Laseri U Obradi Materijala

Diplomski rad Laseri u obradi materijala
VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA
DIPLOMSKI RAD
TEMA: Laseri u obradi materijala
PREDMET: NEKONVENCIONALNE METODE OBRADE
Mentor: Student:
mr Anica Milošević Goran Spasić RM 165/06
Niš 2009.
1
UVOD
Još 1917. Albert Ajnštajn je opisao teoretsku osnovu stimulisane

emisije. Ipak, prvi laser se pojavio tek 1960. - rubinski laser koji je
konstruisao Teodor H. Majman. Danas su laseri integralni deo tehnološki
razvijenog sveta. Koriste se u medicini, oblasti reklamiranja, kao merni
instrumenti ili alati za sečenje, zavarivanje ili markiranje.
Kada je 1960. razvijen prvi laser, ironično je označen kao "pronalazak koji
traži primenu". Danas su laseri tako rašireni i polja primene tako različita da je ovakva
ocena sasvim deplasirana. U supermarketima laseri čitaju cene kupljene robe. U
bolnicama se koriste u operacijama za korekciju vida. Laserska spektroskopija je
metoda bez koje se ne može u analizi atoma i molekula. Bez lasera bi bilo teško
zamisliti i elektroniku za tzv. "široku potrošnju" - primer su CD ROM plejeri ili laserski
šou.
Laseri su takođe u širokoj upotrebi u industriji. Posebno su važni CO2 i
Nd:YAG laseri. Danas oni nadopunjuju konvencionalne procese proizvodnje u mnogim
poljima; npr. u zavarivanju metala ili u obeležavanju. Uz to, laseri se koriste u skoro
svim oblastima prerade materijala: u bušenju, savijanju, kaljenju, ponovnom livenju,
oblaganju, legiranju i disperziji.
1. LASER - SREDSTVO ZA OBRADU
1.1 Šta je laser ?
Termin «laser» na skraćeni način opisuje način funkcionisanja: «amplifikacija

svetlosti stimulisanom emisijom zračenja» (Light Amplification by Stimulated Emission
of Radiation – LASER). Praktično, laser je izvor zračenja koji emituje usko fokusirani
snop. Ovaj tip snopa ima određenu talasnu dužinu karakterističnu za svaki tip lasera.
Njegovi uniformni talasi su skoro paralelni i u fazi. U fizici, te se karakteristike nazivaju
«monohromatizam» i «koherentnost».
Mada svi laseri ne emituju svetlost vidljivu golim okom (talasne dužine 400-
750 nm), laser se obično smatra izvorom svetlosti i zračenja u obliku laserske svetlosti.
2
Svetsko tržište izvora laserskih zraka Laserski sistemi u obradi materijala

1994. u milionima 1995. u milionima
Slika 1. Svetsko tržište laserskih sistema
2. Lasersko svetlo
2.1. Kako se stvara laserski snop?
Svi laseri rade po istom principu: energija se skuplja u laser-aktivnomi

materijalu. Atomi ili molekuli ovog materijala se stimulišu na viši nivo - gornji laserski
nivo. Skupljanje energije je poznato kao »pumpanje«, a izvor energije »izvor
pumpanja«. Da bi došlo do laserskog efekta, na gornjem nivou mora biti više atoma ili
molekula nego na donjem (»inverzija okupiranja«). Kada do inverzije dođe, laser-aktivni
materijal može da oslobodi energiju u obliku svetlosti specifične talasne dužine i smera
propagacije.
3
Slika 2. Laserski snop

Razlika između svetlosti fleš-lampe i lasera: fleš-lampa emituje mešavinu
različitih talasnih dužina koje nisu u fazi niti su paralelne. Laserski snop ima jednako duge
talase; oni su skoro paralelni i u fazi.
To se događa u tzv. rezonatoru. U svom najjednostavnijem obliku, rezonator

se sastoji iz 2 paralelna ogledala između kojih je lociran laser-aktivni materijal. Ova
ogledala obezbeđuju da se samo svetlosni talasi određenog smera - paralelnog na osu -
zadrže u rezonatoru. Talasi se amplifikuju u laser-aktivnom materijalu i produkuje se
laserska svetlost.
Da bi laserska svetlost napustila rezonator jedno od ogledala mora biti
semitransparentno (poluprovidno). Određeni procenat laserske svetlosti napušta
ogledalo i postaje dostupan za različite vidove primene, npr. obradu materijala.
Laser-aktivni materijal: Lasersko svetlo se generiše u laser-aktivnom

materijalu. To može biti gas (npr. CO2), čvrsto telo (npr. Nd:YAG-kristal) ili tečnost (npr.
obojeni rastvor). Broj mogućih laser-aktivnih materijala vrlo je ekstenzivan. Čak i danas
se otkrivaju novi materijali koji mogu proizvesti lasersko svetlo.
Pumpni izvori: Energija se može skupljati u laser-aktivnom materijalu na

veliki broj načina. Za obradu materijala važna su 2 pumpna mehanizma:
• električno pumpanje: laser-aktivni materijal se stimuliše izvorom električne
energije. Npr., direktna struja ili visoke frekvencije mogu stimulisati CO2
lasere.
• optičko pumpanje: laser-aktivni materijal se zrači intenzivnim svetlom, npr.,
lampom ili poluprovodničkom diodom. Stimulišuća lampa zrači kristal Nd:YAG
lasera (Neodymium: Yttrium – Aluminium – Garnet).
Slika 3. Pumpni izvori
4
3. Osobine lasera
Lasersko svetlo ima jedan broj karakteristika koje nema svetlost toplotnog
izvora - npr. sijalica.
Talasna dužina: Laser emituje snop precizno definisane talasne dužine
specifičan za dati tip lasera. Kažemo da je lasersko svetlo monohromatsko. HeNe laser,
npr., stvara crvenu svetlost talasne dužine 633 nm; CO2 laseri stvaraju infracrvenu
svetlost talasne dužine 10.6 μm a Nd:YAG laseri infracrveno svetlo sa 1.06 μm.
Laserski medijumi i pumpni izvori
Pumpni
Laser-aktivni Važni primeri sa tal. dužinama
Tip lasera mehanizam i
materijal i preferiranim poljem primene
pumpni izvori
CO2 laser: 10.6 μm (ekstremno

infracrveno), prerada materijala;
električno HeNe laser: 633 nm (crveno),
Gas-laser gas ili para stimulisano tehnologija merenja;
pražnjenje ekscimer laser: 175-483 nm
(ultraljubičasto), tehnologija
merenja, fotohemija.
Rubinski laser: 694 nm, prvi
optički, sa
kristali ili sočiva pronađeni laser;
Laser čvrstog stimulišućom
obloženi optički Nd:YAG laser i Nd:staklo laser:
stanja lampom ili
aktivnim jonima 1.06 μm (blizu infracrvenog,
diodnim laserom
obrada materijala)
organske boje u optički, sa fotofleš
Laser koji koristi Podešava se od cca. 300 nm do
vrlo razblaženom lampom ili
boje 1.2 μm, spektroskop
rastvoru laserom
GaIn (670-680 nm), GaAIAs (780-
880 nm), vrlo malih dimenzija,
Poluprovodnički svetlosni izvor u CD plejerima,
poluprovodnik električno
laser sistemi smeštanja podataka na
optičkom disku i laserski printeri,
telekomunikaciona sredstva
5
4. Polarizacija
Električno polje svetlosnog izvora normalno oscilira nasumice na ravani

normalno u odnosu na smer propagacije. Ovaj tip snopa poznat je kao »nepolarizovan«.
Kod linearnog polarizovanog snopa električno polje elektromagnetnih talasa

oscilira u jednoj ravni (levo). Kod cirkularno polarizovanog svetla (desno) jačina
električnog polja oscilira tako da tačka vektora polja formira spiralu oko smera
propagacije.
Slika 4. Nepolariyovan i polariyovan snop
Cirkularno polarizovano svetlo može se stvoriti iz linearno polarizovanog

svetla korišćenjem specijalno prekrivenog ogledala (»pomerač faze«, takođe poznatog
kao ECQ - enhanced cutting quality).
6
Slika 5. Cirkularno polarizovan CO2 laser
Koherencija: Elektromagnetni talasi laserskog svetla osciliraju u fazi.

