве-
покидати ремење на сандалама. 28 Стреле лико дрво и као огромно стабло од ког само
су им наоштрене и сви су лукови њихови на- пањ остане кад се посече. Тај пањ биће све-
тегнути. Копита њихових коња биће као кре- то семе’.”
мен, а точкови њихових кола као олујни ве-
тар. 29 Рика је њихова попут лавље рике, 7 У данима Ахаза, сина Јотама, Озијиног
ричу као млади лавови. Режаће и грабиће сина, Јудиног цара, догодило се да је Ресин,
плен, несметано ће га однети и нико им га цар Сирије, с Фекајем, Ремалијиним сином,
неће отети. 30 Тог дана чуће се рика над царем Израела, дошао на Јерусалим да рату-
пленом као што се чује море кад хучи. Кад је против њега, али није могао да га освоји.
неко погледа земљу, видеће застрашујућу 2 Давидовом дому било је јављено: „Сирија
таму јер ће светлост потамнети од облака. се удружила с Јефремом.”
Тада је цару и његовом народу задрхтало
6 У години смрти цара Озије, видео сам срце, као што дрвеће у шуми на ветру затре-
Господа како седи на високом и узвишеном пери.
престолу, а скутови његове хаљине испуња- 3 Господ је рекао Исаији: „Изађи у сусрет
вали су храм. 2 Изнад њега су стајали се- Ахазу са својим сином Сеар-Јасувом,* тамо
рафими.* Сваки је имао шест крила. Са два где се завршава водовод горњег језера на
је покривао своје лице, са два је покривао путу поред поља оних који беле рубље. 4 И
своје ноге, а са два је летео. 3 И говорили су реци му: ‘Чувај се и буди спокојан. Не бој се
један другом: ‘Свет, свет, свет је Господ над и нека ти срце не буде у страху од два краја
војскама! Сва је земља пуна његове славе.’ 4 ових угарака што се диме, од жестоког гнева
Прагови на вратима затресли су се од гласа Ресина и Сирије и Ремалијиног сина. 5 Сири-
оних који су клицали, а дом се напунио ди- ја и Јефрем и Ремалијин син наумили су да
мом. ти нанесу зло и рекли су: 6 ‘Пођимо на Јуду
5 А ја сам рекао: ‘Тешко мени! Погинућу, и растргнимо га, нападнимо га и освојимо га,
јер сам човек нечистих усана и живим међу и поставимо у њему другог цара, Тавеиловог
народом нечистих усана, а очи су моје виде- сина.’
ле Цара, Господа над војскама!’ 7 Овако каже Господ Бог: ‘То неће успети,
6 Тада је један од серафима долетео до неће се остварити. 8 Јер је Сирији глава Да-
мене, држећи у руци комад ужареног угље- маск, а Дамаску је глава Ресин. За највише
вља који је клештима узео са олтара. 7 За- шездесет и пет година Јефрем ће бити смрв-
тим ми је дотакао уста и рекао: ‘Ево, ово је љен тако да више неће бити народ. 9 Јефре-
дотакло твоје усне, па је твој преступ укло- му је глава Самарија, а Самарији је глава Ре-
њен и твој грех је очишћен.’ малијин син. Ако не будете веровали, нећете
се одржати’.”
10 Господ је још рекао Ахазу: 11 „Од Гос-
*6,2 Серафими су анђели који имају веома висок
пода, свог Бога, тражи знак, дубок као гроб
положај. 7,3 „Сеар-Јасув” значи „остатак (они који
преостану) ће се вратити”. или висок као небо.” 12 Али Ахаз је одгово-
305 ИСАИЈА 7,13 - 9,2
рио: „Нећу га тражити и нећу искушавати сину, 7 ево, Господ наводи на њих силне и
Господа.” велике воде реке - цара Асирије и сву ње-
13 Тада је Исаија рекао: „Молим вас, слу- гову славу. Он ће се излити из свих својих
шајте, доме Давидов. Зар вам је мало што корита и прелиће се преко свих својих обала
досађујете људима, па морате да досађујете 8 и проћи ће кроз Јуду. Поплавиће га и пре-
и мом Богу? 14 Зато ће вам сам Господ дати ћи ће преко њега. До грла ће му доћи. Своја
знак: Ево, девојка ће затруднети и родиће крила рашириће преко целе твоје земље,
сина и даће му име Емануило.* 15 Он ће јес- Емануило!
ти само маслац и дивљи мед док не научи да 9 Само им ви чините зло, народи, али би-
одбацује зло и да бира добро. 16 Јер пре ћете сатрти. Слушајте, сви ви из далеких
него што дечак научи да одбацује зло и да крајева земаљских! Опашите се, али бићете
бира добро, опустеће земља двојице царева сатрти! Опашите се, али бићете сатрти! 10
којих се много бојиш. 17 Господ ће на тебе Договарајте се, али договор ће вам пропас-
и на твој народ и на дом твог оца пустити ти! Реците нешто, али се то неће остварити,
дане каквих није било откад се Јефрем одво- јер је Бог с нама! 11 Јер овако ми је рекао
јио од Јуде - довешће цара Асирије. Господ кад ме је ухватио својом снажном ру-
18 Тог дана Господ ће звиждуком позвати ком да би ме одвратио да не идем путем ко-
муве из Египта, с крајева канала Нила, и јим овај народ иде: 12 „Не говорите: ‘При-
пчеле из асирске земље, 19 и све ће оне до- дружимо се завери!’ кад год овај народ ка-
ћи и спустиће се на котлине, на пукотине у же: ‘Кујмо заверу!’ Не бојте се онога чега се
стенама, на све трновито грмље и на сва они боје и немојте дрхтати пред тим. 13 Гос-
појилишта. под над војскама - он једини нека вам буде
20 Тог дана Господ ће закупљеном брит- свет, њега се бојте и пред њим дрхтите.
вом која долази с реке,* царем Асирије, об- 14 Он ће бити као свето место, али ће бити
ријати главу и длаке по телу, а и сву браду. и као камен у који ће ударити и као стена о
21 Тог дана човек ће сачувати једну јуницу коју ће се спотаћи оба Израелова дома, као
из крда и две овце. 22 И добијаће толико клопка и као замка за становнике Јерусали-
млека да ће јести маслац; сви који остану у ма. 15 Многи ће се од њих спотаћи, пашће и
земљи за јело ће имати само маслац и див- разбиће се, у замку ће упасти и ухватиће се.
љи мед. 16 Смотај свитак сведочанства, запечати
23 Тог дана на сваком месту где је било закон међу мојим ученицима! 17 Чекаћу Гос-
хиљаду чокота, вредних хиљаду сребрника, пода, који је окренуо своје лице од Јаковље-
рашће само трње и коров. 24 Са стрелама и вог дома, и уздаћу се у њега.
луком човек ће долазити тамо, јер ће сва 18 Ево, ја и деца коју ми је Господ дао у
земља зарасти у трње и коров. 25 По свим Израелу, ми смо знак и чудо од Господа над
горама које су се мотиком крчиле нико неће војскама, који пребива на гори Сион.
ићи због страха од трња и корова. Тамо ће 19 Ако вам кажу: ‘Обратите се онима који
бикови пасти и овце ће тамо газити.” призивају духове или онима који гатају, који
шапућу и мрмљају’ - зар народ не треба да
8 Господ ми је рекао: „Узми велику плочу и се обраћа свом Богу? Зар да се мртвима об-
писаљком смртног човека на њој напиши: раћа за живе? 20 У закону и сведочанству
‘Махер-Шелал-Хаш-Ваз.’* 2 И нека ми то пот- помоћ тражите!
врде верни сведоци, свештеник Урија и За- Они ће заиста говорити те речи, али их не-
харија, Јеверехијин син.” ће обасјати светлост сванућа. 21 Сви ће ићи
3 Затим сам пришао пророчици, и она је кроз земљу потлачени и гладни, и од глади
затруднела и родила сина. Тада ми је Господ и гнева који ће осећати проклињаће свог ца-
рекао: „Дај му име Махер-Шелал-Хаш-Ваз, 4 ра и свог Бога, горе управљајући поглед
јер пре него што дечак научи да зове: ‘Оче!’ свој. 22 Кад погледају по земљи видеће не-
и ‘Мајко!’, пред цара Асирије однеће се бо- вољу и таму, мрак, тешка времена и густу
гатство Дамаска и плен Самарије.” таму у којој се светлост не назире.
5 Господ ми је још рекао: 6 „Због тога што
је овај народ одбацио воде Силоама* које 9 Али тама неће бити као онда кад је зе-
тихо теку, а радује се Ресину и Ремалијином мља била у невољи, као у пређашња време-
на кад је срамота покрила Завулонову земљу
*7,14 „Емануило” значи „с нама је Бог”. 7,20 То и Нефталимову земљу. А касније јој је ука-
јест „Еуфрата”. 8,1 „Махер-Шелал-Хаш-Ваз” значи: зана част - том путу поред мора, на подручју
„Похитај плену! Брз на плен.” 8,6 „Силоам” је био око Јордана, Галилеји незнабожачкој. 2 На-
водоводни канал.
ИСАИЈА 9,3 - 10,15 306
род који је ходио у тами видео је велику све- ће слева месо јести, и неће се наситити. Сва-
тлост. Онима који су живели у земљи густе ки ће јести месо са своје руке, 21 Манасија
таме засјала је светлост. 3 Умножио си на- ће јести Јефрема и Јефрем Манасију, а за-
род, дао си му велику радост. Радовали су се једно ће бити против Јуде. Због свега тога
пред тобом као што се људи радују у време његов се гнев није одвратио, и његова је ру-
жетве, као што се веселе они који деле ка још увек подигнута.
плен.
4 Јер си сломио јарам који им је био терет 10 Тешко онима који доносе неправедне
и штап који им је био на леђима, и палицу прописе, који стално пишу и саме невоље
онога који их је терао да раде, сломио си их исписују, 2 како би убоге на суду одбили и
као у дан пропасти Мадијана. 5 Јер свака невољницима из мог народа отели правду,
чизма којом се гази тако да се земља тресе да би удовице постале њихов плен и да би
и сваки огртач крвљу испрскан изгореће као опљачкали чак и сирочад! 3 Шта ћете чини-
храна за огањ. 6 Јер нам се родило дете, до- ти у дан обрачуна и пропасти, кад дође из-
били смо сина, коме ће кнежевска власт би- далека? Коме ћете побећи да вам помогне.
ти на рамену. Име ће му бити Дивни Савет- Где ћете оставити своју славу? 4 Не преос-
ник, Моћни Бог, Вечни Отац, Кнез Мира. 7 таје ништа него да се човек погне међу зат-
Надалеко ће се простирати његова кнежев- вореницима, да људи падну међу побијене.
ска власт и миру неће бити краја на Дави- Због свега тога његов се гнев није одвратио,
довом престолу и у његовом царству, да се и његова је рука још увек подигнута.
утврди и утемељи на правди и праведности, 5 ‘Гле, Асирац је прут мог гнева, палица у
од сада па довека. То ће учинити ревност његовој руци извршава моју осуду! 6 Посла-
Господа над војскама. ћу га на отпаднички народ, заповедићу му
8 Господ је послао реч против Јакова, и да пође на народ који ме гневи, да га пот-
она је пала на Израел. 9 Знаће за њу цео на- пуно оплени и опљачка и да га изгази као
род, Јефрем и становници Самарије, због блато на улицама. 7 Иако он то не жели, би-
њихове охолости и дрскости њиховог срца, ће на то наведен; иако његово срце то не
јер говоре: 10 ‘Цигле су пале, али зидаћемо жели, он ће ковати намере, јер је у његовом
клесаним каменом. Дивље смокве су посече- срцу да затире и да истреби многе народе. 8
не, али заменићемо их кедровима.’ 11 Гос- Јер ће рећи: ‘Зар нису моји кнезови у ствари
под ће дати Ресиновим противницима да се цареви? 9 Зар није Халану као и Харкемису?
уздигну над њим, и подбошће његове непри- Зар није Емату као и Арфаду? Зар није Сама-
јатеље, 12 Сирију с истока и Филистеје с ле- рији као и Дамаску? 10 Као што је моја рука
ђа, и они ће отворити уста и прождреће Из- досегла царства безвредних богова, чијих је
раел. Због свега тога његов се гнев није од- резбарених ликова било више него у Јеруса-
вратио, и његова је рука још увек подигнута. лиму и у Самарији, 11 и као што ћу учинити
13 Народ се није вратио ономе који их уда- Самарији и њеним безвредним боговима, зар
ра, нису тражили Господа над војскама. 14 нећу тако учинити и Јерусалиму и његовим
Зато ће Господ истог дана одсећи Израелу идолима?’
главу и реп, грану и рогоз. 15 Стар и угле- 12 Кад Господ доврши све своје дело на
дан човек - то је глава, а пророк који науча- гори Сион и у Јерусалиму, позваће на одго-
ва лажи - то је реп. 16 Они који воде овај ворност цара Асирије због дрских дела ње-
народ заводе га, а они које воде, сметени су. говог срца и због уображености његових
17 Зато се Господ неће радовати њиховим охолих очију. 13 Јер каже: ‘Учинићу то сна-
младићима и неће се смиловати њиховој си- гом своје руке и својом мудрошћу, јер сам
рочади ни њиховим удовицама, јер су сви разуман. Уклонићу границе народима и оп-
отпадници и злочинци и свака уста говоре љачкаћу њихово благо, и као јунак покорићу
безумље. Због свега тога његов се гнев није становнике. 14 Моја ће рука дохватити бо-
одвратио, и његова је рука још увек подиг- гатства народа као да је гнездо. Као што се
нута. скупљају остављена јаја, тако ћу ја скупити
18 Јер зло се шири попут ватре, прождире сву земљу, и неће бити никога да крилима
трње и коров. Запалиће се честар и увис ће својим замахне, нити да уста своја отвори
се дићи облаци дима. 19 Од гнева Господа нити да запијуче.’
над војскама земља се запалила, и народ ће 15 Зар ће се секира величати над оним ко-
постати као храна за огањ. Нико се неће ји њоме сече? Зар ће се тестера узохолити
смиловати ни на свог брата. 20 Један ће над оним који њоме рукује? Може ли прут
здесна месо сећи, и остаће гладан, а други махати оним који га подиже или штап поди-
307 ИСАИЈА 10,16 - 12,1
зати онога који није од дрвета. 16 Зато ће
Господ, Господ над војскама, на његове сна- 11 Младица ће изникнути из Јесејевог па-
жне јунаке послати болест која ће их изјес- ња, изданак из његовог корена доносиће
ти, а под његовом славом пламен ће горети плод. 2 На њему ће почивати Господњи Дух,
као што ватра гори. 17 Светлост Израелова Дух мудрости и разборитости, Дух савета и
биће као ватра и Свети Бог његов као пла- силе, Дух знања и страха од Господа. 3 Он
мен који ће запалити коров и трње Асирчево ће живети у страху од Господа.
у један дан. 18 Он ће слави његове шуме и Неће судити по ономе што види, нити ће
његовог воћњака уништити и душу и тело. укоравати по ономе што чује. 4 По правди
Та слава биће као болесник који вене. 19 А ће судити сиромашнима, праведно ће укора-
од његове шуме остаће тако мало стабала да вати бранећи кротке на земљи. Удариће зе-
ће и дете моћи да их преброји. мљу прутом својих уста, дахом својих усана
20 Тог дана Израелов остатак и преживели погубиће зле. 5 Своја бедра опасаће правед-
из Јаковљевог дома неће се више ослањати ношћу, а своје бокове верношћу.
на онога ко их удара, него ће се истински ос- 6 Вук ће боравити с јагњетом, леопард ће
лањати на Господа, Светог Бога Израеловог. лежати с јаретом, теле и млади лав и ухра-
21 Остатак ће се вратити, Јаковљев остатак, њена животиња заједно ће бити, а мали де-
Моћном Богу. 22 Јер ако би твог народа, Из- чак водиће их. 7 Крава и медведица заједно
раеле, било као песка морског, само ће се ће јести, а њихови младунци заједно ће ле-
његов остатак вратити. Истребљење које је жати. Лав ће јести сламу као бик. 8 Дете ко-
одређено излиће се на њих у правди, 23 јер је сиса играће се над кобрином рупом, дете
ће Господ, Господ над војскама, истребљење које је престало да сиса стављаће руку на
и своју неопозиву одлуку извршити по чита- рупу змије отровнице. 9 Зло се више неће
вој земљи. чинити нити ће се пустошити на свој светој
24 Зато овако говори Господ, Господ над гори мојој, јер ће земља бити пуна знања о
војскама: ‘Народе мој што пребиваш на Си- Господу као што је море пуно воде.
ону, не бој се Асирца, који те је прутом тукао 10 Тог дана појавиће се корен Јесејев, који
и свој штап подизао на тебе, као што су и ће устати као знак за збор народима. Од ње-
Египћани чинили. 25 Јер још врло мало и га ће народи тражити савет, и његово пре-
доћи ће крај осуди. Мој ће их гнев затрти. бивалиште биће славно.
26 Господ над војскама замахнуће на њега 11 Тог дана Господ ће још једном пружити
бичем, као кад је поразио Мадијанце код руку да из Асирије, из Египта, из Патроса, из
Оривове стене,* и свој штап ће подићи над Хуса, из Елама, из Сенара, из Емата и с мор-
морем, подићи ће га као што је учинио и ских острва скупи остатак свог народа који
против Египта. буде преостао. 12 Подићи ће знак за збор
27 Тог дана с твојих леђа спашће Асирчево народима и сабраће расејане Израелове си-
бреме и његов јарам с твог врата, и јарам ће нове и с четири краја земље скупиће расуте
се сломити због уља. Јудине синове.
28 Он иде на Ајат, пролази кроз Мигрон, у 13 Нестаће Јефремове љубоморе, биће ис-
Михмасу оставља своје ствари. 29 Прелази требљени Јудини непријатељи. Јефрем неће
преко плићака, у Гави проводи ноћ. Рама бити љубоморан на Јуду, а Јуда неће бити
дрхти, Саулова Гаваја бежи. 30 Вичи из свег непријатељ Јефрему. 14 Полетеће на фи-
гласа, Галимова кћери! Чувај се, Лаисе! И листејска плећа на западу, заједно ће пле-
ти, невољни Анатоте! 31 Мадмина бежи. нити синове Истока. На Едом и Моав пружи-
Становници Гевима траже уточиште. 32 Још ће своју руку, а Амонови синови биће им по-
док је дан зауставиће се у Нову. Својом ру- корни. 15 Господ ће исушити залив Египат-
ком претећи маше према гори кћери сион- ског мора и у жару свог духа замахнуће сво-
ске, брду јерусалимском. јом руком на реку. Удариће на седам њених
33 Гле, Господ, Господ над војскама, стра- набујалих рукаваца и учиниће да их људи
ховитом силом гране креше. Они који су ви- прелазе у сандалама. 16 А за остатак њего-
соко нарасли секу се, високи се обарају. 34 вог народа који буде преостао, биће при-
Он гвозденом алатком сече честар. Ливан- премљен широк пут из Асирије, као што је
ска стабла пашће пред моћним. био припремљен Израелу оног дана кад је
изашао из египатске земље.
64 „О, кад би небеса раздерао и сишао, 6 ‘Ево, то је написано преда мном. Нећу ћу-
тати, него ћу им платити, платићу им у њи-
да се горе затресу пред тобом, 2 - као кад хова недра, 7 за њихове преступе и за прес-
ватра запали суво грање и учини да вода тупе њихових праочева’, каже Господ. ‘Зато
проври - да се твоје име обзнани твојим про- што су приносили кад на горама и срамотили
тивницима и да пред тобом задрхте сви на- ме на бреговима, пре него што ишта учиним,
роди. 3 Док си чинио застрашујућа дела ко- измерићу им плату у њихова недра.’
јима се нисмо надали, сишао си и пред то- 8 Овако каже Господ: ‘Као што се за грозд
бом су се затресле горе. 4 Од давнина није у ком се налази младо вино каже: ‘Не униш-
се чуло, нити се слушало, нити је око видело тавајте га, јер је благослов у њему’, тако ћу
да неки бог осим тебе чини нешто за оног и ја учинити ради својих слугу како их не бих
који га чека. 5 Долазиш у помоћ ономе који све уништио. 9 Извешћу из Јакова потомство
се радује и чини оно што је праведно, онима и из Јуде наследника својих гора, и моји ће
који размишљају о теби и иду путевима тво- изабраници заузети земљу, моје ће слуге
јим. пребивати тамо. 10 Сарон ће постати паш-
Ево, ти си се разгневио, јер смо чинили њак за овце, а долина Ахор почивалиште за
грехе, и то дуго. Можемо ли се спасти? 6 Сви стоку, за мој народ који ће мене тражити.
смо ми постали као нечисти, и сва су наша 11 А ви остављате Господа, заборављате
праведна дела као хаљина коју жена носи у моју свету гору, постављате сто богу Среће
време месечног циклуса. Сви ћемо као лиш- и вино са зачинима точите богу Судбине. 12
ће увенути, наши преступи однеће нас као Ја ћу учинити да мач буде ваша судбина и
ветар. 7 Нико не призива твоје име, нико да сви ћете пасти на колена да вас кољу. Јер
се прене и да те се држи, а ти си окренуо сам звао, али нисте се одазвали, говорио
своје лице од нас, и допустио да се истопимо сам, али нисте слушали, него сте чинили оно
под силином нашег преступа. што је зло у мојим очима и изабрали сте оно
8 Господе, ти си наш Отац. Ми смо глина, што ми није по вољи.’
а ти си наш Грнчар, и сви смо дело твојих 13 Зато овако каже Господ: ‘Ево, моје ће
руку. 9 Господе, немој се жестоко гневити и слуге јести, а ви ћете гладовати. Ево, моје
немој се довека сећати нашег преступа. По- ће слуге пити, а ви ћете бити жедни. Ево,
гледај, молим те, сви смо ми твој народ. 10 моје ће се слуге радовати, а ви ћете се сти-
Твоји свети градови претворили су се у пус- дети. 14 Ево, моје ће слуге клицати од ра-
тињу. Сион се претворио у пустињу, Јеруса- дости у срцу, а ви ћете викати због бола у
лим у пустош. 11 Наш свети и дивни дом, у срцу и горко ћете плакати због сломљеног
ком су те хвалили наши праочеви, ватром је духа. 15 Оставићете своје име за клетву мо-
спаљен. Све што нам је било драгоцено сада јим изабраницима, и Господ погубиће све
је опустошено. 12 Господе, зар ћеш се упр- вас, а своје слуге назваће другим именом.
кос томе и даље устезати? Зар ћеш остати 16 Ко год буде тражио благослов на земљи,
миран и пустити нас да се толико мучимо?” тражиће благослов од верног Бога, и ко се
65 „Дозволио сам да ме траже они који год буде заклињао на земљи, заклињаће се
верним Богом. Јер ће пређашње невоље би-
нису питали за мене. Дозволио сам да ме на- ти заборављене и сакривене од мојих очију.
ђу они који ме нису тражили. Народу који 17 Јер, ево, ја стварам нова небеса и нову
није призивао моје име рекао сам: ‘Ево ме, земљу. Оно што је пре било неће се у се-
ево ме!’ ћање враћати нити ће се у срцу јављати. 18
2 Цео дан пружам руке тврдоглавом наро- Али се радујте и веселите довека због онога
ду, онима који иду за својим мислима путем што стварам. Јер, ево, учинићу да Јерусалим
који није добар, 3 народу који ме стално у буде разлог за весеље и његов народ разлог
лице вређа, јер жртве приносе у вртовима и за радост. 19 Веселићу се због Јерусалима и
кад на циглама,* 4 седе међу гробовима, но- радоваћу се због свог народа, и у њему се
ћи проводе по колибама где се бди, једу више неће чути плач нити жалосна вика.
свињско месо и у њиховим је чинијама чорба 20 Неће тамо више бити одојчета које би
од онога што је нечисто. 5 Затим говоре: живело свега неколико дана, нити старе осо-
‘Стани! Не прилази ми, да моја светост не бе која не би проживела све своје године.
пређе на тебе!’ Они су дим у мојим ноздрва- Биће млад и онај ко умре са сто година, а
ма, ватра која гори по цео дан. грешник ће бити проклет чак и ако буде
имао сто година. 21 Они ће градити куће и
*65,3 Мисли се на цигле којима су била поплочана
места где су приносили жртве. становаће у њима, садиће винограде и јеш-
ИСАИЈА 65,22 - 66,24 338
ће њихов род. 22 Неће они градити, а неко 10 Радујте се с Јерусалимом и веселите се
други се населити, неће они садити, а неко с њим, сви који га волите. Кличите радосно
други јести. Јер ће дани мом народу бити с њим, сви који тугујете због њега. 11 Јер
као дани дрвету, и моји ће изабраници ужи- ћете ви сисати и наситићете се и наћи ћете
вати у плодовима својих руку. 23 Неће се утеху на његовим грудима, пићете и насла-
узалуд трудити нити ће рађати децу коју ће ђиваћете се на грудима његове славе. 12
невоља снаћи, јер су они потомство које је Јер овако каже Господ: „Ево, даћу му мир
Господ благословио, они и њихови потомци. као реку и славу народа као набујали поток,
24 Пре него што ме призову, ја ћу им се и ви ћете сисати. У наручју ће вас носити и
одазвати; док још буду говорили, ја ћу их ус- миловаће вас на коленима. 13 Као што чо-
лишити. века теши његова мајка, тако ћу ја вас теши-
25 Вук и јагње заједно ће пасти, лав ће ти. Јерусалим ће вам бити утеха. 14 Видеће-
јести сламу као говече, а змија ће се хранити те и ваше ће се срце радовати и ваше ће се
прахом. Зло се више неће чинити нити ће се кости обновити као млада трава. Господња
пустошити на свој мојој светој гори’, каже рука показаће се његовим слугама, а своје
Господ.” непријатеље он ће осудити.”
15 Јер ево, Господ долази као ватра, и ње-
66 Овако каже Господ: „Небеса су мој гова кола као олујни ветар, да им се освети
престо, а земља је подножје мојим ногама. и излије на њих свој жестоки гнев и казни их
Где ми онда можете саградити дом? Где је пламеном огњеним. 16 Јер као ватра која
место за моје пребивалиште? прождире, Господ ће својим мачем покрену-
2 Све је то моја рука начинила, и тако је ти спор против сваког тела, и биће много
све то настало”, говори Господ. „Ја ћу погле- оних које ће Господ побити. 17 Они који се
дати на онога ко је невољан и скрушеног ду- обредно посвећују и чисте да би ишли у вр-
ха и ко дрхти од моје речи. тове и стајали иза онога што је у средини,
3 Кад неко коље бика, то је као да убија који једу свињско месо, гадости и мишеве,
човека. Кад неко жртвује овцу, то је као да сви ће заједно изгинути”, говори Господ. 18
псу ломи врат. Кад неко приноси дар, то је „А за њихова дела и њихове мисли, долазим
као да приноси свињску крв. Кад неко при- да скупим све народе и језике, и они ће доћи
носи тамјан за спомен, то је као да помоћу и видеће моју славу.
магије изриче благослов. Они су своје путе- 19 Поставићу знак међу њима и послаћу
ве изабрали и њихова душа ужива у одврат- неке од преживелих к народима, у Тарсис,
ним стварима које раде. 4 А ја ћу за њих Фул и Луд, онима који напињу лук, у Тувал
изабрати невоље и пустићу на њих оно чега и Јаван, на далека острва, који нису чули
се плаше. Јер сам звао, али нико се није глас о мени нити су видели моју славу. Они
одазвао, говорио сам, али нико није слушао, ће причати о мојој слави међу народима. 20
него су чинили оно што је зло у мојим очима Довешће сву вашу браћу из свих народа на
и изабрали су оно што ми није по вољи.” дар Господу, на коњима, на колима, на по-
5 Чујте Господњу реч, ви који дрхтите од кривеним колима, на мазгама и на брзим ка-
његове речи: „Ваша браћа која вас мрзе, ко- милама, довешће их на моју свету гору, у Је-
ја вас одбацују због мог имена, говоре: ‘Не- русалим”, каже Господ, „као што Израелови
ка се прослави Господ!’ Он ће се и појавити, синови доносе дар у чистој посуди у Господ-
и ви ћете се радовати, а они ће се постиде- њи дом.
ти.” 21 Од њих ћу неке узети за свештенике, за
6 Бука се чује из града, гласови из храма! Левите”, каже Господ.
То је глас Господа који враћа својим непри- 22 „Јер као што нова небеса и нова земља
јатељима оно што су заслужили. које стварам стоје преда мном”, говори Гос-
7 Пре него што је осетила болове, она се под, „тако ће стајати и ваше потомство и ва-
породила. Пре него што су је снашли поро- ше име.
ђајни болови, родила је мушко дете. 8 Ко је 23 Од младине до младине и од Шабата до
тако нешто чуо? Ко је тако нешто видео? Мо- Шабата свако ће тело долазити да се покло-
же ли се земља родити у један дан? Може ли ни преда мном”, каже Господ. 24 „Излазиће
се народ одједном родити? А Сион је родио да виде лешеве људи који су се бунили про-
синове чим је осетио болове. тив мене, јер црви на њима неће умрети и
9 „Зар ћу ја отворити мајчину утробу, а не ватра се њихова неће угасити, и биће од-
дати јој да рађа?”, каже Господ. „Зар ћу је вратни сваком телу.”
затворити ја који дајем да рађа?”, каже твој
Бог.
КЊИГА ПРОРОКА ЈЕРЕМИЈЕ
Писац: Јеремија
Место писања: Јуда и Египат
Писање завршено: око 580. пре н. е.
Обухвата време: 647 - 580. пре н. е.
салимска врата, и напашће све његове зи-
1 Речи Јеремије,* сина Хелкије, једног од дине и све Јудине градове. 16 Судићу им за
свештеника из Анатота, у Венијаминовој зе- сву њихову злоћу, јер су ме оставили и при-
мљи. 2 Њему је дошла Господња реч трина- носили кад другим боговима, и клањали се
есте године владања Јосије, сина Амона, Ју- делима својих руку.’
диног цара. 3 Долазила је и у време Јоаки- 17 А ти подвиј скутове хаљине своје, па ус-
ма, сина Јосије, Јудиног цара, па све до кра- тани и реци им све што ћу ти заповедити. Не
ја једанаесте године владања Седекије, Јо- бој их се, да не бих учинио да их се бојиш.
сијиног сина, Јудиног цара, док у петом ме- 18 Ја те данас постављам да будеш као ут-
сецу становници Јерусалима нису били оте- врђени град, гвоздени стуб и бакарни зид за
рани у изгнанство. сву ову земљу, за Јудине цареве, његове
4 Дошла ми је Господња реч: 5 „Пре него кнезове, његове свештенике и народ. 19
што сам те обликовао у утроби твоје мајке, Они ће се борити против тебе, али те неће
познавао сам те. Пре него што си из њене надвладати, јер ‘ја сам с тобом’, говори Гос-
утробе изашао, посветио сам те и поставио под, ‘да те избављам’.”
сам те за пророка народима.”
6 А ја сам рекао: „Јао, Господе! Ја не знам 2 Поново ми је дошла Господња реч: 2
да говорим, јер сам још дете.” „Иди и вичи да чује Јерусалим: ‘Овако каже
7 Господ ми је рекао: „Не говори: ‘Још сам Господ: ‘Добро се сећам оданости коју си
дете’, него иди свима којима ћу те послати и имала у својој младости, љубави коју си
реци им све што ћу ти заповедити. 8 Не бој имала док си верена била, и како си ишла за
се њихових лица. Ја сам с тобом да те из- мном по пустињи, у земљи где се не сеје. 3
бављам’, говори Господ.” Израел је био свет Господу, првина његових
9 Тада је Господ пружио руку и дотакао ми плодова. Ко је год хтео да га прогута, наву-
уста. Затим ми је Господ рекао: „Своје речи као би кривицу на себе. Невоља би га снаш-
стављам у твоја уста. 10 Постављам те да- ла’, говори Господ.”
нас над народима и над царствима да иско- 4 Чујте Господњу реч, доме Јаковљев и све
рењујеш и рушиш, да уништаваш и обараш, породице Израеловог дома. 5 Овако каже
да градиш и садиш.” Господ: „Какву су то неправду ваши очеви
11 И опет ми је дошла Господња реч: „Шта нашли на мени, па су одступили од мене и
видиш, Јеремија?” пошли за ништавним идолима и тако и сами
Одговорио сам: „Видим бадемову* грану.” постали ништавни? 6 Они нису питали: ‘Где
12 Господ ми је рекао: „Добро си видео, је Господ који нас је извео из египатске зе-
јер ја бдим* над својом речју да је испуним.” мље, који нас је водио кроз пустињу, кроз
13 Господња реч дошла ми је други пут: пусту земљу пуну јама, безводну и мрачну
„Шта видиш?” Одговорио сам: „Видим лонац земљу, земљу којом нико није крочио и у ко-
под којим се распирује ватра, а отвор му је јој земаљски човек није живео?’
окренут супротно од севера.” 7 Ја сам вас довео у земљу воћњака, да је-
14 Тада ми је Господ рекао: „Са севера ће дете њен род и њена добра. Али кад сте до-
доћи невоља на све становнике ове земље. шли, оскрнавили сте моју земљу, учинили
15 ‘Зато позивам сва племена из северних сте одвратним моје наследство. 8 Свештени-
царстава’, говори Господ. ‘Она ће доћи и сва- ци нису говорили: ‘Где је Господ?’ Они који
ко од њих поставиће свој престо пред јеру- се баве законом нису ме познавали, пастири
су се бунили против мене, пророци су проро-
1,1 „Јеремија” значи „Господ ослобађа, Господ уз- ковали у Валово име, ишли су за онима од
диже”. На хебрејском Јирмејаху. 1,11-12 „Бадем” којих нема користи.
на хебрејском је шакед, а „бдим” шокед.
ЈЕРЕМИЈА 2,9 - 3,5 340
9 ‘Зато ћу се спорити с вама’, говори Гос- вету говоре: ‘Ти си мој отац’, и камену: ‘Ти си
под, ‘и са синовима ваших синова спорићу ме родио. А мени су окренули леђа, а не ли-
се.’ це. Али кад их снађе невоља говориће: ‘Ус-
10 Пређите на китимске обале и гледајте. тани, спаси нас!’
Пошаљите људе у Кидар и добро размислите 28 Где су твоји богови које си себи начи-
и испитајте да ли се икад тако нешто десило. нио? Нека устану ако могу да те спасу кад те
11 Да ли је неки народ заменио своје богове снађе невоља. Јер твојих богова, Јудо, има
за оне који нису богови? А мој народ је моју колико и твојих градова.
славу заменио за нешто од чега нема корис- 29 ‘Зашто ме оптужујете? Зашто ми сви
ти. 12 ‘Чудите се томе, небеса, и најежите се грешите?’, говори Господ. 30 ‘Узалуд сам
од велике страхоте’, говори Господ, 13 ‘јер је ударао ваше синове. Никакву поуку нису из-
мој народ два зла учинио: оставили су мене, вукли. Ваш мач прождире ваше пророке као
извор живе воде, и ископали су бунаре, ло- лав који пустоши. 31 Људи овог нараштаја,
ше бунаре који не могу да држе воду. чујте Господњу реч!
14 Да ли је Израел слуга? Да ли је роб ро- Зар сам Израелу постао пустиња или зем-
ђен у кући? Зашто је постао плен? 15 Млади ља дубоке таме? Зашто мој народ говори:
лавови на њега ричу, пуштају свој глас. Ње- ‘Идемо куда хоћемо, нећемо више к теби до-
гову земљу претварају у страшан призор. ћи’? 32 Може ли девица заборавити свој на-
Његови су градови попаљени и у њима нико кит, невеста свој појас? А мој народ заборав-
не живи. 16 Чак су и синови из Нофа и Таф- ља мене већ безброј дана.
неса оголили твоје теме. 17 Зар ниси то сам 33 Зашто припремаш себи пут да би љубав
себи учинио кад си оставио Господа, свог тражила? Зато и јеси путеве своје на зло на-
Бога, док те је водио путем? 18 Зашто би са- викла. 34 На твојим скутовима налази се крв
да одлазио у Египат да би пио сихорску во- недужних сиромаха. На твојим скутовима на-
ду? Зашто би одлазио у Асирију да би пио лазим њихову крв, иако нису затечени као
воду из реке? 19 Нека те твоја злоћа поучи, провалници.
нека те твоја неверна дела укоре. Знај и ви- 35 А ти кажеш: ‘Недужна сам. Сигурно се
ди да је зло и горко то што си оставио мене, његов гнев одвратио од мене.’
Господа, свог Бога, и што немаш страха А сад ћу расправити с тобом зато што го-
преда мном’, говори Господ над војскама. вориш: ‘Нисам згрешила.’ 36 Зашто тако
20 ‘Давно сам сломио твој јарам, раскинуо олако мењаш своје путеве? И од Египта ћеш
сам окове твоје. А ти си рекао: ‘Нећу ти слу- се посрамити као што си се и од Асирије по-
жити’, јер си на сваком високом брду и под срамила. 37 Отићи ћеш покривајући главу
сваким зеленим дрветом лежао као блудни- рукама, јер Господ је одбацио оне у које се
ца и одавао се блуду. 21 А ја сам те посадио уздаш, и нећеш имати успеха уздајући се у
као црвену племениту лозу, као добро семе. њих.”
Зашто си се онда променио према мени и
постао искварена младица неке туђе лозе? З Постоји изрека: „Ако човек отпусти своју
22 Да се цеђу опереш и да много сапуна жену, па она оде од њега и уда се за другог,
узмеш, твој преступ би још увек био мрља хоће ли се он опет вратити к њој?”
преда мном’, говори Господ. 23 Како можеш Зар се тиме земља не би потпуно онечис-
да кажеш: ‘Нисам се оскрнавила, нисам иш- тила?
ла за ликовима Вала’? Погледај свој пут у до- „А ти си се одавала блуду с многим љубав-
лини. Види шта си учинила, ти си као млада ницима. Зар се можеш мени вратити?”, гово-
брза камила која без циља трчи својим путе- ри Господ. 2 „Погледај утабане стазе и види.
вима, 24 као зебра навикла на пустињу, која Где све све ниси блудничила? Седела си уз
дахће од силне жудње у својој души - ко ће путеве чекајући своје љубавнике, као што
је зауставити кад јој дође време за парење? Арапин чека у пустињи. Онечишћујеш земљу
Ко је год тражи, неће се уморити. Лако ће је својим блудом и својом злоћом. 3 Зато су
наћи кад је њен месец. 25 Пази да ти нога престали велики пљускови, нема ни пролећ-
не остане боса и да ти грло не ожедни. А ти не кише. Твоје је чело постало чело блудни-
кажеш: ‘Нема ништа од тога! Ја волим ту- це. Немаш више стида. 4 Хоћеш ли ме од са-
ђинце и за њима ћу ићи.’ да призивати речима: ‘Оче мој, ти си ми бли-
26 Као што се лопов постиди кад га ухвате, зак пријатељ од младости моје! 5 Хоћеш ли
тако ће се и Израелов дом постидети - они, се довека гневити? Хоћеш ли вечно памтити
њихови цареви, њихови кнезови, њихови наше грехе?’ Тако говориш, а и даље чиниш
свештеници и њихови пророци. 27 Они др- зло колико год можеш.”
341 ЈЕРЕМИЈА 3,6 - 4,11
6 Овако ми је рекао Господ у данима цара 21 ‘На утабаним стазама чули су се плач и
Јосије: „Јеси ли видео шта чини неверница усрдне молбе Израелових синова. Јер су ис-
Израел? Одлази на сваку високу гору и под кварили пут свој, заборавили су Господа,
свако зелено дрво и тамо се блуду одаје. 7 свог Бога.
Након свега што је учинила, говорио сам јој 22 ‘Вратите се, одметнички синови. Изле-
да ми се врати, али ми се није вратила. А Ју- чићу ваше одметништво’.”
да је гледала своју неверну сестру. 8 Кад „Ево нас! Долазимо к теби, јер си ти, Гос-
сам то видео, отпустио сам неверницу Изра- под, наш Бог. 23 Заиста, брегови и граја на
ел због прељубе коју је починила и дао сам горама - све је то лажно. Заиста, од Господа,
јој потврду о разводу. Али Јуда, њена невер- нашег Бога, Израелу долази спасење. 24 А
на сестра, није се уплашила, него је и она труд наших праочева још од наше младости,
отишла и одавала се блуду. 9 Одавала се њихову ситну и крупну стоку, њихове синове
блуду због своје лакоумности и тако је зем- и њихове кћери прождирао је срамни бог.
љу онечистила и прељубу чинила с камењем 25 Лежимо у својој срамоти и покрива нас
и дрвећем. 10 Упркос свему томе Јуда, њена наше понижење, јер смо Господу, свом Богу,
неверна сестра, није ми се вратила целим грешили, и ми и наши очеви, од наше мла-
срцем својим, него је то лажно учинила’, го- дости до данашњег дана, и нисмо слушали
вори Господ.” глас Господа, свог Бога.”
11 Господ ми је рекао: „Неверница Израел
показала се праведнијом у души од неверне 4 „Ако се вратиш, Израеле”, говори Господ,
Јуде. 12 Иди и објави ове речи северу и ре- „мени се врати. Ако уклониш своје гадости
ци: испред мене, нећеш морати у туђој земљи
‘Врати се, одметнице, Израеле’, говори Гос- живети. 2 Ако се закунеш: ‘Тако жив био
под. ‘Моје се лице неће гневити на вас, јер Господ, Бог истине, правде и праведности!’,
сам ја веран’, говори Господ. ‘Нећу се довека онда ће се мноме благосиљати народи и
гневити. 13 Само спознај свој преступ, јер мноме ће се дичити.’
си Господу, свом Богу, згрешила. На све 3 Јер овако Господ каже Јудином народу и
стране трчала си к туђинцима под свако зе- Јерусалиму: ‘Узорите себи плодну земљу, не
лено дрво. А мој глас нисте слушали’, говори сејте међу трње. 4 Обрежите се Господу, об-
Господ. режите своје срце, народе Јудин и станов-
14 ‘Вратите се, одметници’, говори Господ. ници Јерусалима, да мој гнев не би дошао
‘Јер сам ја ваш муж и ја ћу вас узети, по као ватра и да се не би разгорео тако да га
једног из града и по двојицу из племена, и нико не може угасити, због ваших злих дела.’
довешћу вас на Сион. 15 Даћу вам пастире 5 Објавите у Јуди, разгласите у Јерусали-
по свом срцу и они ће вас хранити знањем и му, говорите и трубите у рог по свој земљи.
разборитошћу. 16 У то време намножићете Вичите из свег гласа: ‘Сакупите се! Уђимо у
се и народићете се у земљи’, говори Господ. утврђене градове! 6 Подигните према Сиону
‘Нећете више говорити: ‘Ковчег Господњег знак за збор! Нађите заклон! Немојте стаја-
савеза’, и нећете више о њему размишљати, ти!’ Јер ја доводим невољу са севера, велику
нећете га се сећати, нити ће вам недостајати пропаст. 7 Подигао се као лав из честара
и никад га више нећете оправљати. 17 У то свога, кренуо је онај који затире народе, по-
време Јерусалим ће се звати Господњи прес- шао је са свог места да твоју земљу претво-
то и сви ће се народи сакупљати у Јеруса- ри у страшан призор. Твоји ће градови бити
лиму да у њему хвале Господње име и неће разорени тако да у њима нико неће живети.
више следити своје тврдокорно и зло срце. 8 Зато опашите кострет. Од туге се ударајте
18 У то ће време Јудин дом ићи уз Изра- у груди и горко плачите, јер се Господњи
елов дом и заједно ће кренути из северне жестоки гнев није одвратио од нас.
земље у земљу коју сам дао у наследство ва- 9 ‘Тог дана’, говори Господ, ‘клонуће срце
шим праочевима. 19 А ја сам рекао: ‘О, како цару и кнезовима, свештеници ће се запре-
сам те поставио међу синове и дао ти у на- пастити, пророци ће се зачудити.’
следство лепу земљу, украс војске народа!’ 10 А ја сам рекао: ‘Јао, Господе! Заиста си
Још сам рекао: ‘Ви ћете ме призивати: ‘Оче!’, преварио овај народ и Јерусалим, кад си
и нећете одступити од мене. 20 Као кад же- рекао: ‘Имаћете мир’, а мач прети нашој ду-
на изневери свог мужа и оде од њега, тако ши.’
сте и ви изневерили мене, доме Израелов’, 11 У то време рећи ће се овом народу и Је-
говори Господ. русалиму: ‘Врућ ветар с утабаних стаза пре-
ко пустиње дува према кћери мога народа,
ЈЕРЕМИЈА 3,12 - 5,17 342
али не да веје нити да чисти жито. 12 Силни се први пут порађа, глас кћери сионске која
ветар дува оданде према мени. А ја ћу им са- хвата дах. Она шири своје руке и говори:
да судити. 13 Гле, непријатељ ће се као ‘Тешко мени! Моја душа је изнемогла пред
кишни облак појавити. Његова су кола као убицама’.”
олујни ветар, његови су коњи бржи од ор-
лова. Рећи ћете: ‘Тешко нама, пропали смо!’ 5 Прођите јерусалимским улицама и гле-
14 Очисти своје срце од зла, Јерусалиме, да дајте, распитујте се и тражите по његовим
би се спасао. Докле ће у теби пребивати зле трговима, па ако нађете иједног човека који
мисли твоје? 15 Јер се глас чује из Дана и чини оно што је праведно и који је веран,
објављује се зло из брдовитог подручја Јеф- опростићу овом граду. 2 Ако и кажу: „Тако
рема. 16 Говорите о томе народима! Објави- жив био Господ!”, лажно се заклињу.
те ову реч против Јерусалима!’ 3 Господе, зар нису твоје очи управљене
‘Страже долазе из далеке земље, и пустиће на верност? Удараш их, али њих не боли. За-
свој глас на Јудине градове. 17 Као пољски тиреш их, а они не прихватају поуку. Лице
чувари окружују Јерусалим са свих страна, им је постало тврђе од камена. Не желе да
јер се против мене побунио’, говори Господ. се врате са својих злих путева. 4 Ја сам ре-
18 ‘Стићи ће те твој пут и твоја дела. То је као: „Заиста су неук народ. Поступају безум-
твоја невоља, горка је, јер ти до срца допи- но, јер се не обазиру на Господњи пут, на
ре.’ правду свог Бога. 5 Поћи ћу поглаварима и
19 Јао моја утроба! Јао моја утроба! Тежак њима ћу говорити, јер они сигурно пазе на
је бол у мом срцу. Узнемирило се срце у ме- Господњи пут, на правду свог Бога.” Али сви
ни. Не могу ћутати, јер је моја душа чула су они јарам поломили, окове су раскинули.
звук рога, ратни поклич. 20 Објављује се 6 Зато их лав из шуме напада, вук из пусте
пропаст за пропашћу, јер је цела земља земље пустоши међу њима, леопард вреба
опустошена. Изненада су моји шатори опус- пред њиховим градовима. Ко год излази из
тошени, и у трену моја шаторска крила. 21 њих, бива растргнут. Јер много је њихових
Докле ћу гледати знак за збор и слушати преступа, бројна су њихова неверна дела.
звук рога? 22 Мој народ је безуман. Не слу- 7 „Како да ти то опростим? Твоји синови су
шају ме. То су неразумни синови, немају ра- ме напустили и заклињу се оним што није
зума. Мудри су да чине зло, али добро чини- Бог. Ја сам их ситио, али они су и даље чи-
ти не знају. нили прељубу и хрлили у кућу блуднице. 8
23 Гледао сам земљу, а она беше празна и Постали су као утовљени коњи. Сваки рже
пуста. Гледао сам небеса, а њихове светлос- за женом свог ближњег.
ти више није било. 24 Гледао сам горе, а оне 9 Зар ми неће одговарати за то?”, говори
су се затресле, и сви су се брегови уздрмали. Господ. „Зар се моја душа неће осветити так-
25 Погледао сам, и није било земаљског чо- вом народу?
века и све су небеске птице одлетеле. 26 10 Уђите међу редове њене лозе и униш-
Гледао сам воћњак, а оно се плодна земља тавајте, али немојте сасвим уништити. Укло-
у пустињу претворила, и сви су њени градо- ните њене бујне младице, јер оне нису Гос-
ви разорени. Господ је то учинио у свом жес- подње. 11 Јер су ме Израелов дом и Јудин
током гневу. дом потпуно изневерили”, говори Господ. 12
27 Јер овако каже Господ: ‘Цела ће земља „Одрекли су се Господа и говоре: ‘Нема га.
бити претворена у пустош, и ја ћу је потпуно Никаква невоља неће нас задесити, нећемо
уништити.’ 28 Због тога ће земља туговати, видети ни мач ни глад.’ 13 Пророци су пос-
а небеса на висини потамнети. Јер сам ја та- тали као ветар, Божје речи нису у њима. Ка-
ко рекао, тако сам одлучио и нећу зажалити ко говоре, тако ће им и бити.”
нити ћу од тога одустати. 29 Од вике коња- 14 Зато овако каже Господ, Бог над војска-
ника и стрелаца бежи сав град. Улазе у чес- ма: „Зато што тако говоре, учинићу да моје
таре и пењу се на стене. Сви су градови на- речи у твојим устима буду као ватра, а овај
пуштени, нико не живи у њима. народ биће попут дрва која ће ватра прогу-
30 Шта ћеш учинити сад кад си опусто- тати.”
шена? А облачила си се у скерлет, стављала 15 „Доме Израелов, доводим на тебе народ
си златни накит, истицала си своје очи цр- издалека”, говори Господ. „То је народ који
ном бојом. Узалуд си се улепшавала. Одба- дуго постоји. То је древан народ, народ чији
цили су те они који су за тобом жудели. Сада језик не познајеш и чији говор не разумеш.
траже твоју душу. 31 Чујем глас који је као 16 Њихова ратна опрема је као отворен
глас жене у боловима, муку као у жене која гроб. То су све сами јунаци. 17 Они ће прож-
343 ЈЕРЕМИЈА 5,18 - 6,21
дрети твоју жетву и твој хлеб. Прождреће ‘Тешко нама, јер се дан примиче крају и ве-
твоје синове и твоје кћери. Прождреће твоје черње сенке се продужују!’
овце и твоја говеда. Прождреће твоју лозу и 5 ‘Устаните! Кренимо ноћу и уништимо ње-
твоју смокву. Разориће мачем твоје утврђене не утврђене дворе!’
градове у које се уздаш.” 6 Јер овако каже Господ над војскама: ‘По-
18 „Али ни тада”, говори Господ, „нећу вас сеците стабла и подигните око Јерусалима
истребити. 19 Ви ћете питати: ‘Зашто нам је опсадни насип. То је град који треба позвати
Господ, наш Бог, све ово учинио?’ А ти ћеш на одговорност. У њему је само тлачење. 7
им рећи: ‘Као што сте ме оставили и у својој Као што у бунару увек има хладне воде, тако
земљи служили туђем богу, тако ћете служи- и у њему увек има зла. Насиље и пустошење
ти туђинцима у земљи која није ваша’.” чује се у њему, болест и пошаст стално су
20 Објавите ово у Јаковљевом дому, раз- пред мојим лицем. 8 Поправи се, Јерусали-
гласите у Јуди: 21 „Чуј ово, безумни народе ме, да се моја душа с гађењем не окрене од
неразумна срца: Очи имате, а не видите, тебе и да те не претворим у пустош, у нена-
уши имате, а не чујете. 22 ‘Зар се не бојите сељену земљу.’
мене’, говори Господ, ‘зар вас не обузима ве- 9 Овако каже Господ над војскама: ‘Изра-
лики бол због мене? Ја сам мору песак пос- елов остатак биће пабирчен као виноград.
тавио за међу, за вечну границу коју не мо- Пружај своју руку као што је онај који бере
же да пређе. Иако се његови таласи високо грожђе пружа ка изданцима лозе.’
дижу, немоћни су, иако хуче, не могу да је 10 ‘Коме да говорим и кога да опоменем,
пређу. 23 Али овај народ има тврдокорно и па да ме саслуша? Гле, ухо им је необрезано,
бунтовно срце. Застранили су и иду својим па не могу чути. Ругају се Господњој речи,
путем. 24 Нису рекли у свом срцу: ‘Бојмо се његова реч им није мила. 11 А у мени гнев
Господа, свог Бога, онога који у право време Господњи пламти, не могу више да се усте-
даје кишу, јесењу и пролећну кишу, онога жем.
који пази на седмице одређене за жетву.’ 25 Излиј га на децу по улицама и на окупљене
Ваши су преступи све то нарушили, због ва- младиће. Јер ће се и на њих излити гнев, на
ших греха ускраћено вам је оно што је доб- мушкарца и жену његову, на човека у поод-
ро. маклим годинама и старца. 12 Њихове куће
26 Јер у мом народу има злих људи. Они припашће другима, а исто тако и њиве и же-
вребају као птичари кад се притаје. Погубне не њихове. Ја ћу подићи руку на становнике
замке постављају, људе хватају. 27 Као што ове земље’, говори Господ.
је кавез пун птица, тако су њихове куће пуне 13 ‘Јер од најмањег до највећег, сви згрћу
преваре. Зато постају велики и богате се. 28 себи неправедни добитак. Од пророка до
Угојили су се, кожа им се сјаји. Огрезли су у свештеника, сви су варалице. 14 Они повр-
злу. Не решавају парнице, чак ни парнице шно лече рану мог народа, говорећи: ‘Мир
сирочади, ради своје користи. Не бране је! Мир је!’, а мира нема. 15 Да ли се стиде
правду убогих’.” због гадости које су чинили? Нимало се не
29 „Зар ми неће одговарати за то”, говори стиде, нити за стид знају. Зато ће пасти с
Господ, „и зар се моја душа неће осветити онима који падају, посрнуће кад их позовем
таквом народу? 30 У земљи се дешавају на одговорност’, каже Господ. 16 Овако ка-
страхоте и страшне ствари: 31 пророци лаж- же Господ: ‘Станите на путеве и гледајте.
но пророкују, а свештеници тлаче народ ко- Питајте за старе путеве, питајте где је прави
ристећи своју власт. А мој народ то воли. пут, и идите њим, па ћете наћи мир својим
Али шта ћете чинити када томе дође крај?” душама.’ Али они говоре: ‘Нећемо да идемо.’
17 Поставио сам вам стражаре, рекавши:
6 „Склоните се, Венијаминови синови, бе- ‘Пазите на звук рога!’ Али они говоре: ‘Не-
жите из Јерусалима. У Текоји затрубите у ћемо пазити.’ 18 Зато, чујте, народи! Сазнај-
рог. Над Вет-Акеремом дајте знак ватром, те, окупљена мноштва, шта ће им се десити.
јер се са севера над нас надвија невоља, ве- 19 Слушај, земљо! Доводим невољу на овај
лика пропаст. 2 Кћи сионска налик је лепој народ као плод њихових мисли, јер нису па-
и размаженој жени. 3 К њој иду пастири са зили на моје речи и мој су закон одбацили.
својим стадима. Свуда око ње разапели су 20 Шта ће ми тај тамјан који доносите из
своје шаторе и сваки од њих је пасао стада Саве и мирисна трска из далеке земље? Ва-
на свом делу. 4 Објавили су јој рат и рекли ше жртве паљенице нису ми миле, ваше
су: ‘Устаните! Кренимо у подне!’ жртве нису ми угодне. 21 Зато овако каже
Господ: ‘Ево, постављам пред овај народ ка-
ЈЕРЕМИЈА 6,22 - 7,28 344
мен спотицања о који ће се спотаћи очеви и разбојничка пећина у вашим очима? Али ја
синови заједно. Изгинуће и сусед и његов све то видим’, говори Господ.
пријатељ.’ 12 ‘Пођите на моје место које је било у
22 Овако каже Господ: ‘Ево, долази народ Силому, где сам у почетку настанио своје
из северне земље, устаје велик народ с кра- име, и погледајте шта сам од тог места учи-
јева земље. 23 Лук и копље носе, окрутни су нио због злоће свог народа Израела. 13 Зато
и немилосрдни, глас им хучи као море, на што сте учинили сва та недела’, говори Гос-
коњима јашу, као ратници сврстани су у бој- под, ‘и зато што сам вам говорио - устајао
не редове против тебе, кћери сионска.’ рано и говорио - а ви нисте слушали, и зато
24 Чули смо глас о њима. Руке су нам кло- што сам вас звао, а ви се нисте одазвали, 14
нуле. Тескоба нас је обузела, болови као же- овом дому који носи моје име и у који се ви
ну која се порађа. 25 Не излази у поље и не уздате, и месту које сам дао вама и вашим
иди путем, јер непријатељски мач прети, праочевима учинићу исто што сам учинио и
страх је посвуда. 26 Кћери мог народа, опа- Силому. 15 Одбацићу вас од свог лица, као
ши кострет и у пепелу се ваљај. Тугу као за што сам одбацио сву вашу браћу, све Јеф-
сином јединцем, горко наричи, јер ће изне- ремово потомство.
нада на нас доћи пустошник. 16 А ти се немој молити за овај народ и
27 Поставио сам те да мој народ испитујеш немој дизати гласа вапећи, молећи или пре-
као што се метал испитује, да га пажљиво клињући ме за њих, јер те нећу услишити.
истражујеш. Посматраћеш и испитиваћеш 17 Зар не видиш шта чине по Јудиним гра-
њихов пут. 28 Сви су они крајње тврдогла- довима и по јерусалимским улицама? 18 Си-
ви, иду около и клевећу, бакар су и гвожђе. нови скупљају дрва, очеви пале ватру, а же-
Сви су покварени. 29 Мехови су изгорели, а не месе тесто и праве колаче да их принесу
из ватре само олово излази. Узалуд се ливац ‘царици небеској’. Изливају жртве леванице
труди да прочисти, зли се не могу одвојити. другим боговима да би ме вређали. 19 ‘Зар
30 Они ће се звати ‘одбачено сребро’, јер их мене тиме вређају?’, говори Господ. ‘Зар не
је Господ одбацио’.” вређају сами себе, на своју срамоту?` 20 За-
то овако каже Господ: ‘Ево, мој гнев и моја
7 Реч коју је Господ упутио Јеремији: 2 јарост изливају се на ово место, на људе и
„Стани на врата Господњег дома и објави на стоку, на дрвеће у пољу и на плодове
ову реч. Овако реци: ‘Чујте Господњу реч, земље. Гореће мој гнев и неће се угасити.’
сви ви у Јуди који улазите на ова врата да се 21 Овако каже Господ над војскама, Израе-
поклоните Господу. 3 Овако каже Господ лов Бог: ‘Своје жртве паљенице додајте сво-
над војскама, Израелов Бог: ‘Поправите сво- јим другим жртвама и једите месо. 22 Јер
је путеве и своја дела, па ћу вас оставити да ништа од тога нисам рекао вашим праоче-
живите на овом месту. 4 Не уздајте се у лаж- вима, нити сам им оног дана кад сам их из-
не речи и не говорите: ‘Господњи храм, Гос- вео из египатске земље тако нешто запове-
подњи храм, ово је Господњи храм!’ 5 Јер дио за такве жртве паљенице и друге жртве.
ако заиста поправите своје путеве и своја 23 Али, ово сам им заповедио: ‘Слушајте мој
дела, ако заиста будете судили праведно из- глас и бићу ваш Бог, а ви ћете бити мој на-
међу човека и његовог ближњег, 6 ако не род. У свему ходите путем који ћу вам одре-
будете тлачили странца, сироче и удовицу, дити, да би вам било добро.’ 24 Али они нису
ако на овом месту не будете проливали не- слушали, нити су пригнули своје ухо, него су
дужну крв и ако не будете ишли за другим следили замисли свог тврдокорног и злог ср-
боговима на своју несрећу, 7 тада ћу вас ја ца, па су назадовали уместо да су напредо-
оставити да живите на овом месту, у земљи вали, 25 од дана кад су ваши праочеви
коју сам дао вашим праочевима, одувек и за- изашли из египатске земље па до данашњег
увек. дана. А ја сам вам слао све своје слуге, про-
8 Али ви своје поверење полажете у лажне роке, устајао сам рано сваки дан и слао их.
речи - а од тога никакве користи нема. 9 Зар 26 Али овај ме народ није слушао и нису
можете красти, убијати, прељубу чинити, пригнули своје ухо, него су остали непокор-
лажно се заклињати, приносити кад Валу и ни. Чинили су горе него њихови праочеви!
ићи за другим боговима које нисте познава- 27 Реци им све ове речи, али они те неће
ли, 10 а онда доћи и стати пред мене у овом слушати. Зови их, али они ти се неће одаз-
дому који носи моје име, па затим рећи: ‘Из- вати. 28 Реци им: ‘Ово је народ који не слу-
бавићемо се’, иако чините све те гадости? 11 ша глас Господа, свог Бога, и не прихвата
Зар је овај дом, који носи моје име, постао
345 ЈЕРЕМИЈА 7,29 - 9,4
поуку. Нестало је верности, ишчезла је из мају поседе. Јер од најмањег до највећег,
њихових уста.’ сви згрћу неправедни добитак. Од пророка
29 Ошишај своју косу и баци је, па запевај до свештеника, сви су варалице. 11 Они по-
нарицаљку на огољеним брдима, јер сам ја, вршно лече рану кћери мог народа, говоре-
Господ, одбацио нараштај на који сам се ћи: ‘Мир је! Мир је!’, а мира нема. 12 Јесу ли
разгневио и оставићу га. 30 ‘Јер Јудини си- се постидели због тога што су чинили га-
нови чине оно што је зло у мојим очима’, го- дости? Нису се нимало постидели, нити су за
вори Господ. ‘Поставили су своје одвратне стид знали.
идоле у дому који носи моје име, да би га Зато ће пасти с онима који падају. Посрну-
оскрнавили. 31 Саградили су обредне узви- ће кад почнем да их кажњавам’, каже Гос-
шице у Тофету, у долини Еномовог сина, да под.
би своје синове и кћери спаљивали у ватри, 13 ‘Кад их поберем, уништићу их’, говори
што им никад нисам заповедио, нити ми је то Господ. ‘Неће бити грожђа на лози, неће би-
икад наум пало.’ ти смокава на смокви, чак ће и лишће уве-
32 ‘Зато долазе дани’, говори Господ, ‘кад нути. Оно што им дајем отићи ће другима
се то место више неће звати Тофет и долина уместо њима’.”
Еномовог сина, него долина убијања. У То- 14 „Зашто мирно седимо? Сакупите се.
фету ће се мртви сахрањивати, иако тамо Уђимо у утврђене градове да тамо ћутимо.
неће бити места. 33 Мртва тела овог народа Јер нас је Господ, наш Бог, ућуткао. Господ
биће храна небеским птицама и земаљским нам даје да пијемо жуч, јер смо му згреши-
зверима, које нико неће плашити.” ли. 15 Надали смо се миру, а ништа добро
није дошло, и времену излечења, а оно
8 „У то време”, говори Господ, „људи ће из страх! 16 Из Дана се чује фрктање његових
гробова извадити кости Јудиних царева, кос- коња. Од рзања његових пастува сва се зем-
ти његових кнезова, кости свештеника, кос- ља тресе. Долазе и прождиру земљу и све
ти пророка и кости становника Јерусалима. што је на њој, град и његове становнике.”
2 Расуће их пред сунцем и пред месецом и 17 „Шаљем на вас змије отровнице против
пред свом небеском војском коју су волели и којих чарање не делује, и оне ће вас ује-
којој су служили, за којом су ишли, тражили дати”, говори Господ.
је и клањали јој се. Неће се покупити, нити 18 Обузела ме је неизлечива туга. Моје ср-
ће се сахранити. Биће као ђубриво по зем- це болује. 19 Кћи мог народа вапи из далеке
љи. земље: „Зар Господ није у Сиону? Зар његов
3 Свима који преостану од овог злог рода, цар није у њему?” „Зашто ме вређају својим
по свим местима по којима ћу расејати оне резбареним ликовима, ништавним туђим бо-
што преостану, дража ће бити смрт него жи- говима?”
вот”, говори Господ над војскама. 20 „Жетва је прошла, лето се завршило, а
4 „Реци им: ‘Овако каже Господ: ‘Зар ће ми нисмо спасени!”
пасти и неће више устати?’ Ако се један вра- 21 Потресен сам због ране кћери мог на-
ти са свог злог пута, зар се неће и други рода. Жалостан сам. Обузео ме је страх. 22
вратити? 5 Зашто је овај јерусалимски народ Зар нема балзама у Галаду? Зар тамо нема
неверан и упоран у својој неверности? Преп- лекара? Зашто онда не оздрави кћи мог на-
редени су, не желе да се врате са својих рода?
злих путева. 6 Пазио сам и слушао. Није
добро оно што говоре. Нико се не каје због 9 О, да се моја глава претвори у воду, а мо-
своје злоће и не говори: ‘Шта сам урадио?’ је очи у извор суза, тада бих дању и ноћу
Свако жури назад на пут којим већина иде, плакао за побијеним синовима кћери мог на-
као коњ који у битку јури. 7 Чак и рода на рода!
небу зна своје време, грлица, ждрал и ласта 2 О, када бих у пустињи имао преноћиште
држе се времена кад треба да се врате. А мој за путнике, тада бих оставио свој народ и
народ не познаје време Господњег суда. отишао од њих, јер су сви прељубници, збор
8 Како можете рећи: ‘Мудри смо и имамо варалица! 3 Као лук напињу свој језик да би
Господњи закон’? Али, заиста, лажна писаљ- лагали, а по верности нису познати на зем-
ка писара пише саме лажи. 9 Мудраци су се љи.
постидели. Уплашили су се и биће ухваћени. „Јер из зла у зло иду, а на мене се не оба-
Одбацили су Господњу реч, па каква је онда зиру”, говори Господ.
њихова мудрост? 10 Зато ћу њихове жене 4 „Нека се свако пази свог пријатеља, ни-
дати другима, њихове њиве онима који узи- једном брату не верујте. Јер сваки брат нас-
ЈЕРЕМИЈА 9,5 - 10,14 346
тоји да изгура другога, и пријатељ против 23 Овако каже Господ: ‘Нека се мудар чо-
пријатеља клевете шири, 5 свако вара свог век не хвали својом мудрошћу. Нека се сна-
пријатеља, нико не говори истину. Свој језик жан човек не хвали својом снагом. Нека се
навикли су на лаж. Уморили су се чинећи богат човек не хвали својим богатством.
зло.” 24 Ко се хвали, нека се хвали тиме што је
6 „Ти живиш усред преваре. Због преваре разборит и што мене познаје, што зна да сам
не желе да знају за мене”, говори Господ. ја Господ и да показујем доброту, правду и
7 Зато овако каже Господ над војскама: праведност на земљи, јер ми је то мило’,
„Претопићу их и испитаћу их, јер шта друго говори Господ.
да учиним кћери мог народа? 8 Њихов је је- 25 ‘Ево, долазе дани’, говори Господ, ‘када
зик смртоносна стрела, превару говори. Сво- ћу позвати на одговорност све који су обре-
јим устима човек мирољубиво говори са сво- зани, али су ипак у необрезању: 26 Египат,
јим пријатељем, а у себи заседу му спрема.” Јуду, Едом, Амонове синове, Моав и све који
9 „Зар ми неће одговарати за то?”, говори шишају косу на слепоочницама и живе у пус-
Господ. „Зар се моја душа неће осветити так- тињи. Јер су сви ти народи необрезани и цео
вом народу?” 10 Заплакаћу и нарицаћу над је Израелов дом необрезаног срца’.”
горама, нарицаћу над пашњацима у пустој
земљи, јер ће бити спаљени и нико неће 10 „Доме Израелов, чујте реч коју вам го-
пролазити њима нити ће се тамо чути стока. вори Господ! 2 Овако каже Господ: ‘Не учите
Птице небеске и звери побећи ће, отићи ће. се да идете путем којим иду народи и не
11 „Јерусалим ћу претворити у гомилу каме- плашите се небеских знакова, јер се њих
ња, у јазбину шакала. Јудине градове прет- народи плаше. 3 Обичаји које држе народи
ворићу у пустош у којој нико не живи.” само су дах, јер они секу дрво у шуми и од
12 „Ко је мудар, па да то разуме? Коме су њега оштром алатком праве рукотворине. 4
Господња уста говорила, па да то објави? Украшавају их сребром и златом. Клиновима
Зашто ће земља пропасти, зашто ће као пус- и чекићем причвршћују их да се не помера-
тиња изгорети и нико њом неће пролазити?” ју. 5 Они су као страшило у пољу крастава-
13 Господ је рекао: „Јер су оставили мој ца, не говоре. Треба их носити, јер не могу
закон који сам ставио пред њих, нису слуша- ходати. Не бојте их се, јер никакво зло не
ли мој глас и нису живели по мом закону, 14 могу учинити, а камоли нешто добро.”
