o Srpskom Imenu Po Zapadnijem Krajevima Nasega Naroda 1914 Vasilije Djeric

7/29/2019 O srpskom imenu po zapadnijem krajevima nasega naroda 1914 Vasilije Djeric
О СРПСКОМ ИМЕНУ
ПО ЗА ПА ДНИЈ Е М К Р А Ј Е В ИМ А НА Ш Е ГА НА Р ОДА
НАПИСАО
П роф . ВА С . Ђ Е Р И Ћ
Д Р У Г О В Р Л О П ОВ Е Ћ А Н О И З Д А Њ Е
У БИО ГРА ДУ

Ш ТА М П А Н О У Ш Т А М П А РИ ЈИ .Д О С И Т И Ј А О Б Р А Д О В И Ћ А *
Д и м и т р и ја Г а в р и л о в и ћ а (п р е ђ е A. М . С т а н о је в и ћ а )
кнегињ е љ убиц е ул. бр. б.
http://slidepdf.com/reader/full/o-srpskom-imenu-po-zapadnijem-krajevima-nasega-naroda-1914-vasilije-djeric 1/192
ПРИСТУП I. ИЗДАЊУ.
0 хрватском je ихеву писало виш е љ уди u. □. Б. Ш улек

(Srbi i Hrvati. Neven 1865), B. Јагић (у Književniku I 1864).
иси. и чланке Hrvat , hrvatski итд. у рјечнику југослов. акаде-
м нје. И сп. још у В . К лајић а: Hrvati i Hrvatska. I. Ime H rv atu
hist. slav. nar. (1890) стр. 7—48. Ш то je y том члавку ново, то
су скоро све погреш ке. — 0 потреби оваква чланка као ш то je
овај м ој м ислпм да не треба ни говорити. У нас се о с р п с к о м
им еву скоро ниш та вије знало осим овога ш то je било у Ђ .
Д аничи ћа (Рјечник пз књ нж . стар. epa. 1862—4).
С астављ ајућн овај чланак no старијем спом евици м а нај
виш е м н je см етало :
1) ш то м воге књ иге у којијем су наш там панн старн eno-
меници
С аом еника н е м срп.
а ју р кр. т р а !н. np. нем а га скоро ни једн а књ ига
е г и сакад.
2) неке књ иге им ају н е п о т п у н е регистре н. п. у G. Ф вр-
м евџи ва, Acta Bosnae ( = Mon. spect. h ist. Slav. mer. XXIII)
нена у регистру рнјечи Oroatae (стр. 682), им а ријеч „Serbiti
350“, али нем а н. п. стр. 320. 848, им а и Rasciani, али нема
в. п. стр. 225. 226. 549. И у Ђ . Ш урни ва, Hrv. spomen. ( = Mon.
h is t-iu r. Slav. mer. VI) стоји y регистру „словенски 241*, али
нем а ријечн с л о е и н с к и , a спом ињ е се често в. п. ва стр. 141.
225. 294. 851. 868. 868. К од ри јечк „С рблн* стојн само „165,
178“, a спом ињ е се виш е пута. У регистру С. Љ уби ћа (Index...
**= Mon. spect. hist. Slav. mer. XXIV) за Mon. spect. hist. Slav.
mer.
.S erb I—V
li“ вастоји тијен„Serbli
стравам I. а89. 141“,
a вем а jeалн
ниyу I II—V
кљ нзпкњнеиа
. ријечи
8) каткад су хотим ице из регистра изостављ ане ријечи.
To je м ож да радио Р. Л опаш нћ, Spomenici hrv. krajine f. 1884,
II. 1865» III. 1889. ( = Mon. spect. nist. Slav. mer. књ . 15. 16.
20.); y њ ега н. п. нем а у регистру ријечи С л о в е н ц и (П. 248.
26 1 .) с л о в е н с к и (I 71. II. 185. 207. 247.) с л о в и н с к и (I 19. 20. 21.
III. 440.). али je и ваче њ егов регистар тако вепотпуп, да ве
вриједн скоро ниш та.
(Године 1900).
ПРИСТУП II. ИЗДАЊУ.
ну jeОдодава
во je друго
једааизд&њ
нова еглава
иного(садаш
веће шода првога: 1) то
VII); 2) за за штотош су
то
у VI. главн дод ави прии јери којн говоре о С ријем у; 3) ш то су
унесени прнм јери нз спнса који су ш таипави послнје годи ве
1900, м еђу којнм а n i им а, који нарочи то говоре о истој ствари,
о којој се говори и у мојој к&изи н доносе нове пркијере из
рукописа као ш то су: II. М . К рајиновић, И з српске прош лости
1904), A. И вић, С еоба С рба у лрватску н С лавовију (1909) и
Р. Грујић, А пологија српскога варода у Х рватској и С лавонцји
(1909); уз то cau прегледао доста спн са, које раније не иогох
прегледати ; 4) за то ш то cau највиш е п рим јера скупно cau из
рукоппса no архивии а у Х рватској и С лавониЈП . У V. глави ве-
којва
ћн и се je садпри цјера,
први пкој
ут еш cau
танпскупио
ају. У тој
нз рукописа
главн нм аnoвишархи
е новијех
вин а и
□ рии јера из рукописа за српско им е него у цијелој књ нзи у
првом издањ у, п ако су сви из друге половнве 18. и почетка
19. вијека.
Д атум и су остављ вни, као пгго се налазе у спом еницпм а,
и н ијесу п ретварапи у датум е no старон или no новон кален-
дару. Ријечи С р б и (С р б и н ), с р п с к и итд. (у VIII. главк С л о в е н ц и
с л о в е н с к и нтд.)» a каткад и још која ри јеч поред њ их (иало
'кад ш ач е која друга ријеч) ш тампане су полож енијем словнна,
и ако нијесу пстаквуте ва м јесту одакле су узете.
М ож да ће се гдјегод ваћи неједвакост у пнсањ у слова у
(у, то
на оу, добро
| ) и е пазио
(е, •) уу ццптатим
нтатнм аа na
којпрукописа.
су узети Рнз књ ига,
ијечи В о јиалн
с а лсан
ић
(стр. 16) и Б о љ е с а љ и ћ (стр. 39) остале су као и у првом из-
дањ у, јер je то п равилно. И сто тако je остало и оно ш то je ка»
заво ва 39. страни код 1438. годнве, јер ви је истива (видн у
Р. Грујнћа, А аологија, стр. 26), да cau то мјесто „погреш во...
схватво*, нити cau нислио, да je П . Б ољ есаљ ић „био босански
поданик“, нпти cau таио пгго писао о каквои „поданику“.
Д ва cau при цјера узео из повнаа (V. глава 1658. и 1664.
годива), a за један, који je ш там пав у С рђу, спом еауо cau, да
je раније пггам пав у новивам а (III. глава 1638. годнва). Г. С т.
С танојевић рече м и једвом при ликои, да он м исли, да osa ду-

бровачка пи см а на латинском језику, у којим а се каж е да Je
Босна с р п с к а д р ж а е а , вијесу аутентичва, али д а нм ају своју
ври једвост за ову ствар, за коју саи их ja употријебио (ово
друго и ja мислнн).
У овој ће се књ изв наћи доста вове грађе из извора пр-
вога реда за српске ш коле у Х рватској и С лавонији.
У главвом je ова расправа ш танпава у „Д елу“ за 1911. н
1912. годи ву, a no архивии а cau радио и за вријем е ш таиаањ а,
за то су Д одаци доста велики. У јесев 1912. године требало je
да нзађе ова књ нга, али cau тада uopao рад прекинути н отићи
аа војвичку дуж ност изван Б иограда.
к&иге,Н нкао
зд шово
то друго
cau ж елпо,
и здањ ие ако
ви јесаи
ca u п регледао
uorao прегледати
или прочптао
све
виш е стотина књ нга. Taj cau н едостатак донекле накнадио при-
м јерии а из рукопнса. И зостављ ени су прим јери, у којни а се
саоии њ е cauo П с р п с к и и карловачки архиепископ (иитроподит н
налвко) н С р б и војницк у Х рватској и С лавонској К рајин и, јер
бп се м огло м нслити и ва довођењ е војеика из другога краја,
a обично и прим јери, гдје се споиињ е no један човјек, који
ииају иалу врпједвост за ову ствар. П отиувости веће бити у
□ рнм јернм а, у којииа се спои н&е „српска“ вјера (заков) т. ј.
православна, и ако cau веколика таква приијера пом енуо, ви у
прим јерим а о С ријеиу које cau додао у o b o u другои издањ у,
те нијесам
A k o бивиком ислно
ж елио,оддапочетка да их
се увјери, скупљ
jecau ли аи.
заиста узео све
□ рнм јере за српско нм е из дјела која cau употрнјебно, ево uy
једвога дијела књ ига, које cau прочитао или п регледао за ову
своју к&и гу: Arkiv za poyjestnicu jugosl. 1—12. — Б осааска
В ила 1—16. — Б равково К оло 2—13, 15—16. — Б раство 1—10
— Vjesnik kr. hrv.-slav.-dalm. zem. arkiva 1—14. — Г лас срп.
крал». акад. 1—84 (без 70) и 87. — Гласвик зеи. иузеја у Босви
и Х ерцеговин и 1—13, 16. 18—24. — Г ласвик срп. уч. др. 1—75,
II. од., 1—12. — Г одиш њ ица Н ик. Ч упи ћа 1—32. — Јавор за
г. 1874—90 (и I, 1862). — Kolo (загребачко) 1—9. — Л етопи с
М ат. Cpn. 1—290, — М агазив срп.-далиат. 1—30. — Rad jugosl.
160
akad.
2—6, 8.1—157, , 163—73.
— С поиевик cpn. — Т . Smičiklas,
краљ Diplomatički
акад. 1—43, 45—50. Zbornik
— С рђ
1—3, 5—6. — С рпски С иов 1—14, 16. — С таривар 1—12 (Н ови
ред: l) — Starine jueosl. akad. 1 —33. — О раж илово 1 —4, 5—7.
— Archiv für. slav. Philologie l —33. — Monumenta spect. hi-
stor. Slavorum mer. 1 —31. — Monumenta historico-iuriaica Sla-
vorum mer. 1—9. — Marino Sanuto, Diarii 1—58 (1879—1903). —
A. Theiner, Vetera monum enta Slavorum mer. 1—2. — У потрије-
био cau и позвате збирке спом еннка Ф р. М иклош ића, М . П у-
цића, Ј. Радовића, А л. И вића н још ва стотиве другијех књ ига,
VI
a изиеђу њ их ca u споиенуо y овој књ нзн (обичво прн дву

стране) сва она дјела, из којих cau ш тогод узео.
В елика хвала пакрачком владици М ирову Н иколпћу и no*
којном М . Г рујићу, карловачком владвци , ш то су драге вољ е
допустилн , да прегледам и употријебии владичавске архпве у
П акрацу и у П лаш кои. У П лаш кои cau прегледао све споме*
вике до краја 1790. године и све словевске споиенике за го-
дн ое 1791—1820, изузевш н векодико спои евика којн су бнли
позајиљ ени из архива за врнјем е м ога рада, a у П акрацу прото*
коле ковзисторије оакрачкога владвчавства за године 1601 — 20,
a од спи са који су завеаавп у дваваест картова аа годнве
1760— 1816 прегледао cau cauo словенске. И сто тако хвала ro*
сподн свеш тевиц ин а, који су ми доаустили, да п регледам њ и-
хове парохи јске архиве a често и старе црквене књ пге и то:
С ава К осановић у Ријеци, Јовав Рајачнћ у О њ у, И лија Pana-
јић у Брлогу, М иле Ш уиоњ а у Залож вици,1 Ђ уро О рлнћ у В р-
ховинаиа, С тојав С авнћ у Б јелопољ у, М нланко Б орић у П лочи,
Јован У зелац у Зрм ањ и, П етар К рајивовић ва В елнкој П оппни,
С иио В ојводић у С рбу, И лија Ћ опић у С ув^ји, П втар М ајсто*
OBHh у Д ољ авии а, Јовав Д елић у Д обросељ у, С иио Р аш ета у
S 'оњ еи Л аиц у, П етар О брадовић у М азиву, С ветозар Зори ћ у
Брувну, А вдрија Ц вјетићавин у Т оии ну Г ају (служ бево: у Гор-
њ ем Грачацу), М ојсија М ајсторовнћ у Г рачацу, К оста П оповић
у Ш тикади, И со Рајчевић у Радучу, Н икода Ш акпћ у В репцу,
П етар М илојввнћ у М огорићу, Јово Т рбојевић у М етку, М авојло
Д ош ен у П очнтељ у, покојви М илош Л алкћ у С ииљ аву, Јован
Б огдавовић у Д ивоселу, Гево И лић у Госпићу, М илан М аш ић
у Б увићу, П етар Т рбојевић у Још аву, М илав Грбић у М еки-
њ ару, Ђ уро А лагић у С врачкову С елу (парох подлапачкн), Јавко
К равнћ ва У дбиви. Јовав М нлојевић у BHcybv, С тевав К осано-
вкћ у П лаш кои, П етар М илеуснић у Т оболићу, С ветозар В у*
келић у П риииш љ у, Јовав В укелић у Д убравам а, г. К веж евић
у К аловцу, В ладим нр Д ујић у С рпскијеи М оравицаиа, С иио
О ичикус у М уњ ави, С аво С тојаковић у П акрацу, М ирко П рода-
новић у К усоњ аиа, Б ож идар Btrrac у К укуњ евцу, Т еодосије
М арковић .у Д аровару, А м вроснје П авловић у Загребу, Д анило
К неж евић у Д оњ ем Будачкои и Коста Ш уш ић у Т уш иловићу.
О внјем
ли при јеcau
биоредом н прегледао
у К укуњ евцу или те архиве, Уcauo
Д аровару. вв зваи,
неком јесам
саом енутом
ијесту вијесаи ваш ао внш та, ш то би пм ало врнједностн за овај
посао, јер стари цнркуларпн протоколи впјесу сачувани, a кад
сам ваш ао добро сачуваве старе цм ркуларпе протоколе, онда у
истој протопопији често вијесаи ви читао протокола, који су
непотпуно п слабо сачувави. П рилнке су биле такве, д а ва не-
колика м јеста нијесам м огао сврш итн nocao, тако сам в.пр. у
1 Т а к о с е а а ш е у с та р в Ји м сп в с а м а , a в а р о д у З а л о ж в в ц в a о к о л в в в
ааговара Ж а л о ок п и ц а , a сл у ж б в н о с е ав ш е: З а л уж н и ц а ,
VII
Д аровару прочитао најстарији цнркуларнн протокол (1770—1791)

a од другога (1791—1818) само 15 листа с почетка, a у Т уш и-
ловићу један цнркуларни протокол, у ком cv писм а од21. м арта
1798. до 16. иаја 1804. године, и писм а до 10. м арта 1810. го-
ди ве у другом циркуларном протоколу, у ком су пи са од 21.
м арта 1798. до 17. м аја 1813. године, u на ком стоји написано,
да je то циркуларни протокол у т и њ с к е парохије, na je та рпјеч
пребрисава и додаво je: Ш у ш и л о ^а н к е (другијеи пером и м а-
стнлом a иож да и другом руком). У Ш карам а код О точца рече
ми там ош њ и парох И лија М аш ић, да там о н ена старога цнрку*
ларвог протокола,
м ного стара. и адастаријех
Т ако нем napom jaсанса
њ егова
ни уоца у О Вточцу
Ц рној ластн аије
код
В рховина, као ш то ни je рекао тадаш њ и парох К . Ш уш ић, нп
у С редњ ој Г ори блвзу У дбине. као ш то mu рече таиош њ и na*
рох А ндрија М едић, ни у Т рж ићу код П римиш љ а, као пгго м и
рече прото Јован В укелић, там ош њ н парох, ни у О гулипу, гдје
no казнвањ у там ош њ ега пароха М илутина В укелића oapo inja
аије стара.
Б ез нчије пом оћи и у врнјем е кад ш кола не ради пре-
гледао сам м ного архива од М оскве до Јадранскога М ора, сам о
сам у М оскви радио у вријем е ш колскога рада ( o r o два и no
м јесеца при крају 1907. годи ве).
У Б а о г р а д у oso В в д о в а д н е 1914. г о д и в е .
В ас. Ђ ер и ћ .
1. Г Л А В А
Ц рна Гора и Бока.

822. год.: внди у IV. глави 822. год.
924. год.: види у II. главн 924. год.
O k o 950. год.: види у II. глави 950. год.
1412. гол. дари ва Д еспот Ђ урађ вдастелину М едлу А нђе-
ловићу село „Ш уш авћ“ виш е Б удве. Д аровао je писм о писао
Б окељ Н икола М ирош евнћ. Ha краду писм а дод ајеон : „И а Н и-
кола
К астноМ ирош
OAb БевићБ,
«две «кавж алнерв,
царкв» свете nnea ib с а р п с лиета
богородице к и е м *. одв к о .ч б «
х ш и пороће-
ниа хри стова тисвћиа н четири стотине и два на десеп» м иесеца
ж уна на uiecTL « aróOT»“.1
14&4. год. пом ињ е се међу свједоцим а у К отору „С тиепко
К алогуревић кавж елиер и драгом ав с а р а с к и “.* К отор je био тада
под млетачком влаш ћу.
1493. год. пиш е будљ ански кнез о куповини неке имо*
вине. У почетку тога списа стоји ово: „(О во е кош ш ___ upe-
иисана из латинске с р в б с к и “.*
Ђ урђа1617. год. иотврђуј

Ц реојевића на м еолбу
млетачки дуж
њ егове д JI.Јелисавете.
ж ене Л оредав тестаиеват
У тој се
потврди каж е, да je Ђ урђев тестам еш и (ceđula testamentaria)
„пнсан њ еговом властитом руком на с р п с к о м јвзику“ („manu
sua propria in lingua serva scripta“); спом нњ е ce превођењ е
1 Starine X (1878) crp. 5. Motu hist.-iur. ölav. mer. VI (1898) (Hrv.

spomen.) с т р . 111.
* Ф р . М и к л о ш н ћ , Mon. Serb. (1858) с т р . 465.
* J. Т о м в ћ , С п о м о в в к epa. к р . а к а д . 47 (1909) с т р . 17 а .
0 СРПСКОМ ВМ ВВУ 1
тога тестамlingua
(„ex dieta евта „са спом
serva in евутога о г а језика
с р п с&к тестам
latinam*), на пнсан
енат je латнвски“
„н а
спомевутом с р п с к о м језнку" („in dieta lingua serva“); и опет
ce cDOuu&e Ђ урђев тестам енат „nncaa и потпиоан с р п с к и ј е м
језиком и словим а“ („in lingua et littera serva scripta et sub-
scripta") i i превођењ е тога тестам ента „са с р п с к о г а језика на ла-
тински“ („de lingua serva in latinam“).1
1530. год. ваш там иа П одгорнчанив Б ож ндар В уковнћ у
М децнм а црквеау књ игу л С и н а к с а р и . У uorosopy те књ иге каж в
ов: кад je дош ао у град М летке н видио Н м јем це и Грке и друге
вароде гдје састављ
„н а ш а cpböbCKaa ају бож авска „аис&вта“, заж ели ов да и
“ састави.9
152$. год. пиш е nan a уцпњ ском бискупу и постављ а га
за барскога архибискупа и каж е, да je тај архибискуп „старје-
ш ива цијеле иокрајнае („краљ евиве“) О р б и је “ („Primas totius
Regni Servie.“)8
1546. год. нш те „В пцевцо“ В уковпћ (сив В ож идара В уко*
вића из П одгорице) „старе књ кг« гисаве «тћ срћбске зем л£“ да
нх ш там па.4
1569. год. поче пнсатм К оторавин Јеролнм Загуровн ћ („вла-
стелинБ
зове града језнку
no лгрчком К отора“) књ игуa за
псалтнр noкој
с руп с ов
к о м каж е : „ово
језику се дјело
„пијевац“.“
(Cle д£ до и ж е глаголж т се уалтирБ no грБчвскоиоу ж знкоу, a no
cpbncKouoy кзикоу п^вцб“).6 1668. (ÄX£i?) год. преш гам аав je
тај псалтир у М леции а и ва листу 1276. стојн то исто запи саао.
1599.год. каж е Л азар С оравцо, да С р б и („Seruiani“) ж иве
од А рбавије до Д увава. З а тнјеи иоиињ е века влеиеаа, као
ш то су „П ипери, К учи, К лим евте, Б јелопавлнћи и други у зем љ и
П лаву (плавској)“ („Piperi, Cucci, Clementi, JBellopavligi, e t altri
nel paese della Plaua“) н то као с р п с к а алем ева.*)
> J. Т о м а ћ , С п о м е в в к с р о . к р . а к а д . 47 (1909) с т р . 40—41.
* Г д а с в в к cpn. у ч . д р . к њ . 45 (1877) с т р . 134. С т . Н о в а к о в в ћ , Б о ж в д а р а
В у в о в в ћ а з б о р в в ц в а а п у т в н к е . с г р . 8. И . К а р а т а в в г , Oaacaale (1S83) с т р 53.
8 A. Thelner, Velerà monum. Slavorum merid. I (1863) с т р . 578.
4 П . Ј . Ш а ф а р в к Gesch. der su dslav. Lit. 111 (1865) с т р . 397. Љ . С т о ј а -
в о в в ћ , С т а р в cpn. з а п в с в в а а т п в с в I (1892) б р . 534 (с т р . 172).
6 Л е т о п в с М а т . С р а . к њ . 160 (1889) с т р . 25. И . К а р а т а е в г , О а в с а в !©
с д а в л а о -р у с с к н х г к в в г г (1883) с т р . 168. Л >. С т у ја в о в в ћ , С т а р в epa. з а п в с в
а в а т а в с в I (1892) б р . 682 (с т р . 211).
* L. Soraazo, L’ Ottonianno (1599) ст р . 167.
1600.год пиш е nana барском архибискупу и каж е м у, да

je ов (т.ј. барскп архибискуп) „старјеш кн а с р п с к е покрајине“
(Et quoniam Servianae provintiae es primas)1. И барски архнби-
скуп А вдр. Зм ајевић каж е за себе 1690. год., да je оа начел-
пик „кралевства С ербив“.*
1610.год. каж е барски архибнск^п М арив Bizzi (родом с
острва Р аба,) да рнјека „Д рм м .... прем а сјевервој страан днјели
А рбавију од С р б и је “ („Drino divide verso la parte settentrionale
Г Albania dalla Servia“.)*
1613.—45. год. Рускн цар М ихаило Ф еодоровић пиш е пз
М оскве „в сврбскуv звм лв n м(о)е(а)ст(и)Р*> св(е)г(а)го С ав^ с в р б -
с к о г о чвдотворца.“4
1617. год. одређују П аш тровићи, да се калуђери „моле
Бог* за нармдБ С р б с к и , аа свиетл» г(ос)п(о)д* м летачкв кои cv
ваи а ово даровала, ti за васђ вармдЂ одђ П ачф овнћа.“6
1648. год. послаш е поглавице сраске вравославве цркве
писм о у Рим , у ком стоји, да je то пнсмо „П исаво у зем љ и
С р б и ј и у велнком царском м авастиру од скупш тиве (збора)
морачке“ („Scritta nella terra di Servia nel gran monasterìo impe
riale dal Concilio di Moraceuo“).6 Н анријед ce спом иљ е „Marac
cia“ (маиастир).
Oso 1650. год. каж е турски псторик и географ Х аџи-Х алф а
иди Ћ атпб-Ч елебија : „К а р а ц а д а г , 2 дави иута од С кадра, a 23
од Ц ариграда. У ваоколо су : П одгорица, С кадар н К ^тор. С та«
вовеиш тво je м еш овито, од С р б а u А рбанаса“.7
1654.год. пи ш е збор епнскопа, и гум ава и ивока скуал>ев
код м анастнра М ораче рим ском папи и каж е: „К ралм всков адавТв
вг с р б с ц д и в е м л и , великаа црква зовом ђ м орача“ и моле да до-
бвју ш таупари ју „вт> н а ш е и с р б с ц Ш з е м л и “.8
1 A. Theiner, Vetera monura. Slav. mer. П (1875) с т р . 94.
* И в . К у г у љ е в в ћ , Izvjeelje o putovanju kroz Dalmaciju u Napulj i Rim.
<1857) с т р . 72. В в д в у И . К у к у љ е в а ћ а , Putne uepomeue (1873) с т р . 30: У г р а д у
Р а б у .N a kruni ima grb s natpisom Mar. Đlzzlus Archleplesopue Antivarensis,
Serylae primas*.
> Starine XX (1889) с т р . 84 (в 119).
4 Ц р в о г о р ч в в в ћ , М а в а с т а р С а в в в а у Bona К о т о р с к о ј (1901) с т р . 47.
6 М . М в в о в в ћ , Ј а в о р а а г о д . 1886, п о л у с т р . 1554.
* В . Ф е р м е в џ в в , S ta rine 25 (1892) с т р . 170.
С т . Н о в а к о в в ћ , С п о м е в в к cpn. к р . а к а д . к в >. 18 (1892) с т р . 53.
* Starine XXV (1892) 180-1.
1*
1654. год. У писм у некога русивскога калуђера, који je бш >

католи чки м исијовар у С рбији, стоји ово : „К отор, град м летачке
господе, који ce грави чи с турском С р б и јо м “ (Cattaro, città delti
Sig. Venetiani, confinante di Serbia dei Turchi“).1
1655. год. пом ињ у ce м исијонари „у краљ евиаи С р б ц ј и “
(«del regno di S erbia“), a м еђу њ им а ce спом и&е y Ц р н о ј Г о р и
„Giorgio Massarecho“.3
1671.год. нааиса С теф ан Г аспари (вадгледач, visitator)
„извјеш тај о српској нли скопској дијецези”, у ком ce спом ињ е
„барски архнбискуп и управитељ днјецезе у С р б и ј и (српске)
(„arcivescovo d’ Antivari et administratore della diocese della Ser*
via“).8 О вдје je додав н извјеш тај ф ратра Б ервардива. у ком ce
каж е, да je „Ц рна Г ора у С р б и ји “ („Monte Negro in Serv ia“).4
О во 1680. год. јављ а У рбав Ћ ери (Cerri) папи И воћевтију XI
о друш тву „de propagande fide“ » вели, да то друш тво држ и у
Котору једвога nona, да учи „С р б е г р ч к о г а з а к о н а * (Serviani di
rito greco), који cy там о позвави из Ц рве Горе.6
1685.год. каж е архибискун с к о п љ а н с к и (no свој прилици
П етар Б огдавић, којм je прије бко барски архибискуо) да ов
м исли, да je Х ерцег Н ови у С рбији и да „се у њ ем у говори
с р п с к и језнк.“ („Se serve della lingua serviana“).8
1687. год. сиом ињ е скооски м итрополит Јевтим ије „седмЂ -
еаискоаовЂ с е р б с к и х г “ a м еђу њ нм а н „Ч ериогорскаго*.7
1690. год. (18 јува): види у V. глави 1690. год. (18 јува).
1702. год. У м авастиру С авкви (у Боци ) им а запи с на јед-
вом евавђељ у од г. 1702.: „С не светое Е вавгел1е «ткусш госпо*
дн вђ капетавЂ РадивоН С р б и н г аа двш в свок» и своихђ роди-
телл .... “e Kao да овдје вм је ри јеч С р б и н презнм е као ш то ј«‘ у
1 Е . Ф е р м е в џ в в , Starine 25 (1892) c ip . 185.
* Б . Ф е р м е в џ в в , Starine 25 (1892) с т р . 194.
* В . Ф е р м е в џ и а , Starine 25 (1892) с т р . 196.
4 У и с т о Ј к &в з в с т р . 198.
6 A. Theiner, Velerà monum. Slav. mer. II (1875) с т р . 214.
* A. Theiner, Vetera monum. Slav. mer. II (1875) 221. Ha 218. crp. croja,
д а cy К л н м е в т е no њ в х о в у к а з в в а њ у а о р а је к л о м о д в е к о г а .C pöun a о д р в Ј е к е
М о р а ч е “ („eerviano da Moraccia Piume*).
7 С т . Д в м в т р а ј е в в ћ , С а о м е в в к с р а . к р а д ». а к а д . 38 (1900) с т р . 716.
8 С т а р в в а р XI (1894) е т р . 123. Ц р в о г о р ч е в в ћ , М а в а с т в р С а в и в а у Б о ц в
К о т о р с к о ј (1901) с т р . 31. Љ . С т о ј а в о в в ћ , С т а р н с р о . з а а в с в a в а т а в с в I I
б р . 2109.
„Kolu“ VSlav.
hìst.-iur. m (18б1) стр.стр.
mer. V, 84,1262)
и y P.
„JureЛ опаш ића (види
Srblin“ (Hrv. ce
urbari = Mon,
преиа дру-
гијем нм еоим а н п резим евим а да je овдје С р б љ и н презиие).
1711. год. пош љ е П етар В елнки Х ерцеговца М ихаила М и-
лорадовн ћа и П одгоричавива И вааа Л укачевнћа (за руско-тур*
скога рата) у Ц рву Гору да иозову и Ц рвогорце у бој. В ладнка
Д авило одм ах сазове Д рвогорцо у скупш тиву и рече им : „ево
њ егове царске грам ате у рукаиа им ам о, na пославике, велим ,
ве туђивце, него н а ш у б р а ћ у С р б љ е , којн нам каж у, да je П етар
В еликн им ператор и сам одрж ац од све Р успје и њ егово царство.
Богом благословено,
царства на свијету“.2 да je силвије и простравије од свакојега
1712. год. п иш в ва Ц етињ у рускп „велики пуковвик"
М ш аило М нлорадовм ћ и каж е. да je И вав Д рвојевић био „по-
сл*&дв1и нзт> вс^хђ Г о с п о д ђ С е р б с к и х г '1, који су ce иротивилн
турском цару.8
1712—25. год: видн у II. глави 1712—25. год.
Ha једном старом цетињ ском евавђељ у ааонса владика Д а*
вило П етровнћ својом руком : Д авилв владика цетински Н егоиљ
воввоводнчБ cpböbCKOu аем ли: — купи *во сввгое бваи гвш в це*
bo d
алатит» .е.“*
1729. год. јављ ају „Consultori“ м летачком квезу о право-
славнои вароду у Д адм ацијн и каж у да „м јеста Ри сав и Т опла
вијесу у Д алм ацијп вего у п р и м о р с к о ј С р б и ји , која ce зове Х ер-
цеговнеа". („Risano е Topla, luoghi non compresi nella Dalmazia,
ma nella Serblia marittima, chiamata Erzegovina").6
1742.год. пиш у поглавице црвогорске руској царм цн Je*
ли саветн П етровој. П отоисавп су: В укадн в В укотић лгуберватор“
све Ц рве Горе, војвода И лија Радоњ ић, Н икола Л азаревић „гу-
берватор“ свега Г рбљ а и П рим орја, „С ава П етровић квез Њ егош “,
В ојвода Н ико С тијеиов „од Ц етм њ а“. У писиу стоји: Mit „кои
1„med mejafii a jednoga kraja Janko Serblin, a 8 drugoga Jaoko Lullć*
(у Ж у м б е р к у у с е л у К р а т в ћ у ).
* Д . М в л а к о в в ћ а И с г о р . Ц р в е Г о р в , в з д . б р а ћ е Ј о в а в о в в ћ а (у П а в ч е в у )
с т р . 96.
* К азнваа-fe etapu Т р е б ^т а в а в а р х а в а с е р д а р а М а л в ш е ... (1842) crp.
123. И с п . у С . М в л у т в в о в а ћ а . И с т о р а д Ц е р в е Г о р е (1835) с т р . 55.
4 С т а р а в а р epa. а р х е о л . д р у ш т в а . Г о д . V (1888) crp. 16. Љ . С т о ја в о в в ћ .
С т а р в cpn. з а п н с и н ватпвсн II 6р . 9606.
* Н . М в л аш , Cd h c h . L (1899) 208—9.
ce обр£таем о вт> з е м л и с е р б с к о п вђ п ред ^тћ М акедонском т» т.