Lasersko svetlo je, kako se to kaže, koherentno u vremenu i prostoru.
Niska divergencija: Lasersko svetlo ima nisku divergenciju; to znači da je

lasersko svetlo skoro paralelno. Stepen odstupanja od paralelnosti naziva se
divergencija. Nivo divergencije se izražava uglom aperture (otvora).
Dobra fokusabilnost: Laserski zraci se mogu dobro fokusirati. To znači da

se celokupna energija snopa može fokusirati na vrlo malu tačku. Uzimajući CO2 laser za
primer, snop koji proizvodi 2.6 kW energije može se fokusirati na fokalnu tačku prečnika
0.15 mm. Prosečni intenzitet u ovom slučaju je 15 MW/cm2. Za poređenje, ringla od 1
kW i prečnika 15 cm ima intenzitet 5.6 W/cm2. Kao što se može videti, laser ima skoro 3
miliona puta veći intenzitet.
Polarizacija: Laserska svetlost se može lako polarizovati. Sam laserski

efekat nema nikakav uticaj na smer polarizacije laserske svetlosti. Ovi laseri generišu
linearno polarizovano svetlo. Primer lasera koji generiše polarizovano svetlo su CO2
laseri sa nabranim/presavijenim rezonatorima kao što su oni koji se koriste u obradi
materijala.
Ako se linearno polarizovano svetlo koristi za lasersko sečenje ili zavarivanje,
rezultat zavisi od smera. Po pravilu, ipak, žele se rezultati koji ne zavise od smera
procesiranja. Iz ovog razloga poželjnije je nepolarizovano ili cirkularno polarizovano
svetlo.
Distribucija intenziteta u poprečnom preseku snopa - modusi:

Poprečni presek laserskog svetla otkriva karakterističnu distribuciju intenziteta, poznatu
7
kao »modus«. Na preseku bazičnog modusa (TEM00 = poprečni elektromagnetni

modus) intenzitet snopa je najveći u sredini i simetrično se smanjuje ka stranama da bi
formirao normalnu Gaussovu krivu distribucije. Modus TEM01 karakterišu 2 pika
intenziteta levo i desno od centra; sam centar ima intenzitet 0. Distribucija intenziteta
laserskog zračenja određena je strukturom lasera i tipom laser-aktivnog materijala.
Slika 5. Distribucija intenziteta u poprečnom preseku snopa - modusi

Distribucija intenziteta (modusi) na poprečnom preseku snopa: levo
TEM00, desno TEM01.
Laserski snop se usmerava na najmanju moguću tačku za
zavarivanje, sečenje ili bušenje. Za učvršćivanje, s druge strane, laserska
svetlost se projektuje kao ravna površina.
8
Slika 6. Laserom sečena ivica sa ravni polarizacije normalnom (levo) i

paralelnom u odnosu na smer obrade (desno)
Laserom sečena ivica sa ravni polarizacije normalnom (levo) i paralelnom u

odnosu na smer obrade (desno).
Ako je, kada sečemo laserom, smer procesiranja paralelan smeru
polarizacije, sečenje se obavlja brzo i čisto. Ukoliko je smer normalan, rez nekada neće
probiti ceo materijal.
Slika 7. Fotografija modusa
Distribucija intenziteta na poprečnom preseku laserskog snopa postaje

očigledna na tzv. fotografiji modusa. Nefokusirani snop se usmerava na površinu
cilindra od pleksiglasa. To proizvodi karakterističan kavitet istog oblika kao distribucija
intenziteta na poprečnom preseku snopa.
9
5. Laseri u obradi materijala
Dva tipa lasera dokazala su se u industrijskoj praksi: CO2 gas laser i Nd:YAG
laser čvrstog stanja. Oba sistema imaju karakteristike koje ih čine važnim u
svakodnevnoj industrijskoj praksi:
• vrlo visok laserski autput (CO2 laser: 40 kW u CW modusu, Nd:YAG laser:
pulsevi od nekoliko stotina kilovata).
• visok kvalitet snopa
• visok nivo bezbednosti upotrebe
• prilagodljiva snaga i protok
• dobro se kontrolišu
• kompaktan dizajn koji omogućava integraciju u postojeće mašine
• visok kvantum optičke efikasnosti
5.1. Struktura CO2 lasera
Mikser gasa priprema laserski gas - mešavinu CO2, N2 i He - u idealnom

odnosu (oko 0.5:2:5). Vakuum pumpa obezbeđuje potreban radni pritisak od 100 mbar
- oko 1/10 atmosferskog pritiska. Mešavina gasa onda ide u cev za pražnjenje.
Stimulacija: Elektrode (jednosmerna ili naizmenična struja) su locirane
unutar ili oko cevi za pražnjenje. One produkuju pražnjenje gasa u laser-gas dok se CO2
molekuli stimulišu na gornji laserski nivo. Gasovi N2 i He imaju samo funkciju podrške:
azot čini stimulaciju efektivnijom a helijum hladi laserski gas.
Rezonator: Rezonator čine 2 ogledala. Lasersko svetlo se stvara između
ogledala u laser-aktivnom materijalu. Jedno od ogledala (autput kupler) je
semitransparentno. Deo laserskog svetla napušta rezonator kroz ovo ogledalo.
Hlađenje: Tokom gasnog pražnjenja gas postaje vreo. Da bi se proces
održao, temperatura ne sme preći 200-300oC. Zato se laserski gas mora hladiti. Toplota
ili odlazi na zidove cevi - difuziono hlađenje - ili se uklanja brzom zamenom gasa, tj.
konvektivnim hlađenjem. U ovom slučaju gas cirkuliše pomoću pumpe i tako hladi. Tako
se gas stalno menja u komori za pražnjenje.
Kompaktan dizajn: CO2 laseri za industrijsku upotrebu imaju prevagu zbog
svog oblika i lakoće kojom se mogu integrisati. Tri činioca vrlo su važna u stvaranju još
kompaktnijih lasera:
10
Presavijanje rezonatora: Što je duža putanja pražnjenja u rezonatoru viša

je snaga koja se može postići. Putanja pražnjenja duga 1 m daje autput od oko 1 kW.
Kada se ovi laseri koriste u obradi materijala - što zahteva nekoliko kW - putanja mora
biti duga nekoliko metara. Da bi se konstrukcija prilagodila ovom zahtevu snop se
nekoliko puta zakrivljuje. Prema tome se oblikuje i rezonator. Zakrivljavanje snopa je
poznato i kao »savijanje« a odgovarajući rezonator se naziva »savijeni rezonator« (na
slici je kvadratno savijeni rezonator).
Slika 8. Kvadratno savijeni rezonator

Integrisanje cirkulacije: Po pravilu instrument za uduvavanje mešavine
gasa, koji stalno cirkuliše mešavinu, integrisan je u laser. Npr., kod kvadratno savijenih
rezonatora može biti smešten direktno ispod centra kvadrata. U ovu svrhu idealni su
instrumenti sa radijalnom turbinom. Oni rade mirno, tiho, i relativno su malih dimenzija.
Oni cirkulišu laserski gas potrebnom brzinom bez značajnijih varijacija pritiska.
Slika 9. Šematska konstrukcija CO2 lasera
11
Integracija sistema za hlađenje laserskog gasa: Direktnim hlađenjem

pumpe i vodova gasa ka i od pumpe, sistem za hlađenje je kompaktne konstrukcije.
Kvalitet snopa: Broj »K« za kvalitet snopa koji specifikuju proizvođači
laserskih sistema služi da opiše fokusabilnost CO2 snopa. K može imati vrednost između 0
i 1 (jedan je vrhunski kvalitet). CO2 laseri za obradu materijala dostižu vrednosti K od 0.7
sa autputom snage 1 kW i više od 0.2 sa autputom od oko 25 kW.
Kontrola snage pulsnom operacijom: Snaga CO2 cw lasera stimulisanih
visokim frekvencijama reguliše se pulsnom operacijom. Generiše se serija pulseva sa
maksimalnom snagom. Srednji autput snage lasera reguliše se odnosom trajanja pulsa i
dužina pauza.
Primer: laser generiše 1000 pulseva a svaki traje 0.0005 sekundi sa
autputom snage 2600 W. Između svakog pulsa postoji pauza od 0.0005 sekundi kad
laser ne emituje nikakvu svetlost. Odatle je prosečna snaga 1300 W.
Autput snage lasera i protok snage mogu se posebno dobro regulisati na ovaj
način. Prednost postaje očigledna pri vrlo niskom autputu snage: gejt frekvencija od
oko 10 Hz sada može seći vrlo male konture sa prečnicima i širinama mreže znatno
manjim od debljine ploče.
Slika 10. Laser
12
Struktura frekvencijom stimulisanog CO2 lasera sa aksijalnim protokom:

rezonator je kvadratno savijen tako da putanja svetlosti može ostati duga i kada je sam
laser relativno mali. U svakoj sekciji te putanje produkuje se zasebno gasno pražnjenje.
Cevi za pražnjenje locirane su na spoljašnjosti kvadrata. Gas ulazi na pola puta duž
svake strane i vraća se iz uglova u centar kvadrata. Radijalna turbina za uduvavanje
locirana je u centru rezonatora u cilju cirkulacije laserskog gasa. Hladnjak gasa
integrisan je u cirkulaciju – hlade se i turbina za uduvavanje i svi putevi kojima gas
prolazi. Teleskop lociran na kraju širi snop tako da se on može voditi i na dužim
rastojanjima.
5.2. Modusi rada lasera
Cw modus (continual wave operation): U cw modusu se laserski snop
generiše kontinualno i konstantno »hrani« energijom. Laser emituje konstantnu
intenzivnu lasersku svetlost.
PA= energija stimulacije

