ПОЛАРИЗАЦИЈА

ДИЕЛЕКТРИКА
 ВРСТЕ ПОЛАРИЗАЦИЈЕ

• Електрично поље изазива промене у диелектрику (изолатору)

• Оно раздваја позитивно од негативног електрицитета или изазива усмеравање

електрицитета

• Настале промене називају се поларизација диелектрика

• За диелектрик у коме је дошло до поларизације кажемо да је поларизован

• Постоје електронска и диполна поларизација

• Код чврстих кристалних диелектрика јавља се и јонска поларизација
 Електронска поларизација
• Електронска поларизација се јавља када се атом диелектрика нађе у електричном пољу

Док су плоче ненаелектрисане

електрон се по кружној путањи
креће око протона
Када се металне плоче наелектришу
истом количином разноименог
наелектрисања између њих настаје
електрично поље
Позитивно наелектрисана плоча привлачи електрон а негативно наелектрисана
протон, па долази до деформације атома и раздвајања позитивног и негативног
наелектрисања унутар атома
Када нестане електрично поље атом се враћа у првобитан положај
 Диполна поларизација
• Диполна поларизација настаје када се молекули диелектрика нађу у електричном
пољу
• Молекул NaCl се састоји од позитивног јона натријума и негативног јона хлора
• Код оваквих молекула један крај је наелектрисан позитивно а други негативно
• Када се не налазе у ел. пољу, молекули су оријентисани у свим смеровима (слика а)
• Уколико се поларни молекули нађу у ел. пољу, постављају се тако да им је позитиван
крај окренут ка негативно наелектрисаниј плочи а негативан крај ка позитивно
наелектрисаној плочи (слика б)
• По престанку деловања ел. поља молекули се враћају у првобитан положај
 Диполна поларизација

Без обзира на врсту поларизације, деформисани атоми и заокренути молекули, понашају

се као натегнуте опруге, па се у њима гомила енергија
 Капацитивност усамљеног проводника
• Потенцијал усамљене проводне лопте полупречника r равномерно наелектрисане
количином наелектрисања Q у вакууму, у односу на референтну тачку у
бесконачности одређује се као: 𝑄
𝑉=
4𝜋𝜀0 𝑟
• Уколико повећамо количину наелектрисања Q, сразмерно ће се повећати и
потенцијал наелектрисаног тела 𝑉
• Такође можемо да пишемо: 𝑄 = 4𝜋𝜀0 𝑟 ∙ 𝑉

• Укупно наелектрисање лопте сразмерно је њеном потенцијалу

• Ово не важи само за усмљену проводну лопту већ за сваки усамљени наелектрисани
проводник, без обзира на облик
 Капацитивност кондензатора
• Између наелектрисања Q усамљеног проводника и његовог потенцијала V постоји
линеарна зависност:
𝑄 =𝐶∙𝑉
• Физичка величина, обележена симболом С, назива се електрична капацитивност
или само капацитивност усамљеног проводника
• Капацитивност описује способност проводника да на својој површини нагомилава
одређену количину наелектрисања, при чему се сразмерно већава његов потенцијал
𝑄
• У случају усамљене проводне лопте капацитивност је: 𝐶 = = 4𝜋𝜀0 𝑟
𝑉
• Одавде видимо да је капацитивност величина која зависи само од геометријског
облика проводника и средине у којој се налази
• Јединица за капацитивност је фарад (F). Капацитивност од 1F је јако велика
 Кондензатор
• Капацитивност усамљеног проводног тела је јако мала
• У стварности не постоје усамљена наелектрисана проводна тела јер се свако
налази на мањој или већој удаљености од других
• Наелектрисана тела имају већи утицај једна на друге уколико је удаљеност
између њих мања
• Систем од два блиска проводника, наелектрисана истом
количином наелектрисања супротног знака, раздвојена
ваздухом или неким другим диелектриком, назива се
кондензатор
• Проводници који га образују називају се електроде или
облоге кондензатора
 Кондензатор
• Количина електрицитета која се може нагомилати на електродама кондензатора
зависи од прикљученог напона и облика кондензатора
• Количина електрицитета Q сразмерна је напону између електрода U и капацитивности
кондензатора C:
𝑄 =𝐶∙𝑈
• У употреби су најчешће кондензатори чија је капацитивност реда µF (микрофарад),
nF (нанофарад) или pF (пикофарад)
• Кондензатори се производе у различитим облицима и величинама, што зависи од
величине њихове капацитивности, радног напона, врсте диелектрика итд.