е. вт> С кевдарш , ЧерноИ T opt н П рим орћ»“.1
1743. год. пиш е пнсмо м нтрополит цраогорски С ава руској
царици Јелисавети. У писму ce пом књ е, како je П етар В елнки no-
сдао 1711. год. иуковни ка М нх. М илорадовића u капетава И вава
Б укачевића дрвогор. м итрополкту Д авилу и црвогор. старјеш п-
нам а „и всем у едивов-ћрвом у червогорском у вароду, которне
сутБ едиваго с л а в е н о с е р б с к а г о poda u х з и к а “.*
1744. год. аогла руска царица Јелн савета писмо Ц рно-
горцим а преко митрополита С аве. У том п нсиу стоји: „Б лаго
роданм г. и почтеванм Ђ господам Ђ С е р б с т х г з е м е л б вт> М аке-
донш п С кандарш , Ч ервоА ГорЂ и П ринорш м овтевегривскаго
варода губерваторам Ђ , воеводам Ђ , квлзенЂ н каантавоиЂ , та-
кож г и нвим Ђ духоввнм Ђ п ћирскимЂ чивовачал 1>викамт> ваш е
иииераторское 6лаговолеа1е“.8
1746. год. купи владкка цраогорски С ава П етровић веку
земл>$ и вапи саш е за њ у „к&игу* и то : „и ваш ки. no с е р б с к и ,
писа non М итар Раш ковић, a т у р с к и писа К аплан a ra О мер*
ћехаић“.4
1750. год. пи ш е митроиолит С ава „нвквизиторим а“ у Д алм а-
цији. У врх тога nuc ua стоји, да je то пнсм о „прнјевод с и л и р с к о *
с р и с к о г а језика („Traduzione dall’ Idioma Illirico-Servlano“.)6
1751. год. (27. окт.) пиш е црвогорскн владика В асилије
П втровић писм о, у ком каж е да je ов „ с л а в е н о - с р п с к о г а трова
екзарх“.6
1751. год. и иш у ц рвогорски квезови и главарн которскои
увравитељ у писмо, уврх кога стоји, да je то писио препксаво
из пријевода и да je тај оријевод преведев „с и л и р с к о г а идк
с р п с к о г а језика* (»dali* Illirico osia Serviano“.)7
в с т о р ч 1ј уМ Ц. Др ар еа г Го ов ри ећ ), с Ст ра.о м2.е в а к с р а . к р . а к а д . к в >. 25 (1895) (М а т е р в ј а л з а

2 М . Д р а г о в и к , С и о н е в в к epa. к р . а к а д . х њ . 25. о т р . 8а .
8 М . Д р а г о в н ћ , С п о м е а н к epa. к р . а к а д . к а >. 25. с т р . 7а .
* М . Д р а г о в в ћ , Л е т о п в с М . С . 197. (1891) с т р . 13.
t У р у к о п а с у у а р о ф . Ј о в . Т о м в ћ а н з м л е т . а р х н в а : Seo. Secr, Dispacci,
Prov. Cea di Dalmazia f. 179.
• M. Д р а г о в в ћ , М в т р о п о л в т ц р в о г о р с к в В а с в л в је П е тр о в а ћ Њ е г о ш ...
(1884) с т р . 101.
7 У р у к о п в с у у п р о ф . Ј . Т о м в ћ * в з м л е т . а р х в в а : Sen. Secr., Dispacci,
Prov. Geo. di Dalmazia f. 179.
1751. год. пиш е С улејм ан паш а из Т ребињ а пнсмо котор*

CKOU управитељ у. У врх пријевода тога писма стојн, да je то
писмо „пријевод са с р п с к о г а језика“ (.Traduzione dall’ Idioma
Illirico-Serviano“).1
1752. год. (25. uaja) препоручиш е црногорски главари ми-
трополита В асилија м алорусконе хетм аву К . Григоријевићу.
П исмо ce овако почи&е: „С лиш авш е м н вт> далекихЂ странахЂ
с е р б с к Г л а е м л и в ђ пределе Ч ерногорскомт» о ваш ем внсоко*
С Ш Т вЛ С Т В *...“ *
1753. год. (25. uaja) препоручн цраогорски м нтрополит С ава
и народ црногорски „м нтрополнтскаго васлЂ дника и врон а серб-
скаго бкзарха В асилЛв П етровича“ руској царици Јелисаветн. У
п и с м у c e пом ињ е и „возднхан!е в ђ с и х ђ стравахЂ македонскихЂ
уж е глубоко оадш аго с л а в е н о с е р б с к а г о государства“.8
1753. год. (2 l.ja a.) пиш е владика В асилије П етровић ждр-
ж аввој колегији пностравкх дјела“. У писму ce помињ е „ycepAie“
„черногорскаго с л а в е н о с е р б с к а г о народа“, каж е, да ce Ц рвогорцн
нијесу јувачкн бранилн, *то бн подлнвно вт> неволк> пооалисБ,
лкож е и п р о т ч а л С е р б м ...“1
1753.год (20. ф ебр.) замоли црногорски мнтрополнт В аснлије
П етровић
иарода“ „смстварн
ееке преввиаодoaciu pt“ „червогорскаго с е р б о с л а в л н с к а г о
Руснје.6
1758.год. (22. аар.) вапи са пнсмо црвогор. митр. В асилије
П етровпћ руском е „кавцелару“ А лекснју П етровићу Б естуж еву
Рјум иву, у ком каж е, да би ce у случају рата с Т урцим а око
Ц рногораца (П рим ораца и Б рђана) скупили „всћ окрествм е
( = околвн) с л а в е н о с е р б с к Г е вародн“.6
1753.год. (2. м аја) писа В асилнје П етровић, м игроподит
црвогорски, грофу П етру И вавовићу (Ш увалову) о прнднкам а у
Ц рвој Гори и рече, да Т урци вастоје, j a покоре Ц рву Гору под
своју власт „какЂ и протч(л наш и лвбезпО Д ш Јл аемлп с е р б с к м *.7
1 У р у к о в в с у у п р о ф . Ј . Т о м н ћ а н з м л в т . а р х н в а : Sen. Secr-, Dispacci.
Prov. Geo. dl Dalmazia f. 179.
* U. Д р а г о в в ћ , С п о м е н в к с р а . к р . а к а д . ка». 25. с т р . 11».
* М . Д р а г о в в ћ , С а о м е в и к epa. к р . а к а д . к в >. 25. с т р . 9.
4 U. Д р а г о в а ћ , С а о м е а а к epa. к р . а к а д . к њ . 25. с т р . 12.
6 М . З р а г о в в ћ . С п о м е в в к epa. к р . а в а д . х њ . 25. с т р . 18а ; т а к о в с т о в
i* ст р . 136.
* U. Д р а г о в в ћ , С о о м е в в к epa. к р . а к а д . к в >. 25. с т р . 14а к 15».
9 М . Д р а г о в в ћ , Cqouobbk epa. к р . а к а д . ка>. 25. с т р . 18а . В а с а д в јв ч е с т о
о в ш е у с в о јв ј в м а в с м в м а , д а Ј в о в ,@р о в а с е р б с к а г о е к з а р х г *. ibid. с т р . (96)
156, 186, 196, 21a, 22a, 32a, 346.
1753. (или 1754.) год. вапн са цраогорскп м итрополит В а

снлн је П етровић једно ппсм о, у ком каж е: „М и ce вадам о да
ће ce к еама прнсајединитн н околви с л а в е н о - с р п с к и народи“...1
1754. год. (17. м арта) пи ш е црвогорски м нтрополит В асн-
ли је П етровпћ неко uiicmo и каж е, да ce оа стара „о добру црно-
горскога с л а е е н о - с р а с к о г а народа“.2
1754. год. каж е владн ка црногорскн В асије П етровић: „л
сииреввнв ITacTbipb С л а в е н о с е р б с к а г о Ч ерногорскаго варода“,
каж е да треба да ce та њ егова к&иж ица ваш там па, да би „сђ
народом Ђ ваш им Ђ Ч ервогорским Ђ и другТе С л а в в н о с е р б с к г е на-
роди усердвМ ш ее ж елавхе им Ђ ли кт> внсокославаов РоссШ скоА
имперТи“» пнш е „ва которое избрапУ е бнли вса С е р б с к а л го-
спода, кром Ђ Зетскаго и Ч ервогорскаго Г ерцога“, каж е, да
ce вијесу Ц рвогорци јувачки бравилн, да би пали у вевољ у
„лкож е н прочал С е р б $л и , спом ињ е „число apxiepeft С е р б с к и х г
OKpOMt м итрополита Ч ерногорскаго“ и ту ce саом ињ у и архи*
јереји „БосанскК *“ и „Х ерцеговачки" и „Д елматинск10,“ eno-
м ињ у ce „В ђ области цесарскоА А рхМ ереи С е р б с к и ", a међу
њ им а м итрополит „К арловецш В С рем скШ “, архијереј „С лавовШ -
cKifl“, архијереј „К оста(0)аичк1И “ архијереј „Х арвацкШ и К арл-
одадскјп.-8
1754. год. пи ш е капетав паш а П арм аковић сердару С таву
П оповићу. У врх иријевода тога писма стоји, да je то ппсм о
„прцјевод с и л и р с к о с р п к о г а је з и к а и („Traduzione dell’ Idioma
Illirico-Serviano“).4
1754. год. пи са руска ц&рица Јели савета: „Б лагородви иЂ
и оотгенвим Ђ Господам Ђ С е р б е т е з е м л и Bb М аквдовЈп, и С кав-
дарш , Ч врвои ropfe u npituopiH М овтввбгрнвскаго Н арода, Гу-
берваторам г, В овводамт», К влзвм ....*6
1754. год.: види у II. глави 1764. год.
1 M. Д р а г о в н ћ , М и т р о п о л и т ц р в о г о р с к в В а с в д в је П ет р о в в ћ Њ е г о ш ...
(1884) с т р . 12.
* U. Д р а г о в в ћ , М в т р о а о л в т ц р в о г о р ск в В а с н д в је П е тр о в в ћ Њ е г о ш ...
(1884) с т р . 15.
* HctopU о Ч е р в о А Г о р н (1754), л в с т Ai, A4, с т р . 20, 36, 40, 41. Л е т о -
о в с М а т . С р п с к е 68 (1845) с т р . 1, 2, 9, 22, 24, 26.
4 У р у к о п в с у у п р о ф . Jo b . Т о и в ћ а в з м л е т . а р х в в а : Prov. Gen. di Dal
mazia f. 184.
* С а о м е в в к cpn. к р . а к а д . 33. (1898) с т р . 28. (п о м в а е ce С . М в л у т в в о -
в в ћ а И с т о р и ја (Ц р . Г .) 83. с т р .).
1756. год. п иш е м итрополит В асилије П етровић босавском

везиру М ехм етпаш и. У врх пријевода тога писм а стоји, да je
то ш !см о „при јевод с г м и р с к о -с р п с к о г а језика“ („Traduzione
dall’ Idioma IlI(iric)oServiano“).1
1756. год. (io септ.) написа м летачки управител» Б оке Ко*
торске Ј. Б олд а оглас (писм о) о Ц рногорцниа. У одговору ва
то писмо каж у Ц рвогорци, да су они варод п с л а $ е н о - с р п с к и ,“а
a у другом писму, говорећи о истој стварн каж у: „Још од дав-
нн јек врем еиа ваш а реаубли ка учи ви ла je пријатељ ске уговоре
са господарим а н а ш е г а славвога с р а с к о г а царства“* и туж е ce
на м летачке „поступке противу црвогорскога, с л а в е н о с р п с к о г а
народа“.4
1756. год. пнш е збор сердара, капетава, квезова н стараца
ирчањ ској и добротској опкш ви. У врх прнјевода тога писиа
стоји да je то писм о „пријевод с и ^ч и р с к о -с р О с к о г а језика“
(„Traduzione dall’ Idioma IlUricO'Serriano").*
1757. год. (29. ју ва) ваписа Д рногорац Јован С теф авовић
Б алевић из Б ратовож нћа ч лавак о Ц рној Гори, у ком каж е:
„Ж нтељ и Д рне Горе су сви од с л а в е н о - с р п с к о г а народа“. .. н
„Ц рвогорц и прибрајају к својијем владави вам а неке пограни*
чие округе као: К уче. Б ратовож иће, В асојевиће доњ е п горњ е,
Н нпере, Ровчане, М орачаве, Б јелоиавли ће који и ако су од
православнога народа с р и с к о г а , опет су у саној стварн пода-
нчци турски“. Још каж е, да „у Ц риој Гори им а доста старин*
скијех благородвијех с л о в е н о - с р п с к и ј е х ф ам или ја“.6
1759. год.: види у II. гдави 1759. год.
1767. год. (15. јув.) пиш е С ава П етровић, владика црно-
горски, дубровачкој реаублиц н и каж е: „и драго нам Б e владавб
1У р у к о п н с у у о р о ф . Jo b . Touaha а а м л е т а ч к о г а р х в в а : Prov. Gen. di

D&lmazla f. 184.
* M. Л р а г о в а ћ , Н е к о л в к о д о к у н е в а т а o в је к о а в о ј н е за в в с а о с т в Ц рае
Г о р е с т р . 76.
9 У в с т о ј к њ в з в , с т р . 8 a. М . Д р а г о в а ћ , М а т р о п о л а т ц р в о г о р с к а Brcb-
л в јо П е т р о в в ћ Њ е г о ш ... (1884) с т р . 64.
4 М . Д р а г о в в ћ , Н е к о л в к о д о к у х е а а т а е т р . 9а . М а т р о п о д в т цр вогорскв
В а с в д в Ј е П е т р о в в ћ Њ о г о ш ... (1884) с т р . 66.
* У р у к о п в с у у п р о ф . Ј . Toxaha в з м л е т а ч к о г apxaaa: Pruv. Gen. di
Dalmazia f. 186.
6 M. Д р ж г о в в ћ , М в т р о а о л в т ц р н о г о р ск в В а св л в Ј в П ет р о в в ћ Њ е г о ш ...
(1884) с т р . 121, 123.
10
ваш е, кои ce ви иснце од н а г и е г а с р б с к о г а и е з и к а паходите, кои

заповиедате“.1
1767. год. (20. окт.) пиш е далм атин скк уцравитељ (прови-
дур) м летачкој влади, да je неки странац (Ш ћепан М али) по-
бунио Ц рну Гору u да подбада „остала с р п с к а плем ена грчкога
закона у отом анској и у м летачкој држ ави“ („il rimanenti Po
poli greci Serviani dell’ Ottomano e del Veneto Stato“).a
1767. г о д (20. Ok t .) п р и л о ж и д а л м а т и н е к и „ п р о в и д у р “ у з
с в о ј е i ih c m o , к о ј в je п о с л а о м л е т а ч к о ј в л а д и и п и с м о , к о ј е je
п р е в е д е н о с „ и л и р с к о - с р а с к о г а ј е з и к а “ („Traduzione ad litteram
dal’ Illirico Serviano*).3

1767. год. (30. Ok t .) пиш е далм атински „провидур“ А нт. Ре-
ни јер м летачкој влади и пом ињ е „подлож ни с р а с к и народ“ (...nella
„suddita serviana populazione“). „Opazuje napokon da Turci strogo
motre krećanja mletačkih Srbalja i brdjanskih“.4
1768. год. (13. ф ебр.) пиш е далм атинскн управитељ (ван-
редни провидур) у К отору м летачкој влади и спом ињ е вовце,
које je Русија послала „с р п с к о м народу“ („serviana popolatione“)
у Ц рној Гори.6
1768. год. (25. м арта) пиш е секретар рускога посланства у
Б ечу црногорском е архим андриту Г ригорију Д рекаловићу u каж е,
да прп лаж е пријевод „на с л а в е н о - с е р б с к о м лзнк'ћ“ , да би лакш е
могао u i i c m o разум јети.6
1768. год. (5. авг.) опнсав je Ш ћепаа М али „по обЂ лвленш “
црн огорскога архим аедрита А вакум а. У том опису стоји, да су
Ш ћеаану М алои ударнле сузе н а очи, кад je видио у К отору на
градскмјем вратим а грб „с е р б с к а г о королл С теф ана, п розванаго
С илБ ин м г“; каж е ce, да je био „вђ с е р б с к о м г м аинскомЂ м она-
e m p i “; пом ињ е ce какво je м иш љ ењ е о истоку „у черногорцевт»
и у других с е р б с к и х г народовЂ “ ; каж е ce, да Ш ћепан М али
говори по
лзнка, осим „ с е р б с кno
н^м ецки, и х о р в а т с ик а гno
а г о ф ранцуски подобнаго с е р б с к о м у ,
о , италијанск»“.1
* Arkiv II I (1854) 133.

2 C. Jbyßah, С пом. o Ш ћвпану М алом , [Гласник cpn. уч. др. II. од. 2.
књ . (1870)) стр. 29.
8 С. Љ убић, С пом. 0 ILIhenaey М алом , стр. 37.
4 С. Љ убвћ, Сиом. о Ш ћепану М алом, стр. 53.
6 С . Љ убић, Спом . о Ш ћепану М алом, стр. 79.
6 М . Д раговић, Спом. cpn. кр. акад. књ . 22 (1893) стр. 156.
7 М . Д раговић, С пом вник cpn. кр. акад. кн>. 22. стр. 29. 31.
11
1768. год. (20. авг.) пиш е кнез Д им итрије Голицин из Б еча

кнезу А лександру Голицину у П етроград о Ш ћепану М алом и
ш аљ е м у „концептЂ “ писиа које je послао у Ц рну Г ору „серб-
скому naTpiapxy В аси лт и митроиолпту С авв4 на с л а в л н о с е р б -
с к о м г лзик-ћ“.1
1770. год. пнш е далм атински управитељ (провидур) из К о-
тора млетачкој влади и каж е, да му je Ш ћнпан М али писао писм о
„н а с р а с к о м језику“ (in lingua serviana).2
1773. год. пиш е далм атпнски управитељ пз Задра м летачко)
влади, да je добио виш е гласова из „А лбаније“ (Боке) који no-
тврђују „ф анатизам подлож аијех О р б а грчкога закона“ („fana
tismo dè sudditi greci serviani“).8
1776. год. т.уж и ce С ава П етровић, владика црвогорски, мн-
трополи ту московском П латону, ш то „никаква епархн ја нем а свога
природнога архијереја „С е р б и н а туж н ce, ш то ce цариградски
иатријарх м ијеш а у „С е р б с к т Н а ц ш н г "; моли га, да ради код
порте, да ce Грци не м пјеш ају у „С е р б с к т н а ц г т н г “4 итд.
1783. год. : види у V. глави 1783. год.
1788. год. пиш е И ван Радоњ ић, црногорски губернатор,
руској царици К атарин иИ .: „С ада ми сви С р б и Ц раогорци мо-
лим о ваш у царску м илост да пош љ ете к нам а књ аза С оф ровија
Југовића“.6
1789. год. пиш е опет И ван Радоњ ић, црногорскн губер-
натор, руској царици : „С ад м и сви С р б и из Ц рне Горе, Х ер-
цеговине, Бањ ана, Д робњ ака, К уча, П ипера, Бјелопавлића, Зете,
К лим ената, В асојевића, 1>ратонож ића, П ећи, К осова, П рнзрена*
А рбанпје, М аћедоније припадаио ваш ем у величанству и мо-
лиио, д а као м илостива наш а н ајка пош љ ете к вам а књ аза Co-
ф ронија Југови ћа“.6
1789. год. (22. јун а.) пиш е црвогорски губернатор И ван.
Радоњ ић руској царици н каж е: „Н аш и биједви С р б и сваки
час очекују пом оћ од ваш ега величавства“.7
1 М . Д раговнћ, С поион нк epa. кр. акад. кн>. 22. стр. 37а.

2 С . Љ убић, С пом. о Ш ћеааву М алом, стр. 125.
s С. Љ уби ћ, С пом. о Ш ћепану М алом , стр. 138. И са. још стр. 16, 19, 39-.
* Гласник cpn. уч. др. XXII (1867) стр. 357, 358.
* Г ласввк. cpn. учен. др. кн>. 72 (1891) стр. 296.
* Г ласвак cpn. уч. др. књ . 72. стр 297.
7 М . Д раговић, Г ласвик cpn. уч. др. 72 (1891) стр. 296.
12
М арко1789. год. из(уК отора

И велић авг.) пиш е ићкијем
нпкш руски „подп олковн
кнезовим а пикђ“ гроф
наговара
их, да нападну на Т урке, јер he тако учннитн част „и себ*
и всеИ зем л4 С е р б с к о и “.1
1796. год.: види у II. глави 1795. год.
1796. год. свједочи non JI. В учковнћ, парох „отђ Т оп ле“,
да je архим андрит С . И вковић рођен „оп> С л а в е н о -С е р б с к а г о
дворлаин а“ С аве И вковића.2
1796. год. рекош е „Свн главари н старјеш иве и вас збор
{скупш тина) од Ц рне Г оре“, да су ce м ноге несреће „ с л а е е н о -
с р п с к о1805.
м е р о( д1806)
у н а шгод.: од издаје
е м у види и неслоге
у II. глави 1805 догодиле“.3
( 1806) год.
1810. год.: види у II. глави 1810. год. (од В . К раљ евића).
1810. год. пиш е II. С оларић, да je Д . О брадовић наум ио
с њ им е „у Л уц н К атарскоИ С е р б с к о правилно училш це поста-
новити“ (т.ј. у Боци К оторској.)4
1810. год.: види у II. глави 1810. год. (од П . С оларића).
1815. год.: види у IV. глави 1815. год.
1818. год. спом нњ е П . С оларић, како „говоре С е р б и Боко-
KoTopcKi'H“, и како „м ж впј А др'1 атснш , a и вн*тренн'1и С е р б и
зов* синцк пзлож енв« и врхћк плодороднк зем лм ,“ a пом ињ е и
некн суд ву к>ж но-А др1атски С е р б а .“5
1818. год. : видн у IV. глави 1818. год.
1818. год.: види у V. глави 1818. год.
I К ази ваа^ старм ТребЂ ш ана в архнвв cepjapa М алнш е... (1842) стр.
155, (нсп. н 158).
II Н . М илаш , С писв, I (1899) 501.
9 Д . М илаковвћ, И сторвја Ц рве Горе, изд. браће Јовановнћа (у П ан-
чеву), стр. 163. И сп. стр. 172, 174, 180, 183.
* П . С оларвћ, П ом ввак-b KaHsecKi'ft (1810) стр. 60—61.
b П . С оларић, Рвм лдн в С лавенствовавш 1'и (1818) стр. 34a, 506. 54a.
II. ГЛАВА
Х ерцеговина и сусједно П риморЈе (Д алм ација)
(в е з Д у б р о в н и ^ а ).

O ko 924. ( 925. ) год. дођош е у С пљ ет на католичку црквену
скупш тин у паппни посланицк, „који су иш ли no далм атински-

јем градовим а и договарали ce с хрватскои и са с р п с к о м го-
сподом “ („Dalmatiarum peragrantes ciuitates et cum Chroatorumi
atque Serborum proceribus conuenientes“) — тако стојн у спи-
сим а те скупш тине.1
К о je у овој скупш тини био од сраске стране? Н ека каж е
Ф р. Р ачки2 „Uza to valja dvoje uzeti na um : prvo, da je na sa
boru spljetskom sudjelovao ne samo hrvatski kralj Tomislav sa
svojimi velikaši nego i zahu mski knez Mihajlo sa srbskimi velikaši
(cum Chroatorum atque Serborum proceribus). S toga i dieli se,
drugo, spljetska metropolia, odnosno biskupije njezine, u dva diela:
hrv atsk i i zahumski t. j. zapadni i iztočni, u prvom bijaše vla
daocem hrvatski kralj, u drugom zahumski knez uz srbske vel-
može (valjda župane). U opsegu prvoga diela bijahu stolice bi
skupske u Osoru, Krku, Rabu, Zadru, Spljetu, odprie u Skradinu,
Duvnu i Sisku ; u opsegu pako drugoga diela u Stonu, Dubrovniku
i Kotoru“.
За тијем каж е: „Kano što je dakle „Stagnum“ (Ston) bio u
Zahumju, Dubrovnik na medji Zahumja i Trebinja, Kotor na medji
Trebinja i Dioklie, kano što su u ime države ove biskupije na
saboru zastupali zahumski knez Mihajlo i „Serborum. proceres “:
tako se imade hrvatski kralj Tomislav smatrati državnom glavom
ne samo zemljišta biskupija zadarske, skradin ske .. . “ (В иди м у
1 Ф р. Рачки, Documenta (Mon. spect. hist. Slav. mer. VII, 1877) стр. 190;
2 Rad jugosl. akad. 56 (1881) стр. 78.
14
Кукуљевлћа Jura I, стр. 8: »Decreta Croatorum et Serborum in

concilio eorum Spalatensi...“).
Oko 9 50. год. каже Коистантин Порфирог ев ит :1 „
И буд ући
д а je нод вл ашћу г рчк ога („римск ога“) ц ара била сад ашњ н
Срби ја и Нерет ва („ Погавија") н земљ а која се зове Заху м ск а
и Требињска и Ковавли и будући да су те земље опустошили
Авари — је р прог наше одатле Римљ аве, којн сад а жив е у Дал
мацији и у Драчу — иаселн цар псте Србе у те земљ е“ (»καί
έπειδή ή ννν Σερβλία x al ΙΙαγανΙα x al ή όνομαζομένη Ζαχλούμων χώρα
x al Τερβοννία x al ή των Καναλιτών υπό τίγν έξονσίαν τού βασιλέως
'Ρωμαίων ύπήρχον, έγένοννο δέ ai τοιαΰται χώραι ίρημαι παρά των
Άβ άρων (άπό των έχεΐσε γάρ Ψωμάνονς τούς ννν Δελμανίαν x aì το
Δνρράχιον οίχοϋντας απήλασαν), χα'ι χατεσχήνωαεν ό βασιλεύς τονς
αντονς Σέρβλους έν τοιανταις χώραις*).
За Нерет љ ане (између ријеке доње Неретве н доње Це-
тине) каже он: „ Исти су Нерет љ ани („Погави“) порије кл ом од
некрштевијех Срба". „ А зову се Поганима с тога, што иијесу
примили крштењ е у оно вријеме, кад а u сви Срби бише кр-
штени“2 >ol δέ αύτοί ΠαγανοΙ άπό των άβαπτίατων Σέρβλων κατά-
γονται*. ιΐ ίαγανοί όέ χαλοννται διά το μι) χαταδέξαοϋ·αι αύτονς τω
τότε χαιρφ βαπτισϋήναι ότε χα'ι πάντες οΐ Σέρβλοι έβαητίο&ησαν>).
За Захум љ ане (који су живјел и од Неретве к југ у до Ду-
броввика) каже он : „
А Захум љ авн, који сад а тамо живе, уираво
су Cp6uui (>ol δέ ννν έχεΐσε οΐχοϋντες Ζαχλονμοι Σέρβλοι τνγχά
νουαιν·).
За Требињане и Конављане (између Дуброввика и Котора)
каже ов : „Требињ авн и Конављани имају јед ну зем љ у; a ста
новници су порпјекл ом од пекршт енијех Срб а“* (·ή των Τερ
βοννιατών x al των Καναλιτών χώρα μία υπάρχει άπό όέ τών άβαπτί
ατων Σέρβλων οΐ έχεΐσε χατάγονται>).
11. в нјек. У д руг ој пол овинп il . вијека спомнњ е се у грч-
кога писца Кекавмева (Кекаумена) „ Србин Требињаиин“ (>b
1 De adminìstr. imperio, глава 32. стр. 153. бон. изд. (Фр. Рачки, Docu
menta, стр. 274 ).
г Ист а књ ига, гл ава 36. стр. 163. бов. иза. ( = Фр. Рачки, Documenta,
стр. 409).
8 Иста K E t a r a , г л ава 33. стр. 160. бов. взд. ( = Фр. Рачки, Documenta,
стр. 407).
4 Ист а књвг а, гл ава 34. стр. 161. бов. взд. ( = Фр. Рачкв, Documenta,
стр. 408).
lb
Τρφούνιος ό Σέρβος>).1 Ово j e српски владалац, који je у Дукљн

заробио велнку грчку војску.
1334. год. к аже српск и краљ Стефан Д у шан : „ u ieipe ce с»
закл ел и крал евБств« ми вл астел е д кбровБЧБЦи д а up- ћбива п о п б
epböbeKU, и д а no * « црБквахБ, кои с» к Ст овв и к Рб т », како
к с т б пове л £вал о к рал евБство ми“ . Тал ијански на полеђ ини
„s chia uone s chi pr et i“ = српски попови.2
1407. год. пише Прибпсав Похвалић, посланик банице Анке
(же не покојног а Вук а Вукч ића) н војвод е Санд аљ а и Катарине
Санд аљ ев иц е8: „Ва име божие амен. ΐ> ПрибисавБ похвалићБ....
С листом epbüct^uMb.... a други лист кои за «вими иде српски
ест b aucaub вб лито рошства христова тусуцшо и четири ста и
шест о л ито иисец а д екем брна двадесет и д авБ....“ „Ва ние б ожк
аменБ. вб лито рошства христова тисуцшо и четири ста и седмо
ЛИТО.... вви ЛИСТБ сраски .... у другом листу CpOCKOMb.... у прБ*
в о м б листу cpücKOMb“. Од авде вид имо, д а je овај Приб исав По-
хвал ић икавац и католик. H eua викакве сумње, да овд је „српс к и“
лист ii „ д руг и лист .... српск и естБ пи савБ“ значи српскијем јези
ком аисан као што к аже и Έ>. Дан ич ић (Рјеч ни к ΠΙ, 1 53 : „сри-
ским језиком пи сан“). Јер каква би то пмал а смисл а нреносит и
на ћирил овска сл ова, кад зв амо, д а су онд а сви Срби пишући

српск и упот ребљ авали ћирил овска сл ова?
1411 . год . пише Прибисав Похвал ић, посл ан од „бави ц е“
Анк е и војв од е Санд аљ а, и к аже : овај „ л истб српски близ*
ввогаи мога писанБ.... s сиемБ тетрагв*. Ha другом мјесту каже:
„и з дрхгииБ л ист омб c p O c K U M b , к ои β з а 4* ВИШ> ЛИСТОМБ 8 СИеМБ
тет раги п исавБ“ .4 Прибисав je икавац и католик.
1418. год. спомињ е кнез Гргу р Вукосаљ ић међу љ удима
којп су плаћали царину пред Стоном Србље и Влахе.6 Шт о се
ту поред Србаљ а спомињу и Дубровчани, треба имати на уму
да се у то вријеме још није посрбио Дуброввик (Исп.
S tarino I V, 1 9 3 ) (a нешто 6u са свијем
могао бити узрок и одвојени живот
у д ржав и) прем д а he у д руг у рук у у гл авном е бити ист ива,
1 Cecaumeni St rat egicon et incerti scriptoris De officile regie iibellus. Bdi-

derunt B. Wassilievsky V. Jemstedt (1896) стр. 25.
a Ф. Мвкл ошвћ, Monumenta S er bica (1858 ) стр. 108. 10Θ.
8 U. Пуцнћ: Спом. сопскв, li (1862) стр. 51, 53—51.
‘ У K. Јвречка, Саоменвцв сраскн (Саоменик срп. кр. акад. X I, 1892)
страва 54.
s Фр. Мнклошвћ, Mon. Serb. (1858) стр. 281.
16
што каже Н. Нодило. професор у загреб. универзитет у, (Rad.

L X V , 117): „ U Dubrov nik u, ako i ne od prv oga poč etna, a to od
pamtivijek a, gov orilo se srpski; govorilo, kako od puč aiia, tak o od
vlastele, k ak o kod kuć e, t ako i u jav nome ž iv otu. J es t is tina, da
su se zapisnici raz nih vijeća v odili latins k i; a prilik a je takogje,
da pod knez ov ima mle tačkim, njih radi, na v ijećima se poneš to
ras pravljalo i mle tačkim kojeka kvim gov orom. Nego u opć ini od
Mletak a oproš tenoj, srpski je ra spra vni je zi k “.
1434. год. потврђује Јурај Војисаљ ић, Хрвоје в синовац и
војвода Доњијех Крајева, војводи Павлу и кнезу Ннколи и кнезу
Влатку Јурјевићим а и кпезу Вуку Вукићевићу њихову ст ару
имовнну и још им д одаје иека мјеста. T a je њ ихова ст ара имо·
B i i u a Врат ар, Hoeu u Крушевац. Он их пот врђује: „ в всемћ, х
чемБ заст асмо, « дрБжавБК) или Срнблит или Влахч“.l Видимо
да Јурај становнике „ г рад ова“ Врат ара, Новог а и Крушевца ди·
јели у Србље и у Влахе. (0 Вл асима види у IV . гл ави и у рјеч-
вику Ђ. Давичића: влахБ). „ Градови“ Врат ар, Нови и Крушевац
стоје u данас на десној обали доње Неретве т. ј. у старој области
Неретви. Ово je писмо писаво икавачки. Јурај je Војисаљ ић био
католичке вјере.
1436. год. Ha Клис.у (више Спљет а). Кнез X . Франкап ав

бап „ Далмацие н Хрват Б“ даје и потврђује „Вл асим а“ око pil
jene Цетиве законе, које су имали и за пређашњег а г оспод ара
бава Иваииша Ивановића. У тијем законима стојп в. п. да над
њима не буде војвода вијед ан „ ХрвативБ“ (Хрват ), да им суд
буде под Сињем. ntt д а не море отд ати Влах на Вл аха сто л ибар,
Kii сам нема сто либар... и Срблин да не море одати на Влаха,
ни ВлахБ на Срблина “.а Овд је се не може мислити ва сШранце,
је р би се онда морал о говорити н. п. о Талијанима. Према
томе су „ Власима“, који живе око горње Цетине (суд им je
под Сињем),
a с друге no свој прилици с једне стране сусјед и Хрват и
Срби.
1447. год. помиње се: „BI· cpbücvfixb кмети“ и „срвпски“
пристав из Херцеговине.8
1 Фр. Миклошнћ, Mon. Serb. (1858) стр. 378.

2 В. Јаг вћ, A rchiv für slav. Phil. XIV (1892) 157. P. Лопашић, Urbar ia (=
Mon. hiet.- iur. Slav . mer. V, 1894) стр. 8. Ђ. Шурмив , Hrv. spomen. ( = Mon. hist .·
iur. Slav. mer. VI, 1898) стр. 434.
8 У К. Јвречк а, Саоме н. epu. (Саоиев ик срп. кр. акад. XI, 1892) стр. 85.
17
1451. год. уг овара кнез Вл адислав, син херцега Стјепана

Косаче, с Дубровчанима и каже : „ да B i c a M t , в о л л в б н и да могу
пикадаре забранити ни уставити ниедне мое лтди ни влахе ни
cpbójie слободно ходити у ДубровникБ трБговати...“1
1464. год. мири се херцег Стјепан с Дуб ровчанима и до-
пушта им, д а слободно тргују но његовој земљи : „т ак оће тко
се г од ^ »г овори дубровчанивБ али трговацБ двбровачки за по-
несевБв карвана али кога год& поноса, да га није в о л и в б сврвћи
дрвги ни SAaxb ни cpböuHb до м4ста, докла се ави бвде наимим,
тко е из нашега pecara п о н о с н и к б , a слуга е нашв*.2
1534. год. пут овао je сскрет ар млетачкога сената Benedetto
Ramberti преко Дубровника и Требињ а у Цариград . У опису
т ога пута кажо д а je Требиње „ prvo mjes to Srbije“ (кад се до-
лази од мора).8
1541. год. напгтампа секретар млетачке вл адо Венедето
Рамберти књижицу : Benedetto Ramberti, Delle cose de T urchi.
V ineg ia 1541. У њој ce помињу турске покрајине „Босва, Хер-
цеговина т. ј. Србија која се зове војводина, Скадар...“4
1579. год. била je у Зад ру црквев а скупштина, на коју
су позвани сви бискупи из Млетачке Далмације, у којој je одре-
ђено поред ост алога н ов о: „ Бискупи he позвати к себи cpactse
презвитере“ („ Presbyteros Servianos ad se evocabunt Episcopi“)5
и научити их неке вјерске ствари.
1603. г од.: види у V I. глави 1603. год.
1611. г од. пут овао je француски посланик Санси преко
Дубровника и Требињ а у Цариг рад. T aj je пут описао његов
секретар Лефевр који каже, да je посланик дошао из Требиња
„ у Бил ећу у покрајини Србији“ („а V ile tte en la prouince de
Ser uia* ), за тијеи каже, да су дошли у неко мјест о „ у исто}
покрајиви Херцеговини или Србији“ (Ben le mesme prouince de
Hersegouia ou Seruia“).6
1628. г од. Ha пошљедњ ем листу књиге „Прол ога“ која je
написана 1628. у Хилевд ару стоји, д а ју je купио калуђер
1 Фр. Миклошић, Mon. Serb. (1858) 445.