PL= autput snaga lasera
T = vreme
Pulsni modus: Pulsevi u laserima koji se koriste u obradi materijala normalno

se kreiraju pulsirajućom stimulacijom. Stimulišu se u intervalima a ne kontinualno
(pumpanje). Pulsirajuća energija stimulacije vodi pulsirajućoj autput snazi lasera. Kod
pulsnog rada se može generisati vrlo velika snaga, ograničena, ipak, trajanjem pulsa.
5.3. Kvalitet snopa
U obradi materijala od ključnog je značaja precizno fokusiranje lasera: dobra

fokusabilnost znači manju tačku i bolju dubinu polja.
Optika za fokusiranje sa većom fokalnom dužinom, kada je fokusabilnost

dobra, vodi “čistijem” poslu. Fokusabilnost laserskog snopa često se naziva kvalitet
snopa.
Kvalitet snopa se opisuje različitim varijablama; kod CO2 lasera to je obično
faktor propagacije snopa K; za Nd:YAG laser to je proizvod parametra snopa q. Nekada
se daje M2. Parametri se definišu ovako:
• proizvod parametra snopa: q=w0 . ½ θ
13
• faktor propagacije snopa: K=λ/π . 4/(d0 . θ)= λ/π . 1/q
w0 = radijus obima snopa

d0 = prečnik obima snopa
θ = ugao divergencije
λ = talasna dužina lasera
M2 = 1/K
Slika 11. Optika za fokusiranje
Vrednosti su matematički povezane i mogu se međusobno porediti. Sve tri

varijable pogodne su za upoređivanje lasera iste talasne dužine. Proizvod parametra
snopa q posebno je pogodan za upoređivanje fokusabilnosti laserskih snopova pošto je
uticaj talasne dužine na prečnik fokusiranja već uzet u obzir u q.
14
5.3 CO2 laser: varijante

Brzina protoka gasa Smer protoka gasa Tip stimulacije
Laser sa sporim protokom Gasni laser sa transverzalnim Jednosm erna struja:
gasa: protokom: • elektrode se napajaju
• nema pumpe za cirkulaciju • gas protiče transverzalno u visokom DC voltažom
gasa odnosu na osu snopa • elektrode su locirane
• brzina protoka određena je unutar rezonatora
postavljenim pritiskom gasa i
zamenom konzumiranog gasa
Gasni laser sa brzim Gasni laser sa aksijalnim Radio frekvencija

protok om : protok om : • elektrode se napajaju
• pumpa za cirkulisanje gasa • gas protiče paralelno sa radio frekvencijom
• brzina protoka zavisi od osom snopa naizmeničnom strujom
kapaciteta pumpe 1. elektrode (npr. 13.56 MHz)
Prednosti: 2. rezonator • elektrode nisu u
• veća stopa proticanja 3. rezonator ogledalo kontaktu sa gasom
omogućuje veću snagu lasera 4. hladnjak Prednosti:
ako su drugi faktori podjednaki 5. cirkulator gasa • rezultujuće homogeno
• veća brzina proticanja pražnjenje gasa
smanjuje vreme boravka gasa u obezbeđuje konzistentnu
cevi za pražnjenje; gas ne ne snagu lasera
zagreva tako mnogo i lakše se • manja je voltaža
hladi potrebna da stimuliše
mešavinu gasa nego
kuplirajuća energija
korišćenjem izvora DC
voltaže. Rezultat je manja
potrošnja gasa.
Istovremeno, smanjena je
potencijalna opasnost od
električnog udara.
• Kako elektrode ne
dotiču laserski medijum i
nisu izložene pražnjenju
gasa one se ne “troše”. Uz
to, materijal elektroda ne
može da kontaminira
rezonator (ogledalo,
staklene cevi). Održavanje
i potrošnja gasa su
smanjeni.
15
5.4 Struktura Nd:YAG lasera
I ovaj tip lasera može se konstruisati tako da budu kompaktni. Jedan uređaj
može da sadrži napajanje električnom energijom, kontrole i sam laser. Kabl laserske
svetlosti vodi od uređaja do zone obrade.
Slika 12. YAG laser

Kavitet: Tri najvažnije komponente lasera (cev, stimulirajuća ili fleš lampa i
ogledalo) locirane su u visoko-reflektujućem ili difuzno reflektujućem kontejneru –
kavitet. Kavitet ima dvostruko eliptični poprečni presek. Obe stimulirajuće lampe
postavljene su u fokalnim linijama elipsi. Sama cev lasera locirana je u centru.
Laserski prut: Sastoji se iz jednog veštački proizvedenog kristala od itrijum
aluminijum garneta (YAG) u kome je mali deo itrijum jona zamenjen jonima
neodimujuma (Nd).
Hlađenje: Uz laserski efekat u laserskom prutu dolazi i do daljih procesa koji
oslobađaju puno toplote. Prut postaje vreo i širi se. Postoji opasnost eksplozije kristala
zbog čega se mora hladiti. Laserska cev je zato obložena staklenom cevi – “cev
proticanja” – kroz koju protiče voda za hlađenje ili je ceo kavitet prelivan vodom. Prut
Nd.YAG se konstantno hladi.
Optička stimulacija: Nd:YAG laseri se pumpaju optički, npr. lampama sa
kriptonskim lukom. Stimulišuće lampe lasera se napajaju električnom energijom izvora
koji napaja laser. Promena u snazi stimulacije rezultuje direktnom promenom snage
lasera. Korišćenjem kontrola mogu se dobiti različiti pulsni oblici.
16
Slika 13. Optička stimulacija
Nedavno su diodno pumpani laseri sa čvrstim medijumom postali značajna

tema. U tim sistemima se laser-aktivni materijal stimuliše pomoću poluprovodničkih
lasera, poznatih i kao diodni laseri. Oni su vrlo efikasni, dugo služe i malog su volumena
– idealni su za obradu materijala. Napredak u poluprovodničkoj laserskoj tehnologiji i u
ovom polju može voditi inovacijama.
Regulisanje snage: Stimulišuće ili fleš lampe vremenom propadaju. To
znači da intenzitet stimulišuće svetlosti i snaga lasera zavise od starosti lampe.
Industrijski korisnici ovih lasera moraju biti u mogućnosti da precizno regulišu snagu.
Samo to garantuje dobre rezultate obrade, pa Nd:YAG laseri koji se koriste u industriji
treba da imaju mogućnost kontrole snage.
Kvalitet snopa: Proizvod parametra snopa q se obično koristi za
karakterizaciju fokusabilnosti Nd:YAG snopa. Izračunava se iz optičke divergencije i
prečnika snopa i ostaje konstantan tokom celokupne propagacije snopa, čak i kada se
snop vodi kroz sočiva ili reflektuje ogledalima.
Što je manji proizvod parametra snopa laserskog snopa, bolji je kvalitet
snopa kao i fokusabilnost.
Nd:YAG laseri za obradu materijala dobijaju kvalitete snopa q – 4 mmmrad
na nivoima snage do 100 W. Na višim nivoima termalni efekti imaju veći uticaj i
smanjuju kvalitet snopa.
Aplikacija snopa: Talasna dužina u skoro infracrvenoj zoni omogućava
korišćenje komponenti od stakla za aplikovanje snopa. Među komponentama koje se
koriste su ogledala, deflektori, razdvajači snopa, optika za opservaciju, merači energije i
performansi kao i fiberoptički laserski kablovi.
17
Fiber-optički laserski kablovi čine Nd:YAG lasere vrlo fleksibilnim uređajima. U

industriji su ovi kablovi posebno zanimljivi iz sledećih razloga:
• laserski snop se može voditi na velike distance bez značajnijeg gubitka
energije. Manji gubici postoje samo u tački ulaska i izlaska snopa (maksimalno 8%).
• Fiberoptički kablovi se mogu adaptirati prostornim uslovima. Laser se može
smestiti i relativno daleko od mesta primene. Brzo se može modifikovati. Mogu se
obraditi i teže dostupne regije; 3D procesiranje je jednostavno.
• Deflektori i razdvajači snopa mogu skretati lasersku svetlost u različitim
fazama obrade.
• Input/autput optika pričvršćena je šrafovima. Ne zahteva prilagođavanje.
Slika 14. Fiberoptički kablovi
Sastoje se iz jezgra (optičko vlakno), omotača i zaštite. Materijal jezgra ima

viši refraktivni indeks od materijala omotača.
Struktura: Svetlosni zrak koji dospe do granice jezgra i omotača reflektuje
se u jezgru. Ako vlakna nisu jako savijena svetlosni snopovi se reflektuju s jedne na
drugu stranu. Laserski snop se mora fokusirati na polirani kraj optičkog vlakna za
prenos fiberoptičkim laserskim kablom. Nakon izlaska iz kabla lasersko svetlo se
paralelno usmerava na tačku obrade.
Slika 15. Nd:YAG laserski kanal
18
Istorijat razvoja laserske tehnologije je primer brzog napretka i inovacija. Već

