Митровачка гимназија Сремска Митровица

Предмет: Историјa

Свакодневни живот у Риму

Школски есеј

Професор: Зорица Вукмир

Ученик: Елена Вељановски IB
Датум израде: Април 2022.

Увод.................................................................................................3.

Разрада............................................................................................3.

Брак.................................................................................................3.

Гозба................................................................................................4.

Инсуле.............................................................................................5.

Породични одмор............................................................................6.

Образовање.....................................................................................6.

Независност....................................................................................7.

Положај...........................................................................................8.

Крв гладијатора...............................................................................8.

Римско купање пре 2000.Година......................................................9.

Снабдевање водом......................................................................... 9.

Римски форум..................................................................................11.

Школе..............................................................................................11.
Колосеум.........................................................................................12.

Аквадукти.........................................................................................12.

Права природа ропства.....................................................................13.

Закључак...........................................................................................13.

Литература........................................................................................14.

Увод
Сама тема овог рада, од великог је значаја, јер нам даје прилику видети свакодневни живот
становништва Римског царства, са мноштво занимљивих чињеница у свакодневном
животу.Брак, гозба, породични живот, образовање, само су неке од ствари описаних у овом
раду.Данас у нашем животу можемо пронаћи много тога заједничког са животом људи тог
доба.Поједина искуства Рима у неким погледима подсећају на наше, домаће и помаже нам
да боље разумемо и прихватимо садашњост.Значајна дела која описују живот
становништва Рима појавила су се након започетих истраживања и ископавања у Помпеји.
Разрада

Брак
Римски брак је приватан чин који никаква јавна власт не мора да санкционише.Римски
бракови били су брзи и лаки, готово да љубави међу њима није ни било.Девојке су се рано
удавале, док су се мушкарци женили са 20-30 година.Брак није имао правну снагу, већ је
муж показао жељу да живи са својом женом. Римски грађанин није се могао оженити
рођаком.Развод је био једноставан.Пар би око себе окупио седам сведока пред којима би
рекао намеру да се разведу. Римска породица била је патријархална. Отац породице има
сву власт и апсолутну моћ над њом.

Гозба
Друштвени статус Римљана био је одређен начином на који се породица хранила.Нижи
слојеви нису имали новца па су конзумирали једноставну храну, док су богати често
одржавали гозбе и прославе како би показали свој статус.Нижи слојеви углавном су се
хранили кашом, маслинама, сиром и вином, док су виши слојеви у својој исхрани имали и
месо.Тада није било виљушака, кашика и ножева, па су јели рукама.Сва јела припремале
су жене или кућне робиње. Током дана храна се обично узимала три пута. Одмах након
вечере, током десерта, или нешто касније - у вечерњим сатима, следила је забава на којој
се пило, разговарало и забављало.Национална супа старих Римљана била је са пуно купуса
и репе.Жене су искљуциво пиле воду, јер се сматрало да вино пију само "неморалне жене".

Инсуле
Већина римског становништва живела је у зградама названим инсуле.Какви су били суседи,
зависило је од друштвеног статуса.Ове куће биле су веома осетљиве на пожаре, поплаве и
потресе.Горњи спратови били су намењени за сиромашне који су плаћали кирију дневно или
недељно.Живели су у малим скученим собама без прозора, док је код виших слојева било
другачије.Прва два спрата чинили су људи са бољим примањима. Плаћали су кирију једном
годишње и живели су у већим собама које су за разлику од оних на спрату имале знатно боље
услове.Поред инсула градили су самосталне куће, стамбене зграде вишеспратнице(cenucale) или
стамбене блокове(insulae), који су обично имали до четири спрата.

Живот у инсули

ПОРОДИЧНИ ОДМОР
По правилу у подне је елита посветила дан одмору.Било је разних активности, попут
гледања гладијатора и трке кочија. Доста времена проводили су у јавним купатилима која
су имала теретане, базене и домове здравља. Дечаци су пуштали летеће змајеве и играли
се ратних игара.То су им биле неке од омљених активности.