* Фр. Миклошић, Mon. Serb. (1858) 467.
8 П. Матковић, Rad jugosl. akad. 56 (1881) стр. 210.
* Ст. Новаковић, Споиееик epa. кр. акад. кв>. 18.(1892) стр. 10.
6 D. Farlatus, Illyr. Sacr. V (1775) стр. 183a.
8 B. Јел абвћ, Гл асввк земаљ ског нузе ја у Восвв и Херцеговинв, X IX
(1907) стр. 472. 474. (477).
O СРПСКОМ ВМЕВУ 2
18
Максим
„ и присл(изах Завал е) „
спе квигиза втри хиладе
свои асприх“,
монаст a за тијем
ир и подстриг каже:
срибские
земле... в храи гл аголемн Завал а близ град(а) Дуб ровв ик а“.1
1646. год. даде г оспод рр „уг ровл ахијске“ земље Јоп Матеј
Басараб 1S00 аспри манастиру Требињ у „в срб'скш зеиле“.2
1666. год. пише Трог иравин Иван Лучић: „ Ипак Далма·
тинци и Словени, који су ии сусјед и, не зову језик словинскијем
вего хрватскијем или срОскијем према томе којијен дијалектои
г оворе.“ („ Dalmata e tarnen, ipsisque conter mini Slav i, ling uam
Slavam non dicunt, sed Hrvatam vel Srblam, prout cujusque dia-
lectus est“).8
1690. год. (18. ју на): види y V. гл ави 1690. г од. (18. јуна).
1690. год. (21. авг уста) : види у V глави 1690. год. (21.
августа).
1690. год. (4. децембра): види у V. глави 1690. год. (4.
децеабра.)
1690. год. (11. дец.) потврђује цар Леополд повластице
(од 21. авг. 1690. год.) које je дао православнијем Србима (Ras·
ciani) „ који жнве no Грчк ој, Буг арској, Србији (Рашкој), Хер-
цег овиии, Далмацијн, Подг орју, Јевоиољ у и no осталнјем кра-
јевима који су прид ружеви иомевутијем.“ („ per Gr aeciam, Bulga-
riam, Rasciam, Herczegoviam, Dalmatiam, Podgoriam, J enopoliam,
caeteraque praedictis annexa loca commorantibus“).4
1694. год. каже кардинал Л. Колонић, д а je цар примио
под своју затт ит у Србе грчкога закова, који су вегд а били
„расијави no Грчк ој, Буг арској, Рашкој, Херцеговини, Далма
цији, Подг орју и Јевопољ у“ („ per Graeciam, Bulg ar iam, Ras ciam,
Herczegovinam, Dalmatiam, Podgoriam, Jenopoliam sparsi“).6
1 Xp. Maiaj.iO Bub, Бос. Ввл а, II I. (1888) стр. 364a.

2 Ст. Новаковаћ, S tar ine jugos l. a kad. 16 (1884) стр. 100. Иса. y Црно-
горчевића, Манаствр Савана у Боцв Которској (1901) стр. 47.]
s De regno (1666) стр. 281.
* Priv ileg ia 1748. год. 18. маја, стр. 9. — Тако в 1691. год. (20. авг.)
каже цар Леополд: С р б и м а (Rasciani) .per Hungariara, Sclavoniam, Illyriam,
Missiam, Albanlam, Graeciam, Bulgariam, Herczegoviam, Dalmatiam. Podgoriam,
Je nopoliam, eseteraque annexa loca* в . . ..vobis concessorum in tota Graecia
Rascia, Bulga ria, Dalmatia, Bosnia, Jenopolia et Herczegovia, nec non in Hun-
g ar ia et Croatia, Missia et Illy rl a, ubi de facto ex istunt“·. (Pr ivileg ia 1743. год.
18. маја, стр. 10. 12).
6 J . Рад овић, Летопис мат. срп. 223/4 (1904) стр. 18.
19
1702. год. (8. јан.) одређује угровлахи јски војвода Јон К ост.
Б асараб, да ће дати сваке треће године прилог м анастиру Тре-
<5ињ у „а с е р б с к и л зем ли“.1
1706. год. (29. септ.): види у VI. глави 1706. год. (29. септ.)
1707. год. Ha црквеној књ иви м ивеју (у м анастиру Ж ито-
м иш љ ићу у Х ерцеговини) стоји ааписано, да je ту књ игу и 8
др угијех књ ига послао на дар руски владалац П етар 1707. год.
„ вђ с р т >б с *х к ) з е м м о вб м овастир Ж итомислићБ, и пренесе их
Г авро и М ихаил снвове И л1е М илорадовића“2.
1711. год. : види у I. глави 1711. год.
1712—2б8
полити год. писап
„оу cpbfocKOU je члапак,
зем ли“, a м еђу уњ кои
им а иce „захлм
спом ињски
у милити
итро-
Х ерц еговачки “ и „босанска“ и м итриполит „С кендерТи“ и епи-
скоп „Д алм ацш “.*
1715. год.: види V. главу 1715. год.
1718. год. пиш е спљ етски архибискуп (С тјепан?) и спони њ е
своју борбу „против онијех, које зову С р б љ и м а “ („contra illos,
■quos Serblos vocant“) y м летачкој Д алм аци ји.5
1719. год. (26. авг.) пиш е католички архиби скуп di Rodi у
Рим (неком кардивалу), да му je јавио ш ибеничкн бискуп, да
влади
облазикасвеС теф
С рчн
б е , настоји, да под
који ж иве ce утисне (у м летачку
м летачком влаш ћу држ аву)d’in
(„tenti да
trudersi in visitare tutti li Seruiani, che abitano nel dominio di
questa republica in quelle parti“).6
1719. год. (2. септ.) пиш е кардинал Paulucci y М летке „нун-
Ц ију“. датреб а забранити православном владици, да облази (по-
хађа) С р б в („Serviani“) у м летачкој држ ави.7
1720. год. пиш е задарски архибискуп В . Зм ајевић о С рбима
□ равославве вјере у Д алм ацији те спом ињ е с р п с к е „В лахе“ у
1 С т. Н оваковић, Starine jugosl. akad. 1в (1884) crp. 100.
а Л етопи с Mai. Cpn. кн>. 168. (1891) стр. 25. Н . Д учи ћа К њ иж евнн ра-
до ви , I (1891) стр. 61. Љ . С тоЈановвћ, С тари српски запвси в ватпвсв, II (1903)
О р. 2173 (с додаткон: .Т акав запвс им а још аа неколиквм књ игам а*).
8 Л етонвс М атвце С рпске 150 (1887) стр. 75 —6.
* Љ . С тојавоввћ, С поиеввк cpn. крал>. акад. II I (1890) стр. 108.
6 D. Farlati, Illyr. sacr. III (1765) cip. 538a.
* H. М влаш , С пвсв о встор. прав. цркве у далм-встр. влад. (Docum.
epect. hist. orth. dioec. Dalm. et. Istr.) 1899. I, 110. — A. Theiner, Vet. mon.
Slav. mer. II (1875) 255.
7 H. М влаш , С пвсв, I, стр. 112.
2 *
20
Д алм аци ји (Morlacchi Serviani nella Dalmazia, — di Dalmacia),

за тијем спом ињ е С р б е (Serviani) у Боци К оторској.1
1721. год. пиш е исти В . Зм ајевић о С рбииа православне
вјере у Д алм ацији и све зове с р а с к и ј е м именом и цркву и на-
род. Vescovi serviani, rito serviano, popoli serviani, Sennani, na
zione serviana и т. д.а
1723. год. (20. апр.) јављ а далм атински „провидур“ Д иједо,
да je сенат одобрио, да православаи С рби добију владику и no-
зпва попове, да ce пријаве за ту служ бу т. ј. за влади ку С р б а
грчкога закона („vescovo dei Greci Serviani“).3
1724. год.В . пиш
архибискупу еевићу
Зм ај ш ибенички
о Д алмбискуц
атин цимДа онадони задарскои
п равославне вјере-
и зове их : (грчки) ш изматици С р б и у Д алм ацији [(Greci) Scism a
tici Serviani di Dalmacia].4
1725. год. противи ce задарски архиби скуп B. Зм ајевић,
да православ. С рби у Д алм ацији добију владику u каж е, даје-
у средњ ој Д алм ацији (Dalmazia mediterranea) под отом апско»
влаш ћу било С р б а , али да нијесу им али ондје с р п с к о г а вла-
дике („erano pure in essa li Serviani, nè vi fu il loro vescovo'
serviano“).6
тачкој1731. год.и пиш

влади е далм атински
доказује, да треба„пдати
ровидур“ В ендрамаинправо-
Д алм ативцим м ле-
славне вјере владику; ту ce спом ињ у Г рци и С р б и (Serviani)
у Д алм ацији.6
Oko 1734. год. пиш е спљ етски архибискуп А нт. К ачић о
Д алм атинцим а православае вјере и виш е пута спом ињ е С р б е у
Д алм ацији : Serviani in Dalmazia — Morlacchi o Serviani di Dal
mazia — Morlacchi o Serviani — Serviani della Dalmazia.1
1736. год. ( 16. авг.). М летачка je влада одредила 28. јула
1736. год., да иравославни Д алм атин ци м огу им ати свога вла-
дику, и да
(дуж ду), на даде
њ езино питањО ер б „савјетнн
владику ци “ закона,
и м а грчкога препоручују
који ж кеезу
иве у
1 Н . М илаш , С писи, I, 124—30.
9 Н . М влаш , С пнси, I, 132—42. И сп. јо ш стр. 145—6 в т. д. 161—2, 166
169 (.Serviani in Dalmazia“) и т. д. и 174.
8 Н . М влаш , С писв, I, 186.
* Н . М влаш , С писв, I, 187, 190—91, 194 (.Servia ni, che si ritrov ano in.
Dalmazia*).
6 H. М влаш , С пвсн, I, 195—7.
* Н . М влаш , С писи, I, 210.
7 Н . М влаш , С пнси. 1, 217, 221.
•21
Д алм аци ји и у Боц и К оторској“ („ai Greci-Serviani abitanti in

Dalmazia et Albania Veneta“).1
1736. год. (17. авг.) одговара далм атински „п ровидур“ Д ан.
Д олф ин м летачком сенату. који м у je п ослао м олбу Срба пра-
вославне вјере у Д алм ацији, и спом ињ е „С р б е грчкога закона,
који ж иве у Д алм аци ји и у Боц и К оторској“ (.Greci Serviani,
abitanti nella Dalmazia e nella Veneta Albania“).3
1736. год. пиш е задарскп архибискуп B. Зм ајевић против
сенатове наредбе од ‘28. јул . 1786. год. н м ом ињ е „С р б е у Д ал-
м аци ји“ (Serviani della Dalmazia) и „С р б е грчкога закона у Д ал-
м аци ји и у Боци (Greci Serviani nella Dalmazia et Albania).8
1737. год., као ш то запис на саиој књ изи каж е, купљ ена
j e „К нига Т еатронБ историчанскихћ с р б с к о и славенскои на-
ци (ји) Јллиричанскои провинции Х ерцеговони там ош нега врож -
дон ца М атвеја П авлова, син а В ладиславича“.1
1741. год. пиш е задарскн архибискуп В . Зм ајевпћ у Рим :
„К ад сам ирем јеш теп к овој цркви, иаш ао сам у м ојој дијецези
и м ного виш е у сусједним дијецезам а у нинској i i у ш ибеничкој
и у скрадннској велико м нош тво С р б а “ („Traslatato a questa
chiesa , ritrovai nella diocesi mia, e molto più nelle circonvicine
diocesi di Nona, Sebenico e Scardona gran moltitudine Serviani“).6
Otto 1744. год. пи ш е осорски бискуп М ат. К араман о С рбим а
православне вјере у Д алм ацији и каж е8: А ко би ce у Будви по-
ставно владика грчкога закона, требало би поставити владнке
и у которској и у м акарској и у спљ етској и у трогирској и у
ш ибеничкој и у скрадинској и у задарској и у нивској и у хвар-
ској „дијеиези“, јер у свијех десет пом енутијех „дијецеза“ им а
и Грка и С р б а грчкога закона (trovandosi in tutte e dieci men
tova te diocesi e Greci, e Greci Serviani). За тијем цом ињ е С р б е y
И с Ш р и ји („essendovi Greci Serviani anco in Istria“). — О нда каж е:
„али будући да им а неш то С р б а к а т о л и ч к е в је р е , искали би они
<5искуиа С рбпна католика“ (т. ј. кад би дали С рбим а иравославне
вјере С рбиаа за владику) („Trovandosi all’ incontro qualche nu
1 H. М илаш , С писи, 1, 236—7.

* H. М нлаш , С писи, I, 237 (239).
8 Н . М илаш . С писи, I, 239—11.
4 Љ . С тојавовић, С тарн сроски запнси в натпвси II (1903) бр. 2811.
5 Н . М илаш , С пвсн, I, 248. (И сп. и 252—3).
< Н . М илаш , С пвсв, I, 260, 261, 264, 266.
22
mero de Serviani cattolici, questi vorrebbero per vescovo un ser-

viano cattolico“). — О нда каж е: „У врајем е бечкога рата није
било у задарској околини српскога владике, ипак je горњ а око-
лина сва насељ ева С р б и м а , који су у то вријем е дош ли иа
Б осне“ (Nella guerra di Vienna non v’era vescovo servia no nel
contado di Zara, eppure il contado superiore tutto è populato di
ò'erviani, in quel tempo dalla Bosnia venuti). За тијем каж е: „П о-
слм је пош љ едњ ега м ира исти С р б и , који су сиш ли из Т урске,
населиш е округ им оски, прем да су знали. да у Д алм ацији нем а
владике њ ихова закона" („Dopo l'ultim a pace li Serviani m ede
simi, discesi dalla Turchia, popularono il territorio d’Imoschi, ben
ché sapessero, che nella Dalmazia non v’era vescovo del loro rito“).
1750. год. написа задарски архибискуп М ат. К арам ав извје-
ш тај „о С р б и м а грчкога закона који ж иве у Д алм ацији“ („per
rapporto a’ Serviani di rito greco, esistenti nella Dalmazia“).1
1751. год. спом ињ е босански м итрополит Г аврило, да je „ с л а -
в е н о - с е р б с к ш народЂ наш его восточнаго аравосливјл“ у Д алм а-
цији остао без нладике.2
1753. год. (22. апр.) испореди у I. глави 1753. год. (22. апр.)
1754. год.:(16.
1754. год. види у I.„Consultori“
иаја): глави 1754. шгод.аљ у савјету Д есеторице
своје ииш љ ењ е о православвој црквн у Д алм ацији и спом ињ у
„С р б е грчкога закона“ (Greci-Serviani) и сав „cpüctsu народ грч-
кога закона“ (tuta la greca popolazione serviana) y Д алм аци ји*
1754. (20. h o b .) м оле п равославни С рби у Д алм ацији сенат
ради избора владике : „М и, с л а в е н о -с р п с к и н а р о д грчкога закона
источне цркве, који ce палазим о под влаш ћу В аш е прејасне Ре-
публике у предјелим а: Е рцегповога и Ри сва, Н еретве, И м оцкога,
С пљ ета, С ињ а, К вина, Ш ибевика и Задра, и у свој провинцији
која je под
ралног управом ДЊ алм
П роведитора егове И реузвиш
ације еностипадам
и А лбаније, господива гене-
о свп скупа
једнодуш но и заједви чкп , свјетовњ аци и духоввици, свију ста-
леж а и доби, пред ноге Baiue С вјетлости._“ М оле да добију вла-
дику „од н а г и е г с р п с к о г језика и грчког обреда источве цркве“,
» Н . М илаш , С онси, I, 271, исп. и 283, 298, 304, 309, 311—13, 316, 318.
2 Н . М влаш , С писн, 1, 321. — М агаз. србско-далм. XX. кв>. (1861. год.)
стр. 220.
* Н . М влаш , С писи, I, 338, 346, 349.
28
м оле да ии ce даде за владику Д . Н оваковић, којн „н а ш с р а с к и

ј е з и к * разум ије.1
1768. год. пиш е далм атин ски „ировидур“ Ф р. Г рим ави из-
вјеш тај о православвој цркви у Д алм ацији и спом ињ е виш е пута
„С р б е грчкога закон а“ (Greci-Serviani) у Д алм аци ји.8
1769. год. м оле православви С рбн из Д алм ацн јв овако: „Mit,
с л а в е н о -с р п с к и н а р о д г р ч к о г а з а к о н а источн е цркве, који ce вала-
зим о нод влаш ћу В аш е ирејасне Реиубли ке у предјелим а: Е рцег-
новога и Р псна, Н еретве, И м оцкога, С пљ ета, С ин>а, К вива, Ш и-
бени ка и Задр а и у свој провип ци ји далм атинској, која je под
управом Њ егове П реузвиш евости господин а гевералвог ирове-
ди тора Д алм ацнје и А лбанн је, — сви скупа једводу ш во и за-
једви чки , колико свјетовњ аци сваке доби, толико и свеш тевиц и,
подносим о ову наш у... п рош њ у...“ За тијем виш е пута сиом нњ у
„наш с л а в е н о с р п с к и н а р о д “ и „наш с л а в е н о -с р п с к и је з и к “. Сао-
м ињ у како je вјерап „наш с л а в е н о - с р а с к и варод“ хриш ћанској
влади, како су многи „ С л а в е н о с р б и из ин огих прови нци ја, a вај-
виш е из Б осне и Х ерцеговиве и из свега И лири ка“ преш ли
под м летачку власт, каж у да ce м ож е наћи владика изм еђу
њ их „од н а ш е г с л а в е н о -с р а с к о г је з и к а “ u т. д.8
1760. год. у извјеш тају задарске католи чке архи би скупије
о православвој цркви у Д алм ацији стоји, да у Задр у и у Ш н-
бенику ина само неколнко г р ч к и ј е х породица, a „осталн су В л а с и
илн С л о в и н ц и a зову их и С р б и м а . ( „ I I r im an en te sono Mor
lacchi о Schiavoni. de tti anco Serviani“), за тијем ce спом ињ е
„и л и р с к и , в л а ш к и , с л о в и н с к и или с р п с к и варод“ (nazione illirica,
morlacca, schiavona, o sia serviana) y Д алм аци јн.4
O k o 1770. год. У писм у једвога дом ини ковца спом ињ у ce
„наш и С рби“ (nostri Serviani т. ј. м летачки).5
1775. год. ш таипаеа je Ф арлатова књ ига, у којој говори
„0 С р б и м а или В ласим а грчкога закова, којих je пува Д ал-
1 Н. М илаш , С пвси, I, 362—3. — М агаз. србско-далм ат. XXIII (1804) стр.
154—5. — Le Bret, Magazin zum Gebrauch der Staaten-und KIrchen-Geschichte,
I. 250—52 (код H. М нлаш а).
2 H. М илага. С пнсн, I, 367.
* H. М влаш , С пвси, I, 368—73. — С рбско - далм ат. м агаз. XVI (1851),
стр. 59—65. — Le Bret, Magazin zum Gebrauch der Staaten-und Klrchen-Ge-
schich te, I, 221—228 (код H. М влаш а).
* H. М влаш , С авсв, I, 309. И са. в 401, 422.
6 Н . М нлаш , С пвсв, I. 455—6.
24
нација“
est Dalmatia“.. („De Serbis.)* seu Maurolachis ritus Graeci, quorum referta
1783. год.: види y V глави 1783. год.
1789. год.: види у I. глави 1789. год.
1795. год. (14. септ.) моле далм атин ски С рби православне
вјере овако: „С вијетли К неж е. М вогобројни с л а в е н о -с р п с к и н а р о д
грчке вјере, вијерни поданиц и В аш е узвиш ене владе, који ж иви
у Д алм ацнји и м летачкој А лбанији, горко плаче без свог духов-
нога пастира“ те м оле да им ce допусти да изберу влади ку
„с л а в е н о -с р п с к е н а р о д н о с т и и грчког обреда“.2
рин м1795. год. влади,

летачкој (19. окт.)
да доказује далм
би требало атин„црквенога
дати ски провидур A. М а-
поглавара
О р б и м а грчкога закона“ („un capo ecclesiastico ai Greci-Serviani“)
y Д алм ацији и у Боци К оторској.8
1796. год. изабраш е Д алм ативци православне вјере С. И в-
кови ћа за владику „всего наш его с л а в е н о - с е р б с к а г о далматШ -
скаго народа, которнИ находи тсн под владћнјем т. П реведраго
П ривцип а В енецдаескаго“.4
1797. год. пиш е протопоп Ђ урађ „С рбин“: „В зем ли с е р б -
с к о и . .. Bb enapsii херцеговицко(и) и захолм ицкон своерсчао
под ии салг синодални протопопЂ Г еорпи С е р б и н г “.6
1798. год. пи ш е рус-ки држ авни савјетвнк С ергије Л ош ка-
рев сердару .М ив* Л азареву Н икш ичу—Т ребЗш анину“ и ш аљ е
царево ппсм о „К ђ Герцегош ш скпм Ђ старетпп ам Ђ С е р б о в т >и .в
1798. год.: види у VI. глави 1798. год.
1799. год. пиш е руски ц ар П авле I „Благородвнм Ђ и поч-
тенвМ ш им Ђ стареш ипам Ђ , и К влзблм ђ и ВоеводамЂ С е р б о в г *7
у Х ерцеговиви.
17.. год. (у 18. вијеку) ж але ce становвиц и задарскога ко-
тара дуж ду на харам баш у М ајсторовића. У врх при јевода те
1 D. Fartatue, Illyr. Sacr. V (1775) стр. 1686.

* H. М влаш , С пвси, I, 491—2. — М агаз. срп.-далм ат. аа год. 1868 (књ .
27) стр. 138. — Le Bret, Magazin zum Gebrauch der Sta aten -und Kirchen-Ge-
Schichte, VIII, 273—5 (код H. М илаш а).
* H. М влаш , С ппсв, I, 492.
* H. М влаш , С писв, I, 496.
6 Љ у б . С тојавоввћ, С тарв срп скв запвсв в вативсв, II (1903) бр. 3731.
6 К азнвавЋ стари Т реб-ћш ана и архвва сердара М алвш е... (1842) стр. 168.
7 К ааивав-ћ старн Т ребЋ ш ава в архвва сердара М алвш е... (1842) стр. 166
25
ж албе стоји н атпис: „П ријевод с и л и р с к о с р п с к о г а језика“ („Tra

duzione dall’ Idioma 111.0 Serviano“).1
1803. год. спом ињ е Д оситије О брадовић проп аст „последв4
славе с е р б с к е , то естБ Х ерцеговин е“.2
1803.—4. год. пиш е м итрополит С т. С тратим ировић no ка-
зпвањ у архим андри та А рсени ја из П иве о Х ерцеговини и каж е,
да у М остару „С лавево-С ербскагв наш его рода л»деИ не м алое
число находитсл“ и казује ријечн тога архпм андрпта: „В о
с б ц е ... Е р ц е г о в и н а н и е Ш а к о а ч е п л ^н а , Ш у р е ц к и м т > т и р а н -
с т в о м г к а о С е р б и л п р о ч а и л и В о с н а “. К аж е да у Х ерцеговпни
има ставовника и „рим екаго пспов^давЈл“, a „прочееж е м во-
ж ество М ухам едани сутБ, из XpicTiaat славенскаго босанскаго
т. е с е р б с к а г о јазнка, таковнИ поставш Ш “.3
1805. год. : види у VI. глави 1805. год.
1805. или 1806.4 год. каж е Д оситије О брадовић: „ С е р б л и
ce no различаим Ђ К раљ евствамт> и пров!нц1ам Ђ различво и
назнвлго: no Серб1'н С е р б г а н ц и ( не Cepeiii, нити Серв'1'анц ц : ово
су странв1и Н ароди одђ ГрековЂ узели, запџ) Г рецн не им аду
Б), no Боснн Б о ш н л ц п , no Д алмацХ и Д а л м а т и н ц и no Х ерце-
говивбе Xе р ц е г о в ц и , и no Ц рноИ Горн Ц р н о г о р ц и . С вуда едвако
ronope, соверш евно ce и ласно разум 4вак>, разве ш о ce м ало
у иров^Ш алвомт» и зглаш ев!'» распозваго...“ У а тијем каж е:
„А ваИ прост1и С е р б и н 1>из Б аната или пз 1>ачке, онт> e у Cepfti'n,
у Босвн. у Х ерцеговивн , у Д алмац1'и. поготову у Х орватскоВ ,
у С лавовХ и и у С рем у, у свовм ђ истом ђ родБеномт» взнку, и
•Н ароду; бно онт> восточнога или рим скога испов&давјл“. Ha
другом м јесту каж е: „С ербли су свуда скловни к ђ наставл4вш ,
и ради су ш о добро чути и ваучити : то самБ искусствомЂ у м ла-
дости м оеа у своИ тада Вевец1'анск<>{1 Д адм ацш позвао.“6
1809. год. пом ињ е П . С оларић Д алм ацију и каж е „и овде
ho одселе е р б лни ашучнливда
1810. Сгод. там па В . свол
К раљимати“.6
евић у М лецнм а : „У в^ш агпе
Kb свл1денству и народу православнаго восточваго неувитскаго
1 У рукопвсу у проф . Јов. Т ом нћа. В ади још у С. Љ убвћ а Ogledalo 11. 340.
* Е така али ф нлософ !л варавоу чателва (1803) стр. 7.
8 Д . Руварац, С пои оввк epa. кр. акад. 39 (1908) стр. 110а, l il a .
4 М езвмацЂ г. Д освееа О брадоввча (1818) стр. 2.
6 У встој књ взв (1818) стр. 41—2, 220.
• С верх воспвтав!л к' челвЋ колвб !» (1809) стр. 44.
26
испов-ћдаејл с л а в е н о с е р б с к о м у у Д алм ацш и Б оке К отарскоА

сутем у, на с е р б с к о м г , греческом г и пталЈавскомЂ л зн ц 4 “.1
1810. год. саом ињ е П . С оларић, д а су м ало п исалп и
ш там пали „Д алматск1'и С е р б л и (изселивш Ји ce Б рц еговци и Бо-
свлц н )“, пом ињ е уређењ е „правилнога С е р б л е м г у Д алмацИ и
д*ћтовоспитав1*л*, кааује, коју добру стран у им ају „Д алматикТи
С е р б л и “ прем а осталим С рбим а, пн ш е „Н аш и А др1атическш
С е р б л и , оу Д алмац1'и, А лбавУ и, Л ж ци К атарскоИ , Ч ерноИ Горн,
Е рцеговиви, Босви u п р о ч . н е зн а ју јо ш добро грађанскм јех
слова.2
превео1811.
дрни год. иаш тамС пан
ш ки парох пиридонj e у М Милорадовић
лецим а китихизис,
„сђ РвссШкоји je
скаг*-
Ha н п ш ћ простни С е р б с к г т м атераШ дзнкђ“ . To стоји у нат-
ни су књ иге a на 94. стр. (ч"д) каж е: „Т ога и м и С е р б и вт>
Д алм ацш , и повсгод* кои ce находим о, опасно им ам о ce чввати“Л
1815. год. („19/ei“ јула) п иш е П . С оларић и спом ињ е „из-
BicTie“, „кое о т ђ м ене искао 64 о состолвш с е р б с к а г о лвваго
наставлевш у Д алм аш и н А лбавш “.4
1818. год. : видн у I. глави 1818. год.
1818. год.: внд
1818. год.: видии уу IV. глави 1818
V. глави 1818 год.
г»д.
Б нљ еш ка. 0 старој области Н е р е Ш в и (изиеђу ријека доњ е

Н еретве и доњ е Ц етине) пем а баш м вого прим јера, за то hy
овдје скупи ти ово, ш то ми je сад позвато о српском им еиу у
тој области:
A. 1. O k o 950. год. казавш и К . П орф ирогевнт, да су ce и
у област Н еретву васелили С рби, и иш е: „И сти су Н еретљ ави
(„П огави“) поријеклом од некрш тенијех С рба“. „А зову ce П о-
ганим а с тога, ш то ни јесу прим или крш тењ а у оно вријем е,.
кад и сви С рби биш е крш тени“ (види у П . глави 950. год.)
2. 1434. год. дијели Ј. В ојисаљ ић становн ике у „градо-
вим а“ В ратару, Н овом и К руш евцу (сва три су м јеста к сјеверу
1 П . Ј. Ш аф арик, Gesch. der siidslav. Lit. П 1 (1865) 467. Ст. Н оваковић^

С рпска Биб л. (1869) стр. 84.
2 П . С оларић, П ом внакЂ кни ж ескш (1810) стр. 58, 63, 64, 85.
8 С пврвдов М плорадоввћ, Ma.ibifi катихвсТсг (1811), еатпи с и стр. 94 (ч"д)..
4 Л етооис М ат. С роске .С ербске Л Ђ топвсв") VII (1826)стр. 163.
27
од ри јеке доњ е Н вретве) у С р б љ е и В лахе (види у II. глави

1434. год.).
3. 1436. год. X. Ф ранкапан, далм атин ски и хрватски бан,
даје н потврђује неке законе „В ласим а“ око ријеке Ц етине и
одређује. какви ће односи битн иам еђу „В лаха“ и Х р в а т а и
изм еђу „В лаха“ и С р б а . О вдје су „В ласим а“ око ријеке Д е-
тине, којим а je суд а о д С и њ е м , no свој прилици с једи е стране
сусједи Х р в а т и a с друге С р б и из области Н еретве (види у
II. глави 1436. год.).
4. 1451. год. ди јели син херцега С тјепана В ладислав својв
љ уде j В л а х е и С р б љ е . С тара област Н еретва (доцаије ce eno-
мињу Н е р е Ш в а u К р о ји н а ) припадала je још 1452. год. херцегу
С тјепану.1 В иди у II. глави 1451. год. — И спореди још у II.
глави 1407. 1411. 1454. 1744. 1759. год.
Б. Ha неколика ce м јеста спом ињ у Н еретљ ани норед Х р-
вата н. пр.
1. 876. год. п ачивиш е М лечани мир с Х рватим а, али ипак
м летачки дуж д „посла војску против Н еретљ ана, с који.ча je
био у свађч“ („adversus Narrentanos, cum quibus iurgium habebat,
eiercitum misit“).2
2. 997—8. год. нападали cy „хрватски и неретљ ански iio-
главари“ („Croatorum ac Narentanorum principes“) на Задране.*
B. С коро сви доцни ји исторпци пиш у о тој ствари као и
К. П орф ирогеиит, н. пр.
Трогиранин И в а н Л у ч и ћ истиче „како су Х рвати заузели
онај дио Д алм ације, који ce пруж ио изм еђу И стрије и ријеке
Ц етине, a С рбљ и остатак све до Д рача“ („come li Croati occu
passero quella parte di Dalmazia, che s’ estend e tra 1’ Jstria, e
1' fiume Cetina, e li Serbliani il resto fino à Durazzo“).4
Б . A. К р ч е л и ћ испи сује сам о ријечи К . П орф ирогенита о
насељ ењ у С рба8 (види у II. глави 950. год.). И спореди и у Д у-
бровчанина Џ . Р а с т и ћ а Chronica Ragus. ( = Mon. Slav. mer.
XXV) стр. 23. Jos. Mikoczi каж е 1806. год., да je Х рвате и
1 S. Ljubić, Monum. Slav. mer. ( = Listine, IX, 1890) стр. 415, 425.
* Fr. Rački, Documenta ( = Mon. Slav. mer. VII, 1877) стр. 366.
s Fr. Rački, Documenta ( = Mon. Slav. mer. VII, 1877) стр. 425.
* Memorie, стр. 522. Н алико в у књ иза De regno (ва ввш е мјеста).
5 De regnis Dalmatiae Croatiae Slavoniae notitiae praeliminares (1770)
cip. 37.
38
Сluro
рбљ (с)
е у [с)VII.Croatis...
вијеку уCetina...]
Д алм ацији дијелила
amne ријека Ц етин а („Ti-
divisi“).1
П оп А н д р и ја Ciccardli с острва Б рача каж е 1822. год.:
„источни дио од Ц етЈш е до ријеке Д ри иа [припаде] С рбљ им а“
<„la parte orientale dalla Cetina fino al fiume Drilone [toccò] ai
Serbli“,).2
Ц етина je вегдаш њ а грани ца и у И в а н а К а т а л и н и ћ а .3
Ф р . Р а ч к и каж е аа Х рвате4: „Ovi u prvi mah pobjedivši Avare
posjeli su zemlje od Cetine pa pram a sjever zapadu k Vrbasu i
Savi, zatiem uz ovu rieku do miesta, gdje u nju Una utiče, a
odavle preko Slunja k Senju.“ И сточну je границу д о ц н и Ј е no-
правпо и прем јестио даљ е к западу сам Рачки говорећи о хр-
ватској држ ави.
И . К . Т к а л ч и ћ 5 исписује сам о пом евуте ријечи Ф р. Рачкога.
Д у б р о в ч а н и н Ј 1у к а С в и л о в и ћ пиш е8: „Zemlja Srbaljah se
je medju Cetinom i Barom lučila u četiri županije: to je st Ne
retva ili Poganija, Zahumje, Travunja sa Konavlima, i Duklja.“
C. Љ у б и ћ каж е ово o јуж ној гравици хрватскога насељ а:7
južna granica po nas dopirala je samo do južnoga medjaša Ce
tinske, Jmoćske i Hlievanske županije, т. j. najdalje do nutrnje Ne
retve i do utoka Cetine, gdje su počimali srbski predieli.“ И спор.
још ово8: „proti Hrvatom i Neretljanom “, „Hrvate i Neretljane“,
„о napadanjih Hrvata i Neretljana“.
В иди још у Д . Ф арлата (Jllyr. Sacr.) н. пр. III, 406, 566,
■894a; IV 190a; VI 2866, 287a, итд.
Ј е д и н и прнм јер, који су неки ппсци спом ињ али као изу-
зетак, био би JIoepo Ш и т о в и ћ родом из Љ у б у ш к о г а (у 18. ви-
1 Otlorum Croatiae über unu9 (1806) стр. 1.