se javljaju novi trendovi u oblasti obrade materijala:
• Maksimalni autput snage CO2 (do 40 kW i više) i Nd:YAG (5-6 kW u cw

modusu) industrijskih lasera nastaviće da raste.
• Poluprovodnički laseri (diodni laseri) mogu se koristiti kao pumpni izvor kod
lasera sa materijalom čvrstog stanja što će dovesti do inivacija u tehnologiji ovih lasera.
Uz to, direktno korišćenje diodnih lasera visokih performansi može se predvideti u
obradi materijala.
• Porast performansi Nd:YAG lasera predstavlja izazov za CO2 lasere u sve
većem broju oblasti. Mogućnost upotrebe fiberoptičkih kablova čini Nd:YAG lasere
posebno interesantnim u 3D aplikacijama.
• Najvažnije aplikacije (sečenje, zavarivanje, markiranje) će zadržati status.
Laseri će se koristiti u sve većem broju oblasti (posebno u savijanju ili oblikovanju).
Slika 16.Nd:YAG laser sa 4 kaviteta i 2 KW snage
Kada laserska svetlost naiđe na materiju apsorbuje se samo deo snopa. S

druge strane, stepen apsorpcije zavisi od samog materijala, kao i talasne dužine
laserske svetlosti. Snop Nd:YAG lasera efikasnije se apsorbuje u poređenju sa CO2
laserima. To je važna činjenica, posebno u obradi plemenitih metala, bakra i
aluminijuma.
19
6. Svetlošću kroz materiju - sečenje laserom
Teško da postoji materija koja može da se odupre fokusiranom svetlosnom

snopu lasera. Laser može da seče čelične ploče, da vaporizuje tvrdi čelik reaktora i seče
najtvrđi materijal koji se može naći u prirodi: dijamant. Laser je dokazao vrlo široku
primenu; može se koristiti na ekstremno tankim i lakim materijalima, kao i na debelim
materijalima. Svoju primenu u obradi metalnih ploča nisu našli do 1970-tih godina. Do
sredine 1980-tih proizvođači lasera su razvili sopstvene laserske uređaje koji se
integrišu u postojeće mašine. Posebno su CO2 gasni laseri ušli u praksu. Iz ovog razloga
koncentrisaćemo se na temu sečenja pomoću CO2 lasera.
Sam po sebi, laser je praktično beskoristan. Potrebna mu je ruka koja ga vodi

a mora se primeniti kroz određeni sistem ili mašinu. On se mora usmeriti na tačku gde
je potrebno primeniti njegovu energiju.
Kada se laserom seku ploče ili limovi, laserski snop je jedino oruđe koje se
koristi, pomoću gasa za sečenje. Materijal se u određenoj zoni topi ili vaporizuje
(pretvara u paru). Rezultujući otopljeni otpadni metalni materijal se onda oduvava
mlazom gasa.
Proces cepanja/sečenja po dužini ima određene prednosti u odnosu na
alternativne procese kao što su sečenje plazmom, bušenje pritiskom i kidanje, žičani
EDM ili sečenje vodenim mlazom:
• sečenje laserom omogućuje obradu metala bez fizičkog kontakta i
upotrebe sile
• bez promene alata može se stvoriti bilo kakva kontura
• sečenje po dužini se radi precizno, uz mali rez i vrlo brzo
• velika brzina obrade rezultuje minimalnom zonom zagrevanja; dolazi
do veoma male distorzije materijala koji se obrađuje - zanemarljive u
obradi metalnih ploča
• površine reza imaju vrlo malo neravnina; što je ploča tanja, glatkiji je
rez.
Rezovi bez neravnina su pravilo kada se koriste konvencionalni tipovi čelika.

Konzistentna i precizno definisana energija, odličan kvalitet snopa, polarizacija i čistoća
gasa glavni su faktori koji doprinose rezovima visokog kvaliteta.
To su važni faktori koji doprinose konzistentnom i kvalitetu reza koji se uvek
može reprodukovati, ponoviti.
20
Zbog velikog napretka u laserskoj i tehnologiji sečenja, sečenje laserom

postalo je stvarna alternativa i kada se u obzir uzmu ekonomski faktori. Ako u obzir
uzimamo skoro neograničenu fleksibilnost u ovoj aplikaciji, može se reći da će sečenje
laserom postepeno zameniti konvencionalne procese.
6.1 Mašinski koncepti
Različite aplikacije laserske tehnologije u obradi metalnih ploča vodile su

razvoju raznih koncepata sistema i mašina. 2D laserski sistemi se koriste primarno za
pljosnate komade materijala a 3D laseri za izraženije trodimenzionalne komponente. 1D
sistemi i laserski roboti igraju, može se reći, podređenu ulogu u obradi metalnih ploča.
Tabela "Različiti tipovi mašina" (strana 72) daje pregled najčešćih tipova
mašina. Mogućnost pomeranja komada koji se obrađuje ili dostupnost optike za
fokusiranje važne su diferencijalne karakteristike.
6.2 2D sistemi
2D laserski sistemi su se dokazali u aplikacijama koje zahtevaju visok stepen

fleksibilnosti u pogledu promene geometrije materijala koji se obrađuje. Ovu vrstu
obrade karakteriše visoka preciznost i velika brzina obrade. Tipične aplikacije sečenja su
sečenje po dužini/cepanje čelika, čelika visokog gradusa i neferoznih metala u auto-
industriji, industriji mašina i alata i u konstruisanju opreme, kao i u air-condition i avio-
tehnologiji. Koncept mašine koji najbolje odgovara 2D obradi zavisi od zahteva zadataka
koji se obavljaju.
Mašine sa ravnim koritom sa fiksnim laserom ali pokretnom glavom za
sečenje mogu seći velike ploče, do 6000 x 2000 mm i debljine do 20 mm bez bilo
kakvih modifikacija. Dimenzije sirovih materijala mogu znatno da variraju.
Dodirivanje površine i dr. kontaktni i mehanički efekti nisu od značaja kada se
obrada vrši pokretnom, nekontaktnom optikom. Uz to, mašini kojoj se pokreće samo
glava za sečenje potrebno je manje mesta u poređenju sa onom koja mora da
pozicionira predmet obrade.
21
Slika 17. Adaptivno ogledalo
Putanja koju laserski snop mora da pređe od lasera do optike za sečenje

znatno varira u laserskim sistemima za sečenje sa pokretnom optikom, a rezultat je da
položaj fokusiranja i veličina tačke nisu konstantni po celoj radnoj površini. Ovi se efekti
mogu ispraviti adaptivnom optikom: ogledalo/membrana ove optike menja se pod
pritiskom vode za hlađenje.
Princip pokretnog predmeta koji se obrađuje praktičan je do određene težine
predmeta - mašina ne može da pozicionira arbitrarnu (proizvoljnu, neodređenu) masu
brzo i precizno.
Slika 18.Kompjutersko-numerički kontrolisan sistem za sečenje laserom (CNC-2D)
Laserski sistemi za sečenje sa fiksnom glavom imaju tu prednost što im je

putanja snopa konstantna, čime se obezbeđuju ujednačene karakteristike snopa tokom
obrade cele ploče. Lakše je i efikasnije odstraniti otpadne čestice u sistemima sa
fiksnom laserskom glavom.
22
6.3. 3D sistemi
3D laserski sistemi se koriste u obradi trodimenzionalnih predmeta. Kao i kod

2D obrade, laserska glava je postavljena vertikalno u odnosu na površinu predmeta. Da
bi se to obezbedilo sa stacionarnim predmetom, potrebno je snop primeniti iz 5 osa.
Slika 19. Modularna laserska procesirajuća ćelija (3D)
Slika 20. Glava za sečenje - obrađuje 3D deo
23
6.4. Različiti tipovi mašina
Varijanta 1 Varijanta 2 Varijanta 3 Varijanta 4 Varijanta 5

mašina samo sa mašina samo sa mašina samo sa 3D mašina samo sa 3D mašina samo sa
2D laserom sa 2D laserom sa laserom sa držačem laserom, 3D laserom sa
pokretnom stacionarnom rotacionom osom portalnim
optikom; mašina optikom na telu mašine dizajnom
sa ravnim koritom
pokretna optika - pokretna optika pokretna optika pokretna optika
- pokretan predmet - pokretan predmet pokretan predmet
rada rada rada
optika: 3 ose optika: 3 ose optika: 5 osa optika: 5 osa optika: 4 ose
Odgovarajući koncept 3D sistema određuje se primarno spektrom predmeta

obrade, njihovom dimenzijom i težinom. Fleksibilni koncepti mašina dokazali su se u
modularnoj konstrukciji s obzirom na radnu površinu, optiku za fokusiranje, CNC
kontrolu i laserski uređaj. Ovaj koncept omogućava razvoj sistema koji se prilagođava
potrebama i klijenata za koje se radi i odgovara poslu koji će se obavljati.
Tipična 3D aplikacija je obrada preformiranih čeličnih ploča u kojima treba
načiniti isečke ili treba iseći ivice.
Obrada cevi
Laserska tehnologija sve više dobija na značaju kao alat za obradu cevi i
profila 2D i 3D mašinama. Normalno, koristi se dodatna rotaciona osa, koja u
kombinaciji sa osama mašine čini mogućom obradu rotirajućih predmeta.
Slika: Modul za obradu cevi
24
7. Struktura laserskog sistema za sečenje
Koncept ovakvog sistema uvek se određuje pomoću sledećih komponenti:

• laser
• bazična mašina
• primena snopa (deflekciona ogledala, vodič snopa...)
• fokusirajuća optika (glava za obradu)
• paleta za sečenje
• sistemi za ekstrakciju i filtriranje
• protektivno kućište
Strukturu ovakve mašine opisaćemo koristeći lasersku mašinu ravnog korita

sa pokretnom ("letećom") optikom.
Slika 21. Laserska mašina ravnog korita sa pokretnom ("letećom") optikom
Laserski snop se stvara u laserskom rezonatoru. Odnos rezonatora i mašine

vrlo je važan - snop stvara generator; on prolazi kroz mašinu do glave za sečenje.
Laserski uređaj se može ili integrisati u mašinu ili postaviti zasebno. Aplikovanje snopa
je normalno potpuno zatvoreno. To sprečava "bežanje" snopa i kontaminaciju putanje
snopa gasovima i česticama. Laserski snop je vođen deflekcionim ogledalima
prekrivenim silikonom ili bakrom.
25
7.1 Glava za sečenje
Glava za sečenje - centralna komponenta sistema - locirana je na završnom

delu snopa. To je mesto gde se laserski snop fokusira kroz sočivo. Staklena sočiva nisu
pogodna pošto potpuno apsorbuju svetlost CO2. Zato se koristi sočivo od cink-selenita,
koje fokusira lasersko svetlo precizno u infracrvenom spektru (10.6 μm). Ovakva sočiva
ipak menjaju svoje optičke osobine, čak i kad apsorbuju male količine (0.2%) snopa. Iz
tog razloga je snaga lasera ograničena. Trenutno se koriste laseri sa maksimalnom
snagom od 3000 vati. Snažniji laseri, sa bržim procesiranjem, mogu se koristiti pomoću
reflektivne optike.
Snop i gas za sečenje se vode kroz otvor na predmet obrade.
Slika 22. Glava za sečenje
7.2 Regulacija visine
Regulator visine je integrisan u glavu za obradu i održava konstantnu

distancu između izlaznog otvora i predmeta obrade. Konstantna distanca, tj. odstojanje,
vrlo je važno kod sečenja laserom. Čak i male devijacije mogu dovesti do nepravilnog
fokusiranja i nepravilnog mlaza gasa (što negativno utiče na proces sečenja).
Regulatori visine se dele na 2 tipa sistema: nekontaktni i mehanički sistemi.
Ovi drugi često koriste mehaničku "stopu" postavljenu na glavu za sečenje a
koja dotiče predmet obrade i stvara definisanu visinu. Jedan od nedostataka mehaničkih
regulatora visine su moguće kolizije sa gornjim delovima predmeta obrade ili otpadnim
materijalom kada se probija deblji predmet.
26
Senzorski sklop regulatora visine, s druge strane, osetljiv je na visoku

temperaturu. Zato kapacitivni regulatori visine zahtevaju dobru izolaciju i sistem za
rashlađivanje u regiji između otvora za sečenje i senzorskog sklopa. U praksi, prednosti
kapacitivnih regulatora odnose prevagu, pošto se ti sistemi mogu koristiti fleksibilnije.
Nekontaktni regulatori visine takođe mogu meriti položaj predmeta obrade u mašini.
7.3. Palete
Tokom obrade, predmet obrade leži na paleti. Tipična paleta se sastoji iz

metalnog okvira u koji su postavljene vertikalne grede. Oblik i materijal zavise primarno
od materijala koji se seče. Sve su palete oblikovane tako da se predmet drži u tačkama,
obezbeđujući da laserski snop ne bude reflektovan kada laser pređe grede.
Da bi se u potpunosti iskoristila mašina, 2D laserske mašine često koriste 2
palete koje se "ubacuju" u mašinu naizmenično, kao fijoke. Dok se jedna ploča
obrađuje u mašini, druga paleta van mašine može se očistiti i "napuniti" novom pločom.
7.4 Ekstrakcija i filtriranje
Ekstrakcioni sistem je lociran ispod palete; on ekstrahuje čestice i gasove

proizvedene obradom i šalje ih u sistem za filtriranje. Ekstrakcija i filtriranje igraju važnu
ulogu - time se radni prostor održava čistim i bez kontaminacije.
7. 5 Protektivni omotač
Ovakav omotač predstavlja zaštitu od rasipnog zračenja iz mašine. Štiti

operatora od svetlosnog zračenja proizvedenog rasipanjem ili refleksijom tokom obrade.
Omotač je obično načinjen od čeličnih ploča i transparentnog polikarbonata (makrolon)
za prozorčiće.
7.6 Bezbednost
Bezbednost je važan faktor u laserskoj obradi od samog početka. Danas

postoje mnogi propisi i parametri koji se bave ovim problemom. Generalno, postoje 2
grupe rizika sa laserskom tehnologijom:
27
Prvo, tu su opasnosti vezane za sam laser - svetlosno zračenje i elektricitet.

Drugo, emisija čestica i gasova uzrokovana obradom. Kao rezultat uspostavljanja
univerzalno primenjivih tipova lasera 1977. i njihovih koncepata bezbednosti, radijacioni
akcidenti su praktično eliminisani u sečenju laserom.
Modernim sistemima ekstrakcije i filtriranja, opasni materijali proizvedeni
tokom obrade stavljeni su pod kontrolu. Sečenje laserom, dakle, nije samo pogodno za
industrijsku primenu, već i bezbedan proces obrade.
8. Lasersko sečenje sa Nd:YAG laserom
Lasersko sečenje Nd:YAG laserom dobija na značaju. Veća i konstantnija

laserska snaga specifično podešena Nd:YAG laserima, važan je faktor. Sledećih nekoliko
godina će pokazati da li će se Nd:YAG laseri razvijati tako brzo kao CO2 laser.
Zbog talasne dužine Nd:YAG lasera mogu se seći ne samo materijali od
gvožđa i neferoznih metala, već i neferozni teški metali i dragoceni metali. Silikon se
može seći samo sa Nd:YAG laserom i snopom visokog kvaliteta. Ovi su laseri manje
pogodni za obradu papira, drveta ili sintetičkih materijala.
Postoje 2 tipa Nd:YAG lasera: pulsni i laser kontinualnog talasa (cw laser).
8.1. Pulsni Nd:YAG laser
Ovaj tip lasera emituje snop pri vrlo maloj dužini pulsa koji se meri
milisekundama. Laser unutar ovog pulsnog perioda ima pik snage od nekoliko kilovata -
nekada čak 10 kW.
Pulsni Nd:YAG laser sa prosečnom snagom oko 150 W radi isključivo prema
procesu fuzionog sečenja. Ovaj tip lasera se koristi za fino sečenje sa rezom manjim od
50 μm. Preferiraju se materijali debljine ranga desetina milimetra. Brzina sečenja
pulsnih lasera je manje ili više linearno zavisna od proseka snage. Kvalitet snopa se
smanjuje kako raste snaga, tako da je fino sečenje pri prosečnoj snazi većoj od 150 W
jedino moguće u određenim okolnostima. Npr., laser od 300 W može proizvesti rez
širine od oko 200 μm.
28
Slika 23. Primer sečenja sa pulsnim Nd: YAG laserom
29
8.2. Kontinualni (Cw) Nd:YAG laser
Kako i naziv govori, ovi laseri emituju kontinualni laserski snop. Njihovo
korišćenje u obradi ploča metala omogućeno je tek u novije vreme. Prvo je bilo
neophodno iznaći način ubacivanja 800 W laserske snage u staklena vlakna prečnika
samo 0.3 mm.
Tek je nakon toga bilo moguće primeniti snop kroz fleksibilni kabl bez gubitka
kvaliteta snopa. Test-rezovi Nd:YAG laserom u cw radu pokazali su da laserska snaga
od 800 W - u rasponu debljina ploča do 3 mm - proizvodi slične rezultate kao CO2 laser.
Koncept mašine 2D sa ravnim koritom takođe se može kombinovati sa
Nd:YAG laserom. Ipak, zbog različitih talasnih dužina snopa, isti sigurnosni omotači kao
kod CO2 lasera ne mogu se koristiti.
9. Materijali
Fizičke karakteristike metalne ploče određuju pogodnost za obradu laserom.

