КРИТЕРИЈУМИ ЗА ЕВАЛУАЦИЈУ НАСТАВЕ

Студент:

Професор:

1. Циљеви наставе Смернице

Да ли су циљеви часа јасно дефинисани?
Да ли су усаглашени са градивом?
Да ли избор метода одговара постављеним циљевима?
Да ли су усаглашени са захтевима предвиђеним за ученике?
Да ли су активности ученика релевантне за постављене циљева часа?
Циљеви часа треба ду буду јасно постављени,
конкретни и реални. Није добро дефинисати сувише
уопштене циљеве наставе, јер се они као такви не
могу у реализовати.
Циљеви треба да произилазе из самог садржаја
градива и остварени одговарајућим методичким
поступцима.

Такође, саджај наставе, па и циљеви морају бити у

најдиректнијој вези са принципом прилагођености
градива узрасту и предзнању ученика, као и са
принципом свесног и трајног усвајања знања.

Зато активности ученика и њихово укључивање у

наставни процес треба да буде подстакнуто
примереним методичким поступцима
(функционалним задацима, истраживачким радом и
сл.)

Запажања

Наставни циљеви нису у потпуности дефинисани. Поред наведених циљева (читање, разумевање и анализирање песме),
требало би проширити циљеве, тј. задатке часа. Наиме, пошто се овде ради о ученицима петог разреда, који су се недавно
упознали са предметном наставом, требало би их стално подстицати на изражајно читање, логичко и критичко схватање
прочитаног текста, да кроз читање разних дела упознају граматику и правопис језика. Сведоци смо тога да живимо у времену
у којем наши ђаци не умеју правилно да се изражавају, користе позајмљенице и доста поштапалица. Дакле, неизоставни циљ,
када је у питању настава српског језика, јесте оспособити ученике да се правилно користе књижевним језиком и
различитим видовима његове усмене и писмене употребе. Наставник треба да подстакне ученике да се служе књигом,
као основним извором знања, стога је и ово веома битан задатак.

Што се тиче наставних метода, наставник је изоставио методу читања и рада на тексту. Ова метода се веома лепо
комбинује са дијалошком методом. Разлог нужности ове методе је управо тај што се ради на уметничком тексту. Овом
методом ученици стичу знања читањем одређених текстова.

Поред одређивања теме, који је подразумевани задатак приликом интерпретације песме, као и било ког другог књижевног
дела, издвајање мотива, тј. уочавање мотивске структуре песме је такође веома битан сегмент, што је наставник
изоставио на овом часу.

У савременој методичкој настави ученицима се не држи предавање, већ они стичу знања учествујући у настави којом
наставник руководи, при чему ученик мора бити свесно активан и психички ангажован. Наставник се на овом часу прилично
придржавао принципа свесне активности на тај начин што су ученици током целог часа били активни кроз разне задатке
примерене њиховом узрасту.
2. Планирана организациона очекивања Смернице

Да ли постоји повезаност са претходним градивом? Један од захтева наставе јесте функционално

Дa ли су задаци примерени узрасту ученика?
Да ли су задаци одговарају планираном садржају?
Да ли постоји усаглашеност захтева и активности које очекујемо од
ученика?
повезивање новог градива са претходно усвојеним
садржајима, који представљају основу за даљу
разраду одређене наставне теме.
Активирање постојећег знања ученика може се
постићи применом добро осмишљених радних
листова и задатака који су у функцији не само
обнављања градива неко и припреме за усвајање
нових садржаја.

Активност ученика управо зависи од њиховог

ангажовања у сазнајном процесу путем решавања
задатака различитог типа, и то не само задацима
којима се репродукује знање него и задацима у
којима се захтева примена знања у новим
ситуацијама.

Запажања

Повезаност са претходним градивом није присутна ни у једном сегменту часа.

Принцип приступачности (примерености)узрасту ученика није нарушен. Сви појмови и задаци су прилагођени узрасту
ученика, а појмове који су мање познати наставник им објашњава. На крају часа наствник даје упутства ђацима како да
науче песму код куће. Ученицима је непознат термин „логички блок“, али наставник их на крају води ка упознавању са тим,
тако што заједно читају и обележавају у тексту како ће ученици код куће да читају песму.

Активности ученика су усаглашене са захтевима.

Наставни лист не садржи задатке који се тичу књижевног рода, књижевне врсте, мотивске структуре песме, што је и
очекивано јер се ови образовни задаци не налазе у циљевима.

3. Методички поступци Смернице

Примереност метода и методичких поступака наставном садржају?
Да ли методички поступци обезбеђује пажњу и активност свих
ученика?
Избор метода и методичких поступака од изузетне је
важности за организацију и релизацију наставног
рада.
Потребно је примењивати такве методичке поступке
којима ће се ученици активно укључивати у рад.
Наравно да одабир метода зависи од садржаја
наставне јединице, али и од стандарда постигнућа и
циљева који се у настави желе постићи.

Запажања
Наставник је навео две методе : монолошку и дијалошку.

Током часа, наведене методе се преплићу.

Монолошка метода није доминантна свих 45 минута, као ни дијалошка. Ове две методе треба међусобно да се допуњују и то
је у суштини основа успешног часа.

