,,Šta je filozofija?

“
Filožofija, složenica nastala od dve starogrčke reči sofia što znači mudrost i filos
koja se prevodi kao prijatelj. U bukvalnom prevodu filozofija je ljubav prema
mudrosti. Dok reč filozof nasuprot potiče kao suprotna reč starogrčkoj reči
mudrac, na starogrčkom sofos, i označava nekoga ko sebe ne naziva mudrim već
žudi za saznanjem. Reklo bi se da se iz samog porekla filozofije i početka njenog
proučavanja može izroditi niz pitanja. Filozofi i teže ka tome, oni ne žele odgovore
jer oni su relativni, filozofi žele pitanja. Obični ljudi vrlo se često mogu poistovetiti
sa filozofima. Ovu pojavu upravo trudi se da objasni Jaspers Karl. On je filozofiju
nazvao naukom bez nauke to jest uveo je pojam filozofija bez nauke, koja se NE
odnosi na one ljude koji su diplomirali, doktorirali sa zvanjem filozofa. Jaspers je
pokušao da u četiri primera približi i objasni pojam koji je uveo. Ukazuje nam
upravno na to da svaki živi čovek na ovoj planeti može makar na kratko ući u
cipele jednog filozofa. Potrebna nam je samo snaga sopstvenog uma i znatiželja,
želja za odgovorima na pitanja koja idu u nedogled, diskusijom, sukobom
mišljenja. Svačije mišljenje može biti proglašeno za validno i istinito i ako ponekad
reči dopiru od ljudi od kojih to najmanje očekujemo. Što dovodi do sledeće
podteme koju autor obrađuje, a to su takozvani, od strane društva proglašeni
ludima ljudi, koje vrlo često ne žele da shvate ozbiljno o čemu god oni govorili, a
zapravo od njih možemo svašta čuti iz nekog novog ugla kroz koji mi nikada ne
bismo sagledali stvari. To što misle drugačije ne znači da je pogrešno ili neistinito.
Pisac nam aludira na to da moramo slušati sve ljude oko sebe ako želimo da
shvatimo više i damo odgovore na neka „filozofska“ pitanja koja nam se s početka
čine nerešivim i samo izazivaju niz novih pitanja. Filozofija je svuda oko nas i
moramo da naučimo da živimo sa njom ili ćemo potonuti, ostati isprazni i slepi,
nećemo živeti već samo postojati. I decu moramo paziti i učiti zome, zato što ništa
genijalnije od dečijeg uma ne postoji, kako nam takodje govori pisac. Dečija
pitanja tako su iskrena i naizgled naivna ali kada malo bolje razmislimo o njima
možemo sebe još jednom nazvati filozofom. Dečiji um nije mnogo radoznaliji od
našeg, već je oko nas mnogo zidova podignuto i bojimo se da ćemo završiti kao i
oni malo pre spomenuti ludaci ako se zapitamo nešto što nas dete može pitati,
iznova, i iznova, i iznova...