Борбе

ОБРАЗОВАЊЕ
Образовање је зависило од друштвеног статуса и пола детета. Девојчице су училе да
читају и пишу.За то су биле одговорне жене.Поред читања и писања, деци су помагале око
латинског језика и рачунања.Богате породице плаћале су образоване робове или учитеље
који би помагали деци око учења.Често су имућни родитељи уписивали дете у приватну
школу.Дечаци су морали имати физичку обуку како би били спремни за војну службу. Без
обзира на физичу спремност и физички изглед сина, отац је одлучивао када је син постао
пунолетан.Обично је то било између 14 и 17 година.Када постане пунолетан, дечаку би
скинули дечију одећу и отац би га обукао у белу грађанску тунику.Отац би га одвео на трг,
где би се забележило име дечака и он је тада службено постао римски грађанин.Не постоје
тачни подаци о броју писмених људи, може се претпоставити да је велика већина
слободних грађана знала читати, писати и рачунати. Само најсиромашнији нису могли
платити школовање своје деце. 1875. године 66% Итаијана није знало читати или писати.

Школа

НЕЗАВИСНОСТ ЖЕНА
У старом Риму није било лако бити жена. Девојке су биле осуђене да живе у дому и
одгајају децу.Жене старог Рима биле у сенци мушкараца али су имале извесна законска
права ако су припадале вишим друштвеним слојевима: право на својину, на наследство и
на располагање својом имовином.Држава је Римљанке награђивала за новорођену децу, с
обзиром на то да је стопа смртности новорођених била висока. Награда је можда била
најтраженија за жене: правна независност. Ако је слободна жена родила троје деце која су
преживела након порођаја, тада јој је додељен статус независне особе.У кући основну
улогу ипак је имала жена као и при подизању деце.
Уместо оловке за очи, жене су користиле посебне пасте чији су главни састојци били
пржени мрави.Црвено олово био је главни састојак за боју усана.Тада нико није знао
колико је заправо отровно то што су користиле за своје лице како би изгледале лепше.За
прање зуба користили су пасту. Ритуал јутарњег умивања изведен је над лавабоом, али без
сапуна. Уместо тога, користили су млевену глину. За глаткоћу, кожа је тада омекшана
балзамом за уље. Осушили су се ланеним пешкиром. Мушкарци су се бријали
свакодневно. Робови и робиње били су одговорни за то да мушкарци буду глатко обријани,
и обучени у чисту тогу, док су жене модно фризиране, нашминкане и обучене на најбољи
могући начин.

Породица

Положај
Не битно у каквом су положају били, становништво је имало различита права.У царству
није било расизма. Ратни заробљеници и осуђени криминалци постали су робови. Робове
су такође куповали од трговаца робљем из источне Европе, Азије или Африке. Слободан
грађанин који је пао у сиромаштво могао се својом вољом продати у ропство. Власник је
могао некажњено мучити роба, мучити га, па чак и убити. Слобода вероисповести је
подржана у држави.
Неки од главних проблема у Риму били су: прометне гужве, бука на улицама, прљавштина,
неконтролисана имиграција, недостатак станова и превисоке цене за то, криминална
ситуација у мраку....
КРВ ГЛАДИЈАТОРА
У римској медицини било је много експеримената. Неколико римских аутора рекло је да се
након гладијаторских битака крв мртвих гладијато ра често прикупљала и продавала као
лек. Римљани су веровали да гладијаторска крв може излечити епилепсију и пили су је као
лек.

Борбе гладијатора

РИМСКО КУПАЊЕ ПРЕ 2000 ГОДИНА

Стари Римљани веровали су да је истина у води. Обожавали су чак и богињу Веритас,
ћерку Сатурна, за коју се веровало да је живела у дубинама бунара.Римска купатила имала
су своја правила.Прво се ишло у тепидаријум-базен са благо загрејаном водом у којем су
били око сат времена.Након тога дошао је ред на колдаријум, где је вода достизала
температуру до 40° .На крају су одлазили у фригидаријум, просторију са хладном водом.