* .Progr am ma“ задар. гим н. ва сврш . ш кол. год. 1859—60 (1860) A,
cip. 83—4.
3 Storia della Dalmazia. I—III, 1834—5: П , стр. 138: .L a parte da oriente
■lino alla Cettina venne occupata dai SerbU, e l'occidentale dai C roati (ino all'
Arsia ed ala città di Albona“.
4 Viek i djelovanje sv. Cyrilla i Methode, I (1857) стр. 24.
6 Hrvatska povjestnica <1861) стр. 3.
6 Kratka povjestnica Dalmacije (1861) стр. 42.
7 Ogledalo, I (1864) стр. 94.
8 S. Ljubić, Rad V (1868) стр. 63, 64, 65.
2»
јеку). Б аш овај прим јер не доказује ниш та, јер ce зна, да je

Л овро, који je био м ухам едовске вјере a им е му je било Х асан,
у м л а д о с т и побјегао од куће, дош ао у м летачку Д алм ацију,
преш ао на католичку вјеру и дуго ж ивио у сјеверној Д алм а-
цији међу Х р в а т и м а особито у С п љ е т у , гдје je био професор-
теологије.1 Morao ce Л овро родити и у Б угарској na на овајр
начин постати Х рват.
1 Ст. Златовић, Franovcl (1888) cip . 219—20:.
HI. ГЛАВА
Дубровннк.
И рем да ве би било потребито, да говорин у новој глави

■о Д убровнику послије онога, ш то cau рекао у II. глави, опет
ћу кааати неколико ријечи. Ta ш та би м огло постати од р о м а н -
с к о г а градића, ком е су од првога почетка са свијех страна били
•Срби сусједи?
1364. год. потписује ce м еђу свједоци м а Н ико Б пјелић,
српски писар дубровачке опћии е, овако: „в Н ико Б £ли кћ диикг
■ cpbUcKu“.1 П ослије 4 године пиш ући талијански каж е он „а mi
Nico de Biele, scriuan scauonesco.2
1409. год. пи ш у дубровачки кнез и властела у С рбију и
каж у, да су неком С тјепаву Ризничару, који je послан из Ср-
бије у Д убровник, неш то „рекли и прип овид*ли n p ia b добр^ии
лјодбии грагвви л а т и н и С р б л к и м ного и н ^гб“.8 О вдје треба
истаћи, да дубровачки кнез и властела дијеле дубровачке гра-
ђаве у Л а т и н е (ром анскога племена) и С р б љ е .
1447. год. пом ињ е ce „с р п с к и “ писар дубровачке опћине:
кнез н судије дубровачке „рекош е Н икш е Звж здик» диику
-с р в а с к о м у , да упиш е све no реду“ .*
П роф есор je М . Реш етар доказао, да су „српски“ писари
дубровачке опћине били прави Д убровчани.6
1 К . Јвречак, С аоменици српски, стр. 33. ( = С аом енвк cpn. кр. аклд.
•књ . 11). — Slovinac IV (1881) стр. 351.
2 К . Јвречак, у встој књ нзн стр. 31.
* М . П уцнћ, С по неавцв срт>6скв, I (1858) стр. 99.
1 К . Јвречак, у встој књ изн стр. 86.
6 Archiv für slav. Philol. XVI (1894) стр. (332), ЗЗв—7 итд.
31
lftftO. год. пи ш е дубровачки писар на „с р п с к о м је з и к у “

као ш то ce види нз ри јечи: „Subscriptio(nem) lingue serviane*
feci (d. h. der ragusanische Kanzler) hic scriptam per Nie. Pasq.
■de Primo, cancellarium diete lingue, de mandato d(ominorum)
c(onsulum)“.1
1664. год. постави дубровачки „сенат“ пи сара за ии сма
на , с р п с к о м “ језику овијеи ријечим а : Prima pars est de dando
onus linguae servianae Hieronymo Francisci de Primo (ugledne
gragjansk e obitelji), et quod pro tali officio habere debeat pro
sua provisione ipperperos centum annua tim de illis ipperperis du-
centis, quos a Communi nostro habet Nicolaus ejus patruus quo-
tannis, cum declaratione etiam, quod dictus Hieronymus possit in
defectu dicti Nicolai supplere in Vicaria modo et forma prout ipse
Nicolaus potest“.2 „(Rogatorum, g. 1564. p. 151 u starome arkivu).“
1591. год. : види y IV. глави 1591. год.
1605. год. наш там па Д убровчанин Јаков Л укаревић књ игу:
Copioso ristretto degli annali di Ragusa di Giacomo di Pietro
Luccari Gentiluomo Raguseo libri quatro dedicati all’ eccelso se
nato di Ragusa. — Ragusa 1790. [О во je друго издањ е, које ce
на овом м јесту разликује од нрвога (1605) сам о у иравиппсу].
Ha 144.
о догађај им а стр. (1605 = nocjnije
у У гарско) 240. стр. боја
1790)код
говори Ј. Л(1526),
М ухача укаревић
по-
мињ е како je туреки заповједии к у С толном Б иограду отворио
краљ евску гробницу и оплијевио je a пепео и кости краљ евске
побацао у блато. У том су крају случајно тада били Д убров-
чани, који су там о дош ли no трговачком послу: „Imperoschè
ricordandosi costoro dell’ amicizia Unghera nella quale la Repu-
blica di Ragusa riposò 167 anni, com prarono a denari contanti i
corpi, e le reliquie di quei poveri Re da un Turco che aveva par-
ticular cura che quei corpi così gettati non fossero d’alcuno rac
colti e portati
sotterrarono in una via;cappella.
e ferrandoli
I po etinelle casseconnascostamente
Se rviani li
li versi attaccati
piansero la loro malvagia sorte“. [С рпски гласн ова реченица:
С р п с к и ce п ј е с н и ц и y дирљ ивијем (?) стнховим а п зјадиковаш е
над њ иховом злом судбиаом ].
* „So zum ersten Mal, sonst immer lingua sclaua“.

1 У K. Јиречк», Archiv für slav. Philol. XXI (1899) стр. 500.
2 Rad jugosl. akad. књ . 115 (1893) стр. 201. Н екакав назови академ нк
«аве ту, да je то „тум ач с р б ц ј а н с к о г је з и к а !“
32
Д а су овд је „с р п с к и а је с н и ц и “ = д у б р о в а ч к и И је с н и ц и ,
потирђује ово:
1) П рије 1605. год. није у другом крају ни било српскијех
пјесника.
2) To потврђује и ријеч „piansero", исп. наиријед „amicizia
Unghera nella quale la Republica riposò 167 anni“.
3) To потврђује ii ијесм а M. В етраиића „Tužba Budima
grada“ (Stari pisci III, 53).
1605. год. каж е J. Л укаревић, да je српски цар С теф ан
Д уш ан ум ро „18. децембра, који С р б и називају просјенац (аро-
снн ац)“ („ii
sienaz“).1 dl 18.
Р ијеч а р о di
с и нDecembre,
а ц ( = децемch’i
бар,Serviani domandano
декем бар) спомињ е Pro-
В ук
Ст. К араџи ћ у свом Р јечвику као особину дубровачкога говира.
He м ож е ce потврдити, да je ова ријеч no источви јем краје-
вим а наш ега народа била позвата. К од Љ уб. С тојановића3 „про-
сииецБ“ значи ј а н у а р , и неће бити српска народна ријеч с тијем
звачењ ем . П рем а томе Ј. Л укаревић овдје С рбима назива no
свој ирилици Д убровчаве.
1638. год. стајаш е у једаом дубровачком огласу, да ce тај
оглас оглаш ује „на с р п с к о м језику, да га с в а к о м ож е бољ е ра-
зум јети:“ 8 „А dì p[ri]mo N[ovem]bre 1638.
De c[o]n[sul]to de’ Sig[no]r Off[icia]li si grida e proclama l’infr[as-
critjto tenore in lingua Serviana p[e]r maggior intelligenza d’og
nuno alla Loggia del Col. p. Ivan Kiviero piagente me fiorio Stay
quanto segue: Po zapovjedi gospode Off. la od Pramatike, dava
se na znanje svakomu __ “
1648. год. пиш е руски кнез Ј. Тим отеј В ладим нрски и зР им а
„Вт> сербЂ Сквк» зем лм в дуброввицкоИ ојЉ здђ обхце в с 4 м ђ ао-
свлвомЂ особвож [е] пзнбранном в кв[е]з* м или тиа»“. Ш аљ е uy
„препоручну
je књ игу“
био у К отору и у Мквеза
лецчмТаомали
е издаС тарога
м у вијеВ лаха
било исуђено,
каж е, да
да
га кнез Т ом а препоручи, јер ни је долазио у Д уброввик.4
1 Copioso ristretto (1605) стр. 61.

2 К аталог рукопнса и старих ш там панвх књ нга. Зби рка cpn. краљ . ак.
(1901) стр. 5.
8 С рпски лист 1886 бр. 52. (J a сам додао ова слова ш то стојв у з а -
градн [ )). С рђ—Srđ. I. (1902). С тр. 581.
* С рпско-далм ат. м агаз. XVI (1851) crp. 170—2.
33
1711. год. наш там па дубровачкн ф илолог и археолог А н -

с е л м о Б а н д у р и је у П аризу: Im pe rium Orientale (I—II), гдје je
наш там пао с поправцим а и књ игу К онстантива П орф ирогевита
„D e administrando imperio“ с ком ентарон „Animadversiones in
Constantini Porphyrogeniti 11. de thematibus et de administrando
imperio“.
Ево nrra o h каж е o наш ем народу y Д алм аци ји на стр. 350:
„hie describit Porphyrogenitus regionem Croatorum, qui in Dal-
matiae occidentali parte, tam maritima quam mediterranea, sedem
fi re re et regioni illi Croatiae sive Hruatiae cognomen dederunt,
quod etiamnum in parte retinent, hos autem veros terminos Croa
tia e fuisse o stendit Lucius 1. 2“. О давде ce види, да je и Банду-
ри је као и П орф ирогенит (и м ноги други) држ ао доњ у Ц етину
за јуж ву границу хрватском насељ у.
„У з П орф ирогевитове ри јечи: olóèvvv ixetoe olxovvveg Za-
xXovfioi SiQßoi wyxdvovatv (a садаш њ и cy там ош њ и становвици,
Захум љ ани, управо С рби) додаје он ову биљ еш ку (р. 355): quo-
modo Serbli Zachlumorum terram occupaverint, pluribus capite
praecedenti narr at scriptor noster (како cy С рбљ и насели ли1 За-
хум љ е, о том виш е п риповиједа паш писац у пређаш њ ој глави).
У а К онстантпнове ри јечи : tò óè KavaXrj ìq^vevìtcu vfj vwv
IxXdßcav ótaXéxTCj) à/г а Џ а [a К онавли значе у с л о в е н с к о м је з и к у
коловоз (колви пут)] додаје он ову би љ еш ку: Canale seu Canalis
sub dominio rei publicae Ragusinae, olim ager Epidaurius neque
Canale seu Canalis regio illa dieta est, ut puta t hic Porphyroge
nitus, quod Canale Serblorum idiomate viam plaustri significet:
nam, inq uit ille, propter loci planitiem servitutes omnes plaustris
praesta nt и т. д . К онставтин каж е, да К онавли значе у „ с л о в е н -
с к о м је з и к у “ (rij rwv SxXdßow óiaXèxv(o) коловоз, a Бандурије
каж е: није онај крај добио им е К онавлн како овдје м исли П ор-
ф ирогенп т, ш то К овавли зваче „у с р п с к о м језику“ (Serblorum
idiomate) коловоз (колни пут). Бандурију je овдје >väv 2xXdßcov<
исто ш то и „Serblorum“ те он прву ријеч или преводи овом
другом или je њ оме поправљ а“.2
У рукопису ф равц. библијотеке у Д убровнику негда бр.
312, стр. 185—6, a сад бр. 300 (С рђ—Srđ III, 1904, стр. 665) стоји
1 П огреш ка би бнла, кад ба ce рекло о с в о ј и . г и , iep К опстантин у пре-
ђаш њ ој глави говорн о васељ авањ у.
9 В . Ђ ервћ, С граж нлово, VI, стр. 414.
о српском иикну i
34
ово: „In un libro Serviano dove vi sono l’Epistole e li Vangeli

che si leggono per tutto l’anno in Serviano, dopo poi pur in Ser
viano si legge cosi : „Neka se zna kada se počeo Dubrovnik gra 
diti od Zaptata na 626 godišta Isukrsta na X K ? ““.1
Р ијеч „И сукрст“ доказује, да je то католи чка „с р п с к а “
књ ига, у којој су апостолске послани де и еванђељ а, ш то ce
читају цијеле године на „с р п с к о м “ језику. И сп. у истога В . Ma-
куш ева на стр. 6: С лавлвскШ лзм кђ, no словам Ђ изв4снаго ду-
бровницкаго ученаго М аттеи (Zibaldone № 267) 6нлђ вђ употреб-
ленш при богослуж енш еш е вт> ero врем л no деревнлм т», a вђ
страстну» нед£лк> даж е вђ сааом Ђ Д убровн ик^“, за тијем по-
м ињ е њ егове ријечи на латиаском језику, које то потврђују, a
ja овдје исписујем сам о ово м јесто: „In pagis porro per totius
an ni cursum omnibus diebus Dominicis et aliis Festis praeceptis
in Missa Epistolae et Evangelia La tine prim um , Slavice deinde a
Curionibus data voce leguntur“. — Ријечи „која ce чнтају ц и ј е л е
г о д и н е на сриском језику“ доказују, да ce та књ ига није упо-
требљ авала у сам ом Д убровни ку него у околнијем к а т о л и ч к и је м
селина.
1767. год. (15. јун.) пиш е С ава П етровић, влади ка црно-
горски, дубровачкој републици и каж е: „и драго нанћ е вла-
данв ваш е, кои ce ви иохце од н а ш е г а с р б е к о га и е з и к а нахо-
дите, кои заповиедате“.*
1775. год. пи ш е С ава П етровић, владика цраогорски, ду-
бровачком е кнезу и сенату : „М ои прем или i прегрленн прјатели:
ж удим ви од господина бога м илости здравлл : i на свакога
ваш ега неприлтелл и противника славне викторие и п об^де“.
A у писм у каж е он: „В аш а славва република заа, да е све
господство i слава с е р б с к а пала: и н и ц о nie о с Ш а л о do eacb
к а к о edaub ц в г е Ш н а eacb ceueüib: ш о ш це, мож е ce с е р б с к а
86М Л Л с ваиа похвалити“.8
1818. год.: испореди у II. глави 1818. год. u у V. глави
1818. год.
Бнљ еш ка I. С уињ иво м и je, како треба разум јети прим јер
1 В . М а к у ш е в : И зсл-ћдовавјл об г нсторнческнхг п ам лтни кап, н бито-

пвсателлхЂ Д убровннка (1867) стр. 1— i . П о П М . К олевдићу (С рђ-Srđ XII,
1901, стр. 780) вапвсао je ове талијанске ријечв п јесвик И гњ ат Ђ орђнћ.
2 Arkiv, Ш (1854) стр. 133.
* Arkiv, III (1854) стр. 186.
35
од 1345 год., кад српски краљ С теф ан Д уш ан одређује, да Д а-

биж ив у Т ребињ у ne узим а царине ни В лаху ни С рбину.1
Б нљ еш ка 2. Х рватско име впјесу нигда употребљ авали
Д убровчанн hu за свој народ ни за свој јознк. Ј е д и н и 2 je до
сад познати изузетак Д . Златарн ћ, a и тај изуаетак треба онако
тум ачити како м исли проф есор Т. М аретић3 и П . Будм ани.4
1 Fr. Miklosich, Monumenta Serbica (1858) стр. 117.
2 Ш то ИП .авловвћ
п Бернардин К укуљ еввћ
(у 18.каж е у својој
ввјеку) Hrv.
бво из bibliograf, то
Д убровввка, бр.ввје
1426. 1427,ствар,
једвва д ајв
коју je он нзм вслво. С т. Златовнћ (Franovci, стр. 473Ј каж е (без иотврде), аа
je бво вз С тона, алн вв то ce ве м ож е вјероватв, јер ce у С тову и у њ еговој
околеви употребљ ава ј у ж н и говор (Rad OHI, стр. 68), a Б. П авловвћ пвш е
з а п а д н ц је м . Ja не вјерујеи, да je И . К укуљ еввћ бво тако н е у к , да je овако
разунво К онст. П орф нрогенвта као ш то стојв у њ еговвЈем д|олим а Jura I (1861)
cip. 11, и Cod. diplom. I (1874) стр. 86, вего je хотвм ице хтио д а изврне сми-
сао туђиЈех рвјечв.
9 Rad, 89 (1888) стр. 239.
* Stari pisci, XXI (1899): Djela Dominka Zlatarića, y чланку »Život i djela
D. Z.“ етр. XXX.
3*
IV. ГЛАВА
Босна.
822. год. дочу п осавски владалац Љ удевит, да против њ ега

иде ф раначка (ф руш ка) војска из И талије те иобјеж е из града
С иска „к С р б и м а , за који народ каж у, да ж иви у великом ди-
јелу Д алм аци је“.1 О вдје ce м исли на рим ску Д алм ацију, која
je иш ла на сјевер до П осављ а a на исток преко ри јеке Д ри не.
Ф р. Р ачки м исли (Rad LVI, 1881, стр. 109) — a то je и при-
родно — да je Љ удевит побјегао к С рбим а у В осну. О ва je
биљ еш ка ф руш кога љ етописца А јнхарда за год. 822. (и 823.)
знам енита за то, ш то ce у њ ој први пут спом ињ у С рби у (рим-
ској) Д алм аци ји т. ј. у данаш њ ој Б осни, Х ерцеговини , Д алм а-
цији итд.
Ok o 950. год. каж е К онстантин П орф ирогенит, да су ce
у С рбији, која je у њ егово вријем е граничи ла с Х рватском код
ријеке Ц етин е и код Х лијевна, н аселили С рби, дакле и у доцни јој
Б осни. В иди у II. глави 950. год. u у Ф р. Рачкога, Rad LVI, 71,
и у IV. глави 1180. год.
Ok o 1180.
ce зове Д рина и год. спом
ко ја... ињ е грчки
Б осну растављп исац
а од о Кс тинам
а л е с р„ријеку
п с к е з е м која
љ е “
(t?cova/iòv Aqvvùv òvofxa, bq ... Bóafhav Tijq älXi)q 2enßixfjq óiaiQeì“),
те каж е да je Б осна сам остална држ ава.2
1188. год. п отврди рим ски nana стара права дуб ровачке
цркве. У писму ce спом ињ е и „ с р а с к а држ ава т. ј. Б осн а“
1 Ф р. Рачкв, Docum enta (Mon. spect. hist. Slav. mer. VII, 1877) стр. 827,
H28 („Liudewltus, Siscia civitate relieta , ad Sorabos, quae natio m agnam Dal
matiae partem obtinere dicitur, fugiendo se contulit“).
? Cinnamus, стр. 104. бонскога издањ а.
à f
(„regnum Servilie, quod est Bosna“).1 Б оена je y то вријеме била

сам остална држ ава.
1227. год. потврђује рим ски nana нека права дубровачке
цркве. У папиву ce писм у спом ињ е и „ с р п с к а држ ава т. ј.
Босна“ (Regnum Serviliae, quod est Bosna“).8
1232—34.*> год. потврђује к а т о л и ч к и босански бан М ат. С тје-
пан Н инослав (1232—1250) „кнезу дубровачком у И вану (Ж ану)
Д андулу и свој опћини дубровачкој“ привилегију, коју им je
дао бан К улин, na каж е: „А ко туж и С рбљ ин (т. ј. Бош њ ак)
В лаха (т. ј. Д убровчанина), нека ce пре (парби, правда) пред
кнезон (дубровачкијем ); ако туж и В лах С рбљ ина, нека ce пре
пред банон (босанскијеи“). („А ко Bfepoye срБбливБ влаха, да ce
при пр£дБ кнеземБ ; ако Bfcpoye влахБ срвблина, да ce при пр-ћдБ
баномБ“).3 За ово каж е Ђ . Д ани чић (Рјечник III, 150): „тако
им е народао бјеш е јаче од зем аљ скога, те и боеански банови
у истијем при ликам а зваху С рбим а своје љ уде.“
Д а ce види бољ е зн ачењ е ри јечи „В лах“, исписаћу овдје
ријечи Ф р. Рачкога (Rad LVII, 141): „Kada se pita za narod 
no st tih Vlaha, treba razlikovati dvie dobe. U starijoj dobi pri
padah u Vlasi za cielo romanskoj narodnosti.“ A м ало послије
каж е: „Odavle rieč „vlah“ znamenuje u srbskih spomenicih njeko-
liko puta Romana u obće, pa s loga i Dubrovčanina, koji su po
četkom bili velikim dielom romanske narodnosti, kano što i sta 
novnici Zadra, Spljeta i Trogira. Ban bosanski Matej Ninoslav
potvrdjujući (1234—1240) povlasti, koje je njegov predšastnik ban
Kulin podielio (1189) Dubročanom, odredjiye: „ако в-bpoye срБблинБ
влаха, да ce при пр^дБ кнезем Б (dubrovačkim); ако в&роуе
в л а х Б срБблина, да ce при пр^дв баномБ“ (bosanskim).4 Ovdje
znamenuje „влахБ“ Dubrovčanina, čovjeka Romana, Latina, „срБ-
6линб“ podanika bosanskoga bana, porekla slovinshoga; što se
1 D. Farlati и J. Coletti, Gcclesiae Ragueinae Historla (1800) стр. 82a. И .

К укуљ евић, Codex diplom. Il, 148. T. Smičlklas, Diplomatički Zbornik, II (1901)
стр. 206, 208.
a D. FarUti н J. Coletti, Eccleslae Ragusinae Historia (1800) стр. 96a. T.
Smičiklas, Diplomatički Zbornik III (1905) стр. 271. (Wenzel, Cod. Arpad. XI.
202: код T. С м вчикласа).
a) 1232. год. почео je владати Н иаослав, a 1231. год. преста кнезовати
И ван Д авдуло.
3 Ф р. М вклош нћ, Mon. Serb. (1858) стр. 25.
* Miklošić: monum. Serb. p. 25. cf. p. 29, 33.
38
potvrdjuje i drugim spomenikom. U listini na ime srbskoga ve

likoga župana Stjepana, potonjega prvovjenčanoga kralja, izdanoj
god. 1215—19, čita se: „u да не кш м с р Б б л и н Б влаха безБ
соуда“,1 a to se latinski prevodi : Et u t Sclauus non apprehendat
Raguseum sine iudicio“.a За тијем каж е Р ачки : .Ali polagano
su se Vlasi po narodnosti pretočili u Slovene, medju kojimi su
živili, i pod kojih su državnu oblast podpadali. Ime i tada osta,
ali ne znamenovaše više porekla nego čovjeka onoga zanim anja
koje bijaše glavno Romanom stanujućim medju Sloveni; imena
„влахБ“ i pastir, pecuarius, postaše istovietna. To bijaše drugo,
mladje doba, u koje ime „влахБ“ nije prikopčano bilo narodnosti
već načinu življenja seoskoga puk a ; pa je moglo znamenovati i
čovjeka romanske narodnosti i čovjeka pastira ili samo ovoga,
kako se je na ime taj prielaz postupice izvodio.“
1240. и 1249. год. обећава Н ивослав, да he у миру ж и-
вјети с Д убровчавим а. Tou приликом написаш е двије повељ е
У Д убровнику. У објема овијем повељ ам а зове Н инослав своје
Бош њ аке виш е пута С р б љ и м а u н и к а к о д р у к ч и је .3 П рви пут
долази ријеч „Боп ш анивг,“ за Б ош њ ака тек год. 1332.4 П рије
тога свагда ce употребљ ава за Бош њ ака им е „ С р б љ и н .“ За вла-
дањ а Н инослављ ева било je у Б осни толико католика, да je
nana писао 1233. год. своме посланику Јакову, да гледа да д в а
или т р и или ч е т и р и учена човјека посвети за бискупе (у
Босни).Б
O k o 1 2 4 5 . год. каж е варадин ски кавоник Руђер (Rogerius),
да je татарски краљ „униш тио с р п с к у (р а ш к у ) д р ж а в у Б о с н у “
(„destruxit Boznam, regnum Rasciae“)8
1252. год. спом ињ е ce у писм у дубровачког архибискупа
И вана „ с р п с к а држ ава то јест Б осва“ („Regnum Serviliae, quod
est Bosgna“).7
1 Kod Jirečka loc. cit.

2 Prievod priobćih u Radu I, 128—9.
8 Ф р. М иклош ић, Mon. Serb. (1858) стр. 29, 83.
4 Ф р. М иклош вћ, Mon. Serb. (1858) стр. 101.
6 A. Theiner, Vet. mon. hist. Hung sacr. ili. I (1859) 113.
8 M. Rogerius, Miserabile Carmen. Caput XXXVIII (Schwandtner, Scripto-
res rerum Hungaric. I, 1746, стр. 318).
7 D. Parlati и J. Coletti, Gcclesiae Ragusiuae Historia (1800) стр. 1036. T.
Smiciklas, Diplomatički Zbornik, IV (1906) стр. 482.
Ì383. год. дадс босански бан С тјепан К отром ановић (1322

— 1353) Д убровнику Рат, С тон и П ревлаку и острва око Рата.
T o ra радп написа четири повељ е под С ребрником и то двнје
латински a двије српски („двив латинсцп a дви с р б п с ц и в “).1
О вдје je л а т и н с к и = н а л а т и н с к о м је з и к у , јер je то био (порел
талијанскога) служ бени језик у Д убровнику у 14. вијеку, прем а
том е je с р а с к и = н а с р и с к о м је з и к у , Д јетињ а би погреш ка била,
кад би ко рекао да je овдје л а т и н с к и = л а т и н с к и је м с л о в и м а ,
a с р а с к и = с р п с к и ј е м (ћ и р и л о в с к и је м ) с л о в и м а . Ta у српском
ce језику 14. вијека нијесу ни употребљ авала никаква друга
слова осим ћири ловскијех. И спореди и латин ски пријевод: „Et
de predictis omnibus facta et scripta sunt quatuor privilegia
simile unum alteri, duo scripta in gramm atica latina et alia in
sclavonico ...“a
1846. год. постављ а рим ски nan a дуиањ скога владику И вана
и препоручује га спљ етском архибискупу и бану С тјепану, с р п -
с к о м (босанском ) владаоцу“ [„Stephano Bano principi Rasciensi
(Bosnensi)“].3
14. вијек. Горички архиђакон И ван каж е у 14. вијеку, да
je један хрватски краљ у l l . вијеку „опустош ио с р п с к а брда
све до Д рин е“ („mo ntes... Servios ad Drinum usque vas tavit“).4
1438. год. пи ш е С ребрничапин „П ирко“ Б ољ есаљ ић кнезу
n судн јам а дубровачкијем туж ећи ce, ш то су дош ла два Д убров-
чанина с грађанниа ( ii приставим а) сребрничкијем у подне у њ е-
гову кућу и свезали га и одвелн у окове. У писм у каж е „П нрко":
„Гм сподв, t a П ирки гвворахћ: каго им ате са мнш ме правду
али кривину, да м е веж ете, С е р б л и, безакапо ?“6
В идимо, да овај „П ирко“ Б ољ есаљ нћ своје С ребрничане
заједно с она два Д убровчанин а зове „ С р б љ и м а .“
1450. год. пиш е рим ски nan a дубровачком калуђеру И вану
о католичкој цркви у Босни и каж е, да je у писиу тога калу-
ђера стајало, да „у покрајавн Босни т. ј. С р б и ји “ („in provincia
Bosnae sive Serviae“) им а м ало љ уди, који там ош њ е становнике
уче вјери.6
1 Ф р. М иклош ић, Mon. Serb. (1858) стр. 107.

8 Mon. spect. hist. Slav. mer. 29 (1897) стр. 377.
s A. Theiner, Vet. mon. hist. Hung. sacr. ili. I (1859) стр. 832.
* Fr. Rački, Documenta ( = Mon. Slav. mer. VII, 1877) cip. 472.
6 У K. Јиречка, С пом еи. cpn. [С пом еник cpn. кр. акад. XI, 1892) стр. 80.
6 D. Farlatl в J. Coletti, Ecclesiae Ragus. Historia (1800) стр. 108a.
40
1621. год. пиш е неки Л ука К орват, који je био послан у

У гарску, и у писм у спом ињ е град „Јајце у С р б и ји (српској
земљ и)“ („Jajza in la Servia“).1
1629. год. У неком (служ беном ) спису одређује аустри јска
власт: „Н ека ce босанском војводи Х асану пи ш е на с р п с к о м
језику“. („In lingua rasciana scribatur Hassan wajde bosnensi“).
И сто тако нека ce пиш е „с р п с к и “ („rasciane“) Ж арку М аглајду
и Јураш ину Ж епчанину.2
1630. год. н аписа (a 1531. год. и наш там па) Б . К урипеш ић
свој путопис,8 у ком спом ињ е „nadpis u srbskom jeziku i pisme
nih izrezan (surffischer sprach und büchstaben)“ близу Рогатице и
близу њ ега други „nadpis u srbskom jeziku“.4 Говорећи o гор-
њ ој Б осни каж е: „С тановници су у зем љ и љ уди од два пле-
мена Турци и С р б и “,& и „ми см о у горњ ој Б осни видели м ноге
с р п с к е цркве, свеш тевике na и нанастире и у њ им а с р п с к е и
грчке калуђере“.8 „О ви исти С р б и , које као Х риш ћане затеко-
см о, м ного нам љ убазности у казаш е“.7 П оменута „два плем ена“
јесу збрка појм ова, a м исли ce на С рбе православне и м усло-
м анске вјере.
1538. год. (6. нов.): види у V. глави 1538. год.
1647. год путовао je ф ранцуски посланик преко Д убров-
ни ка у Ц ариград. Taj je пут описао њ егов секретар Ј. Chesneau.
П утујући од Д убровника иреко Т ребпњ а дође у Ф о ч у (Chochia)
у с р п с к о ј з е м љ и („pais de la Servia“).8
1650. год. иутовао je м летачки посланик „Catharin Zen“
преко Б осне у Ц ариград и у опису њ егова пута пом ињ у ce
„С р б и “ („Serviani“) у С арајеву.9
1550/1. год. дарова прото Јаков евавђељ е м анастиру „в
с е р б г с к о ( и ) зем ле во власти босанскои ... глаголет-ца (т. ј. гла-
голет сл) П апратд“.10 М анастир je П апраћа био у Босни к за-
паду од Зворника код ријеке П апраће, која тече у С пречу.
1 Merino Sanuto, Diarii, 32 (1892) полустр. 58.
2 A. И ввћ, С пом еници Cpöa у У гар., Х рв. в С лав. I (1910) стр. 16.
8 Р. Matković, Rad jugosl. akad. 56 (1881) стр. 145.
4 P. Matković Rad 56 (1881) cip. 165. И спор. В идов Д ан, III (1863) бр. 81.
6 В идов Д ав, Ш (1863) бр. 82. И спор. Rad 56 (1881) стр. 174.
6 В идов Д ан, Ш (1863) бр. 83. Rad 56 (1881) cip. 175 („Mi smo u Bosni“ ...)
7 В вдов Д ан, III (1863) бр. 83. Rad 56 (1881) отр. 176.
8 П . М атковић, Rad jugosl. akad. 62 (1882) стр. 71.
9 П . М атковвћ, Starine jugosl. akad. 10 (1878) стр. 206.
10 Љ . К овачеввћ, Г ласввк cpn. уч. др. 56 (1884) стр. 353—4.
41
1551. год. пиш е ром анијски беглербег М ехмед С околовић,

који je био родом из данаш њ е Босне,1 тем иш варском заповјед-
ни ку А ндрији Б аторију н каж е: „И qio м и посЧ лаиљ лКстова i'
све mi cpböbcneMb еаш омБ nocüiai', a не ф рвш ки“.2
1553. год. каж е Ferdinando Novagero за Б осанца Рустем а
паш у, који je био велики везир и зет султана С улејм ана, да je
„по народности С р б и н “ („di nazione serviano“) из Босне.8
1561. год. У једном запи су од 1561. год. стоји: „Т аи *ал-
тир списана и н адана черезБ пана Н иколоу С ербина до з е м л ћ
cpöbcKo(u) до м анастира благов1идев1а пречистои, глаголем аго
П апрати“.4
1573. год. каж е м летачки посланик у Ц ариграду А ндрија
Б адоар за пом енутога М ехм еда С околовића да je „по наро-
дносги С р б и н “ („di nazione serviano“).6 И спор. у IV. глави
1551. год.
1585. год. посла руски цар цисм о м анастиру П апраћи no
папраћком игум аву. У писм у каж е да га ш аљ е м анастиру П а-
праћи „cepócKie земли“ (ii „в с е р б с к у т землм“).6
1588. год. пи ш е руски цар Ф еодор И вановић „вт> С е р б с к у т
зем лм “ калуђерим а м анастира П апраће и допуш та им да долазе
у Р усију због м илостињ е“.1
1591. год. наш там па Angelo Roccha дјело „Bibliotheca Apo
stolica Vaticana“, y ком каж е (стр. 171): „А Б осанц и изм еђу
остали јех п лем ена, која говоре с р а с к и је м је з и к о м , обичво упо-
требљ авају чистији и одабранији начин говора..., к а о ш т о с а м
н у о од И сусовца Е п и д а в р а н и н а М а р и н а Т е м п е р и ц е , к о ји Ш а ј
је з и к в р л о д о б р о з н а “. („Bosina vero inter ceteras Gentes Seruia-
nam linguam adhibentes, puriori et elegantiori loquendi forma vti
solet..., sicut a Marino Temperizza Epidaurio à Societate Jesu
hane ling ua m optime callente accepi“). Т ем перица je био Д убров-
1 М ил. В укнћеввћ, Знам еннти С рби М ух&меданци (1901) стр. 4.
2 A. Ivić, Archiv für slav. Phil. 80 (1909) cip. 211.
3 М вл. В укнћевић, Знам евнти С рбв М ухам едавци (1901) стр. 16. (У зото
из: Relazioni, Serie III. vol. I, 88—89).
* И л. Руварац, Годиш њ ица Н иколе Ч упи ћа II (1878) стр. 255. Љ уб.
С тојавоввИ , С тарв српскв записв и ватпи со I (1902) бр. 622.
6 М вл. В укићеввћ, Звам еввти С рбв М ухам едавдн (1901) стр. 4 (вз: Al
beri, Relazioni degli ambasciato ri Veneti. Serie II. vol. I. p. 364).
* С т. Д вм итрвјевић, С иом еввк cpn. краљ . акад. 39 (1903) стр. 38a.
7 В . Ђ ервћ, С тарввар, вовог реда годвна IV (1909) стр. 2.
42
чанин ; Epidaurio,
perizza И спор. у истој
scive књ иаи стр. 387 : „Н аес... ex Marino Teiri-
Raguseo“.1
1591. год. пиш е опет руски цар Ф еодор И вановић калуђе-
рим а м авастира П апраће „у с р п с к о ј зем љ и“ („С ербскЈе зем ли “).'2
1602. год.: испоредн у V. глави 1602. год.
1603. год. : впди у VI. глави 1603. год.
1607. год. допуш та рускн цар В асилије И вановић калуђе-
рим а м анастира П апраће „у с р и с к о ј зем љ и“ („С ербсш е зем ли“)
да долазе у Русију због милостињ е“.3
1615. год. (20. авг.) пиш е у Б ечу војвода Радул и у писм у
каж е, да везнр пм а са собом и „С р б е ... из Босне“ („von Bossn...