Apsorpcioni koeficijent pokazuje kolika se količina energije lasera može apsorbovati.
Provodljivost toplote određuje brzinu širenja toplote, tj. koliko je apsorbovane energije
lasera dostupno za sam proces sečenja.
Kada je u pitanju gvožđe, karbon-gvožđe, meki čelik i nerđajući čelik, laser
ima odlične rezultate. To je posledica činjenice da legirani elementi kao što su gvožđe,
hrom i nikl lošije provode toplotu i apsorbuju laserski snop bolje od plemenitih metala.
Praktično je nemoguće seći dragocene metale kao što je zlato pomoću CO2 lasera.
Nd:YAG laser - zbog različite talasne dužine - može lakše kuplirati (prikupiti) laserski
snop u nekim materijalima. Zato Nd:YAG laseri mogu seći i neferozne i plemenite
metale, što je opcija koju koristi npr. juvelirska industrija.
Dobri rezultati sečenja mogu se postići sa neferoznim metalima sačinjenim od
legura aluminijuma i titanijuma i njegovih legura. Čisti aluminijum, s druge strane, može
se seći bez nepravilnosti do debljine 3-4 mm.
CO2 laserom se dobro mogu seći i nemetali, npr. tvrdi karton, koža, keramika,
staklo i sintetski materijali. Tu se, međutim, kao nusprodukti obrade javljaju druge
opasne materije.
Stepen obrade predmeta određuje ne samo sastav, materijal, već i stanje
površine i geometrijski oblik predmeta.
30
9.1. Površina materijala
Različite površine materijala daju različite rezultate sečenja; evo nekoliko

primera:
• "cold rolled & pickled" površine ploča mogu se lako seći
• čelične ploče pokrivene cinkom mogu se seći do dubine od 4 mm

praktično bez nepravilnosti korišćenjem azota (fuziono sečenje) i
kiseonika (sečenje plamenom). Elektrogalvanizovane ili vrelo-
galvanizovane ploče takođe se mogu lako seći.
• Dragoceni metali prekriveni folijom do debljine 3 mm mogu se bez

nepravilnosti seći plamenom. Folija mora da se vaporizuje pre
probijanja i sečenja ploča.
• Površine koje su uglačane, npr. bakar, u visokom stepenu odbijaju

laserski snop. U ekstremnim slučajevima to čak sprečava da CO2 laser
probije materijal.
• Lak masni sloj čest kod mnogih metalnih ploča ne utiče negativno na
rezultate sečenja. Čak je značajno smanjena adhezija otpadnog
materijala i ploče.
• Sloj ljuspi na površini ploče kompromituje sečenje. Negativan uticaj

imaju i slojevi laka, boje i sintetičkih materijala (npr. nalepnice,
znakovi naneti masnom olovkom).
• Rđa i slojevi ljuspica na predmetu obrade mogu uzrokovati formiranje

kratera, pošto protok otpadnog materijala može biti prekidan
promenama viskoznosti.
31
9.2. Geometrija predmeta obrade
Predmeti velikih, grubih kontura mogu se seći brzo i lako. Drugi oblici, npr.
fine mreže, uglovi ili mali otvori (dužina ivice/prečnik < 2x debljina materijala)
zahtevaju modifikovanje određenih parametara obrade. U takvim slučajevima
smanjivanje snage lasera i brzine sečenja sprečava preterano zagrevanje predmeta.
Višak energije može izobličiti uglove. Sečenje oštrih uglova se može poboljšati
programiranjem npr. kružnih putanja ili hlađenjem uglova.
Slika 24.Obrađeni deo: meki čelik
9.3. Tehnologija
Pre proizvođenja reza laserski snop mora penetrirati materijal. Ploča u

određenoj tački mora biti istopljena ili oksidisana. Istopljeni materijal se oduvava.
Proces probijanja materijala se izvodi brzo, punom snagom lasera, ili sporo, pomoću
tzv. "nagiba".
Kod sporog probijanja snaga lasera se postepeno povećava i drži
konstantnom izvestan period do formiranja rupe. Probijanje, kao i sečenje, podržano je
dodavanjem gasa. Kiseonik, azot, argon ili jednostavno vazduh koriste se kao gasovi za
sečenje. Konačno odabrani gas zavisi od materijala koji se seče i zahteva kvaliteta
obrade.
32
10. Sečenje kiseonikom: sečenje plamenom
Kod sečenja kiseonikom normalno se koristi maksimalni pritisak gasa od 6

bara. Materijal se topi u tački u kojoj laserski snop udara ploču i u velikoj meri je
oksidisan. Istopljeni materijal stvoren zajedno sa oksidima gvožđa tada se oduvava.
Tokom oksidacionog procesa (egzotermalna reakcija) takođe se oslobađa
energija koja promoviše proces sečenja. Koristeći kiseonik kao gas za sečenje, moguće
je s jedne strane postići značajno veće brzine sečenja. S druge strane, moguće je seći i
deblje materijale nego kada se koristi azot.
Sledeće brzine sečenja date su radi poređenja:
1. čelik visokog gradusa

s = 1 mm, 1500 W snage lasera
o gas N2: brzina sečenja 7 m/min
o gas O2: brzina sečenja 9.5 m/min,
faktor 1.38
Gas za sečenje primenjen na glavu za sečenje
1. čelik visokog gradusa

s = 3 mm, 2600 W snage lasera
o gas N2; brzina 3.5 m/min
o gas O2; brzina 7.7 m/min, faktor 2.2
Slika 25. : Obrađeni primer – čelik
Treba primetiti da se kod sečenja mekog čelika ili nerđajućeg čelika

kiseonikom proizvodi oksidni sloj. Ovakav sloj kompromituje zaštitu od korozije kod
čelika visokog gradusa i otežava zavarivanje bez grešaka. Tada je potrebno pripremiti
predmete obrade.
33
11. Sečenje azotom: fuziono sečenje
Fuziono sečenje obuhvata korišćenje inertnih gasova kao što su azot ili argon.
Materijal se topi u tački u kojoj snop udara u ploču. U praksi, gas za sečenje - uglavnom
azot - primenjuje se pritiskom 8-20 bara. Visok pritisak brzo oduvava istopljeni
materijal. To skoro eliminiše formiranje nepravilnosti i adheziju otpadnog materijala za
ivice reza. Ivica reza nema oksida zato što se koriste inertni gasovi. Proces probijanja,
međutim, ipak je ometen. Zato se za punktiranje često koristi kiseonik, a sečenje
nastavlja azotom.
Slika 26. Gas za sečenje isporučen u glavu za sečenje
Brzina sečenja je manja u poređenju sa upotrebom kiseonika, pošto nema

dodatne energije dobijene egzotermalnom reakcijom. Materijal se topi samo energijom
laserskog snopa.
Sečenje inertnim gasovima uvek je korisno kada je potrebna ivica reza bez
oksida. Normalno, ovaj proces se koristi za obradu nerđajućeg čelika. Predmeti od
aluminijuma mogu se seći do debljine od 3 mm bez nepravilnosti. Kod debljih materijala
dolazi do blažih nepravilnosti koje se lako uklanjaju. Kiseonik bi uzrokovao velike
"keramičke" nepravilnosti koje je teško ukloniti.
34
11.1 Procena kvaliteta
M erljivi k riterijum i:
o širina reza (mm)

o visina useka (μm)
o tejper (mm)
o praćenje linije (mm)
Optički kriterijum i:
o nepravilnosti (metalne, nalik na šljaku, teške ili lake za uklanjanje)

o jamice
o erozija (mm)
o zona kompromitovana toplotom (mm)
Pomenuti kriterijumi su i važni indikatori rada i kvaliteta laserskog sistema za

sečenje.
Slika 27. Uzorci obrade – Gore: kockasta cev

Dole: debela ploča (s=20 mm)
35
12. Parametri od uticaja
Optimizacija sledećih parametara važna je za postizanje dobrih rezultata:
• mašinski parametri (npr. sočivo, otvor kroz koji izlazi snop, položaj
snopa)
• parametri lasera (snaga, gate-frekvencija, konstantnost snage)
• parametri predmeta obrade (npr. debljina, legiranost, geometrija)
• parametri procesa (brzina sečenja, pritisak gasa)
12.1. Mašinski parametri
Fokalna daljina: U sečenju laserom se koriste sočiva različite žižne daljine. Što
je manja žižna daljina sočiva, manja je tačka i fokusna dubina snopa. Normalno, veći
fokusni dijametar bira se za debele materijale.
Otvor snopa: Za različite otvore važan parametar je prečnik bušenja. Otvori
najčešće imaju prečnik 0.8-2.3 mm, što je pogodno za sečenje kiseonikom i/ili azotom.
Veličina otvora raste sa debljinom materijala.
Slika 28. Fokalna daljina
12.2. Parametri lasera
Snaga lasera: Snaga lasera mora odgovarati vrsti materijala i njegovoj

debljini. Maksimum moguće debljine materijala zavisi od maksimalnog energetskog
autputa lasera.
36
Normalno, snaga lasera može se menjati od 1% do 100%. Ipak, snaga se ne