него су следили своје тврдокорно срце и иш- 6 Господе, нико није као ти! Ти си велик и
ли су за ликовима Вала, како су их њихови твоје име је велико и моћно. 7 Ко да те се не
очеви научили. 15 Зато овако каже Господ боји, Царе над народима, јер ти то заслужу-
над војскама, Израелов Бог: ‘Нахранићу овај јеш! Јер међу свим мудрацима у народима и
народ пеленом и напојићу жучи. 16 Расејаћу у свим њиховим царствима нема никог ко је
их међу народе које ни они ни њихови очеви као ти. 8 Сви су они безумни и луди. Дрво их
нису познавали, и послаћу на њих мач да их наводи да иду за оним што је ништавно. 9
истребим.’ Сребро у плочама доноси се из Тарсиса, а
17 Овако каже Господ над војскама: ‘Буди- злато из Уфаза, дело занатлија, дело злата-
те разборити и позовите жене које наричу. ревих руку. Идолима својим одећу праве од
Пошаљите по жене веште у нарицању, нека плавог предива и вуне пурпурне боје. Сви су
дођу. 18 Нека пожуре и нека наричу над на- они дело вештих људи.
ма. Нека из наших очију сузе потеку, нека с 10 Али, Господ је заиста Бог. Он је живи
наших веђа воде потеку. 19 Јер се са Сиона Бог и вечни Цар. Од његовог гнева земља ће
чује нарицање: ‘Опустошени смо! Страшно се затрести, народи неће опстати пред њего-
смо посрамљени! Остављамо ову земљу, вом осудом. 11 Овако им реците: „Богови
уништени су домови наши.’ 20 Зато чујте, који нису начинили небеса и земљу нестаће
жене, Господњу реч, нека ваше ухо прими са земље и испод небеса.” 12 Он је својом
реч из његових уста. Научите своје кћери силом земљу начинио, мудрошћу својом
нарицању, учите једна другу нарицаљкама. плодно тло је учврстио и разумом својим не-
21 Смрт се пење кроз наше прозоре, улази у беса разапео. 13 Од његовог гласа хуче во-
наше утврђене дворе да истреби децу с ули- де на небесима, он с краја земље облаке по-
ца и младиће с тргова.’ диже. Киши је бране начинио и ветар изводи
22 Реци: ‘Овако говори Господ: ‘Мртва из својих ризница.
људска тела лежаће као ђубриво по њиви и 14 Сваки се човек понаша неразумно, ниш-
као жито које је жетелац тек пожњео, а нема та не схвата. Сваки ће се златар постидети
ко да га сакупи.’ свог резаног лика, јер су његови ливени ли-
347 ЈЕРЕМИЈА 10,15 - 11,21
кови лаж, нема живота у њима. 15 Ништав- биљно опомињао ваше праочеве од дана
ни су, предмети подсмеха. Пропашће у дан кад сам их извео из египатске земље па све
казне. до данас, рано устајући и опомињући их:
16 Али онај ко је „Јаковљево наследство” ‘Слушајте мој глас!’ 8 Али они нису слушали
није као они, јер је он Творац свега, а Изра- и нису пригнули своје ухо, већ су следили
ел је његова палица, његово наследство. своје тврдокорно и зло срце. Зато сам на
Име му је Господ над војскама. њима испунио све речи овог савеза за који
17 Покупи са земље своје ствари, жено ко- сам им заповедио да га се држе, али они га
ја живиш у тескоби. 18 Јер овако каже Гос- се нису држали’.”
под: „Овог пута избацићу становнике ове 9 Господ ми је још рекао: „Заверу су ско-
земље као што се камен баца из праћке, и вали Јудини синови и становници Јерусали-
пустићу на њих невољу да схвате.” ма. 10 Вратили су се преступима својих
19 Тешко мени због моје пропасти! Моја древних праочева, који нису хтели да слуша-
рана је болна. Ја кажем: „Заиста, ово је мој ју моје речи, већ су ишли за другим богови-
бол, ја ћу га подносити. 20 Мој шатор је ма и служили им. Израелов дом и Јудин дом
опустошен, покидана су сва ужа мог шатора. прекршили су мој савез који сам склопио с
Моји су синови отишли од мене, нема их ви- њиховим праочевима. 11 Зато овако каже
ше. Нико више не разапиње мој шатор и не Господ: ‘Ево, пуштам на њих невољу којој
подиже моја шаторска крила. 21 Јер су пас- неће умаћи. Они ће ме призивати у помоћ,
тири безумни и не траже Господа. Зато не али их ја нећу чути. 12 Јудини градови и
поступају разборито и сва су им се стада ра- становници Јерусалима ићи ће и призиваће
зишла.” у помоћ богове којима приносе кад, али их
22 Слушајте! Чује се глас и велика врева они неће спасти у време њихове невоље. 13
из северне земље да Јудине градове прет- Јудо, твојих богова има колико и твојих гра-
вори у пустош, у јазбину шакала. дова, и колико је јерусалимских улица, толи-
23 Господе, добро знам да пут земаљског ко сте олтара поставили срамном богу, олта-
човека није у његовој власти. Човек који хо- ра на којима приносите кад Валу.’
ди не може да управља својим корацима. 24 14 А ти се не моли за овај народ и не дижи
Прекори ме, Господе, али праведно, не у гласа вапећи и молећи за њих, јер их нећу
свом гневу, да ме не би уништио. 25 Излиј услишити кад ми се обрате у својој невољи.
свој гнев на народе који се не обазиру на те- 15 Шта ради мој вољени народ у мом дому,
бе, и на племена која не призивају твоје кад многи од њих кују такво зло? Хоће ли
име. Јер они су прождрли Јакова. Прождрли они посвећеним месом одвратити зло од те-
су га и истребили, и опустошили су његово бе кад дође твоја невоља? Хоћеш ли се тада
пребивалиште. радовати? 16 ‘Зелена маслина, родна и ле-
па’, тако те је Господ звао. Уз велику хуку
11 Реч коју је Господ упутио Јеремији: 2 послао је ватру на њу, поломљене су њене
„Чујте сви речи овог савеза! гране.
Објави их Јудином народу и становницима 17 Господ над војскама, онај који те је за-
Јерусалима! 3 Реци им: ‘Овако каже Господ, садио, најавио ти је невољу због зла које су
Израелов Бог: ‘Проклет да је човек који не Израелов дом и Јудин дом чинили, приносе-
слуша речи овог савеза, 4 што сам запове- ћи кад Валу да би ме вређали.”
дио вашим праочевима оног дана кад сам их 18 Господ ми је објавио да бих то знао. Та-
извео из египатске земље, из пећи за топље- да ми је показао њихова дела. 19 Ја сам био
ње гвожђа. Говорио сам им: ‘Слушајте мој као мирно јагње које се на клање води, и ни-
глас и чините све што вам заповедам, па ће- сам знао да против мене сплетке смишљају:
те бити мој народ, а ја ћу бити ваш Бог, 5 да „Уништимо дрво и његов род, ишчупајмо га
бих испунио заклетву којом сам се заклео из земље живих, да се његово име никада
вашим праочевима да ћу им дати земљу у више не спомене.” 20 Али ти, Господе над
којој тече мед и млеко, као што се данас војскама, судиш праведно, ти испитујеш нај-
види.’ дубља осећања* и срце. Дај ми да видим
А ја сам одговорио: ‘Нека буде тако, Гос- твоју освету над њима, јер сам пред тебе из-
поде’.” нео своју парницу.
6 Затим ми је Господ рекао: „Објави све 21 Зато овако каже Господ за људе из Ана-
ове речи по Јудиним градовима и по јеруса- тота који траже моју душу и говоре: „Немој
лимским улицама. Реци овако: ‘Чујте речи
овог савеза и извршавајте их. 7 Јер сам оз-
11,20 Или: „бубреге”.
ЈЕРЕМИЈА 11,22 - 13,16 348
пророковати у Господње име, да не би поги- хове земље, а Јудин дом ишчупаћу из њихо-
нуо од наше руке.” 22 Овако каже Господ ве средине. 15 Кад их ишчупам, опет ћу им
над војскама: „Ево, ја ћу их казнити. Њихови се смиловати и довешћу их назад, свакога на
младићи погинуће од мача. Њихови синови његово наследство и свакога на његову зем-
и њихове кћери помреће од глади. 23 Нико љу.
се неће спасти, јер ћу на људе из Анатота 16 Ако добро науче путеве мог народа, да
пустити невољу и доћи ће година у којој ћу се заклињу мојим именом: ‘Тако жив био
их казнити.” Господ!’ - као што су мој народ учили да се
заклиње Валом - тада ће се утврдити усред
12 Праведан си, Господе, кад теби изно- мог народа. 17 Ако не послушају, ишчупаћу
сим своје тужбе, кад говорим с тобом о тво- тај народ, ишчупаћу га и затрћу га”, говори
јим судовима. Зашто је пут зликоваца успе- Господ.
шан, зашто све варалице имају мир? 2 Ти си
их засадио, и они су се укоренили, расту и 13 Овако ми је рекао Господ: „Иди и на-
доносе род. Ти си близу њихових уста, али бави себи ланени појас и опаши њиме бед-
си далеко од њихових најдубљих осећања. 3 ра, али га не стављај у воду.” 2 Тако сам по
Господе, ти ме добро познајеш и ти ме ви- Господњој речи набавио појас и опасао њи-
диш. Ти си испитао моје срце и оно је уз те- ме бедра. 3 Господња реч дошла ми је и дру-
бе. Издвој их као овце за клање, одвој их за ги пут: 4 „Узми појас који си купио, који ти
дан покоља. 4 Докле ће земља венути и све је на бедрима, и устани, иди до Еуфрата и
пољско биље сахнути? Због злоће њених сакриј га тамо у неку пукотину у стени.” 5 Ја
становника нестаје стоке и птица, јер гово- сам отишао и сакрио га крај Еуфрата, као
ре: „Он не види нашу будућност.” што ми је заповедио Господ.
5 Ако с пешацима трчиш, па се умориш, 6 После много дана Господ ми је рекао:
како ћеш се с коњима тркати? Осећаш ли се „Устани, иди на Еуфрат и узми оданде појас
сигурно у мирној земљи? Како ћеш се онда за који сам ти заповедио да га тамо сакри-
упутити кроз поносне честаре дуж Јордана? јеш.” 7 Ја сам отишао до Еуфрата, потражио
6 Јер су те чак и твоја браћа и дом твог оца појас и узео га с места где сам га био сакрио,
изневерили. Чак и они вичу за тобом на сав и гле, појас је био труо, више није био ни за
глас. Не веруј им само зато што ти лепо го- шта.
воре. 8 Тада ми је Господ рекао: 9 „Овако каже
7 „Оставио сам свој дом. Напустио сам нас- Господ: ‘Тако ћу уништити Јудин понос и ве-
ледство своје, ону коју воли душа моја, и лики јерусалимски понос. 10 Тај зли народ
предао је у руке њеним непријатељима. 8 који не жели да послуша моје речи, који сле-
Она која је наследство моје, постала ми је ди своје тврдокорно срце и иде за другим
као лав у шуми. Риче на мене, и зато сам је боговима, служи им и клања им се, постаће
замрзео. 9 Моје наследство постало ми је као тај појас који више није ни за шта. 11
као шарена птица грабљивица. Друге птице Јер као што појас приања уз бедра човеку,
грабљивице посвуда су око ње. Дођите, оку- тако сам учинио да цео Израелов дом и цео
пите се, све пољске звери, доведите и друге Јудин дом приону уз мене’, говори Господ, ‘и
да једу. 10 Многи пастири су уништили мој да буду мој народ, моја слава, моја хвала и
виноград, изгазили су моје наследство. Моје лепота, али они нису послушали.’
драгоцено наследство претворили су у пус- 12 Реци им ове речи: ‘Овако каже Господ,
тињу, у голу пустош. 11 Претворили су га у Израелов Бог: ‘Сваки се крчаг пуни вином.’ А
голу пустош, усахнуло је, опустошено лежи они ће ти рећи: ‘Зар ми не знамо да се сваки
преда мном. Сва је земља у пустош претво- крчаг пуни вином?’ 13 Тада им реци: ‘Овако
рена, јер нико не узима к срцу то што се до- каже Господ: ‘Све становнике ове земље и
гађа. 12 По свим утабаним стазама кроз пус- цареве који седе на Давидовом престолу,
тињу дошли су пустошници. Јер Господњи свештенике, пророке и све становнике Јеру-
мач прождире од једног краја земље до дру- салима напунићу пијанством. 14 Разбићу их
гог. Нема мира ниједном створењу. 13 Сеју једне о друге, заједно и очеве и синове’, го-
пшеницу, а жању трње. Изнемогли су од ра- вори Господ. ‘Нећу им се смиловати, нити ћу
да, а неће имати користи. Постидеће се свог се на њих сажалити. Затрћу их без милости’.”
приноса због Господњег жестоког гнева.” 15 „Чујте, пригните ухо! Не будите охоли,
14 Овако каже Господ за све своје зле су- јер Господ говори. 16 Дајте славу Господу,
седе, који дирају наследство које је он дао свом Богу, пре него што пусти мрак, пре не-
свом народу, Израелу: „Ишчупаћу их из њи- го што вам се у сумрак ноге почну саплитати
349 ЈЕРЕМИЈА 13,17 - 14,22
по горама. Ви ћете се надати светлости, а он нац у овој земљи и као путник који је свра-
ће од ње густу таму направити, претвориће тио да преноћи? 9 Зашто си као преплашен
је у црну таму. 17 Ако ово не послушате, мо- човек, као јунак који никога не може спасти?
ја ће душа због вашег поноса у тајности пла- Господе, ти си међу нама и ми носимо твоје
кати и сузе лити. Моје ће око сузе лити јер име. Немој нас оставити.”
ће Господње стадо бити одведено у зароб- 10 Овако каже Господ за овај народ: „Они
љеништво. воле да лутају и не обуздавају своје ноге.
18 Реците цару и царици мајци: ‘Седите на Зато нису мили Господу. Сада ће се он се-
ниже место, јер ће с ваших глава пасти ваша тити њиховог преступа и казниће их за њи-
дивна круна.’ 19 Јужни градови су затворени хове грехе.”
и нема никог да их отвори. Цео Јудин народ 11 Господ ми је рекао: „Не моли се за доб-
је изгнан, сасвим изгнан. ро овог народа. 12 Када посте, не слушам
20 Подигни очи и погледај оне који долазе њихов вапај. Када приносе жртву паљеницу
са севера. Где је стадо које ти је дато, твоје и принос од жита, мени то није угодно. Ма-
дивно стадо? 21 Шта ћеш рећи кад се они чем, глађу и помором ја ћу их побити.”
почну с тобом разрачунавати, а ти си од по- 13 Тада сам рекао: „Ах, Господе! Пророци
четка гајио пријатељство с њима? Зар те не- им овако говоре: ‘Нећете видети мач и неће
ће обузети болови као жену која се порађа? међу вама бити глади, него ћу вам на овом
22 Упитаћеш се у свом срцу: ‘Зашто ме је месту дати прави мир’.”
ово снашло?’ Због твојих многих преступа 14 А Господ ми је рекао: „Лаж пророкују ти
подигнуће се твоји скутови, твоје пете биће пророци у моје име. Ја их нисам послао, ни-
у ранама. сам им ништа заповедио, нити сам им ишта
23 ‘Може ли Етиопљанин променити своју рекао. Све што вам пророкују то су лажне
кожу или леопард своје шаре? Тако ни ви не визије, гатање, испразне речи и преваре
можете добро чинити кад сте навикли зло њиховог срца. 15 Зато овако каже Господ за
чинити. 24 Зато ћу расути свој народ као пророке који пророкују у његово име, а он
стрњику коју разноси пустињски ветар. 25 их није послао, и који говоре да неће бити
То је твоје наследство, део који сам ти од- мача ни глади у овој земљи: ‘Од мача и гла-
мерио’, говори Господ, ‘јер си ме заборавио ди изгинуће ти пророци. 16 А овај народ ком
и уздаш се у лаж. 26 Ја ћу задићи твоје они пророкују лежаће по јерусалимским ули-
скутове преко твог лица, па ће се видети цама покошен глађу и мачем, и нико их неће
твоја срамота, 27 твоје многобројне прељу- сахранити - њих, њихове жене, њихове си-
бе и твоје рзање, твој срамни блуд. На бре- нове и њихове кћери. Излићу на њих злоћу
говима, у пољу, видео сам твоје гадости. њихову.’
Тешко теби, Јерусалиме! Још се ниси очис- 17 Овако им реци: ‘Нека моје очи дан и
тио; докле ће то тако бити?” ноћ сузе лију и нека не престају, јер је де-
вица, кћи мог народа, јаким ударцем слом-
14 Ово је реч коју је Господ упутио про- љена, болна је рана на њој. 18 Ако пођем у
року Јеремији о суши: 2 „Јуда тугује, његова поље, гле, људи мачем побијени! Ако уђем у
су врата оронула. Клонула леже на земљи, и град, гле, болести због глади! Јер и пророк
подиже се јаук из Јерусалима. 3 Угледни и свештеник лутају земљом коју не познају’.”
људи шаљу своје слуге по воду. Они долазе 19 „Зар си Јуду сасвим одбацио? Зар је
до бунара, али не налазе воду. Враћају се с Сион мрзак твојој души? Зашто нас удараш,
празним посудама. Постиђени су и разоча- па за нас лека нема? Надали смо се миру, а
рани, покривају главу своју. 4 Земљиште је ништа добро није дошло, и времену излече-
испуцало, јер у земљи нема кише. Зато су се ња, а оно страх! 20 Господе, признајемо
ратари постидели, покрили су своју главу. 5 своју злоћу, преступ својих праочева, јер те-
Чак и кошута, која у пољу донесе младо на би смо згрешили. 21 Немој нас презрети, ра-
свет, оставља своје младунче јер нема зеле- ди имена свога, немој презрети свој славни
не траве. престо. Сети се свог савеза с нама, немој га
6 Зебре стоје на огољеним брдима, дахћу раскинути. 22 Има ли међу ништавним идо-
као шакали, очи им гасну јер нема траве.” 7 лима других народа иког ко би кишу дао?
„Господе, чак и ако наши преступи сведоче Могу ли небеса сама дати велики пљусак?
против нас, учини нешто ради свог имена. Зар ниси ти, Господе, Боже наш, онај који то
Јер је много наших неверних дела. Теби смо даје? У тебе наде своје полажемо, јер ти чи-
згрешили. 8 Надо Израелова, Спаситељу ниш све то.”
његов у време невоље! Зашто си као стра-
ЈЕРЕМИЈА 15,1 - 16,11 350
8 „Принеси рог својим устима! Онај што као дан Господњег празника? 6 Јер, гле, они ће
морати да оду, јер ће земља бити опустоше-
орао долази иде на Господњи дом, јер су на. Египат ће их сакупити, а Мемфис ће их
преступили мој савез и прекршили су мој сахранити. Њихове драгоцености од сребра
закон. 2 Вапе ка мени: ‘Боже мој! Ми Изра- остаће у наследство копривама, а трновито
елци, ми те познајемо.’ грмље рашће у њиховим шаторима.
3 Израел је одбацио добро. Нека га гони 7 Доћи ће дани обрачуна, доћи ће дани од-
непријатељ. 4 Постављају цареве, али без мазде. Израел ће знати за то. Пророк ће би-
мене. Постављају кнезове, али без мог зна- ти безуман, а човек који говори под надах-
ња. Од свог сребра и злата праве себи идо- нућем биће натеран у лудило због мноштва
ле, да би били истребљени. 5 Одбачено је твојих преступа и због силне мржње.”
твоје теле, Самаријо. Жестоко сам се разгне- 8 Јефремов стражар био је с мојим Богом.
вио на њих. Докле неће моћи да се очисте? А пророк - птичарска замка је на свим ње-
6 Јер је то теле од Израела. Човек га је на- говим путевима. Мржња влада у дому њего-
правио и оно није Бог, јер ће самаријско те- вог Бога. 9 Огрезли су у покварености, као у
ле отићи у комаде. данима Гаваје. Он ће се сетити њиховог
7 Пошто сеју ветар, пожњеће олују. На преступа и казниће их за њихове грехе.
стабљикама жита нема класа. Оно што из- 10 „Нашао сам Израел као грожђе у пус-
никне неће дати брашна, а ако и да, туђин- тињи. Видео сам ваше праочеве као рани
ци ће га прождрети. плод на смокви што први пут рађа. Они су
8 Израел ће бити прогутан, доспеће међу одлазили Валу фегорском и том се богу сра-
народе, као посуда коју нико не жели. 9 Јер мотном предавали, па су постали одвратни
су отишли у Асирију, као својеглава зебра. А као и оно што су волели. 11 Јефремова сла-
Јефрем унајмљује љубавнике. 10 И премда ва одлеће као птица и нема рађања, нема
их унајмљују из народа, ја ћу их сабрати и трудноће, нема зачећа. 12 Јер ако и подигну
накратко ће бити у тешким боловима под своје синове, побићу их пре него што од-
бременом цара и кнезова. расту. Тешко њима кад их оставим! 13 Јеф-
11 Јефрем је умножио олтаре да би гре- рем, који је на пашњаку засађен, као Тир ми
шио. Његови олтари служе му за грех. 12 је изгледао. Али ће тај Јефрем морати да из-
Написао сам за њега многе речи у свом за- веде своје синове пред убицу.”
кону, али он за њих не мари. 13 Мени су као 14 Господе, дај им оно што треба да им
жртву приносили месо и јели оно што ми ни- даш. Дај им утробу која побацује и усахле
је мило’, каже Господ. ‘Сетићу се њиховог дојке.
преступа и позваћу их на одговорност због 15 „Све њихово зло било је у Галгалу, јер
њихових греха. Вратиће се у Египат. 14 Из- тамо сам их заиста замрзео. Због њихових
раел је заборавио свог Творца и почео је да злих дела отераћу их из свог дома. Нећу их
гради храмове, а и Јуда је умножио утврђене више волети. Тврдоглави су сви њихови кне-
градове. Али ја ћу послати ватру у његове зови. 16 Јефрем ће бити побијен. Осушиће
градове и она ће у свакоме од њих прождре- се њихов корен. Они неће имати плода. Па
ти утврђене дворе.” ако и роде, погубићу драгоцени плод њихо-
9 „Не радуј се, Израеле. Не весели се као
ве утробе.”
17 Одбациће их мој Бог, јер га нису слу-
други народи. Јер си због блуда оставио свог шали, и постаће бегунци међу народима.
Бога. Заволео си дарове које си добио као
блудничку плату на свим житним гумнима. 2
Гумно и винска преса не могу их нахранити,
10 „Израел је лоза која се искварила. Са-
мо за себе плод доноси. Што више плодова
и младо вино им доноси разочарање. 3 Неће има, то више умножава своје олтаре. Што је
они више живети у Господњој земљи. Јеф- боља његова земља, то он подиже све укра-
рем ће се вратити у Египат, и у Асирији ће шеније обредне стубове. 2 Срце им је пос-
јести оно што је нечисто. 4 Неће више Гос- тало лицемерно. Зато су криви.
поду приносити вино. Њихове жртве неће му Он ће развалити њихове олтаре, и опусто-
бити угодне. Оне су им као хлеб што се једе шиће њихове стубове. 3 А они ће тада рећи:
у време жалости, и сви који га буду јели оне- ‘Немамо цара, јер се нисмо бојали Господа.
чистиће се. Јер њихов хлеб је само за њи- А и шта би цар учинио за нас?’
хову душу, неће бити принесен у Господњи 4 Говоре празне речи, заклињући се лажно
дом. 5 Шта ћете чинити на дан састанка и на и склапајући савез, а неправда ниче као от-
ОСИЈА 10,5 - 12,13 426
ровна биљка по узораним њивама. 5 Стра- прождреће их због њихових сплетки. 7 Мој
ховаће становници Самарије за идолско теле народ је склон томе да ми буде неверан. Зо-
из Вет-Авена. Народ ће туговати над њим, ву га ка ономе што је узвишено, али нико да
као и свештеници туђих богова који су му се се подигне.
радовали због његове славе, јер ће отићи од 8 Како да те оставим, Јефреме? Како да те
њих у изгнанство. 6 Биће однесено у Асирију напустим, Израеле? Како да с тобом посту-
као поклон великом цару. Јефрема ће спо- пим као са Адмом*? Како да ти учиним исто
пасти срамота, а Израел ће се постидети што и Севојиму*? Променила су се осећања
због своје намере. 7 Нестаће Самарија и њен мог срца и распламсала се моја самилост. 9
цар, као откинута гранчица на површини во- Нећу искалити свој жестоки гнев. Нећу опет
де. 8 Обредне узвишице вет-авенске, Изра- разорити Јефрема, јер ја сам Бог, а не човек,
елов грех, биће уништене. Трње и коров Свети Бог који је усред тебе. Нећу доћи гне-
рашће по њиховим олтарима. А људи ће го- ван. 10 Они ће ићи за Господом. Он ће рик-
ворити горама: ‘Покријте нас!’ и бреговима: нути као лав, а кад он рикне, дрхтећи од
‘Падните на нас!’ страха доћи ће синови са запада. 11 Дрх-
9 Још од гавајских дана траје твој грех, тећи од страха као птица доћи ће из Египта,
Израеле. У томе је народ и остао. У Гаваји их и као голуб из асирске земље. И населићу их
није сустигао рат против синова неправед- у њиховим кућама”, говори Господ.
ности. 10 Казнићу их кад ја то будем хтео. 12 „Јефрем ме је окружио лажима и Изра-
Кад их упрегнем да вуку своја два греха, на елов дом преваром. Али Јуда још ходи с Бо-
њих ће се сабрати народи. гом и веран је Најсветијем.”
11 Јефрем је био добро научена јуница,
која је радо вршила жито, а ја сам прешао 12 „Јефрем се храни ветром и по читав
преко њеног лепог врата. Даћу да се Јефрем дан трчи за источним ветром. Умножава лаж
упрегне. Јуда ће орати, а Јаков ће дрљати. и насиље. Са Асиријом склапа савез и у Еги-
12 Сејте семе у праведности, жањите ми- пат носи уље.
лост. Обрађујте себи плодну земљу, јер је 2 Господ има парницу с Јудом и позваће на
време да тражите Господа, док не дође и одговорност Јакова због његових путева,
поучи вас у праведности. платиће му по његовим делима. 3 У утроби
13 А ви орете злоћу. Жањете неправду. Је- је ухватио за пету свог брата и свом се сна-
дете плодове преваре, јер се у свој пут уз- гом борио с Богом. 4 Борио се с анђелом и
дате, у мноштво својих јунака. 14 Вика се надвладао га. Плакао је да би измолио ми-
дигла међу твојим народом и сви твоји утвр- лост за себе.
ђени градови биће опустошени, као што је Бог га је у Ветиљу нашао, и тамо је почео
Салман опустошио Арвелов дом, у дан битке да нам говори. 5 То је Господ, Бог над вој-
кад су мајку смрскали заједно са њеним си- скама. Господ је име по коме се памти.
новима. 15 Тако ће се вама учинити, станов- 6 А ти се врати свом Богу, поступајући по
ници Ветиља, због ваше силне злоће. У зору доброти и по правди, и увек се уздај у свог
ће нестати цар Израела.” Бога. 7 Трговцу је у руци лажна вага. Воли
да превари. 8 Јефрем говори: ‘Баш сам се
11 „Када је Израел био дечак, волео сам обогатио, стекао сам себи благо. А у свем
га, и из Египта сам позвао свог сина. мом труду неће наћи кривицу која би била
2 Што су Израелце више звали, то су се тежак грех.’
они више удаљавали од оних који су их зва- 9 Али ја сам Господ, твој Бог, још од еги-
ли. Приносили су жртве ликовима Вала и кàд патске земље. Даћу ти опет да станујеш у
резбареним ликовима. 3 А ја сам Јефрема шаторима као у дане празника. 10 Говорио
учио да хода, узимао сам их на своје руке, сам пророцима, давао сам многе визије и
али они нису хтели да признају да сам их ја преко пророка сам говорио у поређењима.
излечио. 4 Привлачио сам их ужима земаљ- 11 У Галаду се људи баве магијом, говоре
ског човека, конопцима љубави, и био сам неистину. У Галгалу жртвују јунце. Њихови
им као они који склањају јарам с њихових олтари су као гомила камења по узораним
чељусти, нежно сам их све хранио. 5 Неће њивама. 12 Јаков је побегао у сиријско по-
се више вратити у египатску земљу, него ће ље, Израел је служио за жену, за жену је чу-
му Асирија бити цар, јер нису хтели да се вао овце. 13 Господ је преко пророка извео
врате мени. 6 Мач ће беснети по њиховим
градовима, уништиће њихове преворнице и
*11,8 Види: 5. Мојсијева 29,23.
427 ОСИЈА 12,14 - 14,9
Израел из Египта и преко пророка га је чу- од мача. Њихова ће деца бити смрскана, а
вао. 14 А Јефрем га је својим вређањем раз- трудне жене распорене.”
гневио и крв коју је пролио остаје на њему.
Његов Велики Господар платиће му за сра- 14 „Израеле, врати се Господу, свом Богу,
моту коју му је он нанео.” јер си у свом преступу посрнуо. 2 Узмите са
собом речи покајања и вратите се Господу.
13 „Кад је Јефрем говорио, људи су дрх- Сви му реците: ‘Опрости нам кривицу и при-
тали, био је моћан у Израелу. Али на себе је ми оно што је добро, а ми ћемо ти за узврат
навукао кривицу због Вала и погинуо је. 2 А принети плод својих усана. 3 Асирија нас
сада греше још и више, правећи себи од неће спасти. Нећемо јахати на коњима, нити
сребра ливене кипове, идоле по својим за- ћемо више делима својих руку говорити: ‘Бо-
мислима, а сви су они само дело вештих љу- же наш!’, јер си ти милостив према сироче-
ди. За њих се каже: ‘Нека људи који приносе ту’.”
жртве љубе кипове телета.’ 3 Зато ће бити 4 „Ја ћу излечити њихову неверност. Воле-
попут јутарњих облака и попут росе која ра- ћу их драге воље, јер се мој гнев одвратио
но нестаје, попут плеве коју ветар разноси с од њега. 5 Израелу ћу бити као роса. Проц-
гумна и попут дима који излази кроз отвор ветаће као љиљан и пустиће своје корење
на крову. као дрво са Ливана. 6 Пустиће младице, би-
4 Али ја сам Господ, твој Бог, још од еги- ће цењен као маслина, а његов мирис биће
патске земље. Ниси познавао другог Бога као мирис дрвета са Ливана. 7 Они ће опет
осим мене и није било другог спаситеља становати у његовој сенци. Узгајаће жито и
осим мене. 5 Бринуо сам се за тебе у пусти- цветаће као лоза. Спомен на њега биће им
њи, у земљи где владају грознице. 6 Насити- као ливанско вино.
ли су се на свом пашњаку. Наситили су се и 8 Јефрем ће рећи: ‘Шта ја још имам с идо-
срце се њихово узвисило. Зато су ме забора- лима?’ А ја ћу га услишити и пазићу на њега.
вили. 7 Ја ћу им бити као млади лав. Вреба- Ја сам као стабло смреке што се зелени. На
ћу на путу као леопард. 8 Пресрешћу их као мени ће се наћи плод за њега.
медведица која је изгубила своје младунце и 9 Ко је мудар да разуме све ово? Ко је раз-
раздераћу им груди до срца. Прождрећу их борит да то спозна? Јер су прави Господњи
тамо као лав, растргнуће их пољске звери. 9 путеви и праведни су они који њима ходе,
Све то свалиће те у пропаст, Израеле, јер си али преступници посрћу на њима.”
мени згрешио, оном ко ти је помагао.
10 Где је сада твој цар да те спасе у свим
твојим градовима и где су твоје судије, за
које си рекао: ‘Дај ми цара* и кнезове’? 11
Дао сам ти цара у свом гневу и узећу га у
својој јарости.
12 Свезан је Јефремов преступ, сачуван је
његов грех. 13 Спопашће га болови као же-
ну која се порађа. Он је син који нема муд-
рости, јер кад дође време да се роди, не из-
лази из мајчине утробе.
14 Ја ћу их откупити из руку гроба, изба-
вићу их од смрти. Смрти, где су твоје жаоке?
Гробе, где је твоја разорна моћ? Самилост
ће бити сакривена од мојих очију.
15 Ако и буде плодан толико да га има као
трске, доћи ће источни ветар, ветар од Гос-
пода. Доћи ће из пустиње, исушиће његов
бунар и сасушиће његов извор. Опљачкаће
његово благо, све његове драгоцености.
16 Самарија ће носити своју кривицу, јер
се побунила против свог Бога. Они ће пасти
1 Господња реч која је дошла Софонији,* оне који се клањају заклињући се Господу и
заклињући се Малхомом, 6 и оне који одсту-
сину Хусија, сина Годолије, сина Амарије, Је-
зекијиног сина, у данима Јосије, Амоновог пају од Господа, који не траже Господа нити
сина, Јудиног цара: га за савет питају.”
2 „Све ћу истребити с лица земље”, говори 7 „Ћутите пред Господом! Јер близу је Гос-
Господ. подњи дан, јер је Господ припремио жртву,
3 „Истребићу људе и животиње. Затрћу позвао је своје званице.”
птице небеске и рибе морске, и сваки камен 8 „На дан жртве Господње казнићу кнезове
спотицања заједно са злима. Истребићу љу- и цареве синове и све који носе туђинске
де с лица земље”, говори Господ. 4 „Подиг- хаљине. 9 И казнићу све који се пењу на уз-
нућу своју руку на Јуду и на све становнике дигнуто место у тај дан, оне који кућу госпо-
Јерусалима и истребићу из овога места оста- дара својих пуне насиљем и преваром. 10 У
так Валов, име свештеника туђих богова за- тај дан”, говори Господ, „подићи ће се вика
једно са другим свештеницима, 5 и оне који с Рибљих врата и горак плач из новог дела
се на крововима клањају небеској војсци, и града и силна ломљава с брегова. 11 Горко
плачите, становници Мактеса, јер је униш-
тен цео народ трговачки, истребљени су сви
*1,1 „Софонија” значи „Господ је заштитио (сак- који мере сребро!”
рио, сачувао)”.
445 СОФОНИЈА 1,12 - 3,10
12 „У то време претражићу Јерусалим са тош. Они који су преостали из мог народа
светиљкама и казнићу људе који су као вино оплениће их и остатак мог народа освојиће
што лежи на свом талогу и који говоре у их. 10 То ће им бити за понос њихов, јер су
свом срцу: ‘Господ неће учинити ни добро ни се ругали народу Господа над војскама и
зло.’ 13 Богатство ће њихово бити опљачка- охоло му претили. 11 Ја, Господ, страхом ћу
но и куће њихове опустошене. Они ће гради- их испунити, јер ћу све богове земаљске не-
ти куће, али неће у њима становати, садиће моћним учинити, и мени ће се људи клања-
винограде, али неће пити вино њихово.” ти, сваки са свог места, сва острва народа.”
14 „Близу је велики Господњи дан. Близу 12 „И ви, Етиопљани, ви ћете бити побије-
је и долази врло брзо. Горак је глас Господ- ни мојим мачем.”
њег дана. Тада ће викати јунак. 15 Тај дан 13 „Бог ће своју руку пружити на север и
је дан гнева, дан невоље и тескобе, дан олу- уништиће Асирију. Ниневију ће у пустош
је и пустошења, дан таме и мрака, дан об- претворити, у безводни крај попут пустиње.
лака и густе таме, 16 дан када ће се огласи- 14 И усред ње лежаће крда, разне дивље
ти рог и када ће се чути ратни поклич про- животиње земаљске. И пеликан и бодљика-
тив градова утврђених и против високих ку- во прасе ноћиваће међу главама стубова
ла на угловима зидина. 17 И пустићу невољу њених. Глас ће се чути на прозору. Пустоше-
на људе, па ће ходати као слепци, јер су Гос- ње ће бити на прагу, јер ће он поскидати др-
поду згрешили. Крв њихова просуће се као вену оплату. 15 То је онај весели град који
прашина и утроба њихова као ђубре. 18 Ни је спокојно живео, који је у свом срцу гово-
сребро њихово ни злато њихово неће моћи рио: ‘Ја, и нико други!’ Како је постао стра-
да их избави у дан гнева Господњег. Огањ шан призор и пребивалиште дивљих живо-
ревности његове прождреће сву земљу, јер тиња! Ко год прође поред њега у чуду ће
ће он истребљењем страшним истребити све звиждати, одмахиваће својом руком.”
што живе на земљи.”
3 „Тешко бунтовном, онечишћеном, насил-
2 „Скупи се, скупи се народе који немаш ничком граду! 2 Глас не слуша, поуку не
стида! 2 Пре него што се изврши пресуда, прихвата. У Господа се не узда. Свом Богу се
пре него што дан прође као плева на ветру, не приближава. 3 Његови су кнезови усред
пре него што дође на вас жестоки гнев Гос- њега лавови који ричу. Његове су судије ве-
подњи, пре него што дође на вас дан гнева черњи вукови који до јутра све кости оглођу.
Господњег, 3 тражите Господа, сви кротки 4 Пророци су његови дрски, то су људи не-
на земљи, који извршавате закон његов! верни. Свештеници његови скрнаве што је
Тражите праведност, тражите кротост, и свето, крше закон. 5 Господ је праведан ус-
можда ћете бити заштићени у дан гнева Гос- ред њега, не чини неправду. Свако јутро
подњег! 4 Јер ће Газа бити напуштена, Аска- правду своју обзнањује, и у зору она не
лон претворен у пустош. Азот ће у подне би- изостаје. Али неправедник не зна за стид.”
ти протеран, Акарон ће из корена бити иш- 6 „Истребио сам народе, куле на угловима
чупан.” зидина су им разорене. Опустошио сам ули-
5 „Тешко становницима приморских краје- це њихове, нико њима не пролази. Градови
ва, народу херетејском! Ево Господње речи су њихови пусти, нема у њима људи, нема
против вас! Ханане, филистејска земљо, становника. 7 Рекао сам: ‘Сад ћеш ме се бо-
уништићу те, тако да у теби не буде станов- јати, прихватићеш моју поуку.’ Да ме је пос-
ника. 6 Приморски крајеви постаће пашња- лушао, пребивалиште му не би било униште-
ци, с бунарима за пастире и каменим торо- но. А сада га морам позвати на одговорност
вима за овце. 7 Ти крајеви припашће преос- због свих његових греха. Нису нимало окле-
талима од Јудиног дома. Ту ће они наћи па- вали да у свему чине зло.
шу. У аскалонским кућама увече ће почива- 8 ‘Зато, чекајте ме’, говори Господ, ‘до дана
ти, јер ће Господ, Бог њихов, погледати на кад ћу устати на плен, јер сам одлучио да
њих и вратити њихов заробљени народ.” скупим народе, да саберем царства, да бих
8 „Чуо сам ругање Моавово и увреде си- излио на њих осуду своју, сав жестоки гнев
нова Амонових, којима су срамотили мој на- свој, јер ће огањ моје ревности прождрети
род и охоло претили његовој земљи. 9 Зато, сву земљу. 9 Јер ћу тада народима дати чист
тако ја био жив”, говори Господ над војска- језик, да би сви призивали Господње име и
ма, Израелов Бог, „Моав ће постати као Со- служили му раме уз раме’.”
дом, а синови Амонови као Гомор, место об- 10 „Из подручја етиопских река дар ће ми
расло копривом, јама пуна соли, вечна пус- донети они који ми се моле, расејани народ
СОФОНИЈА 3,11 - АГЕЈ 1,15 446
мој. 11 Тог дана нећеш се стидети због свих ће се Јерусалиму: „Не бој се, Сионе! Нека ти
дела својих којима си ми згрешио, јер ћу та- руке не клону! 17 Господ, Бог твој, усред те-
да из тебе уклонити охоле хвалисавце, и ни- бе је. Моћан је и спашће те. Клицаће због
када се више нећеш охоло уздизати на све- тебе радосно. Умириће се у љубави својој.
тој гори мојој. 12 И оставићу усред тебе на- Радоваће ти се весело узвикујући.”
род понизан и скроман, који ће наћи уто- 18 „Скупићу оне што тугују далеко од све-
чиште у имену Господњем. 13 Преостали од чаности твојих. Далеко су од тебе били јер
Израела неће чинити неправду, неће гово- су носили срамоту своју. 19 Ево, у то време
рити лаж, нити ће се у њиховим устима наћи устаћу против свих који те тлаче. Спашћу
препреден језик, јер ће на паши бити и по- народ хроми и сакупићу народ расејани.
чивати, и нико их неће плашити.” Прибавићу им хвалу и добро име по свој
14 „Вичи од радости, кћери сионска! Кличи земљи где су били под срамотом. 20 У то
од весеља, Израеле! Радуј се и весели се из време довешћу вас, у време кад вас
свег срца, кћери јерусалимска! 15 Господ је сакупим. Јер ћу вам створити добро име и
скинуо осуду с тебе. Отерао је твог неприја- прибавити хвалу међу свим народима на
теља. Господ, цар Израела, усред тебе је. земљи, кад пред вашим очима вратим ваш
Нећеш се више бојати зла.” 16 Тог дана рећи заробљени народ”, каже Господ.
1 Објава: Господња реч о Израелу преко 4 Зато што Едом говори: ‘Уништени смо,
али вратићемо се и обновићемо опустошена
Малахије:* места’, овако каже Господ над војскама: ‘Они
2 „Ја вас волим”, каже Господ. ће градити, а ја ћу рушити. Зваће се ‘земља
А ви кажете: „Како нас то волиш?” зла’ и ‘народ који је Господ осудио довека’. 5
„Зар није Исав био Јаковљев брат?”, говори Очи ће ваше то видети и рећи ћете: ‘Нека се
Господ. „Па ипак, Јакова сам волео, 3 а Иса- велича Господ по израелској земљи.’
ва сам мрзео, па сам његове горе претворио 6 Син поштује оца и слуга свог господара.
у пустош, а његово наследство у пребива- Ако сам ја отац, зашто ме не поштујете? Ако
лиште пустињских шакала. сам ја Велики Господар, зашто ме се не бо-
јите? Господ над војскама говори вама,
свештеници, који презирете моје име.
*1,1 „Малахија” значи „мој гласник”.
455 МАЛАХИЈА 1,7 - 3,3
А ви кажете: ‘Како ми то презиремо твоје обузимао. 6 Закон истине био је у устима
име?’ његовим и неправда се није нашла на усна-
7 Тако што на мој олтар приносите нечист ма његовим. У миру и честитости ходио је са
хлеб. мном и многе је од преступа одвратио. 7 Јер
И још кажете: ‘Чиме смо те то онечистили?’ свештеникове усне треба да чувају знање, и
Тиме што говорите: ‘Господњи сто заслу- закон се тражи из уста његових, јер је он
жује презир.’ 8 И кад на жртву приносите гласник Господа над војскама.
слепу животињу, кажете: ‘Није то ништа ло- 8 Али ви сте скренули с пута. Због вас се
ше.’ И кад приносите хрому или болесну жи- многи спотичу о закон. Обезвредили сте Ле-
вотињу, кажете: ‘Није то ништа лоше.’ вијев савез”, каже Господ над војскама. 9
‘Донеси је свом намеснику! Да ли ћеш му „Зато ћу и ја вас учинити презренима и по-
угодити, и да ли ће те љубазно примити?’, ниженима пред целим народом, јер се нисте
каже Господ над војскама. држали мојих путева, него сте пристрасно
9 ‘Сада, молим вас, умилостивите Божје примењивали закон.”
лице да нам се смилује. Ваше су руке за то 10 „Зар немамо сви једног оца? Зар нас ни-
криве. Да ли ће он икога од вас љубазно је један Бог створио? Зашто смо онда невер-
примити?’, каже Господ над војскама. ни једни другима, скрнавећи савез наших
10 ‘Ко би од вас бадава врата затворио? праочева? 11 Јуда поступа неверно, и гадос-
Без накнаде ни ватру не палите на мом ол- ти се чине у Израелу и Јерусалиму; јер Јуда
тару. Нисте ми мили’, каже Господ над вој- скрнави Господњу светост, коју он воли, и за
скама, ‘и жртвени дар из ваше руке није ми невесту узима кћер туђег бога. 12 Господ ће
мио. из Јаковљевих шатора истребити свакога ко
11 Јер од сунчевог изласка па до његовог тако чини, онога ко је будан и онога ко од-
заласка моје ће име бити велико међу наро- говара, и онога ко приноси жртвени дар Гос-
дима, и на сваком месту приносиће се кад и поду над војскама.”
дар мом имену - чист дар. Јер ће моје име 13 „Још и ово чините: због вас је олтар
бити велико међу народима’, каже Господ Господњи прекривен сузама, плачем и узда-
над војскама. сима. Зато више не гледам на жртвени дар
12 ‘А ви ме обешчашћујете говорећи: ‘Гос- нити ми је мило да примим нешто из ваше
подњи сто је нечист, презир заслужују жр- руке. 14 А ви кажете: ‘Зашто?’ Зато што је
тве које су на њему, храна која је на њему.’ Господ сведок између тебе и жене твоје мла-
13 Ви кажете: ‘Каква мука!’ и презирете то’, дости којој си неверан, иако ти је брачни
каже Господ над војскама. ‘И доносите оте- друг и жена с којом си у савезу. 15 Има оних
то, хромо и болесно - то доносите на дар. који тако не чине, јер још увек имају Божји
Могу ли то са задовољством примити из ва- Дух. Шта они траже? Семе Божје. А ви чувај-
ше руке?’, каже Господ. те свој дух и жени своје младости не будите
14 ‘Нека је проклет онај ко је лукав, ко у неверни! 16 Јер ја мрзим отпуштање жена”,
свом стаду има здраво мушко, а заветује се каже Господ, Израелов Бог, „и онога ко на-
и жртвује Господу животињу с маном. Јер сиљем покрива своје хаљине”, каже Господ
сам ја велики Цар’, каже Господ над војска- над војскама. „А ви чувајте свој дух, и не бу-
ма, ‘и моје име уливаће страх народима’.” дите неверни!
17 Господу досађујете својим речима, а ка-
2 „А сада, ова је заповест за вас, свештени- жете: ‘Како му то досађујемо?’ Тако што го-
ци. 2 Ако не послушате и не узмете то к срцу ворите: ‘Сви који зло чине добри су у Гос-
и не дате славу мом имену”, каже Господ над подњим очима и такви су му мили’ или: ‘Где
војскама, „послаћу на вас проклетство и је Бог правде?’ ”
проклећу ваше благослове. Да, већ сам их
проклео јер то не узимате к срцу. 3 „Ево, шаљем свог гласника, и он ће раш-
3 Ево, уништићу вам семе посејано, и ба- чистити пут преда мном. И изненада ће доћи
цићу вам балегу у лице, балегу празника ва- у свој храм Господ кога тражите, и гласник
ших, и бићете бачени на гомилу балеге. 4 И савеза коме се радујете. Ево, сигурно ће до-
знаћете да сам вам ја послао ту заповест, да ћи”, каже Господ над војскама.
би мој савез с Левијем остао”, каже Господ 2 „Али ко ће поднети дан његовог доласка
над војскама. и ко ће опстати кад се он појави? Јер ће он
5 „Мој савез је био с њим, савез живота и бити као ливчев огањ и као цеђ оних који
мира, што сам му подарио да би ме се бојао. беле рубље. 3 Он ће сести као онај који топи
И он ме се бојао, због мог имена страх га је и чисти сребро и очистиће Левијеве синове.
МАЛАХИЈА 3,4 - 4,6 456
Прочистиће их као злато и као сребро, и они ћете видети разлику између праведног и
ће приносити Господу жртвени дар у пра- злог, између оног ко служи Богу и оног ко му
ведности. 4 И Господу ће бити угодан жртве- не служи.”
ни дар Јуде и Јерусалима, као давних дана и
пређашњих година.” 4 „Јер гле, долази дан који гори као пећ, и
5 „Доћи ћу да вам судим и бићу брз сведок сви охоли и сви који зло чине постаће као
против врачара и против прељубника и про- стрњика. И прождреће их дан који долази”,
тив оних који се лажно заклињу и против каже Господ над војскама, „и неће им оста-
оних који најамнику закидају плату, који не- вити ни корена ни гране. 2 А вама који се
правду чине удовици и сирочету, и против бојите мог имена грануће сунце праведности
оних који ускраћују права странцу, а мене се што носи оздрављење на својим крилима.
не боје”, каже Господ над војскама. Изаћи ћете и скакаћете као угојена телад.
6 „Јер сам ја Господ, ја се не мењам, а ви 3 И згазићете зле, јер ће они бити као прах
сте синови Јаковљеви - зато вас није нес- под вашим ногама оног дана кад учиним оно
тало. 7 Од времена праочева својих одсту- што сам наумио”, каже Господ над војскама.
пате од мојих прописа и не држите их се. 4 „Сетите се закона Мојсија, слуге мога,
Вратите се мени, и ја ћу се вратити вама!”, који сам му дао на Хориву за цео Израел -
каже Господ над војскама. свих прописа и закона.
А ви кажете: „Како да се вратимо?” 5 Ево, ја вам шаљем пророка Илију пре
8 „Зар ће човек земаљски поткрадати Бо- него што дође велики и застрашујући Гос-
га? А ви мене поткрадате.” подњи дан. 6 Он ће обратити срце очева ка
И још кажете: „У чему те то поткрадамо?” синовима и срце синова обратиће ка очеви-
„У десецима и у прилозима. 9 Проклет- ма, да не дођем и не ударим земљу униште-
ством ме проклињете и поткрадате ме, ви, њем.”
цео народ. 10 Донесите све десетке у скла-
диште, да буде хране у мом дому, и окушајте
ме у томе”, каже Господ над војскама, „зар
вам нећу отворити бране на небесима и из-
лити на вас благослов док не буде доста!”
11 „Одстранићу ради вас штеточине, и не-
ће вам уништавати плодове земље, нити ће
вам лоза у пољу бити без рода”, каже Господ
над војскама.
12 „Сви ће вас народи звати срећнима, јер
ви ћете постати земља радости”, каже Гос-
под над војскама.
13 „Тешке су биле ваше речи против ме-
не”, каже Господ.
А ви кажете: „Шта смо ми то један другоме
говорили против тебе?”
14 „Рекли сте: ‘Узалудно је служити Богу.
Каква је корист од тога што извршавамо оно
што смо му дужни и што ходимо жалосни
пред Господом над војскама? 15 Сада охоле
називамо срећнима. И напредују они који
зло чине. Искушавају Бога и пролазе некаж-
њено’.”
16 У то су време они који се боје Господа
разговарали један с другим, сваки са својим
ближњим, и Господ је пазио и слушао. И
пред њим је почела да се пише књига сећа-
ња за оне који се боје Господа и који раз-
мишљају о његовом имену. 17 „Они ће бити
моји”, каже Господ над војскама, „оног дана
кад их учиним својим драгоценим власниш-
твом. И бићу милостив као што је човек ми-
лостив свом сину који му служи. 18 И опет
ПСАЛМИ*
Писци: Давид и други
Писање завршено: око 460. пре н. е.
говоре за душу моју: „Нема за њега спасења
1 Срећан је човек који по савету злих не од Бога.” 3 Али ти си, Господе, штит мој, сла-
поступа, на путу грешника не стоји, и у ва моја, онај који подиже главу моју. 4 Из
друштву подругљиваца не седи, 2 него ужи- свег гласа призваћу Господа, и он ће ме ус-
ва у закону Господњем, и дан и ноћ пажљи- лишити са свете горе своје. 5 Ја ћу лећи и
во чита закон његов. 3 Он је као дрво поса- заспати, а онда ћу се пробудити, јер је Гос-
ђено крај вода које теку, које плод свој до- под мој ослонац. 6 Неће ме уплашити десет
носи у своје време, којем лишће не вене, и хиљада људи који су ме са свих страна опко-
све што ради биће успешно. 4 Није тако са лили. 7 Устани, Господе! Спаси ме, Боже
злима, они су као плева коју ветар разноси. мој! Удари у вилицу све непријатеље моје.
5 Зато се зли неће одржати на суду, ни Разбиј зубе злима. 8 Спасење долази од Го-
грешници на збору праведника. 6 Јер Господ спода. Благослов твој почива на народу тво-
познаје пут праведника, а пут злих ће про- ме.
пасти.
Управитељу, за извођење на жичаним
2 3ашто су се народи ускомешали и пле- инструментима. Давидова песма.
мена размишљају о испразним стварима? 2
Цареви се земаљски подижу и владари као 4 Кад те призовем, услиши ме, Боже мој
праведни. У тескоби мојој избави ме! Смилуј
један устају против Господа и против њего-
ми се и чуј молитву моју! 2 ‘Синови људски,
вог помазаника, 3 и говоре: „Раскинимо око-
докле ће се слава моја понижавати? Докле
ве њихове и збацимо са себе ужа њихова!” 4
ћете испразне ствари волети? Докле ћете
Онај који седи на небесима смејаће се, сам
лаж тражити?’ 3 Знајте да ће Господу посе-
Господ ругаће им се. 5 Тада ће им се обра-
бан бити онај ко му је веран; чуће Господ
тити у гневу своме, и у жестини срџбе своје
кад га призовем. 4 Ако се и узнемирите, не-
створиће им пометњу, 6 говорећи: „Ја сам
мојте грешити. Задржите речи у срцу своме,
поставио цара свога на Сиону, на светој гори
на постељи својој, и ћутите. 5 Принесите
својој.” 7 Објавићу одредбу Господњу, а он
жртве праведне и уздајте се у Господа. 6
ми је рекао: „Ти си мој син, ја сам ти данас
Многи говоре: „Ко ће нам показати оно што
постао отац. 8 Тражи од мене, и даћу ти на-
је добро?” Господе, подигни на нас светлост
роде у наследство и крајеве земаљске у по-
лица свога. 7 Ти ћеш срцу моме радост дати,
сед. 9 Разбићеш их гвозденим жезлом, као
већу него што је они имају кад им обилује
посуду грнчарску смрвићеш их.” 10 И зато,
пшеница и младо вино. 8 У миру ћу лећи и
цареви, поступите разборито! Прихватите
спавати, јер ми ти, Господе, дајеш да живим
укор, судије земаљске! 11 Служите Господу
у спокоју.
са страхом и радујте се с дрхтањем. 12 Поз-
дравите сина, да се Бог не разгневи и да вас
Управитељу. Давидова песма.
пропаст с пута не уклони, јер гнев његов ла-
ко плане. Срећни су сви којима је Он уто-
чиште.
5 О Господе, пригни ухо речима мојим; чуј
уздисање моје. 2 Слушај вапај мој, Цару мој
и Боже мој, јер се теби молим. 3 Господе,
Песма коју је Давид саставио када је бежао пред
јутром чуј глас мој; јутром ти се обраћам и
својим сином Авесаломом.
будно чекам. 4 Јер ти ниси Бог који у злу
3 О Господе, зашто је толико противника ужива; зли код тебе ни за кратко места не
налази. 5 Хвалисавци не могу стајати пред
мојих? Зашто многи устају на мене? 2 Многи
очима твојим. Ти мрзиш све који зло чине; 6
*Наслов Назив „Псалми” значи „хвалоспеви”. уништићеш оне који лаж говоре. Човек који
ПСАЛМИ 5,7 - 9,5 458
крв пролива и превару чини мрзак је Госпо- јих, пробуди се ради мене, јер си заповедио
ду. 7 А ја ћу због велике доброте твоје доћи да се правда изврши. 7 Нека те многи наро-
у дом твој, у страху пред тобом поклонићу се ди окруже, изађи на висину и на њих крени.
према светоме храму твоме. 8 Господе, води 8 Господ ће изрећи пресуду свим народима.
ме у праведности својој и сачувај од непри- Суди ми, Господе, према праведности мојој и
јатеља мојих, пут свој поравнај преда мном. према безазлености мојој. 9 Молим те, нека
9 Јер у устима њиховим нема ничег поузда- се прекине злоћа опаких људи, А праведни-
ног, изнутра су пуни зла. Грло им је гроб от- ка ти утврди; праведни Бог испитује срце и
ворен, ласкавим се језиком служе. 10 Бог ће бубреге.* 10 Штит је мој код Бога, Спасите-
их заиста сматрати кривима, пропашће они ља оних који су честитог срца. 11 Бог је пра-
због намера својих. Због мноштва преступа ведан Судија, сваки дан Бог са жестином зло
својих биће расејани, јер су се против тебе осуђује. 12 Ако се ко од зла не одврати, он
побунили. 11 Али радоваће се сви којима си ће наоштрити мач свој, натегнуће лук свој и
ти уточиште; довека ће радосно клицати. Ти припремити га да стреле одапиње. 13 При-
ћеш их заклонити; веселиће се они који воле премиће оружје смртоносно, своје ће стреле
име твоје. 12 Јер ћеш ти, Господе, благосло- у пламене стреле претворити. 14 Гле, онај
вити праведнике, као штитом великим за- који је затруднео пакошћу, зачео је зло и ро-
клонићеш их наклоношћу својом. диће лаж. 15 Јаму је ископао и продубио,
али пашће у јаму коју је направио. 16 Зло ће
Управитељу, за извођење на жичаним се његово вратити њему на главу, и њему на
инструментима на нижој октави. Давидова песма. теме пашће насиље његово. 17 Хвалићу Гос-
6 О Господе, немој ме укоравати у гневу
пода због праведности његове, и песмом ћу
славити име Свевишњег Господа.
своме, немој ме кажњавати у љутњи својој.
2 Смилуј ми се, Господе, јер сам изнемогао. Управитељу певачком. Давидова песма.
Излечи ме, Господе, јер су немира пуне кос-
ти моје. 3 Душа је моја препуна немира, а
ти, Господе, докле ћеш чекати? 4 Дођи, Гос-
8 О Господе, Господе наш, како је славно
име твоје по свој земљи, о величанству тво-
поде, избави душу моју, спаси ме због љуба- ме говори се над небесима! 2 Из уста деце и
ви своје. 5 Јер мртви тебе не спомињу, Ко ће одојчади показао си силу своју, због против-
те у гробу хвалити? 6 Изнемогао сам од уз- ника својих, како би зауставио непријатеља
дисања; сву ноћ сузама постељу своју ква- и осветника. 3 Када гледам небеса твоја, де-
сим, и натапам лежај свој. 7 Од туге је око ло прста твојих, месец и звезде које си начи-
моје ослабило, оронуло је због свих непри- нио, 4 шта је смртни човек да на њега мис-
јатеља мојих. 8 Одлазите од мене сви који лиш, човек земаљски да се о њему бринеш?
зло чините, јер ће Господ чути јецаје моје. 9 5 Учинио си га мало мањим од оних што су
Господ ће чути кад га за милост молим; Гос- богу слични,* славом и чашћу си га круни-
под ће примити молитву моју. 10 Сви ће се сао. 6 Дао си му да влада над делима руку
непријатељи моји много постидети и узне- твојих, све си ставио под ноге његове: 7 сву
мирити, одступиће, сместа ће се постидети. ситну стоку и говеда, животиње пољске. 8
Давидова нарицаљка коју је испевао Госпо- Птице небеске и рибе морске, све што плива
ду због речи Хуса из Венијаминовог племе- путевима морским. 9 О Господе, Господе
на. наш, како је величанствено име твоје по свој
је. Спаси ме од свих који ме прогоне и изба- Управитељу певачком. Давидова песма.
ви ме, 2 да нико не растргне душу моју као
лав што раздире, зграбивши ме кад нема ко 9 Хвалићу те, Господе, свим срцем својим;
да ме избави. 3 Господе, Боже мој, ако сам у објављиваћу сва чудесна дела твоја. 2 Радо-
нечем погрешио, ако има неправде на рука- ваћу се и веселити, и песмом ћу хвалити име
ма мојим, 4 ако сам ономе ко ме награђује твоје, Свевишњи. 3 Кад устукну непријате-
злом узвратио, или ако сам опленио онога ко љи моји, посрнуће и изгинуће пред тобом. 4
ме безуспешно напада, 5 нека непријатељ Јер ти си подржао правду моју и парницу мо-
гони душу моју, нека ме сустигне, и живот ју, седео си на престолу и праведно судио. 5
мој у земљу сатре, нека славу моју у праши- Прекорио си народе, уништио зле. Име си
ну баци. 6 Устани, Господе, у гневу своме,
подигни се против јарости непријатеља мо- *7,9 Или: „најдубља осећања”. 8,5 Или: „од
анђела”.
459 ПСАЛМИ 9,6 -12,8
њихово избрисао за сва времена, заувек, 6 Окренуо је лице своје. Неће он то никад ви-
Твоји су непријатељи за свагда опустошени, дети.” 12 Устани, Господе. Боже, подигни
а и градови које си из корена ишчупао. Нес- руку своју. Не заборави оне који су у нево-
таће и спомена на непријатеље. 7 Али Гос- љи. 13 Зашто зао човек презире Бога? У ср-
под ће владати довека, утврдиће престо свој цу своме говори: „Бог не мари.” 14 Јер ти ви-
за суд. 8 Он ће судити свету у праведности, диш невољу и муку. Посматраш их, да би их
у правди ће народима судити. 9 Господ ће у руку своју узео. Теби се препушта несрећ-
потлаченом бити високо уточиште, високо ник, сироче. Ти си помоћник његов. 15 Сло-
уточиште у време невоље. 10 Они који знају ми руку оном ко је зао и покварен. Кажњавај
име твоје, уздаће се у тебе, јер ти, Господе, га за злоћу његову све док је више не буде.
нипошто нећеш оставити оне који те траже. 16 Господ је цар довека, у сву вечност. Нес-
11 Песмом хвалите Господа, који пребива на тали су народи са земље његове. 17 Госпо-
Сиону, објавите међу народима дела њего- де, ти ћеш чути молбе кротких. Припреми-
ва. 12 Јер кад буде судио за крв проливену, ћеш срце њихово. Пригнућеш ухо своје, 18
сетиће се невољника, сигурно неће забора- да даш правду сирочету и потлаченом, да
вити јаук њихов. 13 Смилуј ми се, Господе, нико више не дрхти пред човеком смртним.
погледај невољу моју због оних који ме мр-
зе, ти који ме избављаш од врата смрти, 14 Управитељу. Давидов псалам.
да бих објављивао сва хвале вредна дела
твоја на вратима кћери сионске, да бих се 11 Господ је уточиште моје. Како смете
радовао због спасења које дајеш. 15 Народи рећи души мојој: „Одлети у гору као птица!
су пали у јаму коју су сами ископали, у мре- 2 Јер, гле, зли натежу лук, за тетиву запињу
жу коју су поставили ухватила се нога њихо- стрелу своју, да из мрака гађају оне који су
ва. 16 Господ је познат по пресуди коју је честитог срца. 3 Кад се темељи правде ру-
извршио. Онај ко је зао, делима руку својих ше, шта да учини праведник?” 4 Господ је у
у замку се хвата. 17 У гроб ће зли отићи, и светом храму своме. На небесима је престо
сви народи који Бога заборављају. 18 Јер Господњи. Очи његове посматрају, поглед
сиромах неће заувек заборављен бити, нити његов испитује синове људске. 5 Господ ис-
ће нада кротких икада пропасти. 19 Устани, питује и праведнога и злога, а онога ко воли
Господе! Не дај да се смртни човек покаже насиље, силно мрзи душа његова. 6 Пустиће
моћнијим. Нека се суди народима пред ли- на зле кишу замки, ватре и сумпора, и врућ
цем твојим. 20 Господе, испуни их страхом, ветар, као чашу коју ће морати испити. 7 Јер
да би народи знали да су само смртници. Господ је праведан, он воли праведна дела.
Честити ће гледати лице његово.
10 Зашто, о Господе, стојиш далеко? Заш- Управитељу, за извођење на нижој октави.
то се скриваш кад нас невоља притишће? 2
Давидова песма.
Зли у охолости својој прогоне невољнике, и
хватају их у сплетке које смишљају. 3 Јер се
зли хвали себичним жељама душе своје, и
12 Спаси ме, Господе, јер нема више
верног човека, јер је нестало верних међу
онај ко неправедан добитак стиче благоси- синовима људским. 2 Неистину говоре један
ља самог себе; презире Господа. 4 Зли у другоме, ласкавим уснама говоре и срцем
надмености својој не тражи Бога, све су за- дволичним. 3 Господ ће истребити све усне
мисли његове: „Нема Бога.” 5 Путеви су ње- ласкаве, језик који охоло говори, 4 оне што
гови увек криви. Закони су твоји за њега не- говоре: „На језику смо јачи. Уснама својим
достижни, и на све своје непријатеље он с говоримо шта год желимо. Ко ће над нама
презиром гледа. 6 У срцу своме говори: „Не- господарити?” 5 „Зато што зли пљачкају не-
ћу посрнути, из нараштаја у нараштај нево- вољнике, зато што уздишу убоги, сада ћу ус-
ља ме неће снаћи.” 7 Уста су му пуна клетви, тати”, каже Господ. „Избавићу их од оних ко-
преваре и насиља. Под његовим су језиком ји их презиру.” 6 Речи су Господње чисте ре-
невоља и зло. 8 Близу насеља у заседи седи, чи, као сребро прочишћено у топионичкој
из потаје убија недужнога. Очи његове нес- пећи у земљи, седам пута прочишћено. 7
рећника вребају. 9 Из потаје вреба као лав Господе, ти ћеш их чувати; свакога од њих
из скровишта свога. Вреба да зграби невољ- довека ћеш штитити од овог злог нараштаја.
ника. Хвата га и у мрежу своју повлачи. 10 8 Зли иду уоколо, јер се подлост велича ме-
Сатрвен је невољник, сломљен је; читава ђу синовима људским.
војска клонулих пада у јаке канџе злога. 11
У срцу своме он говори: „Бог је заборавио.
ПСАЛМИ 13,1 - 17,15 460
Управитељу. Давидова песма. њихова нећу носити. 5 Господ је део нас-
13 Докле ћеш ме, Господе, заборављати?
ледства мога и чаше моје. Ти чврсто држиш
наследство моје. 6 Дивно је оно што си ми у
Зар заувек? Докле ћеш од мене окретати ли- наследство дао. Посед је мој заиста леп. 7
це своје? 2 Докле ћу се борити у души сво- Благосиљаћу Господа, који ме саветује.
јој, по цео дан носити тугу у срцу своме? До- Ноћу ме опомињу бубрези* моји. 8 Господа
кле ће се нада мном непријатељ мој уздиза- увек имам пред собом. Он ми је с десне
ти? 3 Погледај ме, услиши ме, о Господе, Бо- стране, нећу посрнути. 9 Зато се радује срце
же мој. Нек засијају очи моје, да не заспим моје и весели душа моја. Тело ће моје спо-
смртним сном, 4 Да не каже непријатељ мој: којно почивати. 10 Јер нећеш душу моју ос-
„Победио сам га!” Да се не радују противни- тавити у гробу. Нећеш дозволити да слуга
ци моји што посрћем. 5 Али ја се у твоју ми- твој верни јаму види. 11 Даћеш ми да упоз-
лост уздам; нека се моје срце радује због нам пут живота. Обиље је радости пред ли-
спасења које дајеш. 6 Певаћу Господу јер је цем твојим, вечна је срећа у десници твојој.
добар према мени.
Давидова молитва
Управитељу. Давидов псалам.
45 Из срца мога навире реч добра. Гово- Господ над војскама, Бог Јаковљев је високо
уточиште наше. 8 Дођите, гледајте дела
рим: „Дело моје говори о цару.” Нека језик Господња, запањујуће ствари које чини на
мој буде писаљка вештог писара. 2 Лепши земљи. 9 Прекида ратове до краја земље.
си од синова људских. Милина се разлива по Лук пребија, копље ломи, кола ватром спа-
уснама твојим. Зато те Бог благосиља дове- љује. 10 „Покорите се и знајте да сам ја Бог.
ка. 3 Припаши мач уз бок свој, јуначе, славу Узвисићу се међу народима, узвисићу се на
и величанство своје. 4 И у величанству сво- земљи.” 11 С нама је Господ над војскама,
ме успешно изврши задатак свој, јаши засту- Бог Јаковљев је високо уточиште наше.
пајући истину, понизност и праведност, и
десница ће те твоја поучити застрашујућим Управитељу. Псалам Корејевих синова.
делима. 5 Твоје су стреле оштре - под тобом
народи падају - оне ће прострелити срце ца- 47 Запљескајте рукама, сви народи. По-
ревих непријатеља. 6 Бог је твој престо до- беднички кличите Богу покликом радосним.