Räzen“).4
О ко 1621. год. (?) преписа иаок м анастира П апраће неку
књ игу, да je донесе у своје „отђчвство вђ cpbö’ctmo зе м л к > вб
оудивлеаТ е и похвал* лш демБ зеили наш вк“.5
1644. год. наиисаш е калуђери ианастира Ilanpahe м олбу
руској царици Е вдокији ЈТукијановој, у којој каж у: „вђ С е р б с к о и
8с м л 1} естБ царска» свиа* и свш рена! великаа обителБ... что на
p iK i називаеиои папороти“.“
1645. год. допуш та руски ц ар А лексије М ихајловић калу-
ђерим а м анастира П апраће „у с р п с к о ј зеиљ и“ („С ербскЈе зем ли“)
да сваке осм е годчне долазе у Русију због м илостињ е.7
Ok o 1650. год. каж е турски историк и географ Х аџи-Х алф а
или Ћ атиб-Ч елебија говорећи о Б осни : „П одераф тица (П етро-
вац) на источном крају Ц рае Горе“ (ово je плани на у босаи-
ској К рајини). ВУ њ ем у станују С р б и “.8
1658. год. путовао je Ф ранцуз К икле кроз Босну, И з
Зворн ика у Босни кренуо ce с друш твом на 14 кола у Б ије-
» Petar М . Kolendlć, С рђ—Srđ I II (1904) стр. 663.

2 В . Ђ ерић, С тарвнар, новог реда годана IV (1909) стр. 3, 4.
8 В . Ђ ервћ, С тарвнар, вовог реда годвна IV (1909) стр. 5. 6.
4 N. Jorga, Studie ?i Documente cu privire la Istoria Romtnllor, IV (1902)
стр. 168.
6 Starine, 10 (1878) стр. 182. Љ уб. С тојавоввћ, С тарв cpn. запи св в ват-
пвси, I (1902) бр. 1111.
e И л. Руварац, Годвш њ вца Н вколе Ч упвћа II (1878) стр. 255. (Ту ce
каж е да je ово узето вз: С аош еш н P o c c I b ст> bo c t o k o m'l , II, 280, 281).
7 В . Ђ ервћ, С тарвнар, новог реда годвна IV (1909) стр. 9, 11.
8 С т. Н оваковвћ, С пом еввк epa. кр. акад. књ . 18 (1892) стр. 80.
43
љ ин у. К очијаш и су им били „скоро сви В л а с и или С р б и , како

их зову“ („presque tous Morlaques ou Serviens, comme on les
appelle“).1
1677. год. У српском љ етопису 16. или 17. вијека, y ком
им а запис од 1676/7. годпне, стојн да je 1458. годи не прнм ио
„начел’ство cpbö’cKO с н в б ввм аш а крали С теф авБ“.2 О во je краљ
босански С теф ан Т ом аш евић.
1681. год. пи ш у С арајевци српском патријарху и каж у
„патријарху у овој с р п с к о ј зем љ и“ („naipiapx» вт> сеи срБбсцеи
зем ли “).8
ћане 1685.
С р б е год.
Б ош пом ињ е(„Christianos
њ аке“ цар Л еополд Bosnenses
у једвом свом писм у „Х риш -
Rascianos“.).4
1688. год. у неком извјеш тају нз У гарске о Босни стоји
спом ен „там ош њ ијех С р б а “ („dasiger Raitzen“).6
1689. год. допуш тају руски владаоци И ван, П етар и Co-
ф пја калуђерим а м анастира П апраће „у с р п с к о ј зом ли“ („С ерб-
CKie зем ли“) , да оваке осм е године долазе у Русију због ми-
лостињ е.6
1690. год. (18. јун а): видн у V. глави 1690. год. (18. јуна).
1690. год. (21. авг.): види у V. глави 1690. год. (21. авг.).
кам о 1692. год.

je отиш ппшобиђе
ао да е српски там ошпатријарх
њ е цркве,К алиник из С арајева,
биоградском иитро-
полнту С пм еову и каж е: „туга ?елпа належ ит на христиане и
no васеи з е м л г С р б е ц е и , тогм радј прндосм о посетит Х р(и)сто-
именит1е лгодн како сам и весте како сх «стали нкож авц е неи-
му|ри пастира.. О вдје je no свој прилици „зем љ а српска“ у
1 Ћ . Т рухелка, Г ласвнк земаљ ског м узеја у В осви и Х ерцеговинв, XVII

за 1905 год. (1906) стр. 438.
1 С т. Н оваковвћ, Starine, IX (1877) стр. 80. И споредн и Гласввк cpn.
учен. др. 53 (1883) cip. 93.
3 С . К осановвћ, Г ласввк cpn. учев. др. 38 (1873) стр. 148.
4 Р. Л оааш вћ, Spomenici hrv. krajine, II I (1889) 445.
6 Des Glanz-erhöheten und Triumphleuchtenden Kriegs-Helms Römisch-
Kaiserl. Majestät und Dero hohen Bunds-Verwandten' wider den Mahometischen
Tu lba nt ec. 5 Theile von Chrlstophoro Boethio, Nürnberg [1688—92): IV 459.:
y А ндр. Т оркв. Б рлвћ а, Die freiwillige Theilnahme der Serben und Kroaten
(1854) стр. 64.
4 B. Ћ ервћ, С таривар, н овог реда годнва IV (1909) стр. 22. 23.
7 Ј. Том ић. Д есет годн на из всторвје cpn. варода и цркве под Т ур-
цвиа (1683—1693) (1902) стр. 208.
44
шцеговину
ирем см ислуитд. те ce м псли и на западне крајеве: Босну, Х ер-
1702. год. споиињ у ce у понису С лавонијс у неколиким
с е л и м а С р б и (Rasciani), који су ce населили из Босне.1
1706. год. (29. септ.) : види у VI. глави 1706. год. (29. септ.).
1712—26. год.: види у II. глави 1712—25. год.
1713. г о д . т у ж е ce С арајевци с р п с к о м е п а т р и ја р х у М ојсију,
ш т о je о д р е д и о , д а њ и х о в м и т р о н о л и т п р и ј е ђ е у Б иоград. О ни
п и т а ју у п и с м у за ш т о „да бжд^мо »к о р н и и п о с т и ж д -ћ н и e
cb4xt> с т р а н Ђ н а ш е г о в з и к а с р Б б о с л о в е н в с к а г о да н а ст >
о с т а в и т Б м и т р о р о л п т Ђ наш Ђ “.а
1722. год. добиш е С арајевци од српскога патријарха М ој-
сија црквену пјесм у, у којој ce казује, како хриш ћани по-
ш тују бога :
„А наИ паче С ловевБ С р в б л и
Koft си нин* ико робли...
Д а н а И п а ч е сћ б ор Б сл а в н и
Ив ђ х р и сп а в ех Б и зб р ан н и
ф о ce з о в е т Б с а р а е в с к Ш “.8
1744. год. : види у II. глави 1744. год.

1754. г о д . : в и д и у I. г л а в и 1754. г о д .
1769. г о д .: в и д и у II. г л а в и 1759. г о д .
1783. г о д . : в и д и у V. г л а в и 1783. г о д .
1790. год. наш там пана je књ иж иц а: Dissertatio Brevis ac
Sincera Hungari Auctoris de gente Serbica perperam Rasciana
dieta ejusque Meritis et fatis in Hungaria, y којој читам о на 18.
стр. : „С рбијанци и Б о ш њ а ц и , које М ађари no раш кој држ ави
називају Раци иа, н икада ce у свом језику не зову Р ацим а него
С р б љ и м а , нити гдје свој језик или народ зову рацки и него
с р п с к и м или славенским (с р а с к и , сдавонски народ)“ [„Serbii et
Bosnenšes, quos Hungari Rascianos a Rasciae Regno appellant,
nunquam se in propria lingua Rascianos vocant, sed Serbios (Sser•
blyi) neque usquam linguam suam, aut nationem Rascianam
1 T. С м ичвклас, Dvijestogod. (тако!) oslob. Slav. II, 163, 191, 238—9.

a Гласник cpn. уч. др. кв>. 38 (1873) стр. 166.
3 С. К осановнћ, Г ласник cpn. учен. др. 38 (1873) стр. 174—5.
45
nuncupant, sed Serbicam aut Slavicam, Szerbszki, Szlavenszki

N arod“].
18. ввјек. У равани чком љ етопису стоји ово: „1462. В оз-
дви ж е цар тврецки бранћ воевати на М ађаре, и таио у с е р б с к о м />
влад^н ш всвоиш е Тврци Б о с н у “-1
18. внјек (?). У дечанском љ етопису стоји ово: „но три
кралл 6нстб с е р б с к а у то време, у П ризренЂ Ј1азарт>, у Б осни
С теф анЂ Т вартко, у П рш еиЂ М арко В лкаш иновЂ “.2
11рн сврш етку 18. внјева написа неки Б ош њ ак м ухам е-
довске вјере м али рјечник, који ce аове „П опис биљ ака на
с р п с к о м језику“ {„Syrf üzre otlar bejandir“).3 О вајje „попис би-
љ ака на српском језику“ писан и к а в а ч к и . Б лау je писао é м јесто
u (прем а i) , али у рукопису, који je иисан турскијем словим а,
стоји глас u н. п. м личац, питло(во) перо, кукурик (2 пут), била
сабљ иц а, бобовник корин, јасеново син е итд. (поред тога с л е з
или с љ е з ).
1803—4. год. пиш е м итрополит С т. С тратим ировић : „ З в о р -
HU K'b, п о д ђ коего правлеш ем Ђ виш ан частћ подданихЂ сутБ
С ербн православнаг® восточвага благочестил“.*
1805. (1806.) год. : види у II. глави 1805. (1806.) год.
1810. год. : види у V. главн 1810. год.
1810. год. : види у II. глави 1810. год.
1815. год. каж е П . С оларић5 за босанскога краљ а С теф ана
Д абиш у, да je краљ српски: „С теф ана Д абиш е, К ралд С е р б -
с к о г а “, и говорећи о њ еговој писарници зове je писарницон
„К рал* С е р б с к о г а “. За тијем пиш е „П ознато е, да ce С е р б л и у
Б оснн , Ерцеговинн , Д ерноИ Г ори и А лбанш , no прем ног* ра-
злож или i на н^гове cTixi'e, Бе. u изговарају га каки несли-
венао l'e; да cv изђ овога i'e Д алиативцн и С лавонци прево-
злкзбили i', a а р о ч т С е р б л и ......... присвоили cu себи и з ђ i'e
1 М . П . Ш апчанив, Г ласнн к cpn. учен. лр. XX (1866) стр. 5.

2 С ераф . Р истаћт,, Д ечански спом евнци (1864) стр. 7.
3 0. В лау, Bosnisch -türkische Sprachdenkmäler (Leipzig 1868) стр. 150.
4 Д . Руварац, С пом еник cpn. кр. акад. 39 (1903) стр. 1096.
5 П . С оларнћ. С 0б1снев1е ко сним кн подлиннога дш лвм а С теф ава Д а-
бнш е К ралл С ербскога (1815), натпвс и стр. 3, 4, 7, 9, 13, 15, 18, 21, 32.
46
гласЂ е: »ттида, на прим ^рт», Д ћте, д1ете, дите, и дете.“ Још

каж е: „Г р Б г в р Б , »раи, с т и п а в Б , бвм апљ , есв чаиелно им ена С е р -
б а л ж з а О а д н Ћ ц е р к в е ,“ и „П о двом а т р е ч а с т Т д м а Д алм ац1е, за-
паде-ћ церкве С е р б л и или (акв воле) С ловинцн, служ есе и дант>
данаш вШ кн игам и .. говори о „с е р б с к о м * Д ш лам и — сђ А зб«-
комђ с е р б с к о м г “ С теф ана Д абиш е и с п о м и њ е у њ ој ријечи
„ с е р б с к е “ и „ с е р б с к т 'ћзнкЂ “, каж е, д а ни је чудо „«тккда и
како и у Д абиш е К рал* С е р б е к о г а , подђ с е р б с к и м г м* Д ш л*-
м о м ђ , на П е ч а т Ђ р и м с к а mdaucb. Ча«телно ни медћ« С е р б л и Bie
бнло таковн нарочитн хвдож ника!... такм зарБ и С е р б с к г и С а-

м одерж цн хот*х* нечимЂ чвтисе у тогда всезнач»тем Ђ рим-
СКОМЂ -ћзнкв“.
1818. год. спом ињ в П . С оларић „С е р б е «тт> Cep6i'e кт> За-
паду и кђ lOre“.1
В нљ еш ка 1. О вдје ћу спом енуги неке приијере, п рем да су
из новијега врем ена. В езир босански В еџид-М ехм ед-паш а пиш е
владиди црногорском П етру П етровићу Њ егуш у 1838. год., a
„књ игу“ заврш ује овако2: „Ja сам написаој/едкг/ т у р с к у , а је д н у
с а р п с к у , обе су једнаке. Д руго ннш та. Д а си м и здраво. У Т рав-
нику овога м исеца года 1838.“ — Д руги пут заврш ује м у „књ игу“3:
„К ако ja вас м илујем казаће вам ваш Радован, и за виш у дра-
гост ову ваи књ игу пиш ем , која, ж елим , да вас у лијепом у
здрављ у нанде. Ј е д н а с а р п с к и , a је д н а т у р с к и — обе су једнаке.
И да сте ми здраво. У Т равнику, no турски м јесеца Ш евала 4.
1838.“ — Год. 1839. заврш ује писмо овако4: „Д руго нипгга него
ова два писма, је д н о Ш у р с к и , a д р у г о с л а в е н о -с р п с к и ж елим да
вас наиде у лијепом у здрављ у. У Т равнику no турску Зи лџ иде
м исеца на 30. года 1839.“ — И сте м у године пиш е друго писм о,
a заврш ује га овако5 : „И ове двије књ иге је д н а Ш у р с к и , a
в т о р и ја с л а в е н о -с а р п с к и и да си ми здраво. У Травннку дана
11. м арта года 1839.“
Бнл>еш к& 2. 0 становннцим а Б осне и Х ерцеговине пи ш е
В ј. К лајић ово: „Žitelji Bosne i Hercegovine, izuzev nešto malo
drugih plemena, sami su Hrvati. Ovo se ime doduše malo čuje,
1 П. С оларић, Ри м лдви С лавевствовавцп а (1818) стр. 57.
2 М. Д раговић, S tarine, 20 (1888) стр. 270.
8 М. Д раговвћ, Starine, 20 (1888) стр. 270.
4 М. Д рагогш ћ, Starino, 20 (1888) стр. 271.
6 М. Д раговић, Starine, 20 (1888) стр. 272.
47
je r je narodna sviest u narodu zamrla, pa se više spominju ili po

krajinska (Bošnjak, Hercegovac) ili vjerska imena (Turčin, Srbin,
Latin); nu jezik narodni, taj jedini biljeg narodnosti, pokazuje i
svjedoči, da je taj narod hrvatskoga poriekla. Uz Hrvato prebi
va ju u Bosni još Arbanasi, Cigani, Židovi i Osmanlije ; nu broj
tih inoroduih plemena sasvim je neznatan prema ogromnoj većini
Hrvata“. Зл тијем каж е: .Po tom vidimo, da hrvatsko žiteljstvo
samo broji 96.7% ukupnoga pučanstva“. „Sami pako zovu se mnogi
grčko-iztočnjaci Srbi, jer su istoga zakona sa susjednimi Srbi“.1
Д(изм
акле
ећуce72.ouu с а мстране)
и 73. С рбкма, суали
о з о в у нацртани нијесу С рбн!
„Grčko-istočni Ha карти
Hrvati“ н. пр.
око Н икш ића, К олаш ина, Н овога П азара и М итровице (у Ст.
С рбији). Још каж е В ј. К лајић: „Hrvata pravoslavne ili grčko-iz-
točne vjero ima u Bosni najveći broj“ и „mnogi pravoslavni Hrvat,
videći, da je iste vjere, koje i Srbi, počeo je svoju vjeru zvati
„srbskom“, a sebe Srbinom. Ovo je medjutim velika bludnja, koju
čine i muhamedovci, kada se po vjeri zovu „Turcima“. Kao što
nisu muhamedovski Hrvati nikakovi Turci, premda vjeruju isto,
što i Turci, isto tako nisu pravoslavni Hrvati „Srbi“, premda su
istoga zakona sa Srbi u Srbiji“3. Ko ж ели и з м и ш љ а њ а , ето му
изии ш љ ањ а В . К лајића, a ко хоће ч и њ е н и ц е о српском имену,
нека чита наиријед (у IV. глави). 0 хрватском имену у Босни
ово су чињ енице: l) Ф ратар И ван Јукић, Б а њ а л у ч а н и н , каж е;
да Б ош њ аци у босанској К рајини „od Hàrvatah neznaju nit
im en a“.8 2) И ван К укуљ евић описујући свој пут no Б осни и го-
ворећи о П ливи (у западној Босни) каж е : „Sad je već odavna
iščezlo tuda ime hèrvatsko“.4 П огреш ка je, ш то овдје стојн „izčezlo",
јер ce ничим не м ож е поуздано доказати, да ra je кад ту и било. 3)
Х рватски писац А нт. Радић каж е,6 да ce „na dosta mjesta do
voljno i nehotice uvjerio, da je ime hrvatsko po Bosni i Her
cegovini seoskomu
и A. Радић каж у оsvietu posve аnepoznato“.
Босанцим 19. вијека,— вриједи
О во ш то заИ . цјело-
Јукић
куину прош лост данаш њ ијех Босанаца.
» Vj. Klaić, Bosna (1878) cip. 71, 72.

* Vj. Klaić, Bosna (1878) cip. 99, 102.
8 Kolo, V (1847) стр. 20.
4 Putovanje po Bosni (1858) стр. 68.
i Zbornik za narodni život i običajo južnih Slavena, IV (1899) стр. 308.
V. ГЛАВА
Хрватска с Ријеком и Трстои.
Д о 15. вијека, колико ин je поанато, није у данаш њ ој
Х рватској било народа, који би ce звао С р б и и који би гово-
рио ш т о к а в а ч к и , него су ce свн населили из источвијех и југо-
источнијех крајева. А ко их je м ож да гдје било на данаш њ ој
славонској граеици , свакако их ни је м огло бити много. В еће
сеобе српскога народ у Х рватску почињ у у 16. вијеку.
У спом еннцим а no сјевернијем крајевим а н азиваху С рбе
различн ијем им еним а: Serbi (Serbli, Serviani), Rasciatii (мађар-
ски: Räczok, њ ем ачки: Ratzen, Raitzen, Reitzen, Ratzen, Räzen),
VaUachi.
Ријеч Rasc iani значи управо „љ у д и us Р а ш к е “, a Раш ка
je била зем љ а око воде Раш ке у С тарој С рбији (код Н овога П а-
зара). О ва je ријеч давпо добила исто значењ е које им а ријеч
Serbi, тако да већ 1346. год. пиш е nana босанском бану и каж е
„Stephano Bano principi Rasciensi (Bosnensi)“, (види y IV. глави
1346. год.). 1437. год. зову ce С рби у С ријем у Rasciani (видн
у VI. глави 1437. год.), a 1447. год. С рби насељ ени у Х рват-
ској (види у V. глави 1447. год.). В иш е ce пута потврђује, да
ријечи Serviani и Rasciani значе једно те исто (види н. пр. у
V. глави 1538. 1651. 1662. 1697. 1770. и 1790. год. и у VI. глави
1695. и 1701. год.). У старом je пријеводу повластпце цара Jle-
ополда (од 21. августа 1690. год.) ријеч „ Rascian orum “ преве-
дена ријечју „с р в б с к т “.1
О д ријечи Rascianus постаде м ађарска ри јеч Rđcz а (у мно-
ж ини Räczok = С рби, њ ем . Ratze, Raitze и т. д.) a прем а њ ој
1 Г лас истиее, V (1888) стр. 152—4.
2 П . Ј. Ш аф арик, Slovanskć starožltnosti, II (1863) стр. 279. В вди и у
Ђ . Д аннчића, Рјечник, Ш . к. р. „Р апњ кив“.
49
и у Срба ријеч Р а ц (р а ц к и ), која ce употребљ авала најпрнје

у С рба у У гарској, a у С лавонијп од 18. вијека — колико ми
je познато (види у VI. глави 1746. год.). Р ијеч ce „рацки“ упо-
требљ ава гдјеш то и у сјеверној Х рватској. 0 том каж е Л оњ а-
н ац Б. М одруш ић говорећи о обичајим а свога села Л оњ е (крај
С аве): „Upitaš li pako kom prilikom staro ili mlado, oeim voja-
kah, koji su eto u najnovije doba po vojnah, zapoviedih i t. d. od
poglavarah hrvatskomu privikli, kojim jezikom govori, odreći će
ti : rackim iU slavonskim, A pokrstiš li ga säm onim, nadne te
s istim i s istoimenoga mu zemljišta izsmjehavati i glasu na ruglo
izmetati. Taj zao običaj zavladao je još gorje po Slavoniji, — što
ako za boljim nazivom i jezika i naroda neuzhajemo, teško ćemo
se ikada ožudjena cilja dokopati“.1
И ш тваиф ије употребљ ава ријеч Thrax (y м вож . Thraces)
м ј. Ra sciantts (Räez) те пиш е (1685: стр. 956): „Thracibus sive
Servianis“.a Т ако и М . П . К атанчић каж е н. п. „Х рвати — ово
приповиједам no свом увјерењ у — нас Р а ц е и И лире, који ce
од њ и ху јеаику знатно разликујекго, свезову В ласигма“ („Croatae,
quod expertus narro, nos Thraces Illyriosque, qui ab iis đialecto
non nihil discrepamus, universos adpellant Vlahos“).8
Говорећи o наш ем народу y Х рватској од XVI. вијека упо-
требљ аваху једн к ппсци- ријеч „Vallachi“ за С рбе православне
вјере (види ва пр. у V. глави 1602. 1640. Ј649. 1662. 1668. 1696.
1700. 1727. 1730. 1739. 1770. 1775. год.), и за иоунијаћене Србе
(види н пр. у V. глави 1640. 1651. и 1770. год.) a други и за
католи ке који нијесу старосједиоци него су насељ ени из источ-
нијех и југоитугочнијех крајева, a говорили су ш токавачки, н. пр.
В алвазор,4 тако и у једном служ беном писм у од 1697. год.6 и
* Arkiv VII (1883) стр. 310.
3 Ви ди н у Е . П акоа (Or. П авловвН а)< Орбн- у У гарбној (1883)' стр. 6 4,
65, 69, 7Ä
3 De 16tro eiusque adcoiis (1798) стр. 227. В идн в еа стр. 128: „Raczi,
Thracum posteri* ш e » отр. 88 : „Itaque Illyrtos Tbrecutn eemf nepotee.. .*
* Die Eh re d: Herz. Krstn (1689) XII књ . 116. стр. : „Die meisten Krabaten,
wie auch diese Leute, so die Meer-Grentzen bewohnen, und fast lauter Walla
chen) theile der Oathollechen Religion, thells aber dem alb-Griechlschen Glauben
zugethan sind, geben weder Steuer, noch ContHbution".
6 P. Д опаш ић, Sporn, hrv. kraj. III (1889) стр. 109.
o српском имеву 4
51
-wayuode
vocant“.1 Rasciani siue Serviani atque Valachi, quos vulgo zrbschy
1567. год. : види y VI. глави 1567. год.
1608. год. пиш е гроф Ђ уро Зрињ ски цару Рудолф у и каж е:
К арловачки je генерал из Т урске „изводио неке В лахе или
•С р б е и н аселио их ва мом дједовском опустјелом им ањ у, које
ce зове Г ом ирје“ („quosdam W alachos seu Rascianos educens, lo-
ca ui t in auitica mea desertaque possessione Goymerye uoc ata“)2
1604. год. пом ињ е велики војвода М атија у једном свом
пи см у, да су С р б и („Ra scianer“) ааузели некаква им ањ а у С ло-
венској (W indischlandt)
1605. и у спом
год. (у августу) крижињ
евачкој ж уп ани
е велики ји.8 М атија у
војвода
једном писм у „С р б е око К опри вни це“ („die Ratzen vmb Coprei-
mite“), којих je било око 3000 душ а.4
У почетку 17. вијека пиш е Н икола И ш твааф ије, да ce
1596. год. скупила аустријска војска у Банији. „Ту су били и
с р п с к и гласници с писмом од Р адо слава... и од свијех други*
јех , који ж иве од К упе до обале Јадравскога Mopa“ („Adfuere
etiam nuntii Thracum cum llteris à Radoslavo... aliisque omnibus,
qui à Colapi ad A driaticum litus usque sedes ha be nt“).6 И ш тван-
ф и је je одрастао y Х рватској и послије дуго ж ивио у њ ој (ту
je им ао велика нм ањ а), a био je ii у Б анији.
1609. год. дају вин ски би скуп Б лаж п баш ки капетан Г.
С тјепановић препоруку Н иколи Д раш ковпћу и Т оми М илчнћу,
лич кп јем посланиц им а, којн су дош ли у Б аг због нсељ авањ а
— били су под турском влаш ћу — и допијели писм о „писано
с р а с к и “ („scritta in serviano“, „sudetta lettera serviana“).®
1611. год. потврди nan a С им еуна В ратањ у за свидни чкога
ун и јатскога владику. У писм у пом ињ е nan a и им е „С им еуна,
владике С р б а к а т о л и к а грчкога обреда, који ж иве у У гарској
1 A. И вић, С еоба С рба у Х рватску в С лавонију (1909) стр. 11.
* A. И вић, С еоба С рба у Х рватску н С лввоиију (1909) стр. 11.
8 Р . Л опаш ић. Spom. hrv. kraj. I (1884) стр. 323. И овд/е аове Р. Л о*
паш ић С рбе В ласвм а; алн ко м арн за то како С рбе аове човјек, који п вш е
„Hrvatiti*, Vlasi i SrbKnt^ (Starine XXVII, 221. стр.) т. j. којн не зва да рвјеч
„С рбливБ* треба врочвтатв „ С р б љ и н “ в да ce у м вож инн каж е С рбљ и a
тако и Х рвати (a не: Х рватин« нв С рбл и н и ) .
4 А . И внћ, С еоба С рба у Х рватску в С лавовију (1909) стр. 37.
6 У Н вколе И ш тванф вја, Regni Hung. bisto rta (1685) стр. 4446.
6 A. Theiner, Vetera monum. Slav. mer. hist. ili. II (1875) cip. 103.
4*
52
Х јјш ^т с к о ј, и С ладоаијџ и y крајњ ич крајеџим а у К рањ ској“

(„Simeonis, Episcopi Rascianorum caiholicorum ritus graeci intra
Hungariae, Croatiae et Sla,voniae fines et in extremis Caxnioliae
partibus co nsistentium“).1
1615. год. (15. јануара) пиш е пом енути С им еун В ратањ а
и назива ce с р п с к и ј е м („Rascianorum“) владиком.'2
1,627. год. (15.. новем бра) даде цар Ф ердинанд II. приви-
легпју С р б г џ л а (Rasciani), који ce населиш е у вараж динском
геиералату.3
1634. год. (19. јула) бнла je у Загребу црквеаа скупш тина,
коју je сазвао загребачки бискуп. У одредбам а. те <;купш тине
сиом ињ у ce „свеш теницн н м оваси В лаха т.ј. С р б а , који су ce
већ одаадл населцлн у овој краљ евпни и днјецези“ („Valachorum
seu Rascianorum. qui in fiuibus hujus regni, et dioecesis jampri-
dem consederunt, sacerdotes ac mo na chi.. .“)4
1640. год. написа загребачки бнскун Б . В пнковић расправу
„о влаш ком илн о с р а с к о м владичанству“ (de... Episcopato Va-
lachorum seu Rascianorum“) y Х рватској. И сте je године н iic t o m
пјдоликом препоручивао, да, ce „cpüctfu владика,“ („Episcopus
Rascianorum“) М аксим П етрозић отјера из слу^ бе.6 Т у каж е
Б . В ивковић: „С р б и н ли В ласи ш изм атици насељ ени су у м ојој
загребачкој ди јецези“ („Raschianos siue Valachos schism aticos in.
dipecesi mea zagrabiensi locatos.. . “), вели, д ајец ар Ф ердинанд
II. потврдио владику С им еуна В ратањ у „за В лахе или С р б е који
су бјеж алн из Турске у краљ евин у С лавони ју и насељ авали ce
у загребачкој дијецези, a грчкога су обреда“ („pro Valachis
siue Raschiams. ex Xurcia in regnum Sclavoniae profugientibus
et in dioecesi Zagrabiensi considentibus ritu graecorum utenti»
bus“), каж е да je С нм еун В ратањ а први владика „В лаха или-
С р б а , крјн ж нве у загребачкој ди јецез»“ („Valaßhorum siue Ra-
schianorum in dioecesi Zagrabiensi degen tium“), каж е да je М ак-
сим П етровнћ други владика „С р б а или В лаха, који ж нве у,-
1 N. Nillee, Symbolae ad illustrandam historiara ecclesiae orientalis in

terris S. Stephan! (1885) стр. 738. A. И ввћ, С еоба Срба y Х рватску н С лаво-
ввју (1909) стр. 12.
2 Czoernig, Ethnographie der oesterr. Monarchie, III (1857) Beilagen, стр. 102.
8 P- Грујвћ, А пологвЈа (1909) стр. 72—3, гдје ce каж е: „С равнв код
м вввстра Bartensteln-a, Kurzer Berich t р. 71*.
4 D. Karlafus, Illyr. Sapr, V 077,5) cifi. 5676.
5 И в. К укуљ евгф , Afkiy, IX (1868). Qip, 383. 297.
53
загребачкој днјецези“ („Raschianorum siue Valauhorum in dioecesi