smanjuje za više od 10-15% da bi se obezbedilo propisno prosecanje materijala. Manja
snaga se koristi, npr., za markiranje površine identifikacionim brojem, vaporizovanje
folija na čeličnim pločama ili pravljenje tačaka.
13. Karakteristike tehnološkog procesa (1)
13.1 Neravnine
Standardizovana glatkost ivica mala je za materijale maksimalne debljine 4

mm. Ona je npr. samo 15 μm za meki čelik debljine 1 mm. Sa Nd:YAG laserom glatkost
je samo 3 μm. Generalno, može se reći da debljina materijala raste sa neravninama.
Slika 28. Grafik zavisnosti debljine materijala od neravnina
13.2 Oblik i širina reza
Rez se proizvodi sečenjem laserom i generalno se ne pruža paralelno od

gornje ivice do donje ivice. Širina zavisi od vrste materijala i njegove debljine. Varira od
0.15 mm (za debljinu 1-6 mm) do 0.5 mm (za materijal debljine 20 mm).
37
13.3 M aterijal i snaga lasera
Snaga lasera mora odgovarati vrsti materijala i njegovoj debljini. Maksimalnu

debljinu koja se može seći određuje vrsta materijala i snaga lasera.
Slika 29. Snaga lasera u zavisnosti od debljine materijala
Da bi se postigla visoka preciznost sečenja složenih ili finih predmeta često je

potrebno smanjiti snagu lasera. I obratno, minimalna količina snage potrebna je za
sečenje materijala određene debljine. Uticaj snage lasera na sečenje povezan je sa
gate-frekvencijom.
Pulsni rad: CO2-cw laseri visoke gate-frekvencije regulišu svoju snagu tzv.
pulsnim radom, emisijom pulseva pune snage. Prosečni autput se određuje odnosom
između perioda pulsa i dužine pauze. Primer: laser produkuje 1000 pulseva, svaki
0.0005 sekundi dug. Autput-snaga svakog pulsa j 2600 W. Pauza između pulseva je
0.0005 sekundi, kada nema emisije snopa. Prosečna autput-snaga je tako 1300 W.
To omogućava laku regulaciju snage lasera. Oba parametra se lako
prilagođavaju zadatku koji treba obaviti.
Parametri procesa
Brzina sečenja: Brzina sečenja se mora prilagoditi - kao i snaga lasera - vrsti
materijala i njegovoj debljini. Neodgovarajuća brzina vodi stvaranju neravnina ili
nagorelih mesta duž konture. Prevelika brzina uzrokuje i da se materijal uopšte ne seče.
Generalno, brzina se mora smanjiti sa porastom debljine materijala.
Vrsta gasa: U svakodnevnoj proizvodnji koriste se kiseonik i azot. Vrsta gasa
za dati zadatak određena je vrstom materijala i kvalitetom reza koji se želi.
38
14. Karakteristike tehnološkog procesa (2)
Brzina sečenja: Maksimalna moguća brzina smanjuje se sa rastom debljine

materijala.
Slika 30. Brzina sečenja
Slika 31. Potrošnja gasa za sečenje plamenom (kiseonik)
Slika 32. Potrošnja gasa za fuziono sečenje (azot)
Potrošnja gasa zavisi od izlaznog otvora i pritiska gasa.
39
P ritisak gasa: Pritisak gasa zavisi od debljine materijala i vrste gasa. Kada
se koristi kiseonik, pritisak se smanjuje sa rastom debljine materijala (izuzetak: sečenje
plemenitih metala sa O2). Veći pritisak za tanje materijale potreban je zbog veće brzine
sečenja da bi se kompenzovao nedostatak kiseonika zbog povećane isporuke gasa.
Kod sečenja azotom, deblji materijali seku se većim pritiskom gasa
tako da se viskozni istopljeni materijal može oduvati.
Položaj fokusa: Može se postaviti direktno na površinu materijala, iznad

površine ili čak unutar materijala.
Sečenje kiseonikom :
• za materijal debljine do 6 mm normalno je najbolje fokusirati snop na
površinu predmeta ili nešto ispod.
• za materijal debljine 8 mm ili više, fokus se postavlja iznad površine
Sečenje azotom :
• fokus se postavlja unutar materijala; različiti položaji fokusa koriste se
za različite debljine materijala.
Poređenje kiseonika i azota
O2
• čistoća 99.95%
• koristi se primarno za sečenje plamenom mekog čelika
• raspon pritiska u praksi 0.5-6 bara
• nešto izraženije nepravilnosti (samo kod CO2 lasera)
• formiranje oksidnog sloja
N2
• čistoća 99.8% (nešistoće sa O2 uzrokuju oksidaciju ivice reza)
• koristi se za fuziono sečenje nerđajućeg čelika i aluminijumskih legura
• raspon pritiska u praksi 8-20 bara
• mogu se obrađivati tanki materijali (čelik visokog gradusa 10 mm)
• vrlo malo neravnina
• rez bez oksida
40
14.1 Tehnološke tabele i programiranje
Vrednosti različitih parametara od značaja za sečenje laserom moraju biti

sadržane u NC tekstu. Jednostavno rešenje je da se ti podaci vode u tzv. tehnološkim
tabelama i ubacuju u NC tekst. Svaka tabela ima broj. Sve se table vode i drže u
kontrolnom delu mašine.
Tabele se stvaraju za svaki tip materijala i debljinu. Sadrže optimizovane
podatke koji zavise od lasera, veličine konture i fokalne distance sočiva. Tehnološka
tabela sadrži razlike između podešavanja uređaja, parametara probijanja i sečenja.
NC program koji kontroliše proces sadrži samo broj određene tabele. Tokom
izvršenja programa, poziva se broj tabele i proces teče po parametrima iz tabele. Ovaj
princip ima sledeće prednosti:
 centralni "update" svih tehnoloških podataka; ako se menjaju

pojedinačni podaci, ne mora se pristupati NC programu; tokom
izvršavanja NC programa parametri se menjaju u tabeli i učitavaju.
 nije potrebno nikakvo programersko znanje za uređivanje i

optimizaciju podataka.
 za identične delove od različitih materijala programiranje se vrši samo

jednom; kada se materijal promeni, bira se različita tehnološka
tabela.
Slika 33. NC program
41
15. Budućnost sečenja laserom
Razvoj ove tehnologije doveo je do još brže obrade i mogućnosti obrade

debljih materijala. Poboljšanja su postignuta razvojem moćnijih lasera, koji su u isto
vreme manje gabaritni.
Danas se meki čelik debljine 25-30 mm može seći sa dobrim rezultatima.
Značajna poboljšanja učinjena su i u obradi aluminijumskih legura: sadašnji limit
debljine je 6 mm sa upotrebom azota i 2600 W snage. Povećanje snage lasera treba da
omogući obradu i debljih materijala u budućnosti.
Slično tome, porast snage lasera povećao je brzinu sečenja za meki čelik
debljine 6-15 mm i oko 1-15 mm za čelik visokog gradusa.
Uz snagu lasera, ulogu imaju i drugi faktori; moderne i brze kontrole
preduslov su pouzdane obrade i parametara mašine. Npr., da bi se upotrebio
aluminijumski sigurnosni deo u konstrukciji aviona, mašina treba da je u mogućnosti da
seče pri stalnoj brzini duž cele konture. Jedan preduslov je da bazični uslovi kao što je
toplotom pogođena zona - i opasnost mikropukotina - ostanu konstantni. Uz to, ne sme
biti problema sa "zamorom" takvih delova.
Smanjenjem gate-frekvencije na oko 10 Hz biće moguće u budućnosti seći
male konture i oštre uglove čak i na debljim materijalima. Otvori dobrog kvaliteta
prečnika 2 mm npr., moći će da se seku u mekom čeliku debelom 20 mm, što otvara
nova polja primene.
16. Budućnost zavarivanja laserom
Nekada je bilo vreme kada je vatra iz ognjišta bila jedini izvor energije
zanatlijama da spoje dva predmeta. Otkrićem drugih iztvora energije kao što su gas i
električna energija došlo je do razvoja novih tehnologija zavarivanja. Zavarivanje gasom
je otkrio 1897. godine E.Wiss i ručnim električnim lukom 1890. godine Slavijanoff. Danas
postoji veliki broj načina zavarivanja pored gasa i električnog zavarivanja, koji su
dizajnirani za odredjeni zadatak. Ovo je postalo neophodno, jednostavno zbog toga, što
različiti materijali zahtevaju drugačiji proces zavarivanja. Naprimer: postoji bezbroj
tehnika samo za zavarivanje metala. Jedna od ovih tehnika ima budućnost punu
obećanja: zavarivanje laserskim zrakom.
Ostali načini zavarivanja kao što su Tungstenov inertni gas, metal-aktivni gas ili
plazma zavarivanje nisu u mogućnosti da dostignu energetski napon potreban za duboko
42
prodorno zavarivanje. Ovim postupcima mogu se zavarivati jedino geometrijski tanki