• Обзиром на капацитивност могу да буду непроменљиве (блок кондензатори),

променљиве и полупроменљиве капацитивности
 Капацитивност плочастог кондензатора
• Електроде кондензатора могу бити различитог облика тако да имамо плочасте,
сферне или коаксијалне кондензаторе
• Најједноставнији облик кондензатора је плочасти
кондензатор
• Плочасти кондензатор се састоји од две металне
плоче, паралелно постављене на малој удаљености,
између којих се налази диелектрик
• Од чега зависи капацитивност плочастог кондензатора:
• Већа количина електрицитета може да се нагомила ако су плоче веће површине.
Капацитивност је директно сразмерна површини плоча кондензатора
• Што је мање растојање између плоча кондензатора, наелектрисања се више
привлаче па се гомила већа количина наелектрисања
• Количина електрицитета на плочама зависи и од врсте диелектрика
 Капацитивност плочастог кондензатора
• Капацитивност плочастог кондензатора може се одредити на следећи начин:
𝑆
𝐶=𝜀∙
𝑑
C – капацитивност плочастог кондензатора
𝜀 – диелектричка константа
𝑆 – површина плоча кондензатора
𝑑 – растојање између плоча кондензатора
 Оптерећивање кондензатора
• Наелектрисавање електрода кондензатора назива се оптерећивање (или пуњење)
кондензатора
• Кондензатор се оптерећује помоћу извора електричне
енергије
• После затварања прекидача долази до кретања
наелектрисаних честица кроз проводник
• На електроди која је спојена на + крај извора,
нагомилава се позитивна, а на другој, иста, само
негативна количина наелектрисања
• Између електрода се јавља разлика потенцијала (напон) и електрично поље
• Унутар кондензатора долази до поларизације диелектрика и акумулисања
електростатичке енергије
• Оптерећивање (пуњење) кондензатора престаје када се напон на кондензатору
изједначи са напоном на прикључцима извора
 Оптерећивање кондензатора
• Оптерећен кондензатор описује се на следећи начин:
o на електродама је количина наелектрисања Q
o између електрода влада напон U
o у диелектрику је успостављено електрично поље 𝐸

𝑈
𝑄 =𝐶∙𝑈 𝐸=
𝑑

• Кондензатор је електрични елемент који има способност акумулисања

електростатичке енергије
 Пражњење кондензатора
• Кондензатор се може и растеретити (испразнити)

• Ако се електроде повежу проводницима за прекидач, а

прекидач затвори, доћи ће до кретања наелектрисања
кроз коло

• На рачун акумулиране енергије, протицање наелектрисања

биће краткотрајно

• Електроде ће постати ненаелектрисане, а кондензатор растерећен

 Пробој диелектрика
• У нормалном стању у диелектрику нема слободних носилаца наелектрисања, тј.
њихов број је занемарљиво мали
• Под дејством спољашњег електричног поља долази до поларизације диелектрика
• Уколико је интензитет електричног поља исувише велики, долази до одвајања
електрона од атома диелектрика и диелектрик постаје проводна средина
• Ова појава назива се пробој диелектрика
• Чврсти диелектрици после пробоја постају неупотребљиви, течни имају лошија
електрична својства, док код гасовитих диелектрика пробој не изазива оштећења
• Диелектрична чврстоћа материјала је минималан интензитет електричног поља у
дилектрику при коме долази до пробоја
• При радном напону кондензатора ел. поље у диелектрику мора бити бар неколико
пута мање од критичног
 Врсте кондензатора
• Кондензатори се производе у различитим облицима и величинама, што зависи од
величине њихове капацитивности, радног напона, врсте диелектрика итд.
• Обзиром на капацитивност могу да буду: непроменљиве (блок кондензатори),
променљиве и полупроменљиве капацитивности
• Кондензатори се састоје од две танке металне траке (електроде), или плоче које су
раздвојене танком фолијом од изолационог материјала
• Металне траке или плоче се најчешће праве од алуминијума, а изолаторске фолије
од различитих непроводних материјала по којима кондензатори и добијају име:
папирни, керамички, лискунски, стирофлексни, итд.
• Уколико је употребљени диелектрик ваздух, кондензатор се назива ваздушни
 Врсте кондензатора
• Електролитски кондензатори представљају посебну врсту кондензатора
непроменљиве капацитивности