Zagrabiensi residentiu m“) и да je ст^аплвао y м анастпру М арчи,
y ком je jkjYbho ii С им еун В ратањ а „влаш ки или с р И с к и к а Ш о -
л и ч к и владика“ („episcopus Valachorum siue Raschianórum catho-
licu s“), пиш е, да je М аксим отиш ао к цару Ф ердинанД у и за-
м олио ra, да га им еоује за владику „влаш кога или с р п с к о г а “
(„Valachorum siue Raschianorum “) н да je доцпијо и nehKii
патрнјарх дао владиц и М аксим у власт „иад В ласим а Лли С р -
б и м а који су ж ибјели не fcawo у К раљ ебинЛ С лА вовнји u Х р-
ватској него и у Ш тајерској и У гарској“ („super Valachos siue
Raschianos non solüm in regno Sclavoniae et Croatiae, sed etiam
in Styria et Hungaria residentes“).1
1649. год. (29. jàflyapa) гО вори „друш тво за ш нрењ в вјере,
Kojè je им ало скупш тину у Загребу 29. јан. 1649. о стањ у
„цркве пли м анастира“ св. арханђела М ихаила, Koju припада
„ с р п с к о м плем ену ш то ж иви у Х рватској у загребачкој днје-
цезп на турској грапиц п“ („gentis Rascianorum in Croatia et in
dioecesi Zagrabiensi in confinibus Turcarum degentium*), каж е
ш та je дано „с р п с к о м е “ („Rascianorum“) владнци С им еуну и
спом нњ е В асилија свидвичкога владику „напред иом енутијех
С р б а („praefatorum Rascianorum“).2
1649. год. каж е загребачки бпскуп П етар Д ом итровпћ, да
je С им еун В раЊ њ а дош ао у У гарску с врло м ного породнца
„влаш кога или с р и с к о г а плем ена“ („Valachicae seu Rasciänae
gentis“) ii да je Симеун ночео упућивати „с р О с к и илн влаш ки
народ“ („gentem Rascianam seu Valacham“) y вјерским стварпм а.8
О вдје ј ријеч У гарска узета у ш ирем с.мислу те обухр.ата и
Х рватску и С лавонију.
1651. год. (у јавуару) допуш та руски цар А лексије М иха-
иловнћ калуђерим а српскога м анастира Л епавин е (у данаш њ ој
Х рватској близу К риж евца), да м огу сваке седм е године дола-
3I1TH у Русију због м илостињ е и каж е: „П ож аловали есм н С е р б -
с т л зем ли города К риж евца введеш н П ресвлтнл Б огородиц н
Л ип овин скаго М онастнрл А рхим андрита висарш ва сб CpaTieio“ и
„С е р б с к г л зем ли Л иповинского м онастнрл А рхим андрита виса-
р тн а с бр аием ... п ож аловали.. .“)4
1 A И вић, С еоба С рба у Х рв&тску н С лавоннју (1909) стр. 12—13.
2 A. И ваћ, С еоба С рба у Х рватску a С лавонију (1999) стр. 13.
3 A. И виИ , Ceoba С рба у Х рватску и С лавовију (1909) стр. 13.
4 В л. К расић, Л етоп. М ат. Cpn. 158 (1889) стр. 26. В ас. Ђ ерић, С тари-
вар 1909. год. стр. 13.
54
да je 1651.
рускигоа-
цар(1.А лексије
ф ебр.) записано je на
М ихаиловпћ некој ту
даровао црквеној књ еиз»
књ игу „С р б -
е к и е зем ли в’ Л епови вском ’ в’веденском ’ м онастир-ћ при архи -
иандрите В исарш не“.1
1661. год. (14. септембра) каж е загребачки бискуп П етар
П стретић, да je архим андрит м анастира М арче С ава С таниса-
вљ евић иш ао у Рии, да добије од nane потврду за „влаш ко
илп с р а с к о владичанство у Х рватској и С лавонији“ (»pro epi
scopato Valachorum sive Rascianorum in Croatia et Sclavonia“),
спом ињ е, да je око годиие 1600. „из Т урске дош ло прилично
м ного
ни влаш когаи славонску,
цу хрватску и л и р а ш к о гкоја
а и лjeи прем п с к о г а народа
б о љ еа сТрурској“ у гра-
(...e x Turcia
sat frequenti numero gens Valachorum sive Rascianorum ve! po
tine Servianorum in confinia Croatiae et Sclavoniae contra Turcas
situata advenisset“).2
1668. год. пиш е „гварди јан“ м анастира Л еиавиае Buca-
ри јон y своје им е и у им е осталијех калуђера загребачком би-
скупу Н етру П етретићу и каж е „м и с бм о покорБни «цу папи
канн о п ирћвием в nan eub u цркви м атерн велккои апостолскои...
a mo ваш е госпоство вели, да ниесмо велике цркве католици,
ми говоримо, да смо прави католичани... a mo вам ваш е.гос-
подство беседи за пат(р)1'(а)рху цариградскога, да га ce втћврв-
ж ем о, богм е м ало за нега п м арим о, » в б е грт>КБ, м и см о срб-
б г л и , “ a потписује ce „аз старац г в а р д и а в Б висарионБ“.8
1662. год. лапи са загребачки бискуп И етар П етретић спис
о С рбима у Х рватској и С лавонији и посла га дворском ратнон
савјп у. У њ ем у ce спом ињ у „В ласи или Р а ц и или да правије
каж ем С р б и , јер су поријеклом из покрајине („краљ евпне“)>
С рбије“ („Valachi siue Rasciani uel ut verius dicam Serviani nam
ex regno Serviae prodierunt“). Д а cy ce С рби y данаш њ у cje-
верпу Х рватску доселили из С рбије, то сам о онда м ож е бити
iiCTiina. ако je пи сац овдје м ислио на С рбију, која je н егда rpa-
ни чила с Х рватском код ријеке Ц етине (и планин е Д инаре) ; a
ако je м ислио ва доцнију С рбију, којој je западна граница бнла
1 Р. Грујић, А пологвја српскога народа у Х рватскоЈ в С лавовији (1909)

птр. 164—5.
2 Р. Грујвћ, А пологија српскога навода у Х рватској и С лавонијп (1909>
стр. 74—5.
3 С рбобран 1909. год. 12 (25) августа, бр. 174.
55
од прилике ријека Д рина, он да то није истина, него je писац

м ислио, д а су поријеклом и з С р б и је за то, ш то ce зову С р б и м а .
И сти П . Л етретић каж е да су ce С рби н аселили из Т урске „у сла-
вонској границ и" („in confiniis Sclavonicis"), говори о неком М .
Д убравићу „по поријеклу и плем ену В лаху или С р б и н у “ („ori
gin e et natione Valacho siue Seruiano“), каж е да je свиднички
ун ијатски владика В ратањ а искао од nane, да иож е као владика
запови једати у црквени јем стварим а „ с р п с к о м народу грчкога
обреда“ („Rascianorum ritus graeci populo“), за тијем спом ињ е
„ с р п с к о г а “ („Rascianorum“) владику В асилија у Х рватској, каж е
како je унијатски владика П редојевнћ тум ачио пеку ријеч „у
с р п с к о м језику, који ce у нас назива влаш ким “ („lingua Serviaiia
qu ae apud nos Valachica dicitur“), говори да je иза П редојевића
постао славонским владикои В асили је, коме je naua дао власт
да управљ а „влаш ким или с р а с к и м народом у областим а њ е-
гова величанства“ („genti Valachicae siue Seruianae in ditioni-
bus suae majestatis“), али ce м исли, каж е o h , да cy га отро-
вали српски калуђери бојећи ce, да he тај влаш ки или с р п с к и
народ превести на католичку вјеру“ („ne gentem istam Valacho-
rum siue Seruianorum ad fidem catholicam converteret“).1
1664. год. п иш е унијатски свидни чки (м арчански) владика
Г аврило М ијакић загребачком бискупу П етру П етретићу и пот-
ппсује ce овако „г а в р и л г е а и с к у т с р б с к и с и н о в г помилованемт>
бож им т>“.‘2
O k o 1680. год. пиш е српски унијатски владнка П авле Зор-
чпћ својим калуђерим а (у м анастир М арчу) и каж е за себе да
je „Е пнсквп С р б л к м “,2
1688. год. уговара загребачки бискуп А лекс. И гњ ат М и-
кулић са С рбим а ш то ce населиш е у Г радиш ту код ријеке
Т репче (изм еђу К упе и У не). У том их уговору виш е пута зове
С р б и м а („diversos militares viros, alias Ritus Graeci Christianos
Rascianos, vulgò Valachos nominatos“ — „Rascianos ad praesens
locatos, et in futurum... locandos“ — и т. д.), a и сами ce тако
зову говорећи и заклињ ући ce у им е своје и у им е осталијех
С р б а („Nostro, et reliquorum Rascianorum... nominibus“).4
1 A. И ваћ, С еоба С рба y Х рватску e С лавонију (1909) стр. 13—14.
И спор. Arkiv IX (1868) стр. 320—21.
a С рбобран за год. 1909. 12 (25) августа, бр. 174.
8 С рпекн С ион, XIV (1904) стр. 313a.
1 Б . A. К рчелић, Notltiae praelim. <-.тр. 502. — Р. Л опаш ић, Spom. hrv
rkaj. II (1885) стр. 388—9.
56
рода 1690.с царомгод.Л еополдом

(18. јува) пиреговарају
каж у „Н ашстарјеш
е О р б минеж о срискога
племе с а мпа- о -
в л а с т н о бити, архК епископа начииати * наш ега рода ii взнка
cpöbcuaeo, грћчаскаго закова, кога нзбере вас дгховви и свецки
сабор... П о nacei Cepein ii Б улгарш п Ж стиш авш и Д алиацш
и Босн1'и И лпрп! и Х ерцеговиен u Ч ервеи Гори до м ора, u
Х р в а ц к о и u VeapcKOU, С и р м г и , Ј а н ш п о л г и , в е м л ш и л , de е г о д п о д
н а с т н и м к р и л о м с в е т л а г о ц а р а р и м с к а г о , г д е ce н а х о д е с а д u
п о с л е наш и лвд и грчаскаго аакова no ти зеилл виш е им ено-
вави, где ce год нађ« да н м а т Б властћ наш архЈепископ, С р б с к и
над ним а цркве посвеш ати и попове дават“.1
1690. год. (21. авг.) даје цар Л еополд С рбим а православне
вјере неке повластице и то даје нх С рбнм а (Rasciani) „у свој
Г рчкој,2 С рбијн (Раш кој), Б угарској, Д алм ацији, Б осви , -Јево-
пољ у и у Х ерцеговипи, исто тако у У гарској и у Х рватској,
гдје заиста ж иве“... („in tota Graecia, Rascia, Bulgaria, Dal-
matia, Bosnia, Jenopolia et Herczegovina, nec non in Hungaria et
Croatia, ubi de facto existunt“...).3
1690. год. (4. децем бра). заш тнћује цар Л еополд С рбе (Ra
sciani) „који ж иве no Г рчкој, Б угарској, С рбији (Раш кој), Х ер-
цеговнви, Д алм ацији, П одгооју, Јевопољ у, У гарској и Х рват-
ској“ („per Graeciam, Bulgariam, Rasciam, Hertzegovinam, Dalma
tiam, Podgoriam, Jenopoliam, Hungariam, et Croatiam degentes“).4
1690. илн 1691. год. М 0 ЛП јенопољ скн владика И canja Ђ а-
ковић ц ара Л еополда у им е „С р б а грчкога закона у У гарској,
Х рватској, Раш кој (С рбијн) и у Јенопољ у“ („der griechischen
RSzen in Hungern, Croaten, Rascien und Jenopoli“), да право-
славна вјера им а слободу, као ш то je им ала и у Турској. Ha крају
ппсм а стоји, д а je то м олба „С р б а грчкога закона, који ж иве
у У гарској, Х рватској, Р аш кој (С рбији) и у Јеноп ољ у“ („Graeci
Ritus Rascianorum, in Hungaria, Croatia, Rascia et Jenopoli de-
1 K. С уботић, Л втопвс М ат. Cpn. 184 (1895) стр. 8—9.

2 Н еки су писци бројили М акедоввју и А лбани ју у Г рчку, види н. п.
у Ј. Х р. В агнера, Delineatio prov. Paon. et imperli Turcici in oriente (1684. e
1685.) 44. стр., гдје ce каж е, да ce Грчка двјелн ва 5 ди јелова : „на М акедо-
ни ју, А лбанвју&Е ивр, Т есалнју, А хају в П елоповес, a ове ce давје пош љ едњ е
земљ е управо зову Г рчка*.
g£ i 8 Privilegia 1743. г. 24. апр. cip. 11. Eud. Hurmuzaki, Docilmente privitóre
la Istoria Romànilor, V/l (1885) cip. 354.
* Г. В втковпћ, Г ласвик cpn. учен. др. II. од. 6 (1875) стр. 117.
57
gen tium “). У пнсм у каж у: „С р б и грчкога закона, којиж и ве у...

Г рчкој, Б угарској, у Д алм ацпји, Босни u Х ерцеговнни („in...
Graecia, Bulgaria, Dalmatia, Bosnia, Herczegouina, graeci Ritus
Rasciani comm orantes“) им ају веза c н ам а“.1
1691. год. (8. м арта): види у VI. глави 1691. (8. м арта).
1691. год. (у м аргу) м оли О ан Н м кола Е рдеди неке за вој-
ску потребите ствари „за хрватску н с р а с к у вародну војску у
посадам а у гравиц и“ („für die croatische und räzische miliz in
den gräniz besataungen“).s
1691. год. ш там пане cy y М оскви неке црквеве књ иге да-
рован е м анастиру Л епавини и ва свакпј je од и>м запнсано,
да je руски цар П етар В елики даровао ,c m книгв М инеи С р в б -
с к о и Зем ли ваведен’скаго нон астира Л еповн нскаго.,. “s
1692. гол. : види у VI. глави 1692. год.
1698. год. дође м нтрополит и иатријарх А рсеније Ц риоје-
Biih у Х рватску и јави загребачком бискупу, да му je задатак
(т.ј. м итрополиту), да „ с р п с к е калуђере и napoxe“ („callugeros et
paroch os Rascianos“) постављ а no обичају „С р б а грчкога закона“
(„graeci ritus Rascianorum“).4
1694. год. (6. јула) каж е кардин ал Л . К олони ћ: К ао д аје
дар А рсевију Ц рнојевићу право „дао да облази (похађа) С р б е
грчкога закона, који су ва далеко расијани no У гарској ii Х р-
ватској ва обје страве no различитнм ди јецезам а“ („Rascianos
■Graeci Ritus in Hungaria et Croatia hinc et inde late per varias
Dioeceses sparsos visitandi concessisset“).5
1696. год. (23. септем бра) заш тићује далм атински и хрват-
скн н славонск» бан А дам Би.ћан „ с р а с к а плем ена“ међу У иом
u К упом („populorum Rascianorum intra fluvios Unnam et Cola-
pim collocatorum ex Bosnia“ ; „populos eosdem Valachicos sive
Rascianos“).®
1 Eud. Hurmuzaki, Docilmente privitóre la Istoria Romànilor, V/l (1885)

стр. 359—61. L. Petit, Serborum per Hungariam constitutorum ordinationes eccle-
siasticae (1908) полустр. 501—4.
2 A. И внћ, С еоба С рба y Х рватску и О лавоввју (1909) стр. 100—101.
3 Р. Грујић, А пологвја српскога варода у Х рватској и С лавонији
(1909) cip. 165.
1 Rad. LopaSić, Karlovac (1879) стр. 158.
5 J. Р адоввћ, Л етопвс М ат. С рпске 203/4 (1904) стр. 17.
6 Р. Л опаш вН , Spom. hrv. kraj. III (1889) cip. 40.
58
баву 1696. год.пом

и често описује
ињ е тамсењ
ош ски рбе.1 С . Главини ћ Л ику и Kp*
њ е Сбискуп
1697. год. пиш е с р п с к и н а р о д („gens Serviana“, на другом
м јесту каж е „hac natione Rasciana*) неку молбу, у којој каж е,
да му je цар дао право, да мож е м ирно ж ивјети „у У гарско}
и Х рватској“ („in Hungaria et Croatia“).2
1699. год. (23. марга). У упути за ком исију која je одре-
ђивала међе изиеђу босанске и карловачке крајине говори с»
о разм ијеш тањ у С р б а г р а н и ч а р а („der Vallachischen und R&iz-
schen gränzen...“).3
1699. год. (13. августа) каж е бечки ратни савјет у једној
својој одлуц и: „хрватском бан у... о уређењ у с р а с к о г а народа“
(„В апо Croatiae... de ordinanda Rascianorum gente“).4
1700. год. (7. ф ебруара) наређује цар Л еополд сталеж им а
и редовим а хрватским , да м у јаве, гд је и како треба да ce пре-
сели један дио с р п с к о г а народа у С лавонију и у У гарску, ко-
jera ce за скораш њ ега турскога рата м ного скупи ло у хрват-
ској граници (ту ce каж е: negotium Valachicae seu Rascianae-
gentis“).5
1701. год. (27. јануара) каж е У гарска Д ворска К авцеларија,
да и они В ласи (С р б и ) [Walachen (Raizen)] који ж нве м еђу ри-
јекам а У ном и К упом при падају угарској држ ави.8
1701. год. (9. јула) пиш е папин „гласник“ из Б еча у Рим
о свидничком унијатском владици Г аврилу Т урчи аовићу и каж е,
да м ало им а ученијех љ уди м еђу С р б и м а (Rasciani) (т. ј. који
1 Р. Л опаш ић, Spom. hrv. krajine III (1889) стр. 45—52. (и у М . С ладовића,
Povést, стр. 29—40.) особито 47—51.; за Р и б н и к каж е: .de noviter baptisatis-
supersunt domus 5, de antiquis Christianis seu Croatis octo... Rascianorum schi-
smaticorum loci 40"; за М е д а к : .colonias elegerunt ibi Vallachi seu Rasciani schi-
ematici ex partibus maritimis illac appulsi, quorum domus recensentur 70“ (обоје
стр. 48); исп. и „Arma capere possunt ex nostris Croatis 120 personae, ex neocon-
versis
circuituettealiis
rnae schismatic
villae seuispagi,
Valiachis 500“est(стр.
superior 50); за К оconfinile
e Carnioliae с и њ кажeoе: translato-
„sunt in
rum incolarum domus 40, post hos Vallachorum est medius pagus 100 capitum,.
tertius Croatarum 40 sessiones seu fundos tenentium“ (стр. 51).
2 Г. В итковнћ, Г ласник cpn. учен. др. 73 (1892) стр. 263—4.
8 Р. Л опаш вћ, Spom. hrv. kraj. IH (1889) стр. 145.
* A. И вић, С еоба С рба у Х рватску и С лавонвју (1909) стр. 101.
6 Р. Л опаш иК , Spom. hrv. kraj. III (.1889) стр. 175.
6 Czoemig, Ethnographie der oesterr. Monarchie, III (1857) Beilagen, crp.
97, узето из: „Ungrisches Archiv. .\e 81 ex Jan. 1701.“
59-
би м огли бити унијатске владике), и да му je казао кардинал

К олон ић, да свидничком владиц и. који je без владичанства,
није no вољ и, ш то му je цар дао саио титулу „за утјеху С р б а к а ^
т о л и к а , који ж иве у доњ ој У гарској“ („per consolazione de’
Rascian i Cattolici, che si trovano nell’ Ungaria inferiore“).1 Ty ce
м исли и на Х рватску и С лавонију.
1703. год. спом ињ у ce у писм у бискупа М . Б рајковића,.
које je писао цару Л еополду, С р б и („Morlachi е Rasciani“) у
вараж динском генералату.2
1706. год. (29. септ.): види у VI. глави 1706. год. (29. септ.).
1707. год. пиш е језуита Г. Х евенеш и цару Јосиф у I. и у
писиу сиомињ е „ш изм атичка с р а с к а владичанства“ (»schisma-
tici Rascianorum episcopatus“) без владике, a међу њ им а и ли-
чко (и) крбавско владичанство. Још спом иш е српска унијатска
владичанства, свидничко и мухачко.8
1707. год. даде српски народ из Л ике и К рбаве свједо-
чанство владиц и Љ убојевићу, кад je полазио у С ријем у српски
народни црквени сабор. Ha латинском пријеводу тога свједо-
чанства, који ce пријевод налази у архиву Д ворског Ратног
С авјета у Б ечу, стоји заиисано, да je то „П ријевод свједочан-
ства, које
политу даје с а в Љ с убојевићу"
А танасију
р п с к и н а р о д пречасном господину митро-
(„Copia Testimonii quod d at ur
a tota gente Rasdana reverendissimo domino metropolito Attanasio
Lubowitz“) и да je то преведено „са с р п с к о г а језика на латин-
ски“ („ex rastiano in latinum “). С вједочанство дају старјеш ин е
и „с а в а р о с т и н а р о д с р а с к и “ („tota gens communis Rasciana“)
a потврђују га „сви оф ицири н а ш е г а с р п с к о г а плем ена“ („omnes
officiales gentis nostrae Rascianae").*
1707. год. јављ а ратни савјет из Г раца у Б еч, да je Т.
Љ убојевић „с р п с к и м итроаолит и владика у Л ици , К рбави и у
зринопољ ском
in der Lika округу“
Karbavia und(„Metropolita undBezirk“).6
Zrinopolischen Bischof deren Reizen
1707. или 1708. год. спом ињ у ce y неком служ беном
писму владике и друге поглавице „с р п с к о г а н а р о д а “ („Nati-
1 A. Theiner, Velerà monum. Slav. mer. hist. ili. II (1875) стр. 230.
* P. Л опаш ић, Spom. hrv. kra). I li (1889) стр. 230, нсп. и 329.
3 J. Р адонић, П рилози за историју С рба у У гарској 1 (1909) стр. 180.
1 Р. Грујић, А аологвја српскога народа у Х рватској н С лавонвји (1909)
стр. 65—66.
6 М . Грбић, К арловачко владичанство, I (1891) стр 256.
eo
onis Rascianae“), a међу њ им а и „ЈБубојевић л и ч к о к р б а в с к и и

к а р л о в а ч к и владика* и „С оф роније П оД горичанин, владика М а.те
В лаш ке,* (т.ј. данаш њ е Горњ е С лавоннје)1 и т. д.
1708. год. (7. јав ): види у VI. главн 1708. год. (7. јан.).
1715. год чотврђује цар К арло неке повластице, koje су
пређаш њ и дареви дали С р б и м а (Rasciani) „који ж иве iio Грч-
кој, Б угарској, С рбији (Раш кој), Х ерцеговини, Д алм ацЛ ји, П од-
горју, ЈеВ оП ољ у и no осталијем м јестим а у крајиеи наш е на-
пријед пом енуте К раљ евине У гарске и дијелова, који ćy joj
придруж ени“ („per Graeciam, Bulgariam, Rasciam, Herczegovi-
nam,
RegniDalmatiam, Podgoriam,
Nostri Hungariae Jenopoliam,
et Partium Eidemcaeteraque
annexarumin Confinibus
praeattacti
loca commorantlbus“).2
1718. год. састадош е ce y Д аљ у српски посланици, Да ce
потуж е цару на гаж ењ е срискијех „прпвилегија". В ладика ce
костајни чки туж ио на заповједнике, ш то тамош њ и католичкн
попови узим ају десетиву од (У р б а („Serben“) православне вјере.3
1722. год. записано je на књ изи „црквених поука“, која
прн пада цркви св. Ђ урђа у Ровнш ту, да je та књ ига no запо-
виједн рускога цара П етра В еликпга дана „ с е р б е к г е ü 1' цееар-
ИCK'iett
спор. земли Г евр п евску... в' новопостроенн» ц(е)ркв»“.4
вђ
у VI. глави 1722. год.
1725. год. поклон ио je кијбвски архиепи скоп Matìaerrtpy
св. Ђ урђа у М ославнни близу села К утинице књ игу „В ^ћнецЂ
Х ристовЂ “ „до вовоустрол»1дагос» в ђ з е м л и С е р б с к о и мона-
стнрца св»таго великом учеии ка Г ewpna, зовом аго К утенскаго...“6
1726. год. даровао je јероМ онах П ахом ије м анастиру св.
Ђ урђа књ игу „Т рвбм словесг пропов4днЈ1Х 1>“, на којој им а за-
пис, у ком CTojii да je м анастм р св. Ђ урђа у К утиницн „мона-
CTiipi. с е р б с к о и з е м л и ‘ .в
1 Р- Г рујић, А пологвја српскога варода у XpeatCKOj и С лавовојв

(1909) отр. 67.
2 Privilegia 1743. год. (4. јула) стр 7.
3 У Ф р. В ањ вчка, Specialgeschichte der Militärgrenze I (1875) стр. 389.
И сп. и 390. страву.
4 Р- Г рујвћ, А пологвја српскога варода у Х рватској в С лавоввјв (1099)
стр. 165.
s Р. Г рујвћ, А пологија српскога варода у Х рватској в С лавоввјв (1909)
стр, 165.
6 Р- Г рујвћ. А пологпја српскога парода у Х рватској в С лавоввјв (1909)
cip. 165.
1727. год. (19. септем бра) џисано je п,з Б еча у им е царево

м итрополиту М ојсију П етровићу. У том ce писм у каж е, да je
„влаш ки илн с р а с к и аарод из К рнж евачке крајине и марчан-
ског округа (среаа) у вараж динском генералату“ („gentem Val-
lachicam seu Rascianam. ex confinio Crisiensi et districtu Mar-
ch en si geaeralatus V arasdineesis“) и то. православие вјере послао
своје изаслани ке (deputatos) у К арловде због м игрополитова из-
бора. Још ce спом ињ е цеки архим андрлт, кој.и je позвдо „сав
с р а с к и наррд“ („universum populum Rascianum “) у Л епавинп
на састанак.1
1727. год. пиш у старј.еш ине срдскога народа у Х рватској,
С лавонији u С ријему аустријском цару и каж у у писму „варод»
наш ем к иллирико р а с ц и а н с к о м v нли с е р в и а н с к о м *“.2
Oko 1790. (1721—39)3 год. описа Ф илип Р ићепути (Риче-
пути) свој нут од М одруш а до Загреба и спом ињ ући католике
повајвиш е к сјеверу од К апеле каж е4: „намеђу- њ ихових па-
рохи ја ж нве врло многи В ласи или- С р б и , којих им а трип ут
виш е него Х рвата или „Л атин а“ католика, a им ају своје па-
рохе или цопове у Д у б р а в а м а , П о н и к в а м а , М о р а в и ц а м а , Г о -
м и р ју , О т о к у , П л а ш к о м , у „В р е л у М р и је ж н и ц е “ , Т р ж и ћ у ,.
П о л о ј у , П е р ја е и ц и u у д р у ги м м јв с т и м а .“ („Intra horum ра-
rochias degunt plurimi Valachi', seu Rasciani* qui triplo excedunt
Croabas, seu Latino« catholicos, habentque suos parochos sive po-
pos in Dubrava, Ponique, Mwameea, Gomoria, Otiok, Plaschi, Vre-
lomrimizer, Tersich, PoUoy, Penami za, atque alita in lode .“). П и ш е
да je њ ихов владика Д аннло „о р п с к о е а закоиа“ („Rasciani ritus“).
С пом ињ е, како у јуж ној Х рватској прилоге (порез) владиц и не
дају „стари В ласи- или- С р б и , који су овде ж нвјели прије беч-
кога рата и прије доласка новијех С р б а “ („antiqui Vlachi, seu
Rasciani, qu i hic sedem habebant ante bellum Viennense, et re-
centiorum R ascianorum adventum.“). С пом евутн владака Д аннло
јест Д внило Љ уботина, који je као ш то каж е сапрадио двор у
П лаш ком. Д . ЈБ уботина пресели ce у Н лаш ки 1721. год. a
1 Ј. Радонвћ, П рилозв за исторвју С рба у У гарској, I (1909) стр. 276. 279.

8 Л етопис М атице С рпске, 124 (1880) стр. 153. 154. И сп. н 125 (1881) -
cip. 115. 122. 125. 127.
8 Ф . Рићепутн je ум ро 1742. г р л . (W’urzbapt), Biograph. Le*. IV (1858).
стр. 1476. La Grunde Ency.qlop. XVIJ, стр. 216).
*1). Rvlfttus, IJIyr^cì, Sacri IV, (1769), стд. 1.050, 1076.
“62
ум рије 1739. год. (М . Грбић, К арловачко владичанство I, стр.

288. 302).
1 7 8 9 . год. заврш ује ce Х роника м анастира М арче, у којој
етоји, д а je тај м анастир у 15. вијеку разорен и да je послије
м ного годин а изнова начињ ен „• с е р б с к а г о нацтна, ихђ же
В алахам и h h b ì в’ К роацш нарица»п>“, да ce у вријем е цара
М аксим илијава II (1564—76) око горе К ални ка васелило „вт> пер-
внхт>н-ћколиковт>м алом Ђ числ"ћС е р б о в г .“ К адje изнова начињ ен
м анастир М арча, постао je „там о с е р б с к о м * нациов*“ владика
С им еун В ратањ ски; a кад су Т урци освојили М ославину и Ч азм у
„»крестЂ М арчи населенннм т» С е р б о м г в’ близости едва два
часа адаленн бнш а“.1
1748. год каж е царица М арија Т ерезија: „а напријед no-
менути с р п с к и народ скупивш и војску из краљ евин а У гарске,
Х рватске и С лавони је“. .. бораш е ce за царицу („suprafatus
vero Gentis Rascianae Populus, contractis e Regnis Hungariae,
-Croatiae et Sclavoniae Copiis“).3
1 7 4 3 . год. : види VI. глави 1743. год.
O k o 1 7 4 4 . год пиш е осорски бискуп М атија К арам ав upo-
тив С рба православне вјере у Д алм ацији и каж е, да je кардинал
К олонн ћ искао од „проп аганде“, да ce постави „у Х рватској
с р п с к и в л а д и к а к а Ш о л и ч к е в је р е “ („un vescovo serviano catto
lico in Croazia“) и спом ињ е T. П аш ића „с р п с к о г а в л а д и к у к а -
Ш о л и ч к е ejepe“ („vescovo serviano cattolico“).8
1746. год. (21. децем бра) јављ а цариц а М арија Т ерезија
м итрополиту А рсенију Јовановићу, да je на м олбу карловач-
кога и костајничкога владике одреди ла изм еђу осталога и то,
да ce не допуш та насиљ е прем а „с р п с к и м црквам а“ („Reitzi
schen K irchen“) (у Х рватској).4
1760. год. напи са задарски архибискуп М ат. К арам ан из-
вј
суешС тај
рби онасељ
С рбима
ени управославве вјере
сјеверној Д алм у Д све
ацији алиаци
„дојиплани
и кажнее,(Ве-
да
лебита), која их растављ а од аустријскпјех С р б а “ („fino alla
montagna, che li divide dai Serviani austriaci“).5
1 М арчавска Х роннка (y м анастиру Л епавввн) лист 25а,6, 266: у Р. Гру-

iaba , А пологвја (1909) стр. 167—8.
2 Privilegia 1743. год. (18. иаја) стр. 21.
8 Н . М илаш , С пнси, I (1899) стр. 264.
4 U. Грбић, К арловачко В ладичанство, II (1891) стр. 12. У П лаш ком у
владичавском архнву м еђу неуређенијем синснм а („Raitzischen Kirchen*).
6 Н . М влаш , С п и с и , I (1899) стр. 316.
63
1753. год. (5. новем бра) пиш е царица М арија Т ерезија м н-

трополиту Н енацовићу и препоручује м у, да ce стара, да joj
•не долаае туж бе од „неунитовБ Р а ц о в в “ у вараж динском re-
•нералату.1
1754. год. : види у I. глави 1754. год.
1780. год. каж е Бартенпггајн говорећи о ун ијаћењ у у кар-
ловачкој крајини , да М ађари притискују „С р б е који нијесу уни-
јатн“ (Nicht Unirten Raizen).2
1763. год. (13. октобра) било je у О гулину суђењ е због неке
црквене куће и зем љ е у П лаш ком . У судскијем списим а спо-
м ињ е ce „ с р а с к и написави тестаменат“ („das... Serbisch meder
geschrieben e Te stam ent“) Д осте П авковића, која je ж ивјела у
тој кући и на тој зем љ и.8
1768. год. Д ивоселски парох Јован В ујиновић купи од го-
м ирског игум ана Т . А лексића еванђељ е, које je овај игум ан до-
нио из Русије и које je до 1788. год. било у Д ивоселу (код
Т оспи ћа). Ha овој je књ изи у Д ивоселу написано, да je ум ро
П . Н евадовић „н а ш е го с л а в е н о с е р б с к а г о н а р о д а митрополит на
љ ето 1768. м (*ел)ца августа 15. ден“.*
1769. год. (3. јун а) писала je трш ћанска уп рава писмо у
ком ce спом пњ е однос „м еж ду Г рекам и и С р б л л м и “ у Трсту,
<говори ce, хоће ли ce и како he ce ту један С р б с к ш Свлице-
никт> нам 4стити“, сиом ињ е ce „м олев!е С р б л е в 6 ТриестскихБ“
■и одредба да ce за трш ћанске С рбе „С р б с к т еданБ свлоденикБ
прим итћ“, и да ce им а „иа ЕпархШ EnicKona К арлш адскаго
изабрати“, и т. д.6
1770. год. спом ињ е А д. К рчелић виш е пута С рбе у Х р-
ватској. К ад су ускоци 1530. год. дош ли из Т урске у П оуњ е
•(граду К рупи), каж е A. К рчелић за њ их у биљ еш ди, да су то
„С р б љ и или Р а ц и бјегунци“ („Profugi Serbii sive Rasciani“).®
С рбљ е уни јате
«(„Rascianos зове
vulgo он „С
Vlahi р б и м а , које
vocatos“).7 К аж е,у да
опће зову
С рбе зовуВ ласим а“
различ-
1 В л. Kpacah, Л етопис М ат. Cpn. 160 (1889) стр. 16.