materijali.
U kontrastu sa konvencijalnim postupkom zavarivanja, lasersko zavarivanje ima brojne
prednosti:
 osim zavarivanja elektron-zrakom čija je upotreba ograničena s obzirom na potrebu
vakum komore, ni jedan drugi postupak zavarivanja ne može postići tako visok
energetski napon kao zavarivanje laserom.
 pripremci se obradjuju bez fizičkog kontakta i velikom brzinom.
 veoma tanki materijali se proizvode, sa velikim dubina-širina srazmerama. Efekat
deformisanja je sveden na minimum.
 lasersko zavarivanje omogućava var u onim delovima pripremka koji su teško
dostupni.
 ravne, jednolične površine za zavarivanje zahtevaju minimum ponovne obrade.
 laser je vrlo lako kontrolisati, što dozvoljava visok nivo automatizacije procesa
zavarivanja.
U industrijskoj praksi zavarivanje laserom se primarno koristi za spajanje

zakrivljenih komponenata, obloženih materijala i materijala sa više slojeva.
Mogu se zavarivati materijali od metala kao što su: meki čelik, toplotom obradivi čelik,
nerdjajući čelik (CrNi - čelik), aluminijum i legure aluminijuma, titan i njegove legure,
neobojeni teški metali i plemeniti metali.
43
ZAKLJUČAK
Laser stvara laserski zrak i samim tim energiju potrebnu za zavarivanje. Ova
energija se odbija od ogledala ili vodi kroz laserski kanal do mesta gde je potrebno: spoj.
Pripremak je pozicioniran i prikačen na adapter alata tako, da fokusirani laserski zrak
može kasnije biti navodjen do njega. Glava za zavarivanje pomera se duž linije vara na
pripremku. Ogroman energetski napon fokusiranog laserskog zraka = approx. 106 W/cm2
= uzrokuje da se pripremak topi i isparava. Pritisak iščezavanja metalne pare može biti
toliko veliki, da se u pripremku stvara kanal od isparenja tzv. ključaonica, koja prodire
nekoliko milimetara u materijal. Kako glava za zavarivanje napreduje tako se ispod nje
stvara kanal. Istopljeni materijali iza glave se tada sjedinjavaju. Istopljeni i pomešani
materijali se hlade i sjedinjavaju stvarajući usko-zavarenu brazdu.
U toku procesa zavarena brazda je normalno zaštićena od reakcija sa
vazduhom zaštitnim gasom. Dodatni gasovi tzv. proces gasovi mogu da podrže i regulišu
proces zavarivanja.
Danas, industrijska produkcija bez laserskog zavarivanja bi bila nezamisliva.
Ona se u mnogome koristi u proizvodnji vozila, mašina i opreme kao i u energetskim
instalacijama, konstrukciji dalekovoda, svemirskoj i avio industriji pa čak i u proizvodnji
nakita. U mnogo slučajeva lasersko zavarivanja je u potpunosti zamenilo ručno -
manualno zavarivanje.
44
SADRŽAJ
UVOD...................................................................................... 1
1. Laser – sredstvo za obradu ............................................... 2
2. Lasersko svetlo ................................................................. 2
3. Osobine lasera .................................................................. 4
4. Polarizacija ....................................................................... 6
5. Laseri u obradi materijala ................................................. 9
5.1 Struktura CO2 lasera ..................................................... 9
5.2 Modusi rada lasera ........................................................ 12
5.3 Kvalitet snopa ............................................................... 12
5.4 CO2 laser: varijante ....................................................... 14
5.5 Struktura Nd:YAG lasera ............................................... 15
6. Svetlošću kroz materiju - sečenje laserom ...................... 16
6.1 Mašinski koncepti ...................................................... 20
6.2 2D sistemi .................................................................. 20
6.3 3D sistemi ................................................................... 22
7. Struktura laserskog sistema za sečenje ........................... 24
8. Lasersko sečenje sa Nd:YAG laserom ............................... 27
9. Materijali .......................................................................... 29
9.1. Površina materijala ................................................... 30
9.2. Geometrija predmeta obrade .................................... 31
9.3. Tehnologija ................................................................ 31
10. Sečenje kiseonikom: sečenje plamenom ........................ 32
11. Sečenje azotom: fuziono sečenje ................................... 33
11.1 Procena kvaliteta .......................................................... 34
12. Parametri od uticaja ....................................................... 35
12.1 Mašinski parametri ................................................... 35
12.2 Parametri lasera ....................................................... 35
13. Karakteristike tehnološkog procesa (1) ......................... 36
13.1. Neravnine ................................................................ 36
13.2 Oblik i širina reza ...................................................... 36
13.3 Materijal i snaga lasera ............................................ 37
14. Karakteristike tehnološkog procesa (2) ......................... 38
14.1. Tehnološke tabele i programiranje ........................ 40
15. Budućnost sečenja laserom ............................................ 41
16. Budućnost zavarivanja laserom ...................................... 41
ZAJKUČAK.............................................................................. 43
45
46

Laseri U Obradi Materijala

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Laseri U Obradi Materijala

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Diplomski rad Laseri u obradi materijala

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA

TEMA: Laseri u obradi materijala

PREDMET: NEKONVENCIONALNE METODE OBRADE

Još 1917. Albert Ajnštajn je opisao teoretsku osnovu stimulisane

1. LASER - SREDSTVO ZA OBRADU

1.1 Šta je laser ?

Termin «laser» na skraćeni način opisuje način funkcionisanja: «amplifikacija

Svetsko tržište izvora laserskih zraka Laserski sistemi u obradi materijala

Slika 1. Svetsko tržište laserskih sistema

2.1. Kako se stvara laserski snop?

Svi laseri rade po istom principu: energija se skuplja u laser-aktivnomi

Slika 2. Laserski snop

To se događa u tzv. rezonatoru. U svom najjednostavnijem obliku, rezonator

Laser-aktivni materijal: Lasersko svetlo se generiše u laser-aktivnom

Pumpni izvori: Energija se može skupljati u laser-aktivnom materijalu na

Slika 3. Pumpni izvori

CO2 laser: 10.6 μm (ekstremno

Električno polje svetlosnog izvora normalno oscilira nasumice na ravani

Kod linearnog polarizovanog snopa električno polje elektromagnetnih talasa

Slika 4. Nepolariyovan i polariyovan snop

Cirkularno polarizovano svetlo može se stvoriti iz linearno polarizovanog

Slika 5. Cirkularno polarizovan CO2 laser

Koherencija: Elektromagnetni talasi laserskog svetla osciliraju u fazi.

Niska divergencija: Lasersko svetlo ima nisku divergenciju; to znači da je

Dobra fokusabilnost: Laserski zraci se mogu dobro fokusirati. To znači da

Polarizacija: Laserska svetlost se može lako polarizovati. Sam laserski

Distribucija intenziteta u poprečnom preseku snopa - modusi:

kao »modus«. Na preseku bazičnog modusa (TEM00 = poprečni elektromagnetni

Slika 5. Distribucija intenziteta u poprečnom preseku snopa - modusi

Slika 6. Laserom sečena ivica sa ravni polarizacije normalnom (levo) i

Laserom sečena ivica sa ravni polarizacije normalnom (levo) i paralelnom u

Slika 7. Fotografija modusa

Distribucija intenziteta na poprečnom preseku laserskog snopa postaje

5. Laseri u obradi materijala

5.1. Struktura CO2 lasera

Mikser gasa priprema laserski gas - mešavinu CO2, N2 i He - u idealnom

Presavijanje rezonatora: Što je duža putanja pražnjenja u rezonatoru viša

Slika 8. Kvadratno savijeni rezonator

Slika 9. Šematska konstrukcija CO2 lasera

Integracija sistema za hlađenje laserskog gasa: Direktnim hlađenjem

Slika 10. Laser

Struktura frekvencijom stimulisanog CO2 lasera sa aksijalnim protokom:

PA= energija stimulacije

Pulsni modus: Pulsevi u laserima koji se koriste u obradi materijala normalno

5.3. Kvalitet snopa

U obradi materijala od ključnog je značaja precizno fokusiranje lasera: dobra

Optika za fokusiranje sa većom fokalnom dužinom, kada je fokusabilnost

• faktor propagacije snopa: K=λ/π . 4/(d0 . θ)= λ/π . 1/q

w0 = radijus obima snopa

Slika 11. Optika za fokusiranje

Vrednosti su matematički povezane i mogu se međusobno porediti. Sve tri

5.3 CO2 laser: varijante

Gasni laser sa brzim Gasni laser sa aksijalnim Radio frekvencija

5.4 Struktura Nd:YAG lasera

Slika 12. YAG laser

Slika 13. Optička stimulacija

Nedavno su diodno pumpani laseri sa čvrstim medijumom postali značajna

Fiber-optički laserski kablovi čine Nd:YAG lasere vrlo fleksibilnim uređajima. U

Slika 14. Fiberoptički kablovi

Sastoje se iz jezgra (optičko vlakno), omotača i zaštite. Materijal jezgra ima

Slika 15. Nd:YAG laserski kanal

Istorijat razvoja laserske tehnologije je primer brzog napretka i inovacija. Već