• Електролитски кондензатори су поларизовани кондензатори, што значи да имају

позитиван и негативан крај

• При њиховом укључивању у коло мора се строго водити рачуна да се позитиван

крај прикључи у тачку у којој је једносмерни напон већи од напона у тачки у којој
је прикључен негативан крај

• Ако се не прикључи правилно, електролитски кондензатор ће после извесног

времена бити трајно уништен, а може чак и да експлодира
 Везивање кондензатора
• Кондензатори могу бити везани:

• Редно (серијски)
C2 C1 C2 C3

• Паралелно C1

C2

• Mешовито
C1

C3
 Паралелна веза кондензатора
На слици је приказана паралелна веза три кондензаторакоји се замењују једним
еквивалентним кондензатором Ce
+ 𝑄 + 𝑄
𝑄1 𝑄2 𝑄3 Ce
U => U
C1 C2 C3

𝑄 = 𝑄1 + 𝑄2 + 𝑄3 𝑄1 = 𝑈 ∙ 𝐶1 𝑄2 = 𝑈 ∙ 𝐶2 𝑄3 = 𝑈 ∙ 𝐶3
𝑄 = 𝑈 ∙ 𝐶1 + 𝑈 ∙ 𝐶2 + 𝑈 ∙ 𝐶3 Q = 𝑈 ∙ 𝐶1 + 𝐶2 + 𝐶3 = 𝑈 ∙ 𝐶𝑒
𝑪𝒆 = 𝑪𝟏 + 𝑪𝟐 + 𝑪𝟑
Еквивалентна капацитивност паралелне везе кондензатора једнака је збиру
појединих капацитивности
 Редна веза кондензатора
На слици је приказана редна веза три кондензаторакоји се замењују једним
еквивалентним кондензатором Ce
𝐶2 𝐶𝑒
𝐶1 𝐶3

𝑄 𝑄
𝑈1 𝑈2 𝑈3 =>
𝑈 𝑈
𝑄 𝑄 𝑄
𝑈 = 𝑈1 + 𝑈2 + 𝑈3 𝑈1 = 𝑈2 = 𝑈3 =
𝐶1 𝐶2 𝐶3
𝑄 𝑄 𝑄 1 1 1 𝑈 𝟏 𝟏 𝟏 𝟏
𝑈= + + =𝑄 + + Τ: 𝑄 = = + +
𝐶1 𝐶2 𝐶3 𝐶1 𝐶2 𝐶3 𝑄 𝑪𝒆 𝑪𝟏 𝑪𝟐 𝑪𝟑
Реципрочна вредност еквивалентне капацитивности једнака је збиру реципрочних
вредности појединих капацитивности и мања је од најмање капацитивности
 Мешовита веза кондензатора
𝐶2
𝐶1 𝐶1 𝐶23 𝐶𝑒

𝐶3

Прво решавамо паралелну везу кондензатора 𝐶2 и 𝐶3 : 𝐶23 = 𝐶2 + 𝐶3

Затим редну везу кондензатора 𝐶1 и 𝐶23 , тако да је еквивалентна капацитивност

мешовите везе:
𝐶1 ∙ 𝐶23
𝐶𝑒 =
𝐶1 + 𝐶23
 Кондензатори са два диелектрика
Редна веза

𝑆 𝑆
𝐶1 = 𝜀1 𝐶2 = 𝜀2 𝑄1 = 𝑄2
𝑑1 𝑑2
𝐶1 𝐶2

𝐶1 ∙ 𝐶2
𝐶𝑒 =
𝐶1 + 𝐶2
 Кондензатори са два диелектрика
Паралелна веза
𝐶1
𝑆1
𝑆1 𝑆2
𝐶1 = 𝜀1 𝐶2 = 𝜀2 𝑈1 = 𝑈2 = 𝑈
𝑑 𝑑 𝑆2
𝐶2

𝐶𝑒 = 𝐶1 + 𝐶2