2 Archiv für österr. Gesch. LII (1875) cip. 390. В идв н 294. a 394. стр.
сн Notizenblatt (додатак ya оввј Archiv) П , 15, в V, 22, 23.
* У П лаш ком у владвчавском архиву м еђу веуређеввјеи спвсвм а.
4 II. М . К рајввоввћ, И з српске прош лоств (1904) стр. 9.
6 Л етопвс Mai. Cpn. 119 (1877) стр. 124—5.
e Notitlae praelirainares, стр. 342.
7 Notltiae praelim. стр. 431.
64
нијем им еним а: „Једни их зову В ласим а, a други Р а ц и м а или

С р б љ и м а ; неки А лбанцим а и Б ош њ ацим а“ („Hi Vlahos, Via-
chos vocant; hi vero Rascianos, aut Serblos; quidam Albanenses,
Bosnenses“.1 Т реба им ати на ум у, да ce Бока К оторска звала
„Albania Veneta“). К аж е да почетак с р а с к о м (Rascianorum) на-
сељ у у Х рватској и С лавонији пада у вријем е Ф ердивандово.3
В ели, да je С р б и н војвода К овачевић („per Vajvodam Kovache-
vich Rascianum“) покрио једну цркву у капелској парохи јн (у
вараж дин ском генералату).3 Још каж е, да je 1597 год. д о з в а о
кнез генерал Х ерберш таји око 40 с р а с к и х породица из Босне
и и-з С рбије („40 circrter familiae Rascianae, per comitem gene
ralem Herberstein ex Bosnia et Servia... evocatae sunt“). 3a mjesf
каж е: „factum autem hoc est, ab exemplo Croatiae, ad quam
inductos fuisse Rascianos epistolae a pag. 342. testantur“.1
1770. год. каж е Б. A. К рчелић: „Annus 1597 Rascianae
gentis in generalatu hndie dicto Varasdiensi, Herbersteinio au-
thore, annus Nativita tis es t *.6
1772. год. написа дебелобрдски парох С тојан Ш обат (који
послије постаде коренички прото) катихизис, којн ce почињ е-
овако :
„В опрос. К о си ти?
О твјет. J a јесам человјек, С р б и н , Х ристјавин .“
A м ало за тијем :
„В-. П о чему зовеш ce С р б и н ?
0. Зовем ce no роду и слову или ти је з и к у оних љ уди од
којих происходим и који који им енују ce С р б и а .в О вајje катн-
хизис послија ш там пан у М лецим а 1813. год., као ш то каж е
М '. Грбић.
1772. год. наш там па Бановац С теф . В ујановскн у Б ечу њ е-
м ачку грам атику „вт> иолзу с е р б с к и х г д-ћте0 на о л а в е н о с е р б с к о м г
лзнк-fc“. Ha 7. и на 12. стр. каж е да F и F треба изговаратп
1 Notitiae praelira. стр. 433.
2 Notitiae praellm. стр. 434
3 Notitiae praellm. стр. 515.
4 Notitiae praelim. стр. 519.
5 Hlstoria cathedralis ecclesiae Zagrabiensis, Pars I, Tom. I. p. 103: y
проф . X. J. Б идермвна Die Serben.Äneiediungen in Steiermark und in W aras-
diner Grenz-Generalate (1883), Separat-Abdruck, стр. 4.
8 M. ГрбиН , К арловачко владичанство, l i (1891) стр. 220—22. Д ебело
je В рдо у К рбава изм еђу У дбвве н К орепвце.
65
као
ском „сербское
у C“. В идиФ “,и a18.настр.
10. итд.
стр.: , S подобно еств гласомЂ серб-
1775. год. ш там пана je књ ига Д ан. Ф арлата, у којој ce
спон ињ е, кад je „први владика грчкога обреда дат В ласпм а
т. ј. С р б и м а , који су побјегли испод турске властп... у С лаво-
ни ју и у Х рватску“ („primus Episcopus Graeci Ritus datus est
Valachis, sive Rascianis, qui e ditione Turcica... in Slavoniam et
Ch robatiam'con fugeran t“), каж е ce, да je П авле В итезовић (Ritter)
o b o казао o оснивањ у п равославнога владичанства : „У овој je
дијецези основано ново с р п с к о владичанство грчкога обреда у

м арчанској
Rascian orumцркви св. М ихаила“
Episcopatus („instüutus
ritu s Graeci г п ћ а с S.dioecesi
in Ecclesia de
novus
Michaelis
M arcita“).1
1776. год. туж е ce три проте В араж динскога Г енералата
влади ци Ж ивковићу, ш то војни чке власти истјерују дјецу из
српскијех ш кола и ш то су неке родитељ е и казнили „что сж
i с е р б с к Ђ ш кол* ш и лм и “ своју дјецу. И сте су године три проте
зам олиле сивод у К арловцим а, да изм оли од царице допу-
ш тењ е за уређењ е .ш к о л г с е р б с к и х г “. В ладнка им у им е си-
нода одговори, да ce синод нада, да he царида допустити, да
ce у сваком прогопопијату
1778. год. (26. м арта)бар no једна
м оле „ с е р б с к а Сшрби
бјеловарски кола“ отвори.2
свога вла-
ди ку да ce заузм е код м итрополита, да би им израдио код цара
допуш тењ е, да м огу држ ати „ов*к> уж е начатж » с е р б с к м о ш к о -
л и ц в вт > Б е л о в а р $“, коју им je власт затворила.8
1778. год. ( l. јуна) пиш е пакрачки владика А т. Ж ивковић,
na poiy Р ајчевићу, да м у je „генерална ком анда“ јавила, да je
„ш к о л ч м а л ч с р б с т “ у Б јеловару затворила.4 М итрополит je
јавио владиц и, да ce ж алио у Б ечу против тога, ш то je власт
затворила „с е р б с к* ш колв“ у Б јеловару.
1778. год. (10. јула) јављ а пакрачка епархијска конзисто-
ри ја протам а у вараж дин ском генералату о ,С е р б с т м т > К а л е н -
д а р и м а “, који су ce 1769. год. почели ш тампати, да у њ им а
им а м ного погреш ака и да су за то укинути, али да право-
славни С рби м огу употребљ авати старе српске календаре, и да
1 D. Farlatus, Ulyr. Sacr. V (1775) стр. 5586, 5686. И сп. стр. 5366.
• Р. Грујић, А пологија (1909) стр. 289—40.
8 Р. Грујић, А пологи|а (1909) стр. 241.
4 Р. ГрујиН , А пологвја (1909) стр. 241.
0 српском нмеву 5
66
he то народу прогласити свеш теници пред једнии лицем , које

одреди држ авна власт и које je вјеш то п в ' л з и ц Ђ е е р б с к о м V
1778. год. (22. јула): види у VI. глави 1778. год. (22. јула).
1778. год. (4. нов.): види у VI. глави 1778. год. (4. нов.).
1783. год. каж е Д оситије О брадовић (у писм у испред пред-
говора на 4. листу) : „ш ое г о д б С р б а л л , од А др1атическога м ора
до р^ ке Д ун ава свићега похвалити“, за тијем каж е у истом
писиу (на 5. ли сту): „ко незна. да ж ители чрн огорски, дал-
м атски, херцеговски, босански, сервш ски, хорватски (кром *
иуж а), славонш ски, срем ски, бачки и банатски о с и м б , вл4а,
еднимБ и с ти м б езикои говоре? Говорећи за народе кои у о в и н б
кралевствамБ, и провиш џам Б ж иву, разум ^вам Б, колико грчке
цркве, толико н латинске сл^довател* ; не изклвчавакзћи ни
сам е Т урке бош нлке, и ерцеговце. Б удући да заковБ и в4ра
м ож е ce пром ^нити, a родБ и езикБ никада“. Ha другои м јесту
пи ш е: „Теби дакле о лнбезнО Д ш и и сладчаИ ш и с л а в е н о с р б с к и
народе посвјегцавам колико ову, толико и оне коеће сл^довати
плоде и ж ертве м оега пера. В ам и пож елани ж ители Cepöie,
Б освв, Х ерцеговнее, Ч рве Г оре, Д алж ац1е, Х рватсве, С рем а,
Б аната н В ачке вам и и ваш им в последним Б унуком Б, с б горе-
ћимБ и БпунимБ
иредаем !“ Још лк>бави срцеив
каж е : „неИ м а м ови м о0 ега
илосгош мали но надБ
рода усрдни
с р б трудв,
с к и м љ ,
a наипаче к б сродству: од Х ерцеговине до Б аната у Б осни у
Х орватскои и С лавовш , и у Сер61'и народи су весм а м илостиви \а
1784. год. (б. ф ебруара) даје карловачки м итрополит „Н а-
ставлен1'е“ (упуство) за архим андрита м анастира Г ом ирја. У том
упуству каж е м итрополит, да he њ егов зам јеник дати царску
потврду царском ком есару за „1нш талир8ем аг«*“ епископа a епи-
скоп „своем * А кткар!» за лвнвга п*бликац\'в и прочтен!е: ко-
торпл no том ђ и на С л а в е н о -С е р б с к о м г Л з и г ф no № 4. прочи-
таетсл“.8 1784. год. (20. ф ебруара) пиш е карловачки владика Јован
Јованови ћ својим протам а итд. и каж е: „храбрш воини С л а в е -
н о с е р б с к г и , коихђ полна естг Б(о)говр*ченнал мн4 Enapila
К арлш адскал“.4
1 Р. Г рујвћ, А аологија српскога народа у Х рватској н С лавоввјн (1909)
стр. 196.
а Ж ивотб н првклич евш (1783) стр. (VII, X) 15. 79—80.
8 У П лаш ком у владнчавском архнву међу веуређеввјен спнсвна.
* Ц иркуларви п ротокол вребачке парохије (у Л ицв). И сп. у U. Грбвћа,
К арлов. владвчанство III (1893) стр. 47.
67
1786. год. (18. окт.): види у VI. глави 1785. год. (18. окт.).
1788. год. (кад су Русија и А устрија ратовале против Т ур-
■ске) отиде лички капетан Ф илип В укасовић са 200 Л ичана и
са 200 О точана у Ц рну Гору.1 О д оф ицира и м лађијех запо-
вједнн ка спом ињ у ce неки no им ену као П авелић, В укасовић,
М аројевић, М артин К овачевић. С њ им а je иш ао п католички
non Јосип К рм потнћ (Л ичанин), који je спјевао пјесм у о овом
догађају у славу Ф . В укасовића. У тој пјесм и зове ou све вој-
•нике без разлике вјере С рбљ им а. Е во ш та он каж е2:
„Pred njimaodjeličke
Vukasović plemić od __
krajinestarine,
Ostali su roda vitežkoga
Pravi Srbi, pravo slave Boga.“
■За тијем каж е:
„Nije l' Srbljin Kraljeviću Marko
Od kad srbski znade pjevat svatko? __ “
„Dvi hiljade jur imade ljetah
Odkad Srbljin slavom puni svieta“.
1789. год. (21. јува) пиш е карловачки м итрополит карло-
вачком владици и каж е, да je на своју м олбу добио наредбу
од држ авне власти, да ce неке м оралне проповиједи преведу
с рускога језика „на н а ш т > п р о с т т С е р б с к ш IasuKb“-, каж е да
свака црква. у којој ce служ и „на н а ш е м н С л а в е н н о -С е р б с к о м ж
1 а з и к «“, им а набавити no један ком ад тијех проповиједи ; м оли
влади ку, да м у јави, колико у њ егову владичанству има цр-
кава, у којим а би ce м огле употребљ авати те проиовиједн „на
cpocTOMif н а ш е м у С е р б с к о м х Ia s u m “.8
1789.4 год. (9. октобра) пиш е карловачки владика Гена-
1 У В ањ пчка, Specialgesch. der Militärgrenze, 111 (1875) отр. 424. (427—9).
— Wien er Zeitung 1788. N-o 97. 3. Decem : y А нар. Т оркв. Б рлића, Die Frei
willige Theilnahrae der Serben uud Kroaten (1854) стр. 278.
2 Prvo IzvjeSće ob obošpolnom kr. realnom gimnaziju i maloj realci u Bje
lovaru 1876/7 (1877) стр. 27. 29.
s У П лаш ком у владвчавском архаву м еђу воуређенијем спвсвиа.
* Заиисано je 1780., алн ce валази послпје 20. августа 1789., год. и
аспред 1790. год.
5*
68
дије
С в р б ссвој
к а г »имв’пСротаиа
ербш жиивм кажцаг*
е: „наш ег«угћш
велико православнаг«
енЈе1. народа
1790. год. (9. априла) пиш е карловачка црквена оп ћи на
(„обвдество К арлш татско“) ријечкој црквеној опћини и каж е,
ш та ce нож е видјети из прилож енијех спи са од најразум ни јих
„н а ш и х г с е р б с к и х г •бгцествЂ “.2
1790. год. наш там пана je књ иж ица D issertatio Brevis ac
Sincera Hungari Auctoris de gente Serbica perperam Rasciana
dieta ejusque Meritis ac fatis in Hungaria. Ha 22/3. страни стоји
ово : „Д а Х рватска буде сигурва и м ирва, ко je други бранио него
О р б и постављ ени no онијем великијем планиваиа, које су пру-
ж еве од Јадравскога М ора до крајева карловачких? К о je други
био на страж и него С р б и код У не, код С аве, код И лове за.
спас грађана, који су стрепи ли и у градовим а зидовим а утвр-
ђеним и у селим а?“ („Ut Croatia tuta quietaque esset quis nisi
Rasciani per ingentes illas alpes, quae a mari Adriatico usque
ad partes Carolostadienses se protendunt, constituti, defendit?'
quis ad Vunnam, ad Savum, ad llovam, pro salute Civium, in.
mu ratis etiam Urbibus et pagis trepidantium, excubavit, nisi.
Rasciani ?“)
1791. год. (24. јула) вареди карловачки влади ка костајнич-
ком проти ва туж бу генералве ком авде, да јави, за ш то пра-
вославни свеш теници у Д убици, у К остајници и у Јасеновцу
неће да „катихизирају“ „С л а в е н о с е р б Ш и М ладеж Б“ у њ ем ачкој'
ш коли.8
1791. год. (30. вов.).: види у VI. глави 1791. год. (30. нов.).
1791. год. (20. децем бра) пиш е карловачки владика Гена-
дије својим свеш теницим а и каж е, да he ce од те године no-
чевш н ш там пати сваке годиве календар „н а с е р б с к о м език*“,
у ком he ce говориги и о дјелим а ^наш ега С е р б с к а г т Н арода“.4
1791. год. пиш е ц. кр. илирска дворска кавцеларија кар-
ловачком владици:
„И з обзира на м ноговрсне користи ш то их добнва држ ава
досељ авањ ем с р п с к и ј е х поданика у цар. и краљ . ваш љ едве
1 Ц вркуларнн вротокол вребачкв парохнје (у ЈТацв). И сц. у М . Грбвћа.
К арловачко владвчавство, II I (1893) стр. 47.
2 У архиву рвјечке ораво славве парохвје.
8 У П лаш ком у владич&нском архвву: Corresp. Protoc. pro 1791—179ö„
страва 8.
1 Ц вркуларви протокол зрм ањ ске парохвје.
69
-зем љ е — Welche die Einw anderung der S erbischen Unterthanen

in die k. k. Brblanden gewähren“ итд.1
1792. год. (26. јануара) писана je царска наредба, no којој
власти укориш е владику u православно свеш тенство, ш то про-
гив „внсочавш им Ђ царским Ђ наредбам г поради с е р б с к и х Ћ ш к о л г
издаваем нхЂ пвблично рош цет и прости народг к сицевом в
безобразвом в роптан1« подвизаетЂ ii парохиане противЂ царским т.
•властемЂ подраж аетЂ ... “ 2
1792. год. (26. ф ебруара) ииш е карловачки владика Гена-
ди је својим свеш теннцим а и каж е, да je дворска кавцеларија
чула, да „наш его закона клер г“ против царскнх наредаба „по-
ради н а ш и а п с л а е е н о с е р б с к и х г ш колахЂ ... пвблично робп;е“.3
У владичавскои архиву у П лаш ком стоји овако: a „uaft-
паче поради ваш и гв С л а в е н о с е р б с к т издаваемихт> пвбличн«
.рош ц*тт>“>
1792. год. (8. м арта) пиш е карловачки влади ка Генадије
својим протама и у писм у спом ињ е „родЂ наш т> С л а в е н о -
■ с е р б с к Г и “.6
1792. год. (10. априла) пиш у С рби и Г рци из С ељ а своме
владици Г енадију Д им овићу м олећи га за свеш теника и каж у:
„i velika nama dolazi sramota od taliana za ssto nas ima ovdi i
Serbalia i greka(;) svaki nas svesstenik ne more rediti koi ne czna
i grechki (i) serbski “ ®
1792. год. (31. јула) nume карловачки владика С теф ану
Н оваковићу и каж е. да у карловачком владичанству „за сада“
не треба ш колскијех књ ига, јер у њ ем у нем а „С е р б с к и Ш кола“.7
1792. год. (18. августа) пи ш е (свакако карловачки владика)
из Ријеке карловачком м итрополнту, да изради код цара, да
дозволи „поне на 9 м ^ста Ш коле С л а в е н о с е р б с к е “ у карлова-
чком владичанству.8
1 М . ГрС ић, К арловачко владвчанство, I (1891) стр. 117, види и 1, 184.
2 Р- Грујић, А пологпја (1909) cip. 246.
3 Ц иркуларви м ротокол армањ ско парохвје.
4 „Р егвстрг П ротоколла Ц 1ркжларш в1>‘ код тога датума.
6 Ц вркулар. протокол зриањ ске парохнје в у П лаш ком у владвчанском
архвву: „Corresp. Protoc. pro 1791—1796,“ cip. 12.
6 У плаш чавском пладвчавском архвву: „К . 1787—1790.* („Ad Num. 622“).
7 У П лаш ком у влидичанском архпву : Corresp. Protoc pro 1791—1796,
страна 15.
8 У владвчавском архвву у П лаш ком : Corresp. Protoc. pro 1791—1796,
«трава 16.
70
1792. год. (l. септембра) пи ш е из Ријеке (евакако карло-

вачки владика) епархијској конзисторији у Т ем иш вар, да му
у случају потребе пиш е „С е р б с к и a не њ ем ачки.1
1792. год. (3. новенбра) наређује карловачки владика пе-
трињ ском пароху, да јави „обгцеству*, да нв м оли пом оћи од
држ аве за грађењ е „С л а в е н о с е р б е к и л ш колн* и за плаћањ е
учитељ а.2
1792. год. (10. новембра) пиш е карловачки владика Г ена-
дије пнсм о својим православним свеш тевиц ии а, трговцим а за-
натлијам а итд. и каж е, да je несрећа „poda н а х и е г о с е р б с к а г о “
ш то ce не стара да ш то научи.8
1792. год. (24. децем бра) одговори карловачки владика
(или конзисторија) поручнику И саку Радош евићу, да „Ш кола
С е р б с к а " остаје у Грачацу.4
1792/4. год. лички прота Јован М илојевић одговарајући
своме владици каж е : „ш то ма-ћ драж аВ ш е бити м ож е, него ви-
д-ћти образован-Б и васпитавт» своВ Р о д % С е р б с к и ! b"
1793. год. (20. м арта) пиш е карловачки влади ка проти
С тојану Ш обату „поради наш ихЂ С л а в е н о с е р б с к и х г Ш ко лћ “.®
1793. год. (17. апри ла) препоручује карловачки владика
свом е свеш тенству да „С е р б с т исторш к^пуготЂ “.1
1793. год. (2. м аја) одређује конзнсторија карловачкога
владичанства, да би „изб^гнути м огли К лерг и Н ародг С е р б -
с к т в^чнаго С тнда и П онош евЈл ипнов^рвнхЂ “, да сам а казни
Григорија М иш чевића, калуђера м анастира Г ом ирја, који je хо-
тим ице запали о м анастирску стају, и у њ ој изгорио један
коњ , a три опаљ ена утекла.8
1793. год. (27. м аја) наређује карловачки влади ка нам је-
1 У владвчавском архвву у П лаш ком : Corresp. Protoc. pro 1791—1796'

страиа 17.
2 Ha встом м јесту.
3 „П ротоколЂ Ц вркиларш в“ у архвву рвјечке православве иарохвје.
‘ У П лаш ком у владвчанском архвву : Corresp. Protoc. pro 1791—1796,
страва 20.
6 р- Грујвћ, А пологвја (1909) стр. 246.
6 У владвчавскои архвиу у П лаш ком : „Corresp. Protoc. pro 1791—1796“
стр. 25.
7 У встом иротоколу стр. 26.
8 У владвчавском архиву у П лаш ком : К. 179? в 1794. бр. 904.
71
снику Јовану
прогони М илојевићу,
„Ш колн да пита иајора О реш ковића, за ш то
С е р б с к г н зђ Г рачаца у М едакЂ “.1
1793. год. (23. августа) написан je уговор изм еђу неког
учитељ а<и српскога народа у М етку. У њ ем у ce казује, ш та
he „Narod Slavenoserbskj“ плаћати учитељ у, који he им учити
дјецу читати, појати и писати.2
1793. год. (i. октобра) одговара карлбвачки влади ка кар-
ловачкој генералној ком анди, „да Ш кола С е р б с к а у Грачац*
•стае, и да А аронт» С толновичђ 1еродЈаконт> ф ртш когорскаг« М .
Р аковца као вагабквдт, М апстерЂ на прош ение О бш ества М едач-
когђ,1793. нем ожгод.
етЂ наш
бнти“.8
там па Б ановац С теф . В ујановски у Б ечу
своје „Руководство“ и књ иж ицу „IcTopia церкве“, обоје „во
оупотребленје с е р б с к и х г училш цЂ “.
1794. год. (20 . јануара) пиш е грачачки учитељ Н икола
М илеуснић ж албу против грачачкога пароха и њ егова капелана
и у тој ж алби каж е, да je он постављ ен за учитељ а „за с л а -
в е н н о -С р б с к т ааконЂ “.4
1794. год. (28 . јун а) пиш е карловачки владика „О бвдествв
С е р б с к о м к “ у Трст због капелана у Трсту.6
опћини 1794. год. (30.

у Грачац јула)xohe
и пита, пиш ли
е карловачки
она там ош њ увладика
„С е р б с к а црквеној
Ш кол*“
издрж авати и учнтељ а плаћати.6
1794. год. (1. септем бра) пиш е карловачки владика „06-
ш еств* С е р б с к о м »“ у Т рст због иароха С им еуна П рнце.7
1794. год. (7. новем бра) пиш е карловачки владика митро-
трополиту да треба радити о том, да би дјеца „закона наш еп»
у С е р б с >« Ш колв“ и ш ла и да би ce пароси ослободили од ка-
тихизаци је у њ емачкијем „тривијалнијем “ ш колам а.8
1 У владичанском архиву у П лаш ком : „Corresp. Protoe. pro 1791—1796“,

стр. 2?.
2 У говор je иаои сан на вајзадњ ем листу протоко.са ум рлвх, који ce
почвњ е 6. јавуар а 1778. год. и н алази ce у архвву м едачке парохцје.
8 У влаличанском архпву у П лаш ком : „Corresp. Protoc. pro 1791—1796“,
стр. 32.
1 У владичанском архвву у П лаш ком м еђу веуређевојем списим а.
5 у владичанскои архвву у П лаш ком : „Corresp Protoc. pro 1791—1796*.
страва 35.
6 У истом протоколу стр. 36.
7 У встом протоколу стр. 37.
8 У иотом притокилу стр. 39.
72
1794. год. (1. децем бра) пиш е карловачки влади ка „06-

1Д 0СТВ« С е р б с к о м н “ у Т рст због свеш тени чкијех станова.1
1794. год. иисан je неки рачун православне црквене on-
ћине у С ењ у грчки, a преведен je и на српски језик и напи-
сан латип ицон. О боје су потписала два црквена стараоца. П ре-
водилац je испод рачуна преведенога на српски језик написао
-ово: „Prevedeno je od Greceskoga na Serbsko od slova do slova“.2
.1794. год. наш там па Л ичанин „В1кевт1И Л устива* у Бечу
твлијанску грам атику, a на 48. стр. каж е да „наш т> иллпри-
ческШ или о б гц е с е р б с к т назватнИ “ језик нем а члан а (као та-
лијанскн).
1795. год. (19. ф ебруара) одговара кнез К арло П алф и кар-
ловачком владиц и Д ии овићу на њ егово писмо, у ком ce говори
о прим ањ у љ уди „вз с р п с к о г а народа“ („ex Natione Rascianica“)
у карловачкн сенат (Senatum т. ј. м агистрат8) 4
1795. год. (20. августа) одговара карловачки владикакар-
ловачком м итрополиту на туж бу трш ћапскога „С л а в е н о с е р б с к а г о
О бодества“.6
1796. год. (28. ф ебруара) пнш е у Рнјеци парох Н икола
Д анп ловић ријечкој црквеној опћпнн ii пазива je „обхцество
С л а в е н о С е р б с к о е града Ф јуи п“ .®
1796. год. (27. м арта) пиш у три стараоца ријечке цркве
св. Н иколе неко свједочавство и каж у да су они „С л а в е н о С е р б -
с к е н а ц и е , православпаго восточнаго испов^дапиа“.1
1796. год. (28. априла) написа лучански парох Л ука Pa-
јаковић (Рајачић) извјеш тај о лучанској парохији, у ком под
натписом „Snanie Jesikov“ стоји ово: „Lukas Rajachih: Nema-
chkij Serpski. Paro k“. (И звјеш тај je писан на српском језику
латини цом , a потпнс je писаи ћирилицом , a датум н а њ ем ачком
језику. У потпису je презим е наиисано Р ајаковић).8
1 У истом протоколу стр. 40

2 П . М . К рајвноввИ , И з срискв прош лостн (1904) стр. 17
s У пасиу који циш у К арловчаии владвцн стоји рвјеч „Magistrat* (пвсмо
je њ ем ачко).
* У владвчавском архиву у П лаш ком : K. 179S. и 1794. бр 917.
6 У владичавском архвву у П лаш кон: „Corresp. Protoc. pro 1791— 1796*,
страва 49.
6 П нсмо у архаву рвјечкс православве парохпје.
7 П псио у архи ву ријечке православве парохвје.
* У П лаш ком у владвчавском архииу м еђу неуређепвјем сии снха.
73
1796. год. (26. аарп ла) пиш е киривски прото П етар М а-

ђерчнћ извјеш тај о својој иротопопији и под натписом „Kolliko
:koj jeziknv govoriti znajet“ (т. ј. свеш тевик) пиш е код свакога
„Szerbszki у horvaczki“, код впш е њ их послије с р а е к и додаио
je „nem eczki“, a код једиога je додано да говори још њ ем ачки
влаш ки, м ађарски и латииски.1
1796. год. (4. м аја) писан je извјеш тај о брлош кој napo-
хији, који je потписао (латиницом као ш то je и извјеш тај пи-
сан) парох A. Љ уботин а, у ком под натписом „Koliko Jezika
znadu“ стоји да парох н њ егов капелан звају „ Sermski“ ( = сри-
ски т. ј. српски) и поред тога и „Herwaczki“. У извјеш тају je
друкчији правоппс него у потпису.2
1796. год. (24. августа) ииш е карловачки владика „О бш е-
ств8 С л а в е н о с е р б с к о м у “ у Т рст због прим ањ а свеш теника.8
1796. год. ( 1 . новем бра). Н еки Л ука Ш еш пћ написа 1840.
год. своју бијограф ију, у којој каж е: „У с е р б с к г ш к о л г пош о
к о д ђ вчител* Д ан!ила К алаИ ш е у Б еловар* б почетка 1. но-
вембра 17964.
1797. год. (29. м арта) саставп коренички прото С тојан Ш о-
бат „©nncanie“ православпога свеш тенства корени чке протопо-
пнје, у ком на нитањ е „коим и 1азици говори тв?“ код свакога
свеш теника одговара „С р б е к и “ („С е р б с к и “), a само код једнога
каж е: „С е р б с к и и в-ћиецки“.6
1797. год. (4. аирн ла) састави глннски uporo Ћ нрило О сто-
јић „(ömicaHie“ свеш тенства глинске протопопије, у ком на пч-
тањ е „коим и пзики говоригв“ (т. ј. свеш тевнк) одговара свуда
„С л а в . (или С л а в е н о ) С е р б с к и “, a сам о за неколико свеш теника
каж е да говоре и њ ем ачки. Д руге језике не сиом ињ е.6
1797. год. (5. јула) посла С теф ав В ујановски у Ри јеку веко
„И зв15вдев1е“, на ком стоји ваписано: „Д ано во O ciu lj 5-о К )лга
1797. .тћта б К ралевскаго С л а в е н о с е р б с к и х г у чи лш ц Ђ в’ К ралев-
ствахЂ Д алм ац1и, К роац1'н u С лавон т Д иректората“. Ha дода-
1 У владвчавском архвву у П лаш ком м еђу веуређеввјом спнсвча.

2 У владичавском архиву у П лаш ком м еђу нвуређенијем списим а.
3 У владвчанском архи вуу П лаш ком : „Corresp. Protoc. pro 1791—1796“
•cip. 64.
4 P. Г рујић, А пологија (1909) стр. 247.
6 У владвчанском архвву у Н лаш ком м еђу веуређвввјем списим а.
8 У владичавском архвву у П лаш ком м еђу веурећеввјем списвм а.
74
нон листу казује и „надписЂ “, који треба написати на писму,

кад му ce пиш е. У том „натпису“ стоји и ово : „К раљ евском
управитељ у илирско-срИ скиа; ш кола у краљ евинама Д алм ацији,
Х рватској и С лавонији“ („.. .Regio Scholarum Illyrico-Serbicarum
in Regnis Dalmatiae, Croatiae et Slavoniae Directori1. .. “).
1797. год.9 састави кирински прото П . М ађерчић (М ад^р-
чићЂ извјеш тај („©писанК е“) о свеш тенству киринске протопо-
пије, у ком под натаисом „коим и нзнки говоритЂ “, одговара
свуда : С е р б с к т (24 пута), код њ их ш ест каж е да говоре и „хор-
вацкш “, a код њ их девет да говоре и ш ем ачки.8
1797. год.4 састави Јован М илојевић, парох плочански и
нам јесник личкога протопопијата, извјеш тај („® п и сате“) о све-
ш тевству ли чкога протопопијата, у ком под натписом „како-
ваг» в&ж ества и учен1'а и коим а Г азнкШ говоритЂ “ одговара:
„в4>ж ества и учевТл с л а в е н о с е р б с к а г о т4м ж е и изнком г говоригв“
(25 пута), a код друге дројиц е још додаје да говоре и њ емачки.
— О вако ce одговара и на засебвом листу, на ком ce говори
о Д ерину Г ају (код Грачаца). О вај je лист без потписа и датум в.6
1799. год. (3. јуна) н аписа К арловчани н С ииеун С келеџић
свој тестам енат, у ком остављ а „Ш коли сдћш нВ Д С е р б с к о п у
ф вндвсЂ
1799.двеста
год. (31. ф оринта“.6
јула) прочитан je у конзисторији карловачкога
владичанства извјеш тај проте Јовава М илојевића ,в ’ призр^ћнш
Ш колн с л а в е н о с е р б с к м свш Дл в’ Госпнћв", у ком стојн да оф и-
цирп и „народЂ Buni'erb“, да та ш кола буде прем јеш тена у М едак.1
1799. год. (20. септембра) туж е Ж ивајци свога пароха кон-
зисторији карловачкога владичанства изм еђу осталога и за то
ш то каж е, кад долазе наредбе од внш е власти, „да е н^м ецки
писато, Ерт> лиеао С е р б с к ш не пи ш *... не м оре ce ш тити“.8
21 УН емархиву
а датумиа,
равосдавне иарохнје
али je овакав извјрвј
еш ечке.
тај пвсао кореввчки прото 1797.
ro j. У овом хирвпскои виа ивого годнва, a вајвоввја je 1796. годнва.
3 У владвчапском архвву у П лаш ком м еђу веуређеввјем спвсвм а.
4 Bea датум а. У спвсу ce саоин њ е 30. н о в е м б р а 1796. г о ђ . 3a владвку
Г. Д вм оввћа каж е ce да je иокојвв, a ов je ум ро 20. децеибра 1796. год. Ka-
пелан грачачкв виа 29 гоанва, a рукополож ен je 29. јува 1788. год. О ваке
су взвЈеш таје другв свеш теввци слалв 1795. и 1797 год.
6 У владвчавскои архвву у П лаш ком м еђу веуређевв|ем савсвм а.
9 У архвву п равославве црквеве опћвне карловачке.
7 У иш двчавском архвву у П лаш ком: „Protocollum Conslstoriale De
Anno 1798 «t t equ entibus“, 1799. год. 6p. 105.
8 У владвчавскои архнву у И лаш ком: К.
75
1799. год. (15. октобра) прочитана je у К арловцу у ковзи-