века, у сву вечност. Жезло твог царовања 2 Јер Господ, Свевишњи, страх улива, ве-
жезло је честитости. 7 Ти волиш праведност лики је Цар над целом земљом. 3 Он ће нам
и мрзиш зло. Зато те је Боже, твој Бог, пома- народе покорити, и племена под ноге наше.
зао уљем радости више него другове твоје. 4 Изабраће нам наследство наше, понос
Јакова, кога је волео. 5 Бог је узашао уз ра-
*44,14 Дословно: „Учинио си нас пословицом (из- досно клицање, Господ уз звук рога. 6 Пес-
реком)”. мом хвалите Бога, песмом га хвалите. Пес-
471 ПСАЛМИ 47,7 - 50,16
мом хвалите Цара нашега, песмом га хвали- да и мудри умиру, и безумни и неразумни ги-
те. 7 Јер Бог је Цар целе земље; песмом га ну, и другима остављају иметак свој. 11 Хте-
хвалите, поступајући разборито. 8 Бог је по- ли би да им куће довека трају, шатори њи-
чео царовати над народима. Бог је сео на хови из нараштаја у нараштај своје земљиш-
свој свети престо. 9 Окупљају се великаши не поседе називају својим именом. 12 Али
народа с народом Бога Аврамовог. Јер Божји човек земаљски, макар и угледан био, не мо-
су штитови земаљски. Веома високо он се же потрајати, заиста је попут животиња које
уздигао. гину. 13 То је пут оних који су пуни безум-
ља, и оних што их следе и уживају у охолим
Песма Корејевих синова речима њиховим. 14 Попут оваца за смрт су
48 Велик је Господ и достојан велике хва-
одређени, смрт ће им пастир бити. Ујутру ће
честити владати над њима. А лик ће њихов
ле, у граду Бога нашега, на светој гори сво- нестати, сви ће они у гроб отићи, а не у пре-
јој. 2 Лепа због узвишености своје, радост бивалиште узвишено. 15 Али Бог ће откупи-
целој земљи, гора је Сион на крајњем севе- ти душу моју из руку гроба, Он ће ме прими-
ру, град Великога Цара. 3 У његовим утврђе- ти. 16 Нека те не плаши што се неко богати,
ним дворима Бог се показао као високо уто- што расте слава куће његове, 17 јер кад ум-
чиште. 4 Јер, гле, цареви су се састали пре- ре, не може ништа са собом понети, и слава
ма договору, и сви су прошли. 5 Они су то његова с њим не силази. 18 Јер је за живота
видели и запањили су се. Смели су се и у свога благосиљао душу своју. (Људи ће те
паници побегли. 6 Тамо их је обузело дрх- хвалити јер себи чиниш добро.) 19 Али душа
тање, болови као кад жена рађа. 7 Ветром његова на крају заврши тамо где и нараштај
источним разбио си бродове тарсиске. 8 Оно праочева његових. Никада више светлост
што смо чули то смо и видели, у граду Гос- видети неће. 20 Човек земаљски, ако разума
пода над војскама, у граду Бога нашега. Бог нема, макар и угледан био, заиста је попут
ће га утврдити да стоји довека. 9 Размиш- животиња које гину.
љамо о доброти твојој, Боже, усред храма
твога. 10 Име твоје, Боже, и хвала твоја до- Асафова песма.
пиру до крајева све земље. Десница твоја
пуна је праведности. 11 Нека се радује гора 50 Моћни Бог, Бог Господ, говори, и дози-
Сион, нека се веселе градови Јудини, због ва земљу. Од изласка до заласка сунца. 2
закона твојих. 12 Пођите око Сиона и оби- Бог је засјао са Сиона, савршенства лепоте.
ђите га, избројте куле његове. 13 Добро по- 3 Бог наш долази и нипошто неће ћутати.
гледајте бедеме његове. Прегледајте утвр- Пред њим је ватра која прождире, и свуда
ђене дворе његове, да бисте о томе причали око њега олуја бесни. 4 Небеса на висини и
будућем нараштају. 14 Јер је тај Бог наш Бог земљу он дозива, да изврши пресуду над на-
довека, у сву вечност. Он ће нас све до смр- родом својим: 5 „Сакупите к мени оне који
ти водити. су ми верни, оне који су над жртвом склопи-
ли савез мој.” 6 Небеса објављују правед-
Управитељу. Псалам Корејевих синова. Песма. ност његову, јер Бог је Судија. 7 „Слушај, на-
49 Чујте ово, сви народи. Пригните ухо, роде мој, ја ћу говорити, Израеле, против те-
бе ћу сведочити. Ја сам Бог, Бог твој. 8 Не
сви становници овога времена, 2 Синови зе- укоравам те због жртава твојих, нити због
маљски и синови човечији, богати и сиро- жртава паљеница твојих које су стално пре-
машни заједно. 3 Уста ће моја говорити оно да мном. 9 Нећу узети бика из дома твога,
што је мудро, и срце ће моје дубоко размиш- нити јараца из торова твојих. 10 Јер су моје
љати о оном што је разборито. 4 Ка надах- све животиње шумске, звери по горама на
нутој изреци пригнућу ухо своје, уз харфу ћу хиљаде. 11 Познајем свако крилато створе-
разложити загонетку своју. 5 Зашто да се ње по горама, моја су мноштва пољских жи-
бојим у зле дане, кад ме опколи преступ вотиња. 12 Кад бих био гладан, не бих теби
оних који ме газе? 6 Оних који се у свој име- рекао, јер је моја земља и све што је на њој.
так уздају, и који се хвале великим богат- 13 Зар ћу јести месо јаких бикова, и крв ја-
ством својим, 7 нико ни на који начин не мо- раца пити? 14 Принеси захвалу као жртву
же брата откупити, нити за њега Богу откуп Богу, испуни свевишњем завете своје. 15
дати 8 (откупнина за душу њихову толико је Призови ме у дан невоље. Избавићу те, а ти
велика да довека остаје неплаћена), 9 па да ћеш ме славити.” 16 Али зломе Бог ће рећи:
заувек живи и не види гроба. 10 Јер он види „Одакле ти право да набрајаш прописе моје,
ПСАЛМИ 50,17 - 54,7 472
и да савез мој спомињеш? 17 Ти мрзиш по- Управитељу. Давидов псалам, кад је дошао Доик
уку, и речи моје за леђа бацаш. 18 Кад ло- Едомац и јавио Саулу да је Давид дошао у
пова видиш, радо се с њим здружујеш, удру- Ахимелехову кућу.
жио си се с прељубницима. 19 Уста си своја
пустио да зло говоре, и језиком својим пре-
52 Зашто се злом хвалиш, силниче? Доб-
рота Божја траје по цео дан. 2 Невоље сми-
варе кујеш. 20 Седиш с другима и говориш
шља језик твој, попут бритве је наоштрен, и
против брата свога, лоше говориш о сину
превару чини. 3 Више волиш зло него добро,
мајке своје. 21 Све си то чинио, а ја сам ћу-
лаж више него реч праведну. 4 Волиш све
тао. Мислио си да ћу бити као ти. Укорићу те
речи рушилачке, језиче преварни. 5 Бог ће
и све ћу то изнети пред очи твоје. 22 Схва-
те заувек срушити, обориће те и ишчупаће
тите то, молим вас, ви који Бога заборавља-
те из шатора твога, искорениће те из земље
те, да вас не растргнем, јер неће бити нико-
живих. 6 Праведници ће то гледати и упла-
га да вас избави. 23 Ко ми захвалу приноси
шиће се, смејаће му се. 7 Такав човек не
као жртву своју, тај ме слави; ко се држи
сматра Бога тврђавом својом, већ се узда у
правог пута, њему ћу дати да види спасење
велико богатство своје, и заклон налази у
од Бога.”
злу које чини. 8 А ја ћу бити као маслина
Управитељу. Давидова песма. Кад је пророк Натан
што се зелени у дому Божјем. Уздам се у ми-
дошао код Давида након што је Давид легао с лост Божју довека, у сву вечност. 9 Хвалићу
Витсавејом. те довека због дела која си учинио, уздаћу
се у име твоје, јер је то добро, пред онима
51 Смилуј ми се, Боже, по милости својој. који су ти верни.
По великом милосрђу своме избриши прес-
тупе моје. 2 Потпуно ме опери од преступа 53 Безумник говори у срцу своме: „Нема
мога, и очисти ме од греха мога. 3 јер ја Господа.” Зло чине, одвратна дела чине у
знам преступе своје, и грех је мој стално неправедности својој; нема никог ко добро
преда мном. 4 Теби, теби сам згрешио, учи- чини. 2 Господ Бог с неба гледа синове људ-
нио сам оно што је зло у очима твојим, а ти ске, да види има ли кога да је разуман, тра-
си праведан када говориш, и чист када су- жи ли ко њега. 3 Сви су застранили, сви су
диш. 5 Гле, грешан сам рођен, у греху ме је се покварили, нема никог ко добро чини, не-
зачела мајка моја. 6 Ти си срећан кад је ис- ма ниједног. 4 Зар нико од оних што зло чи-
тина дубоко у мени. Дај ми да дубоко у себи не ништа научио није, они који народ мој
спознам праву мудрост. 7 Од греха ме исо- као хлеб прождиру? Господа не призивају. 5
пом очисти, да будем чист, опери ме, да од Тада их је велики страх обузео, тамо где
снега будем бељи. 8 Дај ми да чујем радост страха није било. Јер ће Бог расути кости
и весеље, да се обрадују кости које си сло- свих оних који против тебе логор свој поди-
мио. 9 Одврати лице своје од греха мојих, жу. Ти ћеш их сигурно посрамити, јер их је
избриши све преступе моје. 10 Створи у Господ одбацио. 6 О, кад би са Сиона вели-
мени, Боже, чисто срце, и стави у мене дух чанствено спасење дошло Израелу! Кад Гос-
нов, дух постојан. 11 Немој ме одбацити од под врати заробљени народ свој, веселиће
лица свога, и Свети Дух свој немој узети од се Јаков, радоваће се Израел.
мене. 12 Врати ми радост спасења свога, и
пробуди у мени жељу да вршим вољу твоју. Давидов псалам. Кад су људи из Зифа дошли и
13 Поучићу преступнике путевима твојим, рекли Саулу: „Зар се Давид не крије код нас?”
да се грешници теби врате. 14 Избави ме од
кривице за крв, Боже, Боже спасења мога, 54 Именом својим спаси ме, Боже, и си-
да би језик мој радосно објављивао правед- лом својом брани ме на суду. 2 Чуј молитву
ност твоју. 15 Господе, отвори усне моје, да моју, Боже, пригни ухо речима уста мојих. 3
би уста моја објављивала хвалу твоју. 16 Да Јер су се туђинци подигли на мене, и насил-
си жртву хтео, ја бих ти је принео, али за ници који траже душу моју. Немају они Бога
жртве паљенице ти не мариш. 17 Жртва пред собом. 4 Гле, Бог је помоћник мој, Гос-
мила Богу је дух понизан. Срце сломљено и под је с онима који подржавају душу моју. 5
скрхано, Боже, ти не презиреш. 18 У милос- Он ће вратити зло непријатељима мојим. У
ти својој чини добро Сиону; подигни зидове истини својој сатри их. 6 Ја ћу ти спремно
јерусалимске. 19 Тада ће ти бити миле жр- принети жртву. Хвалићу, Господе, име твоје,
тве праведности, жртве паљенице, целе жр- јер је то добро. 7 Јер ме је из сваке невоље
тве. Тада ће се на олтару твоме јунци прино- он избавио, и око је моје ликовало над не-
сити. пријатељима мојим.
473 ПСАЛМИ 55,1 - 58,4
динству с Богом, хвалићу реч његову. У Бога
55 Пригни ухо, Боже, молитви мојој, не- се уздам, нећу се бојати. Шта ми може смрт-
мој се крити кад те за милост молим. 2 Са- ни човек? 5 Цео дан раде против мене, све
слушај ме и услиши ме. Тумарам узнемирен су помисли њихове мени на зло. 6 Нападају
од бриге своје, немиру се одупрети не могу, ме, крију се, прате кораке моје, док вребају
3 због гласа непријатеља, због притиска душу моју. 7 Због злоће њихове одбаци их.
злога. Јер зло бацају на мене, и у гневу сво- У гневу обори народе, Боже. 8 Ти бележиш
ме мржњу гаје према мени. 4 Срце је моје у дане прогонства мога. Сузе моје стављаш у
тешком болу, страхови су ме смртни спопа- мех свој. Зар нису оне у књизи твојој? 9 Ус-
ли. 5 Страх и дрхтање улазе у мене, језа ме тукнуће тада непријатељи моји, у дан кад те
обузима. 6 Говорим: „О, кад бих као голуб призовем; ја добро знам да је Бог са мном.
крила имао! Одлетео бих и починак нашао. 10 У јединству с Богом хвалићу реч његову,
7 Одлетео бих далеко, У пустињи бих се нас- у јединству с Господом хвалићу реч његову.
танио. 8 Појурио бих на место уточишта сво- 11 У Бога се уздам, нећу се бојати. Шта ми
га, пред јаким ветром, пред олујом.” 9 О Гос- може смртни човек? 12 Теби сам се, Боже,
поде, смети и раздели језик њихов, јер сам заветом обавезао. Теби ћу речи захвалности
видео насиље и свађу у граду. 10 Дању и принети. 13 Јер си душу моју од смрти изба-
ноћу по зидинама његовим круже, у њему су вио, ноге моје од спотицања, како бих слу-
зло и пропаст. 11 Невоље су у њему, с трга жио теби, Боже, у светлости живих.
његовог тлачење и превара не одлазе. 12
Јер није ми се ругао непријатељ мој, то бих Управитељу. „Не погуби.” Давидов псалам. Кад је
поднео. Није се на мене охоло подигао онај Давид због Саула побегао у пећину.
ко ме силно мрзи, од њега бих се сакрио. 13
Него ти, смртни човек мени једнак, пријатељ 57 Смилуј ми се, Боже, смилуј ми се, Јер
си ти уточиште души мојој. У сени крила тво-
мој и друг мој. 14 Уживали смо у пријатељ-
јих уточиште налазим док невоље не прођу.
ству блиском, у дом Божји с мноштвом смо
2 Призивам Бога Свевишњег, Бога који ће их
ишли. 15 Пропаст нека на њих дође! Нека
ради мене окончати. 3 Он ће послати помоћ
живи у гроб сиђу, јер док су боравили у ту-
са небеса и спашће ме. Збуниће онога који
ђини зло је било у њима. 16 А ја ћу Господа
тражи да ме прогута. Бог ће послати љубав
Бога призивати, и он ће ме спасти. 17 Увече,
своју и истину своју. 4 Душа је моја међу ла-
ујутру и у подне забринутост ме обузима и
вовима; морам да лежим међу онима који
јецам, а он чује глас мој. 18 Он ће откупити
прождиру друге, међу синовима људским,
душу моју и дати јој мир од борбе што се
којима су зуби копља и стреле, којима је је-
против мене води, јер читава се мноштва
зик оштар мач. 5 Узвиси се изнад небеса,
подижу на мене. 19 Бог ће их чути и одгово-
Боже, слава твоја нека буде над свом зем-
риће им - Он који седи на престолу од дав-
љом. 6 Мрежу су припремили корацима мо-
нина, онима који се не мењају, и који га се
јим, душа се моја погнула. Преда мном су ја-
не боје. 20 Он је подигао руке своје на оне
му ископали, сами су у њу упали. 7 Посто-
који су у миру с њим, оскрнавио је савез који
јано је срце моје, Боже, постојано је срце
је склопио. 21 Речи уста његових мекше су
моје. Певаћу ти и песмом ћу те хвалити. 8
од маслаца, али му је срце ратоборно. Речи
Прени се из сна, душо моја, прени се, жича-
су његове пријатније од уља, а заправо су
ни инструменту, прени се, харфо. Зору ћу
мачеви извучени. 22 Баци на Господа бреме
пробудити. 9 Господе, хвалићу те међу на-
своје, и он ће те подупрети. Неће никада да-
родима, и песмом ћу те хвалити међу пле-
ти да праведник посрне. 23 А ти ћеш их, Бо-
менима. 10 Јер је до небеса велика љубав
же, оборити у најдубљу јаму. Они који су за
твоја, и истина твоја све до облака. 11 Уз-
крв криви и варалице неће проживети ни по-
виси се изнад небеса, Боже, слава твоја нека
ловину дана својих. А ја ћу се у тебе уздати.
буде над свом земљом.
Давидов псалам. Кад су Филистеји ухватили
Давида у Гату. 58 Док ћутите, можете ли говорити о пра-
56 Смилуј ми се, Боже, јер човек смртни
ведности? Можете ли судити праведно, си-
нови људски? 2 Свим срцем велику неправду
тражи да ме прогута. По цео дан ратује про- чините на земљи, и припремате пут злу које
тив мене и тлачи ме. 2 Непријатељи моји по чине руке ваше. 3 Зли су изопачени од ут-
цео дан траже да ме прогутају, јер многи робе мајчине, лутају откако су се родили,
против мене охоло ратују. 3 Кад год ме лажи говоре. 4 Отров је њихов као отров
страх обузме, ја ћу се у тебе уздати. 4 У је-
ПСАЛМИ 58,5 - 62,4 474
змијски, глуви су као кобра која затвара ухо своје. 17 Снаго моја, песмом ћу те хвалити,
своје, 5 па не слуша глас оних који је чара- јер је Бог високо уточиште моје, Бог који ми
њем кроте, иако је вешт онај који је чинима милост показује.
кроти. 6 Разбиј им, Боже, зубе у устима њи-
ховим. Господе, разбиј чељусти младим ла- Давидов псалам. За поучавање. Кад се Давид бо-
вовима. 7 Нека се растопе и нестану као во- рио с војском Арам-Нахарајима и Арам-Сове, и кад
де које отичу; нека он натегне лук за стреле се Јоав вратио и побио дванаест хиљада Едомаца
у Сланој долини.
своје док се они руше. 8 Као пуж који
растапајући се иде, тако они ходе, као плод
који жена побаци, тако они неће сунца ви-
60 Ти си нас, Боже, одбацио, разбио си
редове наше, разгневио си се. Прихвати нас
дети. 9 Пре него што лонци ваши осете топ- опет. 2 Потресао си земљу, расцепио си је.
лоту од потпаљеног трња, и оно које је зеле- Исцели пукотине њене, јер се љуља. 3 Наро-
но и оно што гори он ће као олујни ветар од- ду своме дао си да невољу види. Дао си нам
нети. 10 Праведник ће се радовати кад види да пијемо вино од ког посрћемо. 4 Онима
освету. Ноге ће своје опрати у крви злога. који се тебе боје дао си знак да од лука по-
11 А људи ће рећи: „Заиста праведник наг- бегну. 5 Да би се избавили они које волиш,
раду прима. Заиста постоји Бог који на зем- спаси нас десницом својом и услиши нас. 6
љи суди.” Бог је рекао у светости својој: „Радоваћу се,
у наследство ћу Сихем дати, измерићу рав-
Управитељу. „Не погуби.” Давидов псалам. Кад је
ницу Сокот. 7 Галад је мој и Манасија је мој,
Саул послао људе да надзиру кућу како би убио
Давида. Јефрем је тврђава поглавара мога, Јуда је
заповедничка палица моја. 8 Моав је посуда
59 Избави ме од непријатеља мојих, Боже у којој ћу ноге опрати. На Едом ћу бацити
мој, заштити ме од оних што устају на мене. сандалу своју. Над Филистејом ћу победнич-
2 Избави ме од оних који зло чине, и спаси ки клицати. 9 Ко ће ме довести до опкоље-
ме од људи који су за крв криви. 3 Јер душу ног града? Ко ће ме водити све до Едома? 10
моју вребају, силници ме нападају, а на мени Зар нећеш ти, Боже, који си нас одбацио, па
преступа нема, Господе, греха на мени нема. више не идеш с војскама нашим иако си Бог
4 Иако нисам крив, они трче и припремају наш? 11 Пружи нам помоћ у невољи, јер је
се. Устани кад те призивам и гледај. 5 Гос- узалуд надати се спасењу од човека земаљ-
поде, Боже над војскама, ти си Бог Изра- ског. 12 Од Бога ћемо снагу добити, Он ће
елов. Пробуди се и погледај на све народе. згазити противнике наше.
Немој се смиловати ниједном издајици зло-
ме. 6 Они се враћају увече, лају као пси и 61 Чуј, Боже, вапај мој. Саслушај молитву
иду око града. 7 Из уста њихових навиру ре- моју. 2 С краја земље повикаћу к теби кад
чи, мачеви су на уснама њиховим, јер ко слу- клоне срце моје. Поведи ме на стену на коју
ша? 8 Али ти ћеш им се, Господе, смејати, се не могу сам попети. 3 Јер си ти уточиште
ругаћеш се свим народима. 9 Снаго моја, на моје, јака кула пред лицем непријатеља. 4
тебе ћу гледати; јер Бог је високо уточиште Бићу гост у шатору твоме довека, уточиште
моје. 10 Бог, који ми милост показује, изаћи ћу наћи под заштитом крила твојих. 5 Јер си
ће ми у сусрет, Бог ће ми дати да ликујем ти, Боже, чуо завете моје. Дао си ми наслед-
над непријатељима својим. 11 Немој их ство какво имају они који се имена твога бо-
побити, да народ мој не заборави. Снагом је. 6 Дане ћеш додати данима царевим, го-
својом натерај их да лутају, и обори их, дине његове низаће се из нараштаја у на-
Господе, штите наш, 12 због греха уста њи- раштај. 7 Он ће довека живети пред Богом;
хових, због речи усана њихових; нека се заповеди да га љубав и истина чувају. 8 Та-
ухвате у поносу своме, јер клетве и преваре ко ћу заувек песмом хвалити име твоје, да
стално понављају. 13 Докрајчи их у гневу, бих дан за даном испуњавао завете своје.
докрајчи их, да их више не буде. Нека знају
да Бог влада над Јаковом све до крајева 62 У тишини душа моја Бога чека. Од ње-
земаљских. 14 Нека се врате увече, нека ла- га долази спасење моје. 2 Он је стена моја и
ју као пси и нека иду око града. 15 Нека лу- спасење моје, високо уточиште моје, ако и
тају тражећи храну, нека се не насите и пре- посрнем, нећу пасти. 3 Докле ћете насртати
ноћиште нека не нађу. 16 А ја ћу певати о на човека кога хоћете да убијете? Сви сте ви
снази твојој, и ујутру ћу радосно причати о попут нагнутог зида, попут каменог зида што
милости твојој. Јер си ти високо уточиште се руши. 4 Они лоше савете дају да би чове-
моје, и место на које бежим у дан невоље ка оборили с часног положаја његовог, у ла-
475 ПСАЛМИ 62,5 - 66,7
жи уживају. Устима својим благосиљају, а у одапети. Ране су им нанесене, 8 другога они
себи проклињу. 5 Бога мирно чекај, душо спотичу. Али језик је њихов против њих са-
моја, јер у њега полажем наду своју. 6 Он је мих. Сви који их буду видели запрепашћено
стена моја и спасење моје, високо уточиште ће одмахивати главом, 9 и сви ће се људи
моје, нећу посрнути. 7 Од Бога долази спа- земаљски уплашити; казиваће о ономе што
сење моје и слава моја. Бог је моја чврста Бог чини, и упознаће дела његова. 10 А пра-
стена и уточиште моје. 8 У њега се уздај, на- ведник ће се радовати Господу и он ће бити
роде, у свако доба. Пред њим изливајте срце уточиште његово. Дичиће се сви који су
своје. Бог је уточиште наше. 9 Синови зе- честитог срца.
маљски ништа нису него дах, лажно су уто-
чиште синови људски. Кад се сви на вагу Управитељу. Давидова песма.
ставе, од даха су лакши. 10 Не уздајте се у
превару, не полажите у пљачку испразне на- 65 Пред тобом је хвала и тишина, Боже,
де своје. Ако вам иметак расте, не дајте да на Сиону; теби се завети испуњавају. 2 Ти си
вам срце за њега прионе. Једном је Бог ре- онај који слуша молитве, к теби сваки човек
као, двапут сам ово чуо: Код Бога је моћ. 12 прилази. 3 Дела грешна јача су од мене. Ти
И доброта је код тебе, Господе, јер ти сва- покриваш преступе наше. 4 Срећан је онај
коме враћаш по делима његовим. кога ти одабереш и даш му да ти се прибли-
жи, да би пребивао у двориштима храма тво-
Давидова песма, кад се нашао у Јудејској пустињи. га. Наситићемо се добра из дома твога, из
64 Чуј, Боже, глас мој у бризи мојој. Од 66 Кличите победнички Богу, сви људи на
земљи! 2 Песмом хвалите славно име њего-
страшног непријатеља сачувај ми живот. 2 во! Хвалите и славите Бога! 3 Реците Богу:
Сакриј ме од тајног договора зликоваца, од „Како су застрашујућа дела твоја! Због вели-
вреве оних што зло чине, 3 који језик свој ке снаге твоје непријатељи ће твоји пузати
као мач оштре, који гађају стрелама својим - пред тобом. 4 Сви људи на земљи покло-
речима горким - 4 да из потаје погоде оног ниће се теби, и песмом ће те хвалити, пес-
ко је беспрекоран. Изненада гађају га и не мом ће хвалити име твоје.” 5 Дођите и гле-
боје се. 5 Упорно зло говоре, причају како дајте дела Божја. Застрашујућа су дела ње-
ће крадом замке поставити. Говоре: „Ко их гова над синовима људским. 6 Море је прет-
види?” 6 Смишљају дела неправедна, скри- ворио у суво тло, реку су прегазили. Тамо
вају сплетке лукаво смишљене, а оно што су нас је он обрадовао. 7 Силом својом он до-
изнутра, срце њихово, дубина је неистражи- века влада. Очи његове на народе пазе. А
ва. 7 Али Бог ће на њих изненада стрелу они што су тврдоглави, нека се не узвисују.
ПСАЛМИ 66,8 - 68,33 476
8 Благосиљајте Бога нашега, народи, раз- се затресао пред Богом, Богом Израеловим.
глашујте хвалу његову. 9 Он душу нашу чува 9 Обилну си кишу изливао, Боже; наслед-
у животу, и не даје да посрне нога наша. 10 ству своме, кад је уморно било, ти си нову
Ти си нас, Боже, испитао, прочистио си нас снагу давао. 10 Живели су у шаторима тво-
као што се сребро прочишћава. 11 Довео си јим, које си добротом својом, Боже, припре-
нас у мрежу ловачку, ставио си бреме на ле- мио за невољнике. 11 Господ реч шаље - ве-
ђа наша. 12 Пустио си да човек смртни гази лика су војска жене које добру вест објављу-
по глави нашој, прошли смо кроз ватру и во- ју. 12 Беже цареви што војскама заповедају,
ду, а ти си нам олакшање дао. 13 Доћи ћу у беже. А и жени која код куће остаје плен се
дом твој са жртвама паљеницама, испунићу дели. 13 Иако сте у логору међу гомилама
ти завете своје, 14 који су прешли преко пепела лежали, добићете крила голубице
усана мојих. И које су уста моја изговорила сребром прекривена, и перје њено обложе-
кад сам у тескоби био. 15 Жртве паљенице но жутим златом. 14 Кад је Свемоћни расе-
од утовљених животиња теби ћу принети, с јао цареве у тој земљи, на Салмону је почео
кадом од жртвованих овнова. Принећу јунце да пада снег. 15 Брдовито подручје Васана
и јарце. 16 Дођите, послушајте, сви који се јесте гора Божја, брдовито подручје Васана
Бога бојите, а ја ћу испричати шта је учинио пуно је врхова. 16 Горе пуне врхова, зашто
за душу моју. 17 Њега сам призвао устима завидно гледате Гору на којој је Бог пожелео
својим, и језиком сам га својим величао. 18 да станује? Господ ће на њој пребивати за-
Да сам о злу размишљао у срцу своме, Гос- увек. 17 Божјих бојних кола има на десетине
под ме не би услишио. 19 Али Бог ме је ус- хиљада, на хиљаде хиљада. Господ је са Си-
лишио, чуо је глас молитве моје. 20 Нека је наја у свето место дошао. 18 Ти си узашао
благословљен Бог, који није одбио молитву на висину, одвео си заробљенике, људе си
моју, и није ме оставио без милости своје. као дарове узео, па и оне који су тврдогла-
ви, да пребиваш међу њима, о Господе, Бо-
67 Смиловаћеш нам се, Боже, и благосло- же. 19 Нека је благословљен Господ, који
вићеш нас, обасјаћеш нас лицем својим, 2 сваки дан терет наш носи, Бог спасења на-
да би се пут твој знао на земљи, спасење шега. 20 Истинити је Бог за нас Бог који спа-
што пружаш међу свим народима. 3 Боже, сава; Господ из смрти избавља. 21 Заиста,
нека те хвале народи, нека те хвале сви на- Бог ће смрскати главу непријатељима сво-
роди! 4 Нека се племена веселе и радосно јим, космато теме свакоме ко истрајава у
кличу, јер ћеш ти народима праведно суди- преступу своме. 22 Господ је рекао: „С Васа-
ти, племена на земљи ти ћеш водити! 5 Бо- на ћу их вратити, вратићу их из морских ду-
же, нека те хвале народи, нека те хвале сви бина, 23 да опереш ногу своју у крви, да је-
народи! 6 Земља ће дати род свој, благосло- зик паса твојих лиже крв непријатеља тво-
виће нас Бог, Бог наш. 7 Благословиће нас јих.” 24 Видели су поворке твоје, Боже, по-
Бог, и сви крајеви земаљски њега ће се боја- ворке Бога мога, Цара мога, које иду у свето
ти. место. 25 Певачи су ишли напред, за њима
свирачи на жичаним инструментима, а у сре-
68 Нек устане Бог, нек се расеју неприја- дини девојке што у даире ударају. 26 У
тељи његови, нек пред њим побегну они окупљеном мноштву благосиљајте Бога, Гос-
што га силно мрзе. 2 Као што се дим расте- пода, ви који потичете од Извора Израело-
рује, тако и ти њих растерај! Као што се во- вог. 27 Млади Венијамин њих покорава, кне-
сак топи од ватре, тако нека зли пред Богом зови Јудини с мноштвом које кличе, кнезови
изгину. 3 А праведници нек се радују, нек се Завулонови, кнезови Нефталимови. 28 Бог
пред Богом веселе, и нек од радости кличу. је твој заповедио да се појави снага твоја.
4 Певајте Богу, песмом хвалите име његово! Покажи снагу своју, Боже, ти који делујеш у
Запевајте ономе ко иде пустом земљом. То нашу корист. 29 Због храма твога у Јеруса-
је Господ, то је име његово, кличите пред лиму, цареви ће теби дарове доносити. 30
њим! 5 Отац је сирочадима и судија удови- Запрети звери у трсци, крду бикова, с наро-
цама, Бог у светом пребивалишту своме. 6 дом који је попут телади, свима који по среб-
Онима који су сами, Бог даје дом за станова- ру газе. Растерао је народе који у борбама
ње, затворене изводи и даје им потпуно бла- уживају. 31 Бронзани предмети доћи ће из
гостање. А тврдоглави остају на спрженој Египта, Хус ће руке с даровима брзо пружи-
земљи. 7 Боже, кад си пред народом својим ти к Богу. 32 Царства земаљска, певајте Бо-
ишао, кад си пустињом корачао, 8 земља се гу, песмом хвалите Господа. 33 Певајте оно-
тресла, небеса су росила пред Богом, Синај ме који јаше исконским небом над небесима.
477 ПСАЛМИ 68,34 - 71,7
Слушајте! Одјекује његов глас, моћни глас био, хтели су ме сирћетом напојити; 22 нека
његов! 34 Признајте снагу Божју. Над Изра- сто њихов пред њима замка постане, и нека
елом је узвишеност његова и снага је њего- им оно што је за њихово добро клопка пос-
ва у облацима. 35 Бог улива страх из вели- тане. 23 Нека им очи потамне да не виде, и
чанственог светилишта свога. Он је Бог Из- нека им се бедра стално тресу. 24 Излиј на
раелов, он снагу даје, моћ народу даје. Нека њих осуду своју, и нека их стигне жестоки
је благословљен Бог. гнев твој. 25 Нека логор њихов опусти, нека
у шаторима њиховим никога не буде. 26 Јер
69 Спаси ме, Боже, јер воде прете да пре- прогоне онога кога си ти ударио, и говоре о
плаве душу моју. 2 Пропадам у дубоко бла- болима оних које си ти пробо. 27 На кри-
то, где нема дна где бих стао. Тонем у дубо- вицу њихову додај још кривице, и нека не
ке воде, струја ме односи. 3 Изнемогао сам дођу у праведност твоју. 28 Нека се избри-
од викања, грло ми је промукло. Очи су ми шу из књиге живих и с праведницима нека
ослабиле чекајући Бога мога. 4 Они који ме не буду записани. 29 А мене невоље и боли
без разлога мрзе бројнији су од власи на притишћу. Нека ме, Боже, заштити спасење
глави мојој. Бројни су они који желе да ме које пружаш. 30 Песмом ћу хвалити име
погубе, који су без разлога непријатељи мо- Божје, и величаћу Бога захвалама. 31 То ће
ји. Што нисам отео, морам да вратим. 5 Бо- Господу бити милије од бика, од јунца с ро-
же, ти знаш безумност моју, кривица моја говима и раздвојеним папцима. 32 Кротки
није од тебе сакривена. 6 Нека се не посра- ће то видети и радоваће се. Ви који Бога
ме због мене они што се у тебе уздају Гос- тражите, нека је живо срце ваше. 33 Јер
поде, Господе над војскама. Нека због мене Господ слуша убоге, неће он презрети зат-
не буду понижени они који тебе траже, Боже воренике своје. 34 Нека га хвале небо и зем-
Израелов. 7 Јер због тебе подносим срамоту, ља, мора и све што се у њима миче. 35 Јер
понижење покрива лице моје. 8 Туђинац сам Бог ће спасти Сион, изградиће градове Јуди-
постао браћи својој, странац синовима мајке не. Они ће тамо живети и земљу ће заузети.
своје. 9 Јер ме ревност за дом твој изједа, на 36 Наследиће је потомци слугу његових, и у
мене падају ружења оних што се теби ругају. њој ће живети они који воле име његово.
10 Плачем и постим душом својом, али то ми
на срамоту бива. 11 Откад сам кострет узео Давидов псалам, за присећање
за одећу своју, подругљиво причају о мени.*
12 О мени говоре они што на вратима седе, 70 Боже, похитај да ме избавиш! Господе,
о мени певају они што опојна пића пију. 13 пожури мени у помоћ! 2 Нека се постиде и
А ја се теби молим, о Господе, у време ми- посраме они који траже душу моју. Нека ус-
лосрђа твога, Боже. По великој милости сво- тукну и буду понижени они који се радују
јој услиши ме, спаситељу поуздани. 14 Из- невољи мојој. 3 Нека устукну од срамоте они
бави ме из блата, да не потонем. Избави ме који ми злурадо говоре: „Ха! Ха!” 4 Нека се
од оних што ме мрзе, и из дубоких вода. 15 радују и веселе теби сви који те траже, они
Нека ме не однесе водена струја, нека ме не што спасење твоје воле, нека увек говоре:
прогута дубина, нека бунар не затвори уста „Нека се велича Бог!” 5 А мене невоља и јад
своја нада мном. 16 Услиши ме, о Господе, притишћу. Боже, брзо ми помози! Ти си по-
јер је милост твоја пуна доброте. По великом моћ моја и Избавитељ мој. Господе, немој
милосрђу своме погледај ме, 17 немој окре- закаснити.
нути лице своје од слуге свога. У тескоби
сам, брзо ме услиши. 18 Приближи се души 71 Ти си, Господе, уточиште моје. Не дај
мојој, избави је, од непријатеља мојих отку- да се икада постидим. 2 У праведности сво-
пи ме. 19 Ти знаш да сам ругло, ти знаш сра- јој избави ме и ослободи ме. Пригни ухо сво-
моту моју и понижење моје. Пред тобом су је к мени и спаси ме. 3 Буди ми камена твр-
сви непријатељи моји. 20 Ругање ми је срце ђава у коју ћу стално долазити. Заповеди да
сломило, рана је неизлечива. Надао сам се будем спасен, јер си ти стена моја и тврђава
да ће ми неко саосећање показати, али ни- моја. 4 Боже мој, избави ме из руку злога, из
ког није било, надао сам се да ће ме неко шаке неправедника и тлачитеља. 5 Јер си ти
утешити, али никог нисам нашао. 21 За јело нада моја, Господе, узданица моја од мла-
су ми отровну биљку дали, кад сам жедан дости моје. 6 На тебе се ослањам откад сам
из утробе изашао, ти си ме одвојио од утро-
бе мајке моје. Тебе хвалим непрестано. 7
*69,11 Дословно: „Постао сам им пословица (из- Многима сам чудо постао, али ти си јако уто-
река)”.
ПСАЛМИ 71,8 - 73,18 478
чиште моје. 8 Уста су моја пуна хвале твоје, острвски данак ће плаћати. Цареви Саве и
о лепоти твојој цео дан говоре. 9 Немој ме Севе дар ће доносити. 11 И сви ће цареви
одбацити у старости, кад ме изда снага моја, пред њим ничице пасти, сви ће народи њему
немој ме оставити. 10 Јер непријатељи моји служити. 12 Јер ће он избавити убогога који
говоре о мени, они што вребају душу моју у помоћ зове, невољника и сваког ко помоћ-
сложно се саветују, 11 Говорећи: „Бог га је ника нема. 13 Сажалиће се на сиромаха и на
оставио. Гоните га и ухватите га, јер му нема убогога, и душе ће убогих спасти. 14 Од тла-
избавитеља.” 12 Боже, не буди далеко од чења и насиља откупиће душу њихову, крв
мене. Боже мој, похитај ми у помоћ! 13 Нека њихова биће драгоцена у очима његовим.
се посраме и нека нестану они који се про- 15 Нека буде жив, и нека му се донесе злато
тиве души мојој. Нека се покрију срамотом и из Саве. Нека се људи за њега стално моле,
понижењем они који ми несрећу желе. 14 А и нека га благослов по цео дан прати. 16 На
ја ћу увек чекати, и хвале ћу теби понавља- земљи ће богато родити жито, биће га у изо-
ти. 15 Уста моја казиваће праведна дела биљу по врховима горским. Царев ће принос
твоја, дела спасења твога по цео дан, јер им бити као дрвеће ливанско, а по градовима
не знам броја. 16 Ићи ћу у великој сили тво- цветаће људи као трава на земљи. 17 Нека
јој, Господе, спомињаћу праведност твоју, име царево довека траје, док је сунца нека
само твоју. 17 Боже, ти си ме учио од мла- име његово расте, и нека се преко њега љу-
дости моје, и све до сада говорим о чудес- ди благосиљају. Сви народи нека га срећним
ним делима твојим. 18 Боже, немој ме оста- називају. 18 Нека је благословљен Господ
вити ни у старости кад ми коса оседи, да бих Бог, Бог Израелов, који једини чудесна дела
могао и будућем нараштају причати о миши- чини. 19 Нека је довека благословљено
ци твојој, о моћи твојој наредним поколењи- славно име његово, и нека слава његова ис-
ма. 19 Боже, праведност твоја допире до ви- пуни целу земљу. Амин, амин. 20 Овде се
сина. У великим делима која си учинио, Бо- завршавају молитве Јесејевог сина Давида.
же, ко је као ти? 20 Дао си ми да видим мно-
ге муке и невоље, а сад ме поново оживи, и Асафова песма
из воденог бездана земаљског опет ме изву-
ци. 21 Ти, који ме подижеш, стани око мене 73 Бог је заиста добар према Израелу,
и утеши ме. 22 Ја ћу те хвалити на жичаном према онима који су чистог срца. 2 А ноге
инструменту, због истине твоје, Боже мој. На моје замало нису с пута зашле, кораци се
харфи ћу ти свирати, Свети Боже Израелов. моји умало нису оклизнули. 3 Јер сам почео
23 Усне ће моје радосно клицати кад ти за- да завидим хвалисавцима, видевши мир
свирам, душа моја коју си откупио. 24 И је- злих људи. 4 Јер не знају за боли смртне,
зик ће мој по цео дан тихо говорити о пра- стомаци су им угојени. 5 Не знају шта су
ведности твојој, јер су се постидели, јер су муке смртнога човека, и не муче се као дру-
се посрамили они који ми несрећу желе. ги људи. 6 Зато је њима охолост попут огр-
лице, насиље их покрива као одећа. 7 Од
О Соломону дебљине око им је подбуло, надмашили су и
замисли срца свога. 8 Ругају се и о злу при-
72 Боже, поучи цара законима својим, и чају, о превари надмено говоре. 9 Хвалиса-
сина царевог правди својој. 2 Нека по прав- ње њихово до неба досеже, а језик њихов
ди суди народу твоме, и по закону невољни- земљу обилази. 10 Зато он враћа народ, и
цима твојим. 3 Нека горе и брегови правдом обиље воде за њих се излива. 11 Они гово-
народу мир донесу. 4 Нека он суди невољни- ре: „Како ће Бог сазнати? Како зна Свевиш-
цима у народу, нека спаси синове сиромаха, њи?” 12 Гле, зли су довека спокојни. Иметак
и нека сатре варалицу. 5 Они ће се тебе бо- себи згрћу. 13 Заиста, узалуд сам срце своје
јати док је сунца и док је месеца, из нараш- очистио, и невиношћу прао руке своје. 14
таја у нараштај. 6 Спустиће се он као киша Зло ме по цео дан погађа, сваког јутра опо-
на покошену траву, као обилни пљускови ко- мену добијам. 15 Да сам рекао: „И ја ћу тако
ји земљу натапају. 7 Процветаће праведник говорити”, нараштај синова твојих тада бих
у његово време, и биће мира у изобиљу све изневерио. 16 Размишљао сам да бих све то
док је месеца. 8 Он ће поданике имати од схватио, али је то било тешко у очима мојим,
мора до мора, и од реке до крајева земаљ- 17 све док нисам отишао у величанствено
ских. 9 Пред њим ће се поклонити становни- светилиште Божје. Јер сам хтео да разумем
ци безводних крајева, непријатељи ће њего- каква их будућност чека. 18 Заиста их на
ви прашину лизати. 10 Цареви тарсиски и клизаво тло постављаш. У пропаст их оба-
479 ПСАЛМИ 73,19 - 76,11
раш. 19 У трену страшан призор постају! Ти си поставио сунце, извор светлости. 17
Крај им долази, од страхота изненадних нес- Ти си одредио све границе земљи, лето и зи-
тају! 20 Као што човек презире сан након му ти си поставио. 18 Сети се овога: непри-
буђења, тако ћеш ти, Господе, кад устанеш јатељ се ругао, Господе, и безуман је народ
презрети положај њихов. 21 Јер ми је у срцу презирао име твоје. 19 Не дај звери душу
била горчина, оштар бол пробадао је бубре- грлице своје. Живот невољника својих немој
ге моје. 22 Неразуман сам био и нисам могао заувек заборавити. 20 На савез свој погле-
схватити; попут животиње био сам у очима дај, јер су мрачна места на земљи пуна пре-
твојим. 23 Али ја сам увек с тобом, ти прих- бивалишта насилничких. 21 Нека се онај ко
ваташ десницу моју. 24 Саветом својим во- је потлачен не врати понижен. Нека невољ-
дићеш ме, а после ћеш ме у славу увести. 25 ник и убоги хвале име твоје. 22 Устани, Бо-
Кога имам ја на небу? Осим тебе, друге ра- же, и води парницу своју. Сети се како ти се
дости ја на земљи немам. 26 Клонуло је тело безумник ругао по цео дан. 23 Не заборави
моје и срце моје. Бог је стена срца мога и глас непријатеља својих. Вика оних који ус-
наследство моје довека. 27 Јер гле, они који тају на тебе диже се непрестано.
одступају од тебе пропашће. Ти ћеш ућутка-
ти сваког ко ти неверу чини остављајући те. Управитељу. „Не погуби.” Песма. Асафов псалам.
28 А мени је добро бити близу Бога. Господ
је уточиште моје. Објавићу сва дела твоја. 75 Захваљујемо ти, Боже, захваљујемо
ти, име је твоје близу. Објављиваће људи
Асафов псалам чудесна дела твоја. 2 „Јер сам одредио вре-
ме. Судићу праведно. 3 Растопила се земља
74 Боже, зашто си нас заувек одбацио? и сви становници њени, а ја сам исправио
Зашто је гнев твој плануо на стадо паше тво- стубове њене.” 4 Рекао сам лудима: „Не бу-
је? 2 Сети се збора свога који си давно сте- дите луди”, и злима: „Не подижите рог* свој.
као, племена које си откупио у наследство 5 Не подижите високо рог свој. Не говорите
своје, ове горе Сион на којој си пребивао. 3 надмено. 6 Јер ни са истока ни са запада ни
Крени к рушевинама вековним. На том све- са југа не долази узвисивање. 7 Бог је су-
том месту, непријатељ је све разрушио. 4 дија. Једног понизује, а другог узвисује. 8
Ричу непријатељи твоји усред твог места Јер чаша је у руци Господњој. Вино се пени,
састајања. Своје су знакове поставили као вино опојно. Он ће талог из ње источити,
ознаке. 5 Зна се да су попут оних што по гус- сви зли на земљи попиће талог његов и ис-
тој шуми високо секирама замахују. 6 И све пиће га.” 9 А ја ћу о томе довека причати;
у твом светом месту разбијају секиром и ма- песмом ћу хвалити Бога Јаковљевог. 10 „По-
љем. 7 Ватри су предали светилиште твоје. ломићу све рогове злих.” Узвисиће се рогови
До земље су оскрнавили пребивалиште име- праведника.
на твога. 8 Заједно с потомством својим у
срцу свом су говорили: „Сва састајалишта Песма. Асафов псалам.
Божја у земљи треба да се спале.” 9 Не ви-
димо више знакове своје, пророка више не- 76 У Јуди се зна за Бога, велико је у Из-
ма, а нико међу нама не зна докле. 10 Докле раелу име његово. 2 Заклон је његов у Сали-
ће ти се, Боже, противник ругати? Зар ће не- му, пребивалиште му је на Сиону. 3 Тамо је
пријатељ довека име твоје презирати? 11 сломио горуће стреле лука, штит и мач, и
Зашто устежеш руку своју, десницу своју, ко- битку је окончао. 4 Ти си светлошћу обави-
ју си извукао из недара својих, и пушташ да јен, величанственији од гора пуних плена. 5
гинемо? 12 Али Бог је Цар мој од давнина, Оплењени су они јаког срца, у сан су свој
величанствено спасење он усред земље до- утонули, и ниједном храбром човеку није ос-
носи. 13 Снагом својом море си узбуркао, тало снаге у рукама. 6 Од претње твоје, Бо-
смрскао си главе морским неманима у во- же Јаковљев, чврсто су заспали и возач бој-
дама. 14 Ти си здробио главе левијатану.* них кола и сам коњ. 7 Ти си онај који страх
Дао си га за храну људима, онима што живе улива, ко пред тобом може опстати од сили-
у крајевима безводним. 15 Ти си отворио из- не гнева твога? 8 С неба си суд огласио.
воре и бујице, ти си исушио реке што су Земља се уплашила и мирно стала, 9 кад је
стално текле. 16 Твој је дан и твоја је ноћ. Бог устао да суди, да спасе све кротке на
земљи. 10 Јер људски гнев тебе ће хвалити,
*74,14 У Књизи о Јову, 41. поглавље, описује се остатком тог гнева ти ћеш се опасати. 11 За-
левијатан. 75,4 Животињски рог се у Библији чес- ветујте се и испуњавајте завете Господу, Бо-
то користи као симбол снаге, моћи или власти.
ПСАЛМИ 71,12 - 78,32 480
гу своме, сви који сте око њега. Донесите њим, о снази његовој и о чудесним делима
дар у страху. 12 Он ће вође понизити, страх која је учинио. 5 Сведочанство је подигао у
улива царевима земље. Јакову, и закон је поставио у Израелу, запо-
вести је дао праочевима нашим да их објаве
Управитељу. Асафов псалам. Песма. синовима својим, 6 како би и будући нараш-
77 Гласом својим завапићу Богу, гласом
тај, синови који ће се родити, за њих знао, и
да би они устали и о њима причали синови-
својим завапићу Богу, и он ће ухо своје к ма својим 7 да се у Бога уздају и да не забо-
мени пригнути. 2 У дан невоље своје Госпо- раве дела Божја, него да извршавају запо-
да тражим. Ноћу руке неуморно пружам, ду- вести његове. 8 Да не буду као праочеви
ша моја не да се утешити. 3 Спомињаћу Бо- њихови, нараштај тврдоглав и бунтован, на-
га, и бићу пун немира; замислићу се и кло- раштај који није припремио срце своје и који
нућу духом. 4 Ти не даш да се спусте капци није био веран Богу духом својим. 9 Синови
моји, узнемирен сам, да говорим не могу. 5 Јефремови, вешти стрелци луком наоружа-
Размишљам о данима давним, о годинама ни, повукли су се у дан боја. 10 Нису се др-
прошлости далеке. 6 Сетићу се музике стру- жали савеза Божјег, нису живели по закону
на својих у ноћи, у срцу своме размишљаћу, његовом. 11 Заборавили су оно што је он
у мисли ће дух мој утонути. 7 Зар ће нас Гос- чинио, чудесна дела његова која им је пока-
под довека одбацивати, и зар му никада ви- зао. 12 Пред праочевима њиховим чудесна
ше по вољи нећемо бити? 8 Зар је заувек дела је чинио у земљи египатској, у пољу
нестала љубав његова? Зар је реч његова соанском. 13 Раздвојио је море да би могли
пропала за све будуће нараштаје? 9 Зар је прећи. И учинио је да воде попут зида стоје.
Бог заборавио милостив бити? Зар је у гневу 14 Облаком их је водио дању, а светлошћу
ускратио милосрђе своје? 10 Зар ћу говори- ватре сву ноћ. 15 Раздвојио је стене у пус-
ти: „То ме пробада, то што се променила тињи, да их обилно напоји као из бездана
десница Свевишњега?” 11 Сећаћу се дела воденог. 16 Потоке је извео из литице, и
која је Господ чинио, сећаћу се чудесних де- учинио је да воде потеку као реке. 17 А они
ла твојих из давнина. 12 Дубоко ћу размиш- су му још више грешили, бунећи се против
љати о свим делима твојим, промишљаћу о Свевишњега у крају безводном, 18 искуша-
поступцима твојим. 13 Пут се твој, Боже, на вали су Бога у срцу своме, тражећи шта би
светом месту налази. Који је бог велик као јела душа њихова. 19 Против Бога су почели
наш Бог? 14 Ти си Бог који чудесна дела да говоре. Говорили су: „Може ли Бог у пус-
чиниш. Снагу си своју обзнанио међу наро- тоши трпезу поставити?” 20 Гле! Он је уда-
дима. 15 Мишицом својом народ си свој из- рио у стену да би воде потекле и бујице на-
бавио, синове Јаковљеве и Јосифове. 16 Во- врле. „Може ли нам и хлеба дати, храну при-
де су те виделе, Боже, воде су те виделе и бавити за свој народ?” 21 Господ је то чуо и
тешке су их боли обузеле. И бездани су се веома се разгневио, ватра је планула на Ја-
водени узбуркали. 17 Облаци су громоглас- кова, гнев се подигао на Израел. 22 Јер нису
но воду излили, небески су облаци глас пус- веровали Богу, и нису се уздали да ће их
тили. И стреле су твоје на све стране летеле. спасти. 23 А он је заповест дао облацима
18 Громови су твоји тутњали попут точкова небеским на висини, и отворио је врата не-
бојних кола, муње су обасјале земаљско тло, беска. 24 Пустио је да мана као киша пада
земља се уздрмала и затресла. 19 Кроз море њима за јело, дао им је жито небеско. 25
је ишао пут твој, кроз многе воде пролазила Људи су јели хлеб оних што су силнији од
је стаза твоја, и траг се твој није познавао. људи, хране им је до ситости слао. 26 Ис-
20 Народ свој си као стадо водио, руком точни ветар подигао је с небеса, и јужни ве-
Мојсијевом и Ароновом. тар снагом својом пустио да дува. 27 Засуо
их је храном као прашином, и птицама кри-
Асафов псалам. латим као песком морским. 28 Пустио је да
78 Слушај закон мој, народе мој, пригни падају усред логора његовог, свуда око ша-
тора његових. 29 А они су јели и наситили
ухо своје к речима уста мојих. 2 У изрекама
се, што су желели, то им је дао. 30 Али док
ћу отварати уста своја, извираће из мене за-
их још није била прошла жеља њихова, и
гонетке давне, 3 оно што смо чули и сазна-
док је храна још била у устима њиховим, 31
ли, и што су нам очеви наши причали, 4 оно
гнев се Божји на њих подигао, и побио снаж-
што не кријемо од синова њихових, него бу-
не људе њихове, оборио је младиће Изра-
дућем нараштају причамо о хвалама Господ-
елове. 32 Али, они су још више грешили. И
481 ПСАЛМИ 78,33 - 79,13
нису веровали у чудесна дела његова. 33 ништво дао, и лепоту своју у руке противни-
Зато је окончао дане њихове као да су дах, ку. 62 Народ је свој мачу предао, жестоко се
ужасом је окончао године њихове. 34 Кад их разгневио на наследство своје. 63 Младиће
је убијао, онда су питали за њега, обраћали је његове ватра прогутала, девојкама њего-
су се и тражили Бога. 35 Тад су се сетили да вим нису се сватовске песме певале. 64
је Бог Стена њихова, да је Свевишњи Бог Ос- Свештеници су његови од мача пали, и удо-
ветник њихов. 36 Хтели су га преварити ус- вице њихове нису заплакале. 65 Тада се
тима својим, и лагати језиком својим. 37 Ср- Господ као из сна пренуо, као јунак који се
це њихово није било постојано према њему, од вина трезни. 66 И с леђа је ударио про-
и нису били верни савезу његовом. 38 Али тивнике своје, срамоту им је вечну нанео. 67
он је био милосрдан, опраштао је преступ Одбацио је шатор Јосифов, племе Јефре-
њихов и није их уништио. Много је пута од- мово није изабрао, 68 већ је изабрао племе
враћао гнев свој, и није подизао сву јарост Јудино, гору Сион, коју је волео. 69 Почео је
своју. 39 Памтио је да су тело, да дух одлази да гради светилиште своје да стоји попут вр-
и не враћа се. 40 Колико су се пута против хова горских, као земљу коју је утврдио да
њега бунили у пустоши. Жалостили га у пус- довека стоји. 70 Изабрао је Давида, слугу
тињи! 41 Увек изнова искушавали су Бога, и свога, и узео га од овчијих торова. 71 Одвео
бол наносили Светом Богу Израеловом. 42 га је од оваца дојилица, и довео га да буде
Нису се сећали руке његове, ни дана кад их пастир над Јаковом, народом његовим, и над
је од противника откупио, 43 како је знако- Израелом, наследством његовим. 72 Он их
ве своје чинио у Египту, и чуда своја у пољу је беспрекорног срца пасао, и вештим рука-
соанском. 44 И како је канале Нила у крв ма их водио.
претворио, па нису могли да пију из потока
својих. 45 Послао је на њих обаде, да их из- Асафова песма
једају, и жабе, да их пустоше. 46 Црвима је
дао летину њихову, и труд њихов скакавци- 79 Народи су ушли у наследство твоје,
ма. 47 Градом је побио винограде њихове, и Боже, оскрнавили су свети храм твој, Јеруса-
ледом дивље смокве њихове. 48 Граду је лим су у рушевине претворили. 2 Лешеве
предао стоку њихову, и помору стада њихо- слугу твојих дали су за храну птицама небес-
ва. 49 Слао је на њих свој гнев пламени, ким, тела верних слугу твојих зверима зе-
жестоки гнев, осуду и несрећу, чете анђела маљским. 3 Крв су њихову као воду пролили
који невољу доносе. 50 Припремио је пут свуда по Јерусалиму, и никога нема да их
гневу своме. Душу њихову није од смрти са- сахрани. 4 Ругло смо постали суседима сво-
чувао, живот је њихов пошасти предао. 51 јим, смеју нам се и ругају они око нас. 5 До-
На крају је побио све прворођено у Египту, кле ћеш се, Господе, гневити? Зар заувек?
првенце њихове у шаторима Хамовим. 52 Докле ће јарост твоја као ватра пламтети? 6
Затим је народ свој као овце извео, и водио Излиј гнев свој на народе који те не познају,
их као стадо у пустоши. 53 Водио их је си- и на царства која не призивају име твоје. 7
гурно и они се нису бојали. Море је покрило Јер су прождрли Јакова, и опустошили пре-
непријатеље њихове. 54 Довео их је у свој бивалиште његово. 8 Не сећај се преступа
свети крај, ово брдовито подручје које је предака наших! Пожури! Нека на нас дође
десница његова освојила. 55 Због њих је милосрђе твоје, јер смо у јаду великом. 9
истерао народе, мерним ужем разделио им Помози нам, Боже спасења нашега, због сла-
је наследство, и дао је племенима Израело- ве имена свога, избави нас и покриј грехе
вим да станују у домовима својим. 56 А они наше због имена свога. 10 Зашто да народи
су искушавали Бога Свевишњег и бунили се говоре: „Где је Бог њихов?” Нека пред очима
против њега, опомена његових нису се нашим народи сазнају да освећујеш проли-
држали. 57 Одступали су од њега и били му вену крв слугу својих. 11 Нека уздаси затво-
неверни као и праочеви њихови. Као нена- реника дођу пред тебе. Силом руке своје са-
тегнут лук окренули су се на другу страну. чувај оне који су смрти предани. 12 Седмо-
58 Вређали су га обредним узвишицама сво- струко узврати у недра суседима нашим ру-
јим, и резбареним ликовима својим љубомо- гање којим су ти се, Господе, ругали. 13 А
ру су његову изазивали. 59 Бог је то чуо и ми, народ твој и стадо паше твоје, ми ћемо
жестоко се разгневио, веома је омрзнуо Из- ти захваљивати довека, из нараштаја у на-
раел. 60 На крају је напустио свој шатор у раштај објављиваћемо хвалу твоју.
Силому, шатор у ком је пребивао међу људи-
ма земаљским. 61 Снагу је своју у заробље-
ПСАЛМИ 80,1 - 83,10 482
Управитељу, за „Љиљане”. За подсећање. Асафов зазвао, и ја сам те избавио, услишио сам те
псалам. Песма. из скровишта громова. Искушавао сам те код
80 Пастиру Израелов, чуј, ти који Јосифа
воде Мериве. 8 Слушај, народе мој, и ја ћу
те опоменути. О Израеле, кад би ме само по-
као стадо водиш! Ти који седиш над херуви- слушати хтео, 9 код тебе не би било туђег
мима,* засјај! 2 Пред Јефремом, Венијами- бога, и не би се клањао страном богу. 10 Ја,
ном и Манасијом пробуди моћ своју, и дођи Господ, ја сам твој Бог, онај који те је извео
да нас спасеш! 3 Боже, врати нас на оно што из земље египатске. Отвори широм уста сво-
смо раније имали, и нека засја лице твоје, да ја, и ја ћу их храном напунити. 11 Али народ
бисмо се спасли! 4 О Господе, Боже над вој- мој није слушао глас мој, Израел никако није
скама, докле ћеш се љутити на молитву на- хтео да ме послуша. 12 Зато сам их пустио
рода свога? 5 Храниш их сузама као хлебом, да следе тврдокорно срце своје, и ишли су
обилно их сузама напајаш. 6 Учинио си да се за замислима својим. 13 О, кад би ме народ
због нас свађају суседи наши, и непријатељи мој слушао, кад би Израел путевима мојим
нам се наши злурадо ругају. 7 Боже над вој- ходио! 14 Лако бих покорио непријатеље
скама, врати нас на оно што смо раније има- њихове, и на противнике њихове окренуо
ли! Нека засја лице твоје, да бисмо се спас- бих руку своју. 15 Они који силно мрзе Гос-
ли. 8 Из Египта си лозу извео. Отерао си на- пода пузиће пред њим у покорности. А њи-
роде да би је посадио. 9 Очистио си место за хово време трајаће довека. 16 Ја ћу свој на-
њу да пусти корење и прошири се по свој род пшеницом најбољом хранити; из стене
земљи. 10 Горе је прекрила сеном својом, и ћу их медом наситити.”
кедрове Божје гранама својим. 11 Гране је
своје све до мора пустила, и до реке млади- Асафова песма
це своје. 12 Зашто си јој срушио зидове
камене, па плодове њене кидају сви који пу-
тем пролазе? 13 Вепар из шуме подгриза је,
82 Бог устаје у скупштини Божјој. Усред
богова он суди: 2 „Докле ћете неправедно
и мноштво животиња пољских храни се њо- судити и према злима пристрасни бити? 3
ме. 14 Боже над војскама, врати се, молим Будите судије убогоме и сирочету. Правду
те! Погледај с неба, види и побрини се за дајте невољнику и сиромаху. 4 Избавите
ову лозу, 15 за стабљику коју је десница убогога и сиромашнога, из руке злих ослобо-
твоја посадила, и погледај сина ког си ради дите их.” 5 Они не схватају и не разумеју. У
себе ојачао. 16 Ватром је спаљена, посечена тами ходе, пољуљани су сви темељи земље.
је. Од претње лица твога они гину. 17 Нека 6 „Ја сам рекао: ‘Ви сте богови, и сви сте ви
рука твоја почива над човеком деснице тво- синови Свевишњег. 7 Заиста ћете као људи
је, над сином човечијим ког си ради себе оја- умрети, пашћете као што и сви кнезови па-
чао, 18 нећемо више од тебе одступати. Са- дају’!” 8 Боже, устани и суди земљи, јер су
чувај нас у животу, да бисмо призивали име твоји сви народи.
твоје. 19 Господе, Боже над војскама, врати
нас на оно што смо раније имали! Нека засја Песма. Асафов псалам.
лице твоје, да бисмо се спасли.
83 Немој ћутати, Боже. Не буди нем и не-
Асафов псалам мој мировати, Боже. 2 Јер гле, непријатељи
98 Певајте Господу песму нову, јер чудес- 101 О доброти и правди певаћу. Тебе
ћу, Господе, песмом хвалити. 2 Поступаћу
на су дела која је учинио. Десница његова,
разборито и живећу безазлено. Кад ћеш к
света мишица његова, спасење је донела. 2
мени доћи? Безазленог срца ходићу у дому
Господ је обзнанио спасење своје, пред очи-
своме. 3 Пред очи своје нећу стављати ниш-
ма народа открио је праведност своју. 3 Се-
та што је зло. Мрзим дела оних који с правог
тио се милости своје и верности своје према
пута отпадају, неће она за мене прионути. 4
дому Израеловом. Сви крајеви земаљски ви-
Срце покварено далеко је од мене, ни за
дели су спасење које је дао Бог наш. 4 По-
ПСАЛМИ 101,5 - 103,22 488
какво зло нећу ја да знам. 5 Ко тајно кле- положио темеље земљи, и небеса су дело
веће ближњега свога, њега ћу ућуткати. Ко руку твојих. 26 Они ће пропасти, а ти ћеш
има очи охоле и срце надмено, њега не под- остати, и све ће се то као хаљина похабати.
носим. 6 Очи су моје управљене на верне Као одећу заменићеш их, и доћи ће крају
људе на земљи, да би са мном живели. Ко своме. 27 А ти си увек исти, и годинама тво-
живи безазлено, тај ће ми служити. 7 Ко јим краја нема. 28 Синови слугу твојих оста-
поступа препредено, неће становати у дому ће да живе. Пред тобом ће се потомство њи-
моме. Ко лажи говори, неће опстати пред хово утврдити.”
очима мојим. 8 Сваког јутра затираћу све
зле који су на земљи, да бих из града Гос- Давидов псалам
подњег истребио све који зло чине.
103 Благосиљај Господа, душо моја! Све
Молитва невољника кад клоне и своје бриге што је у мени нек благосиља свето име ње-
излива пред Господом. гово! 2 Благосиљај Господа, душо моја! И не
104 Благосиљај Господа, душо моја! Го- довека. Радоваће се Господ делима својим.
32 Он погледа земљу, и она се затресе, до-
споде, Боже мој, веома си велик! Оденуо си такне горе, и оне се задиме. 33 Певаћу Гос-
се славом и величанством, 2 огрнуо си се поду целог свог живота, песмом ћу хвалити
светлошћу као плаштем, разапео си небеса Бога свога докле год ме буде. 34 Нека угод-
као шатор, 3 греде горњих одаја својих на но буде размишљање моје о њему. Ја ћу се
водама подижеш, од облака чиниш кола сво- радовати Господу. 35 Грешници ће бити
ја, на крилима ветра ходиш, 4 анђеле своје збрисани са земље, злих више неће бити.
ветровима чиниш, слуге своје ватром која Благосиљај Господа, душо моја! Хвалите Го-
прождире. 5 Утврдио си земљу на темељима спода!
њеним, никад се она пољуљати неће, у сву
вечност. 6 Прекрио си је безданом воденим
као хаљином. Воде су стајале изнад гора. 7
105 Захваљујте Господу, призивајте име
његово, објављујте међу народима дела ње-
Од претње твоје почеле су бежати, од тут- гова! 2 Певајте му, песмом га хвалите, раз-
њаве громова твојих престрављене су по- мишљајте о свим чудесним делима његовим!
бегле, 8 на место које си за њих утврдио. 3 Дичите се светим именом његовим! Нека
Горе су се подигле, долине су се спустиле, 9 се радује срце оних који Господа траже! 4
међу си поставио коју неће прећи, да не би Тражите Господа и снагу његову! Стално
опет земљу прекриле. 10 Изворе шаљеш по тражите лице његово! 5 Сећајте се чудесних
долинама, међу горама они теку. 11 На њи- дела која је учинио, чуда његових и закона
ма се напајају све животиње пољске, зебре из уста његових, 6 ви, потомство Аврама,
у њима гасе жеђ своју. 12 Изнад њих птице слуге његовог, синови Јаковљеви, изабрани-
небеске почивају, из густог лишћа разлеже ци његови. 7 Он је Господ, Бог наш. Закони
се пој њихов. 13 Горе натапаш из горњих су његови по свој земљи. 8 Он ће се довека
одаја својих. Плодовима дела твојих земља сећати свог савеза, речи коју је заповедио,
се сити. 14 Ти пушташ да ниче зелена трава кроз хиљаду нараштаја, 9 савеза који је
за стоку, и биље за потребе људи, дајеш да склопио с Аврамом, и заклетве своје Исаку,
из земље храна ниче. 15 Дајеш вино да ве- 10 коју је поставио као пропис Јакову, као
сели срце човеково, и уље од ког се лице трајан савез са Израелом, 11 говорећи: „Те-
сјаји, и хлеб што крепи срце човека смртног. би ћу дати земљу хананску, у наследство ћу
16 Сита су стабла Господња, ливански кед- вам је дати.” 12 Било је то кад их је мало
рови које је посадио, 17 на којима птице било, да, веома мало, и кад су странци у њој
гнезда своја свијају. Рода се гнезди на стаб- били. 13 Ишли су од народа до народа, од
лима смреке. 18 Горе високе су за козороге, једног царства до другог народа. 14 Никоме
литице су заклон зечевима. 19 Начинио си није дао да их превари, него је због њих ца-
месец за одређивање времена, сунце зна где реве укоравао, 15 говорећи: „Не дирајте по-
треба заћи. 20 Ти таму ствараш и ноћ пада, мазанике моје, пророцима мојим не чините
тада се све звери шумске крећу. 21 Млади зла.” 16 Дозвао је глад на земљу; све је за-
лавови ричу за пленом, и храну своју од лихе хлеба уништио. 17 Пред њима је пос-
Бога траже. 22 Кад сунце гране они се по- лао човека, који је био у ропство продан, Јо-
влаче, и лежу у скровишта своја. 23 А човек сифа. 18 Оковима су стегли ноге његове, у
на посао креће и на рад свој све до вечери. ланце гвоздене доспела је душа његова. 19
24 Како је много дела твојих, о Господе! Сва Док се није испунила реч изречена, реч га је
си их мудро начинио, пуна је земља ствара- Господња прочистила. 20 Цар је наредио да
лаштва твога. 25 У мору, тако великом и ши- га ослободе, владар над народима, да га
роком, врве животиње без броја, створења пусте. 21 Поставио га је за господара дома
мала и велика. 26 По њему и бродови плове. свога, и за владара над свим имањем својим,
Начинио си левијатана* да се у њему игра. 22 да веже кнезове његове по вољи душе
27 Сви они на тебе чекају да им храну даш своје, и да учи мудрости чак и старце њего-
на време. 28 Ти им дајеш, они узимају. От- ве. 23 Израел је дошао у Египат, Јаков се
вараш руку своју, насите се добра. 29 Ок- населио у земљи Хамовој. 24 А Бог је народ
ренеш ли лице своје, смету се. Узмеш ли им свој веома умножио, све док га није учинио
дух, умиру, и у прах се свој враћају. 30 По- моћнијим од непријатеља његових. 25 Окре-
шаљеш ли дух свој, настају. Ти обнављаш нуо је срце њихово да замрзе народ његов,
лице земљи. 31 Слава Господња трајаће, да се лукаво окоме на слуге његове. 26 По-
слао је Мојсија, слугу свога, и Арона, кога је
*104,26 У Књизи о Јову, 41. поглавље, описује се
изабрао. 27 Они су међу њима показали
левијатан.
