Professional Documents
Culture Documents
Атрибутив
Атрибутив
*Дефиниција*
1. појам ВРСТЕ или РОДА коме главни појам припада: студенткиња Маја
2. затим појам, такође шири, ТИТУЛЕ или ЗВАЊА, односно ЗАНИМАЊА:
председник Кенеди
3. и ОСОБИНЕ које главни појам има: човек плачљивац
(Семинарски рад:)
4. Назив СРОДСТВА брат Мајкрофт Холмс
5. ТОПОНИМИ град Лондон
Веза атрибутива са именицом коју одређује може бити СЛАБИЈА или ЈАЧА –
одређује именицу заједно са њеним другим одредбама или атрибутив припада
конјункцијском низу атрибутива, од који се само један може налазити непосредно
испред именице коју одређује:
[...] под командом генерала фелдмаршала барона Јохана Леополда Беренклау. (11)
1
*Термин*
Овом термину би се могло приговорити због тога што се он у неким језицима сасвим
другог падежног система употребљава као назив за један придевски падеж. Могле би се
назвати и именички атрибути.
Најзад, није толико битно којим ћемо их именом назвати, важније је утврдити да су оне
синтаксички другачије од апозиција и да их од њих треба разликовати.
Апозиције, међутим, иако зависне од главних речи, чине извесну целину за себе, па се као
такве накнадно додају тим речима да их одреде по неким новим, раније неизреченим
особинама које се баш апозицијама казују. Зато оне и имају посебну интонацију. По тој
интонацији се оне и разликују од атрибута, па и од атрибутски употребљених именица. У
писању се оне, будући да у односу на главну реч представљају извесну целину за себе, да
се као таква целина накнадно додају речима ради новог одређивања већ одређених појмова
које те речи означавају – редовно одвајају зарезом, док се између атрибутски
употребљених именица и речи кој одређују ЗАРЕЗ НИКАДА НЕ СТАВЉА.
– запета иза синтагме вредан и сналажљив мајстор није сасвим на месту, нити се може
рећи да та синтагма није апозиција уз личну заменицу он. Именице, ипак, у одредбеној
служби атрибута, које су такође убрајане у апозиције, а за које смо доказали да то нису,
НЕ ОДВАЈАЈУ СЕ ЗАПЕТАМА ни када дођу иза главних речи, ни када су ипсред
њих:
2
Сасвим друкчије ствар стоји са ТИТУЛАМА И ЗВАЊИМА када долазе ИЗА ИМЕНА
њихових носилаца. Оне се тада РЕДОВНО ОДВАЈАЈУ ЗАРЕЗОМ од именица иза којих
долазе. Али сада не зато што долазе иза речи чије су одредбе, него што оне ту имају
карактер апозиције. Обично се имена ових лица дају као одређена, а називи титула,
односно занимања означавају баш те појмове. Они се тада накнадно додају именицама
које одређују, па су зато апозиције.