Терме

Женска купатила

Снабдевање водом
Немогуће је замислити живот старих Римљана без термалних купатила - сложеног
комплекса купатила. Како би се грађанима и робовима Рима омогућило умивање, у граду
су подигнута многа купалишта, од којих су највећа добила име по владарима Рима, по
чијем је налогу извршена изградња ових купалишта. Тако је у Риму изграђено 15
"царских" купатила, међу којима су најпознатији и најлуксузнији купатила Веспазијана
(састојала су се од више од стотину соба), Каракале (дизајниране за истовремени пријем
2300 људи), Диоклецијана (поред тога до заједничких базена, имала је 3 хиљаде
појединачних купатила) и Константина (последње купатило, изграђено 310. године нове
ере).Изградња првог купатила приписује се познатом богаташу Мецени. Наравно, богати
Римљани могли су себи пријуштити прање својих домова, будући да су многе виле биле
опремљене домаћим малим базенима и кадама, али купке, које су биле важна компонента
древне римске културе, за већину угледника нису биле толико место за прање, колико
место где се решавају сви политички, економски и други проблеми. Како је удобност
купања расла, многи богати Римљани радије су проводили читаве дане у кади, јели,
забављајући се, бавећи се спортом, слушајући говорнике и песнике. Кућне купке углавном
су користиле жене и то не за прање, већ за одржавање лепоте, због чега су се купке
узимале са свим врстама лековитих додатака из биљака и ароматичних уља.Тек под царем
Трајаном почела су се градити посебна женска купатила. Узимајући у обзир чињеницу да
су јела Римљана, па чак и козметика направљена на бази олова, постаје јасно зашто је
старост Римљана ретко прелазила 30 година. За стварање паре користило се камење
загрејано на ватри, које се повремено загревало. Куће у римским градовима биле су
разнолике: од колиба до високих зграда и великих вила. Градска вила у којој живи
племенита и богата особа, развила се из сеоског власништва, али је познавање Грчке и
њене културе имало дубок утицај на живот Римљана. Само су себи богати људи могли
пријуштити живот у властитим домовима.Што је власник био успешнији, његова је кућа
више расла. Успешни власник куће, купио је суседно земљиште и зграде и повезао их са
својом вилом.У исто време, већина становника градова живела је у ужасним скученим
местма и сиромаштву. Стално им је претила могућност пропадања под рушевинама једне
куће или спаљивања у њој.Неки станови у инсулама, на првим спратовима, били су
луксузни и пространи, састојали су се од неколико великих соба, али други су били
скучени и сиромашне собице без текуће воде или канализације. Многи богати Римљани
сматрали су село извором прихода и местом угодног опуштања. Власници вила, долазили
су у село само неко време годишње. Остатак времена имањем је управљао службеник, а
сав посао обављали су робови. Већина вила биле су пољопривредни центри. Само
неколико вила биле су луксузне које су постојале једноставно ради забаве својих власника.
Такве виле могли су себи пријуштити само врло богати људи. Истовремено, поседовање
виле било је модерно. Што је вила богатија, статус власника је виши. У вилу су позвани
пријатељи и познаници, пред којима је власник виле могао показати своје богатство. Осим
тога, било је битно да важни људи буду власници не једне, већ неколико вила, које се могу
налазити на различитим локацијама: уз море, на планинама.