ПСАЛМИ 105,28 - 106,43 490
знакове његове, и чуда у земљи Хамовој. 28 говој, хвалу су му запевали. 13 Али брзо су
Послао је таму и смрачило се. И нису се по- заборавили дела његова, нису чекали савете
бунили против речи његових. 29 У крв је његове. 14 Него су се предали себичним же-
претворио воде њихове, и поморио је рибе љама у пустоши, искушавали су Бога у пус-
њихове. 30 Од жаба је врвела земља њихо- тињи. 15 Он им је дао шта су тражили, и
ва. И одаје царева њихових. 31 Рекао је да тешку је болест пустио на душе њихове. 16
обади дођу, комарци у све крајеве њихове. Почели су да завиде Мојсију у логору, и Аро-
32 Уместо кише на њих је град послао, огањ ну, светом човеку Господњем. 17 Тада се зе-
пламени на земљу њихову. 33 Ударио је ло- мља отворила и прогутала Датана, и по-
зе њихове и смокве њихове, и поломио др- крила Авиронове присталице. 18 Ватра је
веће у крајевима њиховим. 34 Рекао је да планула на те људе, пламен је зле прогутао.
дођу скакавци, млади скакавци без броја. 35 19 Још су и теле направили на Хориву, и
Они су појели све биље у земљи њиховој, клањали се лику ливеном. 20 Заменили су
појели су и род у пољима њиховим. 36 За- славу моју за лик бика који траву једе. 21
тим је побио све прворођено у земљи њихо- Заборавили су Бога, Спаситеља свога, онога
вој, све првенце њихове. 37 А свој је народ који је у Египту дела велика учинио, 22 чу-
извео са сребром и златом. У племенима ње- десна дела у земљи Хамовој, застрашујућа
говим нико путем није посртао. 38 Египат се дела на Црвеном мору. 23 Он би заповедио
обрадовао одласку њиховом, јер га је страх истребљење њихово, да није било Мојсија,
од њих обузео. 39 А Бог је облак разастро изабраника његовог, који је стао пред њега
као завесу, и послао је ватру да светли ноћу. и заузео се за њих, да одврати гнев његов
40 Молили су га, и послао им је препелице, да не буду уништени. 24 Они су презрели
хлебом с неба ситио их је. 41 Отворио је лепу земљу, нису веровали речи његовој. 25
стену и воде су потекле, као река потекле су Гунђали су у шаторима својим, нису слушали
крајевима безводним. 42 Јер се сетио свете глас Господњи. 26 Тада се он подигнуте ру-
речи своје коју је дао Авраму, слузи своме. ке заклео да ће их у пустињи побити, 27 да
43 И извео је народ свој у весељу, изабра- ће потомство њихово међу народима поби-
нике своје уз радосно клицање. 44 Дао им је ти, и да ће их по земљама расејати. 28 А они
земљу других народа. Плодове рада других су се приклонили Валу фегорском, и јели су
народа они су узели, 45 да би се држали жртве принесене онима који нису живи. 29
прописа његових и закона његових. Хвалите Вређали су Бога поступцима својим, па је
Господа! пошаст међу њима избила. 30 Али Финес је
устао и умешао се, и пошаст је престала. 31
106 Хвалите Господа! Захваљујте Госпо- То му се у праведност урачунало за све на-
ду, јер је добар, јер је вечна љубав његова. раштаје довека. 32 А код воде Мериве гнев
2 Ко може описати моћна дела Господња, су изазвали, па је Мојсија због њих невоља
разгласити сву хвалу његову? 3 Срећни су снашла. 33 Јер због њих је дух његов огор-
они који се правде држе, који увек чине оно чен постао, па је брзоплето проговорио ус-
што је праведно. 4 Сети ме се, Господе, у нама својим. 34 Нису истребили народе, као
милости својој према народу своме. Побрини што им је Господ заповедио. 35 Него су се с
се за мене и спаси ме, 5 да видим доброту народима мешали и научили дела њихова.
коју показујеш изабраницима својим, да се 36 Служили су идолима њиховим, и они су
радујем радошћу народа твога, да се дичим им замка постали. 37 Жртвовали су синове
наследством твојим. 6 Згрешили смо као и своје и кћери своје демонима. 38 Проливали
праочеви наши, лоше смо поступили, зло су крв недужну, крв синова својих и кћери
смо учинили. 7 Праочеви наши у Египту нису својих, које су жртвовали идолима ханан-
разумели чудесна дела твоја. Нису се сећали ским, и земља се онечистила крвопролићем.
многих дела велике милости твоје, него су се 39 Постали су нечисти због дела својих, и
побунили код мора, код Црвенога мора. 8 А били су неверни Богу своме. 40 Господ се
он их је спасао ради имена свога, да би об- жестоко разгневио на народ свој, одвратно
знанио моћ своју. 9 Запретио је мору, и оно му је постало наследство његово. 41 Пре-
је пресахнуло; тада их је провео кроз бездан давао их је у руке народима, да над њима
водени као кроз пустињу, 10 тако их је спа- владају они који их мрзе, 42 да их непри-
сао из руку онога ко их је мрзео, избавио их јатељи њихови тлаче, и да буду покорени
је из непријатељских руку. 11 Воде су пре- под руку њихову. 43 Много их је пута избав-
криле противнике њихове, ниједан од њих љао, али они су се бунили у непослушности
остао није. 12 Тада су поверовали речи ње- својој, па су били понижени због преступа
491 ПСАЛМИ 106,44 - 108,10
својих. 44 А он је погледао на невољу њихо- дела његова у дубинама, 25 како се на реч
ву, кад је чуо вапај њихов. 45 Ради њих се његову олујни ветар подиже, који диже та-
сетио савеза свога, и сажалио се на њих због ласе морске. 26 До небеса се дижу, до дна
огромне милости своје. 46 Дао им је да нађу се спуштају. Од невоље се топи душа њихо-
милост код свих који су их били поробили. ва. 27 Тетурају се и посрћу као пијани, сме-
47 Спаси нас, Господе, Боже наш, сакупи тена је сва мудрост њихова. 28 Тада вапе
нас из других народа, да бисмо давали хвале Господу у невољи својој, и он их избавља из
светом имену твоме, да бисмо радосно кли- тескобе њихове. 29 Смирује олују и тишина
цали теби на хвалу! 48 Нека је благослов- настаје, и морски се таласи умирују. 30 Кад
љен Господ, Бог Израелов, одувек и заувек! се стишају, морепловци се радују, а он их у
И цео народ нека каже: Амин! Хвалите Гос- луку жељену води. 31 Нека захваљују Гос-
пода! поду за доброту његову и за чудесна дела
према синовима људским. 32 Нека га узви-
107 Захваљујте Господу, јер је добар, сују пред народом сакупљеним, у већу ста-
вечна је љубав његова. 2 Нека тако кажу раца нека га хвале. 33 Он реке у пустош
они које је Господ избавио, они које је изба- претвара, и токове водене у жедно тло, 34
вио из руку противника, 3 и које је сакупио плодну земљу у пустош слану, због злоће
из других земаља, са истока и запада, са оних који на њој живе. 35 Он пустош прет-
севера и југа. 4 Они су лутали по пустоши, вара у језеро водено, и безводну земљу у то-
по пустињи, нису нашли пут до града где би кове водене. 36 Тамо насељава гладне, да
се настанили. 5 Били су гладни и жедни. И подигну град у ком ће живети. 37 Они сеју
душа је њихова клонула у њима. 6 Завапили њиве и саде винограде, да донесу обилну
су Господу у невољи својој, и он их је из- летину. 38 Он их благосиља и они постају
бавио из тескобе њихове, 7 на прави пут их многобројни, не допушта да стоке њихове
је извео, како би дошли у град где ће се на- мало буде. 39 Али опет их је мало и погнути
станити. 8 Нека захваљују Господу за добро- су од угњетавања, невоље и туге. 40 Он
ту његову и за чудесна дела према синовима презир излива на великаше, и пушта их да
људским. 9 Јер је наситио душу жедну, душу по беспућу лутају. 41 А сиромаха штити од
гладну добрима је наситио. 10 Живели су у невоље и даје му породицу као стадо ве-
мраку и густој тами, заточени у невољи и лику. 42 Честити то виде и радују се, а сва
оковима, 11 јер су се бунили против речи неправда нека затвори уста своја. 43 Ко је
Божјих, и презирали савете Свевишњега. 12 мудар? Он ће размислити о свему овоме и
Он је невољом срце њихово покорио, поср- пажљиво ће размотрити шта Господ у добро-
нули су, а никога није било да им помогне. ти својој чини.
13 Тада су почели да призивају Господа да
им помогне у невољи њиховој, и он их је као Песма. Давидов псалам.
и раније спасао из тескобе њихове. 14 Из-
вео их је из мрака и густе таме, раскинуо је 108 Постојано је срце моје, Боже. Пева-
окове њихове. 15 Нека захваљују Господу за ћу ти и песмом ћу те хвалити, душа моја пе-
доброту његову и за чудесна дела која је ваће ти и песмом те хвалити. 2 Прени се,
учинио за синове људске. 16 Јер је разбио жичани инструменту, и ти, харфо! Зору ћу
бакарна врата, и сломио гвоздене превор- пробудити. 3 Господе, хвалићу те међу на-
нице. 17 Безумници су због свог преступ- родима, и песмом ћу те хвалити међу племе-
ничког пута и због греха својих, на крају нима. 4 Јер је до небеса велика љубав твоја,
сами себи невољу створили. 18 Души се њи- и истина твоја све до облака. 5 Узвиси се из-
ховој свако јело огадило, до врата смрти они над небеса, Боже, слава твоја нека буде над
су дошли. 19 Завапили су Господу да им по- свом земљом. 6 Да би се избавили они које
могне у невољи њиховој, и он их је као и волиш, спаси нас десницом својом и услиши
раније спасавао из тескобе њихове. 20 Пос- ме. 7 Бог је рекао у светости својој: „Радо-
лао је реч своју и излечио их, избавио их је ваћу се, у наследство ћу Сихем дати, изме-
из јама њихових. 21 Нека захваљују Господу рићу равницу Сокот. 8 Галад је мој, Манаси-
за доброту његову и за чудесна дела која је ја је мој, Јефрем је тврђава поглавара мога,
учинио за синове људске. 22 Нека приносе Јуда је заповедничка палица моја. 9 Моав је
жртве захвалнице и објављују дела његова посуда у којој ћу ноге опрати. На Едом ћу
кличући радосно. 23 Они који морем плове бацити сандалу своју. Над Филистејом ћу по-
на бродовима, и тргују по великим водама, беднички клицати.” 10 Ко ће ме довести до
24 они су видели дела Господња и чудесна утврђеног града? Ко ће ме водити све до
ПСАЛМИ 108,11 - 112,1 492
Едома? 11 Зар нећеш ти, Боже, који си нас хују. 26 Помози ми, о Господе, Боже мој,
одбацио, па више не идеш с војскама нашим спаси ме по милости својој. 27 Нека знају да
иако си Бог наш? 12 Пружи нам помоћ у не- је ово твоја рука, да си ти, Господе, ово учи-
вољи, јер је узалуд надати се спасењу од чо- нио. 28 Они нека проклињу, а ти ме благо-
века. 13 Од Бога ћемо снагу добити, он ће сиљај. Устају на мене, али нека се посраме,
згазити противнике наше. а слуга твој нека се радује. 29 Нека се про-
тивници моји понижењем заодену, и нека се
Управитељу. Давидов псалам. Песма. срамотом својом као плаштем огрну. 30 Сла-
109 Боже хвале моје, немој ћутати. 2
вићу Господа на сав глас устима својим, ус-
ред мноштва хвалићу га. 31 Јер ће он стати
Јер се уста зла и лукава отварају на мене. здесна убогоме, да га спасе од оних који су-
Говоре о мени језиком лажљивим, 3 речима де души његовој.
мржње окружују ме, и без разлога боре се
против мене. 4 На љубав моју непријатељ- Давидов псалам. Песма.
ством узвраћају, а ја се само молим. 5 Вра-
ћају ми зло за добро, и мржњу за љубав мо- 110 Господ је рекао мом Господу: „Седи
ју. 6 Постави над непријатељем мојим оног мени с десне стране, док не положим непри-
ко је зао, и нека му противник здесна стоји. јатеље твоје за подножје ногама твојим.” 2
7 Кад му се буде судило, нека се као зло- Палицу силе твоје пружиће Господ са Сиона,
чинац покаже, и молитва његова нека грех говорећи: „Иди међу непријатеље своје и
буде! 8 Дана његових нека мало буде, и ње- покори их!” 3 Твој ће се народ спремно по-
гову надгледничку службу нека други преуз- нудити у дан кад војску своју у рат поведеш.
ме! 9 Деца његова нека сирочад постану, а Светошћу украшени, из зориног крила, уз
жена његова удовица! 10 Нека синови њего- тебе су млади ратници твоји као капи росе.
ви лутају около, нека просе, и нека изађу из 4 Господ се заклео и неће зажалити: „Ти си
опустелих места својих да хлеба траже! 11 свештеник довека попут Мелхиседека!” 5
Нека му зеленаш приграби све што има, не- Господ је теби с десне стране, и разбиће ца-
ка туђинци разграбе плод труда његовог! 12 реве у дан гнева свога. 6 Извршиће пресуду
Нека не буде никог ко би му милост показао, над народима; биће лешева на гомиле. Раз-
и нека не буде никог ко би се смиловао деци биће поглавара земље насељене. 7 Из по-
његовој кад без оца остану! 13 Нека се ис- тока на путу он ће пити. Зато ће високо по-
треби потомство његово! У следећем нараш- дићи главу своју.
тају нека се избрише име њихово! 14 Нека
се Господ сети преступа праочева његових, 111 Хвалите Господа! Хвалићу Господа
и грех мајке његове нека се не избрише! 15 свим срцем својим, у друштву пријатеља
Нека то стално буде Господу пред очима, и праведних и у кругу њиховом. 2 Велика су
нека избрише са земље сећање на њих! 16 дела Господња, о њима размишљају сви који
Јер се зли није сетио милост да покаже, него у њима уживају. 3 Дела су његова славна и
је прогонио невољника и убогога и онога ко величанствена, праведност његова заувек
је тужног срца, да га убије. 17 Проклетство остаје. 4 Чудесна је дела своја учинио као
је волео, па га је и снашло. Благослову се спомен. Господ је милостив и милосрдан. 5
није радовао, и зато је далеко од њега. 18 Храну даје онима који га се боје. Довека ће
Проклетство је оденуо као хаљину своју. он памтити савез свој. 6 Снагу дела својих
Зато је оно као вода ушло у њега и као уље објавио је народу своме, кад им је дао нас-
у кости његове. 19 Нека му оно буде као ха- ледство народа других. 7 Дела руку његових
љина коју одева и као појас којим је стално истинита су и праведна, поуздане су све на-
опасан! 20 То је плата од Господа оном који редбе његове, 8 утемељене су за сва време-
ми се противи, и онима који зло говоре про- на, заувек, засноване на истини и честитос-
тив душе моје. 21 А ти си Господ. Учини ми ти. 9 Откуп је послао народу своме. Запове-
добро, ради имена свога. Избави ме јер је дио је да савез његов довека траје. Име је
добра милост твоја. 22 Јер ме невоља и јад његово свето и страх улива. 10 Страх од
притискају, и срце је моје рањено у мени. 23 Господа почетак је мудрости. Сви који из-
Као сена кад нестаје, тако и ја одлазим; от- вршавају наредбе његове заиста су разумни.
ресен сам као да сам скакавац. 24 Колена Хвала његова заувек остаје.
моја клецају од поста, и тело се моје осуши-
ло, нема уља на њему. 25 А њима сам ругло 112 Хвалите Господа! Срећан је човек
постао, кад ме виде, презирно главом одма- који се Господа боји, ко истински ужива у за-
493 ПСАЛМИ 112,2 - 117,2
повестима његовим. 2 Потомци његови биће говоре, очи имају, али не виде, 6 уши имају,
моћни на земљи. Нараштај честитих биће али не чују, нос имају, али не миришу, 7 ру-
благословљен. 3 Благостање и богатство у ке имају, али не пипају, ноге имају, али не
кући су његовој, праведност његова заувек ходају, не пуштају гласа из грла свога. 8
остаје. 4 Он сија у тами као светлост чести- Такви ће постати и они који их праве, сви
тима. Милостив је, милосрдан и праведан. 5 који се у њих уздају. 9 Израеле, уздај се у
Добар је човек који је милостив и који у за- Господа, он је помоћ твоја и штит твој. 10
јам даје. Он праведно обавља послове своје. Доме Аронов, уздај се у Господа, он је помоћ
6 Никада посрнути неће. Праведник остаје у твоја и штит твој. 11 Ви који се Господа бо-
сећању заувек. 7 Лоших вести неће се бо- јите, уздајте се у Господа; он је помоћ ваша
јати. Срце је његово постојано, узда се у и штит ваш. 12 Господ нас се сетио. Он ће
Господа. 8 Срце је његово непоколебљиво, нас благословити, благословиће дом Изра-
неће се он бојати, на крају ће ликовати над елов, благословиће дом Аронов. 13 Благос-
противницима својим. 9 Он великодушно де- ловиће оне који се Господа боје, и мале и
ли, даје сиромашнима. Праведност његова велике. 14 Господ ће вас умножити. Вас и
заувек остаје. Рог ће се његов уздигнути у синове ваше. 15 Благословио вас је Господ,
слави. 10 Зли ће то гледати и љутиће се. Творац неба и земље. 16 Небеса - небеса
Шкргутаће зубима и усахнуће. Пропашће Господу припадају, а земљу је дао синовима
жеља оних што су зли. људским. 17 Мртви не хвале Господа, нити
ико од оних који у тишину силазе. 18 А ми
113 Хвалите Господа! Хвалите Господа, ћемо благосиљати Господа, од сада па до-
слуге његове, хвалите име Господње! 2 Нека века. Хвалите Господа!
је благословљено име Господње од сада па
довека! 3 Од изласка сунчевог до заласка 116 Љубав се у мени буди, јер Господ
његовог нека се хвали име Господње! 4 Гос- чује глас мој, усрдне молбе моје. 2 Јер је
под је узвишен изнад свих народа, слава је пригнуо к мени ухо своје. Призиваћу га у све
његова изнад небеса. 5 Ко је као Господ, Бог дане живота свога. 3 Ужа смрти обавила су
наш, који пребива на висини? 6 Он се са- ме, невоље гробне задесиле су ме. Тескоба
гиње да би небо и земљу видео, 7 из пра- и туга тиште ме. 4 Али призвао сам име Гос-
шине убогога подиже, из пепела сиромаха подње: „О Господе, избави душу моју!” 5
узвисује, 8 и даје му да седи с великашима, Господ је милостив и праведан, милосрдан је
с великашима народа свога. 9 Нероткињи Бог наш. 6 Господ чува безазлене. У невољи
даје да у кући живи као радосна мајка која сам био, али ме је он избавио. 7 Врати се у
синове има. Хвалите Господа! спокој свој, душо моја, јер ти Господ добро
чини. 8 Јер си ти душу моју од смрти спасао,
114 Када је Израел изашао из Египта, и око моје од суза, ногу моју од спотицања. 9
дом Јаковљев из народа који говори језиком Служићу Господу у земљи живих. 10 Имао
неразумљивим, 2 Јуда је постао светилиште сам веру, и зато сам говорио. У тешкој сам
његово, Израел славно царство његово. 3 невољи био. 11 Много сам се уплашио и
Због призора који је видело, море је побег- рекао: „Сваки је човек лажов.” 12 Како да
ло, а Јордан је устукнуо. 4 Горе су као овно- узвратим Господу за сва добра која ми је
ви поскакивале, а брда као јагањци. 5 Шта учинио? 13 Узећу чашу величанственог
ти је било, море, па си побегло, и теби, Јор- спасења и призваћу име Господње. 14 Ис-
дане, па си устукнуо? 6 Горе, зашто сте као пунићу завете своје Господу, пред целим
овнови поскакивале, а ви, брда, као јагањ- народом његовим. 15 Скупоцена је у очима
ци? 7 Земљо, због Господа буди у тешкој бо- Господњим смрт оних који су му верни. 16 О
ли, због Бога Јаковљевог, 8 који стену прет- Господе, ја сам слуга твој. Ја сам слуга твој,
вара у језеро водено, кремен у извор воде- син робиње твоје. Ти си скинуо окове моје.
ни. 17 Теби ћу принети жртве захвалнице, при-
зваћу име Господње. 18 Испунићу завете
115 Не нама, Господе, не нама, него своје Господу, пред целим народом њего-
имену своме славу дај због љубави своје, вим, 19 у двориштима дома Господњег, ус-
због истине своје! 2 Зашто да народи гово- ред тебе, Јерусалиме. Хвалите Господа!
ре: „Где је Бог њихов?” 3 Бог је наш на не-
бесима. Све што је желео да учини, учинио 117 Хвалите Господа, сви народи, дајте
је. 4 Идоли су њихови сребро и злато, дело му хвалу, сва племена! 2 Јер снажна је пре-
руку човека земаљског. 5 Уста имају, али не
ПСАЛМИ 118,1 - 119,28 494
ма нама љубав његова, довека траје истина [ אАлеф] *
Господња. Хвалите Господа!
119 Срећни су они који су на свом путу
118 Захваљујте Господу, јер је добар, безазлени, они који по закону Господњем
вечна је љубав његова. 2 Нека Израел каже: живе. 2 Срећни су они који се држе опомена
„Вечна је љубав његова.” 3 Нека дом Аронов његових. Свим срцем они га траже. 3 Заиста
каже: „Вечна је љубав његова.” 4 Нека они они неправду не чине. Његовим путевима
који се боје Господа кажу: „Вечна је љубав они ходе. 4 Ти си нам заповедио да наредбе
његова.” 5 У тескоби својој призвао сам Гос- твоје пажљиво извршавамо. 5 О, кад би пу-
пода, Господ ме је услишио и на чистину из- теви моји постојани били да се држим про-
вео. 6 Господ је на мојој страни, нећу се бо- писа твојих! 6 Тада се постидео не бих, па-
јати. Шта ми може човек земаљски? 7 Гос- зећи на све заповести твоје. 7 Хвалићу те у
под је на мојој страни, међу онима који ми честитости срца свога, кад се научим пра-
помажу, зато ћу ликовати над онима који ме ведним законима твојим. 8 Ја се држим про-
мрзе. 8 Боље је тражити уточиште код Гос- писа твојих. Немој ме сасвим напустити.
пода него уздати се у човека земаљског. 9 [ בБет]
Боље је тражити уточиште код Господа него 9 Како ће младић чистим сачувати пут свој?
уздати се у великаше. 10 Сви су ме народи Пазећи на себе по речи твојој. 10 Свим ср-
опколили. У име Господње нападе сам њихо- цем својим тебе тражим. Не дај да застраним
ве одбијао. 11 Опколили су ме, да, опколили од заповести твојих. 11 У срцу своме чувам
су ме. У име Господње нападе сам њихове реч твоју, да ти не згрешим. 12 Благослов-
одбијао. 12 Опколили су ме као пчеле, али љен си ти, Господе. Научи ме прописима
су се угасили као ватра од трња. У име Гос- својим. 13 Уснама својим објављујем све за-
подње нападе сам њихове одбијао. 13 коне уста твојих. 14 Путу опомена твојих ра-
Снажно су ме гурнули да паднем, али Господ дујем се, као и свему другом што је вредно.
ми је помогао. 14 Господ је заклон мој и си- 15 Размишљаћу о наредбама твојим, и па-
ла моја, он је спаситељ мој. 15 Глас радости зићу на путеве твоје. 16 Уживаћу у одредба-
и спасења чује се у шаторима праведника. ма твојим. Нећу заборавити реч твоју.
Десница Господња снагу своју показује. 16
Десница Господња узвисује се, десница Гос- [ גГимел]
подња снагу своју показује. 17 Нећу умрети, 17 Чини добро слузи своме, да бих живео и
него ћу живети, да бих објављивао дела која држао се речи твоје. 18 Отвори ми очи, да
Господ чини. 18 Господ ме је строго укорио, бих видео лепоту закона твога. 19 Ја сам са-
али ме није смрти предао. 19 Отворите ми мо дошљак у земљи. Не скривај од мене за-
врата праведности. Ући ћу на њих, хвалићу повести своје. 20 Душа је моја изнемогла
Господа. 20 Ово су врата Господња. Правед- жарко желећи законе твоје у свако доба. 21
ници ће на њих улазити. 21 Хвалићу те, јер Прекорио си проклете и охоле, који одсту-
си ме услишио, постао си спаситељ мој. 22 пају од заповести твојих. 22 Скини с мене
Камен који су градитељи одбацили постао је срамоту и презир, јер се држим опомена тво-
камен угаони. 23 Господње је то дело, чу- јих. 23 Кнезови су сели, против мене међу-
десно је то у очима нашим. 24 То је дан који собно се договарају. А слуга твој размишља
је Господ начинио, веселићемо се и радова- о прописима твојим. 24 Уживам у опоменама
ти у тај дан. 25 О Господе, спаси нас, моли- твојим, оне су саветници моји.
мо те! О Господе, подари нам успех, молимо [ דДалет]
те! 26 Благословљен онај који долази у име 25 Душа моја већ у праху лежи. По речи
Господње! Благосиљамо вас из дома Господ- својој сачувај ми живот. 26 Објавио сам ти
њег! 27 Господ је Бог, он нам светлост даје. путеве своје, да би ми одговорио. Научи ме
Украсите гранама поворку празничну, све до прописима својим. 27 Дај ми да разумем пут
рогова олтара. 28 Ти си Бог мој, тебе ћу хва- наредаба твојих, да бих размишљао о чу-
лити! Ти си Бог мој, тебе ћу узвисивати! 29 десним делима твојим. 28 Душа моја нема
Захваљујте Господу, јер је добар, Вечна је
љубав његова. *119,1 У изворном тексту овај псалам је писан у
алфабетском акростиху. Садржи 22 строфе од по 8
стихова који алфабетским редоследом почињу јед-
ним од 22 хебрејска слова. У свакој строфи сваки
од осам стихова започиње истим словом, које је
заједно са својим називом написано испред стро-
фе.
495 ПСАЛМИ 119,29 - 119,87
сна од туге. Подигни ме по речи својој. 29 о путевима својим, да бих вратио ноге своје
Уклони од мене пут криви, милостиво ме по- на опомене твоје. 60 Пожурио сам и нисам
учи закону своме. 30 Пут верности ја сам оклевао да се држим заповести твојих. 61
одабрао. Закони су твоји мени добри. 31 Ужа злих обавила су ме. Закон твој нисам за-
Чврсто се држим опомена твојих. Господе, боравио. 62 У поноћ устајем да ти захвалим
не дај да се постидим. 32 Трчаћу по путу за- за праведне законе твоје. 63 Пријатељ сам
повести твојих, јер ти шириш срце моје да свима који те се боје и онима који се држе
оне у њега стану. наредаба твојих. 64 Доброта твоја, Господе,
[ הХе] земљу испуњава. Научи ме прописима сво-
33 Поучи ме, Господе, путу прописа својих, јим.
да га се држим све до краја. 34 Дај ми ра- [ טТет]
зума, да бих се држао закона твога. Да бих 65 Учинио си добро слузи своме, Господе,
га се држао свим срцем својим. 35 Води ме по речи својој. 66 Научи ме доброти и ра-
стазом заповести својих, јер уживам да њо- зумности, и знање ми подари. Јер ја верујем
ме ходим. 36 Приклони срце моје опоменама заповестима твојим. 67 Пре него што сам у
својим, а не добитку. 37 Одврати очи моје невољу упао, грешио сам нехотице, али сада
од оног што је безвредно, сачувај ме у жи- се држим речи твоје. 68 Ти си добар и добро
воту на путу своме. 38 Испуни слузи своме чиниш. Научи ме прописима својим. 69 Охо-
реч своју која га води к страху од тебе. 39 ли ме лажима оцрњују. А ја ћу се свим срцем
Уклони срамоту моју од које страхујем, јер су држати наредаба твојих. 70 Срце је њихово
закони твоји добри. 40 Чезнем за наредбама попут сала неосетљиво, а ја уживам у закону
твојим. У праведности својој сачувај ми жи- твоме. 71 Добро ми је што невољу трпим, да
вот. бих се научио прописима твојим. 72 Закон је
[ וВав] уста твојих за моје добро, бољи ми је него
41 Нека на мене дође милост твоја, Господе, хиљаде златника и сребрника.
и спасење твоје по речи твојој, 42 да бих [ יЈод]
одговорио ономе који ми се руга, јер се у реч 73 Твоје су ме руке створиле и учврстиле.
твоју уздам. 43 Немој одузети од уста мојих Дај ми разборитости, да бих научио заповес-
реч истине, јер ја чекам законске одлуке ти твоје. 74 Они који се тебе боје виде ме и
твоје. 44 Увек ћу се држати закона твога, радују се, јер чекам реч твоју. 75 Добро
довека, у сву вечност. 45 Ходићу на чисти- знам, Господе, да су закони твоји праведни,
ни, јер тражим наредбе твоје. 46 Говорићу и да си ме у верности својој казнио. 76 Мо-
пред царевима о опоменама твојим, и нећу лим те, нека ми љубав твоја утеха буде, по
се постидети. 47 Уживаћу у заповестима речи коју си рекао слузи своме. 77 Нека до-
твојим, јер их волим. 48 Подигнућу руке сво- ђе на мене милосрђе твоје, да бих у животу
је к заповестима твојим, које волим, и раз- остао, јер уживам у закону твоме. 78 Нека
мишљаћу о прописима твојим. се постиде охоли, јер ме без разлога заводе.
[ זЗајин] А ја размишљам о наредбама твојим. 79 Не-
49 Сети се речи своје упућене слузи своме, ка ми се приклоне они који те се боје, и они
коју по обећању твоме чекам. 50 То ми је који познају опомене твоје. 80 Нека се срце
утеха у невољи мојој, јер ми реч твоја живот моје безазлено држи прописа твојих, да се
чува. 51 Охоли ми се преко сваке мере руга- не бих постидео.
ју. Али од закона твога ја не одступам. 52 [ כКаф]
Присећам се, Господе, закона твојих од дав- 81 Душа моја вене од чежње за спасењем
нина, и утеху налазим. 53 Жестоки гнев ме твојим, реч твоју чекам. 82 Очи моје вену од
обузима због злих, који остављају закон чежње за речју твојом, и говорим: „Кад ћеш
твој. 54 Прописи су твоји мени као песма, у ме утешити?” 83 Постао сам као мех на ди-
дому у ком сам туђинац. 55 Ноћу твоје име му, али прописе твоје не заборављам. 84
помињем, Господе, да бих се држао закона Колико дана твој слуга има? Када ћеш извр-
твога. 56 Све то доживљавам јер се држим шити пресуду над прогониоцима мојим? 85
наредаба твојих. Охоли су ми ископали јаме да у њих паднем,
[ חХет] они који не живе по закону твоме. 86 Све су
57 Господ је наследство моје. Обећао сам да заповести твоје верне. Без разлога они ме
ћу се држати речи твојих. 58 Свим срцем прогоне. Помози ми! 87 Умало ме нису збри-
својим настојим умилостивити лице твоје. сали са земље. Али ја нисам оставио наред-
Смилуј ми се по речи својој. 59 Размишљам
ПСАЛМИ 119,88 - 119,147 496
бе твоје. 88 По милости својој сачувај ми ступају од прописа твојих, јер је лаж препре-
живот, да бих се држао опомене уста твојих. деност њихова. 119 Као запењену троску
[ לЛамед] уклањаш све зле са земље. Зато волим опо-
89 Довека, Господе, реч твоја чврсто стоји мене твоје. 120 Због страха од тебе тело мо-
на небесима. 90 Верност твоја траје из на- је дрхти. Због закона твојих ја се бојим.
раштаја у нараштај. Учврстио си земљу, и [ עАјин]
она стоји. 91 По законима твојим све то још 121 Доносим пресуду праведну и чиним оно
и данас стоји, јер све су то слуге твоје. 92 што је право. Не остављај ме онима који ми
Да не уживам у закону твоме, погинуо бих у неправду чине! 122 Заузми се за добробит
невољи својој. 93 Никада нећу заборавити слуге свога. Не дај да ми охоли неправду чи-
наредбе твоје, јер ми њима живот чуваш. 94 не. 123 Очи моје вену од чежње за спасе-
Ја сам твој. Спаси ме, јер тражим наредбе њем твојим и за праведном речју твојом.
твоје. 95 Зли ме вребају, да ме убију. А ја 124 Поступи са слугом својим по милости
помно пазим на опомене твоје. 96 Увидео својој, и научи ме прописима својим. 125 Ја
сам да све што је савршено границу има, али сам слуга твој. Дај ми разборитости, да бих
заповест је твоја безгранична. упознао опомене твоје. 126 Време је да Гос-
[ מМем] под нешто учини. Они крше закон твој. 127
97 О како волим закон твој! По цео дан о Ја заповести твоје волим више него злато,
њему размишљам. 98 Заповест твоја чини више него суво злато. 128 Зато сматрам да
ме мудријим од непријатеља мојих, јер је су све наредбе твоје исправне у свему. Мр-
увек са мном. 99 Разумнији сам постао од зим сваки криви пут.
свих учитеља својих, јер размишљам о по- [ פПе]
укама твојим. 100 Мудрији сам и од стараца, 129 Дивне су опомене твоје. Зато их се др-
јер се држим наредаба твојих. 101 Од сва- жи душа моја. 130 Објава речи твојих прос-
ког злог пута уклањам ноге своје, да бих се ветљује, неискусном разборитост даје. 131
држао речи твоје. 102 Од закона твојих не Широм отварам уста своја и уздишем од
одступам, јер си ме ти поучио. 103 Како го- чежње за заповестима твојим. 132 Окрени
де непцу моме речи твоје, више него мед ус- се к мени и смилуј ми се, по закону своме за
тима мојим! 104 Захваљујући наредбама оне који воле име твоје. 133 Учврсти кораке
твојим мудро поступам. Зато мрзим сваки моје у речи својој, и не дај да икакво зло
пут криви. овлада мноме. 134 Откупи ме од свих вара-
[ נНун] лица људских, а ја ћу се држати наредаба
105 Реч је твоја светиљка нози мојој, и свет- твојих. 135 Нека лице твоје обасја слугу
лост стази мојој. 106 Заклетву сам дао и твога, научи ме прописима својим. 136 По-
извршићу је. Држаћу се праведних закона тоци суза теку из очију мојих, јер се закон
твојих. 107 У невољи сам великој. Господе, твој не држи.
по речи својој сачувај ми живот. 108 Госпо- [ צЦади]
де, молим те, нека су ти угодне драговољне 137 Ти си, Господе, праведан и закони су
жртве уста мојих, научи ме законима својим. твоји исправни. 138 У праведности својој и
109 Душа је моја у непрестаној опасности, верности ненадмашној заповедио си да се
али закон твој не заборављам. 110 Зли су држимо опомена твојих. 139 Ревност ме мо-
ми замку поставили, али од наредаба твојих ја изједа, јер су непријатељи моји забора-
не одступам. 111 Опомене су твоје трајно вили речи твоје. 140 Реч је твоја потпуно
наследство моје, јер су оне радост срцу мо- чиста, и слуга је твој воли. 141 Ја сам ниш-
ме. 112 Управио сам срце своје да извршава таван и презрен. Али наредбе твоје не забо-
прописе твоје довека, све до краја. рављам. 142 Праведност је твоја правед-
[ סСамех] ност вечна, и закон је твој истина. 143 Мука
113 Мрзим оне којима је срце подељено, а и невоља снашле су ме, али у заповестима
закон твој волим. 114 Ти си заклон мој и твојим ја уживам. 144 Вечна је праведност
штит мој. Реч твоју чекам. 115 Одлазите од опомена твојих. Дај ми разборитости, да бих
мене, злочинци, да бих се држао заповести у животу остао.
Бога свога. 116 Подржи ме по речи својој, [ קКоф]
да бих у животу остао, и не дај да се пос- 145 Вапим из дубине срца свога. О Господе,
тидим због наде своје. 117 Подржи ме, да услиши ме. Држаћу се прописа твојих. 146
бих спасен био, непрестано ћу пазити на Тебе призивам. Спаси ме. Држаћу се опоме-
прописе твоје. 118 Одбацио си све који од- на твојих. 147 Устао сам рано, у свануће, да
497 ПСАЛМИ 119,148 - 123,4
у помоћ зовем. Речи твоје чекам. 148 Очи Песма за успињање
моје претичу ноћне страже, да бих размиш-
љао о речи твојој. 149 Чуј глас мој по ми- 120 Господу сам завапио у невољи сво-
лости својој. Господе, по закону своме сачу- јој, и он ме је услишио. 2 Избави, Господе,
вај ми живот. 150 Примичу се они што за душу моју од лажљивих усана, од препреде-
срамним делима трче. Удаљили су се од за- ног језика. 3 Шта ће ти се дати и шта ће ти
кона твога. 151 Ти си близу, Господе, и све се додати, препредени језиче? 4 Наоштрене
су заповести твоје истина. 152 За неке опо- стреле јунака, с ужареним угљевљем од
мене твоје ја већ одавно знам, јер си их до- стабла смреке. 5 Тешко мени, јер боравим у
века утемељио. Месеху, живим међу шаторима кидарским. 6
Предуго душа моја борави с онима који мир
[ רРеш] мрзе. 7 Ја мир желим, али кад проговорим,
153 Погледај невољу моју и избави ме, јер они рат спремају.
нисам заборавио закон твој. 154 Води пар-
ницу моју и к себи ме врати, по речи својој Песма за успињање
сачувај ми живот. 155 Спасење је далеко од
злих, јер не траже прописе твоје. 156 О Гос-
поде, велико је милосрђе твоје. По законима
121 Подигнућу очи своје према горама.
Одакле ће мени помоћ доћи? 2 Помоћ је ме-
својим сачувај ми живот. 157 Много је про- ни од Господа, Творца неба и земље. 3 Неће
гонитеља мојих и непријатеља мојих. Али од он дати да нога твоја посрне. Чувар твој не-
опомена твојих не одступам. 158 Видео сам ће поспан бити. 4 Неће он поспан бити нити
варалице, и мрски су ми, јер се не држе речи ће заспати Он, чувар Израелов. 5 Господ је
твоје. 159 Гледај како волим наредбе твоје. твој чувар. Господ је сена твоја с десне стра-
Господе, по милости својој сачувај ми живот. не твоје. 6 Дању ти неће сунце наудити, ни-
160 Срж је речи твоје истина, и вечни су сви ти месец ноћу. 7 Господ ће те чувати од сва-
праведни закони твоји. ке невоље. Чуваће он душу твоју. 8 Господ
[ שШин] ће те чувати у свему што радиш, од сада па
161 Кнезови ме без разлога прогоне, али се довека.
срце моје боји речи твојих. 162 Ја се раду-
јем речи твојој као кад неко велики плен Песма за успињање. Давидов псалам.
нађе. 163 Мрзим лаж и гадим се на њу, а за-
кон твој волим. 164 Седам пута на дан хва- 122 Обрадовао сам се кад су ми рекли:
лим те, због праведних закона твојих. 165 „Хајдемо у дом Господњи.” 2 Ноге наше стоје
Велик мир имају они који закон твој воле, за на вратима твојим, Јерусалиме. 3 Јерусалим
њих не постоји камен спотицања. 166 Гос- је чврсто саграђен град. У једну целину сас-
поде, надам се спасењу од тебе, и изврша- тављен. 4 Ка њему се успињу племена, пле-
вам заповести твоје. 167 Душа се моја држи мена која припадају Господу, према заповес-
опомена твојих, и веома их волим. 168 Др- ти датој Израелу, да дају хвале имену Гос-
жим се наредаба твојих и опомена твојих, подњем. 5 Јер се тамо налазе судски престо-
јер су пред тобом сви путеви моји. ли, престоли дома Давидовог. 6 Молите се
за мир Јерусалима. Они који га воле биће
[ תТав] безбрижни. 7 Нека мир буде унутар бедема
169 Нека вапај мој изађе пред тебе, Госпо- твојих, безбрижност у дворима твојим. 8 Ра-
де. По речи својој дај ми разборитости. 170 ди браће своје и пријатеља својих говорићу:
Нека моја молба за милост дође пред лице „Нека мир у теби влада.” 9 Ради дома Госпо-
твоје. Избави ме по речи својој. 171 Нека с да, Бога нашега, молићу се за твоје добро.
усана мојих хвала извире, јер ме учиш про-
писима својим. 172 Нека језик мој пева реч Песма за успињање
твоју, јер су све заповести твоје праведне.
173 Нека ми рука твоја помаже, јер сам 123 К теби подижем очи своје, к теби
изабрао наредбе твоје. 174 Господе, чезнем који живиш на небесима. 2 Као што су очи
за спасењем које пружаш, и у закону твом слугу упрте к руци господара њиховог, и очи
уживам. 175 Нека душа моја живи и хвали слушкиње к руци господарице њене, тако су
те, и нека ми закони твоји помогну. 176 Лу- очи наше упрте к Господу, Богу нашем, док
там као овца изгубљена. Потражи слугу сво- чекамо да нам се смилује. 3 Смилуј нам се,
га, јер нисам заборавио заповести твоје. Господе, смилуј нам се, јер смо се наситили
презира. 4 Душа се наша наситила ругања
ПСАЛМИ 124,1 - 131,2 498
оних који су спокојни, и презира оних који су нака, таква су деца у младости. 5 Срећан је
надмени. човек који је њима напунио оружје своје.
Неће се постидети, јер ће говорити неприја-
Песма за успињање. Давидов псалам. тељима на вратима.
124 „Да Господ није био с нама”, нека Песма за успињање
каже Израел, 2 „да Господ није био с нама
кад су људи устали на нас, 3 живе би нас 128 Срећан је свако ко се Господа боји,
прогутали, кад је гнев њихов плануо на нас. ко путевима његовим ходи. 2 Јер ћеш јести
4 Воде би нас однеле, бујица би прекрила од труда руку својих. Бићеш срећан и добро
душе наше. 5 Прекриле би душе наше воде ће ти бити. 3 Жена ће твоја бити као родна
побеснеле. 6 Нека је благословљен Господ, лоза у одајама дома твога. Синови ће твоји
који нас није дао за плен зубима њиховим. 7 бити као младице маслине око твога стола.
Душа је наша као птица која је побегла из 4 Гле, тако ће бити благословљен човек који
замке оних који су је у њу намамили. Замка се Господа боји. 5 Господ ће те благосло-
се сломила, и ми смо побегли. 8 Помоћ је вити са Сиона. Гледаћеш благостање Јеруса-
наша у имену Господа, Творца неба и зем- лима све дане живота свога, 6 гледаћеш си-
ље.” нове синова својих. Нека мир буде на Изра-
елу.
Песма за успињање
као гора Сион, која се не може пољуљати, 129 „Дуго су ме тлачили, још од младос-
него довека стоји. 2 Као што Јерусалим ок- ти моје”, нека каже Израел, 2 „дуго су ме
ружују горе, тако Господ окружује свој на- тлачили, још од младости моје, али ме нису
род од сада па довека. 3 Јер жезло зла неће савладали. 3 Орачи су орали по леђима мо-
остати над наследством праведних, да не би јим, дуге су бразде правили. 4 Господ је пра-
праведници руку пружили да преступ по- ведан. Исекао је ужа злима. 5 Постидеће се
чине. 4 Господе, добро чини добрима, и они- и устукнуће сви који Сион мрзе. 6 Биће као
ма који су честитог срца. 5 А оне који зас- зелена трава по крововима, која се сасуши
трањују на искварене путеве своје, Господ пре него што се ишчупа, 7 којом жетелац не
ће отерати са злочинцима. Мир ће бити на пуни руку своју, нити наручје своје онај који
Израелу. снопове веже. 8 А ни пролазници не говоре:
„Нека је благослов Господњи на вама! Бла-
Песма за успињање. госиљамо вас у име Господње!”
140 Господе, од злих људи избави ме, Давидов псалам, кад је био у пећини. Молитва.
Сачувај ме од насилника, 2 од оних који 142 Гласом својим Господа сам упомоћ
пакости смишљају у срцу своме, који по цео звао, гласом својим Господу сам за милост
дан ратове подижу. 3 Оштре језик свој као вапио. 2 Пред њим сам изливао забринутост
змија, под уснама је њиховим отров рогате своју, пред њим сам говорио о тескоби сво-
отровнице. 4 О Господе, чувај ме од руку јој, 3 кад је дух мој клонуо у мени. Ти си та-
злога, сачувај ме од насилника, од оних који да пут мој знао. На стазу којом ходим потај-
смишљају како да саплету кораке моје. 5 но су ми замку наместили. 4 Погледај надес-
Они који сами себе узвисују потајно су ми но и види да нико не жели да зна за мене.
замку наместили, ужа су као мрежу поред Нестало је уточишта мога, нико за душу моју
пута раширили. Клопке су ми поставили. 6 не пита. 5 О Господе, тебе сам у помоћ звао.
Рекао сам Господу: „Ти си Бог мој. О Госпо- Рекао сам: „Ти си уточиште моје, наследство
де, пригни ухо гласу усрдних молби мојих.” 7 моје у земљи живих.” 6 Послушај вапај мој,
Господе, снаго спасења мога, у дан рата ти јер сам у јаду великом. Избави ме од прого-
заклањаш главу моју. 8 Господе, немој испу- нитеља мојих, јер су јачи од мене. 7 Изведи
нити жеље зломе. Немој подржати заверу душу моју из тамнице да хвали име твоје.
његову, да се не узвиси. 9 Главе оних што су Нека се сакупе око мене праведници, јер ми
око мене нека покрије невоља коју спомињу добро чиниш.
усне њихове. 10 Нека угљевље ужарено на
њих падне. Нека у ватру падну, у јаме водом Давидова песма
испуњене, да више не устану. 11 Нека се не
утврди на земљи онај ко се речима размеће. 143 О Господе, чуј молитву моју, пригни
Насилника нека зло прогони и удара. 12 ухо усрдној молби мојој! У верности својој
Добро знам да ће Господ дати право невољ- услиши ме по праведности својој! 2 Не иди
нику и правду сиромаху. 13 Праведници ће на суд са слугом својим, јер нико жив не мо-
заиста давати хвале имену твоме. Честити же праведан пред тобом бити. 3 Непријатељ
ће пребивати пред лицем твојим. гони душу моју, бацио је на земљу живот
мој. Због њега боравим по мрачним местима,
Давидова песма као они што су давно помрли. 4 Дух је мој
клонуо у мени, и срце ми је изнемогло у гру-
141 О Господе, тебе призивам. Пожури дима. 5 Сећам се давних дана, размишљам о
ка мени! Пригни ухо гласу моме кад те дози- свим делима твојим. Промишљам о делу ру-
вам! 2 Нека молитва моја пред тобом буде ку твојих. 6 У молитви ширим руке своје к
као припремљени кад, подизање руку мојих теби, душа је моја као сува земља тебе жед-
као вечерњи принос од жита. 3 Постави, на. 7 О Господе, пожури, услиши ме! Нестаје
Господе, стражу на уста моја, чувара на вра- живота у мени. Не окрећи од мене лице сво-
та усана мојих. 4 Не дај срцу моме да се при- је, да не постанем као они што у јаму силазе.
клони и каквом злу, па да у злоћи срамотна 8 Ујутру ми објави доброту своју, јер се у те-
дела чиним заједно с људима који зло чине. бе уздам. Покажи ми пут којим треба да
И не дај да једем посластица њихових. 5 Ако идем, јер к теби подижем душу своју. 9 О
ме удари праведник, то је знак љубави, ако Господе, избави ме од непријатеља мојих!
ме укори, то је уље за главу моју које глава Код тебе заклон тражим. 10 Научи ме да вр-
моја неће одбити. Чак ћу се и молити за ње- шим вољу твоју, јер си ти Бог мој. Дух је твој
ПСАЛМИ 143,11 - 147,3 502
добар, нека ме води земљом честитости. 11 љивати. 7 У усхићењу из њих ће навирати
Ради имена свога, Господе, сачувај ми жи- речи о великој доброти твојој, и радосно ће
вот. У праведности својој изведи душу моју клицати због праведности твоје. 8 Господ је
из тескобе. 12 У милости својој сатри непри- милостив и милосрдан, спор на гнев и вели-
јатеље моје, и уништи све противнике душе ка је љубав његова. 9 Господ је добар према
моје, јер ја сам слуга твој! свима, и милосрђе његово почива над свим
делима његовим. 10 О Господе, хвалиће те
Давидов псалам сва дела твоја, благосиљаће те верне слуге
144 Нека је благословљен Господ, Сте-
твоје. 11 О слави царства твога причаће, и
о моћи твојој говориће, 12 да синовима
на моја, који руке моје боју учи, прсте моје људским објаве моћна дела твоја и славу ве-
рату, 2 он је љубав моја и тврђава моја, ви- личанственог царства твога. 13 Царство је
соко уточиште моје и избавитељ мој, штит твоје царство вечно, и власт твоја траје кроз
мој и заклон мој, онај који ми покорава на- све нараштаје. 14 Господ подупире све који
роде. 3 Господе, шта је човек да се на њега падају, и усправља све који су погнути. 15
обазиреш, син човека смртног да на њега Свачије су очи у тебе упрте, ти им храну у
пазиш? 4 Човек је као дах, дани су његови право време дајеш. 16 Ти отвараш руку сво-
као сена која пролази. 5 Господе, савиј не- ју и жеље испуњаваш сваком живом бићу.
беса своја и сиђи, дотакни горе да се зади- 17 Господ је праведан на свим путевима
ме. 6 Севни муњом и расеј непријатеље, по- својим и веран у свим делима својим. 18
шаљи стреле своје да их сметеш. 7 Пружи Господ је близу свих који га призивају, свих
руке своје с висине, ослободи ме и избави који га у истини призивају. 19 Испуњава же-
ме из вода великих, из руке туђинаца, 8 чија љу онима који га се боје, чује вапај њихов и
уста неистину говоре, и чија је десница лаж- спасава их. 20 Господ чува све оне који га
љива десница. 9 Боже, певаћу ти песму но- воле, а зле ће све истребити. 21 Хвалу Гос-
ву. Песмом ћу те хвалити на инструменту с поду говориће уста моја. Нека свако створе-
десет жица, 10 теби који спасење царевима ње благосиља свето име његово довека, у
дајеш, који слугу свога Давида од мача смр- сву вечност.
тоносног избављаш. 11 Ослободи ме и изба-
ви ме из руке туђинаца, чија уста неистину
говоре и чија је десница лажљива десница,
146 Хвалите Господа!* Хвали Господа,
душо моја! 2 Хвалићу Господа целог свог
12 и који говоре: „Синови су наши као биљ- живота. Песмом ћу хвалити Бога свога докле
ке младе, зреле већ у младости својој, кћери год ме буде. 3 Не уздајте се у великаше. Ни-
су наше као угаони стубови, исклесани као у ти у човека земаљског, од кога спасења не-
палатама. 13 Житнице су наше пуне, обилу- ма. 4 Дух његов изађе из њега, и он се у
ју житом разноврсним. Овце наше намножи- прах враћа, тог дана пропадну све мисли
ле су се хиљаде пута, и десет хиљада пута, његове. 5 Срећан је онај коме помаже Бог
по местима нашим. 14 Краве су наше сте- Јаковљев, који наде своје полаже у Господа,
оне, ниједној ткиво не пуца и ниједна не по- Бога свога, 6 Творца неба и земље, мора, и
бацује. Нема вике на трговима нашим. 15 свега што је у њима, онога који се увек ис-
Срећан је народ коме је тако!” Срећан је на- тине држи, 7 који правду даје онима којима
род чији је Бог Господ! се неправда чини, који гладнима хлеба даје.
Господ ослобађа оне који су свезани. 8 Гос-
Давидова хвала под отвара очи слепима. Господ усправља
145 Узвисиваћу те, Боже мој, Цару мој, погнуте. Господ воли праведне, 9 Господ чу-
ва туђинце. Сирочету и удовици помаже, а
благосиљаћу име твоје довека, у сву веч- злима путеве мрси. 10 Господ ће бити цар
ност! 2 По цео дан ћу те благосиљати, и довека, Бог ће твој, Сионе, царовати из на-
хвалићу име твоје довека, у сву вечност! 3 раштаја у нараштај. Хвалите Господа!
Велик је Господ и достојан хвале највеће,
величанство је његово неистраживо. 4 На-
раштај за нараштајем хвалиће дела твоја, и
147 Хвалите Господа! Јер је добро пес-
мом хвалити Бога нашега, дивно је - он је
говориће о моћним делима твојим. 5 Раз- хвале достојан. 2 Господ Јерусалим гради,
мишљаћу о величанственом сјају славе тво- Израелце расејане скупља. 3 Он лечи оне
је, о детаљима чудесних дела твојих. 6 Они који су сломљеног срца, и превија њихове
ће казивати колико су моћна сва застрашују-
ћа дела твоја, величанство твоје ја ћу објав-
*146,1 Или: „Алилуја!”
503 ПСАЛМИ 147,4 - 150,6
болне ране. 4 Он звезде пребројава. И све
их по имену зове. 5 Велик је наш Господ и 149 Хвалите Господа! Певајте Господу
силна је моћ његова, Разум је његов недо- песму нову, хвалу његову на скупу верних
кучив. 6 Господ помаже кроткима, а зле до слугу његових! 2 Нека се радује Израел Ве-
земље понижава. 7 Узвратите Господу пес- ликом Творцу своме, синови Сиона нека се
мама захвалности, песмом уз харфу хвалите веселе Цару своме! 3 Нека играјући хвале
Бога нашега, 8 ономе који небо облацима име његово! Нека га песмом хвале уз даире
застире, који земљи кишу спрема, који даје и харфу! 4 Јер се Господ радује народу сво-
да по горама ниче трава зелена. 9 Он живо- ме. Кротке спасењем украшава. 5 Нека се
тињама храну даје, младим гавранима када верне слуге његове радују у слави, нека
гракћу. 10 За снагу коња он не мари, нити га кличу радосно на постељама својим! 6 Нека
радују хитре ноге људске. 11 Господа радују им се из грла чују песме које Бога величају,
они који га се боје, они који чекају милост а мач двосекли нека буде у руци њиховој, 7
његову. 12 Слави Господа, Јерусалиме! Хва- да изврше освету над народима, да племена
ли Бога свога, Сионе! 13 Јер је он учврстио казне, 8 да у ланце ставе цареве њихове и у
преворнице врата твојих, благословио је гвоздене окове славне људе њихове, 9 да на
синове твоје усред тебе. 14 Мир даје земљи њима изврше пресуду записану. Таква част
твојој, сити те најбољом пшеницом. 15 За- припада свима који су му верни! Хвалите
повест своју на земљу шаље, брзо трчи реч Господа!
његова. 16 Снег као вуну даје, иње као пе-
пео просипа. 17 Лед свој као залогаје баца. 150 Хвалите Господа! Хвалите Бога у
Пред том његовом хладноћом, ко опстати светом месту његовом! Хвалите га под не-
може? 18 Реч своју шаље и топи их. Ветром беским сводом који је одраз силе његове! 2
својим дува и воде теку. 19 Реч своју говори Хвалите га због великих дела његових! Хва-
Јакову, прописе своје и законе своје Изра- лите га због огромног величанства његовог!
елу. 20 Није тако учинио ниједном другом 3 Хвалите га уз звук рога! Хвалите га уз жи-
народу, и законе његове они не знају. Хва- чани инструмент и харфу! 4 Хвалите га уз
лите Господа! даире и игру! Хвалите га уз жичани инстру-
мент и фрулу! 5 Хвалите га уз чинеле звон-
148 Хвалите Господа! Хвалите Господа с ке! Хвалите га уз звекет чинела! 6 Све што
дише нека хвали Господа! Хвалите Господа!
небеса, хвалите га на висинама! 2 Хвалите
га, сви анђели његови! Хвалите га, све вој-
ске његове! 3 Хвалите га, сунце и месече!
Хвалите га, све звезде сјајне! 4 Хвалите га,
небеса над небесима. И воде над небесима!
5 Нека сви хвале име Господње, јер је он за-
поведио, и настали су! 6 Поставио их је да
заувек стоје, довека. Закон је одредио који
неће проћи. 7 Хвалите Господа са земље,
велике животиње морске и сви бездани во-
дени, 8 огњу и граде, снеже и густи диме,
олујни ветре, који извршаваш реч његову, 9
горе и сва брда, родно дрвеће и сви кедро-
ви, 10 животиње дивље и све животиње до-
маће, створења која гмижу и птице крилате,
11 цареви земаљски и сви народи, кнезови
и све судије земаљске, 12 младићи и девој-
ке, старци и деца! 13 Нека сви хвале име
Господње! Јер је само његово име недостиж-
но високо. Слава је његова изнад земље и
неба. 14 Он ће узвисити рог народа свога,
хвалу свих који су му верни, синова Израе-
лових, народа који му је близак. Хвалите
Господа!
ПРИЧЕ СОЛОМОНОВЕ
Писци: Соломон, Агур, Лемуел
Место писања: Јерусалим
Писање завршено: око 717. пре н. е.
излити Дух свој, обзнанићу вам речи своје.
1 Приче Соломона, сина Давидовог, цара 24 Ја вас зовем, али ви се не одазивате,
Израела, 2 изречене да се стекне мудрост и пружам руку, али нико не обраћа пажњу, 25
прими поука, да се разумеју речи разумне, 3 одбацујете све савете моје, и не прихватате
да се прими поука која доноси знање, пра- укор мој. 26 Зато ћу се и ја смејати вашој
ведност, исправно расуђивање и честитост, пропасти, ругаћу се када дође оно чега се
4 да неискусни стекну оштроумност, да мла- бојите, 27 када оно чега се бојите као олуја
дић стекне знање и способност просуђива- дође, и пропаст ваша као олујни ветар стиг-
ња. не, када невоља и тешка времена дођу на
5 Мудар ће слушати и више ће научити, и вас. 28 Тада ће ме звати, али ја се нећу
разуман ће прихватити мудро вођство, 6 да одазвати; тражиће ме, али ме неће наћи, 29
разуме пословице и загонетне изјаве, речи јер су мрзели знање, и страх од Господа ни-
мудрих људи и њихове загонетке. 7 Страх од су изабрали. 30 Нису послушали савет мој,
Господа почетак је знања. Луди презиру му- презрели су све укоре моје. 31 Зато ће јести
дрост и поуку. плодове свог пута, и наситиће се замисли
8 Сине мој, слушај поуку оца свога, и не својих. 32 Јер луде ће убити одметништво
остављај савете мајке своје. 9 Јер је то ди- њихово, а безумне ће упропастити безбриж-
ван венац на глави твојој и лепа огрлица око ност њихова. 33 А ко мене слуша, спокојан
врата твога. ће бити и мирно ће живети, зла се не бо-
10 Сине мој, ако грешници покушавају да јећи.”
те заведу, не пристај! 11 Ако кажу: „Пођи с
нама! Хајде да вребамо крв! Хајде да без 2 Сине мој, ако примиш речи моје и сачу-
разлога у заседи чекамо недужне! 12 Прогу- ваш код себе заповести моје, 2 ако слушаш
тајмо их живе као гроб, и то целе, као што мудрост ухом својим и срце своје пригнеш к
су они који у јаму одлазе! 13 Потражимо мудрости, 3 и ако призовеш разум и зава-
свакојаке драгоцености! Напунимо куће пиш за мудрошћу, 4 ако све то тражиш као
своје пленом! 14 Свој ћеш жреб бацати с на- сребро и ако трагаш за свим тим као за скри-
ма. Нека буде једна кеса за све нас” - 15 ако веним благом, 5 тада ћеш разумети шта зна-
ти тако говоре, сине мој, не иди путем њи- чи имати страх од Господа и знање о Богу
ховим! Држи ногу своју далеко од стазе њи- наћи ћеш. 6 Јер Господ даје мудрост, из ње-
хове! 16 Јер ноге њихове трче на зло, и жу- гових уста долази знање и разум. 7 Честити-
ре се да проливају крв. 17 Јер узалуд је ра- ма помаже да поступају мудро, штит је они-
запињати мрежу пред очима свих птица. 18 ма који живе безазлено, 8 јер пази на стазе
Зато они вребају крв њихову, у заседи чекају правде и чува пут оних који су му верни. 9
душе њихове. 19 Такве су стазе свих који Тада ћеш разумети шта значи праведност и
неправедан добитак стичу - који узима душу исправно расуђивање и честитост, све што
власницима својим. је на путу доброте.
20 Права мудрост виче на улици. На трго- 10 Кад ти мудрост уђе у срце и знање оми-
вима пушта глас свој. 21 На угловима буч- ли души твојој, 11 способност просуђивања
них улица узвикује. На улазима код градских пазиће на тебе, разборитост ће те чувати,
врата, говори речи своје: 12 и избавиће те од злог пута, од човека ко-
22 „Докле ћете, ви луди, волети лудост? ји говори изопачене ствари, 13 од оних који
Докле ћете, ви подругљивци, уживати у ру- остављају стазе честитости да би ишли путе-
гању? Докле ћете, ви безумни, мрзети зна- вима таме, 14 од оних који се радују кад зло
ње? 23 Прихватите мој укор. Тада ћу на вас чине, који уживају у злобној изопачености,
505 ПРИЧЕ 2,15 - 4,18
15 којима су стазе искварене и који су зас- ђивања, 22 и оне ће бити живот души твојој
транили на путевима својим, 16 и избавиће и украс око врата твог. 23 Тада ћеш спо-
те од блуднице, од слаткоречиве прељубни- којно ићи путем својим, и ногом својом не-
це, 17 која оставља блиског друга младости ћеш ни у шта ударити. 24 Кад легнеш, не-
своје и заборавља савез свог Бога. 18 Јер ћеш се бојати. Лећи ћеш, и сан ће ти сладак
кућа њена тоне у смрт и стазе њене ка не- бити. 25 Нећеш се бојати страхоте изненад-
моћним мртвацима. 19 Ко легне с њом неће не, ни олује која долази на зле. 26 Јер ће
се вратити, нити ће икад више стати на ста- Господ бити узданица твоја, и чуваће ногу
зе живих. твоју да се не ухвати у замку.
20 Сврха је ових речи да идеш путем до- 27 Не ускрати добра онима којима је пот-
брих људи и да се држиш стаза праведнич- ребно, кад руком својом то можеш учинити.
ких. 21 Јер честити ће живети на земљи, и 28 Не реци ближњем свом: „Иди, па дођи
безазлени ће остати на њој 22 А зли ће бити други пут, сутра ћу ти дати”, ако већ сада
истребљени са земље, и они који поступају имаш. 29 Не смишљај никакво зло против
неверно биће ишчупани из ње. ближњег свог док он спокојно живи код те-
бе. 30 Не свађај се ни са ким без разлога,
3 Сине мој, не заборављај поуку моју, и не- ако ти није учинио ништа лоше.
ка се срце твоје држи заповести мојих, 2 јер 31 Не завиди насилном човеку, и не иза-
ће ти се умножити дани и године живота и бери ниједан од путева његових. 32 Јер је
мир. 3 Нека те доброта и истина не остав- Господу одвратан покварен човек, а близак
љају. Привежи их себи око врата. Напиши их је с честитима. 33 Господње је проклетство
на плочу срца свога, 4 па ћеш и пред Богом на кући злога, а пребивалиште праведних
и пред људима стећи наклоност и бити приз- благосиља. 34 Он ће подругљивце извргну-
нат као мудар. 5 Уздај се у Господа свим ср- ти руглу, а према кроткима ће показати на-
цем својим, а на своју мудрост немој се ос- клоност. 35 Мудри ће стећи част, а безумни
лањати. 6 На свим путевима својим имај га се поносе оним што доноси срамоту.
на уму, и он ће исправити стазе твоје.
7 Не мисли за себе да си мудар. Бој се Гос- 4 Слушајте, синови, поуке очеве и пазите,
пода и клони се зла. 8 То ће донети здравље да бисте стекли разборитост, 2 јер ћу вам
телу твом и окрепу костима твојим. дати добру поуку. Не остављајте савете мо-
9 Исказуј част Господу иметком својим и је. 3 Ја сам био прави син оцу своме, нежан
првинама свих плодова својих. 10 Тада ће јединац у мајке своје. 4 Он ме је поучавао и
житнице твоје бити пуне, и бачве ће се твоје говорио ми: „Нека се срце твоје чврсто држи
преливати младим вином. речи мојих. Држи се заповести мојих и жи-
11 Сине мој, не одбацуј опомене Господ- већеш. 5 Стеци мудрост, стеци разум. Не за-
ње, и нека ти не буде мрзак укор његов, 12 борави речи уста мојих и не одступај од
јер кога Господ воли, њега укорава, као отац њих. 6 Не остављај мудрост, и чуваће те. Во-
сина који му је мио. ли је, и штитиће те. 7 Мудрост је најважнија.
13 Срећан је човек који мудрост нађе, и Стеци мудрост и свим имањем својим стеци
човек који разум стекне, 14 јер је боље сте- разум. 8 Величај је, и узвисиће те. Донеће
ћи мудрост него стећи сребро, она је већи ти част кад је пригрлиш. 9 Венац љупкости
добитак и од самог злата. 15 Драгоценија је ставиће ти на главу, круну лепоте подариће
од бисера, и ништа од онога што ти је драго ти.”
не може се изједначити с њом. 16 Дуг јој је 10 Слушај, сине мој, и прими речи моје.
живот у десници, а у левици богатство и Тада ће ти се умножити године живота. 11
част. 17 Путеви су њени путеви задовољ- Поучићу те путу мудрости, повешћу те ста-
ства, и све су стазе њене пуне мира. 18 Она зама честитости. 12 Кад идеш, корак твој
је дрво живота онима који је прихвате, и неће се спутати. Ако потрчиш, нећеш се спо-
срећнима ће се звати они који се ње чврсто таћи. 13 Прихвати опомене, не остављај их.
држе. Чувај их, јер су ти оне живот.
19 Господ је мудрошћу утемељио земљу. 14 Не иди на стазу покварених људи, и не
Он је разборитошћу учврстио небеса. 20 залази на пут злих. 15 Клони га се, не про-
Знањем су се његовим водени бездани раз- лази њиме, уклони се од њега и мимоиђи га.
двојили, и облаци небески сипе ситном ки- 16 Јер они не спавају ако зло не учине, и сан
шом. 21 Сине мој, нека ти то не одлази од им се отима ако неког не оборе. 17 Јер једу
очију. Сачувај мудрост и способност просу- хлеб злобе, и пију вино насиља. 18 Али ста-
ПРИЧЕ 4,19 - 6,29 506
за је праведних као блистава светлост која ма путеви човечији, и он помно мотри све
све јаче светли док не буде потпуни дан. 19 стазе његове. 22 Зао човек ће се ухватити у
А пут је злих као мрак, не знају на шта се сопствене преступе, и заплешће се у ужима
спотичу. сопственог греха. 23 Умреће јер не прихвата
20 Сине мој, пази на речи моје. Пригни ухо поуку, и јер је застранио у великој лудости
своје поукама мојим. 21 Нека ти не одлазе својој.
од очију. Чувај их усред срца свога. 22 Јер
су живот онима који их налазе и здравље 6 Сине мој, ако гарантујеш за ближњег
целом телу њиховом. 23 Више од свега што свог, ако руку своју пружиш туђинцу, 2 ако
се чува, чувај срце своје, јер из њега извире те речи уста твојих ухвате у замку, ако те
живот. 24 Одбаци од себе покварен говор, и улове речи уста твојих, 3 учини ово, сине
преварне усне удаљи од себе. 25 Очи твоје мој, и избави се, јер си упао у руке ближњем
нека гледају право напред, поглед свој усме- свом: иди, понизи се и салећи ближњег свог.
ри право испред себе. 26 Поравнај стазу ко- 4 Не дај сна очима својим ни дремања кап-
јом иде нога твоја, и нека сви путеви твоји цима својим. 5 Избави се као газела из руке
буду постојани. 27 Не скрећи ни десно ни ловца и као птица из руке птичара.