* У дијалошкој методи, веома је битно да наставник води рачуна о узрасним могућностима ученика, то значи да наставник
мора знати докле досежу предзнања ученика у вези са грађом коју хоће дијалошки да тумачи и колико њихова моћ
расуђивања дозвољава да се са њима крене у такав дијалог. Дакле ту видимо успешност реализације ове методе.

Наставник је изоставио методу читања и рада на тексту, што је неизоставни део оваквог типа часа. Такође је изостављена
метода демонстрирања, која је употребљена на фотографији првог слајда, чиме је остварен дидактички принцип чулности.

4. Наставна средства Смернице

Која наставна средства користи наставник?
Да ли су наставна средства функционално употребљена?
Да ли су разноврсна и подстицајна за рад?
У наставна средства се убрајају поред елементарних
(жива реч, табла и креда) и разна техничка помагала
(звучне читанке, компјутер, пројектор, графоскоп),
чија је улога у настави помоћна. У зависности од
чула на која су усмерена, наставна средства могу
бити визуелна, аудитивна и аудио-визуелна, а према
функцији могу бити средства која посредно (радио и
телевизија) или непосредно ангажују ученике на
самосталан рад (уџбеници, читанке, приручници,
радне свеске).

Запажања

* Наставна средства, просторије и опрема за извођење наставе српског језика и књижевности чине материјалну основу те
наставе.

Наставна средства која су употребљена на овом часу су видео-бим презентација, табла, креда, сунђер, жива реч професора,
наставни листићи и домаћи задатак. Подстицајна су за рад и циљеве које је наставник навео.

Употреба наставних средстава је у уској вези са применом методе демонстрирања и остваривањем принципа чулности (оба
изостваљена).

5. Клима у разреду Смернице

Каква је клима у одељењу?
Да ли су ученици мотивисани за рад?
Како наставник одржава мотивацију ученика за рад током часа?
Да ли постоји интеракција ученика унутар група, међу групама, са
наставником?
Позитивна и подстицајна клима у одељењу најбољи
је показатаљ успешности наставниковог рада.
Уколико су ученици добро мотивисани за рад током
целог часа укључивањем у рад посредством
различитих захтева и задатака, динамичном
променом методичких поступака и техника, добри
резултати неће изостати.

Да ли постоји кооперативност ученика унутар група, међу групама и Од планираних облика рада зависи који ће се вид
са наставником? комуникације и кооперације остваривати у одељењу.

Каква је дисциплина ученика на часу?

Запажања

Клима у одељењу за време часа је позитивна, у исто време и едукативна и опуштена. Због саме песме, наставник је створио
пријатну атмосферу за ученике како би са осталим другарима из одељења поделили неке своје емотивне тренутке кроз које
су прошли. То је, наравно, у њима пробудило и мотивацију и жељу за излагањем и изношењем сопственог мишљења.

Дисциплна на часу је задовољавајућа, весела и опуштена.

5. Наставни стил Смернице

Да ли има материјалних грешака у излагању наставника?
Да ли је излагање наставника јасно, динамично и прилагођено
ученицима, подстицајно?
Да ли је предвиђен простор за иницијативу ученика и самосталност у
начину долажења до решења?
Колико наставник води и усмерава час?
Шта ради са одговорима које добија од ученика
Квалитет часа умногоме зависи од наставникове
припреме и његових способности. Његово излагање
треба да буде примерено знању и узрасту ученика,
да буде узор ученицима, да их заинтересује за тему,
да у њима пробуди критички дух.
Наставник не сме бити доминантна и централна
фигура на часу, већ треба да успостави сараднички
однос са ученицима, да организује и усмерава
наставни ток.

(да ли њихове одговоре враћа свима или их он усмерава ка садржају)? Потребно је, такође, да повратним информацијама,
које упућује ученицима у вези са њиховим
Да ли постоји провера добијених одговора који воде ка остваривању одговорима на постављена питања и задатке,
циља часа? подстиче њихово самопоуздање, али и способност
да усвоје мишљење које се разликује од њиховог, да
Каква је улога наставника? буду спремни за културно опхпђење и
комуникацију.

Запажања

Наставна јединица је добро најављена. Након доброг и сликовитог уводног дела часа видимо како се ученици на самом
почетку подстичу на самосвесно укључивање у наставу.
Наставник вешто и ненаметљиво ствара сарадничку атмосферу, мотивише ученике и подстиче их на рад.

У самој припреми нема материјалних грешака. Наставни листић садржи питања која су се прожимала током часа. Требало би
осмислити нова, креативна питања или задатак, како би се крај часа испунио.

Као што сам већ образложила, дијалошка метода која је примењена на овом часу допушта и даје простора ученицима да се
укључе у рад. Наставник није доминантна личност на часу, до изражаја долазе ученици, што је веома добро. На тај начин се
ствара интеракција и између самих ученика као и између наставника и ученика. Када је у питању књижевно дело, не постоји
само један став и једно мишљење те на тај начин ученици стичу способност усвајања различитих мишљења која се разликују
од њиховог.

Оно што недостаје је повратна информација од стране наставника када су у питању одговори ученика. Претпостављам да је
то наставник изоставио у припреми, али да у току часа итекако упућује похвале ђацима уколико су одговори тачни. То је
такође битан сегмент часа, јер се самим тим самопоуздање ученика подиже и више су мотивисани.