Римски форум
Форум је заправо трг који је представљао центар јавног живота у сваком граду Рима. Трг је
могао бити место за састанке, пијаца, место где су се водиле дебате... Један од симбола су
била три огромна дрвета која су била постављена у самом центру форума. Смоква, испод
којег је вучица дојила Ромула и Рема, винова лоза и маслина као линфа која је
представљала снагу Рима. У центру форума било је разних споменика, попут Лапис
нигера-„Црног камена”.
С обзиром на то да су били добри грађевинари, Римљани су изградили влики број мостова,
канала, путева…Посебно је значајан пут Виа апиа- пут од Рима према југу, до Бриндизија
и Тарента.Био је дугачак 300км.
Форум

Школе
С навршеном дванаестом годином, судбине дечака и девојчица се раздвајају, као и судбине
богатих и сиромашних.Једино дечаци из имућних породица настављају с учењем.Под
корбачем “граматичара”, тј. учитеља књижевности, они изучавају класичне писце и
митологију.Са четрнаест година девојка је одрасла.Људи су их тада ословљавали са
госпођо.У Риму се нису учили предмети који служе формирању личности или који су
корисни, него они који доносе престиж, пре свега беседништво.Школа је средство да се
култура присвоји и средство да се она преобликује.
Колосеум
Колосеум у Риму је најпознатији амфитеатар старог света.У њему су одржаване
гладијаторске борбе, које је могло посматрати 50.000 гледалаца. Одржавале су се и борбе
са животињама. Чак су некада пуштали и воду у њега да би се могле водити борбе
бродовима. У случају пожара Колосеум би се испразнио за 10 минута. Градња је започета
72. године, а завршена око 81.Приземље је урађено у дорском, први спрат у јонском, а
други у коринтском стилу. Последњи,трећи спрат, украсен је декоративним елементима,
пиластрима.

Колосеум

Аквадукти
Аквадукти су били канали у облику моста са луковима, који су служили за пренос воде са
једног места на друго.Аквадуктима је примарна сврха била довести што је могуће веће
количине питке воде у град која се потом користила у фонтанама и јавним купаоницама
прије него што би се као отпадна вода користила у канализацији. Осим у самом Риму,
аквадкути су се градили и у провинцијама омогућивши њихову урбанизацију. Данашњи
археолози често могу процијенити важност и број становника неког древног римског града
на темељу величине аквадукта.

аквадукт

Права природа ропства

У Римском царству постојали су робови или ослоођеници.На најнижем ступњу један део
сеоске радне снаге чине роови.Далеко је време Спартакове буне, а није истина да римско
друштво почива на ропству.Систем веиких имања које обрађује маса робова био је
својствен само извесним областима, јужној Италији и Сицилији.У занатству, радна снага је
пре свега робовска;робови и ослобођеници представљају целокупно осоље у грнчарским
радионицама.Роб остаје човек који сваког часа може бити продат.
Ропство је представљало непобитну стварност.Хуманост се није састојала у томе да се
робови ослободе господара, већ да се господар добро понаша.
Закључак
Сва друштва на овом свету и у историји ограђују своје приватно поље чим постану
сложена друштва.Та приватна поља су другачије ограђена од друштва до друштва, у
зависности од власти, религије, насељеног простора и породице, а дефинишу се
првенствено говором културе.Кроз овај рад видели смо како је изгледао живот Римљана,
њихов приватан живот, образовање, породица, брак, положај жене, римски форум... У
поређењу са начином живота данас, доста ствари се променило, али исто тако има и неких
сличности.Данас сва деца имају право на школовање, што у поређењу са тадашњим
временом није било тако.На основу сазнања како је то живео народ Рима, данас смо
научили много ствари, оне лошије променили на боље, развили привредне гране, укинули
ропство...Пословица Historia magistra vitae est, односно историја је учитељица живота је
доказ да се и дан данас протежу исте или сличне ствари и навике током времена.

Литературе
Филип Аријес и Жорж Диби, “Историја приватног живота ”, Београд, CLIO, 2000.-564
стр.
Мирко Обрадовић, “Историја”, Београд, Klett, 2012.година -282 стр.
Немања Вујчић, “Историја”, Београд, Фреска, 2019.година-296 стр.
https://sr.wikipedia.org/sr/%C5%BDene_u_anti%C4%8Dkom_Rimu