лево. Уклони ногу своју од зла. 6 Иди к мраву, лењивче, посматрај путеве
његове и постани мудар. 7 Иако нема запо-
5 Сине мој, добро слушај мудрост моју. ведника, управитеља ни господара, 8 он ле-
Пригни ухо своје науци мојој, 2 да сачуваш ти припрема себи храну, скупља залихе хра-
способност просуђивања, и да на уснама не у доба жетве. 9 Лењивче, докле ћеш ле-
својим чуваш знање. жати? Када ћеш устати од свог сна? 10 Још
3 Јер са усана блуднице капље мед као из мало одспавај, још мало одремај, још мало
саћа, и непце јој је глађе од уља. 4 Али оно склопи руке и прилегни, 11 па ће сиромаш-
што за собом оставља горко је као пелен, тво твоје доћи као пљачкаш, и оскудица тво-
оштро као двосекли мач. 5 Ноге јој силазе к ја као наоружан човек.
смрти, у гроб воде кораци њени. 6 О путу 12 Покварен и злобан човек иде около и
живота она не размишља. Ни сама не зна покварено говори, 13 намигује оком, даје
куда јој стазе кривудају. 7 Зато ме сада по- знакове ногом, показује прстима. 14 Изопа-
слушајте, синови моји, и не одступајте од ченост му је у срцу. Све време смишља неко
речи уста мојих. 8 Пут твој нека буде далеко зло. Стално изазива свађу. 15 Зато ће изне-
од ње, и не приближавај се вратима куће нада доћи пропаст његова, одједном ће се
њене, 9 да не би другима дао достојанство сломити и неће бити лека.
своје, и године своје ономе што ће те униш- 16 Има шест ствари које Господ мрзи, а
тити, 10 да се не би странци наситили снаге седмо је одвратно души његовој: 17 охоле
твоје, и да оно што си с муком стекао не пре- очи, лажљив језик и руке које проливају не-
ђе у кућу туђинца, 11 да не би касније горко дужну крв, 18 срце које смишља опаке ства-
плакао кад ти се снага и тело истроше. 12 И ри, ноге које брзо трче на зло, 19 лажан
да не кажеш: „Како сам мрзео опомене! Како сведок који говори лажи и онај ко изазива
је срце моје презирало укор! 13 Нисам слу- свађу међу браћом.
шао глас учитеља својих, и нисам пригнуо 20 Сине мој, држи се заповести оца свога,
ухо онима који су ме поучавали. 14 Тако сам и не остављај савете мајке своје. 21 Стално
лако упадао у свако зло усред скупа и збо- их везуј себи за срце, вежи их себи око вра-
ра.” та. 22 Кад будеш ходао, водиће те; кад лег-
15 Пиј воду из свог бунара, и ону што тече неш, над тобом ће бдети; и кад се пробудиш,
из твог врела. 16 Зар да се извори твоји раз- пазиће на тебе. 23 Јер заповест је светиљка,
ливају напољу, и да потоци твоји теку по тр- и закон је светлост, а опомене и укоравање
говима? 17 Нека они буду само за тебе, а не воде у живот. 24 Чуваће те од зле жене, од
за туђинце који су с тобом. 18 Нека је бла- слаткоречивог језика блуднице. 25 Не по-
гословљен извор твој, и радуј се са женом жели у срцу свом лепоту њену, и не дај да те
младости своје, 19 која ти је као кошута ми- освоји сјајним очима својим, 26 јер се због
ла и као срна љупка. Нека те груди њене блуднице спада на комад хлеба, а прељуб-
опијају у свако доба. Љубављу њеном буди ница лови драгоцену душу. 27 Може ли чо-
увек занесен. 20 Зашто би, сине мој, са век ставити ватру у недра, а да му се одећа
блудницом у занос падао или прељубници не запали? 28 Може ли човек ходати по ужа-
недра грлио? 21 Јер су пред Господњим очи- реном угљевљу, а да ноге не опече? 29 Тако
507 ПРИЧЕ 6,30 - 8,27
бива оном ко легне са женом ближњег свог ма њеним. 26 Јер је многе у смрт послала и
- ко се год ње дотакне, неће проћи некаж- велик је број оних које је побила. 27 Из куће
њено. 30 Људи не презиру лопова ако укра- њене путеви воде у гроб, силазе у одаје смр-
де да насити душу јер је гладан. 31 Али кад ти.
га ухвате, вратиће седмоструко - даће све
што има у кући својој. 32 Ко учини прељубу 8 Зар мудрост не зове, и зар разборитост
са женом, безуман је. Ко тако чини, води ду- не пушта глас свој? 2 Стоји на врху висина,
шу своју у пропаст. 33 Снаћи ће га болна ра- поред пута, на раскршћу путева. 3 Поред
на и презир, и срамота му се неће избриса- врата, на улаз у у град, на капијама она из
ти. 34 Јер љубомора човека тера у бес, и он свег гласа виче:
нема милости у дан освете. 35 Не пристаје 4 „Вас зовем, људи, и глас свој управљам
ни на какав откуп, нити је спреман да прими синовима људским. 5 Стеците оштроумност,
поклон, колики год да је. ви неискусни, а ви безумни, стеците разбо-
рито срце. 6 Слушајте, јер говорим о ономе
7 Сине мој, држи се речи мојих и сачувај што је најважније и усне своје отварам да
код себе заповести моје. 2 Чувај заповести говоре о ономе што је честито. 7 Јер уста
моје и живећеш, и закон мој као зеницу ока моја говоре истину, а злоба је одвратна ус-
свога. 3 Привежи их себи на прсте и напиши нама мојим. 8 Све су речи уста мојих правед-
их на плочу срца свога. 4 Реци мудрости: „Ти не. У њима нема ничег изопаченог ни поква-
си ми сестра”, и мудрост рођаком зови, 5 да реног. 9 Све су оне јасне ономе ко је разбо-
те чувају од блуднице, од слаткоречиве пре- рит, и исправне онима који су знање стекли.
љубнице. 6 Јер с прозора куће своје гледао 10 Прихватите поуку моју, а не сребро, и
сам кроз решетке, 7 и посматрао лаковерне. знање радије него најбоље злато. 11 Јер му-
Међу синовима сам запазио неразумног мла- дрост је боља од бисера, и ништа од онога
дића 8 како пролази улицом близу њеног уг- што је човеку драго не може се изједначити
ла и корача путем према кући њеној, 9 у с њом.
сумрак, увече, кад се спушта ноћ и кад пада 12 Ја, мудрост, пребивам код оштроумнос-
мрак. 10 И гле, срела га је жена у одећи ти и поседујем знање и способност про-
блудничкој и лукавог срца. 11 Необуздана је суђивања. 13 Имати страх од Господа значи
и тврдоглава. Ноге јој не остају код куће. 12 мрзети зло. Ја мрзим самоузвисивање и по-
Час је на улицама, час на трговима и вреба нос, зао пут и изопачена уста. 14 Ја дајем
код сваког угла. 13 Зграбила га је и пољу- добар савет и знам како поступати мудро. Ја
била. Бесрамног лица рекла му је: имам разборитост, ја имам моћ. 15 Помоћу
14 „Била сам дужна да принесем жртве за- мене цареви владају, и владари правду де-
једништва, и баш сам данас испунила завете ле. 16 Помоћу мене кнезови владају и сви
своје. 15 Зато сам ти изашла у сусрет, да по- великаши праведно суде. 17 Ја волим оне
тражим лице твоје, да те нађем. 16 Прекри- који мене воле, и који ме траже, налазе ме.
вачима сам украсила постељу своју, ткани- 18 Код мене су богатство и част, вредно
нама разнобојним, ланом египатским. 17 На- наследство и праведност. 19 Плод је мој бо-
мирисала сам постељу своју смирном, ало- љи од злата, од сувог злата, и добитак је мој
јом и циметом. 18 Дођи да се опијамо љу- бољи од најбољег сребра. 20 Ја корачам
бављу до јутра, да уживамо у љубави. 19 стазом праведности, посред путева правде,
Јер ми муж није код куће, отишао је на да- 21 да онима који ме воле дам истинско бо-
лек пут. 20 Кесу с новцем понео је у руци. гатство. Њихове ризнице ја пуним.
Вратиће се кући у дан пуног месеца.” 22 Господ ме је створио. Ја сам почетак
21 Завела га је многим уверљивим речима, стваралачког пута његовог, најраније од
одвукла га је слаткоречивим уснама својим. давних дела његових. 23 Постављена сам
22 И он је одмах пошао за њом, као бик што још од давне прошлости, од почетка, од вре-
иде на клање, и као безумник кога окованог мена пре него што је земља настала. 24
воде да буде кажњен, 23 док му стрела не Рођена сам кад још није било бездана воде-
пробије јетру, и као птица што улеће у зам- них, кад није било извора обилних вода. 25
ку, и не зна да због тога може живот изгуби- Рођена сам пре него што су горе утврђене,
ти. пре него што су брда настала, 26 кад још
24 Зато ме послушајте, синови моји, и па- није начинио земљу, ни поља, ни прва зрна
зите на речи уста мојих. 25 Нека ти срце не плодне земље. 27 Кад је уређивао небеса,
застрани на путеве њене. Не лутај по стаза- била сам ту. Кад је одредио круг над лицем
ПРИЧЕ 8,28 - 10,28 508
бездана воденог, 28 кад је у висинама уч- од смрти. 3 Господ неће дати да гладује ду-
вршћивао облаке, кад је утврђивао изворе ша праведног, а жудњу злих одбациће.
бездана воденог, 29 кад је мору одредио 4 Ко лењом руком ради осиромашиће, а
границе које воде његове не смеју прећи, вредна рука обогатиће човека.
кад је одређивао темеље земљи, 30 тада 5 Ко у лето скупља, разуман је син, а ко
сам била уз њега као вешт градитељ, и дан чврсто спава у време жетве, син је који
за даном била сам му нарочита радост, и ве- доноси срамоту.
селила сам се пред њим све време, 31 весе- 6 Благослови су над главом праведника, а
лила сам се плодном тлу земље његове и ра- уста злих крију насиље. 7 Сећање на пра-
дост су ми били синови људски. ведника доноси му благослов, а име злих
32 Зато ме послушајте, синови моји. Срећ- труне.
ни су они који се држе путева мојих. 33 Слу- 8 Ко је мудрог срца, прихватиће заповести,
шајте поуку и постаните мудри, и не занема- а ко је лудих усана, биће згажен.
рујте је. 34 Срећан је човек који ме слуша и 9 Ко живи беспрекорно, живи спокојно, а
сваки дан на вратима мојим бди, који стра- ко поступа покварено, сам себе разоткрива.
жари код довратка врата мојих. 35 Јер ко ме 10 Ко пакосно намигује оком, наноси бол,
нађе, сигурно ће наћи живот, и стећи ће на- а ко је лудих усана, биће згажен. 11 Уста су
клоност Господњу. 36 А ко ме не нађе, зло праведника извор живота, а уста злих крију
чини души својој. Сви који ме мрзе, воле насиље.
смрт.” 12 Мржња изазива свађе, а љубав покрива
све преступе.
9 Права мудрост себи је кућу саградила, 13 На уснама разумног човека налази се
седам је стубова исклесала. 2 Поклала је мудрост, а прут је за леђа неразумног чове-
стоку своју, растворила је вино своје, и сто ка.
је свој поставила. 3 Послала је слушкиње 14 Мудри скупљају знање, а уста су лудог
своје, па зове с врха градских висина: 4 „Ко близу пропасти.
је неискусан, нека сврати овамо!” А неразум- 15 Благо је богатом човеку утврђен град, а
ном каже: 5 „Дођи, једи мој хлеб и пиј вино убогима је пропаст сиромаштво њихово.
које сам растворила. 6 Остави безумне, па 16 Рад праведника води у живот, а приход
ћеш живети, и иди путем разборитости.” злог води у грех.
7 Ко опомиње подругљивца, прима на себе 17 Ко прихвата опомене, упућује и друге
срамоту, и ко укорава злога, добија увреде. на пут живота, а ко одбацује укор, наводи их
8 Не укоравај подругљивца, да те не омрзне. на странпутицу.
Укори мудрога, и заволеће те. 9 Поучи му- 18 Ко прикрива мржњу, лажљивих је уса-
дрога, и биће још мудрији. Поучи праведни- на, и ко шири зао глас, безуман је.
ка, и знаће још више. 10 Страх од Господа 19 Много речи не бива без греха, а ко
почетак је мудрости, а знање о Најсветијем обуздава усне своје, поступа разборито.
доноси разборитост. 11 Преко мене умножи- 20 Језик је праведника најбоље сребро, а
ће ти се дани и додаће ти се године живота. срце злог мало вреди.
12 Ако си мудар, за своје си добро мудар. 21 Усне праведника хране многе, а луди
Ако се ругаш, сам ћеш сносити последице. умиру због безумности своје.
13 Госпођа лудост је необуздана. Она је 22 Благослов од Господа обогаћује, и ни-
оличење лакомислености и ништа не зна. 14 какав бол Бог при том не задаје.
Седи пред вратима куће своје, на столици, 23 Безумном је забавно да учини срамно
на узвишицама градским, 15 и дозива оне дело, а мудрост припада разумном човеку.
који путем пролазе, оне који право иду ста- 24 Злог ће стићи оно чега се боји, а жеља
зама својим: 16 „Ко је неискусан, нека свра- ће се праведнима испунити. 25 Као што
ти овамо!” А неразумном каже: 17 „Слатке олујни ветар прохуји, тако зао човек неста-
су воде украдене и укусан је хлеб који се у не, а праведник је попут вечног темеља.
тајности једе.” 18 Али он не зна да су тамо 26 Што је сирће зубима и дим очима, то је
немоћни мртваци, да су гости њени у дуби- ленштина господарима својим.
нама гроба. 27 Страх од Господа додаје дане, а злима
се скраћују године.
10 Мудар син радује оца, а безуман је син 28 Очекивање праведника испуњено је ра-
жалост мајци својој. 2 Благо злог човека дошћу, а нада злих пропада.
ништа не користи, али праведност избавља
509 ПРИЧЕ 10,29 - 12,13
29 Пут Господњи је заштита безазленима, 22 Као златна алка на носу свиње, таква је
а пропаст чека оне који зло чине. жена која је лепа али није разумна.
30 Праведник неће никада посрнути, а зли 23 Жеља праведних доноси само добро, а
неће остати на земљи. зли се могу надати само жестоком гневу.
31 Уста праведника рађају мудрост, а изо- 24 Неко обилно дели, а има све више. Дру-
пачени језик биће истребљен. ги ускраћује оно што треба дати, а увек ос-
32 Усне праведника наилазе на одобрава- кудева.
ње, а уста злих пуна су изопачености. 25 Душа која великодушно даје, уживаће
благостање, и ко обилно напаја друге, сам
11 Лажна вага одвратна је Господу, а та- ће бити обилно напојен.
чан тег му је угодан. 26 Ко не да жито, проклиње га народ, а
2 Кад дође охолост, дође и срамота, а му- благослов је над главом онога ко га продаје.
дрост је код скромних. 27 Ко се труди да чини добро, настоји да
3 Честите води беспрекорност њихова, а стекне наклоност других, а ко тражи зло,
оне који поступају неверно упропашћује оно ће га и снаћи.
изопаченост њихова. 28 Ко се узда у богатство своје, тај пропа-
4 Богатство не користи у дан гнева, а пра- да, а праведници успевају као зелено лиш-
ведност избавља од смрти. ће.
5 Праведност беспрекорном поравнава 29 Ко навлачи осуду на свој дом, наследи-
његов пут, а зли пада у сопственом злу. 6 ће ветар, а безумник ће постати слуга ономе
Честите избавља праведност њихова, а оне ко има мудро срце.
који неверно поступају хвата жудња њихова. 30 Плод је праведника дрво живота, и му-
7 Кад зао човек умре, пропада му нада, а дар је ко придобија душе.
пропада и поуздање у снагу. 31 Гле, праведник на земљи добија плату,
8 Праведник се избавља из невоље, а зли а колико ће тек добити зао човек и грешник!
у њу упада уместо њега.
9 Отпадник устима својим упропашћује 12 Ко воли опомене, воли знање, а ко мр-
ближњег свог, а праведници се избављају зи укор, неразуман је.
знањем. 2 Добар човек стиче наклоност код Госпо-
10 Због доброте праведних град се весели, да, а човека који има зле замисли он прогла-
а кад зли нестану чује се клицање. шава злим.
11 Благословом честитих град се уздиже, а 3 Злоћом се ниједан човек неће утврдити,
устима злих разара се. а корен праведних неће се пољуљати.
12 Неразуман презире ближњег свог, а ис- 4 Врсна је жена круна мужу свом, а која
тински разборит човек ћути. срамотно поступа, она му је као трулеж у
13 Ко иде около и клевеће, открива тајне, костима.
а ко је веран, чува их. 5 Мисли су праведних исправне, а савет је
14 Кад нема мудрог вођства, народ пропа- злих преваран.
да, а спас је у мноштву саветника. 6 Речи су злих вребање на крв, а честите
15 Ко гарантује за туђинца, лоше ће про- избављају уста њихова.
ћи, а ко мрзи да пружа руку као гарант, без 7 Обарају се зли и нема их више, а кућа
бриге је. праведних чврсто стоји.
16 Жена лепих особина стиче хвалу, а на- 8 Човека хвале због мудрости уста њего-
силници стичу богатство. вих, а ко је изопачен у срцу, заслужује пре-
17 Добар човек чини добро души својој, а зир.
окрутан човек излаже осуди тело своје. 9 Боље је бити неугледан, а имати слугу,
18 Зао човек добија преварну плату, а ко него узвисивати самог себе, а немати хлеба.
сеје праведност добија праву зараду. 10 Праведник се брине за душу животиње
19 Ко се чврсто држи праведности, иде у своје, а милосрђе злих заправо је окрутност.
живот, а ко за злом трчи, иде у смрт. 11 Ко обрађује своју земљу, наситиће се
20 Људи поквареног срца одвратни су Гос- хлеба, а ко трчи за оним што је безвредно,
поду, а они који су безазлени на путу своме неразуман је.
доносе му радост. 12 Зао човек жели плен из мреже покваре-
21 Премда рука помаже руци, зао човек них људи, а корен праведних доноси плод.
неће проћи некажњено, а потомство правед- 13 Преступом усана својих зли се хвата у
них избавиће се. замку, а праведник се избавља из невоље.
ПРИЧЕ 12,14 - 14,10 510
14 Од плода уста својих човек се сити 11 Нагло стечено богатство ишчезава, а ко
добром, и што човек својим рукама учини, то сакупља руком, умножава иметак.
ће му се вратити. 12 Од предугог ишчекивања разболи се
15 Лудом се човеку чини да је његов пут срце, а остварена жеља дрво је живота.
исправан, а ко слуша савет, мудар је. 13 Ко презире реч, одузима му се оно што
16 Безумник одмах открива свој гнев, а је дао у залог, а ко има страхопоштовање
паметан покрива срамоту. према заповести, добија награду.
17 Ко говори речи истините, говори оно 14 Поука мудрога извор је живота, избав-
што је праведно, а лажан сведок говори пре- ља из замки смрти.
вару. 15 Велика мудрост доноси наклоност дру-
18 Неко ко непромишљено говори као да гих, а нераван је пут оних који неверно пос-
мачем пробада, а језик је мудрих лек. тупају.
19 Истините усне биће утврђене заувек, а 16 Паметан човек поступа у складу са зна-
лажљив језик биће само за трен. њем, а безумник шири лудост.
20 Превара је у срцу оних који смишљају 17 Зао гласник упада у зло, а веран посла-
зло, а који унапређују мир, имају радост. ник доноси излечење.
21 Праведника не сналази никакво зло, а 18 Ко не мари за опомене, стиже га сиро-
зли имају многе невоље. маштво и срамота, а ко прихвата укор, за-
22 Лажљиве су усне одвратне Господу, а служује част.
они који поступају верно доносе му радост. 19 Испуњена је жеља задовољство души, а
23 Паметан човек крије своје знање, а ср- безумнима је мрско да се клоне зла.
це безумних разглашава лудост своју. 20 Ко се дружи с мудрима, постаће мудар,
24 Рука марљивих људи влада, а лења ру- а ко има посла с безумнима, лоше ће проћи.
ка води у ропство. 21 Грешнике прогони невоља, а добро је
25 Од бриге човеку срце клоне, а добра награда праведнима.
реч га развесели. 22 Добар човек оставља наследство сино-
26 Праведник прегледа пашњаке своје, а вима синова својих, а богатство грешника
зле пут њихов наводи да лутају. чува се за праведника.
27 Лењошћу се дивљач не истерује, а мар- 23 Њива сиромаха даје обиље хране, а има
љивост је човеку драгоцено благо. ко пропада јер нема правде.
28 На стази праведности налази се живот, 24 Ко штеди прут, мрзи сина свог, а ко га
и ко њеним путем иде избећи ће смрт. воли, брижно га опомиње.
25 Праведник једе док му се душа не на-
13 Мудар је син који прихвата очеве опо- сити, а стомак злих остаје празан.
мене, а подругљивац не мари за укоравање.
2 Од плода уста својих човек једе оно што 14 Жена која је заиста мудра кућу своју
је добро, а душа оних који поступају неверно гради, а луда је својим рукама руши.
пуна је насиља. 2 Ко живи честито, боји се Господа, а ко је
3 Ко чува уста своја, чува душу своју. Ко искварен на путевима својим, презире га.
непромишљено говори, пропада. 3 Прут охолости у устима је лудог човека,
4 Лењивац има много жеља, али душа ње- а мудре људе чувају усне њихове.
гова нема ништа, а душа марљивих насити- 4 Где нема говеда, јасле су чисте, а због
ће се. снаге бика летина је обилна.
5 Праведник мрзи лажну реч, а зли чине 5 Веран сведок не лаже, а лажан сведок
срамотна дела и навлаче срамоту на себе. говори лажи.
6 Праведност чува онога ко је безазлен на 6 Подругљивац тражи мудрост и не налази
путу свом, а злоћа обара грешника. је, а разборит лако долази до знања.
7 Неко се прави да је богат, а нема ништа; 7 Иди од безумног човека, јер са његових
неко се прави да је сиромашан, а има велик усана нећеш чути знање.
иметак. 8 Мудрост је паметног човека у томе што
8 Богатство је човеку откуп за душу њего- разуме пут свој, а лудост је безумних пре-
ву, а сиромах не чује оштре речи. вара.
9 Светлост праведних весело сија, а све- 9 Безумни се смеју преступима својим, а
тиљка злих угасиће се. међу честитима влада слога.
10 Охолост само изазива свађу, а мудри су 10 Срце познаје горчину душе, и радост
они који се међусобно саветују. његову туђинац не може делити.
511 ПРИЧЕ 14,11 - 15,26
11 Кућа злих ће пропасти, а шатор чести-
тих ће цветати. 15 Благ одговор смирује гнев, а оштра
12 Неки се пут човеку чини исправним, реч изазива срдњу.
али на крају води у смрт. 2 Језик мудрих чини добро знањем својим,
13 И у смеху срце може осећати бол, и ве- а из уста безумника навире лудост.
сеље се завршава у тузи. 3 Очи су Господње на сваком месту, и пос-
14 Ко је безверан у срцу, сити се плодови- матрају и зле и добре.
ма путева својих, а добар човек плодовима 4 Благ језик дрво је живота, а изопаченост
дела својих. његова слама дух.
15 Лаковеран верује свакој речи, а паме- 5 Луд презире опомене оца свог, а паметан
тан пази на кораке своје. је ко прихвата укор.
16 Мудар се боји и клони се зла, а безум- 6 У кући праведника свега много има, а
ник је гневан и самоуверен. приход злога доноси осуду.
17 Ко је брз на гнев, чини лудости, а човек 7 Усне мудрих сеју знање, а срце безумних
који размишља омрзнут је. не чини тако.
18 Лаковерни наслеђују лудост, а главу 8 Жртва злих одвратна је Господу, а угод-
оштроумних краси знање. на му је молитва честитих.
19 Зли се морају поклонити пред добрима, 9 Пут злога одвратан је Господу, а онога ко
и опаки пред вратима праведника. иде за праведношћу Бог воли.
20 Сиромах је мрзак и ближњем свом, а 10 Строга казна чека онога ко оставља
богаташ има много пријатеља. прави пут; ко мрзи укор, умреће.
21 Ко презире ближњег свог, грех чини, а 11 Гроб и место пропасти отворени су
срећан је онај ко је милосрдан према онима пред Господом, а још су више срца синова
који су у невољи. људских!
22 Зар не лутају они који смишљају зло? 12 Подругљивац не воли онога ко га уко-
Али су доброта и истина са онима који смиш- рава. Он не иде к мудрима.
љају добро. 13 Радосно срце разведрава лице, а бол у
23 Од сваког труда има неке користи, а срцу слама дух.
пусте речи воде у оскудицу. 14 Мудро срце тражи знање, а уста безум-
24 Мудрима је круна богатство њихово, а них људи теже за лудошћу.
лудост безумних остаје лудост. 15 Сви су дани јаднику лоши, а ко је весе-
25 Истинит сведок избавља душе, а лажан лог срца, на гозби је без престанка.
говори лажи. 16 Боље је мало са страхом од Господа
26 Чврсто поуздање има онај ко се боји него велико благо и с њим немир.
Господа, и синови његови имају уточиште. 17 Боље је јело од поврћа где је љубав
27 Страх од Господа извор је живота, из- него утовљени јунац где је мржња.
бавља из замки смрти. 18 Гневан човек изазива препирку, а ко је
28 Мноштво народа цару је украс, а без спор на гнев, утишава свађу.
народа владар пропада. 19 Пут је лењивца као ограда од трња, а
29 Ко је спор на гнев, веома је разборит, а стаза је честитих као насут пут.
ко је нестрпљив, показује лудост. 20 Мудар син радује оца, а безуман човек
30 Мирно срце живот је телу, а љубомора презире мајку своју.
је трулеж у костима. 21 Лудост је радост неразумноме, а мудар
31 Ко обмањује убогог, срамоти Творца, а човек ходи право.
слави га ко сиромаху показује милост. 22 Планови пропадају где нема искреног
32 Зао човек биће оборен због зла свога, а разговора, а успех лежи у мноштву саветни-
праведник ће наћи уточиште у беспрекорно- ка.
сти својој. 23 Човек се радује одговору уста својих, и
33 У срцу разборитог почива мудрост, а реч у право време - како је добра!
безумни своју мудрост свуда обзнањују. 24 Пут живота води у висине онога ко по-
34 Праведност узвисује народ, а грех је на- ступа мудро, да избегне гроб који је у ду-
родима срамота. бини.
35 Цару је мио слуга који поступа разумно, 25 Господ руши дом онима који сами себе
а гневи се на онога ко поступа срамотно. узвисују, а удовици утврђује међу.
26 Сплетке злог човека одвратне су Госпо-
ду, а угодне речи чисте су.
ПРИЧЕ 15,27 - 17,8 512
27 Ко стиче неправедан добитак, навлачи 18 Понос претходи пропасти и охолост
осуду на свој дом, а ко мрзи мито, живеће. претходи паду.
28 Срце праведника размишља шта ће од- 19 Боље је бити понизан с кроткима, него
говорити, а из уста злих људи извире зло. делити плен с онима који сами себе узвисују.
29 Господ је далеко од злих, а молитву 20 Ко мудро сагледава ствари налази до-
праведних слуша. бро, и срећан је онај ко се узда у Господа.
30 Сјај у очима радује срце, и добра вест 21 Ко је мудрог срца, назива се разумним,
крепи кости. и ко је љубазних усана, добија на уверљи-
31 Ухо које слуша укор што води у живот вости.
пребива међу мудрима. 22 Мудрост је извор живота онима који је
32 Ко одбацује опомене, не мари за душу имају, а казна за луде је лудост.
своју, а ко слуша укор, стиче мудрост. 23 Срце мудрога разумним чини уста ње-
33 Страх од Господа учи мудрости и пре гова, и уверљивост додаје уснама његовим.
части иде понизност. 24 Љубазне су речи саће меда, слатке су
души и лек су костима.
16 На човеку је да управља срцем својим, 25 Неки се пут човеку чини исправним,
а од Господа је оно што ће језик одговорити. али на крају води у смрт.
2 Човеку се сви његови путеви чине чисти- 26 Ко ради, за себе ради, јер га терају уста
ма, али Господ просуђује све мисли човечи- његова.
је. 27 Покварен човек копа оно што је зло, и
3 Повери дела своја Господу, и намере ће на уснама је његовим ватра која пали.
твоје успети. 28 Човек који смишља сплетке изазива
4 Господ је све начинио да служи намери свађу, и клеветник раздваја оне који су бли-
његовој, па и злога за зли дан. ски.
5 Ко је поносан у срцу, одвратан је Госпо- 29 Насилан човек заводи ближњег свог и
ду. Премда рука помаже руци, човек не ос- наводи га на пут који није добар, 30 пакосно
таје без казне. намигује очима, смишљајући сплетке. Кад
6 Добротом и истином чисти се преступ, и стиска усне, сигурно ће зло учинити.
у страху од Господа човек се клони зла. 31 Седа је коса предивна круна кад се на-
7 Кад се путеви неког човека допадају Гос- лази на путу праведности.
поду, он и непријатеље његове мири с њим. 32 Ко је спор на гнев бољи је од силног
8 Боље је мало с праведношћу, него вели- човека, и ко влада собом, бољи је од онога
ки приходи без правде. ко је освојио град.
9 Срце човечије смишља себи пут, али Гос- 33 Жреб се у крило баца, али свака одлука
под управља корацима његовим. донесена њиме долази од Господа.
10 Надахнута одлука мора бити на уснама
царевим, у пресуди уста његова не смеју 17 Бољи је комад сувог хлеба с миром не-
правду изневерити. го кућа пуна меса од жртава са свађом.
11 Тачно мерило и тачна вага припадају 2 Мудар ће слуга владати над сином који
Господу, сви камени тегови у кеси његово су чини срамоту, и с браћом ће делити наслед-
дело. ство.
12 Царевима је мрско кад се зло чини, јер 3 Топионица је за сребро и пећ је за злато,
се праведношћу утврђује престо. а срца Господ испитује.
13 Праведне су усне радост великом цару, 4 Злочинац слуша зле усне, и лажов слуша
и он воли онога ко говори што је право. погубан језик.
14 Царев гнев је гласник смрти, али мудар 5 Ко се руга сиромаху, срамоти Творца ње-
човек га смирује. говог. Ко се радује туђој несрећи, не остаје
15 У светлости царевог лица налази се жи- без казне.
вот, и наклоност је његова као облак с про- 6 Унуци су круна старцима, а слава су си-
лећном кишом. новима очеви њихови.
16 Колико је боље стећи мудрост него 7 Честите усне не приличе безумнику, а
злато! И боље је изабрати стицање мудрости још мање великашу усне лажљиве!
него сребра. 8 Власник на свој дар гледа као на драги
17 Пут је честитих клонити се зла. Ко пази камен којим се наклоност придобија. Куд год
на пут свој, чува душу своју. се окрене, има успеха.
513 ПРИЧЕ 17,9 - 19,5
9 Ко покрива преступ, тражи љубав, а ко 5 Није добро бити пристрасан према зло-
стално прича о њему, раздваја блиске прија- ме, нити ускраћивати правду праведноме.
теље. 6 Усне безумног човека упуштају се у сва-
10 На разумнога укор делује јаче него на ђу, и уста његова дозивају ударце.
безумнога сто удараца. 7 Уста су безумног човека пропаст његова
11 Зао човек тражи само побуну, али окру- и усне су његове замка души његовој.
тан је гласник који се шаље на њега. 8 Речи су клеветника као залогаји који се
12 Боље је да човек наиђе на медведицу похлепно гутају, спуштају се до дна утробе.
којој су младунци отети, него на безумника у 9 Ко је немаран у послу, брат је оном ко
лудости његовој. доноси пропаст.
13 Ко враћа зло за добро, зло се неће уда- 10 Јака је кула име Господње. У њу бежи
љити од куће његове. праведник и налази заштиту.
14 Кад почне препирка, то је као да се 11 Благо је богатом човеку утврђен град, и
отвори брана на водама. Зато се удаљи пре као висок зид у машти његовој.
него што почне свађа. 12 Пре пропасти срце је човечије охоло, а
15 Ко злога проглашава праведним и ко пре части иде понизност.
праведнога проглашава злим, обојица су од- 13 Ко одговара пре него што саслуша, то
вратни Господу. му је лудост и срамота.
16 Шта ће безумнику могућност да приба- 14 Дух подржава човека у болести њего-
ви мудрост, кад није разуман? вој, а сломљен дух ко ће поднети?
17 Прави пријатељ воли у свако доба, и у 15 Срце разумног стиче знање и ухо муд-
невољи брат постаје. рих тражи знање.
18 Неразуман човек пружа руку и даје пу- 16 Дар човеку широм отвара врата и води
ну гаранцију пред својим ближњим. га пред кнезове.
19 Ко воли преступ, воли и свађу. Ко себи 17 Ко је први у парници својој, чини се
гради висока врата, тражи пропаст. праведан, а онда долази ближњи његов и
20 Ко је покварен у срцу, не налази добро, испитивањем оповргне речи његове.
и ко је превртљивог језика, пада у зло. 18 Жреб смирује свађе, а и међу силнима
21 Неразумно дете доноси жалост оцу сво- одлучује.
ме; отац безумног детета нема радости. 19 Повређени брат тврђи је од утврђеног
22 Весело срце делује добро као лек, а града, и неке су свађе као преворнице на ку-
сломљен дух суши кости. ли.
23 Зао човек узима мито из недара да би 20 Плодом уста својих човек сити стомак
стазе правде искривио. свој, сити се плодом усана својих.
24 Мудрост је пред лицем разумног чове- 21 Смрт и живот у власти су језика, и ко га
ка, а безумнику очи лутају на крај земље. воли, јешће плод његов.
25 Безуман је син жалост оцу своме и гор- 22 Ко је нашао добру жену, нашао је доб-
чина мајци својој. ро, и Господ му показује наклоност.
26 Није добро глобом кажњавати правед- 23 Сиромах говори молећи, а богаташ од-
ника, и није честито ударати праведне кне- говара оштро.
зове. 24 Има људи који су спремни да униште
27 Ко задржава речи своје, заиста је му- друга свог, али има и пријатеља приврже-
дар, и разуман човек сталоженог је духа. нијих од брата.
28 И лудог сматрају мудрим кад ћути, и ра-
зумним онога ко не отвара усне своје. 19 Сиромах који живи безазлено бољи је
од човека покварених усана и од безумника.
18 Онај ко је самовољан иде за својим се- 2 Није добро да душа буде без знања, и ко
бичним жељама, супротставља се свакој му- се жури ногама својим, грех чини.
дрости. 3 Лудост човеку искривљује пут, а срце се
2 Безумнику није мила мудрост, осим кад његово љути на Господа.
жели да покаже мудрост свога срца. 4 Богатство прибавља много пријатеља, а
3 Где уђе зао човек, уђе и презир, и са сра- сиромаха и пријатељ оставља.
мотом долази прекор. 5 Лажан сведок неће проћи без казне, и ко
4 Дубоке су воде речи уста човечијих. Из- говори лажи, неће умаћи.
вор мудрости бујица је која се разлива.
ПРИЧЕ 19,6 - 20,24 514
6 Многи се труде да одобровоље лице ве-
ликаша, и свако је пријатељ човеку који да- 20 Вино ствара презир, а опојно пиће
рове даје. изазива немир, и кога оно заведе, тај није
7 Сиромаха мрзе сва браћа његова, а још мудар.
се више удаљују од њега пријатељи његови! 2 Цар улива страх као и рика младог лава.
Он трчи да им нешто каже, али никога не на- Ко на себе навлачи његов гнев, греши души
лази. својој.
8 Ко стиче мудрост, душу своју воли. Ко 3 Част је човеку да се уздржи од свађе, а
чува разум, налази добро. ко је безуман упушта се у њу.
9 Лажан сведок неће проћи без казне, и ко 4 Због зиме лењивац не оре; у време жет-
говори лажи, пропашће. ве проси, али ништа не добија.
10 Раскош не приличи безумнику, а још 5 Дубоке су воде размишљања у срцу чо-
мање слузи да влада над кнезовима! вечијем, али разуман човек зна да их црпи.
11 Разум човека задржава од гнева, и част 6 Многи се људи хвале добротом својом,
му је да пређе преко преступа. али ко ће наћи верног човека?
12 Царев гнев је као рика младог лава, а 7 Праведник живи безазлено. Срећни су
наклоност је његова као роса на трави. синови његови после њега.
13 Безуман је син несрећа оцу свом, и сва- 8 Цар седи на престолу судском, и расте-
ђе су женине као кров који прокишњава и рује свако зло очима својим.
тера човека да се склони. 9 Ко може рећи: „Очистио сам срце своје,
14 Кућа и богатство наслеђују се од очева, сада сам чист од греха свога”?
а од Господа је жена разумна. 10 Двојаки тегови и двојака ефа - и једно
15 Лењост баца човека у дубок сан, и не- и друго одвратно је Господу.
марна душа гладује. 11 И дете делима својим показује да ли ће
16 Ко се држи заповести, чува душу своју, дело његово бити чисто и право.
а ко не мари за путеве своје, умреће. 12 Ухо које чује и око које види - и једно и
17 Ко је милостив сиромаху, Господу позај- друго Господ је начинио.
мљује, и Он ће му платити за дела његова. 13 Немој волети сан, да не осиромашиш.
18 Кажњавај сина свог док има наде; нека Отвори очи своје, насити се хлеба.
ти душа не пожели смрт његову. 14 „Не ваља, не ваља!”, говори купац и од-
19 Ко се много гневи, плаћа глобу - ако га лази, а после се хвали.
једном избавиш, мораћеш то увек изнова чи- 15 Има злата и много бисера, али усне на
нити. којима је знање драгоцен су украс.
20 Послушај савет и прихвати укор, да би 16 Узми хаљину ономе ко је гарантовао за
после био мудар. туђинца, и ако се удружи са блудницом, уз-
21 Много је планова у срцу човечијем, али ми залог од њега.
шта Господ науми, то ће се и остварити. 17 Сладак је човеку хлеб стечен на пре-
22 Код човека се цени доброта његова, и вару, али после му се уста напуне песком.
сиромах је бољи од лажљивца. 18 Саветовањем настају успешне замисли,
23 Страх од Господа води у живот, и ко га зато уз мудро вођство води свој рат.
има, мирно спава, не сналази га зло. 19 Ко иде около и клевеће, тај открива тај-
24 Лењивац ставља руку своју у чинију, не; зато немој имати ништа с оним кога за-
али је не може принети к устима својим. воде усне његове.
25 Удари подругљивца да се неискусан 20 Ко проклиње оца свог и мајку своју,
опамети, и укори разумнога да стекне зна- светиљка ће се његова угасити кад наступи
ње. тама.
26 Ко злоставља оца и тера мајку, син је 21 Наследство које се од почетка похле-
који поступа срамно и нечасно. пом стиче на крају није благословљено.
27 Сине мој, ако престанеш да слушаш 22 Не говори: „Вратићу зло!” Уздај се у Го-
опомене, то ће те одвести од речи знања. спода и он ће те спасти.
28 Покварен сведок руга се правди, и зли 23 Двојаки тегови одвратни су Господу, и
људи уживају у злу. лажна вага није добра.
29 Казне чекају подругљивце, и ударци ле- 24 Од Господа су кораци човечији. И како
ђа безумника. да човек разуме пут свој?
515 ПРИЧЕ 20,25 - 22,13
25 Замка је кад човек брзоплето узвикне: 20 Драгоцено благо и уље - у стану су
„Ово је свето!”, а после размишља о томе мудрога, а безуман их човек прождире.
шта је заветовао. 21 Ко тежи за праведношћу и добротом,
26 Мудар цар растерује зле, и ставља их налази живот, праведност и част.
под точак. 22 Мудар се пење и у град силних људи, да
27 Дах је човеков светиљка Господња, која обори снагу у коју се град узда.
истражује све до дна утробе. 23 Ко чува уста своја и језик свој, чува ду-
28 Доброта и истина чувају цара; добро- шу своју од невоља.
том он подупире престо свој. 24 Охоли, умишљени хвалисавац име је
29 Лепота је младићима снага њихова, а оном ко све ради у охолом бесу.
старцима је част седа коса. 25 Лењивца убија жеља његова, јер му ру-
30 Модрице чисте зло, а ударци допиру до ке беже од посла.
дна утробе. 26 По цео дан изгара од жеље, а правед-
ник даје и ништа не ускраћује.
21 Срце цара слично је потоцима воде у 27 Жртва је злих нешто одвратно, посебно
руци Господњој. Усмерава га куд год жели. кад је приноси онај ко чини срамна дела.
2 Човеку се сви путеви његови чине ис- 28 Лажљив сведок пропада, а човек који
правним, али Господ просуђује срца. слуша увек ће говорити.
3 Праведни и исправни поступци Господу 29 Зао човек показује дрско лице, а ко је
су милији од жртве. честит, учвршћује путеве своје.
4 Охоле очи и надмено срце, светиљка 30 Нема мудрости ни разума ни савета на-
злих, то је грех. супрот Господу.
5 Замисли марљивог човека сигурно доно- 31 Коњ се припрема за дан битке, али спа-
се корист, а ко је год брзоплет сигурно срља сење долази од Господа.
у оскудицу.
6 Благо стечено језиком лажљивим дах је 22 Боље је изабрати добро име него ве-
који нестаје. Они који га тако стичу траже лико богатство, и наклоност других боља је
смрт. од сребра и злата.
7 Зле ће однети пљачкање њихово, јер не 2 Богаташ и сиромах се срећу. Обојицу је
желе да чине оно што је праведно. Господ створио.
8 Пут човека туђинца је искварен, а чист је 3 Паметан човек види зло и склања се, а
човек честит у делима својим. луди иду даље и бивају кажњени.
9 Боље је живети у углу крова него у кући 4 Понизност и страх од Господа доносе бо-
заједно са женом свадљивом. гатство, част и живот.
10 Душа злога жели зло, у очима његовим 5 Трње и замке на путу су поквареног чо-
нема милости према ближњем. века; ко чува душу своју, држи се далеко од
11 Кад се подругљивац казни глобом, не- њих.
искусан постаје мудар. Кад се мудром човеку 6 Одгајај дете према путу којим треба да
помогне да нешто разуме, он стиче знање. иде, па неће одступити од њега ни кад ос-
12 Кућу злога посматра праведни, и како тари.
зли иду у невољу. 7 Богаташ влада над сиромашнима, и ко
13 Ко затвара ухо своје кад се убоги жали узима зајам слуга је оном ко даје зајам.
и јадикује, и сам ће завапити, али неће бити 8 Ко сеје неправду, пожњеће зло, и про-
услишен. пашће прут којим у гневу своме удара.
14 Дар који се даје у тајности утишава 9 Ко има благонаклоно око, биће благос-
гнев, и поклон у недрима велики гнев. ловљен, јер од свог хлеба даје сиромаху.
15 Праведнику је радост да чини оно што 10 Отерај подругљивца, да оде свађа и да
је праведно, а ужас је за оне који чине зло. престане спор и срамота.
16 Човек који зађе с пута мудрости почи- 11 Ко воли чистоћу срца, због лепог гово-
ваће у друштву немоћних мртваца. ра усана његових цар му је пријатељ.
17 Ко воли весеље, постаће сиромах, и ко 12 Очи Господње чувају знање, а у про-
воли вино и уље, неће се обогатити. паст он обраћа речи онога ко поступа невер-
18 Зао човек је откуп за праведнога, и ва- но.
ралица за честитог. 13 Лењивац каже: „Лав је напољу! Погину-
19 Боље је живети у земљи пустој, него са ћу насред трга!”
женом свадљивом и у немиру.
ПРИЧЕ 22,14 - 24,1 516
14 Уста блуднице дубока су јама. Кога Гос- 10 Не померај старе међе, и не улази у њи-
под осуђује, у њу пада. ву сирочади. 11 Јер је јак Откупитељ њихов,
15 Лудост је привезана детету за срце; он ће водити парницу њихову против тебе.
прут поуке уклања је од њега. 12 Приклони срце своје опоменама и ухо
16 Ко обмањује сиромаха да би згртао за своје речима пуним знања.
себе и ко даје богатом, сигурно га чека ос- 13 Не ускраћуј опомене детету. Ако га уда-
кудица. риш прутом, неће умрети. 14 Удари га пру-
17 Пригни ухо своје и чуј речи мудрих љу- том, да му избавиш душу из гроба.
ди, управи срце своје знању мом. 18 Јер ће 15 Сине мој, ако срце твоје буде мудро, ср-
ти бити милина кад их сачуваш у утроби сво- це ће се моје радовати у мени. 16 Утроба ће
јој и кад буду спремне на уснама твојим. моја клицати кад усне твоје буду говориле
19 Данас те поучавам да би се уздао у Гос- оно што је право.
пода. 17 Нека срце твоје не завиди грешницима,
20 Зар ти нисам већ писао речи пуне са- него цео дан буди у страху од Господа. 18
вета и знања, 21 да ти покажем истинитост Јер тада ћеш имати будућност, и нада твоја
речи поузданих, да одговориш речима исти- неће пропасти.
не ономе ко те шаље? 19 Сине мој, слушај и буди мудар, и води
22 Не отимај сиромаху зато што је сиро- срце своје правим путем.
мах, и не гази на вратима градским онога ко 20 Не буди међу онима који се опијају ви-
је у невољи. 23 Јер ће Господ водити парни- ном, ни међу онима који прождрљиво једу
цу њихову, и отеће душу онима који од њих месо. 21 Јер ће пијаница и изјелица осиро-
отимају. машити, а поспаност ће човека обући у рите.
24 Не дружи се с оним ко је склон гневу, и 22 Слушај оца свог, родитеља свог, и не
не иди с човеком који се лако љути, 25 да се презири мајку своју кад остари. 23 Купуј ис-
не би навикао на путеве његове и поставио тину и немој да је продајеш - тако и мудрост,
замку души својој. поуку и разум. 24 Радоваће се отац правед-
26 Не буди међу онима који дају руку, ме- ника, и веселиће се родитељ мудрога. 25
ђу онима који гарантују за дугове. 27 Ако Веселиће се отац твој и мајка твоја, и радо-
немаш чиме да платиш, зашто да ти се узме ваће се она која те је родила.
постеља испод тебе? 26 Сине мој, дај ми срце своје и нека се
28 Не померај старе међе које су постави- очи твоје радују путевима мојим. 27 Јер
ли праочеви твоји. блудница је дубока јама, и прељубница је
29 Јеси ли видео човека вештог у свом узан бунар. 28 Заиста, као разбојник она
послу? Такав ће пред царевима стајати, неће вреба, и међу људима умножава оне који по-
стајати пред обичним људима. ступају неверно.
29 Коме јао? Коме немир? Коме свађе? Ко-
23 Ако седнеш да једеш с царем, добро ме бриге? Коме ране без разлога? Коме очи
пази шта је пред тобом, 2 јер ћеш ставити мутне? 30 Онима који дуго остају уз вино,
нож себи под грло ако имаш похлепну душу. онима који иду и траже вино опојно. 31 Не
3 Немој се полакомити за укусним јелима гледај на вино кад се румени, кад се свет-
његовим, јер је то храна преварна. луца у чаши, кад глатко клизи. 32 На крају
4 Не труди се да стекнеш богатство. Не ос- уједа као змија, испушта отров као отровни-
лањај се на своју мудрост. 5 Зар ћеш упра- ца. 33 Очи ће твоје видети чудне призоре и
вити очи своје према богатству, иако оно у срце ће твоје говорити изопачене ствари. 34
трену нестаје? Јер начини себи крила као у Бићеш као онај који лежи усред мора и као
орла и одлети у небеса. онај који лежи на врху јарбола. 35 Рећи
6 Не једи код онога ко није дарежљивог ћеш: „Тукли су ме, али ништа ме не боли,
ока, и немој се полакомити за укусним јели- ударали су ме, али ништа нисам осетио. Ка-
ма његовим. 7 Јер је исти као онај ко је про- да ћу се пробудити, па да опет тражим пи-
рачунат у души. „Једи и пиј”, каже ти, али ће?”
срце његово није с тобом. 8 Залогај који си
појео повратићеш, и узалуд ћеш потрошити 24 Не завиди злим људима и не жели да
љубазне речи своје. будеш с њима. 2 Јер срце њихово размишља
9 Не говори ушима безумника, јер ће он о пљачкању и усне њихове говоре о злу.
презрети твоје мудре речи.
517 ПРИЧЕ 24,3 - 25,19
3 Мудрошћу се гради дом и разумом се ко ћу и ја њему учинити. Вратићу свакоме по
утврђује. 4 И знање пуни собе разним вред- делима његовим.”
ним стварима, драгоценим и лепим. 30 Пролазио сам поред њиве лењог човека
5 Ко мудро користи снагу своју, јак је чо- и поред винограда онога ко је неразуман. 31
век, и ко знање има, учвршћује силу своју. 6 И гле, све је било зарасло у коров. Све су
Јер уз мудро вођство води се рат, и спас је у прекриле коприве и камени зид био је сру-
мноштву саветника. шен.
7 За лудога је права мудрост сувише висо- 32 А ја сам то гледао и узео к срцу, видео
ка, на вратима градским он не отвара уста сам и извукао поуку: 33 Мало одспавај, мало
своја. одремај, мало склопи руке и прилегни, 34 па
8 Ко смишља како да учини зло, доћи ће на ће сиромаштво твоје доћи као разбојник и
глас као зликовац. немаштина твоја као наоружан човек.
9 Безумна бесрамност је грех, и подругљи-
вац је одвратан људима. 25 И ово су Соломонове пословице које
10 Ако се обесхрабриш у дан невоље, ос- су преписали људи Језекије, Јудиног цара:
лабиће снага твоја. 2 Богу је слава чувати ствари у тајности, а
11 Избави оне које воде у смрт и спаси оне царевима је слава истраживати ствари.
који посрћући иду на погубљење. 12 Ако ка- 3 Висина небеса и дубина земље, а и срце
жеш: „Гле, нисмо знали за то”, зар неће онај царева - то је неистраживо.
који просуђује срца разабрати то, и онај који 4 Уклони топљењем троску од сребра, и
посматра душу твоју знати и платити човеку све ће оно изаћи прочишћено.
по делима његовим? 5 Уклони злога испред цара, и престо ће се
13 Сине мој, једи мед, јер је добар, и нека његов утврдити праведношћу.
сладак мед из саћа буде на непцу твом. 14 6 Не узвисуј се пред царем, и не заузимај
Тако и мудрост упознај за добро душе своје. место великих људи. 7 Јер је боље да ти он
Ако је нађеш, имаћеш будућност и нада тво- каже: „Помери се на боље место!” него да те
ја неће пропасти. понизи пред великашем ког су очи твоје
15 Немој, попут злог, вребати пребива- виделе.
лиште праведника, немој пустошити почива- 8 Немој пребрзо да покрећеш парницу, да
лиште његово. 16 Јер ако праведник и се- се не би питао шта ћеш учинити на крају кад
дам пута падне, опет ће устати, а зли ће по- те твој ближњи посрами. 9 Расправи шта
срнути у невољи. имаш са ближњим својим, и не откривај туђе
17 Кад падне непријатељ твој, не радуј се, тајне, 10 да те не би посрамио онај ко те
и кад посрне, нека се срце твоје не весели, слуша, јер се лош глас који си проширио ви-
18 да не би Господ то видео и узео за зло и ше не може поправити.
одвратио гнев свој од њега. 11 Као златне јабуке у сребрним посудама,
19 Не гневи се због оних који чине зло. Не такве су речи изговорене у право време.
завиди злим људима. 20 Јер онај ко је зао 12 Златни украс и накит од сувог злата, то
нема будућности, и светиљка злих угасиће је онај ко мудро укорава ухо које слуша.
се. 13 Каква је свежина снега у дан жетве, та-
21 Сине мој, бој се Господа и цара. Не дру- кав је веран посланик онима који га шаљу,
жи се с бунтовним људима. 22 Јер ће про- јер крепи душу господара својих.
паст њихова доћи изненада, и ко ће приме- 14 Човек који се хвали лажним поклоном,
тити пропаст бунтовних? он је попут облака и ветра без кише.
23 И ово су речи за мудре: Није добро су- 15 Стрпљивошћу може да се утиче на за-
дити пристрасно. поведника, и благ језик кости ломи.
24 Ко говори зломе: „Праведан си”, народи 16 Ако нађеш мед, једи само колико ти је
га проклињу, племена га осуђују. 25 А они- доста, да се не би прејео и повратио га.
ма који га укоравају то доноси задовољство, 17 Нека ти нога ретко залази у кућу ближ-
и на њих долази благослов што носи добро. њег твог, да те се не засити и да те не омрз-
26 Усне другоме љуби ко одговара поштено. не.
27 Заврши свој посао напољу и уреди своју 18 Као ратна тољага и мач и оштра стрела,
њиву. Затим гради свој дом. такав је човек који лажно сведочи против
28 Не сведочи против ближњег свог без ближњег свог.
основа, јер би тада лудо користио усне сво- 19 Као сломљен зуб и клецава нога, такво
је. 29 Не реци: „Како је он мени учинио, та- је поуздање у издајицу у дан невоље.
ПРИЧЕ 25,20 - 27,11 518
20 Ко скида хаљину у хладан дан, тај је 16 Лењивац за себе мисли да је мудрији од
као сирће изливено на угаљ, и као онај ко седморице који одговарају разумно.
пева песме тужном срцу. 17 Као човек који пса за уши хвата, такав
21 Ако је гладан онај ко те мрзи, нахрани је онај ко се пролазећи гневи због свађе у
га хлебом, и ако је жедан, дај му воде да пи- коју се умешао иако га се не тиче.
је. 22 Јер тако згрћеш живо угљевље на ње- 18 Као лудак који баца ватру, стреле и
гову главу, и Господ ће те наградити. смрт, 19 такав је човек који превари ближ-
23 Ветар са севера доноси пљусак, а језик њег свог па каже: „Шалио сам се.”
који одаје тајну доноси осуду. 20 Кад нестане дрва, угаси се ватра, и кад
24 Боље је живети у углу крова него у кући нема клеветника, свађа престаје.
заједно са женом свадљивом. 21 Као што је дрвени угаљ за жар и дрво
25 Као хладна вода уморној души, таква је за ватру, тако је свадљив човек за распири-
добра вест из далеке земље. вање свађе.
26 Извор замућен и бунар уништен, то је 22 Речи су клеветника као залогаји који се
праведник кад клеца пред злим. похлепно гутају, спуштају се до дна утробе.
27 Јести превише меда није добро. И кад 23 Као глазура од сребра на комаду разби-
се тражи част за себе, да ли је то онда част? јене земљане посуде, такве су срдачне усне
28 Као срушен град, без зидина, такав је уз зло срце.
човек који не може да обузда самог себе. 24 Онај ко мрзи претвара се уснама сво-
јим, а у себи превару слаже. 25 Иако умиља-
26 Као снег лети и киша у време жетве, тим гласом говори, не веруј му, јер му је у
тако част не приличи безумнику. срцу седам одвратних ствари. 26 Мржња је
2 Као што птица с разлогом одлеће и ласта прикривена лукавством. Његова ће се злоћа
лети, тако ни проклетство не долази без раз- открити пред збором.
лога. 27 Ко јаму копа, сам у њу упада, и ко ка-
3 Бич је за коња, узда за магарца, а прут мен ваља, на њега се враћа.
за леђа безумника. 28 Лажљив језик мрзи оног ког сатире, и
4 Не одговарај безумнику по његовој лу- ласкава уста доносе пропаст.
дости, да и ти не будеш као он.
5 Укори безумника према лудости његовој, 27 Не хвали се сутрашњим даном, јер не
да не мисли за себе да је мудар. знаш шта ће дан донети.
6 Ко поверава нешто у руке безумнику, он 2 Нека те хвали странац, а не уста твоја,
је као човек који одсеца себи ноге, као човек туђинац, а не усне твоје.
који себи зло чини. 3 Тежак је камен и песак је тежак, али је
7 Као клецаве ноге хромог који воду носи, безумниково изазивање теже и од једног и
таква је пословица у устима безумних. од другог.
8 Као човек који ставља камен под гомилу 4 Љутина је окрутна и гнев је као бујица,
камења, такав је онај ко указује част безум- али ко ће се супротставити љубомори?
нику. 5 Бољи је отворени укор него скривена љу-
9 Као трновита грана у руци пијанице, так- бав.
ва је пословица у устима безумних. 6 Ударци онога ко те воли израз су вернос-
10 Као стрелац који свакога прободе, та- ти, а за пољупце онога ко те мрзи треба мо-
кав је онај ко унајмљује безумника или ко лити.
унајмљује пролазника. 7 Сита душа гази саће меда, а гладној ду-
11 Као што се пас враћа на бљувотину сво- ши слатко је и све што је горко.
ју, тако безумник понавља лудост своју. 8 Као птица отерана из гнезда, такав је чо-
12 Видиш ли човека који за себе мисли да век који је отеран из места свог.
је мудар? Више наде има за безумника него 9 Уље и кад радују срце, а тако и пријатељ
за њега. који је драг јер савет даје из душе.
13 Лењивац каже: „Млади лав је на путу, 10 Не остављај пријатеља свог ни пријате-
лав је на трговима.” ља очевог, и не улази у кућу брата свог у
14 Врата се обрћу на шаркама својим, а дан невоље своје. Бољи је сусед близу него
лењивац на постељи својој. брат далеко.
15 Лењивац ставља руку своју у чинију, 11 Буди мудар, сине мој, и обрадуј ми ср-
али је сувише уморан да би је принео устима це, да могу одговорити ономе ко ми се руга.
својим.
519 ПРИЧЕ 27,12 - 29,1
12 Паметан човек види зло и склања се, а 8 Ко умножава богатство своје тако што
луди иду даље и бивају кажњени. позајмљује ради камате и зараде, скупља га
13 Узми хаљину ономе ко је гарантовао за за онога ко је милостив убогима.
туђинца, и ако се удружи с блудницом, узми 9 Ко одвраћа ухо да не слуша закон, и мо-
залог од њега. литва је његова мрска.
14 Ко рано ујутру гласно благосиља ближ- 10 Ко заводи честите на зао пут, сам ће
њег свог, то му се рачуна као проклетство. пасти у јаму своју, а они који су безазлени
15 Кров који прокишњава и тера човека да наследиће оно што је добро.
се склони у кишни дан и жена свадљива - 11 Богат човек за себе мисли да је мудар,
исто су. 16 Ко је прикрива, као да зауставља али прозреће га сиромах који је разуман.
ветар и десницом хвата уље. 12 Дивно је кад се праведници радују, а
17 Као што се гвожђе гвожђем оштри, тако кад се зли подижу, човек се скрива.
човек оштри лице другог човека. 13 Ко крије преступе своје, неће имати ус-
18 Ко чува смокву, јешће плод њен, и ко пеха, а ко их признаје и оставља, указаће му
чува господара свог, уживаће поштовање. се милосрђе.
19 Као што у води лице лицу одговара, та- 14 Срећан је човек који увек осећа страхо-
ко и срце срцу одговара. поштовање, а онај ко отврдне срце своје
20 Гроб и место уништења не могу се заси- упада у невољу.
тити; тако су незасите и очи човечије. 15 Као лав који риче и медвед који напада,
21 Топионица је за сребро и пећ је за зла- такав је зао владар над убогим народом.
то, а похвала је испит за човека. 16 Вођа који нема праве мудрости чини
22 Да лудог смрвиш тучком у авану са многе преваре, а ко мрзи неправедни доби-
здробљеним зрневљем, не би га оставила так, продужиће дане своје.
лудост његова. 17 Човек који носи терет кривице за крв
23 Добро упознај стање стада свога. Свим неке душе, бегунац је до гроба - нека га ни-
срцем се брини за стада своја, 24 јер благо ко не задржава.
не траје довека, ни круна кроз све нарашта- 18 Ко живи безазлено, биће спасен, а ко је
је. покварен на путевима својим, одједном ће
25 Кад зелена трава нестане, млада се пасти.
трава појављује, и скупља се биље по пла- 19 Ко обрађује земљу своју, наситиће се
нинама, 26 млади овнови дају ти одећу, а хлеба, а ко трчи за оним што је безвредно,
јарци ти служе да купиш њиву, 27 имаш до- наситиће се сиромаштва.
вољно козјег млека себи за јело и за храну 20 Веран човек добија многе благослове, а
дома твога и оно што треба за живот девој- ко жури да се обогати, не остаје недужан.
кама у кући твојој. 21 Није добро бити пристрасан, нити је до-
бро да човек учини преступ за комад хлеба.
28 Зли беже и кад их нико не гони, а пра- 22 Човек завидног ока хрли за богатством,
ведници се осећају сигурно као млади лав. а не зна да ће га снаћи оскудица.
2 Због преступа у земљи кнезови се њени 23 Ко укорава човека, после стиче већу
често мењају, а уз помоћ разумног човека наклоност него онај ко ласка језиком својим.
који зна шта је исправно кнез ће дуго оста- 24 Ко пљачка оца свог и мајку своју и го-
ти. вори: „Није то грех”, друг је човеку који до-
3 Сиромашан човек који обмањује убоге, носи пропаст.
он је као киша која све односи и оставља без 25 Ко је надмен у души, изазива свађу, а
хране. ко се узда у Господа, наситиће се.
4 Они који остављају закон хвале злога, а 26 Ко се узда у срце своје, безуман је, а ко
они који се држе закона гневе се на њих. поступа мудро, избавиће се.
5 Људи склони злу не разумеју правду, а 27 Ко даје сиромаху, неће бити у оскудици,
они који траже Господа разумеју све. а ко затвара очи своје, биће обасут клетва-
6 Бољи је сиромах који живи безазлено не- ма.
го онај ко је покварен на путевима својим, 28 Кад се зли подижу, човек се сакрива, а
иако је богат. кад пропадају, множе се праведници.
7 Разуман син држи се закона, а ко се дру-
жи са изјелицама, срамоти оца свога. 29 Човек који је више пута укораван, али
остаје тврдоглав, изненада ће пропасти и
неће му бити лека.
ПРИЧЕ 29,2 - 30,22 520
2 Кад се множе праведници, народ се ра- 27 Неправедан човек одвратан је правед-
дује, али кад зао човек влада, народ уздише. нима, а ко је честит на путу свом, одвратан
3 Човек који воли мудрост радује оца свог, је зломе.
а ко се дружи с блудницама, уништава све
што је вредно. 30 Речи Агура, Јакејевог сина, важне по-
4 Правдом цара земља стоји, а човек под- уке. Речи тог човека упућене Итилу, Итилу и
митљив руши је. Укалу.
5 Човек који ласка ближњем свом разапи- 2 Ја сам неразуман више од икога, и немам
ње мрежу ногама његовим. разума човечијег, 3 нисам стекао мудрост, и
6 У греху злог човека лежи замка, а пра- не познајем знање Најсветијег.
ведник радосно кличе и весели се. 4 Ко је изашао на небо, па може сићи? Ко
7 Праведник разуме права убогих. Ко је је ухватио ветар у шаке своје? Ко је свезао
зао, не жели да зна ништа о томе. воде у огртач свој? Ко је подигао све крајеве
8 Људи охолог језика распирују ватру у земаљске? Знаш ли како му је име и како је
граду, а мудри утишавају гнев. име сину његовом?
9 Кад мудар човек уђе у спор с безумни- 5 Свака је реч Божја чиста. Он је штит они-
ком, овај се љути и смеје се, а мудри нема ма који код њега уточиште траже. 6 Немој
мира. ништа додавати речима његовим, да те не
10 Крвопије мрзе безазлене, а честити укори и да се не покажеш као лажов.
траже добро души свакога од њих. 7 За две ствари те молим. Немој ми то ус-
11 Безуман човек излива сав свој гнев, а кратити пре него што умрем. 8 Неистину и
ко је мудар остаје миран до краја. лажну реч удаљи од мене. Не дај ми ни си-
12 Кад владар слуша лажљиве речи, сви ромаштва ни богатства. Дај ми да једем
који га служе постају зли. хлеба колико ми треба, 9 да се не бих заси-
13 Сиромах и тлачитељ се срећу, а Господ тио, па те се одрекао и рекао: „Ко је Гос-
обојици просветљује очи. под?”, и да не бих осиромашио, па онда крао
14 Када цар суди убогима по истини, прес- и оскрнавио име свог Бога.
то ће се његов утврдити за сва времена. 10 Не клевећи слугу код господара њего-
15 Прут и укор дају мудрост, а дете рас- вог, да те не би проклео и да не будеш крив.
пуштено мајку своју срамоти. 11 Има нараштај који проклиње оца свог и
16 Кад се множе зли, множе се и преступи, не благосиља мајку своју.
али праведници ће гледати пропаст њихову. 12 Има нараштај који за себе мисли да је
17 Кажњавај сина свог, и он ће донети мир чист, а од измета свог није опран.
и велико задовољство души твојој. 13 Има нараштај коме су очи охоле и гордо
18 Кад нема објава Божјих, народ је нео- гледају.
буздан, али срећни су они који се држе за- 14 Има нараштај коме су зуби мачеви, а
кона. вилице ножеви за клање, да би прождирали
19 Речима се слуга не поправља, јер иако невољнике на земљи и сиромахе међу љу-
их разуме, не обазире се на њих. дима.
20 Јеси ли видео човека који је брзоплет у 15 Пијавица има две кћери, које вичу:
речима? Више има наде за безумника него „Дај! Дај!” Три су ствари незасите, и четири
за њега. никад не кажу: „Доста!” 16 Гроб и неплодна
21 Ако неко мази слугу свог од младости утроба, земља која никад није сита воде и
његове, он ће касније постати незахвалан. ватра која никад не каже: „Доста!”
22 Човек склон гневу изазива свађу, и ко 17 Око које се руга оцу и презире послуш-
се лако љути, чини многе преступе. ност мајци искљуваће гаврани с потока и по-
23 Охолост понижава човека, а ко је пони- јешће орлови млади.
зан, стиче част. 18 Три су ми ствари сувише чудесне и че-
24 Ко се здружи с лоповом, мрзи душу сво- тири не разумем: 19 пут орла по небесима,
ју, чује изрицање клетве, али ништа не от- пут змије по стени, пут брода посред мора и
крива. пут мушкарца к девојци.
25 Ко дрхти пред човеком, себи поставља 20 Овакав је пут жене прељубнице: наједе
замку, а ко се узда у Господа, биће зашти- се, обрише уста и каже: „Ништа лоше нисам
ћен. учинила.”
26 Многи траже лице владара, али Господ 21 Три су ствари од којих се земља тресе,
суди човеку. и четири које не може издржати: 22 кад роб
521 ПРИЧЕ 30,23 - 31,31
постане цар и кад се безумник хлеба наједе, 17 Снагом опасује бедра своја и вредно ра-
23 кад се омрзнута жена уда и кад слуш- ди рукама својим. 18 Она добро тргује, и но-
киња заузме место господарице своје. ћу јој се светиљка не гаси. 19 Руке своје
24 Четири су животиње најмање на земљи, према преслици пружа, у рукама својим вре-
али су по природи мудре: 25 мрави нису јак тено држи. 20 Длан свој отвара невољнику,
народ, али лети спремају себи храну; 26 да- руке пружа сиромаху. 21 Не боји се за уку-
мани* нису моћне животиње, али на литици ћане своје кад је снег, јер су сви из дома
постављају себи кућу; 27 скакавци немају њеног у двоје хаљине обучени. 22 Израђује
цара, али сви распоређени по групама иду; себи покриваче. Одећа је њена од лана и ву-
28 гуштер се хвата ногама својим и улази у не пурпурне боје. 23 Муж се њен познаје на
царске палате. вратима градским, кад седи са старешинама
29 Троје има достојанствен корак и четво- земље своје. 24 Хаљине израђује и продаје
ро достојанствено хода: 30 лав, најјачи ме- их, а појасеве трговцима даје. 25 Снага и
ђу зверима, који ни пред ким не узмиче, 31 част одећа су њена, и смешка се дану буду-
хрт и јарац, и цар на челу војске народа ћем. 26 Уста своја отвара мудро и на језику
свог. јој је закон доброте. 27 Води бригу о свим
32 Ако си безумно поступио уздижући сам укућанима својим и хлеб лењости не једе.
себе, и ако ти је то било у мислима, стави 28 Синови њени устају и срећном је нази-
руку на уста. 33 Јер кад се бућка млеко, нас- вају, муж њен устаје и хвали је: 29 „Многе
тане маслац, и кад се удари нос, потече крв, су жене врсне, али ти их све надмашујеш.”
а кад се да одушка гневу, настане свађа. 30 Љупкост може бити лажна и лепота ис-
празна, али жена која се боји Господа заслу-
31 Речи цара Лемуила, важне поуке који- жује хвалу. 31 Дајте јој од плода руку њених
ма га је мајка саветовала: и нека је дела њена хвале на вратима град-
2 Шта да ти кажем, сине мој? Шта да ти ка- ским.
жем, сине утробе моје? Шта да ти кажем, си-
не завета мојих?
3 Не дај снагу своју женама, ни путеве сво-
је ономе што упропашћује цареве.
4 Није за цареве, Лемуило, није за цареве
да пију вино, ни за владаре да говоре: „Где
је опојно пиће?” 5 да не би пили и забора-
вили законе и закинули у парници невољни-
ке. 6 Дајте опојно пиће ономе ко умире и ви-
но онима који осећају горчину у души. 7 Не-
ка он пије и заборави сиромаштво своје и
нека се више не сећа невоље своје.
8 Отварај уста своја у корист оних који не
могу сами да говоре, отварај уста своја да
браниш све који у смрт иду. 9 Отварај уста
своја, праведно суди и брани на суду невољ-
ника и сиромаха.
10 Ко ће врсну жену наћи? Она вреди мно-
го више од бисера. 11 На њу се ослања срце
мужа њеног, и добитак неће недостајати. 12
Узвраћа му само добро, а не зло, све дане
живота свога. 13 Тражи вуну и лан и сваког
се посла радо прихватају руке њене. 14 Она
је као лађа трговачка, издалека доноси хра-
ну своју. 15 Устаје док је још ноћ и укућани-
ма својим храну даје, и девојкама својим оно
што је за њих. 16 Размишља о њиви и затим
је купује. Од рада руку својих виноград сади.
6 Тада Јов рече: 2 „О, кад би се мука моја 7 „Зар смртни човек на земљи није на при-
могла измерити, и кад би се невоља моја мо- нудном раду? Зар његови дани нису као да-
гла на вагу с њом ставити! 3 Јер је тежа од ни најамника? 2 Попут роба уздише за сен-
525 ЈОВ 7,3 - 9,16
ком, попут најамника чека плату своју. 3 Та- неће казати, зар неће из срца свога речи из-
ко су мени дати месеци који ништа не вреде, нети? 11 Зар папирус расте тамо где нема
мучне ноћи мени су одређене. 4 Кад легнем, мочваре? Зар трска расте тамо где нема во-
говорим: ‘Када ћу устати?’ Како ноћ пролази, де? 12 Док је још пупољак, док још није по-
ситим се немиром све до сванућа. 5 Тело је сечен, осуши се пре сваке друге траве. 13
моје обучено у црве и прашину, кожа је моја Такви су путеви свих који Бога заборављају,
пуна краста и распада се. 6 Дани моји про- и тако пропада нада отпадника, 14 онога
лазе брже него разбој ткалачки, у безнађу чије је поуздање одсечено, коме је узданица
се завршавају. 7 Сети се да је живот мој са- паукова кућа. 15 Ослониће се на кућу своју,
мо ветар, да око моје више неће добра ви- али она неће издржати, ухватиће се за њу,
дети. 8 Око онога који ме сада гледа више али она се неће одржати. 16 Зелени се на
ме неће видети, очи ће твоје бити упрте у сунцу, и у врту његовом младице његове ни-
мене, али мене неће бити. 9 Као што се об- чу. 17 Међу гомилом камења корење је ње-
лак изгуби и нестане, тако и онај ко у гроб гово испреплетено, камену кућу он гледа.
одлази неће изаћи. 10 Неће се више вратити 18 Ако га неко ишчупа из пребивалишта ње-
у свој дом, његово место више га неће поз- говог, оно ће га се одрећи и рећи ће: ‘Никад
нати. 11 Зато ја нећу устезати уста своја, го- те нисам видео.’ 19 Ето, тако нестаје пут ње-
ворићу у тескоби духа свога, с горчином у гов, а из праха други ничу. 20 Бог неће од-
души причаћу о јаду свом! 12 Јесам ли ја бацити никога ко је безазлен, нити ће узети
море или морска неман, па да стражу нада за руку оне који зло чине. 21 На крају ће на-
мном постављаш? 13 Кад кажем: ‘Лежај мој пунити уста твоја смехом, и усне твоје ра-
утешиће ме, постеља моја помоћи ће ми да досним клицањем. 22 А они који те мрзе
носим бригу своју’, 14 ти ме сновима пла- обући ће се у срамоту, и шатора оних који су
шиш, препадаш ме визијама, 15 душа би се зли више неће бити.”
моја најрадије угушила, радије бих умро не-
го да гледам ове кости своје. 16 Дојадило 9 Тада Јов рече: 2 „Заиста, добро знам да
ми је! Не бих хтео да довека овако живим. је тако. Али како смртни човек може бити у
Пусти ме, јер су дани моји само дах. 17 Шта праву кад се спори с Богом? 3 Кад би Бог
је смртни човек да га подижеш, и да срце хтео да се с њим препире, човек не би могао
твоје о њему размишља, 18 да обраћаш да му одговори ни на једно од хиљаду пи-
пажњу на њега сваког јутра, да га сваког ча- тања. 4 Он је мудар у срцу и силан у снази.
са искушаваш? 19 Зашто не скренеш поглед Ко му се може тврдоглаво супротставити и
с мене, и не пушташ ме на миру ни толико да некажњено проћи? 5 Он премешта горе, па
пљувачку прогутам? 20 Ако бих грешио, ка- се и не зна за њих, обара их у гневу своме.
ко бих тиме наудио теби који посматраш љу- 6 Потреса земљу и помера је с места њеног,
де? Зашто си ме поставио као мету, па сам и стубови се њени тресу. 7 Говори сунцу да
ти терет постао? 21 Зашто ми не опростиш не засја, запечаћује звезде да се не види
преступ мој, и не пређеш преко кривице мо- светлост њихова, 8 сам небеса разапиње, и
је? Јер сада ћу у прах лећи, и ти ћеш ме тра- гази по високим таласима морским. 9 Ство-
жити, али мене неће бити.” рио је сазвежђа Аш* и Кесил,* сазвежђе Ки-
ма* и одаје Југа.* 10 Он чини дела велика и
8 Тада Вилдад Сушанин рече: 2 „Докле неистражива, чуда којима нема броја. 11
ћеш тако говорити? Речи уста твојих ветар Ево, он пролази поред мене, а ја га не ви-
су силни! 3 Зар Бог правду изврће? Зар Све- дим, иде, а ја га не опажам. 12 Ево, он гра-
моћни праведност изврће? 4 Синови су твоји би. Ко му се може одупрети? Ко ће му рећи:
њему згрешили, па их зато предаје у руке ‘Шта радиш?’ 13 Бог неће одвратити гнев
преступу њиховом. 5 Али кад би ти Бога свој, пред њим ће од страха пузати пријате-
тражио, и кад би Свемоћног за милост мо- љи нападача. 14 А како онда ја да му одго-
лио, 6 кад би чист и честит био, он би се ра- ворим? Морао бих да бирам речи које бих му
ди тебе досад већ пробудио, и обновио би рекао. 15 Зато му нећу одговорити, чак ни
праведно пребивалиште твоје. 7 Почетак је ако будем у праву. Од свог противника на
твој можда био мали, али ће крај твој бити суду тражићу милост. 16 Кад бих га звао, да
веома велик. 8 Питај, молим те, прошле на-
раштаје, размисли о ономе што су докучили *9,9 За сазвежђе Аш се сматра да представља
очеви њихови. 9 Јер ми смо тек од јуче и не сазвежђе Великог медведа (Велика кола), Кесил
знамо ништа, јер су дани наши на земљи као сазвежђе Орион, Кима сазвежђе Плејаде (Влаши-
ће), а Југ сазвежђа испод екватора, на јужној хе-
сенка. 10 Зар те неће они поучити, зар ти
мисфери.
ЈОВ 9,17 - 11,18 526
ли би ми се одазвао? Не верујем да би чуо ме. 12 Живот и милост подарио си ми. Бриж-
глас мој, 17 он који ме олујом сатире, и ране ност твоја чува дух мој. 13 Али у срцу свом
ми без разлога умножава. 18 Не да ми да ово си сакрио, и добро знам да је то била
дођем до даха, јер ме сити горчином. 19 Ако намера твоја. 14 Ако сам згрешио, а ти си ме
је ико силан у снази, онда је то он. Ако је ико гледао, и не сматраш да сам недужан у прес-
силан у правди - кад би ме барем такав пред тупу свом, 15 ако сам крив, тешко мени! А
њим бранио! 20 Кад бих био у праву, уста би ако сам прав, не смем главу подићи - сит
ме моја злим прогласила. Кад бих био чес- срамоте и невољом напојен. 16 Ако се глава
тит, он би ме кривим прогласио. 21 Кад бих моја узохоли, као млади лав ти ћеш ме гони-
и био честит, не бих знао каква је душа моја, ти, и опет ћеш на мени показати величан-
омрзао би ми живот мој. 22 Свеједно је. За- ственост своју. 17 Нове ћеш сведоке до-
то кажем: ‘И безазленог и злог он приводи вести пред мене, и још ћеш се више гневити
крају њиховом.’ 23 Кад би бујица изненада на мене. Невоља за невољом сналази ме. 18
смрт донела, искушење недужних он би пос- Зашто си ми дао да изађем из мајчине ут-
матрао. 24 На земљи која је предата у руке робе? Зашто нисам издахнуо, па ме ничије
зломе, очи судијама њеним он затвара. Ако око не би видело, 19 био бих као да ме ни-
он то не ради, ко онда ради? 25 Дани су моји кад било није, из мајчине утробе у гроб би
бржи од гласника што трчи, беже, и неће ме однели.’ 20 Зар није мало дана мојих? Не-
добра видети. 26 Пролазе као бродови од ка ме он пусти, нека одврати поглед свој од
трске, као орао кад се обрушава сад тамо мене, да се мало разведрим, 21 пре него
сад овамо тражећи храну. 27 Кад кажем: што одем - тамо одакле се нећу вратити - у
‘Заборавићу бригу своју, променићу израз земљу мрака и густе таме, 22 у земљу црну
лица свог и разведрићу се’, 28 уплашим се као тама, земљу густе таме и нереда, где је
свих мука својих, јер знам да ме нећеш смат- светлост исто што и тама.”
рати недужним. 29 Сигурно ћу бити прогла-
шен злим. Зашто се узалуд трудим? 30 Кад 11 Тада Софар Намаћанин рече: 2 „Зар
бих се у отопљеном снегу опрао, кад бих ће мноштво речи остати без одговора? Зар
руке своје очистио, 31 ти би ме у каљугу ће хвалисавац бити у праву? 3 Зар ће твоје
гурнуо, па би се и хаљине моје гадиле на празне речи ућуткати људе? Зар ћеш се ру-
мене. 32 Јер он није човек као ја, да могу да гати, а да те нико не прекори? 4 Ти кажеш:
му одговорим и да с њим на суд идем. 33 ‘Поука је моја чиста, чист сам у очима тво-
Нема никог ко би могао судити међу нама, јим.’ 5 Али кад би барем Бог проговорио, и
па да стави своју руку на нас обојицу. 34 Не- отворио усне своје да ти се обрати! 6 Он би
ка склони прут свој с мене, тако да ме више ти рекао тајне мудрости, јер се мудрост види
не плаши страх од њега. 35 Говорићу и нећу на много начина. И спознао би да Бог забо-
га се бојати, јер ја нисам такав.” раву предаје неке преступе твоје. 7 Можеш
ли докучити дубине Божје? Можеш ли доку-
10 „Души је мојој омрзао живот мој. От- чити границе Свемоћног? 8 Мудрост је њего-
ворено ћу изразити бригу коју осећам због ва виша од неба. Можеш ли ишта од тога до-
стања свог. Говорићу у горчини душе своје. сегнути? Дубља је од гроба. Можеш ли ишта
2 Рећи ћу Богу: ‘Немој ме прогласити злим. од тога схватити? 9 Кад се измери, дужа је
Објасни ми зашто се бориш против мене. 3 од земље, шира је од мора. 10 Ако он прође
Је ли ти мило да силу чиниш, да одбацујеш и некога у затвор преда и сазове суд, ко му
дело руку својих, и да с наклоношћу гледаш се може одупрети? 11 Јер он добро познаје
на намере злих? 4 Имаш ли ти очи телесне? људе који су пуни неистине. Кад зло види,
Видиш ли ти као што смртни човек види? 5 зар неће на то обратити пажњу? 12 И праз-
Да ли су дани твоји као дани смртног чове- ноглав човек постаће паметан, иако се рађа
ка, и године твоје као људски дани, 6 па као дивље магаре. 13 А ти припреми срце
истражујеш преступ мој, и грех мој тражиш? своје, и у молитви рашири руке своје према
7 Чиниш то иако знаш да нисам крив, и нема њему, 14 и ако се неко зло нађе у руци тво-
никога да ме избави из твоје руке. 8 Твоје јој, одбаци га, и неправда нека не пребива у
руке су ме обликовале и начиниле, сваки мој шаторима твојим, 15 јер тада ћеш подићи
делић, а сада ме прождиреш. 9 Сети се, мо- честито лице своје, бићеш чврст и нећеш се
лим те, да си ме од глине начинио и у прах бојати. 16 Јер ти ћеш заборавити невољу, у
ћеш ме вратити. 10 Зар ме ниси као млеко сећању твом она ће ти бити као воде које су
излио, и као сир усирио? 11 Кожом и месом протекле. 17 Светлији од поднева биће твој
оденуо си ме, костима и тетивама сплео си животни век, тама ће постати као јутро. 18
527 ЈОВ 11,19 - 14,6
Мирно ћеш будућност чекати јер ћеш имати задовољство би ми било да се расправим с
наду, посматраћеш своје око себе - мирно Богом. 4 А ви лажима друге оцрњујете, сви
ћеш спавати. 19 Испружићеш се, и нико те сте ви безвредни лекари. 5 Кад бисте барем
неће плашити. Многи ће хтети да те ораспо- ћутали, па да тиме мудрост покажете! 6 Чуј-
ложе. 20 Злима ће се очи угасити, уточиште те, молим вас, доказе које ћу вам изнети, по-
ће њихово нестати. Једина нада њихова би- слушајте одбрану усана мојих. 7 Зар ћете
ће да им душа издахне.” бранећи Бога неправду говорити, зар ћете
бранећи га превару говорити? 8 Зар ћете
12 Тада Јов рече: 2 „Заиста, ви сте вели- према њему пристрасни бити? Зар ћете ви
ки људи, с вама ће изумрети мудрост! 3 И ја бранити Бога? 9 Да ли бисте добро прошли
имам срце разумно као и ви. Нисам гори од да вас он испита? Зар ћете њега варати као
вас, и ко све то не би знао? 4 Ближњима што се смртни човек може преварити? 10 Он
својим подсмех сам постао, човек који Бога ће вас заиста укорити ако потајно желите да
призива да му одговори. На подсмех је пра- будете пристрасни. 11 Зар вас не плаши ве-
ведник, човек честит. 5 Безбрижан човек ру- личанство његово, и зар вас од њега страх
га се пропасти, мислећи да она чека оне ко- не спопада? 12 Незаборавне речи ваше из-
јима ноге посрћу. 6 Шатори су пљачкаша реке су од пепела, штитови су ваши штитови
спокојни, они који Бога гневе сигурни су као од глине. 13 Ћутите и оставите ме, пустите
и они који свог бога у руци носе. 7 Али пи- ме да говорим, а онда нека ме снађе шта год
тај, молим те, стоку, и поучиће те, и птице било! 14 Зашто је угрожен живот мој, зашто
небеске, и рећи ће ти. 8 За земљу се зани- је у опасности душа моја? 15 Кад би хтео и
мај, и поучиће те, рибе морске испричаће да ме убије, ја бих чекао. Ипак, бранио бих
ти. 9 Ко од свих њих не зна да је све то рука пред лицем његовим путеве своје. 16 И он
Господња начинила? 10 А у његовој је руци би био спасење моје, јер отпадник пред ње-
душа свега живог, и дух сваког тела људ- га не може доћи. 17 Слушајте пажљиво речи
ског. 11 Зар ухо не испитује речи као што моје, нека вам до ушију допре оно што ћу
непце проба храну? 12 Зар нема мудрости вам рећи. 18 Послушајте, молим вас. Парни-
међу старцима, и зар дуг живот не доноси цу сам своју образложио, и добро знам да
мудрост? 13 Код Бога су мудрост и моћ, код сам у праву. 19 Ко ће се препирати са мном?
њега су савет и разум. 14 Што он сруши, не Ако и даље будем ћутао, умрећу! 20 Само ти
може се изградити; што он пред човеком две ствари тражим, па се нећу скривати од
затвори, не може се отворити. 15 Он задр- тебе: 21 Склони руку своју с мене, и нека ме
жава воде, и оне пресушују, пушта их, и оне страх твој не плаши. 22 Ти ме позови, а ја
мењају земљу. 16 Код њега су снага и муд- ћу ти одговарати, или ме пусти да говорим,
рост, његов је и онај који греши и онај који а ти ми одговарај. 23 Какве сам то преступе
заводи друге. 17 Он саветнике наводи да и грехе починио? Покажи ми преступ мој и
ходају боси, и судије чини лудима. 18 Свезе грех мој. 24 Зашто окрећеш лице своје и не-
царевима он развезује, и појасом им опасује пријатеља у мени видиш? 25 Зар ћеш пла-
бедра. 19 Он свештенике наводи да ходају шити лист који ветар носи? Зар ћеш гонити
боси, и обара оне који су засели на места суву стрњику? 26 Јер ти горке речи пишеш
своја. 20 Он узима речи поузданим саветни- против мене и у наследство ми дајеш после-
цима, и старцима разумност одузима. 21 Он дице преступа младости моје. 27 Ноге моје у
презир излива на великаше, и појас моћни- кладама држиш, и пазиш на све стазе моје,
ма распасује. 22 Он разоткрива дубине из корацима мојим границу стављаш. 28 А ја
таме, и на светлост густу таму изводи. 23 сам као трулеж која се распада, као хаљина
Народе он чини великим, а онда их затире; коју је појео мољац.”
шири народе, а онда их у заробљеништво
одводи. 24 Он одузима разум поглаварима 14 „Човек, кога је жена родила, кратког
народа земаљског, па их пушта да лутају по је века и пун немира. 2 Као цвет ниче и кида
местима пустим, где пута нема. 25 Они пи- се, као сенка бежи и не остаје. 3 Да, на так-
пају по мраку, где светла нема, а он их пуш- вог си отворио око своје, и ти ме на суд во-
та да лутају као да су пијани.” диш. 4 Ко ће чистог извадити из нечистог?
Нико. 5 Ограничен је животни век човека, у
13 „Ето, све је то видело око моје, ухо је твојој је власти број месеци његових, од-
моје чуло и обратило пажњу на то. 2 Шта ви редбу си за њега донео преко које не може
знате, то и ја добро знам, нисам гори од вас. прећи. 6 Скини с њега поглед свој да пре-
3 Али ја бих хтео да се обратим Свемоћном, дахне, док не осети радост као најамник на
ЈОВ 14,7 - 16,8 528
крају радног дана. 7 Јер и за дрво наде има. небеса чистим не сматра, 16 а како ли тек
Ако се посече, опет ће пустити изданке, и гледа на онога ко је одвратан и покварен, на
без младице неће остати. 8 Ако му корен човека који неправедност пије као воду! 17
остари у земљи и пањ његов у праху одумре, Ја ћу ти рећи. Послушај ме! Испричаћу ти
9 пустиће изданке кад осети воду и пустиће оно што сам видео, 18 оно што мудри гово-
гране као млада биљка. 10 Али човек умре ре. И што не крију, што су примили од очева
и савладан лежи. Кад човек земаљски из- својих. 19 Само је њима земља била дана, и
дахне, где је? 11 Воде нестају из мора, река странац није прошао кроз њу. 20 Све дане
отиче и пресушује. 12 Тако и човек легне, и своје зли се мучи, све године које су насил-
више не устаје. Док неба не нестане, неће се нику намењене. 21 Звук страхота у ушима је
пробудити, нити ће се пренути из сна свога. његовим. Кад је у миру, пљачкаш на њега
13 О, кад би ме у гроб склонио, кад би ме долази. Не верује да ће се вратити из таме,
сакрио док не прође гнев твој, кад би ми рок и мач га чека. 23 Лута у потрази за хлебом
одредио и онда ме се сетио! 14 Кад човек и пита се: ‘Где је?’ Добро зна да му се дан та-
умре, може ли се у живот вратити? Све дане ме ближи. 24 Невоља и тескоба плаше га,
времена које ми је одређено чекаћу, док не наваљују на њега као цар за напад спреман.
дође избављење моје. 15 Позваћеш ме, и ја 25 Јер на Бога руку диже, изнад Свемоћног
ћу ти се одазвати. Ужелећеш се дела руку жели да се уздигне, 26 тврдоглаво на њега
својих. 16 А сада бројиш кораке моје, ни на насрће, с дебелим испупчењима на штитови-
шта не пазиш осим на грех мој. 17 Запеча- ма својим, 27 на лицу му се дебљина види,
ћен је у врећи бунтовнички преступ мој, и и сало скупља на боковима својим. 28 Он
кривицу моју ти лепком учвршћујеш. 18 Али пребива у градовима који ће уништени бити,
и гора ће пасти, распашће се, стена ће се у кућама у којима се више неће живети, у
преместити с места свога, 19 као што вода ономе што је одређено да се у гомиле каме-
дроби камење, и док тече спира прах земаљ- ња претвори. 29 Неће се он обогатити и бо-
ски, тако ти уништаваш наду човека смрт- гатство његово неће расти, нити ће се по
ног. 20 Ти га надвладаш једном заувек, и он земљи ширити поседи његови. 30 Неће он
одлази, мењаш лице његово и отпушташ га. тами умаћи, пламен ће осушити младицу ње-
21 Ако су синови његови поштовани, он то гову, однеће га дах уста Божјих. 31 Нека не
не зна, ако су у срамоти, он није свестан то- верује испразности, заваравајући се, јер ће
га. 22 Док је жив осећаће бол у телу свом, и испразност заузврат и добити, 32 пре него
душа ће његова туговати док је у њему.” што дође дан његов она ће му бити испла-
ћена. Грана његова неће се зеленити. 33
15 Тада Елифас Теманац рече: 2 „Зар ће Биће као винова лоза која одбацује незреле
мудар човек одговарати знањем испразним плодове своје, као маслина која одбацује
као ветар? Зар ће стомак свој источним вет- цветове своје. 34 Јер је мноштво отпаднич-
ром напунити? 3 Укоравање речима ништа ко неплодно, ватра ће прождрети шаторе у
не користи, и причање само по себи ништа којима се мито прима. 35 Невоља се зачиње
не помаже. 4 А ти обезвређујеш страх пред и зло се рађа, утроба њихова превару спре-
Богом и поткопаваш свако размишљање о ма.”
Богу. 5 Јер преступ твој управља устима тво-
јим, изабрао си језик лукавих. 6 Уста те тво- 16 Тада Јов рече: 2 „Много сам тога слич-
ја осуђују, а не ја, усне твоје сведоче против ног чуо. Сви сте ви окрутни тешитељи! 3
тебе. 7 Зар си ти први човек који се родио? Има ли краја испразним речима? Одакле та
Зар си се родио пре брегова? 8 Зар ти Божје горчина која те тера да одговараш? 4 И ја
тајне слушаш и само ти мудрост имаш? 9 бих могао говорити као ви. Кад би барем ва-
Шта ти знаш, а да ми не знамо? Шта ти ра- ша душа била на месту моје душе. Мислите
зумеш, а да ми то не разумемо? 10 Међу на- ли да бих се и ја тада речима дивним на вас
ма и седих и старих има, старијих од оца окомио, и главом одмахивао пун презира
твог. 11 Зар ти Божје утехе нису довољне, према вама? 5 Ја бих вас ојачао речима уста
нити блага реч кад ти се каже? 12 Зашто те својих и утеха усана мојих олакшање би до-
заноси срце твоје, зашто севају очи твоје? нела... 6 Ако говорим, бол мој не јењава, а
13 Јер дух свој против Бога окрећеш, пуш- ако ућутим, да ли ће ме проћи? 7 Али сада
таш да речи излазе из уста твојих. 14 Шта је ме је Бог изморио, уништио је све који су се
човек смртни да би био чист, и зар ико кога око мене окупљали. 8 ‘Још си ме и зграбио.’
је жена родила може бити праведан? 15 Гле, О томе сведочи мршавост моја која против
светим слугама својим он не верује, чак ни мене глас диже. Пред очима мојим против
529 ЈОВ 16,9 - 19,11
мене сведочи. 9 Гнев ме Божји раздире, не-
пријатељство он гаји према мени. Зубима 18 Тада Вилдад Сушанин рече: 2 „Када
својим шкргуће на мене. Противник мој сева ћете крају привести речи своје? Уразумите
на мене очима својим. 10 Уста своја на мене се, па ћемо онда говорити. 3 Зашто да се ми-
отварају, по образима ме с презиром удара- сли да смо животиње, да будемо нечисти у
ју, многи се на мене скупљају. 11 Бог ме вашим очима? 4 Ти раздиреш душу своју у
предаје окрутнима, у руке злих баца ме. 12 гневу свом. Зар ће због тебе земља опусте-
Мирно сам живео, а он ме је потресао, за ти, и стена се преместити с места свога? 5
врат ме је зграбио и сломио ме, и као мету Угасиће се светлост злога, и неће сјати ис-
ме себи поставио. 13 Стрелци су ме његови кра ватре његове. 6 Светлост ће потамнети
опколили, пробада бубреге моје и самилости у шатору његовом, и угасиће се светиљка
нема, просипа на земљу жуч моју. 14 Про- његова у шатору његовом. 7 Жустри кораци
бија ме и пробија као да сам зид, као јунак његови биће спутани. Замисли његове сру-
насрће на мене. 15 Кострет сам зашио преко шиће га. 8 Јер ће га нога његова у мрежу од-
коже своје, рог сам свој у прах зарио. 16 вести, у ужа испреплетена он ће ући. 9 У
Лице је моје црвено од плача, на капцима је клопку ће се ухватити пета његова, замка ће
мојим тама густа, 17 иако нема зла у рукама га стегнути. 10 Омча скривена вреба га на
мојим, и молитва је моја чиста. 18 Земљо, не земљи, и клопка га чека на стази његовој.
покривај крв моју! Нека не престане вика 11 Са свих страна плаше га страхоте изне-
моја! 19 На небесима је онај који сведочи о надне, и у стопу га прогоне. 12 Глад прож-
мени, сведок је мој на висинама. 20 Прија- дире снагу његову, пропаст само чека да му
тељи ме заступају, а говоре против мене. ноге саплете. 13 Најстрашнија болест из-
Око моје без сна гледа према Богу. 21 Одлу- једаће кожу његову, изјешће удове његове.
чити треба између човека и Бога, као и из- 14 Узданица његова биће истргнута из ша-
међу сина човечијег и ближњег његовог. 22 тора његовог, страхоте ће га одвести цару
Јер још је мало година преостало, и поћи ћу страхота. 15 У шатору његовом настаниће
путем с ког се нећу вратити.” се они који нису његови, сумпор ће бити по-
сут по пребивалишту његовом. 16 Одоздо ће
17 „Дух је мој сломљен, дани се моји га- се корење његово осушити, а одозго ће гра-
се, и гроб ме чека. 2 Заиста су ругачи свуда не његове увенути. 17 Нестаће са земље и
око мене, очи моје стално гледају бунтов- спомен на њега, и неће му бити имена по
ништво њихово. 3 Молим те, гарантуј за ме- улицама. 18 Биће гурнут из светлости у та-
не. Ко би други као гарант мени руку дао? 4 му, и са плодног тла биће отеран. 19 Неће
Од срца си њихових мудрост сакрио. Зато их имати потомка ни порода у народу свом,
не узвисујеш. 5 Човек имање своје другови- преживелог неће бити на месту где борави.
ма нуди, а синовима његовим очи гасну. 6 20 У дан невоље његове људи на западу
Бог је учинио да народи подругљиво при- запрепашћено ће гледати, и дрхтање ће
чају* о мени, па ми људи у лице пљују. 7 Од обузети људе на истоку. 21 Ето, то су шато-
туге су очи моје ослабиле, сви су удови моји ри оног који зло чини, то је пребивалиште
као сенка постали. 8 Честити то у чуду гле- онога који не познаје Бога.”
дају, недужни се љуте на отпадника. 9 Пра-
ведник се чврсто држи пута свога, и онај 19 Тада Јов рече: 2 „Докле ћете мучити
коме су руке чисте, све јачи бива. 10 А ви душу моју, И сатирати ме речима? 3 Већ сте
опет почните. Наставите, молим вас, јер не ме десет пута укорили, и није вас стид што
налазим мудрог међу вама. 11 Прошли су сте тако окрутни према мени. 4 Ако сам и
дани моји, пропале су намере моје, жеље ср- погрешио, на мени остаје грешка моја. 5 Али
ца мога. 12 Од ноћи дан правите и говорите: ако се ви охоло на мене подижете, и гово-
‘Сада је мрак, али светлост је близу.’ 13 Ако рите да заслужујем срамоту своју, 6 онда
будем чекао, гроб ће бити мој дом, у тами ћу знајте да ме је то Бог завео, и да је своју
прострти постељу своју. 14 Гробу вичем: мрежу ловачку око мене обавио. 7 Ето, ви-
‘Оче мој!’ А црвима: ‘Мајко моја, сестро моја!’ чем: ‘Неправда!’ али нема одговора. У помоћ
15 Где је, онда, нада моја? Да ли ико мисли зовем, али правде нема. 8 Пут ми је загра-
да за мене наде има? 16 До врата гроба она дио зидом каменим да не могу проћи, стазе
ће отићи, кад сви заједно у прах сиђемо.” моје тамом обавија. 9 Скинуо је с мене славу
моју, склонио је круну с главе моје. 10 Руши
ме са свих страна, и ја нестајем, ишчупао је
*17,6 Дословно: „учинио је од мене причу
наду моју као дрво. 11 Жестоко се разгне-
(пословицу) народима”.
ЈОВ 19,12 - 21,13 530
вио на мене, и сматра ме противником сво- њим лежати у праху. 12 Ако је зло слатко ус-
јим. 12 Војска његова сложно долази и пре- тима његовим, ако га под језиком својим то-
ма мени пут свој насипа, логор подиже око пи, 13 ако му је тако драго да га не пушта,
шатора мога. 13 Браћу је моју он удаљио од ако га држи посред непца свог, 14 храна
мене, они који су ме познавали окренули су његова промениће се у цревима његовим,
ми леђа. 14 Нестало је пријатеља мојих, за- као отров кобрин постаће у њему. 15 Богат-
боравили су ме они које сам познавао, 15 и ство је прогутао, али ће га избљувати, Бог
они који су гости били у кући мојој. Робиње ће га из утробе његове истерати. 16 Отров
моје гледају ме као странца. Туђинац сам кобрин сисаће, језик отровнице убиће га. 17
постао у очима њиховим. 16 Слугу свог зо- Никада више неће видети потоке, реке меда
вем, али он се не одазива. Устима својим мо- и маслаца. 18 Вратиће иметак који је стекао
лим га да ми се смилује. 17 Дах је мој одвра- и неће га прогутати, и биће му као богатство
тан жени мојој, гадим се синовима који су које је тргујући стекао, а у коме неће ужи-
изашли из утробе мајке моје. 18 И дечаци вати. 19 Јер је тлачио и остављао сиромахе,
ме презиру, а кад устанем, против мене го- отимао је куће које није градио. 20 Јер неће
воре. 19 Мрзак сам свима с којима сам био осећати мир у утроби својој, благо његово
близак, против мене су се окренули они које неће га избавити. 21 Ничега више нема што
сам волео. 20 Од тела мог остали су само би могао да прождере, зато благостање ње-
кост и кожа, једва сам смрти умакао. 21 гово неће потрајати. 22 У највећем обиљу
Смилујте ми се, смилујте ми се, пријатељи свом биће узнемирен, свом ће се силином
моји. Јер ме је Божја рука дотакла. 22 Зашто несрећа оборити на њега. 23 Нека му Бог
ме прогоните као што ме Бог прогони, и ни- утробу напуни, нека жестоки гнев свој поша-
како да се наситите мог меса? 23 Кад би се ље на њега, и нека га као кишу излије на
барем записале речи моје! Кад би се барем у њега, право у утробу његову. 24 Од оружја
књигу уписале! 24 Кад би се писаљком гвоз- гвозденог бежаће, бакарни лук прострелиће
деном и оловом у стену заувек урезале! 25 га. 25 Стрела ће му изаћи кроз леђа, шиљак
Али ја добро знам да је жив откупитељ мој, блистави кроз жуч његову, страхоте ће кре-
да ће после мене доћи и над прахом стати. нути на њега. 26 Сва ће се тама чувати за
26 И кад су ми кожу одрали - ето шта сад благо његово, прождреће га ватра коју нико
имам! Иако се истрошило тело моје, гледаћу распирио није, а ко преживи из шатора ње-
Бога, 27 њега ћу ја гледати, њега ће видети говог, лоше ће проћи. 27 Небо ће открити
очи моје, а не очи странца. Бубрези моји ве- преступ његов, земља ће се побунити про-
ну у мени, 28 а ви би требало да говорите: тив њега. 28 Пљусак снажан однеће кућу
‘Зашто га прогонимо?’ А сматрате да је корен његову, бујице ће се излити на њега у дан
свега у мени. 29 Бојте се мача, јер је мач гнева Божјег. 29 Тако зао човек пролази код
оруђе гнева против преступника, да бисте Бога, то је наследство које му Бог даје.”
знали да постоји судија.”
21 Тада Јов рече: 2 „Слушајте добро шта
20 Тада Софар Намаћанин рече: 2 „Кад је ћу вам рећи, и нека вам то буде утеха. 3
тако, нека ми тескобне мисли моје на то од- Пустите ме да нешто кажем, а кад кажем
говор дају, јер је немир обузео утробу моју. своје, онда се ругајте. 4 Зар ја човеку гово-
3 Слушам опомене које ме вређају, одговор рим о бризи својој? Како то да дух мој не по-
ми даје ум који нема разборитост какву ја стаје нестрпљив? 5 Окрените лице своје
имам. 4 Зар ти није од давнина познато, от- према мени и чудите се, ставите руку на уста
кад је човек на земљу постављен, 5 да кли- своја. 6 Кад се сетим свега, узнемирим се, и
цање злих кратко траје, да радост отпадника дрхтање обузима тело моје. 7 Зашто они
траје само трен? 6 И да се до небеса уз- који су зли живе, старост дочекају и обогате
дигне, и да главом облаке дотакне, 7 попут се више него други? 8 Потомство њихово на-
измета свога он заувек нестаје. И који су га предује пред њима, потомци њихови пред
видели, рећи ће: ‘Где је?’ 8 Као сан он ће од- очима њиховим. 9 У њиховим кућама је мир,
летети, и неће се више наћи, биће отеран страха нема, и прут Божји није над њима. 10
као визија ноћна. 9 Око које га је гледало Бикови су њихови расплодни и семе не ра-
више га неће видети, нити ће га више виде- сипају, краве се њихове теле и не побацују.
ти место његово. 10 Синови његови тражи- 11 Децу своју пуштају да се као стадо
ће наклоност сиромашних, рукама својим он безбрижно играју, деца њихова поскакују
ће враћати благо своје. 11 Кости су његове унаоколо. 12 Певају уз даире и харфу, раду-
пуне младалачке снаге, али она ће заједно с ју се уз звук фруле. 13 Дане своје у весељу
531 ЈОВ 21,14 - 23,11
проводе, и мирно у гроб силазе. 14 А Богу птичарске свуда око тебе, и страх те изне-
говоре: ‘Остави нас! Није нам мило познава- надни спопада, 11 мрак те окружује, па не
ти путеве твоје. 15 Шта је Свемоћни да му видиш, прекривају те воде набујале. 12 Зар
служимо, и каква нам је корист да му се об- није Бог узвишен попут небеских висина?
раћамо?’ 16 Гле, благостање њихово није у Погледај звезде, сав број њихов, како су ви-
њиховим рукама. Намере злих далеко су од соко. 13 А ти кажеш: ‘Шта Бог зна? Може ли
мене. 17 Када се светиљка злих угасила? Ка- кроз густу таму судити? 14 Облаци су скро-
да их је невоља снашла? Када је у гневу виште његово, па не види, по своду небес-
свом Бог уништење послао? 18 Постају ли ком он хода.’ 15 Зар ћеш се држати пута
они као слама на ветру, као плева коју олуј- древног којим иду људи зли, 16 који су оте-
ни ветар разноси? 19 Зло које човек чини ти пре него што им време дође, којима се те-
Бог ће чувати за синове његове, наплатиће мељи као река разливају, 17 који говоре Бо-
му тако да он то осети. 20 Очима својим зли- гу: ‘Остави нас! Шта нам Свемоћни учинити
ковац ће гледати пропаст своју, гнев Све- може?’ 18 А он им је куће напунио добрима.
моћног он ће пити. 21 Јер чему ће се ра- Намере злих далеко су од мене. 19 Правед-
довати у кући својој кад га више не буде, кад ници ће видети пропаст њихову и радоваће
се преполови број месеци живота његовог? се, невин човек ругаће им се: 20 ‘Заиста су
22 Зар ће он Бога учити мудрости, њега који противници наши уништени, а што је остало
суди високима? 23 Један ће умрети у потпу- од њих, ватра ће прождрети.’ 21 Упознај Бо-
ном благостању, без икаквих брига и у миру, га, молим те, и у миру буди, па ће ти добро
24 бедара пуних сала, и костију пуних сочне бити. 22 Прихвати, молим те, закон из уста
мождине, 25 а други ће умрети с горчином у његових, стави речи његове у срце своје. 23
души, не окусивши добра. 26 Обојица ће за- Ако се вратиш Свемоћном, подићи ћеш се из
једно у праху лежати, и црви ће их прекри- рушевина својих. Ако неправду задржиш да-
ти. 27 Ето, добро знам помисли ваше и леко од шатора свога, 24 ако скупоцено зла-
сплетке којима ми желите зло учинити. 28 то у прашину бациш, и злато офирско међу
Јер говорите: ‘Где је кућа великаша? Где је стене у долини, 25 Свемоћни ће бити скупо-
шатор злих? Где су шатори у којима су ста- цено злато твоје, и најбоље сребро твоје. 26
новали?’ 29 Јесте ли питали оне који путе- Јер ће тада Свемоћни бити радост твоја нај-
вима пролазе? Размишљате ли о сведочан- већа, и к Богу ћеш подићи лице своје. 27
ству њиховом, 30 како у дан невоље зли Молићеш му се, и он ће те услишити, а ти
поштеђен бива, и у дан гнева он се избав- ћеш испунити завете своје. 28 Што год на-
ља? 31 Ко ће га у лице прекорити за дела умиш, то ће ти се остварити, и путеве твоје
његова? Ко ће му вратити за оно што је учи- светлост ће обасјавати. 29 Јер кад дрско го-
нио? 32 Њега ће на гробље однети, и над вориш, понижење ћеш доживети. А онога ко
гробом његовим стражу ће поставити. 33 понизно поглед обара он ће спасти. 30 Из-
Слатке ће му бити груде земље у долини, и бавиће он недужног човека.Ти ћеш избав-
за собом ће повући све људе, а безброј је љен бити због чистоће руку својих.”
оних који су пре њега онде дошли. 34 Зато
су тако испразне утехе ваше, и одговори су 23 Тада Јов рече: 2 „Бунтован сам данас
ваши превара празна!” у забринутости својој, тешка је рука моја од
уздисања мога. 3 О, кад бих знао где да га
22 Тада Елифас Теманац рече: 2 „Има ли нађем! Отишао бих право до места његовог.
Бог неке користи од човека? Има ли он неке 4 Пред њим бих образложио свој случај, и
користи од разборитог човека? 3 Зар се Све- уста би ми била пуна доказа. 5 Желео бих да
моћни радује што си праведан, и зар му је знам речи којима би ми одговорио, размиш-
добит што живиш беспрекорно? 4 Зар ће те љао бих о ономе што би ми рекао. 6 Да ли
прекорити због богобојазности твоје, зар ће би се он у великој моћи својој препирао са
с тобом на суд ићи? 5 Зар није злоће твоје мном? Не, него би ме саслушао, 7 тамо би
већ превише, и зар нема краја преступима честит човек решио ствари с њим, и судија
твојим? 6 Јер од браће своје залог без раз- би ме мој заувек ослободио. 8 Гле, ако по-
лога узимаш, и скидаш хаљине с голих љу- ђем на исток, њега нема; ако пођем назад,
ди. 7 Не дајеш воду уморноме, Гладноме не налазим га. 9 Кад пођем на лево, тамо
хлеб ускраћујеш. 8 Човеку моћном земља где ради, не видим га; ако се он окрене
припада, онај који повластице ужива на њој десно, не видим га. 10 Али, он добро зна пут
живи. 9 Удовице си празних руку отпуштао, којим идем. Кад ме искуша, као злато ћу иза-
сатрте су руке сирочади. 10 Зато су замке ћи. 11 Стопама његовим крочи нога моја,
ЈОВ 23,12 - 27,6 532
пута се његовог држим, и не скрећем с њега. странити силнике. Грешник ће устати и неће
12 Од заповести усана његових не одсту- бити сигуран хоће ли жив остати. 23 Бог ће
пам. Чувао сам речи уста његових и више му дати да буде сигуран и да се ослања на
него што ми је одређено. 13 Једну мисао он себе, али ће очима својим посматрати путе-
има, и ко му се супротставити може? Шта ду- ве злих. 24 Уздигну се они накратко, а онда
ша његова жели, то ће и учинити. 14 Извр- их нема више, руше се. Секу се као и сви
шиће све што ми је одредио, и још много други, као класови одсецају се. 25 Ко ће ме,
тога сличног има код њега. 15 Зато због ње- дакле, лажљивцем прогласити, или у ништа
га немир осећам, размишљам о њему и бо- претворити реч моју?”
јим га се. 16 Бог је учинио плашљивим срце
моје, узнемирио ме Свемоћни. 17 Јер нисам 25 Тада Вилдад Сушанин рече: 2 „Власт и
ућуткан због таме, нити зато што је мрак страх њему припадају, он успоставља мир у
прекрио лице моје. висинама својим. 3 Има ли броја четама ње-
говим? Над ким не излази светлост његова?
24 Зашто Свемоћни није одредио време- 4 Како, дакле, човек смртни може праведан
на за суд? Зашто они који га познају не виде пред Богом бити? Како може бити чист онај
дане суда његовог? 2 Људи међе померају, кога је жена родила? 5 Гле, ни месец нема
стада отимају и онда их пасу. 3 Сирочету ма- сјаја, а ни звезде нису чисте у очима њего-
гарца одводе, удовици у залог бика узимају. вим, 6 а камоли човек смртни, који је црвић,
4 Сиромахе терају с пута, невољници зе- син човечији, који је црв!”
маљски тада се скривају. 5 Гле, као зебре у
дивљини одлазе на посао, тражећи храну. 26 Тада Јов рече: 2 „Баш си помогао оно-
Пуста земља даје хлеб сваком од њих за де- ме који снаге нема! Заиста си избавио руку
цу њихову. 6 На њиви храну за стоку скуп- изнемоглу! 3 Лепо си саветовао онога који
љају, виноград злог човека хитро пљачкају. мудрости нема. Показао си мноштву како из-
7 Голи су, без хаљине ноћи проводе, немају гледа мудрост на делу! 4 Коме си рекао те
се чиме покрити кад је хладно. 8 На пљуску речи, чије су речи излазиле из тебе? 5 Мрт-
планинском кисну, заклона немају, па се уз ве створене су под водама и становницима
стену привијају. 9 Од мајчиних груди зли њиховим. 6 Гроб је пред њим откривен, мес-
отимају сироче, у залог узимају оно што не- то пропасти не може се покрити. 7 Над праз-
вољник на себи има. 10 Голи су невољници, нином он је север разастро, Земљу је обесио
без хаљине иду, гладни су, а класје пожње- ни на чем. 8 Воде везује у облацима својим,
вено носе. 11 Међу зидовима каменим у по- да се облаци не распрсну под њима. 9 Пре-
љу они подне проводе, грожђе у преси газе, крива лице престола свога, распростирући
а жедни остају. 12 Из града допире јецај облак преко њега. 10 Круг над површином
оних који умиру, а душе смртно рањених за- вода он је оцртао, где светлост нестаје, а та-
помажу, али Бог не мари за то. 13 Зли се ма почиње. 11 Стубови неба тресу се, и у чу-
буне против светлости, не познају путеве ду су кад он запрети. 12 Снагом својом он је
њене, и не иду стазама њеним. 14 У зору море узбуркао, и мудрошћу својом разбио
убица устаје и убија невољника и сиромаха, нападача. 13 Ветром својим небо је углачао,
а ноћу крадљивац постаје. 15 Око прељуб- рука је његова пробола змију која клизи. 14
ника сумрак чека, и каже: ‘Ниједно ме око Ето, то су само обриси дела његових, о њему
видети неће!’ Покривалом сакрива лице сво- тек слаби шапат чујемо! А ко ће разумети гр-
је. 16 По мраку крадљивци у куће проваљу- мљавину силе његове?”
ју, а дању се закључавају. За светлост дана
не знају. 17 Јер је злима јутро као другима 27 Јов је затим наставио са својим гово-
густа тама, јер знају за страхоте изненадне ром и рекао: 2 „Тако жив био Бог, који ми је
које густа тама носи. 18 Воде брзо односе правду ускратио, тако жив био Свемоћни,
зле. Проклет ће бити посед њихов на земљи. који је донео горчину души мојој, 3 све док
Неће више ићи у винограде своје. 19 Као је дах мој још у мени, и дух Божји у ноз-
што суша и жега гутају отопљени снег, тако дрвама мојим, 4 усне моје неће неправду ка-
и гроб грешнике гута! 20 Утроба мајчина за- зивати, нити ће језик мој превару говорити!
боравиће грешника, црви ће га слатко појес- 5 Нипошто вас праведнима не могу прогла-
ти, нико га се више неће сећати. А неправда сити! Докле год дишем, нећу одступити од
ће се као стабло сломити. 21 Он дира у жену безазлености своје! 6 Држим се праведности
неплодну, која не рађа, и удовицу, којој не своје, и нећу је напустити. Срце ме моје не-
чини добро. 22 Али Бог ће снагом својом од- ће прекоравати ни за један дан мог живота.
533 ЈОВ 27,7 - 29,15
7 Нека се непријатељ мој злим покаже, и не зна вредност њену, не налази се она у
злочинац нека буде онај који устаје на мене. земљи живих. 14 Бездан водени каже: ‘Нема
8 Јер чему се отпадник надати може ако га је у мени!’ Море говори: ‘Није код мене!’ 15
Бог одбаци, ако му живот узме? 9 Хоће ли Ни за чисто злато не може се добити, цена
Бог чути вапај његов ако невоља на њега се њена не може сребром измерити. 16 Не
дође? 10 Хоће ли Свемоћни бити радост ње- може се платити златом офирским, ни ка-
гова највећа? Хоће ли призивати Бога у сва- мењем ретким - ониксом и сафиром. 17 Зла-
ко доба? 11 Поучићу вас руком Божјом, по- то и стакло не може се с њом упоредити, ни
мисли Свемоћног нећу вам крити. 12 Ето, за посуду од сувог злата она се не може до-
сви сте ви визије имали, а зашто сте онда та- бити. 18 Корал и кристал горски нису споме-
ко испразни? 13 Тако ће зао човек проћи на вредни, и врећа мудрости вреди више од
код Бога, такво ће наследство насилници до- вреће бисера. 19 Топаз из Хуса не може се с
бити од Свемоћног. 14 Ако буде много сино- њом упоредити, не може се платити ни нај-
ва његових, мач ће их чекати, потомци ње- чистијим златом. 20 Али одакле мудрост до-
гови неће довољно хлеба имати. 15 Пошаст лази? Где је место на коме разум пребива?
смртоносна сахраниће оне који преживе, а 21 Скривена је од очију свих живих, од пти-
удовице њихове неће их оплакивати. 16 Ако ца небеских она је заклоњена. 22 Пропаст и
сребра као праха нагомила, ако хаљина на- смрт говоре: ‘Ушима својим чули смо да се о
купи као блата, 17 нека накупи, праведник њој говори.’ 23 Бог је онај који разуме пут
ће их обући, и сребро његово недужан ће њен, он зна где је место на коме она преби-
човек делити. 18 Кућу је себи саградио као ва, 24 јер поглед његов сеже до свих краје-
мољац, као колибу коју чувар себи гради. 19 ва земаљских, све под небом он гледа, 25 да
У богатству ће лећи, али неће пожњети би ветру тежину одредио и воде на меру из-
богатство своје. Кад отвори очи, ничега мерио. 26 Кад је закон киши одредио, и пут
више неће бити. 20 Страхоте изненадне сти- олујном облаку с грмљавином, 27 тада је му-
ћи ће га као воде. Кад падне ноћ, олујни ве- дрост видео и почео да прича о њој, припре-
тар ће га зграбити и однети. 21 Ветар источ- мио ју је и истражио. 28 Затим је човеку ре-
ни узеће га и он ће отићи, одуваће га с мес- као: ‘Гле, страх од Господа - то је мудрост,
та његовог. 22 Обориће се на њега без ми- Клонити се зла - то је разум’!”
лости, а он ће покушати да побегне од руке
његове. 23 Људи ће му подругљиво рукама 29 Јов је затим наставио са својим гово-
пљескати, и с места његовог у чуду за њим ром и рекао: 2 „Кад бих барем као у месеци-
звиждати.” ма некадашњим био, као у данима кад ме је
Бог чувао, 3 кад ми је над главом светлео
28 „Сребро има налазиште своје, и злато светиљком својом, и кад ме је кроз мрак во-
место где се прочишћава. 2 Гвожђе се из дила светлост његова, 4 као што ми је било
праха узима, из камена се бакар топи. 3 Чо- у данима младалачке снаге моје, кад је блис-
век је тами границу поставио, и на свим кра- ко пријатељство с Богом пребивало у шато-
јевима рудника он камење тражи, у мраку и ру моме, 5 кад је Свемоћни још са мном био,
у густој тами. 4 Ровове копа далеко од места и кад су слуге моје биле свуда око мене! 6
где људи живе, на местима заборављеним, Тада сам ноге своје у млеку прао, из стене
где људска нога не крочи. Тамо неки од уље ми је текло. 7 Кад сам одлазио до врата
смртних људи висе и лебде. 5 Из земље хра- градских, столицу сам своју на тргу постав-
на долази, а испод ње је другачије, као ват- љао. 8 Дечаци би се склањали кад би ме ви-
ра. 6 У стенама њеним сафири почивају, дели, чак би и старци устајали и стајали. 9
прах златни она у себи има. 7 Пут до тамо Кнезови би заћутали, руку би стављали на
ниједна птица грабљивица не зна, нити га је уста своја. 10 Тада би занемео глас вођа, је-
око лешинара икада видело. 8 Звери понос- зик би им се за непце залепио. 11 Јер ухо
не нису га угазиле, млади лав никад није које ме је слушало срећним ме је називало,
прошао њиме. 9 На кремен човек пружа ру- и око које ме је видело похвално је о мени
ку своју, горе преврће из темеља њиховог, сведочило. 12 Јер сам избављао невољника
10 он кроз стене прави пролазе који се во- кад је у помоћ звао, сироче и сваког ко по-
дом пуне, и све што је драгоцено види око моћника није имао. 13 Благослов онога који
његово. 11 Затвара места где вода продире, је у невољи био на мене је долазио, радовао
оно што је скривено на видело износи. 12 сам срце удовици. 14 Праведношћу сам се
Али где се мудрост може наћи? Где је место одевао, она је била одећа моја. Правда је
на коме мудрост пребива? 13 Човек смртни моја била као огртач, као турбан. 15 Око
ЈОВ 29,16 - 31,17 534
сам био оном ко је слеп, и нога оном ко је не моје. 19 Он ме је бацио у блато, па сам
хром. 16 Отац сам био сиромашнима, парни- постао као прах и пепео. 20 Вапим к теби за
цу незнанца савесно сам решавао. 17 Вили- помоћ, али ти ми не одговараш; стојим, да
це сам злочинцу ломио, плен сам чупао из на мене погледаш. 21 Променио си се и ок-
зуба његових. 18 Говорио сам: ‘У свом ћу рутан према мени постао, свом снагом руке
гнезду издахнути, дани ће се моји као песак своје ти ме као непријатељ нападаш. 22 У
намножити. 19 Корен се мој до воде пружа, ветар ме подижеш да ме носи, а затим ме уз
роса ноћу остаје на гранама мојим. 20 Об- тресак разбијаш. 23 Знам добро да ћеш ме у
навља се мени слава моја, лук у руци мојој смрт вратити, у кућу где одлазе сви живи.
стреле одапиње. 21 Слушали су ме, и чека- 24 Али нико не диже руку своју на ову ру-
ли су, ћутали су да би савет мој чули. 22 На- шевину, и док ја пропадам, нико помоћ не
кон речи моје ништа више не би рекли, реч дозива. 25 А ја сам плакао над оним ко је
је моја по њима росила. 23 Чекали су мене тешке дане проживљавао, душа је моја са-
као што се киша чека, уста своја широм су жаљевала сиромаха. 26 Добро сам очеки-
отварали као за пљуском пролећним, 24 кад вао, али зло је дошло, светлост сам чекао,
сам им се насмешио, нису могли веровати да али мрак је дошао. 27 Утроба је моја уза-
то чиним, ведрину лица мог нису могли пок- врела и узнемирила се, дани невоље на ме-
варити. 25 Говорио сам им којим путем да не су дошли. 28 Жалостан сам ишао кад сун-
иду, као поглавар сам седео, живео сам као ца није било. Устао сам усред збора, помоћ
цар међу војском својом, као онај који теши сам тражио. 29 Змајевима сам брат постао,
жалосне. круг кћерима совиним. 30 Кожа ми је поцр-
нела и отпада с мене, кости су ми се ужари-
30 А сада ми се смеју људи, они који су од ле од сувоће. 31 Харфа моја сада само туж-
мене млађи, чије очеве не бих ставио ни са не песме свира, фрула моја само плачне гла-
псима стада свога. 2 Од какве би ми користи сове пушта.
била снага руку њихових? Нема снаге у њи-
ма. 3 Од оскудице и глади они су изнемогли, 31 Савез сам склопио са очима својим, па
глођу што нађу у земљи безводној, коју је како бих онда за девојком гледао? 2 Шта Бог
јуче захватила олуја и пустошење. 4 Беру додељује одозго, какво је наследство од
слано биље међу грмљем, смреково корење Свемоћног с висине? 3 Зар није пропаст за
храна је њихова. 5 Људи их изгоне из сре- злочинца, и несрећа за оне који зло чине? 4
дине своје, вичу за њима као за лоповима. 6 Зар не види он путеве моје, зар не броји он
Морају да живе по стрминама уз речне доли- све кораке моје? 5 Ако сам се дружио с љу-
не, по јамама у земљи и међу стенама. 7 Ме- дима који неистину говоре, и ако је нога мо-
ђу грмовима вичу, под копривама чуче. 8 То ја за преваром трчала, 6 он ће ме измерити
су синови безумника, и синови безименог, на ваги тачној, спознаће Бог безазленост
који су бичем истерани из земље. 9 А такви моју. 7 Ако су кораци моји с пута правог
сада о мени говоре у песмама својим, мени зашли, ако се срце моје за очима мојим по-
се сада ругају. 10 Гнушају се нада мном, вело, ако је нека љага за руке моје приону-
држе се подаље од мене, не устежу се да ми ла, 8 нека други једе оно што ја посејем, и
у лице пљуну. 11 Јер он је отпустио лук мој нека се искорени потомство моје. 9 Ако се
и понизио ме, а они су се необуздано на ме- срце моје занело за неком женом, и ако сам
не окомили. 12 С десне стране моје устају вребао на вратима ближњег свога, 10 нека
као легло зликовачко, ноге моје пуштају да моја жена другом жито меље, и нека се дру-
иду, а онда ми бедеме погубне постављају. ги над њом повијају. 11 Јер би то бесрамно
13 Раскопавају стазе моје, само ми невољу било, преступ који се пред судије износи. 12
отежавају, и у томе им помоћник не треба. То би била ватра која до пропасти гута, која
14 Као кроз широк процеп они навиру, с би корен пустила у сав род мој. 13 Ако сам
олујом надолазе. 15 Страхоте изненадне ок- ускраћивао правду робу своме, или робињи
рећу се на мене, достојанство моје као да својој кад су парницу са мном имали, 14 шта
ветар односи, попут облака ишчезло је спа- да учиним кад Бог устане? Кад ме на одго-
сење моје. 16 И сада душа моја попут воде ворност позове, шта ћу му одговорити? 15
истиче из мене, дани невоље стижу ме. 17 Онај који је мене у утроби начинио зар није
Ноћу бол пробада кости моје, као да се ки- и њега начинио, зар нас није исти творац у
дају са мене, не престају болови који ме из- утроби мајчиној саздао? 16 Ако сам сиро-
једају. 18 Од силине велике мења се одећа машнима ускратио оно што су желели, и из-
моја, обавија ме као оковратник дуге хаљи- неверио очи удовице, 17 ако сам залогај
535 ЈОВ 31,18 - 33,7
свој сам јео, а да га није и сироче са мном праведан. 2 Али се на то разгневио Елијуј,
делило 18 - јер од младости моје расло је уз син Варахила из Вуза, из Арамове породице.
мене као уз оца, и откад сам изашао из ут- Разгневио се на Јова, што се сам правио пра-
робе мајчине удовицама сам помагао - 19 веднији од Бога. 3 Разгневио се и на његова
ако сам гледао како страда човек јер одеће три пријатеља, јер на све то нису нашли од-
нема, или како сиромашан нема чиме да се говор, него су Бога прогласили злим. 4 А
покрије, 20 ако ме бедра његова нису бла- Елијуј је чекао да Јов заврши, па да онда
госиљала, и ако се руном младих овнова мо- проговори, јер су сви они били старији од
јих није угрејао, 21 ако сам сирочету руком њега. 5 Док је Елијуј посматрао како нема
претећи махао, кад сам видео да му је моја одговора у устима та три човека, гнев је ње-
помоћ потребна на вратима, 22 нека ми ра- гов постајао све жешћи. 6 На крају Елијуј,
ме из лопатице испадне, нека ми се рука из син Варахила из Вуза, рече:
рамена откине, 23 јер сам се плашио да на „Ја сам млад, а ви сте старији људи, зато
мене не дође пропаст од Бога, пред вели- сам се устезао и плашио сам се да вам изне-
чанством његовим не бих се одржао. 24 Ако сем оно што знам. 7 Говорио сам себи: ‘Дани
сам се у злато уздао, ако сам злату говорио: многи нека говоре, године многе нека муд-
‘Узданице моја!’ 25 Ако сам се радовао што рост покажу.’ 8 Заиста, дух у човеку смрт-
сам иметак велики имао, и што је рука моја ном, дах Свемоћног јесте оно што му разум
много тога стекла, 26 ако сам светлост гле- даје. 9 Године многе не дају мудрост саме по
дао како је засјала, или месец дивни како себи, и није довољно бити стар да би се зна-
путује, 27 ако се срце моје потајно завело, ло право судити. 10 Зато кажем: ‘Саслушај
па сам им руком слао пољупце уста својих ме. Ја ћу сад изнети оно што знам.’ 11 Ето,
обожавајући их као богове, 28 и то би био чекао сам да ви кажете то што имате, слу-
преступ који се пред судије износи, јер бих шао сам размишљања ваша, док сте тражи-
се одрекао Бога који је на висини. 29 Ако ли праве речи. 12 Пажљиво сам вас слушао,
сам се радовао пропасти онога који ме силно али, ето, нико није Јова укорио, нико од вас
мрзи, или се веселио кад га је зло задеси- није одговор дао на речи његове, 13 зато
ло... 30 Нисам допустио да уста моја греше, немојте говорити: ‘Нашли смо мудрост. Њега
тако што бих проклетство призвао на душу Бог побија, а не човек.’ 14 Али речи његове
његову. 31 Ако људи из шатора мог нису нису против мене биле усмерене, па му нећу
говорили: ‘Може ли неко показати човека одговорити речима вашим. 15 Уплашили су
који се није наситио са стола његовог?’... 32 се, не одговарају више, понестало им је ре-
Странац никад није напољу ноћивао, путни- чи. 16 А ја сам чекао, јер они више не гово-
ку су била отворена врата моја. 33 Ако сам ре, само стоје, не одговарају више. 17 Сада
као човек земаљски грехе своје прикривао, ћу ја одговорити, ја ћу изнети оно што знам.
скривајући преступ свој у недрима својим... 18 Јер сам пун речи, и дух ме притиска у
34 јер бих се тада плашио мноштва великог, утроби мојој. 19 Ево, утроба је моја као вино
плашио би ме презир породица многих, и ћу- кад одушка нема, као нови мех који хоће да
тао бих, на врата не бих излазио. 35 Кад бих пукне. 20 Морам да говорим, да ми то муку
барем имао некога да ме саслуша, кад би ми олакша. Отворићу усне своје и одговор дати.
Свемоћни на потписану изјаву моју одгово- 21 Ни према коме нећу пристрасан бити. Чо-
рио! Кад би онај што се парничи са мном оп- веку земаљском нећу ласкати 22 - јер ја не
тужбу писану имао! 36 Заиста, на рамену умем да ласкам - да ме не би Творац мој бр-
свом ја бих је носио, свезао бих је себи око зо уклонио.
главе као круну раскошну. 37 Положио бих
му рачун за сваки корак свој, уздигнуте гла- 33 А сада, молим те, Јове, чуј речи моје,
ве приступио бих му попут кнеза. 38 Ако је Слушај све што ћу ти рећи. 2 Погледај, мо-
због дела мојих у помоћ звала земља моја, и лим те! Уста своја отварам, језик мој и уста
ако су бразде њене заједно плакале, 39 ако моја сада ће говорити. 3 Речи моје долазе из
сам род њен јео, а нисам га платио, и ако честитости срца мога, усне моје искрено из-
сам на уздисање навео душу власника ње- носе мудрост. 4 Мене је Божји Дух створио,
них, 40 уместо пшенице нека ми коров трно- и дах Свемоћног живот ми је дао. 5 Ако мо-
вити роди, уместо јечма коров одвратни.” жеш, одговори ми, нанижи речи своје преда
Овде се завршавају Јовове речи. мном, припреми се да ми се супротставиш. 6
Пред Богом ја сам исто што и ти, и ја сам од
32 Тако су она три човека престала да глине начињен. 7 Нема у мени ничега што
одговарају Јову, јер је он у својим очима био би те плашило, тежина речи мојих неће те
ЈОВ 33,8 - 34,37 536
сатрти. 8 На моје уши рекао си, и још чујем преступа немам.’ 7 Има ли човека као што је
звук речи твојих: 9 ‘Чист сам и без греха Јов, који ругање као воду пије? 8 На путу је
сам. Чист сам и нема кривице на мени. 10 да се придружи онима који зло чине, и да са
Али Бог налази прилике да ми се супротста- злим људима ходи. 9 Јер је рекао: ‘Нема чо-
ви, сматра ме непријатељем својим. 11 Ноге век користи од тога што воли Бога.’ 10 Зато
моје у кладе ставља, пази на све стазе моје.’ ме послушајте, људи срца разборитог. Дале-
12 Ево, у томе ниси у праву, кажем ти, јер ко је од Бога да зло чини, и од Свемоћног да
Бог је много већи од човека смртног. 13 неправедно поступа! 11 Јер човеку земаљ-
Зашто се ти с њим препиреш? Зар зато што ском он враћа по делима његовим, даје чо-
не одговара на све речи твоје? 14 Бог гово- веку по понашању његовом. 12 Заиста, Бог
ри једанпут, и двапут - иако човек на то не чини зло, Свемоћни не изврће правду. 13
пажњу не обраћа - 15 у сну, у визијама ноћ- Ко је њему земљу поверио? Ко је њему цели
ним, када дубок сан падне на људе, када на свет предао? 14 Ако би пажњу обратио на
постељи дремају. 16 Тада он отвара ухо љу- некога, и ако би к себи узео дух његов и дах
дима и упечатљиву им опомену даје, 17 да његов, 15 издахнуло би свако тело, и човек
одврати човека од дела његовог, да од по- земаљски у прах би се вратио. 16 Зато, ако
носа човека сачува. 18 Душу његову чува од си разборит, слушај ово, чуј глас речи мојих.
јаме, живот му чува да га стрела не убије. 17 Заиста, зар ће владати онај ко правду мр-
19 И укоравају га болови на постељи њего- зи? Ако је праведан онај ко је моћан, зар
вој, не престаје немир у костима његовим. ћеш га злим прогласити? 18 Зар ће неко ре-
20 Зато се хлеб огадио животу његовом, и ћи цару: ‘Ти си покварен човек’? Или вели-
омиљена храна души његовој. 21 Тело му се кашима: ‘Ви сте зли’? 19 Бог није пристрасан
пред очима распада, а кости, које се раније према кнезовима, и великашу не придаје ве-
нису виделе, сада се на кожи познају. 22 Ду- ћу важност него сиромаху, јер сви су они де-
ша му се јами приближава, и живот његов к ло руку његових. 20 У трену умиру, усред
онима који смрт његову траже. 23 Ако се за ноћи. Људи претрну и гину, моћни људи од-
њега гласник нађе, посредник, један међу лазе, а да их људска рука није дотакла. 21
хиљаду, да разјасни човеку шта је исправно, Јер су очи његове управљене на путеве чо-
24 тада ће му се он смиловати и рећи ће му: вечије, све кораке његове он види. 22 Нема
‘Избави га да у јаму не оде! Нашао сам от- мрака ни густе таме где би се могли сакрити
купнину за њега! 25 Нека тело његово пос- они који зло чине. 23 Јер Бог не одлаже вре-
тане свеже као у младости, нека се врати у ме кад човек пред њега на суд дође. 24 Он
дане младалачке снаге своје.’ 26 Молиће сатире моћне, и друге подиже на место њи-
Бога да му наклоност покаже, и гледаће ли- хово. 25 Јер он зна дела њихова, обара их
це његово кличући радосно, и Он ће вратити ноћу, и бивају згажени. 26 Као злочинце он
праведност своју човеку смртном. 27 Он ће их удара, на месту где их други виде, 27 јер
певати пред људима и рећи ће: ‘Згрешио су одступили од њега, и не маре за путеве
сам, и изврнуо сам оно што је исправно, а то његове, 28 због њих вика убогих до њега
није било добро. 28 Откупио је душу моју да стиже, и он слуша вику оних који су у нево-
у јаму не оде, и живот ће мој светлост гле- љи. 29 Кад он олакшање донесе, ко га може
дати.’ 29 Ево, све то Бог чини, двапут, три- осудити? Кад окрене лице своје, ко га може
пут, за човека, 30 да избави душу његову из видети? Окрене ли га од народа целог или
јаме, да га обасја светлошћу живих.’ 31 Па- од човека једног, исто је. 30 Све то Бог чини
зи, Јове! Слушај ме! Ћути, а ја ћу још нешто да не би човек отпадник владао, и да не бу-
рећи. 32 Ако имаш шта да кажеш, одговори де замки народу. 31 Јер, зар ће ико рећи Бо-
ми. Говори, јер уживам у праведности твојој. гу: ‘Трпим, иако не чиним зло. 32 Поучи ме
33 Ако немаш, онда ти слушај мене. Ћути, и о ономе што сам не видим. Ако сам неправду
научићу те мудрости.” неку учинио, нећу је опет учинити.’ 33 Хоће
ли ти Бог за све то одштету дати како си ти
34 Елијуј још рече: 2 „Чујте речи моје, то замислио, иако одбацујеш пресуде њего-
људи мудри, слушајте ме, људи умни. 3 Јер ве? То је твој избор, а не мој. Реци оно што
ухо испитује речи, као што непце проба јело. знаш. 34 Људи срца разборитог, и човек му-
4 Уверимо се сами шта је право, сазнајмо за- дар који ме слуша, рећи ће ми: 35 ‘Јов го-
једно шта је добро. 5 Јер Јов је рекао: ‘Ја вори, али знања нема, у речима његовим не-
сам праведан, али Бог ми је правду ускра- ма мудрости.’ 36 Оче мој, нека Јов до краја
тио. 6 Зар ћу лагати о правди која ми припа- буде искушан за речи које је рекао међу љу-
да? Неизлечива је болна рана моја, иако дима злим. 37 Јер на грех свој он још побуну
537 ЈОВ 35,1 - 37,12
додаје, међу нама он подругљиво пљеска се угасити међу блудницима. 15 А он ће из-
рукама и гомила речи своје против Бога!” бавити невољника из невоље његове, и от-
вориће му ухо у тескоби да га поучи. 16 Он
35 Елијуј још рече: 2 „Зар то сматраш ће и тебе избавити из уста невоље! Нећеш
правдом? Рекао си: ‘Праведност је моја већа бити спутан, бићеш на месту пространом, и
од Божје.’ И још кажеш: ‘Од какве ти је она на столу твом биће обиље утехе. 17 Нагле-
користи? Шта ми она вреди више од греха?’ даћеш се пресуда које зли добијају; пресуда
4 Ја ћу одговорити теби и твојим пријатељи- и правда подржаће се. 18 Пази да те гнев не
ма који су с тобом. 5 Погледај небо и види, наведе да пакосно пљескаш рукама, и нека
гледај облаке - колико су виши од тебе. 6 те откупнина велика не заведе. 19 Хоће ли
Ако грешиш, хоћеш ли му тиме наштетити? услишен бити вапај твој? Неће, нити ће те из
Ако се множе бунтовнички преступи твоји, невоље избавити сав силан труд твој. 20 Не
хоћеш ли му тиме наудити? 7 А ако си пра- уздиши за ноћи, кад људи одлазе на почи-
ведан, шта му дајеш тиме, и шта он прима из нак свој. 21 Пази да не скренеш у зло, јер
твоје руке? 8 Злоћа твоја може наудити чо- њега си одабрао уместо невоље. 22 Гле, Бог
веку као што си ти, и правда твоја може по- поступа узвишено у сили својој. Има ли учи-
моћи човеку земаљском. 9 Због великог тла- теља попут њега? 23 Ко га је на одговорност
чења они запомажу, у помоћ зову јер их ми- позвао због дела његових, и ко му је рекао:
шица моћних притиска. 10 Али нико не ка- ‘Неправду си учинио’?’ 24 Сети се да треба
же: ‘Где је Бог, Велики Творац мој, онај који да величаш дела његова о којима људи пе-
песмом ноћ испуњава?’ 11 Он нас учи више вају. 25 Сав их људски род посматра, човек
него животиње земаљске, и чини нас мудри- смртни издалека их гледа. 26 Гле, Бог је
јима од птица небеских. 12 Они запомажу, много узвишенији него што схватити може-
али он не одговара због поноса злих људи. мо, број година његових не може се докучи-
13 Али неистину Бог не слуша, Свемоћни не ти. 27 Јер он црпи капи воде и подиже их у
гледа на њу. 14 А како ли је тек када кажеш висину, и оне се цеде одозго као киша и маг-
да га не видиш! Парница је пред њим, зато ла његова, 28 тада облаци капљу, обилне
га жељно чекај! 15 А пошто те у гневу свом кише падају на људе. 29 Заиста, ко може
није на одговорност позвао, не обазире се разумети облаке разастрте, тутњаву из ша-
на ову крајњу непромишљеност твоју. 16 тора његовог? 30 Гле, над тим простире
Јов узалуд отвара уста своја, знања нема, а светлост своју, и дно морско прекрива. 31
речи гомила.” Тиме он брани народе, и храну даје у изо-
биљу. 32 У рукама својим он муњу крије, и
36 Затим Елијуј још рече: 2 „Стрпљив бу- заповеда јој да удари нападача. 33 Тутњава
ди још мало са мном, и ја ћу ти показати да његова о њему прича, а и стока осећа кад он
још нешто треба рећи за Бога. 3 Изнећу ши- долази.
роко знање своје, и показаћу да је Творац
мој праведан. 4 Јер речи моје заиста нису 37 „Заиста, од тога задрхти срце моје, и
лаж. Уз тебе је онај који је у знању савршен. искаче из места свога. 2 Слушајте добро гр-
5 Гле, Бог је моћан и неће одбацити човека, мљавину гласа његовог, и тутњаву која из-
силан је у мудрости срца свога. 6 Злога неће лази из уста његових. 3 Преко целог неба
оставити да живи, него ће правду невољни- пушта је, и муња његова до крајева земље
цима дати. 7 Од праведника неће одвратити иде. 4 Иза ње глас се ори, грми он гласом
очи своје, на престо ће цареве поставити за- величанственим, не задржава је кад се чује
увек, и биће узвишени. 8 Ако људи у ланце глас његов. 5 Грми Бог гласом својим чудес-
свезани буду, спутаваће их ужа невоље, 9 но, и велике ствари чини, које не можемо
тада ће им он споменути дела њихова и докучити. 6 Он снегу говори: ‘Падни на зем-
преступе њихове, јер су охоли. 10 Ухо ће им љу,’ а и киши то каже, и пљуску силном. 7
отворити да опомену чују, и рећи ће им да се Запечаћује руке сваком човеку земаљском
од зла одврате. 11 Ако послушају и почну да да би сваки човек смртни упознао дело ње-
му служе, дани ће се њихови завршити у гово. 8 Звер у јазбину улази, и по скровиш-
добру, и године њихове у задовољству. 12 тима својим борави. 9 Из одаја излази ветар
Али ако не послушају, од стреле ће умрети, олујни, и хладноћу доносе ветрови северни.
а да ништа нису научили. 13 Они који имају 10 Од даха Божјег лед настаје, и површина
срце отпадничко гнев ће сакупљати. За по- се водена стеже. 11 Да, паром он облак пу-
моћ неће молити кад их он свеже. 14 Душа ни, светлост његова облаке расипа, 12 па
ће њихова у младости умрети, живот ће им круже како их он води да учине своје, где
ЈОВ 37,13 - 39,7 538
год им над лицем плодног тла земаљског он знаш. 19 Који пут у пребивалиште светлости
то заповеди. 13 Помоћу њих он казну извр- води, и где пребива тама, 20 па да их одне-
шава, натапа тло своје, или милост показује. сеш до међе њихове, и да спознаш путеве до
14 Слушај ово, Јове, стани и размисли о чу- куће њихове? 21 Знаш ли то? Јеси ли се
десним делима Божјим. 15 Знаш ли када им можда тада родио, па је много дана твојих?
је Бог заповедио шта да чине, и када је учи- 22 Јеси ли крочио у ризнице снега, и јеси ли
нио да светлост облака његовог засја? 16 видео ризнице града, 23 које чувам за време
Знаш ли како облаци плове, знаш ли чу- невоље, за дан боја и рата? 24 Којим се пу-
десна дела оног који савршено знање има? тем светлост шири, и ветар источни разноси
17 Како ти се хаљине угреју кад се умири по земљи? 25 Ко усмерава пљускове кишне,
земља због ветра јужног? 18 Можеш ли за- и ко пут одређује олујном облаку с грмља-
једно с њим исковати небеса, чврста попут вином, 26 да би киша падала на земљу где
огледала ливеног? 19 Реци нам шта да му човека нема, на пустош у којој нема човека
кажемо. Због таме нам је речи понестало. 20 земаљског, 27 да напоји пуста и разорена
Хоће ли неко рећи Богу да желим да гово- места, да учини да трава никне? 28 Има ли
рим? Хоће ли га човек неки о томе обавес- киша оца? Ко је родио капи росе? 29 Из чије
тити? 21 Сада људи не виде светлост на не- утробе лед излази, ко рађа иње што с неба
бу облачном. Али она на небу заблиста кад пада? 30 Воде се скривају као под каменом,
ветар прође и очисти га. 22 Са севера злат- површина воденог бездана чврста постаје.
ни сјај допире. Величанство Божје улива 31 Можеш ли свезати сазвежђе Кима,* или
страх. 23 Свемоћни је за нас недокучив. Уз- раздрешити ужа сазвежђу Кесил?* 32 Мо-
вишен је у сили својој. Правду и праведност жеш ли Мазарот* извести у право време? И
велику он не потцењује. 24 Зато нека се љу- водити сазвежђе Аш* са синовима његовим?
ди њега боје. Он се не обазире на оне који у 33 Познајеш ли законе небеске, и можеш ли
свом срцу мисле да су мудри.” им дати власт над земљом? 34 Можеш ли
гласом својим довикнути облацима, па да те
38 Тада Господ из вихора рече Јову: 2 воде набујале покрију? 35 Можеш ли муње
„Ко то замрачује замисли Божје речима без послати да иду и да ти кажу: ‘Ево нас’? 36 Ко
знања? 3 Подвиј скутове хаљине своје као је мудрост у облаке ставио, и ко је разбо-
човек, ја ћу те питати, а ти ме поучи. 4 Где ритост појавама небеским дао? 37 Ко може
си био кад сам земљу утемељио? Реци ми, мудрошћу својом облаке пребројити, или ћу-
ако то разумеш. 5 Знаш ли ко је одредио пове небеске преврнути, 38 да прах попут
мере њене, и ко је над њом мерно уже растопљене масе постане, и да се груде
растегао? 6 На чему су углављена постоља земље слепе? 39 Можеш ли лаву плен лови-
њена, и ко јој је камен угаони положио, 7 ти, и лавовима младим велику глад утолити,
док су звезде јутарње у весељу заједно пе- 40 кад из скровишта вребају, или у заседи
вале, и сви синови Божји клицали од ра- леже? 41 Ко гаврану припрема храну њего-
дости? 8 Ко је вратима море затворио, кад је ву, кад млади његови к Богу вапе, кад лутају
јурнуло као из утробе мајчине, 9 кад сам га јер немају шта да једу?
облаком оденуо, и тамом густом повио, 10
кад сам му границе одредио, и врата са 39 Знаш ли када је женкама козорога с
преворницом ставио, 11 кад сам му рекао: литица време да се ојаре? Посматраш ли ка-
‘Довде ћеш долазити, али даље нећеш ићи, да кошуте у боловима младе на свет доносе?
ту ће бити граница поносним таласима тво- 2 Бројиш ли колико месеци носе, и знаш ли
јим.’ 12 Јеси ли икад у животу заповедио јут- када је време да се омладе? 3 Повијају се ка-
ру да сване? Јеси ли зори показао место ње- да младе своје на свет доносе, када се осло-
но, 13 да ухвати земљу за крајеве њене, и бађају болова својих. 4 Младунци њихови
да зле стресе с ње? 14 Тада се земља пре- јачају, расту на пољу, одлазе и више се не
ображава као глина под печатом, а оно што враћају к њима. 5 Ко је зебру пустио на сло-
је на њој изглед свој поприма, као да се оде- боду, и ко је магарцу дивљем ремење разве-
ва. 15 Злима се ускраћује светлост њихова, зао, 6 чију сам кућу у пустој земљи подигао,
и ломи им се мишица подигнута. 16 Јеси ли и пребивалиште у сланој земљи. 7 Смеје се
допро до извора морских, и јеси ли кад ис-
тражио бездан водени? 17 Јесу ли ти се вра- *38,31 За сазвежђе Кима се сматра да пред-
та смрти показала? Врата таме густе можеш ставља сазвежђе Плејаде (Влашиће), а Кесил саз-
ли видети? 18 Јеси ли умом својим сагледао вежђе Орион. 38,32 За Мазарот се сматра да
представља сазвежђа Зодијака, а сазвежђе Аш
земљина пространства? Реци, ако све то
сазвежђе Великог медведа (Велика кола).
539 ЈОВ 39,8 - 41,13
он вреви градској, не слуша вику онога ко га би себе оправдао? 9 Зар ти имаш мишицу
хвата. 8 Претражује по горама да би пашу као Бог? Можеш ли гласом попут његовог
нашао и разноврсно зеленило тражи. 9 Хоће загрмети? 10 Украси се величанством и уз-
ли ти бик дивљи служити, и хоће ли ноћ про- вишеношћу, славом и чашћу одени се. 11
вести уз јасле твоје? 10 Хоћеш ли бика див- Излиј жестоки гнев свој, и погледај све охо-
љег ужима везати да ти оре, и хоће ли др- ле и понизи их. 12 Погледај све охоле, по-
љати њиву за тобом? 11 Хоћеш ли се уздати низи их, и згази зле тамо где јесу. 13 У прах
у њега зато што је велика снага његова, и их све заједно сакриј, лица њихова свежи на
хоћеш ли му посао свој препустити? 12 Хо- месту скривеном, 14 а ја ћу те хвалити, јер
ћеш ли се уздати у њега да ће ти жито при- те десница твоја може спасти. 15 Погледај
купити, и да ће ти га на гумно дотерати? 13 сада бехемота,* кога сам начинио као и те-
Маше ли женка пауна крилима радосно, и бе. Траву зелену као бик једе. 16 Гле, у бед-
има ли она перје за летење и друго перје рима је снага његова, велика снага његова
какво рода има? 14 На земљи оставља јаја почива у мишићима његовим. 17 Савија реп
своја, у праху их греје, 15 и заборавља да их свој као кедар, испреплетене су тетиве бе-
нога нечија може здробити, или нека звер дара његових. 18 Кости су његове цеви ба-
пољска згазити. 16 Немилосрдна је према карне, јаке су кости његове попут кованих
птићима својим, као да нису њени. Узалудан полуга гвоздених. 19 Он је прво од дела
ће бити труд њен ако над њима не буде Божјих. Само Творац његов може мач свој к
стрепела. 17 Јер Бог јој је дао да заборави њему примаћи. 20 Горе му дају плодове сво-
мудрост, и није јој разборитост уделио. 18 је, а тамо се све звери пољске играју. 21
Кад замахне крилима својим високо, смеје се Под лотосима трновитим он почива, на мес-
коњу и јахачу његовом. 19 Можеш ли коњу ту скровитом, у трсци и мочвари. 22 Лотоси
снагу дати? Можеш ли му врат гривом лепр- трновити заклањају га сенком својом, топо-
шавом оденути? 20 Можеш ли учинити да ле крај вода окружују га. 23 Ако река много
као скакавац скаче? Застрашујуће је поносно набуја, он не бежи престрављен. Миран је
фрктање његово. 21 Копитом удара у рав- чак и кад Јордан навали у уста његова. 24
ници и сав је устрептао од снаге своје, на Хоће ли га неко ухватити на очи његове?
оружје насрће. 22 Страху се смеје и не пла- Може ли му неко куком нос пробити?
ши се, и пред мачем не узмиче. 23 Над њим
тоболац звекеће, оштрица дугог и кратког 41 Можеш ли левијатана* удицом извући,
копља. 24 Уз топот, узбуђено, он простран- или му ужем језик привезати? 2 Можеш ли
ства гута, и све не верује да се звук рога му рогоз кроз ноздрве провући, или му бод-
чује. 25 Чим се рог огласи, он зарже, из да- љом чељуст пробити? 3 Хоће ли те молити
лека битку нањуши, вику заповедника и по- много, или ће ти благе речи говорити? 4 Хо-
клич ратни. 26 Зар се по твојој мудрости со- ће ли савез с тобом склопити, да га заувек
ко увис вине, и крила своја шири према вет- одведеш као роба? 5 Можеш ли се играти с
ру јужном? 27 Зар се на твоју заповест орао њим као с птицом, или га везати да би се с
увис диже, и гнездо своје гради високо, 28 њим играле девојчице твоје? 6 Хоће ли се
на литици станује и ноћива, на врху литице, људи погађати за њега? Хоће ли га трговци-
на месту неприступачном? 29 Тамо храну ма разделити? 7 Можеш ли харпуном про-
тражи, далеко виде очи његове. 30 Птићи бости кожу његову, или рибарским копљем
његови крв пију; где лешева има, тамо је и главу његову? 8 Дигнеш ли руку своју на
он.” њега, запамтићеш шта је борба. Нећеш ви-
ше то чинити. 9 Узалуд се човек нада да ће
40 Господ још рече Јову: 2 „Зар ће се га ухватити. Човек пада чим га види. 10 Ни-
приговарач са Свемоћним препирати? Нека ко није толико храбар да би га изазивао. А
одговори онај који Бога укорава.” ко онда може преда мном опстати? 11 Ко ми
3 Тада Јов рече Господу: 4 „Ево, ја сам је први дао нешто, па да треба да му вра-
ништаван. Шта да ти одговорим? Руку став- тим? Све под небом моје је. 12 Нећу ћутати
љам на уста своја. 5 Једном сам говорио, и о деловима тела његовог, ни о снази њего-
нећу више одговарати; двапут сам говорио, вој, ни о складној грађи тела његовог. 13 Ко
и нећу више ништа додати.”
6 Тада Господ из вихора рече Јову: 7 „Под- *40,15 У питању је животиња која по свом из-
виј скутове хаљине своје као човек, ја ћу те гледу веома подсећа на диносауруса рода Apato-
питати, а ти ме поучи. 8 Зар ћеш обезвре- saurus или Brachiosaurus. 41,1 У питању је живо-
дити правду моју? Зар ћеш мене окривити да тиња која по свом изгледу веома подсећа на дино-
сауруса рода Parasaurolophus.
ЈОВ 41,14 - 42,17 540
му може одећу скинути? Ко сме да уђе међу „Разгневио сам се на тебе и на два прија-
чељусти његове? 14 Ко може отворити ог- теља твоја, јер нисте говорили истину о ме-
ромне чељусти његове? Застрашујући су зу- ни као мој слуга Јов. 8 Зато узмите сада се-
би његови што уоколо стоје. 15 Низови љу- дам јунаца и седам овнова и идите код мог
сака понос су његов, затворене су као печа- слуге Јова, и принесите за себе жртву паље-
том чврстим. 16 Једна уз другу тако су при- ницу, а мој слуга Јов молиће се за вас. Једи-
љубљене да ни ваздух међу њих продрети но ћу њега услишити и нећу вас осрамотити
не може. 17 Снажно су једна уз другу при- због вашег безумља, због тога што нисте го-
онуле, чврсто се држе и не могу се раздво- ворили истину о мени, као слуга мој Јов.”
јити. 18 Кад кине, светлост бљесне, и очи су 9 Тако су Елифас Теманац, Вилдад Суша-
му као зраци зоре. 19 Из уста његових муње нин и Софар Намаћанин отишли и учинили
севају, искре огњене искачу. 20 Из ноздрва онако како им је Господ рекао, и Господ је
његових дим излази, као из пећи рогозом услишио Јова.
потпаљене. 21 Дах његов угљевље потпа- 10 Када се Јов помолио за своје пријате-
љује, пламен излази из уста његових. 22 У ље, Господ га је избавио из невоље у којој је
врату му снага почива, пред њим сви у стра- био заробљен. Тако је Господ дао Јову двос-
ху беже. 23 Набори на телу његовом чврсто труко више од свега што је раније имао. 11
су стиснути, као да су саливени на њему, не Код Јова су дошла сва његова браћа и све
померају се. 24 Срце његово као да је сали- његове сестре и сви који су га раније поз-
вено, тврдо као камен, да, као доњи млински навали, и јели су с њим хлеб у његовој кући
камен тврдо. 25 Кад се подигне, и силни се и изразили своје саосећање и тешили га
уплаше, од ужаса се смету. 26 Кад га мач због свих невоља које је Господ дозволио да
сустигне, не може се носити с њиме, ни ве- га снађу. Свако од њих дао му је комад среб-
лико ни мало копље, а ни стрела. 27 Гвожђе ра и златан прстен.
је за њега као слама, бакар као труло дрво. 12 Господ је благословио наредне године
28 Стрела га отерати не може, камење из Јововог живота више него пређашње, па је
праћке за њега је као стрњика. 29 И тољага он имао четрнаест хиљада оваца, шест хи-
је њему као стрњика, смеје се он звецкању љада камила, хиљаду јармова говеда и хи-
копља. 30 На стомаку као да оштре парчиће љаду магарица. 13 Добио је и седам синова
грнчарије има, као да вршалицу за жито по и три кћери. 14 Првој је дао име Јемима,*
блату вуче. 31 Од њега дубина као лонац другој је дао име Кесија,* а трећој је дао име
ври, море се пени као уље мирисно у лонцу. Керен-Апуха.* 15 По свој земљи није било
32 За собом оставља стазу сјајну, па се чини тако лепих жена као што су биле Јовове кће-
као да бездан водени седу косу има. 33 На ри. Њихов отац им је дао наследство међу
земљи му ништа слично није, створен је да њиховом браћом.
се ничега не боји. 34 Све што је високо он 16 После тога Јов је поживео сто четрде-
види. Цар је над свим зверима величанстве- сет година и видео је своје синове и своје
ним.” унуке - четири нараштаја. 17 Јов је умро
стар, науживавши се живота.
42 Тада Јов овако рече Господу: 2 „Споз-
нао сам да ти све можеш, и да нема замисли
која је теби неостварива. 3 Рекао си: ‘Ко то
замрачује замисли Божје, а нема знања?’
Ето, говорио сам, али нисам разумео оно
што је сувише чудесно за мене, што не поз-
најем, 4 рекао си: ‘Слушај, а ја ћу говорити.
Ја ћу те питати, а ти ме поучи.’ 5 Ухо је моје
слушало о теби, али сада те и око моје види.
6 Зато повлачим све што сам рекао, и кајем
се у праху и пепелу.”
7 Тако је Господ рекао све те речи Јову.
Затим се Господ обратио Елифасу Теманцу,
и рекао:
КЊИГА О РУТИ
Писац: Самуило
Место писања: Израел
Писање завршено: око 1090. пре н. е.
Обухвата време: 11 година владавине судија
Па и кад бих рекла да још имам наде и да ћу
1 У данима кад су судије делиле правду до- се још вечерас удати и родити синове, 13
годило се да је у земљи завладала глад, па зар бисте их чекале док не одрасту? Зар бис-
је један човек из Витлејема у Јуди отишао са те због њих остале саме и неудате? Не, кће-
својом женом и своја два сина да се настани ри моје, велика је горчина у мени због вас,
у моавској земљи. 2 Тај човек се звао Ели- јер се рука Господња подигла на мене.”
мелех, његова жена се звала Нојемина, а 14 На то су оне још јаче заплакале. Затим
његова два сина звала су се Малон и Хелеон. је Орфа пољубила своју свекрву и отишла, а
Они су били Ефраћани, из Витлејема у Јуди. Рута је остала с њом. 15 Нојемина јој рече:
Када су стигли у моавску земљу, тамо су се „Ево, твоја јетрва, која је као и ти остала
настанили. удовица, вратила се свом народу и својим
3 После неког времена Нојеминин муж боговима. Врати се и ти с њом.”
Елимелех је умро, и она је остала са своја 16 Али Рута јој одговори: „Немој ме наго-
два сина. 4 Касније су се они оженили Мо- варати да те оставим и да одем од тебе, јер
авкама. Једна се звала Орфа, а друга Рута. У куда ти идеш, ићи ћу и ја, и где се ти наста-
моавској земљи живели су око десет година. ниш, настанићу се и ја. Твој народ биће мој
5 Затим су умрла и њих двојица, Малон и Хе- народ и твој Бог мој Бог. 17 Где ти умреш,
леон, па је Нојемина остала без своја два си- умрећу и ја, и тамо ћу бити сахрањена. Нека
на и без мужа. 6 Тада је она устала са својим ми Господ учини тако и нека ме још теже
снахама да се врати из моавске земље, јер је казни ако ме ишта осим смрти растави од те-
у моавској земљи чула да је Господ обратио бе.”
пажњу на свој народ и дао му хлеба. 18 Кад је Нојемина видела да је она чврсто
7 Она је изашла из места где је живела, а одлучила да иде с њом, није је више одвра-
с њом су биле и обе њене снахе, и оне су ћала. 19 Тако су обе ишле даље док нису
пошле путем да се врате у Јудину земљу. 8 стигле у Витлејем. Кад су стигле у Витлејем,
На крају Нојемина рече својим двема снаха- сав се град ускомешао због њих, а жене су
ма: „Идите, вратите се свака у дом своје мај- говориле: „Је ли то Нојемина?” 20 А она им
ке. Нека вам Господ покаже љубав, као што је говорила: „Не зовите ме Нојемина!* Зови-
сте је ви показале онима који су сада мртви те ме Мара,* јер ме је Свемоћни испунио ве-
и мени. 9 Нека вас Господ обдари тиме да ликом горчином. 21 Пуна сам отишла, а Гос-
нађете мир, свака у дому свог мужа.” Тада их под ме празних руку враћа. Зашто да ме зо-
је пољубила, а оне су гласно заплакале. 10 вете Нојемина, кад ме је Господ понизио и
И рекле су јој: „Не, него ћемо се с тобом вра- кад ме је Свемоћни у тугу завио?”
тити твом народу.” 11 Али Нојемина рече: 22 Тако се Нојемина вратила, а с њом се из
„Вратите се, кћери моје! Зашто да идете са моавске земље вратила и Рута Моавка, њена
мном? Зар ја имам још синова у својој утроби
да вам они буду мужеви? 12 Вратите се, кће-
ри моје, идите, јер сам ја престара за удају. *1,20 „Нојемина” значи „моје весеље”. „Мара”
значи „горчина”.
545 РУТА 2,1 - 3,9
снаха. Оне су стигле у Витлејем на почетку међу пожњевеним класјем и не узнемиравај-
жетве јечма. те је, 16 него јој чак из својих руковети из-
влачите класје и остављајте за собом да га
2 Нојемина је имала једног рођака свог му- покупи, и не прекоравајте је.”
жа, врло богатог човека, из Елимелехове по- 17 Тако је пабирчила на њиви све до вече-
родице, који се звао Воз. ри, а онда је овршила оно што је напабирчи-
2 Једног дана Рута Моавка рече Нојемини: ла, и било је око ефе* јечма. 18 Онда је то
„Пусти ме, молим те, да идем на њиву и да узела и дошла у град, и њена свекрва је ви-
скупљам класје код оног у чијим очима на- дела колико је скупила. Тада је извадила
ђем милост.” А она јој рече: „Иди, кћери мо- храну која јој је претекла када се наситила,
ја.” 3 Тако је она отишла, ушла у њиву и по- и дала јој.
чела да скупља за жетеоцима. Дошла је на 19 А свекрва ју је упитала: „Где си данас
њиву која је припадала Возу, који је био из скупљала и где си радила? Нека је благо-
Елимелехове породице. 4 И гле, Воз је до- словљен онај који је обратио пажњу на те-
шао из Витлејема и рекао жетеоцима: „Гос- бе.” И она је испричала својој свекрви код
под с вама!” А они су му одговорили: „Господ кога је радила: „Човек код ког сам данас ра-
те благословио!” дила зове се Воз.” 20 На то Нојемина рече
5 Тада је Воз упитао момка који је био над својој снахи: „Нека га благослови Господ,
жетеоцима: „Чија је она млада жена?” 6 А који није ускратио своју доброту ни живима
момак који је био над жетеоцима одговорио ни мртвима.” И још рече: „Тај човек нам је
је: „То је млада Моавка, која се с Нојемином род. Он је један од наших откупитеља.” 21
вратила из моавске земље. 7 Она је рекла: Тада Рута Моавка рече: „Још ми је рекао:
‘Пусти ме, молим те, да пабирчим. Скупљаћу ‘Држи се мојих људи док не заврше целу мо-
пожњевено класје које остане иза жетелаца.’ ју жетву’.” 22 А Нојемина рече својој снахи
И тако је дошла и на ногама је још од јутрос, Рути: „Боље је, кћери моја, да идеш с њего-
па све до малопре кад је само мало села да вим девојкама, да те не би узнемиравали на
се одмори.” некој другој њиви.”
8 Затим Воз рече Рути: „Слушај, кћери мо- 23 И тако се она држала Возових девојака
ја! Немој да идеш да пабирчиш на другој њи- и скупљала док се није завршила жетва јеч-
ви и не одлази одавде, него се држи мојих ма и жетва пшенице. И живела је код своје
девојака. 9 Гледај на којој њиви оне жању, свекрве.
па иди за њима. Заповедио сам момцима да
те не дирају. Кад ожедниш, иди к посудама 3 Њена свекрва Нојемина јој рече: „Кћери
и пиј што момци захвате.” моја, зар не би требало да ти потражим ми-
10 Тада је она пала ничице, поклонила се ран дом, да би ти било добро? 2 Ево, није ли
до земље и рекла му: „Како то да сам нашла Воз, с чијим си девојкама била, наш рођак?
милост у твојим очима, па си обратио пажњу Ето, он вечерас веје јечам на гумну. 3 Опери
на мене, кад сам туђинка?” 11 А Воз јој од- се и намажи се уљем и обуци своје хаљине
говори: „Чуо сам све што си учинила за своју и иди на гумно. Гледај да те он не види док
свекрву кад ти је умро муж, и како си оста- не заврши с јелом и пићем. 4 А кад оде да
вила свог оца и своју мајку и земљу свог ро- легне, пази где ће лећи. Онда му приђи, от-
да и пошла к народу који раније ниси позна- криј му ноге и лези. Он ће ти рећи шта треба
вала. 12 Нека Господ награди твоја дела и да радиш.”
нека ти потпуну плату да Господ, Израелов 5 На то она рече: „Учинићу све што ми ка-
Бог, под чијим си крилима дошла да потра- жеш.” 6 И отишла је на гумно и учинила све
жиш уточиште.” 13 А она рече: „Дај да на- што јој је свекрва заповедила. 7 Воз је јео и
ђем милост у твојим очима, господару, јер си пио, и срце му је било весело. Онда је оти-
ме утешио и јер си својим речима умирио шао на крај гомиле жита и тамо је легао.
своју слушкињу, премда нисам као једна од Она је кришом пришла, открила му ноге и
твојих слушкиња.” легла. 8 Око поноћи човек се пренуо из сна,
14 Кад је било време јела, Воз јој је рекао: па се нагнуо напред и угледао жену како
„Дођи овамо и једи хлеба и умочи свој за- лежи код његових ногу. 9 Тада ју је он упи-
логај.” Тако је она села поред жетелаца, а он тао: „Ко си ти?” А она је одговорила: „Ја сам
јој је дао печеног зрневља и она је јела, тако Рута, твоја робиња. Рашири скут свој на ро-
да се наситила и још јој је претекло. 15 За-
тим је устала да пабирчи. А Воз је заповедио
својим момцима: „Пустите је да пабирчи и *2,17 Ефа износи 22 литра. Види додатак на крају
књиге.
РУТА 3,10 - 4,22 546
бињу своју, јер си ти мој откупитељ.” 10 На ти.” 5 Тада Воз рече: „Оног дана кад купиш
то он рече: „Нека те Господ благослови, кће- њиву из руке Нојемине, купићеш је и из руке
ри моја! Ово твоје последње дело још више Руте Моавке, жене умрлога, тако да умрломе
говори о твојој доброти него прво, јер ниси подигнеш име на његовом наследству.” 6 На
ишла за младићима, ни сиромашним ни бо- то откупитељ рече: „Не могу да је откупим,
гатим. 11 А сада, кћери моја, не бој се! Све а да не упропастим своје наследство. Ти је
што кажеш учинићу за тебе, јер свако у мом откупи за себе мојим правом откупа, јер је ја
граду зна да си изузетна жена. 12 И премда не могу откупити.”
је истина да сам ја откупитељ, има један от- 7 А у старо време у Израелу је био обичај
купитељ с којим сте у ближем сродству од да се сваки откуп и замена потврде на сле-
мене. 13 Остани ноћас овде, па ако те он дећи начин: Човек је морао изути своју сан-
сутра ујутру откупи, добро, нека те откупи. далу и дати је свом ближњем. То је у Изра-
Али ако не буде хтео да те откупи, онда ћу елу важило као потврда. 8 Кад је, дакле, от-
те ја откупити, тако жив био Господ! Лези ту купитељ рекао Возу: „Ти је купи за себе”,
до јутра.” изуо је своју сандалу. 9 Тада је Воз рекао
14 И она је лежала код његових ногу до старешинама и свим људима: „Ви сте данас
јутра и устала је док још човек човека није сведоци да из Нојеминине руке купујем све
могао распознати. А он јој је рекао: „Пази да што је било Елимелехово и све што је било
се не дозна да је жена долазила на гумно.” Хелеоново и Малоново. 10 И Руту Моавку,
15 И још јој рече: „Додај ми тај огртач што жену Малонову, купујем за себе да подигнем
је на теби и рашири га.” И она га је рашири- име умрломе на његовом наследству и да се
ла и придржала, а он је измерио шест мера* име умрлога не би избрисало међу његовом
јечма и ставио на њу. Затим је отишао у браћом и нестало с врата његовог места. Ви
град. сте данас томе сведоци.”
16 Она је дошла својој свекрви, која је 11 На то су сви људи који су били на вра-
упита: „Јеси ли то ти, кћери моја?” И тако јој тима и старешине рекли: „Сведоци смо! Нека
је она испричала све што је онај човек учи- Господ учини да жена која дође у твој дом
нио за њу. 17 И још је рекла: „Дао ми је ових буде као Рахела и као Лија, које су обе по-
шест мера јечма, рекавши: ‘Немој ићи својој дигле Израелов дом. А ти докажи своју чес-
свекрви празних руку’.” 18 На то је Нојемина титост у Ефрати и стеци себи славно име у
рекла: „Чекај мирно, кћери моја, док не доз- Витлејему. 12 И нека твој дом од потомства
наш како ће се то завршити, јер тај човек које ће ти Господ дати од ове младе жене
неће имати мира док све то још данас не буде као дом Фареса, кога је Тамара родила
заврши.” Јуди.
13 Тако је Воз узео Руту и она му је поста-
4 Воз је отишао на градска врата и тамо ла жена и он је легао с њом. Господ јој је
сео. И гле, кад је наишао онај откупитељ, о дао да затрудни и родила је сина. 14 Тада су
коме је Воз говорио, он га је позвао: „Чо- жене говориле Нојемини: „Нека је благосло-
вече, дођи овамо и седи!” Он је дошао и сео. вљен Господ, који те данас није оставио без
2 Затим је Воз узео десет људи од градских откупитеља, да се његово име објави у Изра-
старешина и рекао: „Седите овде.” И они су елу! 15 Тај син ће бити окрепа души твојој и
сели. он ће се бринути за тебе у твојој старости,
3 Тада рече откупитељу: „Нојемина, која јер га је родила твоја снаха која те воли и
се вратила из моавске земље, мора да прода која ти је боља од седам синова.” 16 Нојеми-
њиву која је припадала нашем брату Елиме- на је узела дете, ставила га себи у крило и
леху. 4 Ја сам мислио да то треба да ти ја- постала његова дадиља. 17 Тада су му жене
вим и да ти кажем: ‘Купи њиву пред станов- из суседства дале име, рекавши: „Нојемини
ницима и старешинама мог народа. Ако же- се родио син!” Назвале су га Овид. Он је
лиш да је откупиш, откупи је; а ако не же- отац Јесеја, Давидовог оца.
лиш да је откупиш, кажи ми да знам, јер пре 18 Ово су нараштаји Фаресових потомака:
тебе нико нема право на откуп, а иза тебе Фаресу се родио Есрон; 19 Есрону се родио
долазим ја’.” На то он рече: „Ја ћу је откупи- Арам; Араму се родио Аминадав; 20 Амина-
даву се родио Насон; Насону се родио Сал-
мон; 21 Салмону се родио Воз; Возу се ро-
*3,15 Према древним изворима, радило се о 6 сеа дио Овид; 22 Овиду се родио Јесеј; Јесеју се
мера, или 44 литре, јер више од тога вероватно не родио Давид.
би могла понети на глави. Види додатак на крају
књиге.
ПЛАЧ ЈЕРЕМИЈИН
Писац: Јеремија
Место писања: околина Јерусалима
Писање завршено: 607. пре н. е.
храну дају, да душу окрепе. Погледај, Госпо-
1 О, како осамљен седи, град некад пун де, и види, ништа више не вредим! 12 Зар то
људи! Постао је као удовица,* а некад је био ништа не значи свима вама који путем про-
велик међу народима! Некад кнегиња међу лазите? Погледајте и видите! Има ли бола
покрајинама, на ропски рад сада иде! 2 Ноћу попут тешког бола што је мени нанет, којим
горко плаче и сузе јој низ образе лију. Од ме је Господ у тугу завио у дан жестоког гне-
свих љубавника њених никог нема да је уте- ва свог? 13 С висине је послао ватру у кости
ши. Сви су је пријатељи издали, неприја- моје и сваку захвата. Разапео је мрежу нога-
тељи су јој постали. 3 Јуда је изгнан због не- ма мојим, окренуо ме је уназад. Опустошио
воље и тешког робовања. Међу народима ме је, болујем по читав дан. 14 Помно је па-
сад мора да живи. Место за починак не на- зио на преступе моје, у његовој се руци они
лази. Сви што га прогоне хватају га у теско- преплићу. Дошли су ми на врат, снага ме
би. 4 Путеви сионски тугују, јер нико на издаје. Господ ме је дао у руке онима на које
празник не долази. Пуста су сва врата њего- се не могу подићи. 15 Све јунаке моје Гос-
ва, свештеници његови уздишу. Девојке су под је избацио из моје средине. Против мене
његове жалосне, а он је пун горчине. 5 Про- је скуп сазвао, да сатре младиће моје. Гос-
тивници његови постали су поглавари. Не- под је изгазио грожђе у винској преси деви-
пријатељи су његови безбрижни. Због мнош- це, кћери Јудине. 16 Над тим плачем. Око
тва преступа његових, Господ га је у тугу моје, око моје сузе лије. Јер је далеко од ме-
завио, а деца су му у ропство отишла пред не тешитељ који би ми душу окрепио. Сино-
противником. 6 Сав је сјај свој кћер сионска ви су моји напуштени, јер се непријатељ
изгубила. Кнезови су њени постали као узохолио. 17 Сион пружа руке своје, никог
јелени што пашу не налазе, И немоћно иду нема да га теши. Господ је свима око Јакова
пред оним који их гони. 7 У данима невоље заповедио да устану на њега као непријате-
своје и бескућништва народа свог, Је- љи. Јерусалим је међу њима одвратан пос-
русалим се сетио свих драгоцености што их тао. 18 Праведан је Господ, јер сам се побу-
је имао од давнина. Кад је народ његов пао нио против речи уста његових. Слушајте,
у руке непријатељу и кад му нико није по- сви народи, и гледајте мој бол. Девојке моје
могао, непријатељи су га видели. Пропасти и младићи моји у ропство су отишли. 19
су се његовој смејали. 8 Тешко је згрешио Звао сам оне који су ме много волели, али су
Јерусалим, и зато је одвратан постао. Сада ме преварили. Свештеници моји и старци
га презиру сви који су га поштовали, јер су моји помрли су у граду, тражећи храну да
видели голотињу његову. А и сам уздише и окрепе душу своју. 20 Погледај, Господе, у
леђа окреће, 9 нечистоћа му је на скутови- тескоби сам! Утроба ми се ускомешала. Срце
ма. Није размишљао о ономе што га чека, и се моје кида у мени, јер сам био веома бун-
сада је страшно пао. Никог нема да га уте- тован. Напољу ми је мач децу побио, а у ку-
ши. Погледај, Господе, невољу моју, јер се ћи је сама смрт. 21 Људи чују како уздишем.
непријатељ узохолио, 10 руком својом не- Никог нема да ме теши. Сви су непријатељи
пријатељ посеже за свим драгоценостима моји чули за невољу моју. Радују се што си
његовим. А он гледа како у његово свети- ти то учинио. Ти ћеш учинити да дође дан
лиште улазе народи, којима си заповедио да који си објавио, да и њима буде као мени.
у твој збор не долазе. 11 Цео народ његов 22 Нека сва злоћа њихова дође пред тебе, а
уздише, хлеб тражи. Драгоцености своје за ти их удари, као што си мене ударио због
свих преступа мојих. Јер је много уздаха мо-
*1,1 Град, хебрејски „ир”, је именица женског рода јих, и срце је моје болно.
у хебрејском језику.
ПЛАЧ 2,1 - 3,10 548
2 О, како Господ у гневу свом облацима изједначим како бих те утешио, девице,
кћери сионска? Јер је пропаст твоја велика
застире кћер сионску! С неба на земљу ба- као море. Ко ће те излечити? 14 Пророци су
цио је лепоту Израелову. У дан гнева свог твоји за тебе имали безвредне и испразне
није се сетио подножја ногу својих. 2 Господ визије. Нису откривали преступ твој - нису
је прогутао Јаковљева пребивалишта, нијед- спречили да у ропство одеш, него су ти у
номе се није смиловао. У гневу свом разорио визијама говорили безвредне и заводљиве
је утврђења кћери Јудине. Бацио је на зем- објаве. 15 Подругљиво ти пљескају рукама
љу, оскрнавио је царство и кнезове његове. сви који путем пролазе. У чуду звижде и
3 У жестини гнева сломио је сваки рог Изра- одмахују главом због кћери јерусалимске,
елов. Повукао је десницу своју кад је непри- говорећи: „То ли је град за који су говорили:
јатељ напао. У Јакову он гори као пламен ог- ‘Он је савршенство лепоте, радост целе
њени што све око себе прождире. 4 Као не- земље’?” 16 На тебе отварају уста сви не-
пријатељ лук је свој запео. Десницу је своју пријатељи твоји. У чуду звижде и шкргућу
као непријатељ подигао и побио је све што зубима. Говоре: „Прогутаћемо га. Ово је дан
је очима драго. У шатор кћери сионске излио коме смо се надали! Дочекали смо, угледали
је гнев свој као ватру. 5 Господ је постао по- смо!” 17 Господ је учинио оно што је наумио.
пут непријатеља. Прогутао је Израел. Прогу- Испунио је реч своју. Оно што је још од дав-
тао је све утврђене дворе његове, претво- нина заповедио. Рушио је и није имао сами-
рио је у рушевине своја утврђења. И кћери лости. Непријатељу је дао да се радује над
Јудиној умножио је тугу и јад. 6 Развалио је тобом. Узвисио је рог противника твојих. 18
колибу своју као да је обична колиба у врту. Срце њихово ка Господу вапи, о, зидине кће-
Учинио је крај празнику своме. Господ је на ри сионске! Нека сузе као потоци теку дан и
Сиону бацио у заборав празник и Шабат,* и ноћ! Не дај починка осећањима својим, нека
у својој гневној осуди није марио ни за цара око твоје не престаје да плаче! 19 Устани!
ни за свештеника. 7 Господ је одбацио олтар Јадикуј ноћу, на почетку стража јутарњих!
свој, с презиром је одбацио светилиште сво- Као воду срце своје изливај пред лицем Гос-
је. У руке непријатељу предао је зидине ње- подњим! К њему руке своје подижи ради ду-
гових утврђених двора. У дому Господњем ше деце своје, која од глади губе свест на
пустили су свој глас, као на празнични дан. угловима свих улица! 20 Погледај, Господе,
8 Господ је одлучио да претвори у рушевине и види онога кога си овако тешко ударио!
зидине кћери сионске. Растегао је мерно Зар је требало да жене једу плод утробе
уже. Руку своју није одвратио од затирања. своје, децу коју су здраву родиле, и да у Гос-
У тугу је завио бедем и зидине. Заједно су подњем светилишту буду убијени свештеник
пали. 9 Њена су врата у земљу утонула. и пророк? 21 Деца и старци леже на земљи
Преворнице је њене уништио и поломио. по улицама. Девојке моје и младићи моји од
Цар њен и кнезови њени сада су међу на- мача су пали. Убијао си у дан гнева свог.
родима. Закона нема. Ни пророци њени ви- Клао си, самилости ниси имао. 22 Као на
ше не добијају визије од Господа. 10 Ста- празнични дан, сазвао си народ из свих мес-
решине кћери сионске на земљи седе и ћуте, та у којима као странци живе. У дан гнева
главу су прашином посули. Кострет су опаса- Господњег нико није ни побегао ни прежи-
ли. Девојке јерусалимске обориле су главу вео. Децу коју сам здраву родила и одгајила,
све до земље. 11 Очи су ми ишчилеле од непријатељ је мој истребио.
суза. Утроба ми се ускомешала. Јетра ми се
просула на земљу због пропасти кћери на-
рода мог, јер деца и одојчад губе свест по
З Ја сам човек који је видео невољу због
прута гнева његовог. 2 Мене је одвео и по-
трговима градским. 12 Мајкама својим гово- слао да у тами ходам, а не у светлости. 3 И
ре: „Где је жито и вино?” Јер као смртно ра- управо на мене стално, по цео дан, окреће
њени губе свест по трговима градским, док руку своју. 4 Учинио је да увене тело моје и
полако умиру у наручју мајки својих. 13 Шта кожа моја. Поломио је кости моје. 5 Сазидао
да ти наведем као пример? С чиме да те је бедем око мене, окружио ме је отровним
упоредим, кћери јерусалимска? С чиме да те биљем и невољом. 6 Ставио ме је да седим
на мрачним местима као они који су одавно
*2,6 „Шабат” значи „починак, одмор, мировање”. мртви. 7 Оградио ме је зидом каменим да не
Шабат почиње у петак, са заласком сунца, и траје изађем. Ставио је на мене тешке окове. 8 И
до суботе, до заласка сунца. Према библијском кад запомажем и вапим, он не прима молит-
календару Шабат је седми дан у седмици.
549 ПЛАЧ 3,11 - 4,10
ву моју. 9 Препречио је путеве моје каменом међу народима.” 46 Сви непријатељи наши
клесаним. Закрчио је стазе моје. 10 Он ми је отворили су уста на нас. 47 Снашли су нас
као медвед који вреба, као лав у заседи. 11 ужас и јама, опустошење и пропаст. 48 Из
Помео је путеве моје и оставио ме као земљу ока мог потоци суза теку због пропасти кће-
необрађену. Опустошио ме је. 12 Запео је ри народа мог. 49 Око моје сузе лије без
лук свој, и поставио ме као мету за стреле. престанка, и нема му предаха, 50 док Гос-
13 У бубреге ми је забио стреле, синове тула под не погледа и не види с неба. 51 Око мо-
свога. 14 Постао сам предмет подсмеха на- је наноси бол души мојој, због свих кћери
роду противничком, ругају ми се у песмама града мога. 52 Непријатељи ме моји упорно
по цео дан. 15 Наситио ме је горчином, на- као птицу лове, а без разлога. 53 У јами су
појио ме пеленом. 16 Пушта ме да шљунком хтели окончати живот мој, камење су бацали
зубе ломим, тера ме да чучим у пепелу. 17 на мене. 54 Воде су потекле изнад главе мо-
Одбацујеш ме, нема мира души мојој. Забо- је. Рекао сам: „Погинућу!” 55 Призвао сам
равио сам шта је то добро. 18 И говорим: име твоје, о Господе, из јаме најдубље. 56
„Нестало је славе моје и онога чему сам се Ти чујеш глас мој. Не затварај ухо кад молим
надао од Господа.” 19 Сети се невоље моје да ме избавиш, кад вапим за помоћ. 57 При-
и бескућништва мога, пелена и отровног би- ближио си се оног дана кад сам те призвао.
ља! 20 Душа ће се твоја сигурно сетити и Рекао си: „Не бој се!” 58 Ти си, Господе,
према мени се сагнути. 21 На то ћу подсе- прихватио парнице душе моје. Откупио си
ћати срце своје, због тога ћу спремно чека- живот мој. 59 Видео си, Господе, неправду
ти. 22 Због милости Господње нисмо сасвим која ми је учињена. Дај ми праведну пресу-
изгинули, јер милосрђа његовог неће неста- ду! 60 Видео си сву освету њихову, све што
ти. 23 Обнављају се сваког јутра. Верност је против мене смишљају. 61 Чуо си како ме
твоја велика. 24 „Господ је наследство моје” срамоте, Господе, све што против мене
говори душа моја, „зато ћу га спремно чека- смишљају, 62 речи оних који на мене устају
ти.” 25 Добар је Господ према ономе ко се и што против мене шапућу по цео дан. 63
узда у њега, према души која га тражи. 26 Погледај их кад седе и кад устају. О мени
Добро је чекати, тихо чекати, спасење од песме певају. 64 Ти ћеш им, Господе, вра-
Господа. 27 Добро је да човек носи јарам у тити по делима руку њихових. 65 Даћеш им
младости својој. 28 Нека седи осамљен и срце окорело, проклетство твоје биће на
ћути, јер је он бреме ставио на њега. 29 Не- њима. 66 Гонићеш их у гневу своме, и ис-
ка стави уста своја у прашину. Можда има требићеш их под небесима својим, Господе.
наде. 30 Нека окрене образ оном ко га уда-
ра, нека се насити срамоте. 31 Јер Господ не 4 О, како је потамнело сјајно злато, то чис-
одбацује довека. 32 Јер ако је и у тугу за- то злато! Како се просуло свето камење по
вио, он ће се и смиловати због велике ми- угловима свих улица! 2 А драгоцене синове
лости своје. 33 Јер кад наноси невољу сино- Сиона, који су се некад мерили сувим зла-
вима људским или их растужује, не радује се том, сада их сматрају само земљаним ћупо-
томе. 34 Кад се под ногама сатиру сви зат- вима, делом руку грнчаревих! 3 Чак и шака-
вореници земаљски, 35 кад се изврће прав- ли дојке пружају, доје младунце своје. Кћи
да човеку пред лицем Свевишњега, 36 кад народа мог постала је окрутна, попут нојева
се човеку неправда чини у парници његовој у пустињи. 4 Од жеђи се језик одојчету за
- Господ то не одобрава. 37 Ко је заповедио непце лепи. Деца хлеба траже, али нема
нешто и збило се, а да то Господ није запо- никога да им га пружи. 5 Они који су некад
ведио? 38 Из уста Свевишњег не долази ли јели укусна јела умиру од страха по улица-
и зло и добро? 39 Како се жив човек може ма. Они који су одрасли у скерлету сада грле
жалити, како се човек може жалити због гомиле пепела. 6 Казна за преступ кћери на-
греха свога? 40 Испитајмо путеве своје и ис- рода мог већа је од казне за грех Содома,
тражимо их, и вратимо се Господу. 41 По- који је у трену био уништен и коме ниједна
дигнимо срце своје и руке своје к Богу на не- рука није помоћ пружила. 7 Назиреји су ње-
бесима: 42 „Починили смо преступ, и били ни били чистији од снега, бељи од млека. Ру-
смо бунтовни. А ти ниси опростио. 43 Гне- менији од корала, глатки као сафир. 8 Сада
вом си затворио приступ и прогониш нас. изгледају тамније од чађи, не препознају се
Убијао си, самилости ниси имао. 44 Облаци- на улицама. Кожа им се за кости прилепила,
ма си затворио приступ к себи, да не прође као дрво се осушила. 9 Боље су прошли они
молитва. 45 Учинио си од нас отпад и смеће који су побијени мачем него они које је глад
ПЛАЧ 4,11 - 5,22 550
поморила. Јер полако вену због несташице Никога нема да нас ишчупа из руке њихове.
рода с њива, као да су мачем прободени. 10 9 Хлеб свој доносимо излажући душу своју
Жене, некад самилосне, кувале су децу сво- мачу у пустињи. 10 Кожа нам се од глади
ју. Њима су се храниле у време пропасти као пећ зажарила. 11 Обешчастили су жене
кћери народа мога. 11 Господ је искалио на Сиону, девице у градовима Јудиним. 12
срџбу своју, излио је жестоки гнев свој. И Кнезове су за руку обесили. Ни лица стараца
распалио је ватру на Сиону, која прождире нису поштовали. 13 Младићи су жрвње но-
његове темеље. 12 Ни цареви земаљски ни сили, а дечаци су под теретом дрва посрта-
сви који живе на земљи нису веровали да ће ли. 14 Стараца више нема на вратима, мла-
противник и непријатељ ући на врата јеру- дићи не свирају више песме своје. 15 Неста-
салимска. 13 Због греха пророка његових и ло је радости у срцу нашем. Играње се наше
преступа свештеника његових. Усред њега у туговање претворило. 16 Круна је пала с
се проливала крв праведних. 14 Као слепи главе наше. Тешко нама, јер смо згрешили!
лутали су улицама. Окаљали су се крвљу, па 17 Зато срце наше болује. Зато су нам очи
нико није смео дотаћи хаљине њихове. 15 ослабиле, 18 зато што је гора сионска опус-
„Склоните се! Нечисти!”, викали су им. тела, и лисице иду по њој. 19 Ти ћеш, Гос-
„Склоните се! Склоните се! Не дотичите поде, на престолу седети довека. Престо
нас!” Јер су постали бескућници, и лутали су твој из нараштаја у нараштај стоји. 20 Заш-
уоколо. Међу народима се говорило: „Код то да нас заборавиш заувек, да нас оставиш
нас они више не могу боравити. 16 Сам их је на много дана? 21 Господе, доведи нас нат-
Господ расејао. Он их више неће погледати. раг к себи, и ми ћемо се радо вратити. Дај
Не поштују се више ни свештеници, милости нам нове дане попут оних што су некад би-
нема ни према старцима.” 17 Док нас још ли. 22 Али ти си нас заиста одбацио. Много
има, очи су нам ишчилеле узалуд очекујући си се на нас разгневио.
помоћ. Гледајући у даљину очекивали смо
народ који не може спас донети. 18 Вребају
нам кораке па по трговима својим не мо-
жемо ходати. Крај нам се приближио. Навр-
шили су нам се дани, дошао нам је крај. 19
Наши су гониоци били бржи од орлова не-
беских. По горама су нас жестоко гонили, у
пустињи су нас у заседи чекали. 20 Дах но-
здрва наших, помазаник Господњи, зароб-
љен је у великој јами њиховој, онај за кога
смо говорили: „У сени његовој живећемо ме-
ђу народима.” 21 Радуј се и весели се, кћери
едомска, која живиш у земљи Уз. И до тебе
ће чаша доћи. Опићеш се и открити голоти-
њу своју. 22 Довољно си кажњена, кћери
сионска, за кривицу своју. Неће те он опет у
изгнанство одвести. Погледао је на преступ
твој, кћери едомска. Разоткрио је грехе тво-
је.
КЊИГА ЈЕЗДРИНА
Писац: Јездра
Место писања: Јерусалим
Писање завршено: око 460. пре н. е.
Обухвата време: 537 - 467. пре н. е.
Левити, сви којима је Бог подстакао дух, и
1 Прве године Кира, цара Персије, да би се кренули су да поново саграде Господњи дом
испунила Господња реч објављена преко Је- у Јерусалиму. 6 А сви који су били око њих
ремијиних уста, Господ је подстакао дух Ки- помогли су им предметима од сребра, затим
ра, цара Персије, и он је по целом свом цар- златом, другим добрима, стоком и драгоце-
ству усмено и писмено објавио следеће: ностима, поред свега онога што су добро-
2 „Овако каже Кир, цар Персије: ‘Сва зе- вољно приносили.
маљска царства дао ми је Господ, Бог небес- 7 Цар Кир је такође изнео предмете који су
ки, и заповедио ми је да му саградим дом у припадали Господњем дому, а које је Наву-
Јерусалиму у Јуди. 3 Ко год међу вама при- ходоносор однео из Јерусалима и ставио у
пада његовом народу, нека његов Бог буде с дом свог бога. 8 Кир, цар Персије, почео је
њим. Нека иде у Јерусалим у Јуди и нека по- да их износи под надзором Митридата, риз-
ново сагради дом Господа, Израеловог Бога ничара, који их је избројао и дао Сасаваса-
- а он је истинити Бог - дом који је био у Је- ру, Јудином поглавару.
русалиму. 4 Свакога ко је остао у неком мес- 9 Било их је оволико: тридесет златних
ту да у њему борави, нека људи из тог места корпи, хиљаду сребрних корпи, двадесет и
потпомогну сребром, златом, другим добри- девет резервних посуда, 10 тридесет малих
ма и стоком, као и добровољним приносима златних пехара, четристо десет додатних
за дом Божји у Јерусалиму’.” малих сребрних пехара и хиљаду других
5 Тада су устали поглавари Јудиних и Ве- предмета. 11 Златних и сребрних предмета
нијаминових отачких домова, свештеници и укупно је било пет хиљада и четристо. Саса-
ЈЕЗДРА 2,1 - 2,65 576
васар је све то понео кад је изгнанике повео 40 Левита: Исусових и Кадмилових синова,
из Вавилона у Јерусалим. од Одујиних синова, седамдесет и четири.
41 Певача: Асафових синова сто двадесет и
2 Ово су синови оне покрајине, изгнаници осам. 42 Синова вратара: Салумових синова,
који су се вратили из заробљеништва, а које Атирових синова, Талмонових синова, Аку-
је Навуходоносор, цар вавилонски, одвео у вових синова, Атитиних синова и Совајевих
изгнанство у Вавилон, и који су се касније синова, укупно сто тридесет и девет.
вратили у Јерусалим и Јуду, сваки у свој 43 Нетинеја:* Сишиних синова, Асуфиних
град, 2 они који су дошли са Зоровавељом, синова, Таваотових синова, 44 Киросових
Исусом, Немијом, Серајом, Релајом, Мардо- синова, Сијајиних синова, Фадонових сино-
хејем, Вилсаном, Миспаром, Вигвајем, Реу- ва, 45 Леваниних синова, Агавиних синова,
мом и Ваном. Акувових синова, 46 Агавових синова, Сал-
Ово је број људи из израелског народа: 3 мајевих синова, Ананових синова, 47 Гиди-
Фаросових синова две хиљаде сто седамде- лових синова, Гарових синова, Реајиних си-
сет и два; 4 Сефатијиних синова триста се- нова, 48 Ресинових синова, Некодиних сино-
дамдесет и два; 5 Арахових синова седамсто ва, Газамових синова, 49 Узиних синова, Фа-
седамдесет и пет; 6 Фат-Моавових синова, сејиних синова, Висајевих синова, 50 Асени-
од Исусових и Јоавових синова, две хиљаде них синова, Меунимових синова, Нефусимо-
осамсто дванаест; 7 Еламових синова хиља- вих синова; 51 Ваквукових синова, Акуфи-
ду двеста педесет и четири; 8 Затујевих си- них синова, Арурових синова, 52 Васлугових
нова деветсто четрдесет и пет; 9 Захајевих синова, Меидиних синова, Арсиних синова,
синова седамсто шездесет; 10 Ванијевих си- 53 Варкосових синова, Сисариних синова,
нова шесто четрдесет и два; 11 Вивајевих Таминих синова, 54 Несијиних синова, Ати-
синова шесто двадесет и три; 12 Азгадових финих синова.
синова хиљаду двеста двадесет и два; 13 55 Синова Соломонових слугу: Сотајевих
Адоникамових синова шесто шездесет и синова, Соферетових синова, Ферудиних си-
шест; 14 Вигвајевих синова две хиљаде пе- нова. 56 Јалиних синова, Дарконових сино-
десет и шест; 15 Адинових синова четристо ва, Гидилових синова, 57 Сефатијиних сино-
педесет и четири; 16 Атирових синова, од ва, Атилових синова, Фохерет-Севајимових
Језекије, деведесет и осам; 17 Висајевих си- синова, Амијевих синова.
нова триста двадесет и три; 18 Јориних си- 58 Свих Нетинеја и синова Соломонових
нова сто дванаест; 19 Асумових синова две- слугу било је триста деведесет и два. 59 Ово
ста двадесет и три; 20 Гиварових синова де- су они који су пошли из Тел-Мелаха, Тел-
ведесет и пет; 21 људи из Витлејема сто Арисе, Херува, Адона и Имира, а нису могли
двадесет и три; 22 људи из Нетофата пе- да кажу из ког су отачког дома и које је њи-
десет и шест; 23 људи из Анатота сто два- хово порекло, да ли су од Израела: 60 Дела-
десет и осам; 24 људи из Азмавета четрде- јини синови, Товијини синови, Некодини си-
сет и два; 25 људи из Киријат-Јарима Хе- нови, њих шесто педесет и два. 61 Од свеш-
фире и Вирота седамсто четрдесет и три; 26 теничких синова: Авајини синови, Акосови
људи из Раме и Гаве шесто двадесет и један; синови, синови Варзелаја који је узео за же-
27 људи из Михмаса сто двадесет и два; 28 ну једну од кћери Варзелаја из Галада, па је
људи из Ветиља и Гаја двеста двадесет и био прозван њиховим именом. 62 Они су
три: 29 људи из Невона педесет и два; 30 тражили свој родословни попис да би дока-
људи из Магвиса сто педесет и шест; 31 зали своје порекло, али га нису нашли и зато
синова другог Елама хиљаду двеста педесет су били искључени из свештеничке службе
и четири; 32 Харимових синова триста два- као да су онечишћени. 63 Тирсата* им је за-
десет; 33 људи из Лода, Адида и Онона се- бранио да једу од најсветијих ствари све док
дамсто двадесет и пет; 34 људи из Јерихона не ступи у службу свештеник с Уримом и Ту-
триста четрдесет и пет; 35 Сенајиних синова мимом.*
три хиљаде шесто три-десет. 64 У целом збору укупно је било четрдесет
36 Свештеника: Медајиних синова из Ису- две хиљаде триста и шездесет особа, 65 не
совог дома деветсто седамдесет и три; 37 рачунајући њихове робове и робиње, којих
Имирових синова хиљаду педесет и два; 38
Пасхорових синова хиљаду двеста четрдесет *2,43 Нетинеји су служили Левитима и свештени-
и седам; 39 Харимових синова хиљаду се- цима у Храму. 2,63 Тирсата је персијска титула
намесника покрајине. 2,63 Урим и Тумим су били
дамнаест.
предмети који су се користили да би се сазнало
Божје мишљење о нечему.
577 ЈЕЗДРА 2,66 - 4,7
је било седам хиљада триста тридесет и се- са свима другима који су се из заробљениш-
дам. Било је и двеста певача и певачица. 66 тва вратили у Јерусалим. Левите од дваде-
Имали су седамсто тридесет и шест коња, сет година навише поставили су да надгле-
двеста четрдесет и пет мазги, 67 четристо дају радове на Господњем дому. 9 И Исус са
тридесет и пет камила и шест хиљада седам- својим синовима и својом браћом и Кадмило
сто и двадесет магараца. са својим синовима, Јудини синови, устали
68 Када су дошли до Господњег дома, који су као један да надгледају оне што су ради-
је у Јерусалиму, неки од поглавара отачких ли на дому Божјем, а исто тако и Инададови
домова добровољно су прилагали за дом синови и њихови синови и њихова браћа,
Божји, да би био подигнут на свом месту. 69 Левити.
У ризницу за изградњу дали су према својим 10 Када су градитељи положили темељ за
могућностима шездесет и једну хиљаду Господњи храм, устали су свештеници у
драхми* злата, пет хиљада мина* сребра и службеној одећи, с трубама, и Левити, Аса-
сто свештеничких хаљина. 70 Свештеници, фови синови, с чинелама, да хвале Господа
Левити и неки из народа, певачи, вратари и онако како је одредио Давид, цар Израела.
Нетинеји настанили су се у својим градови- 11 Почели су наизменично да певају хвале-
ма. Сви Израелци су се настанили у својим ћи Господа и захваљујући му: „Он је добар,
градовима. вечна је љубав његова према Израелу.” А
цео народ је гласно клицао хвалећи Госпо-
3 Када је дошао седми месец, синови Изра- да, јер је био положен темељ Господњег до-
елови већ су били у својим градовима. На- ма. 12 Многи свештеници и Левити и погла-
род се окупио као један у Јерусалиму. 2 Тада вари отачких домова, старешине које су ви-
је устао Исус, Јоседеков син, са својом бра- деле претходни дом, гласно су плакали док
ћом свештеницима, и Зоровавељ, Салатилов се пред њиховим очима полагао темељ овог
син, са својом браћом, па су почели да граде дома, док су многи други из свег гласа кли-
олтар Израеловом Богу да на њему приносе цали од радости. 13 Тако народ није могао
жртве паљенице, као што је записано у за- да разликује радосно клицање од плача, јер
кону Мојсија, Божјег човека. је народ гласно клицао и вика се чула на-
3 Они су подигли олтар на његовом месту, далеко.
јер су били у страху од других народа, и по-
чели су да на њему приносе жртве паљени- 4 Када су Јудини и Венијаминови против-
це Господу, јутарње и вечерње жртве паље- ници чули да повратници из изгнанства гра-
нице. 4 Прославили су Празник сеница, као де храм Господу, Израеловом Богу, 2 одмах
што је записано, и сваки дан су приносили су приступили Зоровавељу и поглаварима
одређени број жртава паљеница, као што је отачких домова и рекли им: „И ми желимо да
било прописано за сваки дан. 5 Затим су градимо с вама, јер као и ви тражимо вашег
приносили редовне жртве паљенице, жртве Бога и њему приносимо жртве од времена
за младине и за све празнике посвећене Гос- Есар-Адона, цара Асирије, који нас је довео
поду као и за све оне који су спремно доно- овамо.” 3 Али Зоровавељ, Исус и остали пог-
сили добровољни принос Господу. 6 Од пр- лавари отачких домова у Израелу одговори-
вог дана седмог месеца почели су да при- ше им: „Није на вама да с нама градите дом
носе жртве паљенице Господу, али темељ нашем Богу, него ћемо ми сами градити дом
Господњег храма још није био положен. 7 Господу, Израеловом Богу, како нам је запо-
Клесарима и другим мајсторима давали су ведио Кир, цар Персије.”
новац, а Сидонцима и Тирцима храну, пиће 4 Тада је народ који је био у земљи почео
и уље да довезу кедрово дрво с Ливана мо- да обесхрабрује Јудин народ и да одвраћа
рем до Јопе, као што је дозволио персијски њихово срце од изградње. 5 И унајмљивали
цар Кир. су саветнике да осујете њихове намере све
8 Друге године после њиховог доласка на време док је владао Кир, цар Персије, па све
место дома Божјег у Јерусалиму, другог ме- док није завладао Дарије, цар Персије. 6 За
сеца, радове су започели Зоровавељ, Сала- време владавине Асвира, на почетку његове
тилов син, и Исус, Јоседеков син, с осталом владавине, написали су тужбу против ста-
својом браћом свештеницима и Левитима и новника Јуде и Јерусалима. 7 У данима Ар-
таксеркса, Вислам, Митридат, Тавеило и ос-
*2,69 Сматра се да је драхма једнака златном тали њихови другови писали су персијском
персијском дарику који је тежио 8,4 грама. 2,69 цару Артаксерксу. Писмо је било преведено
Мина је тежила 570 грама. Види додатак на крају
књиге.
ЈЕЗДРА 4,8 - 5,14 578
на арамејски језик и написано арамејским писарем Симсајем и њиховим друговима,
писмом. они су брзо отишли у Јерусалим код Јудејаца
8 Реум, главни управитељ у царству, и и оружаном силом их приморали да обуставе
Симсај, писар, написали су цару Артаксерксу рад. 24 Тада је престао рад на Божјем дому
следеће писмо против Јерусалима: 9 „Реум, у Јерусалиму, и тако је било све до друге го-
главни управитељ у царству, и Симсај, пи- дине владања Дарија, цара Персије.
сар, и остали њихови другови, судије, нижи
намесници с оне стране реке, писари, људи 5 Агеј, пророк, и Захарија, Идов унук, про-
из Ореха, Вавилонци, становници Сузе, то рок, пророковали су Јудејцима који су били
јест Еламци, 10 и остали народи које је ве- у Јуди и у Јерусалиму, у име Израеловог Бо-
лики и славни Асенафар изгнао и населио по га, који је био с њима. 2 У то време су Зоро-
градовима Самарије, и остали с оне стране вавељ, Салатилов син, и Исус, Јоседеков
реке...” Дакле, 11 ово је препис писма које син, устали и почели поново да граде Божји
су послали: дом у Јерусалиму. С њима су били Божји
„Цару Артаксерксу, твоје слуге, људи с оне пророци који су им помагали. 3 У то време
стране реке: Сада, дакле, 12 нека цар зна да су Татнај, намесник с оне стране реке, Се-
су Јудејци, који су од тебе стигли овамо до тар-Воснај и њихови другови дошли код њих
нас, дошли у Јерусалим. Они граде бунтов- и рекли им овако: „Ко вам је наредио да гра-
нички и зли град, обнављају зидине и по- дите овај дом и постављате ове греде?” 4
прављају темеље. 13 Нека цар зна да ако Затим су им рекли: „Како се зову људи који
овај град буде поново саграђен и његове зи- граде ову грађевину?” 5 Али је на јудејским
дине довршене, они више неће плаћати ни старешинама било око њиховог Бога, тако
порез ни данак ни путарину, па ће то зна- да их нису прекинули у радовима док извеш-
чити губитак за царске ризнице. 14 Пошто тај није отишао до Дарија и док се није вра-
од двора примамо плату, није долично да тило службено писмо о томе.
гледамо како се цару наноси срамота и зато 6 Ово је препис писма које су Татнај, на-
шаљемо ово писмо и јављамо цару 15 да се месник с оне стране реке, Сетар-Воснај и
истражи у дневницима твојих предака. У њихови другови, нижи намесници с оне
дневницима ћеш наћи и утврдићеш да је стране реке, послали цару Дарију. 7 Посла-
овај град бунтовнички град, да доноси губи- ли су му извештај у ком је писало:
так царевима и покрајинама и да су се у ње- „Цару Дарију: У свему ти желим мир! 8 Не-
му од давних дана дизале буне. Зато је овај ка зна цар да смо отишли у покрајину Јуду у
град и био разорен. 16 Зато ми јављамо ца- дом великог Бога. Тај дом се гради од дова-
ру да ако овај град буде поново саграђен и љаног* камења, а у зидове се постављају
његове зидине довршене, онда више нећеш греде. Ти радови се марљиво обављају и на-
имати свој део с оне стране реке.” предују у њиховим рукама. 9 Тада смо упи-
17 Цар је послао одговор Реуму, главном тали тамошње старешине, рекавши им: ‘Ко
управитељу у царству, и Симсају, писару, и вам је наредио да градите овај дом и пос-
осталим њиховим друговима који су живели тављате ове греде?’ 10 Питали смо их и за
у Самарији као и осталима с оне стране ре- њихова имена да бисмо ти јавили, и записа-
ке: „Мир вама! Ево, 18 службено писмо које ли смо имена људи који су им на челу.
сте нам послали разговетно је прочитано 11 Они су нам овако одговорили: ‘Ми смо
преда мном. 19 Зато сам издао наредбу да слуге Бога небеса и земље, и градимо овај
се та ствар истражи, и утврђено је да је тај дом који је још пре много година био сагра-
град од давних дана устајао против царева и ђен, који је саградио и довршио велики цар
да су у њему избијале побуне и устанци. 20 Израела. 12 Али зато што су наши очеви
Јерусалимом су царовали моћни цареви и разгневили Бога небеског, он их је предао у
владали су над свим што је било с оне стра- руке Навуходоносору, вавилонском цару,
не реке, плаћао им се порез, данак и пута- Халдејцу, и он је разорио овај дом и народ
рина. 21 Зато сада издајте наредбу да ти изгнао у Вавилон. 13 Али, прве године Кира,
људи обуставе посао, да не би поново сагра- вавилонског цара, цар Кир је издао наредбу
дили град док ја не издам наредбу. 22 Па- да се поново изгради Божји дом. 14 Цар Кир
зите да у извршавању тога не буде пропус- је изнео из храма у Вавилону златне и сре-
та, да цареви не би имали још већи губитак брне посуде Божјег дома које је Навуходоно-
и штету.”
23 Када је препис службеног писма цара
*5,8 Радило се о крупном камењу које је било
Артаксеркса био прочитан пред Реумом и
претешко за ношење.
579 ЈЕЗДРА 5,15 - 7,6
сор био узео из храма у Јерусалиму и донео танио своје име обори сваког цара и сваки
их у храм у Вавилону, и дао их човеку који народ који пружи своју руку да прекрши ову
се звао Сасавасар, кога је поставио за на- наредбу и разори дом Божји у Јерусалиму.
месника. 15 И рекао му је: ‘Узми ове посуде, Ја, Дарије, издајем ову наредбу. Нека се од-
па иди и остави их у храму у Јерусалиму, и мах изврши!”
нека се Божји дом поново сагради на свом 13 Тада су Татнај, намесник с оне стране
месту. 16 Кад је дошао тај Сасавасар, поло- Реке, Сетар-Воснај и њихови другови одмах
жио је темеље Божјег дома у Јерусалиму. Од учинили онако како је заповедио цар Дари-
тада па до данас поново се гради, али још је. 14 Јудејске старешине су градиле и нап-
није завршен.’ редовале охрабрене пророковањем Агеја,
17 А сада, ако је цару по вољи, нека се у пророка, и Захарије, Идовог унука. И завр-
царевој ризници у Вавилону истражи да ли шили су изградњу по наредби Израеловог
је заиста цар Кир издао наредбу да се поно- Бога и по наредби Кира, Дарија и Артаксер-
во изгради Божји дом у Јерусалиму, па нека кса, цара Персије. 15 Завршили су овај дом
нам цар пошаље своју одлуку о томе.” трећег дана месеца адара, а то је било шес-
те године владања цара Дарија.
6 Тада је цар Дарије издао наредбу да се 16 Синови Израелови, свештеници, Левити
спроведе истрага у архиви ризнице у Вави- и остали повратници из изгнанства радосно
лону. 2 У Екбатани, утврђеном граду у пок- су одржали свечаност поводом посвећења
рајини Медији, нађен је свитак у ком је била Божјег дома. 17 На свечаности поводом пос-
записана ова одлука: већења Божјег дома принели су сто јунаца,
3 „Прве године цара Кира издао је цар Кир двеста овнова, четристо јагањаца и као жрт-
наредбу за Божји дом у Јерусалиму: Нека се ву за грех за цео Израел дванаест јараца,
тај дом поново изгради као место где ће се према броју Израелових племена. 18 Поста-
приносити жртве. Нека му се утврде темељи, вили су свештенике по њиховим групама и
и нека буде висок шездесет лаката и широк Левите по њиховим редовима да служе Богу
шездесет лаката. 4 Нека има три реда до- у Јерусалиму, како је прописано у Мојсијевој
ваљаног камења и један ред греда. Трошак књизи.
нека сноси царев двор. 5 Исто тако, нека се 19 Повратници из изгнанства прославили
врате златне и сребрне посуде из Божјег до- су Пасху четрнаестог дана првог месеца. 20
ма које је Навуходоносор узео из храма у Је- Свештеници и Левити су се очистили као је-
русалиму и донео у Вавилон, и нека се одне- дан и сви су били чисти. Затим су заклали
су у храм у Јерусалиму и нека буду стављене пасхалну жртву за све повратнике из изгнан-
у Божји дом.” ства, за своју браћу свештенике и за себе.
6 „Сада, Татнају, намесниче с оне стране 21 Тада су синови Израелови који су се вра-
реке, Сетар-Воснају и ви, њихови другови, тили из изгнанства јели са свима онима који
нижи намесници с оне стране реке, држите су се одвојили од нечистоће народа те зем-
се подаље од тог места! 7 Пустите нека се ље и придружили им се да траже Господа,
ради на дому Божјем. Нека јудејски намес- Израеловог Бога. 22 Седам дана су радосно
ник и јудејске старешине поново изграде славили Празник бесквасних хлебова, јер их
дом Божји на његовом месту. 8 Ево, издајем је Господ развеселио и обратио к њима срце
наредбу како да поступате с тим јудејским цара Асирије да ојача њихове руке у радо-
старешинама да би се поново изградио дом вима на дому Господа, Израеловог Бога.
Божји. Нека се тим људима без одлагања и
непрекидно подмирују трошкови из царске 7 После тих догађаја, за време владања
ризнице за порезе с оне стране реке. 9 Нека персијског цара Артаксеркса, Јездра,* син
им се сваки дан даје шта год треба - јунци, Сераје, сина Азарије, сина Хелкије, 2 сина
овнови и јагањци за жртве паљенице Богу Салума, сина Садока, сина Ахитова, 3 сина
небеском, пшеница, со, вино и уље - као што Амарије, сина Азарије, сина Мерајота, 4 сина
кажу свештеници у Јерусалиму, 10 како би Зераје, сина Озија, сина Вукија, 5 сина Ави-
могли да приносе жртве које су угодне Богу сује, сина Финеса, сина Елеазара, сина Аро-
небеском и да се моле за живот цара и ње- на, свештеничког поглавара, 6 тај Јездра је
гових синова. 11 Осим тога, издајем наредбу отишао из Вавилона. Он је био вешт препи-
да се сваком ко прекрши ову одредбу извади сивач Мојсијевог закона, који је дао Господ,
греда из његове куће па нека на њу буде Израелов Бог, и цар му је дао све што је тра-
обешен, а од његове куће нека се направи
сметлиште. 12 Нека Бог који је тамо нас- *7,1 „Јездра” значи „помоћ”.
ЈЕЗДРА 7,7 - 8,14 580
жио, јер је рука Господа, његовог Бога, била бати уља, а соли неограничено. 23 Нека се
над њим. све што нареди Бог небески изврши у свој
7 Неки од Израелових синова, од свеште- ревности за дом Бога небеског, да не би до-
ника, Левита, певача, вратара и Нетинеја шао гнев на цареву земљу и на његове сино-
отишли су у Јерусалим седме године цара ве. 24 Још вам се даје на знање и то да се
Артаксеркса. 8 А Јездра је дошао у Јеруса- ниједном свештенику, Левиту, музичару,
лим петог месеца, седме године тог цара. 9 вратару, Нетинеју* ни ономе ко ради на до-
Први дан првог месеца одредио је за пола- му Божјем не сме наметнути порез, данак ни
зак из Вавилона, а првог дана петог месеца путарина.
стигао је у Јерусалим, јер је добра рука ње- 25 А ти, Јездра, по мудрости свог Бога која
говог Бога била над њим. 10 Јездра је при- ти је дата, постави познаваоце закона и су-
премио своје срце да истражује Господњи дије да суде целом народу с оне стране реке,
закон, да поступа по њему и да у Израелу свима који знају законе твог Бога. А ко их не
поучава прописима и правди. зна, ви га поучите. 26 Ко се не буде држао
11 Ово је препис писма које је цар Артак- закона твог Бога и царевог закона нека се
серкс дао свештенику Јездри, преписивачу, над њим одмах изврши пресуда, било тако
који је преписивао заповести и прописе које што ће бити погубљен, прогнан, новчано
је Господ дао Израелу: кажњен или бачен у затвор.”
12 „Артаксеркс, цар над царевима, свеште- 27 Нека је благословљен Господ, Бог на-
нику Јездри, преписивачу закона Бога не- ших праочева, који је све то ставио цару у
беског: Мир теби! Ево, 13 издао сам наред- срце, како би се украсио Господњи дом у Је-
бу: Ко год у мом царству од израелског на- русалиму! 28 А према мени је показао ми-
рода и његових свештеника и Левита жели лост тако да сам стекао наклоност цара и
да пође с тобом у Јерусалим, нека иде. 14 његових саветника и свих моћних царевих
Јер су цар и његових седам саветника наре- кнезова. И ја сам добио снагу, јер је рука
дили да се испита како стоје ствари у вези са Господа, мог Бога, била нада мном па сам
Јудом и Јерусалимом, у складу са законом окупио Израелове поглаваре да пођу са
твог Бога, што ти је у руци, 15 и да се одне- мном.
се сребро и злато које су цар и његови са-
ветници добровољно дали Израеловом Богу, 8 Ово су поглавари отачких домова и ово је
који пребива у Јерусалиму, 16 и све сребро родословни запис оних који су пошли са
и злато које ћеш прикупити у целој вавилон- мном из Вавилона за време владавине цара
ској покрајини заједно с поклоном народа и Артаксеркса: 2 од Финесових синова Гирсам;
свештеника који добровољно дају за дом од Итамарових синова Данило; од Давидо-
свог Бога у Јерусалиму. 17 Тим новцем од- вих синова Хатус; 3 од Сеханијиних синова и
мах купи јунце, овнове, јагањце и приносе од Фаросових синова Захарија, и с њим сто
од жита и жртве леванице, и принеси их на педесет уписаних мушкараца; 4 од Фат-Моа-
олтару дома вашег Бога у Јерусалиму. вових синова Елиоинај, Зерајин син, и с њим
18 Са сребром и златом што преостане ти двеста мушкараца; 5 од Затујевих синова
и твоја браћа учините онако како сматрате Сеханија, Јазилов син, и с њим триста муш-
да је добро, по вољи свог Бога учините. 19 караца; 6 од Адинових синова Евед, Јоната-
Све посуде што си добио за службу у дому нов син, и с њим педесет мушкараца; 7 од
свог Бога остави пред Богом у Јерусалиму. Еламових синова Јесаја, Аталијин син, и с
20 И све што још треба за дом твог Бога, а њим седамдесет мушкараца; 8 од Сефати-
што треба да набавиш, подмири из цареве јиних синова Зевадија, Михаилов син, и с
ризнице. њим осамдесет мушкараца; 9 од Јоавових
21 Ја, цар Артаксеркс, издао сам наредбу синова Авдија, Јехилов син, и с њим двеста
свим ризничарима с оне стране реке: Све осамнаест мушкараца; 10 од Ванијевих си-
што свештеник Јездра, преписивач закона нова Селомит, Јосифијин син, и с њим сто
Бога небеског, затражи од вас, дајте му без шездесет мушкараца; 11 од Вивајевих сино-
одлагања, 22 и до сто таланата* сребра, сто ва Захарија, Вивајев син, и с њим двадесет и
кора* пшенице, сто бати* младог вина, сто осам мушкараца; 12 од Азгадових синова Јо-
анан, Акатанов син, и с њим сто десет муш-
караца; 13 последњи од Адоникамових си-
*7,22 Талант је тежио 34,2 килограма; Кор износи нова, поименце: Елифелет, Јеило и Семаја, и
220 литара; Бат износи 22 литре. Види додатак на
крају књиге. 7,24 Нетинеји су служили Левитима и
с њима шездесет мушкараца; 14 и од Вигва-
свештеницима у Храму.
581 ЈЕЗДРА 8,15 - 9,7
јевих синова Гутај и Завуд, и с њима седам- вајте док све не измерите пред свештенич-
десет мушкараца. ким и левитским поглаварима и пред кнезо-
15 Окупио сам их на реци која тече према вима Израелових очева у Јерусалиму, у тр-
Ави. Тамо смо били улогорени три дана да пезаријама Господњег дома.” 30 Тако су
бих могао да прегледам народ и свештенике, свештеници и Левити примили измерено
али нисам нашао никога од Левита. 16 Зато сребро, злато и посуде да би их однели у Је-
сам послао по поглаваре Елијезера, Арила, русалим, у дом нашег Бога.
Семају, Елнатана, Јарива, Елнатана, Натана, 31 Дванаестог дана првог месеца кренули
Захарију и Месулама и по учитеље Јојарива смо од реке Аве на пут у Јерусалим, а рука
и Елнатана. 17 Дао сам им заповест за Ида, нашег Бога била је над нама и он нас је
који је поглавар у месту Касифији, и ставио избављао од руку непријатеља и од заседа
сам у њихова уста речи које ће рећи Иду и на путу. 32 Тако смо стигли у Јерусалим и
браћи његовој Нетинејима у месту Касифији, тамо смо остали три дана. 33 Четвртог дана
да нам доведу слуге за дом нашег Бога. 18 смо измерили сребро, злато и посуде у дому
Пошто је добра рука нашег Бога била над нашег Бога на руке Меримоту, сину свеш-
нама, довели су нам мудрог човека од Мали- теника Урије, с којим је био Елеазар, Фине-
јевих синова, Левијевог унука, Израеловог сов син, а с њима су били и Левити Јозавад,
сина, наиме Серевију и његове синове и ње- Исусов син, и Ноадија, Винујев син. 34 Кад
гову браћу, њих осамнаест, 19 и Асавију а с је све било избројано и измерено, била је
њим и Јесаја од Мераријевих синова, његову записана тежина свега. 35 Они који су дош-
браћу и њихове синове, њих двадесет. 20 ли из заробљеништва, повратници из из-
Од Нетинеја, које су Давид и кнезови дали у гнанства, принели су жртве паљенице Изра-
службу Левитима, двеста двадесет Нетинеја, еловом Богу: дванаест јунаца за цео Израел,
који су били поименце одређени. деведесет и шест овнова, седамдесет и се-
21 Затим сам тамо, на реци Ави, огласио дам мушких јагањаца, дванаест јараца као
пост да бисмо се понизили пред нашим Бо- жртву за грех - све то као жртву паљеницу
гом и да бисмо од њега тражили да нам по- Господу.
каже прави пут за нас, за нашу децу и за све 36 Затим смо цареве заповести предали
наше благо. 22 Било ме је срамота да тра- царевим намесницима с оне стране реке, и
жим од цара војску и коњанике да нас путем они су подупирали народ и дом Божји.
штите од непријатеља, јер смо рекли цару:
„Рука је нашег Бога над свима који га траже, 9 Кад се све то завршило, пришли су ми
на њихово добро, а његова снага и његов кнезови и рекли: „Израелски народ, свеште-
гнев против свих оних који га напуштају.” 23 ници и Левити нису се одвојили од других
Зато смо постили и молили се свом Богу за народа и њихових гадости, то јест од Хана-
то, и он је услишио нашу усрдну молитву. наца, Хетеја, Ферезеја, Јевусеја, Амонаца,
24 Тада сам од свештеничких поглавара Моаваца, Египћана и Амореја. 2 Јер су за се-
издвојио дванаесторицу: Серевију, Асавију и бе и за своје синове узимали њихове кћери,
с њима десеторицу њихове браће. 25 Изме- и тако су се они, свети род, помешали с дру-
рио сам им сребро, злато и посуде, прилог за гим народима, а рука кнезова и управитеља
дом нашег Бога који су приложили цар, ње- предњачила је у тој неверности.”
гови саветници, његови кнезови и сви Изра- 3 Кад сам то чуо, раздерао сам своју ха-
елци који су се тамо нашли. 26 Измерио сам љину и свој огртач, почео да чупам косу и
им на руке шесто педесет таланата* сребра, браду. И тако сам седео дубоко потресен. 4
сто сребрних посуда у вредности од два та- Сви који су се бојали онога што је Израелов
ланта, сто таланата злата, 27 двадесет ма- Бог рекао о неверности оних који су се вра-
лих златних пехара у вредности од хиљаду тили из изгнанства, окупили су се око мене
дарика* и два предмета од доброг блиставо- док сам седео тако дубоко потресен све до
црвеног бакра, скупоценог као злато. вечерњег приноса од жита.
28 Тада сам им рекао: „Ви сте пред Госпо- 5 У време вечерњег приноса од жита, ус-
дом свети и ови предмети су свети, и ово тао сам од свог понижења и раздеране ха-
сребро и злато су добровољни принос Гос- љине и огртача пао на колена и раширио
поду, Богу ваших праочева. 29 Добро то чу- руке према Господу, свом Богу. 6 Тада сам
рекао: „Боже мој! Стидим се и срамота ме је
да подигнем лице к теби, Боже мој! Јер су се
*8,26 Талант је тежио 34,2 килограма. 8,27 преступи наши намножили преко главе наше
Персијски златник који је тежио 8,4 грама. Види
додатак на крају књиге.
и кривица је наша допрла до неба. 7 Од
ЈЕЗДРА 9,8 - 10,18 582
времена наших праочева па до данас сно- који се боје заповести, тако да се поступи по
симо велику кривицу, и због својих преступа закону. 4 Устани, јер је то твоја дужност, а
смо ми, наши цареви и наши свештеници би- ми ћемо бити уз тебе. Буди јак и крени на
ли предати у руке царевима околних земаља посао!”
под мач, у заробљеништво, као плен и на 5 Тада је Јездра устао и заклео свештенич-
срамоту, као што је то и данас. 8 А сад нам ке поглаваре, Левите и све Израелце да учи-
ти, Господе, Боже наш, указујеш милост и не како је било речено. И они су се заклели.
оставио си нам преживеле и дао да будемо 6 Јездра је устао испред дома Божјег и оти-
на сигурном у твом светом месту, да би по- шао у трпезарију Јоанана, Елијасивовог си-
дарио сјај нашим очима, Боже наш, и дао на. Премда је тамо ушао, није јео хлеб нити
нам мало живота у нашем ропству. 9 Јер ми је пио воду, јер је туговао због неверности
смо слуге, али нас у ропству нашем ниси ос- оних који су се вратили из изгнанства.
тавио, Боже наш, него нам дајеш милост, па 7 Тада су по свој Јудиној земљи и по Јеру-
смо стекли наклоност пред персијским царе- салиму прогласили да се сви повратници из
вима, и дајеш нам живот да бисмо теби, на- изгнанства окупе у Јерусалиму. 8 Према од-
шем Богу, подигли дом и обновили његове луци кнезова и старешина, ко год не дође у
рушевине, и штитиш нас каменим зидом у року од три дана све имање његово биће за-
Јуди и у Јерусалиму. плењено и он ће бити одвојен од збора оних
10 Шта сада да кажемо, Боже наш, после који су се вратили из изгнанства. 9 Тако су
овога што се десило? Јер смо оставили твоје се сви људи из Јудиног и Венијаминовог пле-
заповести 11 које си дао преко слугу својих мена у року од три дана окупили у Јеруса-
пророка, говорећи: ‘Земља у коју идете да је лиму, наиме деветог месеца, двадесетог да-
заузмете нечиста је земља због нечистоће на тог месеца. Цео народ је седео на отво-
народа који су у њој, због њихових гадости реном пред домом Божјим, дрхтећи због све-
којима су је напунили од једног до другога га што се догодило и због кише.
краја у својој нечистоћи. 12 Зато не дајте 10 На крају је свештеник Јездра устао и
своје кћери њиховим синовима, нити њихове рекао им: „Ви сте поступали неверно узима-
кћери узимајте за своје синове. Немојте ни- јући себи жене туђинке, и тако сте умножи-
када тражити њихов мир ни њихово благос- ли Израелову кривицу. 11 Али сада признај-
тање, да бисте постали јаки и јели што је те грех Господу, Богу својих праочева, и из-
добро у тој земљи и заузели је за своје си- вршите његову вољу и одвојте се од других
нове довека.’ 13 После свега што је дошло народа и од жена туђинки.” 12 Тада је цео
на нас због наших злих дела и наше велике збор гласно одговорио: „Учинићемо тачно
кривице - јер си ти, Боже наш, умањио те- онако како си нам рекао. 13 Али народа има
жину нашег преступа и дао си нам ове пре- много, а сада је време киша и не може се
живеле - 14 зар ћемо опет кршити твоје за- стајати напољу. Осим тога, тај посао се не
повести и склапати бракове с народима који може завршити за дан или два, јер смо мно-
чине такве гадости? Зар се ти не би разгне- го сагрешили. 14 Зато те сада молимо да на-
вио на нас тако да нико не би остао нити ши кнезови заступају цео збор, и нека сви из
преживео? 15 Господе, Боже Израелов, ти наших градова који су себи узели жене ту-
си праведан, јер смо остали и преживели, ђинке дођу у одређено време и с њима ста-
као што се данас види. Ево, ми смо пред то- решине и судије из сваког града, све док не
бом са својом кривицом, премда се с таквом одвратимо од себе жестоки гнев нашег Бога
кривицом не може стајати пред тобом.” који смо овим изазвали.”
15 Међутим, Јонатан, Асаилов син, и Јази-
10 Кад се Јездра помолио и признао гре- ја, Текујев син, били су против тога, а поду-
хе, плачући и лежећи пред домом Божјим, пирали су их Левити Месулам и Саветај. 16
окупило се око њега веома велико мноштво Али повратници из изгнанства учинили су
Израелаца, мушкараца, жена и деце, и на- како је било речено. Свештеник Јездра и по-
род је горко плакао. 2 Тада је Сеханија, Је- главари отачких домова по домовима својих
хилов син од Еламових синова, рекао Јез- очева, сви поименце, одвојили су се и првог
дри: „Ми смо били неверни нашем Богу узи- дана десетог месеца сели су да све испитају.
мајући себи жене туђинке из других народа. 17 До првог дана првог месеца завршили су
Али још има наде за Израел. 3 Склопимо са- са свима који су себи узели жене туђинке.
да савез с нашим Богом: обећајмо да ћемо 18 Међу онима који су узели жене туђинке
отпустити све те жене и децу коју су родиле, било је и неких свештеничких синова: од си-
као што је одредио Господ, наш Бог, и они нова Исуса, Јоседековог сина, и његове бра-
583 ЈЕЗДРА 10,19 - НЕМИЈА 2,1
ће: Масија, Елијезер, Јарив и Годолија. 19 Завај и Атлај; 29 од Ванијевих синова: Ме-
Али они су пружили руку и тако обећали да сулам, Малух, Адаја, Јасув, Сеал и Јеремот;
ће отпустити своје жене и да ће зато што су 30 од Фат-Моавових синова: Адна, Хелал,
криви принети овна из стада за своју криви- Венаја, Масија, Матанија, Веселеило, Винуј
цу. и Манасија; 31 од Харимових синова: Елије-
20 Од Имирових синова: Ананије и Зевади- зер, Јесија, Малхија, Семаја, Симеон, 32 Ве-
ја; 21 од Харимових синова: Масија, Илија, нијамин, Малух и Семарија; 33 од Асумових
Семаја, Јехило и Озија; 22 од Пасхорових синова: Матенај, Матата, Завад, Елифелет,
синова: Елиоинај, Масија, Исмаило, Натана- Јеремај, Манасија и Симеј; 34 од Ванијевих
ило, Јозавад и Елеаса. 23 Од Левита: Јоза- синова: Мадаја, Амрам, Уило, 35 Венаја, Ве-
вад, Симеј, Келаја (то јест Келита), Петаја, дија, Хелуј, 36 Ванија, Меримот, Елијасив,
Јуда и Елијезер; 24 од певача Елијасив; од 37 Матанија, Матенај и Јасив; 38 од Вину-
вратара: Салум, Телем и Урије. јевих синова: Симеј, 39 Селемија, Натан,
25 Од Израела, од Фаросових синова: Ра- Адаја, 40 Махнадевај, Сасај, Сарај, 41 Аза-
мија, Јизија, Малхија, Мијамин, Елеазар, реило, Селемија, Семарија, 42 Салум, Ама-
Мапхија и Венаја; 26 од Еламових синова: рија и Јосиф; 43 од Невонових синова: Је-
Матанија, Захарија, Јехило, Авдије, Јеремот ило, Мататија, Завад, Зевина, Јадав, Јоило и
и Илија; 27 од Затујевих синова: Елиоинај, Венаја. 44 Сви су они узели себи жене ту-
Елијасив, Матанија, Јеремот, Завад и Азиза; ђинке, али су отпустили и те жене и њихове
28 од Вивајевих синова: Јоанан, Ананија, синове.
КЊИГА НЕМИЈИНА
Писац: Немија
Место писања: Јерусалим
Писање завршено: након 443. пре н. е.
Обухвата време: 456 - 443. пре н. е.
је слуге, признајући грехе синова Израело-
1 Речи Немије,* Ахалијиног сина. Догодило вих којима смо ти згрешили. Згрешили смо и
се то месеца кислева, двадесете године, кад ја и дом оца мога. 7 Да, чинили смо зло пред
сам био у тврђави Сусан. 2 Дошао је Ана- тобом и нисмо извршавали заповести, нити
није, један од моје браће, и с њим још неки смо се држали прописа и закона које си дао
људи из Јуде. Питао сам их за Јудејце који су Мојсију, свом слузи.
се спасли, за остатак који се вратио из за- 8 Молим те, сети се речи коју си заповедио
робљеништва и за Јерусалим. 3 Они су ми Мојсију, своме слузи, рекавши: ‘Ако будете
одговорили: „Остатак који се вратио из за- поступали неверно, ја ћу вас расејати међу
робљеништва тамо у покрајини налази се у народе. 9 Али, ако се вратите мени и почне-
врло тешком стању и срамоти. Јерусалимске те да се држите мојих заповести и поступате
зидине су срушене, а врата су му ватром по њима, чак и ако неки од вас буду расеја-
спаљена.” ни до накрај неба, ја ћу вас оданде сакупити
4 Кад сам чуо те речи, сео сам и данима и одвешћу вас на место које сам изабрао да
плакао и туговао, постио и молио се Богу не- у њему пребива моје име.’* 10 Они су твоје
беском. 5 И рекао сам: „О, Господе, Боже не- слуге и твој народ, који си откупио својом
бески, Боже велики, ти који уливаш страх, великом силом и својом снажном руком. 11
који се држиш савеза и показујеш милост Господе, молим те да твоје ухо пази на мо-
онима који те воле и који се држе твојих за- литву твог слуге и на молитву твојих слугу
повести. 6 Молим те, нека твоје ухо буде који се од свег срца боје твог имена. Молим
пажљиво и твоје очи отворене да чујеш мо- те, помози данас свом слузи да успе и да на-
литву свога слуге коју ти данас упућујем це- ђе милост пред овим човеком.”
ли дан и целу ноћ за синове Израелове, тво- Ја сам тада био царев пехарник.
*1,1 „Немија” значи „Господ теши; Господ је 2 Догодило се то месеца нисана, двадесете
утеха”. 1,8-10 Види: 5. Мојсијева 30,1-5. године цара Артаксеркса. Вино је било пред
НЕМИЈА 2,2 - 3,10 584
њим, и ја сам као и обично узео вино и дао зад и ушао на врата према долини, и тако
га цару. Никада раније пред њим нисам био сам се вратио.
тужан. 2 Зато ми је цар рекао: „Зашто ти је 16 Управитељи нису знали куда сам ишао
лице тужно кад ниси болестан? Мора да је и шта сам радио, јер до тада још ништа ни-
нека туга у срцу.” Тада сам се много упла- сам рекао ни Јудејцима, ни свештеницима,
шио. ни великашима, ни управитељима, ни оста-
3 Затим сам рекао цару: „Нека је цар жив лима који су обављали тај посао. 17 На кра-
довека! Како да ми лице не буде тужно кад ју сам им рекао: „Видите да смо у тешком
је град у ком су гробови мојих праочева стању. Јерусалим је опустошен, а врата су
опустошен, и кад су му врата ватром спаље- му ватром спаљена. Хајде да обновимо јеру-
на?” 4 Цар ми је на то рекао: „Шта онда же- салимске зидине, како више не бисмо били
лиш?” А ја сам се одмах помолио Богу небес- изложени руглу.” 18 Испричао сам им како је
ком. 5 Онда сам рекао цару: „Ако је цару по добра рука мог Бога била нада мном, а пре-
вољи и ако сам ти добар слуга, пошаљи ме у нео сам им и речи које ми је цар рекао. Они
Јуду, у град где су гробови мојих праочева, су тада рекли: „Устанимо и градимо зидине.”
да га обновим.” 6 Цар ме је пред царицом, И тако су ојачали своје руке за добро дело.
својом женом, која је седела поред њега, 19 А кад су то чули Санавалат Ороњанин,
упитао: „Колико ће трајати твоје путовање и слуга Товија Амонац и Гисем Арапин, почели
кад ћеш се вратити?” Кад сам му рекао кад су да нам се ругају и да с презиром гледају
ћу се вратити, цару је то било по вољи и он на нас, говорећи: „Шта то радите? Зар се то
ме је пустио да идем. против цара буните?” 20 Ја сам им одгово-
7 Још сам цару рекао: „Ако је цару по во- рио: „Бог небески даће нам да успемо, а ми,
љи, нека ми се дају писма за намеснике с његове слуге, устаћемо и градићемо зидине.
оне стране реке* да ме пусте да прођем, док Али ви немате ни удела, ни права, ни споме-
не стигнем у Јуду, 8 а и писмо за Асафа, на у Јерусалиму.”
чувара цареве шуме, да ми да стабла за гра-
ђу да направим врата на тврђави уз храм, за 3 Тада је устао првосвештеник Елијасив и
градске зидине и кућу у којој ћу живети.” И његова браћа, свештеници, и почели су да
цар ми их је дао, јер је добра рука мог Бога граде Овчија врата. Посветили су их и пос-
била нада мном. тавили им крила, посветили су део зида све
9 Тако сам дошао к намесницима с оне до куле Меје и до Ананилове куле. 2 До њих
стране реке и дао им царева писма. Цар је са су градили људи из Јерихона, а до њих је
мном послао још и војне заповеднике и ко- градио Захур, син Имријев.
њанике. 10 Кад су Санавалат Ороњанин и 3 Рибља врата су градили Асенајини сино-
слуга Товија Амонац чули за то, било им је ви. Поставили су дрвени оквир, а затим кри-
много криво што је дошао неко да се побри- ла, браве и преворнице. 4 До њих је на по-
не за добро синова Израелових. правкама радио Меримот, син Урије, Акосо-
11 На крају сам стигао у Јерусалим и остао вог сина, до њих је радио Месулам, син Ва-
тамо три дана. 12 Затим сам устао ноћу, ја и рахије, Месизавеиловог сина, а до њих је ра-
неколико људи са мном, али никоме нисам дио Садок, Ванин син. 5 До њих су радили
рекао шта ми је мој Бог ставио у срце да учи- Текојани, али угледни људи међу њима нису
ним за Јерусалим. Имао сам само животињу савили врат да служе својим господарима.
на којој сам јахао. 13 И изашао сам ноћу на 6 Врата старог града поправљао је Јојада,
врата према долини и упутио се према Изво- Фасејин син, и Месулам, Весодијин син. Они
ру велике змије* и онда ка вратима према су поставили дрвене стубове, а затим њихо-
сметлишту, и све то време прегледао сам ва крила, браве и преворнице. 7 До њих су
зидине Јерусалима које су биле срушене и радили Мелатија Гаваоњанин и Јадон Меро-
његова врата која су била ватром спаљена. ноћанин, људи из Гаваона и Миспе, који су
14 Ишао сам и до Изворских врата и до Ца- били под влашћу намесника с оне стране ре-
ревог језера, али тамо није било места да ке. 8 До њих је радио Озило, Арахијин син,
прође животиња на којој сам јахао. 15 Али један од златара, а до њега је радио Ана-
сам наставио да се ноћу пењем уз долину и нија, један од оних који су правили мирисна
да прегледам зидине; затим сам кренуо на- уља. Они су поплочали Јерусалим све до
Широког зида. 9 До њих је радио Рефаја,
*2,7 То јест Еуфрата. 2,13 Неки сматрају да је у Оров син, кнез половине јерусалимске об-
питању извор Ен-Рогил који се спомиње у 1. ласти. 10 До њих је радио Једаја, Арумафов
Царевима 1,9.
585 НЕМИЈА 3,11 - 4,8
син, пред својом кућом, а до њега је радио рени део од Азаријине куће до Потпорног
Хатус, Асавнијин син. стуба па све до угла.
11 Други део који је био измерен, укључу- 25 За њим је Фалал, Узајев син, радио нас-
јући и Кулу за печење хлебова, поправљали прам Потпорног стуба и горње куле изнад
су Малхија, Харимов син, и Асув, Фат-Моа- царског двора, а што се налази уз Стражар-
вов син. 12 До њих је радио Салум, Лоисов ско двориште. За њим је био Федаја, Фаро-
син, кнез половине јерусалимске области, он сов син.
и његове кћери. 26 Нетинеји* који су живели на Офелу ра-
13 Врата према долини поправљали су дили су све до места наспрам Водених врата
Анун и становници Заноје. Они су их изгра- на истоку и до истурене куле.
дили, а онда поставили њихова крила, браве 27 За њима су Текојани поправљали још
и преворнице. Поред тога, изградили су и један измерени део наспрам велике истуре-
хиљаду лаката* зида све до врата према не куле, све до офелског зида.
сметлишту. 14 Та врата према сметлишту 28 Изнад Коњских врата радили су свеште-
поправљао је Малхија, Рихавов син, кнез об- ници, сваки пред својом кућом.
ласти Вет-Акерема. Он их је изградио и пос- 29 За њима је радио Садок, Имиров син,
тавио њихова крила, браве и преворнице. пред својом кућом. А за њим је радио Се-
15 Изворска врата поправљао је Салум, маја, Сеханијин син, чувар Источних врата.
Холозин син, кнез области Миспе. Он их је 30 За њим су Ананија, Селемијин син, и
изградио, наткрио и поставио њихова крила, Анун, Салафов шести син, поправљали још
браве и преворнице. Поред тога, изградио је један измерени део. За њим је радио Месу-
и зид код језерца Сале* уз царев врт до сте- лам, Варахијин син, испред своје велике со-
пеница којима се силази из Давидовог града. бе.
16 За њим је поправљао Немија, Азвуков 31 За њим је Малхија, који је припадао
син, кнез половине области Вет-Сура, све до удружењу златара, радио све до куће Нети-
места наспрам Давидових гробница и до неја и трговаца, наспрам Надгледничких
вештачког језера и Куће јунака. врата, и до горње собе на углу.
17 За њим су радили Левити: најпре Реум, 32 А између горње собе на углу и Овчијих
Ванијев син, а до њега је за своју област врата радили су златари и трговци.
радио Асавија, кнез половине области Кеи-
ле. 18 За њим су радила њихова браћа, Ва- 4 Када је Санавалат чуо да обнављамо зи-
вај, Инададов син, кнез половине области дине, разгневио се и много се наљутио, па је
Кеиле. почео да се руга Јудејцима. 2 Тада је пред
19 А до њега је Есер, Исусов син, кнез Мис- својом браћом и пред самаријском војском
пе, поправљао други измерени део наспрам рекао: „Шта то раде ти јадни Јудејци? Хоће
успона којим се иде до оружнице код Пот- ли се на себе ослањати? Хоће ли приносити
порног стуба. жртве? Хоће ли све за један дан завршити?
20 За њим је Варух, Завајев син, марљиво Хоће ли из гомиле праха повратити у живот
радио и поправљао још један измерени део, камење спаљено?”
од Потпорног стуба до улаза у кућу прво- 3 До њега је стајао Товија Амонац који је
свештеника Елијасива. рекао: „Само нека граде! Да се лисица зале-
21 За њим је Меримот, син Урије, Акосовог ти срушила би њихове камене зидине.”
сина, поправљао следећи измерени део, од 4 Чуј, Боже наш, како смо презрени и об-
улаза у Елијасивову кућу до краја Елијасиво- рати њихово ругање на њихову главу и нека
ве куће. постану заробљеници у туђој земљи! 5 Не-
22 За њим су радили свештеници, људи из мој покрити преступ њихов и грех њихов не-
Јорданске долине. 23 За њима су радили Ве- мој избрисати пред собом, јер вређају оне
нијамин и Асув, пред својим кућама. За њи- који граде.
ма је радио Азарија, син Масије, Ананијиног 6 Тако смо наставили да градимо зидине, и
сина, поред своје куће. 24 За њим је Винуј, оне су биле завршене до пола. Народ је и
Инададов син, поправљао још један изме- даље имао вољу за рад.
7 Кад су Санавалат, Товија, Арапи, Амонци
и становници Азота чули да обнова јеруса-
*3,13 Око 445 метара. Види додатак на крају лимских зидина напредује и да се поправ-
књиге. 3,15 „Сала” значи „канал”. То је језерце љају урушени делови зидина, веома су се
које воду добија из канала. 3,26 Нетинеји су слу- разгневили. 8 Сви су заједно сковали заверу
жили Левитима и свештеницима у храму.
НЕМИЈА 4,9 - 5,15 586
да дођу и боре се против Јерусалима и да ме
узнемиравају. 9 Али ми смо се молили свом 5 Међу мушкарцима и женама подигла се
Богу и због њих смо постављали стражу и велика вика против њихове јудејске браће.
дању и ноћу. 2 Једни су говорили: „Своје синове и своје
10 Они из Јуде су говорили: „Снага издаје кћери дајемо у залог да бисмо добили жито
оне који носе терет, а рушевина има много. да једемо и останемо живи.” 3 Други су го-
Не можемо даље да градимо зидине.” ворили: „Своје њиве, винограде и куће даје-
11 Поред тога, наши непријатељи су гово- мо у залог да бисмо добили жито у време
рили: „Неће ни знати ни видети док не дође- глади.” 4 Други су опет говорили: „Заложили
мо међу њих, па ћемо их побити и прекинути смо своје њиве и винограде да бисмо тим
им посао.” новцем платили цару данак. 5 А наше тело
12 Кад год би долазили Јудејци који су је као и тело наше браће, наши синови су
живели близу наших непријатеља, по десет као и њихови синови, али ми своје синове и
пута би нам говорили: „Непријатељи ће до- кћери морамо да дајемо у робље, а неке на-
ћи из свих места у којима ми живимо, а у ко- ше кћери већ су робиње. Руке су наше не-
ја ћете се ви вратити.” моћне, јер наше њиве и наши виногради
13 Зато сам поставио људе на најнижа припадају другима.”
места иза зидина, на отворена места, по по- 6 Веома сам се наљутио кад сам чуо њи-
родицама њиховим с мачевима, копљима и хову вику и њихове речи. 7 Тада сам у свом
луковима. 14 Кад сам видео да су се упла- срцу размислио и прекорио великаше и уп-
шили, одмах сам устао и рекао великашима, равитеље: „Ви узимате зеленашку камату,
управитељима и осталом народу: „Не бојте сваки од свог брата.”
их се. Мислите на Господа, великог Бога који Затим сам због њих сазвао велики скуп. 8
улива страх, и борите се за своју браћу, за Рекао сам им: „Ми смо учинили све што смо
своје синове и кћери, за своје жене и своје могли да бисмо откупили своју јудејску бра-
домове.” ћу која су била продата другим народима, па
15 Кад су наши непријатељи чули да смо зар ћете ви сада да продајете своју браћу,
упозорени и да је Бог осујетио њихову наме- па да их ми опет откупљујемо?” На то су ућу-
ру, тада смо се сви вратили зидинама, сваки тали и нису знали шта да кажу. 9 Ја сам нас-
на свој посао. 16 Тако је од тог дана поло- тавио: „Није добро то што радите. Зар не би
вина мојих момака радила, а половина др- требало да ходите у страху од нашег Бога,
жала копља, штитове, лукове и оклопе, док да нам се не би ругали народи, наши непри-
су кнезови стајали иза целог Јудиног дома. јатељи? 10 И ја и браћа моја и слуге моје
17 Они који су градили зидине и они који су дајемо им новац и жито у зајам. Али, молим
носили терете једном су руком радили, а вас, немојмо више да позајмљујемо уз кама-
другом су држали копље. 18 Сви који су гра- ту. 11 Молим вас, вратите им још данас њи-
дили имали су мач припасан уз бок и тако су хове њиве, винограде, маслињаке и куће, и
градили, а онај који је дувао у рог стајао је стоти део од новца, жита, младог вина и уља
уз мене. што узимате од њих као камату.”
19 Ја сам рекао великашима, управитељи- 12 Они су одговорили: „Вратићемо им и
ма и осталом народу: „Радови су велики и нећемо од њих ништа тражити. Учинићемо
обимни, а ми смо се раширили по зидинама, тачно тако како си рекао.” Тада сам позвао
далеко један од другог. 20 С ког места чу- свештенике и заклео их да учине по тој ре-
јете звук рога, тамо се окупите око нас. Бог чи. 13 Затим сам истресао скутове своје оде-
наш бориће се за нас.” ће и рекао: „Овако нека Бог истресе из ње-
21 Док смо ми радили, друга половина је гове куће, и иметка који је стекао, сваког чо-
држала копља од ране зоре па док се нису века који се не буде држао ове речи. Тако
појавиле звезде. 22 Тада сам још рекао на- нека буде истресен и нека остане без ичега.”
роду: „Нека сваки са својим слугом ноћи у Тада је цео збор рекао: „Нека буде тако!”
Јерусалиму, ноћу нека стражаре, а дању не- Онда су кренули да хвале Господа и народ је
ка раде.” 23 А ја и моја браћа, моје слуге и поступио по тој речи.
стражари који су ме пратили нисмо скидали 14 Осим тога, од дана кад сам постављен
своју одећу, и сваки је држао своје копље у за намесника у Јудиној земљи, од двадесете
десној руци. до тридесет и друге године цара Артаксер-
кса, то јест дванаест година, ни ја ни моја
браћа нисмо јели хлеб на који намесник има
право. 15 Пређашњи намесници, моји прет-
587 НЕМИЈА 5,16 - 7,7
ходници, стављали су тежак терет на народ што сам ја? Како би неко као ја могао да уђе
и сваког дана су узимали од њега четрдесет у храм и да остане жив? Нећу ући!” 12 Зато
сикала сребра за хлеб и вино. Поред тога, сам истражио ствар, и видео сам да га није
њихове слуге су тлачиле народ. Али ја нисам послао Бог, него да је објавио ово пророчан-
тако поступао јер сам имао страх од Бога. ство против мене јер су га Товија и Санава-
16 Такође сам помагао и у радовима око лат унајмили. 13 Унајмили су га зато да бих
ових зидина, и све су моје слуге тамо зајед- се ја уплашио и да бих тако поступио и згре-
но радиле, а ни једне њиве нисмо стекли. 17 шио, па би им то послужило да ме доведу на
За мојим столом било је сто педесет Јудејаца зао глас како би ме ружили.
и управитеља, поред оних што су долазили 14 Сети се, Боже мој, Товије и Санавалата
из околних народа. 18 Сваког дана за мене по овим њиховим делима, а и пророчице Но-
се припремало једно говече, шест одабраних адије и осталих пророка који су непрестано
оваца и птице које су се спремале за мене, а покушавали да ме уплаше.
сваких десет дана доносило се много разно- 15 Тако су зидине биле завршене двадесет
врсног вина. Уз то нисам тражио хлеб на ко- и петога дана месеца елула, за педесет и
ји намесник има право, јер је тешка служба два дана.
била на овом народу. 19 Сети ме се, Боже 16 Кад су то чули сви наши непријатељи и
мој, по добру због свега што сам учинио за кад су то видели сви народи око нас, много
овај народ. су се обесхрабрили, и схватили су да је наш
Бог учинио то дело. 17 Тих дана Јудини ве-
6 Када су Санавалат, Товија, Гисем Арапин ликаши написали су многа писма Товији, а
и остали наши непријатељи чули да сам об- Товијина писма стизала су њима. 18 Јер су
новио зидине и да ни на једном месту нису многи у Јуди били заклетвом везани с њим,
остале урушене (иако до тог времена још ни- јер је он био зет Сеханије, Араховог сина, а
сам био поставио крила на градским врати- његов син Јоанан узео је кћер Месулама,
ма), 2 Санавалат и Гисем одмах су ми посла- Варахијиног сина. 19 Преда мном су стално
ли поруку у којој је стајало: „Хајде да се на- говорили добро о њему, а моје речи су стал-
ђемо у неком од села у долини код Онона.” но преносили њему. Товија је слао писма да
Али они су смишљали како да ми учине зло. ме уплаши.
3 Зато сам послао гласнике и поручио им: „У
великом сам послу и не могу да дођем. По- 7 Када су зидине биле обновљене, одмах
сао би стао кад бих га оставио и дошао к сам наместио врата. Затим су били постав-
вама.” 4 Тако су ми четири пута слали исту љени вратари, певачи и Левити. 2 Заповед-
поруку, а ја сам им одговарао истим речима. ништво над Јерусалимом поверио сам Ана-
5 На крају ми је Санавалат по пети пут по- нију, мом брату, и Ананији, кнезу тврђаве,
слао свог слугу са истом поруком, с отворе- јер је он био поуздан човек и бојао се Бога
ним писмом у руци. 6 У њему је писало: „Чу- више од многих других. 3 Рекао сам им: „Је-
је се међу народима, а и Гисем то потврђује, русалимска врата не смеју да се отварају док
да ти и Јудејци спремате побуну. Зато и гра- сунце не огреје. И док вратари тамо стоје,
диш зидине. А говори се и да ћеш им ти бити нека затворе врата и закључају их. Нека ста-
цар. 7 Чак си и пророке поставио да у Јеру- новници Јерусалима стражаре, сваки на
салиму шире глас о теби и да говоре: ‘Јуда свом месту и сваки пред својом кућом.” 4
има цара!’ Сада ће за све то сазнати и цар. Град је био простран и велик, али у њему је
Зато дођи сада да се посаветујемо.” живело мало људи и куће још нису биле са-
8 Али ја сам му послао овај одговор: „Није грађене.
тако како ти кажеш, него ти у свом срцу то 5 Мој Бог дао ми је у срце да сакупим ве-
измишљаш.” 9 Јер су сви они покушавали да ликаше, управитеље и народ да се упишу у
нас заплаше, говорећи: „Клонуће им руке од родословне књиге. Тада сам нашао родо-
посла па га неће довршити.” А сада, молим словну књигу оних који су се раније вратили,
те, ојачај моје руке. и нашао сам да у њој пише:
10 Отишао сам у кућу Семаје, сина Делаје, 6 Ово су синови оне покрајине, изгнаници
Метавеиловог сина, који се тамо затворио. који су се вратили из заробљеништва, а које
Он је рекао: „Нађимо се у дому Божјем, уну- је Навуходоносор, цар вавилонски, одвео у
тар храма, и затворимо врата храма, јер ће изгнанство, и који су се касније вратили у
доћи да те убију. Ноћу ће доћи да те убију.” Јерусалим и Јуду, сваки у свој град, 7 они
11 А ја сам рекао: „Зар да бежи човек као који су дошли са Зоровавељом, Исусом, Не-
НЕМИЈА 7,8 - 7,71 588
мијом, Азаријом, Рамијом, Наманијем, Мар- 48 Леваниних синова, Агавиних синова, Сал-
дохејем, Вилсаном, Мисперетом, Вигвајем, мајевих синова, 49 Ананових синова, Гиди-
Неумом и Ваном. Ово је број људи из изра- лових синова, Гарових синова, 50 Реајиних
елског народа: 8 Фаросових синова две хи- синова, Ресинових синова, Некодиних сино-
љаде сто седамдесет и два; 9 Сефатијиних ва, 51 Газамових синова, Узиних синова, Фа-
синова триста седамдесет и два; 10 Арахо- сејиних синова, 52 Висајевих синова, Меуни-
вих синова шесто педесет и два; 11 Фат-Мо- мових синова, Нефусесимових синова, 53
авових синова, од Исусових и Јоавових си- Ваквукових синова, Акуфиних синова, Ару-
нова, две хиљаде осамсто осамнаест; 12 рових синова, 54 Васлитових синова, Меиди-
Еламових синова хиљаду двеста педесет и них синова, Арсиних синова. 55 Варкосових
четири; 13 Затујевих синова осамсто четр- синова, Сисариних синова, Таминих синова,
десет и пет; 14 Захајевих синова седамсто 56 Несијиних синова, Атифиних синова.
шездесет; 15 Винујевих синова шесто четр- 57 Синова Соломонових слугу: Сотајевих
десет и осам; 16 Вивајевих синова шесто синова, Соферетових синова, Феридиних си-
двадесет и осам; 17 Азгадових синова две нова, 58 Јалиних синова, Дарконових сино-
хиљаде триста двадесет и два; 18 Адоника- ва, Гидилових синова, 59 Сефатијиних сино-
мових синова шесто шездесет и седам; 19 ва, Атилових синова, Фохерет-Севајимових
Вигвајевих синова две хиљаде шездесет и синова. Амонових синова, 60 Свих Нетинеја
седам; 20 Адинових синова шесто педесет и и синова Соломонових слугу било је триста
пет; 21 Атирових синова, од Језекије, деве- деведесет и два.
десет и осам; 22 Асумових синова триста 61 Ово су они који су пошли из Тел-Ме-
двадесет и осам; 23 Висајевих синова триста лаха, Тел-Арисе, Херува, Адона и Имира, а
двадесет и четири; 24 Арифових синова сто нису могли да кажу из ког су отачког дома и
дванаест; 25 Гаваонових синова деведесет и које је њихово порекло, да ли су од Израела:
пет; 26 људи из Витлејема и Нетофата сто 62 Делајини синови, Товијини синови, Не-
осамдесет и осам; 27 људи из Анатота сто кодини синови, њих шесто четрдесет и два.
двадесет и осам; 28 људи из Вет-Азмавета 63 Од свештеника: Авајини синови, Акосови
четрдесет и два; 29 људи из Киријат-Јари- синови и синови Варзелаја који је узео за
ма, Хефире и Вирота седамсто четрдесет и жену једну од кћери Варзелаја из Галада, па
три; 30 људи из Раме и Гаве шесто двадесет је био прозван њиховим именом. 64 Они су
и један; 31 људи из Михмаса сто двадесет и тражили свој родословни попис да би до-
два; 32 људи из Ветиља и Гаја сто двадесет казали своје порекло, али га нису нашли и
и три; 33 људи из другог Невона педесет и зато су били искључени из свештеничке
два; 34 синова другог Елама хиљаду двеста службе као да су онечишћени. 65 Тирсата
педесет и четири; 35 Харимових синова им је рекао да не једу од најсветијих ствари
триста двадесет; 36 људи из Јерихона трис- све док не ступи у службу свештеник с Ури-
та четрдесет и пет; 37 људи из Лода, Адида мом и Тумимом.*
и Онона седамсто двадесет и један; 38 Се- 66 У целом збору укупно је било четрдесет
најиних синова три хиљаде деветсто триде- две хиљаде триста и шездесет особа, 67 не
сет. рачунајући њихове робове и робиње, којих
39 Свештеника: Једајиних синова из Ису- је било седам хиљада триста тридесет и
совог дома деветсто седамдесет и три; 40 седам. Било је и двеста четрдесет и пет пе-
Имирових синова хиљаду педесет и два; 41 вача и певачица. 68 Имали су седамсто три-
Пасхорових синова хиљаду двеста четрдесет десет и шест коња, двеста четрдесет и пет
и седам; 42 Харимових синова хиљаду се- мазги, 69 четристо тридесет и пет камила и
дамнаест. шест хиљада седамсто и двадесет магараца.
43 Левита: Исусових и Кадмилових синова, 70 Неки од поглавара отачких домова при-
од Одавијиних синова, седамдесет и четири. ложили су за посао. И сам Тирсата је дао у
44 Певача: Асафових синова сто четрдесет и ризницу хиљаду драхми злата, педесет чи-
осам. 45 Вратара: Салумових синова, Атиро- нија и петсто тридесет свештеничких хаљи-
вих синова, Талмонових синова, Акувових на. 71 Неки од поглавара отачких домова
синова, Атитиних синова и Совајевих синова дали су у ризницу за радове двадесет хиља-
сто тридесет и осам. да драхми* злата и две хиљаде и двеста ми-
46 Нетинеја: Сишиних синова, Асуфиних
синова, Таваотових синова, 47 Киросових *7,65 Урим и Тумим су били предмети који су се
синова, Сијиних синова, Фадонових синова, користили да би се сазнало Божје мишљење о
нечему.
589 НЕМИЈА 7,72 - 9,5
на* сребра. 72 Остали народ дао је двадесет ништа није припремљено, јер је овај дан
хиљада драхми злата, две хиљаде мина свет нашем Господу. Не будите жалосни, јер
сребра и шездесет и седам свештеничких ха- је радост Господња ваша тврђава.” 11 Леви-
љина. ти су утишавали цео народ, говорећи: „Уми-
73 Свештеници, Левити, вратари, певачи, рите се, јер је овај дан свет. Не будите жа-
неки из народа, Нетинеји и сви Израелци лосни.” 12 Цео народ је отишао да једе и
настанили су се у својим градовима. Кад је пије и да шаље храну и да се веома радује,
дошао седми месец, синови Израелови били јер су разумели речи које су им биле објав-
су у својим градовима. љене.
13 Другог дана су се поглавари отачких
8 Цео народ се сакупио сложно као један домова свег народа, свештеници и Левити
на тргу који је пред Воденим вратима. Рекли сакупили око преписивача Јездре да би ра-
су преписивачу Јездри да донесе књигу Мој- зумели речи закона. 14 И нашли су да је у
сијевог закона који је Господ дао Израелу. 2 закону записано да је Господ преко Мојсија
Свештеник Јездра је првог дана седмог ме- заповедио да синови Израелови живе у ко-
сеца донео закон пред збор, пред мушкарце, либама за време празника седмог месеца,
жене и све који су могли да разумеју оно 15 и да објаве и огласе по свим градовима
што су чули. 3 Читао је наглас из њега на својим по Јерусалиму: „Идите у брда и доне-
тргу који је пред Воденим вратима од свану- сите маслинове гране, гране уљаног дрвећа,
ћа до поднева, пред мушкарцима, женама и миртине гране, палмине гране и гране лис-
другима који су могли да разумеју. Цео на- натог дрвећа да направите колибе, као што
род је пажљиво слушао читање књиге зако- је записано.
на. 4 Преписивач Јездра је стајао на дрве- 16 Народ је отишао и донео грање и на-
ном постољу, које су направили за ту прили- правио себи колибе, сваки на своме крову и
ку. До њега су с десне стране стајали Мата- у свом дворишту и у двориштима дома Бож-
тија, Сема, Анаја, Урија, Хелкија и Масија, а јег и на тргу код Водених врата и на тргу код
с леве стране Федаја, Мисаило, Малхија, Јефремових врата. 17 Тако је цео збор оних
Асум, Асвадана, Захарија и Месулам. који су се вратили из заробљеништва напра-
5 Јездра је отворио књигу на очиглед це- вио колибе и живели су у колибама. Синови
лог народа, јер је стајао изнад целог народа, Израелови нису тако радили још од времена
а кад ју је отворио, цео народ је устао. 6 Исуса, Навиновог сина, све до тог дана, и ве-
Тада је Јездра благословио Господа, Бога сеље је било веома велико. 18 Сваки дан се
истинитог и великог, а цео народ је подигао наглас читала књига закона Божјег, од првог
руке и одговорио: „Амин! Амин!”* Затим су до последњег дана. Седам дана су славили
се поклонили и пали ничице пред Господом, празник, а осмог дана је био свечани збор,
лицем до земље. 7 А Левити Исус, Ваније, као што је било прописано.
Серевија, Јамин, Акув, Саветај, Одија, Маси-
ја, Келита, Азарија, Јозавад, Анан и Фелаја 9 Двадесет четвртог дана тог месеца саку-
објашњавали су закон народу, а народ је пили су се Израелови синови постећи у кос-
стајао. 8 Они су читали наглас из књиге, из трети и посути прашином. 2 Израелов род се
закона Божјег, тумачећи га и разлажући ње- одвојио од свих туђинаца. Приступили су и
гов смисао. Тако су објашњавали прочитано. признавали своје грехе и преступе својих
9 Затим су Немија, то јест тирсата,* и очева. 3 Затим су стајали на свом месту и
свештеник Јездра, преписивач, и Левити ко- три сата наглас читали из књиге закона Гос-
ји су поучавали народ рекли целом народу: пода, свог Бога, а онда су три сата призна-
„Овај дан је свет Господу, вашем Богу. Не вали грехе и клањали се Господу, свом Богу.
тугујте и не плачите.” Јер је цео народ пла- 4 Тада су се Исус, Ваније, Кадмило, Сева-
као слушајући речи закона. 10 Он им је још нија, Вуније, Серевија, Ваније и Хананије по-
рекао: „Идите, једите сочна јела и пијте пели на место подигнуто за Левите и гласно
слатко пиће и шаљите храну онима за које завапили Господу, свом Богу. 5 Левити Исус,
Кадмило, Ваније, Асавнија, Серевија, Одија,
Севанија и Петаја рекли су овако: „Устаните,
*8,6 Хебрејска реч „амин” значи „тако је”, „нека
буде тако”. 8,9 Тирсата је персијска титула намес- благосиљајте Господа, свог Бога, одувек и
ника покрајине. 7,71 Сматра се да је драхма заувек. Нека је благословљено твоје славно
једнака златном персијском дарику који је тежио име које је узвишено изнад сваког благосло-
8,4 грама. Мина је тежила 570 грама. Види додатак ва и сваке хвале.
на крају књиге.
НЕМИЈА 9,6 - 9,32 590
6 Ти си једини, Господе. Ти си створио не- недостајало. Одећа им се није похабала и
беса, небо над небесима, и сву војску њихо- ноге им нису отицале.
ву, земљу и све што је на њој, мора и све 22 Дао си им царства и народе и разделио
што је у њима, и ти све то одржаваш у жи- си их по крајевима, тако да су заузели земљу
воту и војска небеска клања ти се. 7 Ти си Сиона, есевонског цара, и земљу Ога, васан-
Господе истинити Бог, који си изабрао Ав- ског цара. 23 Синове њихове умножио си
рама и извео га из Ура Халдејског и дао му као звезде на небу. Затим си их довео у зем-
име Аврâм. 8 И видео си да је његово срце љу за коју си обећао њиховим праочевима
верно пред тобом, и зато си с њим склопио да ће ући у њу и заузети је. 24 Синови њи-
савез да ћеш му дати земљу Хананаца, Хете- хови ушли су и заузели земљу, а ти си поко-
ја, Амореја, Ферезеја, Јевусеја и Гергесеја, рио пред њима становнике те земље, Ханан-
да ћеш је дати његовом потомству. И испу- це, и дао си их њима у руке, као и њихове
нио си своје речи, јер си праведан. цареве и народе те земље, да раде с њима
9 Видео си невољу наших очева у Египту и шта год хоће. 25 Освојили су утврђене гра-
чуо си њихову вику код Црвеног мора. 10 И дове и плодну земљу, и заузели су куће пуне
учинио си знакове и чуда над фараоном и сваког добра, ископане бунаре, винограде,
над свим његовим слугама и над целим на- маслињаке и многе воћке, и јели су, насити-
родом његове земље, јер си знао да су дрско ли се, угојили се и уживали у твојој великој
поступали с њима. И стекао си себи име как- доброти.
во данас имаш. 11 Пред њима си раздвојио 26 Али постали су непослушни и побунили
море, тако да су прешли посред мора по су- се против тебе, окренули су леђа твом зако-
вом, а оне који су их гонили бацио си у ду- ну и убијали твоје пророке, који су их опоми-
бине као камен у силне воде. 12 Стубом од њали да би их вратили к теби, и делима су
облака водио си их дању, а стубом од ватре својим показивали велики презир. 27 Зато
ноћу, осветљавајући им пут којим је требало си их давао у руке њиховим противницима
да иду. 13 Сишао си на гору Синај и с неба који су им задавали невоље. А када су били
си говорио с њима, и дао си им праведне на- у невољи вапили су к теби и ти си их чуо с
редбе и закон истине, добре прописе и запо- небеса и у свом великом милосрђу давао си
вести. 14 И обзнанио си им свој свети Шабат им спаситеље, који су их избављали из руку
и дао си им заповести, прописе и закон пре- њихових противника.
ко свог слуге Мојсија. 15 Кад су били глад- 28 Али чим би наступио мир, опет су чини-
ни, дао си им хлеб с неба, а кад су били жед- ли што је зло пред тобом и ти си их препуш-
ни, дао си им воду из стене, и рекао си им да тао у руке њиховим непријатељима који су
иду и да заузму земљу за коју си се подиг- их газили. Тада би се обраћали и призивали
нутом руком заклео да ћеш им је дати. те у помоћ, а ти си их чуо с небеса и у свом
16 Али они, наши праочеви, дрско су пос- великом милосрђу много пута си их избав-
тупали и постали су непокорни и нису слу- љао. 29 Премда си их опомињао да би их
шали твоје заповести. 17 Нису хтели да слу- вратио свом закону, они су дрско поступали
шају, нити су се више сећали чудесних дела и нису слушали твоје заповести и огрешили
која си на њима учинио, него су постали не- су се о твоје законе који живот значе ономе
покорни и себи су поставили вођу да се вра- ко их се држи. Тврдоглаво су окретали леђа,
те у ропство у Египат. Али ти си Бог који је били су непокорни и нису слушали. 30 А ти
спреман да опрости, милостив и милосрдан, си много година био стрпљив с њима, опо-
спор на гнев и пун доброте, и ниси их ос- мињао си их својим духом преко својих
тавио. 18 И кад су себи начинили ливено те- пророка, али они нису слушали. На крају си
ле и рекли: ‘Ово је твој Бог који те је извео их предао у руке другим народима. 31 Али у
из Египта’, и кад су својим делима показали свом великом милосрђу ниси их истребио
велики презир, 19 ти их у свом великом ми- нити си их оставио, јер си ти Бог милостив и
лосрђу ниси оставио у пустињи. Стуб од об- милосрдан.
лака није одступао од њих дању водећи их 32 А сада, Боже наш, Боже велики и моћ-
путем, нити стуб од ватре ноћу осветљавају- ни, ти који уливаш страх, који се држиш са-
ћи им пут којим је требало да иду. 20 Дао си веза и показујеш милост, нека не буде нез-
им свој добри дух да буду разумни, своју ма- натна пред твојим лицем сва ова невоља ко-
ну ниси ускратио њиховим устима, и воду си ја је снашла нас, наше цареве, наше кнезо-
им дао кад су били жедни. 21 Четрдесет го- ве, наше свештенике, наше пророке, наше
дина хранио си их у пустињи. Ништа им није праочеве и цео твој народ од времена асир-
591 НЕМИЈА 9,33 - 11,1
ских царева па до данас. 33 Ти си праведан браћи, угледним људима, заклели се и клет-
у свему што нас је снашло, јер ти си посту- вом обавезали да ће живети по закону Бож-
пао верно, а ми смо чинили зло. 34 Наши јем, који је дат руком Мојсија, слуге Божјег,
цареви, наши кнезови, наши свештеници и и да ће се држати свих заповести нашег Гос-
наши праочеви нису извршавали твој закон, пода, његових закона и прописа и извршава-
нису обраћали пажњу на твоје заповести ни ти их. 30 Зато нећемо давати своје кћери
на твоје опомене којима си их опомињао. 35 другим народима, нити ћемо кћери њихове
У свом царству и усред добара која си им дао узимати за своје синове.
у изобиљу, у пространој и плодној земљи ко- 31 Од других народа који на Шабатни дан
ју си им доделио, они ти нису служили и ни- доносе на продају робу и разне врсте жита,
су се одвратили од злих дела својих. ништа нећемо куповати на Шабат или на не-
36 Ево, ми смо данас робови! У земљи коју ки други свети дан, и седме године нећемо
си дао нашим праочевима да једу њене пло- обрађивати земљу и нећемо наплаћивати
дове и њена добра, ево, ми смо робови у никакве дугове.
њој, 37 а њен обилан род иде царевима које 32 Осим тога, обавезали смо се да ћемо
си поставио над нама због наших греха, и сви годишње давати трећину сикла* за
они господаре над нашим телима и над на- службу у дому нашег Бога, 33 за наслагане
шом стоком по својој вољи, а ми смо у ве- хлебове, за редован принос од жита и за
ликој невољи. редовну жртву паљеницу што се приноси на
38 И због свега тога писмено се обавезу- Шабате и на младине, за прописане празни-
јемо на верност и оверавамо то печатом на- ке, за свете ствари, за жртве за грех да се
ших кнезова, Левита и свештеника.” врши обред очишћења за Израел, и за сав
посао у дому нашег Бога.
10 Они који су ставили печате били су: 34 Бацали смо и жреб за набављање дрва,
Немија, тирсата,* Ахалијин син, да их свештеници, Левити и народ доносе у
затим Седекија, 2 Сераја, Азарија, Јереми- дом нашег Бога, по домовима наших праоче-
ја, 3 Пасхор, Амарија, Малхија, 4 Хатус, Се- ва, у време одређено за то, из године у го-
ванија, Малух, 5 Харим, Меримот, Авдија, 6 дину, да горе на олтару Господа, нашег Бо-
Данило, Гинетон, Варух, 7 Месулам, Авија, га, као што је написано у закону; 35 и да из
Мијамин, 8 Мазија, Вилгај и Семаја. То су би- године у годину доносимо у Господњи дом
ли свештеници. првине од своје земље и првине од рода са
9 Затим Левити: Исус, Азанијин син, Винуј сваког дрвета; 36 и да првенце од својих си-
од Инададових синова, Кадмило 10 и њихо- нова и од своје стоке, као што је написано у
ва браћа Севанија, Одија, Келита, Фелаја, закону, и првенце од крупне и од ситне сто-
Анан, 11 Миха, Реов, Асавија, 12 Захур, Се- ке доносимо у дом нашег Бога свештеницима
ревија, Севанија, 13 Одија, Ваније и Вени- који служе у дому нашег Бога. 37 Осим тога,
нуј. првине од крупног брашна, своје прилоге,
14 Поглавари народа: Фарос, Фат-Моав, плодове са сваког дрвета, младо вино и уље
Елам, Затуј, Ваније, 15 Вуније, Азгад, Вивај, доносићемо свештеницима у трпезарије до-
16 Адонија, Вигвај, Адин, 17 Атир, Језекија, ма нашег Бога, а и десетак од своје земље
Азур, 18 Одија, Асум, Висај, 19 Ариф, Ана- доносићемо Левитима, јер Левити добијају
тот, Невај, 20 Магфија, Месулам, Езир, 21 десетину у свим градовима у којима обрађу-
Месизавеило, Садок, Јадва, 22 Фелатија, јемо земљу.
Анан, Анаја, 23 Осија, Ананија, Асув, 24 Ло- 38 Свештеник, Аронов син, нека буде с Ле-
ис, Филеја, Совик, 25 Реум, Асавна, Масија, витима кад Левити примају десетак. Левити
26 Ахија, Анан, Ханан, 27 Малух, Харим и нека затим доносе десетак од десетка у дом
Вана. нашег Бога, у трпезарије и складишта. 39
28 Остали народ, свештеници, Левити, Јер у те трпезарије Израелови синови и Ле-
вратари, певачи, Нетинеји и сви који су се вијеви синови треба да доносе прилоге од
одвојили од других народа да би се држали жита, младог вина и уља. Тамо је и прибор
закона Божјих, заједно са својим женама, си- који припада светилишту, а и свештеници
новима и кћерима, сви који су могли да ра- који обављају службу, вратари и певачи. И
зумеју заклетву, 29 придружили су се својој више нећемо занемаривати дом свога Бога.