сторији туж ба Ж ивајаца против њ ихова пароха у којој стоји:
„К ада s власти дхховне цнркглари и запов^сти прш м и, онда
каж е да « то све нем ецки писано... ерЂ лепо с е р б с к г и не пиш *...
не м ож е ce ш тити“.1
1799. год. (20. 21. и 22. новем бра) испи тивала je ком исија
одређеиа од црквеве власти. туж бу Ж ивајаца против њ ихова
пароха. Н арох je тврдио, да није истина, д а je он говорио, кад
□ рим и циркуларе и заповиједи од духовне власти: „ЕрЂ лепо
с е р б е к т не пи ш к... не м ож е ce ш тити“.2
1799. год. (21. новембра) одговарају Ж ивајци на одговоре
свога пароха и казују, који je човјек чуо, да je тај парох је-
данпут казао, кад je заповијед добио: „ово Hie право С е р б с к т
писато, но ц иганскШ .. ,“8
1799. год. (15. децем бра) препоручује кон знсторија карло-
вачкога владичанства јереја Д ани ла Б уди сављ евића за нам је-
сника у крбавској npoiononnjn изм еђу осталог и за то ш то „како
в’ С л а в е н н о с е р б с к о м г , тако и в’ И ћмецкомт» Д 1алектахт> до-
волвио С пособностБ И М ^вТЂ “.4
1800. год. (18. априла) инш е крбавски прото неко свједо-
чанство („А тестатЂ “) за капелава Т еодора Е гића и каж е, да ce
тај капелан с њ им Ииз’ д^тин ства у м ало0 Ш коли С е р б с к о и
н ахо д т.. ,“Б
1800. год, (30. апри ла) прочитано je у К арловцу у конзи-
сторији писм о госпићкога „О бвдества“ у ком ce препоручује
„поради единаго способнаго М ладићн“, који 6u м огао прим ити
„Ш кол* С л а в е н о с е р б с к ш “ у Госпићу.6
1800. год. (15. м аја) прочитан je у конзисторији карло-
вачкога владичанства „интим ат“ држ авне власти и одређено
je да ce тај „интим ат“ „в’ П ревод^ С л а в е н о с е р б с к о м г “ пош љ е
свеш тенству карловачкога владичанства.7
1 У владичавском архпву у П лаш ком: .Protocollum Consistoriale De
Anno 1798 et Sequentibus*, 1799. год. бр. 183.
2 У владвчавском архвву у П лаш ком : К . 1799. бр. 230.
5 У владичавском архвву у П лаш ком : К . 1799. бр. 230.
* У владвчавском архвву у П лаш ком : „Protocollum Consistoriale De
Anno 1798 et Sequentibus“, 1799. год. бр. 227.
6 У владвчанском архвву у И лаш ком : К . 1800. 6р. 125. (в „№ 343.“).
6 У владвчавском архиву у П лаш ком : „Protocollum Consistoriale De
7 У встом оротокилу 1800. год. бр. 95.
76
1800.владици
ловачком год. (23. (биће
октобра) писано je у К јер
од конзнсторије, арловцу писм
у писм у остој
кар-
и:
„и с’ K0HcicT0pi*M0Mi.“) у ком ce каж е, д а из једн ога оригинал-
нога соиса м ож е влади ка видјети, како карловачка генерална
ком анда м исли у свакој регим енти карловачкога генералата „по
едн* С л а в е н н » С е р б с к п а Ш кол» завеети“, и да би аа народ кори-
сно било кад би ce у свакој регим енти no једаа њ ем ачка ш кола
укинула п нјесто н>е ce „завела... С л а в е н н о с е р б с к а л Н а ш а на
Т рош акЂ Е рарјум а“.1
1800. год. (30 октобра) одређују цравославни Госпи ћани
неке
С е р б с ствари о ш коли
к а г о закина“, a ши кола
спом им
ињ утреба
учеаике „од нашнаш
„за навчити егаБ СС лл аа вв ее нн оо
С е р б с к т Ш емачкЈИ и Д 1ачкШ JeaiK“.2
1801. год. (5. октобра) пиш е личкч прото Јован М нлојевић
карловачком владици и каж е да je у личком протопрезвите-
рату „у варош и Госпич* Н аш а С л а в е р о с е р б с к а Ш кола“ била
двије годнне.8
1801. год. (9. октобра) каж е конзистори ја карловачкога
владичанства, да карловачки владика настоји уин ож ити „учи-
ливда С е р б с к а л којих je тада било м ало у њ егову владичан-
ству, Ктако
два. да у свакој
онзисторија протопопији
то препоручује оснујв
протам бар no једнвладч-
а карловачкога о или
чанства н иш те да јаве, како би ce то најлакш е изврш нло, и
како би у свакој протопопијн „по една и дв4 ш коле С л а в е н о
с е р б с к е установитисл м огле“.4
1801. год. (15. октобра) пиш е карловачки владп ка својијеи
протам а и спом ињ е „уч и лтц а С е р б с к а л “ у свом владичанству,
којих им а тако м ало,6
1801. год. (31. октобра) пи ш е глински прото Ћ . О стојић
карловачком владиц и п спом ињ е владичи ео писм о, у ком ce
препоручује, да ce оснује „вдно или двое С л а в е н о С е р б с к о учи-
лш де в’ npoTononiaTi Гливскомђ“.6
1 У влалвчавскои архиву у П лаш ком: .Prothocollum Olficiosarum С ог-
respondentiarum pro Anno 1800 (ва полеђинн стојв : .Званичи а писма 1800“)
стр. 223 225.
‘ У владвчавском архвву у П лаш ком : К . 1801. бр. 153. (и „№ 146“).
3 У влиднчанском архлву у П лаш ком : К . 1801. бр. 120. (и ,Ј6 118“).
4 У владичанском архпву у П лаш ком : .Protocollum Consistoriale De
6 У владнчавском архвву у П лаш кои: К . 1801. бр 117. (п .№ 110.“).
6 У владвчанском архиву у П лаш ком : К . 1801. 6р. 134. (н .Јв 127.“).
77'
1801. год. (4. новембра1) пиш е карловачки влади ка личком

проти Јовану М илојевићу и спом ињ е своју велику ж ељ у, да
број „С е р б с к и о с г учи ли ш Ђ * У свом владичанству ум нож и.3
1801. год. (19. новембра) пиш у неки Госппћани карловач-
ком владици u каж у: К ад je владика А вакум овић пролазиа
кроз наш у личку крајин у препоручио je ци јелој (црквеној) on-
ћини, да би врло добро било, „едни С л а в е н о С е р б с к * Ш колв по-
ставити овде у Г осп и ћ»... и Mu сви ... сам и ж елећи, едва до-
чекали и поставили Ш коли, кол е била овде две године дан а“.8
1801. год. (4. децем бра) прочитана je у конзисторији кар-
ловачкога владичанства ж алба Госиићана против намјере све-
ш тенства личке протопопије, да госпићку „ш коли С л а в е н о с е р б -
п к у ч о “ прем јести у П лочу.4
1801. год. (13. децем бра) пиш е глински прото Ћ ири ло О с-
тојић конзисторији карловачког владичанства и каж е, да je
петрињ ски парох В асилп је П елеш добар у читањ у и појањ у a
особито у „п исавш Н емецкомт> и С е р б с к о м г “.&
1802. год. (11. ф ебруара) прочитани су у конзисторији у
П лаш ком одговори свијех прота карловачкога владичанства на
писмо од 9. октобра 1801. год. писано ради „С л а в е н о с е р б с к и х г ...
училш цЂ “, која ce им ају основати у свакој протопопији.6
1802. год. (11. ф ебруара) пи ш е карловачки владика сво-
јијем протам а и спом ињ е њ ихов одговор на њ егово писмо од
9. октобра 1801. год. „ради увестисн имувдихЂ С л а в е н о с е р б с к и х к
Ш К О ЛЂ “ .7
1802. год. (16. м аја) састави П авле Х аџи ћ „(önHcaaie“
плаш чанске „клиричке“ ш коле и испод ријечи „вгћж ество“ кли-
рика обично стоји: „читати и писати С е р б с к и токм «“, пон егдје
стоји : „читати и п исати С е р б с к и и н4что (или : & части) № ћ-
мецки“.8
1 Запнсаво ,9бра‘, ш ти значи м о в е м б р а , алв су каткад прописввачв
м јесто тога преписујуИ и пнсали децвм бра — д б Р > .
2 У П лаш ком у владвчавском архиву: К . 1801. 6р. 120. (n „Л6 113“),
3 У владичаноком архвву у П лаш ком : К . 1801. бр. 153. (и .№ 146“).
4 У владнчавскои архвву у П лаш ком : „Protocollum Consistorialo De
Anno 1798. et Sequentibus“, 1801. год. бр. 153.
у владвчавском архвву у П лаш кои: К . 1802. бр. 13 (и „Ј6 166“).
6 У владнчавском архвву у П лаш ком : „Protocollum Consistoriale D&
Anno 1798 et Sequentibus“, 1802. год. бр. 51.'
7 У владачавском архвву у П лаш кон: К . 1802. бр. 52.
8 У владачанскон архиву у П лаш ком : К . 1802. 6р. 143 (в 290“).
78
1802. год. (10. јула) прочитано j e у П лаш ком у конзисто-

ри јн писм о баналне геиералне чом анде од 15. јун а, која je ja-
вчла „ла ш кода С е р б с к а л вђ П етрин*“ м ож е ce издрж авати, a
у Глини не м ож е.1
1802. год. (10. јула) п рочитано je у П лаш ком у конзисто-
рији писм о карловачке генералне ком анде од 15. јун а „н а no-
HCKaHie б свд* п о д (ђ ) 23. ф евр. т. л. вт> при зр^нш старн л ре-
зиденш и П лаш чансм л на ш колв С л а в е н о с е р б с к у к употребитисл
им унџ л“. T a генералаа ком анда одговара, д а ce та резиденција
м ож е уиотребити за ш колу, кад ce други стан за оф ицире
сагради.2 1802. год. (10. јула) прочитано je у П лаш ком у конзисто-
рији писмо баналне генералне ком анде од29. јун а, у ком стојн
да прем а извеш тају града К остајни це тај град не м ож е издр
ж авати учитељ а „С л а в е н о с е р б с т н ш колн“.3
1802. год. (10. јула) прочитано je у П лаш ком у конзисторијн
писмо карловачке генералне комавде, у ком стоји спомен „С л а -
в е н о с е р б с к и х г ш к о л ђ “ и у кои јављ а, да je предлож ила двор-
ском ратном савјету, да свеш теници који служ е као учитељ и
добивају плату из држ авне благајнице.4
Јовановић 1802. Вгод.

идак(i.плаш
сеитем бра) ииш
чанскои е карловачки
проти и каж е, да jeвладика П етар
цар допустио
„да ce у свакомЂ протопоиш т« Enapxi'e ове ио една с л а в е н о -
с е р б с к а ш к о л а сл^ћдователно и у плаш коиЂ воведе“.6
1803. год. (16. јануара) м оли члан „С лавнаго К апптвлвм а“
ријечкога ријечки „К апЈтиллмЂ “ да м у четири члана „К апитх-
ларна“ даду неко свједочанство „на с е р б с к о м г Д далекгћ“.6
1803. год. (24. м арта) пиш е карловачки влади ка митропо-
литу С т. С тратим ировићу и каж е, да у њ егову владичанству
им ају сам о двије „Ш коле С е р б с к е “, спом ињ е, да je он виш е пута
предлагао и да je м итрополит потпом агао њ егов приједлог, да
1 У владвчавском архпву у П лаш кон: „Protocollum Consistoriale De
s У встом протоколу 1802. год. бр. 105.
8 У h c t o u протоколу 1802. год. 6 р . 107.
4 У истом протоколу 1802. год. бр. 110.
6 Ц иркуларни протоколв плаш чавске, ирим иш љ анске в дубравске п а-
рохвје. (У плаш чавском j e протоколу нзостављ вно u исаред „у плаш ком г“).
Н алвко у владвчанском архвиу у П лаш ком : „Circ. Prot. 1801—30“.
6 П асм о je у архвву православве парохије рвЈечке. (Н апвс&во je серб-
с к в м ђ нјесто сербском !,“).
79
би бар у свакој протопопији карловачкога влади чавства no je-

дна „ С е р б с к а Ш кола уведена била“, за тијем спом ињ е „в’ сихт>
сгранахЂ вовестнсл имуцџл С е р б с к г л Ш колн “.1
1808. год. (8. м аја) пиш е црквена опћнна у К арловцу кар-
ловачкои владиц и и спом ињ е карловачкога „С л а в е н о с е р б с к а г »
учителл“ П авла М ејића („М еича“) и оспивањ е „С л а в е н о с е р б с т л
Ш колн“ у К арловцу.2
1803. год. (13. м аја) пиш е карловачки влади ка м итрополиту
ну писм у стоји спом ен „ с е р б с к и х г училтцт.“, којаће сеосновати.8
1803. год. (27. м аја) пиш е м итрополит С теф ан С тратим и-
ровић карловачком владици да му je потребио „да обје гене-
ралне ком анде одговоре, за ш то „оне Н овце Ц ерковне на С одер-
ж аш е С л а в е н о с е р б с к и х Ђ Ш колт> употребљ «вати преплтствм огв“.4
1803. год. (29. м аја) пиш е у У тињ и парох М акспм Гаћеш а
иолбу карловачком владици и каж е, да je већ осма година,
како ов иде у ш кол« ввкм анић(к)» П оради Н аука С е р б с к г л
1»ности“.Б
1803. год. (10. јуна) јављ а ли чки прото Јован М илојевић
конзисторији карловачкога владичанства, да јереј М ихаило Т ра-
вица из М етка воли „ с л а в е н о с е р б с к у т ш колу у М едку no ж е-
ланЈК) тамош нлг® обгцества держ ати“, него ићи у Д ивосело за
капелана.6
1803. год. (18 јун а) пиш е карловачки влади ка карловачком-
м итрополиту и спом ињ е иадрж авањ е „С л а в е н о с е р б с к и х г ш колђ“
које he ce основати у карловачком владичанству, спом ињ е,по-
м оћ свеш тенства и народа „прп заведенји иом лвуш хЂ С л а в е -
н о с ер б с к и х т > ш колг“.1
1803. год. (9. септем бра) каж е конзистори ја карловачкога
владичанства одговарајући карловачкој генералној ком анди, да
ом ладина за то слабо стоји у хриш ћанској науци ш то „ с л а в е н о с е р б -
1 У П лаш ком у владвчавском архиву: К . 1803. (без С роја в потсиса

бвће ковцепт нлв нрвјепнс).
2 У владнчавском архвву у П лаш кои: К . 1803. бр. 94, (в „Л! 444*).
Ј У владвчансксм архиву у П лаш ком : К. 1803. бр. 243 (в „№ 592“).
4 У владвч авскои архиву у П лаш ком : К. 1803 (без броја).
5 У владвч авскои архвву у П лаш кои : К . 1803. бр. 91 (и *Ј4 441“).
•У владвчанском архвву у П лаш ком : „Protocollum Consistoriale. Ab
Anno 1803-tto ad An: 1809-num inclusive“, 1803. год. бр. 1il.
7 У владвчанском архвву y П лаш ком : K. 1803. (без броја п потписа,
заједво с пвсмом од 27. м аја 1803. год , које je ваирвјед спом енуто).
80
с к и м и ш колам и »скудћвам ш ш “ не учи ни м атерњ и језик, ни

читањ е a још м ањ е писањ е, и одређује да ce м оли генерална
ком анда, да ce постара „« заведен!и с л а в е н о с е р б с к и х г ш колђ“.*
1803. год. (2. новембра) конзисторија карловачквга влади-
чан ства одговарајући на приједлог банске генералн е ком авде
каж е оно исто ш то je пом енуто н апријед код 9. септембра 180а.
године.2
1803. год. (18. новембра) јављ а гевералн а ком анда конзи-
сторији карловачкога владичанства, да je „С л а в е н о с е р б с к а Ш кола
вт. С луивскомт» Регем енгћ бнти им уиџл, за вреил вт> коллари-
чком т. П арохЈалном
не сазида нова.3 Ћ дом * установленна“, док ce na прољ еће
1803. год. (26. вовем бра) каж е конзисторија карловачкога
владичанства, да je на молбу карловачког владике П етра Јо-
ванови ћа В идака од 13. м аја м итрополит послао Јован а П еја-
ковића, јером онаха м анастира Г ргетека „ради вбучевјл клири-
k * b i > Е пархш сел, в ђ чтенш и п £ тш , и ради заведенвн л зд-ћш вЈл
С л а в е н о с е р б с т л ш коли“.*
1803. год. (29. новем бра) пиш е карловачки владика П етар
Јовановић В идак плаш чааском проти и каж е, дајеуП лаш ко м
осим
ce у њњ ој
ем ачке
учи осим „и с л „с а е ее рн бо с кс ае гор б с чк ат л е нн та ш аu шп ик со ал на им ,“, казује
говорнш да
та
преко подручвога му свеш тенства препоручи народу православне
вјере, да ш аљ е „д^цн сво» в’ зд^ш вкио с е р б с к т о ш колк“.5
1803. год. (8. децем бра) пнш е карловачки влади ка својнјем
протам а и каж е, како je траж ио преко иитрополита од виш е
власти изм еђу осталога и то, да ce у свакој протоиопији бар
no једпа „ С л а в е н о с е р б с к а л ш кола“ оснуЈе.6
' У владичавском архиву у П лаш кои: „Protocollum Consistoriale. At>

Anno 1803-tio ad An: 1809-num inclusive", 1803. год. 6p. 172.
2 У истои протоколу 1803. год. 6p. 213.
3 У BCTOM протоколу 1803. год. 6p. 230.
4 У BCTOM протоколу 1803. год. 6p. 243.
6 Ц вркуларви протокол плаш чавске, ирам нш љ аиске, дубравг.ке к м у-
њ авске парохнје. У плаш чавском протоколу вем а: дава и мјесеца (т. ј. 29.
вовем бра) ваш а (и с п р е д ш к о л а Ј , н и в' (и с п р е д adtmmoKi). И м ају још ве-
колике везватве разлвке. — И си. у М . Г рбвћа, К арловачко влалвчаиство Ш
1893) стр. 247. И спор. у П лаш ком у владвчавском архвву: „Circ. Prot 1801
— 30.“ стр. 24.
• У владвчанском архвву у П лаш ком : К . 1803. бр. 232. (и „Ј>4 581“ ).
8t
1804. год. (28. јануара) м оли горњ ограчачка (црквена) оп-

ћина преко свога проте конзисторију карловачкога владичанства,
да ce суспендирани јереј В уколаје Н авлиц а постави за учитељ а
на таиош њ ој „С л а в е н о с е р б с к о и ш кол*“ са 180 ф ор. годиш њ е
плате коју м у je опћина („обвдество“) обећала с „другим и еЉ -
ким и ко препи тавш нуж дн нии“ (т. ј. стварим а).1
1804. год. (6. м арта) н аписа П . С оларић прнступ свом е
К љ учићу, у ком (приступу) спом ињ е2 своју нам јеру: „просто
с е р б с к о на свеп> издати Землеописан' 1'е“ ; каж е : „М и см о били
С лавлни, али см о данасв едант> путЂ С л а в е н о -С е р б и ‘ ; спомињ е,
гдје он постаје „м ногоречивШ ... С е р б г “ ; пита, гдје нам je
рјечник (терм инолош ки) „С е р б с к о -Н е м е ц к и u Н е м е ц к о -С е р б с к и ?*
Д овикује „С е р б с к а М ладости!“ и казује ом ладини своје осје-
haje и саж аљ ава je. Још каж е: „Veritas odium parit — л би
ж ел10, да ce ове, Ч еловечеству иостидне, Рим лнн ин а речи н игда
а о с е р б и т и неузм огу“.
1804. год. (20. м арта) пиш е у П етрињ и нам јесник В асилије
П елеш конзисторији карловачкога владичанства и каж е, да je
парох В асилије К укић довео свога сина у П етрињ у „в’ С л а в е н н о -
С е р б с к у -к ) Ш колу“.8
1804. год. (21. јула) пиш е карловачки владика м итропо-
литу С тратим ировићу и п репоручује м у изм еђу осталог, да ce
заузм е код држ авне власти за „устано влете С л а в е н о с е р б с к и х т >
ш колђ“, за тијем спом ињ е, како би ce м огло основати и издр-
ж авати „н^колико поне ш колћ С л а в е н о с е р б с к и х г , коихђ за н и н ^
EnapxiH cìh «н м дђ не им ^етЂ “.4
1804. год. (24. августа) пи ш у С теф ан Јурковић, Ђ урађ Д о-
ш еновић, Л ука М илеуснић и С им еун Д вми тровић у Г оспићу
молбу карловачком владици и у њ ој каж у, да ce у госпићкој
ш коли налази већи дио „С е р б с к г л вности“.5
1804.
С тратим год. карловачком
ировић (l. септембра)владпци
пнш е карловачки
и каж е, дамитрополит С т.
je дао „наста-
влен1е ш К равш хЂ О спахг“ „на С е р б с к т устроити“, и да he
1 У владвчавском архвву у П лаш ком: „Protocollum Consistoriale. Ab

Anno 1803-tio ad An: 1809-num inclusive“, 1804. год. 6p. 16.
2 П . С оларвчт>, К лм чнћЂ y м ое зеилеоп исанје (1804) с-.тр. 6, 9, 10, 11.
3 У владвчавском архвву у П лаш ком : К . 1804. 6р. 39. (a „X 648“).
* У владачавском архвву у П лаш ком : К . 1804. бр. 113. (в .JE 722“).
6 У владвчавском архвву у П лаш ком : К . 1804. бр. 140. (в 749“).
о српском в м е н у 6
82
владика добити
Е^емпларввт. преко
6000 V хрватске гевералне команде „С е р б с к г и х т ,
1801. год. (8. децембра) јављ а глински прото конзисторији
карловачкога владичанства, да у некијем њ ем у подручн ијем цр-
квам а нема свагда служ бе у црквам а, ш то неки пароси нем ају
капелана, ни ђакона, ни дјеце, која би пм у цркви на служ би
одговарала и то „изт> недостатка С : с е р б с к и х г ш колђ“, те je 4.
јануара 1805. год. конзисторија карловачкога владичанства од-
редила, да je дуж ност свеш теника, да сами уче дјецу и то сваки
бар 10 дјеце из своје парохије да научи читати и појати, јер
свака парохија не мож е им ати п с л а в е н о с е р б ( с к у ) ш колу“, него
свака протопопија мож е им ати no једну и највиш е двије ш чоле.2
1804. год. ( 18 . децем бра) пиш е Д оситије О брадовић П авлу
С оларићу, који je родом из В . П исанице у Х рватској, овако:
„им а Греш а 9ем 1стокла, им а Cepöla С оларића и чрезЂ H ira
им атиће м ноге“.3
1804. год. наш таип а II. С оларић „Н ово граж данско чем ле-
описанје перво Ha Е зику С е р б с к о м ч >“ и каж е, да je „посвевдено“
„обвдеИ ползи своега С е р б с к о г а рода“ ; још каж е, да ви сви
С е р б и едном т. услн ш е“, да су географ ија и хронологија два ока
историје; каж е да м у je „О во Зем леоаисанТ е... а о с е р б л е н о “, да
добре ствари треба „изт> тући езика преводити на с е р б с к и “, спо-
м ињ е, да му слагач не зна „ни речи с е р б с к и “.*
1805. год. (4. јануара) пиш е карловачки владика В идак
својијем протама и у писм у спом ињ е недостатак „С л а в е н о с е р б -
с к и о с г Ш к о л г “, каж е да у сваком м јесту или парохији не м ож е
бити „С л а в е н о с е р б с к а л Ш к о л а “, спом ињ е свеш тенство у свом
владичанству, које „в’ napox iaxi с в о и х ђ ш к о л ђ с л а в е н о с е р б -
с к и х г “ ни је им ало.6
1805. год. (16. јануара) пиш у неки Р ијечани карловачком
1 У владвчавском архвву у П лаш ком : К . 1804. бр. 156. (и „№ 765").

2 У владвчанском архиву у П лаш ком : »Protocollum Consistoriale Ab
Anno 1803.ü(> ad An: 1809.°um inclusive“, 1805. 6p. 11.
8 „С ербске ЈГћтопвсв“ (т. ј. Л етопвс М ат. Cpn.) Ш (1825) стр. 114.
4 Н ово граж данско зем леопвсавје (1804) (I) стр. I (ватпвс), III« V ili.
XII, Х Ш , XXII.
5 Ц иркуларни протоколн зрм ањ оке в плаш чанске парохвје. П исм о ce
налазв в у вребачком u у прим нш љ авском цвркуларвом протоколу. Разлвка
вм а у словвм а. Ц нтат ва сврш етку ирепвсан je сам о ао плаш чавском цвр-
куларвом протоколу.
83
влад и ц и u каж у, да су од власти добили писмо на лативском

јези ку и да нем ају човјека који зна латински и м оле владику,
да их он научи („обвчити“) преко свога архиђакона „в’ просто
в’ CepócKOM'b Л знц *“ (т. ј. да им протум ачи ш та стоји у том
латин ском писм у или спи су, ш то су га добили од власти).1
1805. год. (29. јануара) пи ш е ли чки прото Јован М илоје-
ви ћ карловачком владиц и и спом ињ е „гоности наш еА С л а в е н о -
с е р б е к о И Н асгавлев1е“ у ли чком протопрезвитерату.2
1805. год. (29.' јануара) јављ а ли чки прото (т. ј. Јован М и-
лојевић) конзисторији карловачкога владичанства „условје н4-
к о и х ђ ем у подручвнхЂ С (вл)ш еник«*вт>, С л а в е н о : С е р б с к у т ш колу
eo вребц^ содерж авати вознам ^ривш ихЋ “.3
1805. год. (14. ф ебруара) п иш е карловачки владика В идак
личком проти и каж е да из њ егова писм а од 29. јану ара види,
да су неки н>ему под ручви свеш теници обећали „на содерж а-
flie С л а в е н о с е р б с к г л во вребц^ завестисл им ш џн Ш коли при-
лагати“.. .4
1805. год. (9. м арта) п иш е у М огорићу прото Јован М ило-
јеви ћ подручни јем свеш теници м а, спом ињ е „содерж ан!е н а ш и х %
С л а в е н о с е р б с к и х Т ) Ш к о л ђ “ и каж е : „Ш кола дакле н а ш а С л а в е -
л полакЂ
п о с е р б с к а тенства
•преосвеш уж епр5-о
икло пл ^ваго
cero потверж
во вребц£ ден 1л ero внсоко-
н ачасл“.5
1805. год. (14. м арта) пи ш е карловачки влади ка (или њ е-
гов зам јени к, јер нем а потписа) м нтрополиту С т. С тратим иро-
вићу и на полеђини тога пи см а стоји „A ttestat“, у ком каж е,
да je Јован П ејаковић, јером онах м анастира Г ргетека, служ ио
у карловачком владичанству „вђ своиств'ћ С л а в е н а с е р б с к а г ч
ј ч и т в л л . ..“ ®
1805. год. (14. марта) каж е кон зистори ја карловачкога вла-

дичанства, да je Јован П ејаковић, јером онах м анастира Г рге-
1 У владвчавском архвву у П лаш ком : К . 1805. и 1806. бр 18. (и
-бр. 844).
2 У владвчавском архвву у П лаш ком : К . 1805. и 1806. бр. 25. (в
„36 851“).
3 У владичанском архвву у П лаш ком : „Protocollum Consistoriale. Ab
Anno 180:<.<>° ad An: 1809.”““ inclusive“, 1805. год бр. 25.
* Ц иркуларви протокол вребачке парохије И спор. у П . М . К рпјивовић а,
И з српске прош лоств (1904) стр. 19.
б Ц вркуларвв протокол вребачке парохвје. И спор. у П . М . К рајиновиИ а,
И з српске прош лоств (1904) стр. 18—19.
* У владвчанском архвву у Н лаш ком : К . 1805. в 1806. бр. 38. (в „№ 864“).
6*
84
тека, кога je м итроподит О т. С тратим ировић писм ом од 28. сеп»

твм бра 1808. годин е у П лаш ки послао, већ годин у и no учио-
дјецу православне вјере „в ђ С л а в е н о с е р б с х о м г зд^ш нем т. учи-
л и јц и “ и д а je пл аш чанске клирике учи о појати, и т.д.1
1806. год. (13. априла) био je испит клирика у П лаш кои'
и у „Т аблици “ о клирици м а и о њ ихову знањ у испод ри јечи
„в^ ж ество“ свуда стоји д а знају „ С е р б с к и “ (читати, писати).1'
1805. год. (5. јун а) спом ињ е конзнсторија карловачкога
влади чанства заслуге, којв je стекао јереј Р аф аило Б ун чи ћ и
„вт. с л а в е н о с е р б с к о и здћш неИ ш кол* “ (т. ј. у плаш чанској cpn-
ској ш коли).3
1805. год. (29. јул а) пиш е митрополит С т. С тратим ировић!
Д оситеју О брадовићу и каж е: »Д руголчп говори простиИ С е р -
б и н г у С р е м у , Б а н а т у , Б а ч к о п , и горнМ М адлрскоИ ; a дру-
голчм у С л а в о т и , Л и к и , Д а л м а ц ш , Б о с н и и Cepöiu“.*
1805. год. (15. септем бра) каж е конзисторија карло вачкога
владичанства, да je био испит у овдаш њ ој (т. ј. плаш чанској^
„С л а в е н т с е р б с к о и ш ксигћ“ и јерођакон Јован П рица као „ири-
ставленниИ с е р б с к т учителБ, поднесе ип исаш е толж е кш остш
ci> прописн“.6
1805. год. (3. октобра) пи ш е карловачки вл адика (или њ е-
гов заијеник, јер нем а потписа) својијем протам а и каж е, да
1. новембра или децембра („9 врјл“) „С л а в е н о е е р б с к а л зд-ћш нлл
ш кола... начатисл будетЂ “.6
1805. год. (23. вовем бра) каж е конзистори ја карловачкога
владичанства у К арловцу, да стараоци карловачке цркве „ув4-
раитЂ , да капиталт» ф ундацш зд-ћш нјл С л а в е н и с е р б е к г л ш колн:
доволн» всигуранЂ Е с т б “ (т . ј. карловачке српске ш коле).7
1805. год. (17. децем бра) п иш е карловачки владн ка В ид ак
својијем протам а и осталом народу и казује, ш та he бити сра-
1 У владвчавском архвву у П лаш кои: „Protocollum Consistoriale. Ab
Anno 1803.,io ad An: 1809."um inclusive“, 1805. год вве бр. 38.
2 У владвчавском архнву у П лаш кои : К . 1805. в 1806. бр. 66. (в nlv 892“).
3 У владвчавском архвву у П лаш ком : „Protocollum Consistoriale. Ab
Anno 1803.,io ad An: 1809.“um inclusive“. 1805. год. бр. 85.
4 HoBuft С ербскШ .'Љ т о п н с ћ (т. ј. Л етопис М ат. Cpn.) 42 (1838) cip. 121.
5 У владвчавском архвву у П лаш ком : „Protocollum. Consistoriale. Ab
Anno 1803.<‘° ad An: 1809.uum inclusive“, 1805. год. бр. 132.
• У владичавском архвву у П лаш ком : К . 1805. u 1806. бр. 134. (в „JS 860“).
7 У владвчавскои архвву у П лаш кои: „Protocollum Consistoriale. Ab.
Anno leOS.ü» ad An: 1809.““™ inclusive“, 1805. год. бр. 168.
85
мота „ц4логђ н а ш е г г poda С е р б с к а г о “, и пиш е „рода наш ег*

• е р б с к а г e “ и спом ињ е срам „славногв народа С е р б с к о г г“.1
1805. (1806.) год. : види у II. глави 1805. (1806.) год.
1806. год. (13. јануара) каж е конзисторија карловачкога
владичанства, да карловачка генерална ком анда јављ а, да ce
кли рик Јован С танковић налази у овдаш њ ој (т. ј. плаш чанској)
„С е р б с к о И ш к о л и “.2
1806. год. (15. ф ебруара) каж е конзисторија карловачкога
•владичанства, да ком анда огулинског пука (регим енте) м оли, да
ce клирик С илвестар М иш чевић пош љ е својој кући, ако ce на-
лази у овдаш њ ој (т. ј. плаш чанској) „С е р б с к о п ш колн“.8
владнчанства, да je владика П етар Јовановић В идакизволио „С л а -
-в е н ш с е р б с к џ м вт> м -ћсгћ сем -b воввсти ш колу“ (т. ј. у П лаш ком ).4
1806. год. (15. ф ебруара) спом ињ е конзисторија карловач-
кога владичанства јерођакова П рицу, плаш чанскога учитељ а
^С л а в е н т с е р б с к г л м ности“, и одређује да он поред дуж ности
„учителл С е р б с т л зд^ћш ш л ш коли “ буде и дворски („придворни“
т. ј. владичин) капелан.“
1806. год. (16. ф ебруара) написа Гргур Гвоздић у К арловцу
свој тестаменат, у ком остављ а (као ш то стоји у пријепису:
„Abschrift“) на „Czerkvu Szerbsku" у К арловцу 300 ф ор. и „Sza fun-
•dush Skolle Szerbske u Carlovczu f. 500.“ A k o би му родбина изу-
м рла, одређује, да иу ce сва преостала им овина раздијели на
„Skolle Szerbzke... у na Szerbzku Czerkvu“ y К арловцу.8
1806. год. (11. јуна) пиш е конзистори ја карловачкога вла-
1 Ц нркуларвн протоколн плаш чанске, праниш љ анске, дубравске и му-
■њ авске парохнје. У цн ркуларвом протоколу зрм ањ ске парохије им а исто писм о
датум : 17. новем бра. У владвчавском архиву у П лаш кои: К . 1805. и 1806. бр.
169. (и „Л? 994“) датум je 17. „9вр1в“ (ш то ce мож е чвтати децем бра и во-
вем бра). У DpaBOQBcy ам а ввш е разлвка. И спор. в у П. М . К рајввовића, И з
српске прош лости (1904) стр. 22.
2 У владичаво.ком архиву у П лаш ком : „Protocollum Consistoriale. Ab
Anno 1803.lio ad An: 1809.num inclusive“, 1806. год. бр. 7.
* У истом протоколу 1806. год. бр. 31.
1 У истом протоколу 1806. год. 6р. 33.
* П всм о у архн ву православне црквеве овћеае у К арловцу.
86
дичанства личкои проти и у писм у стоји спом ен „С л а в е н о с е р б с к г л

в’ М едц4 завестисн имииџл Ш коли.“1
1806. год. (9. јула) пиш е лички прото Јован М илојевић
свом свеш тенству и у пи сиу стоји спом ен „в М едцје завести-
сја им уш чија С лавево- с е р б с к и ј а ш коли“.2
1806. год. (l. септембра) прочитав je приједлог м итрополита
Ст. С тратим ировића у ковзисторији карловачкога влади чанства
„дабн какм С л а в е н т с е р б с к и а љ вђ П ровиввдал4 находнвдихсл
ш к о л ђ учителЈе, так® и народвЈИ Д иректори, ст> д1ецесалвмм и
Г. Г. Е п(и)ск(о)пам и вђ тћснш Ш соисђ привелиса.“8
1806. год. (4. октобра) пиш е у К остајниц и прото Н икола
В ујиновић карловачком владици и м оли га за учитељ а који би
осим „С л а в е н о С е р б с м л Н ауки“ знао и њ ем ачки.*
1806. год. (29. децем бра) спом ињ е конзисторија карловач-
кога влади чавства цпрску одредбу о м оралу и знањ у љ уди^
који ce ж еле прим ити служ бе „С л а в е н а с е р б с к и х г учителеИ “.6
1807. год. (7. јула) пиш е коренички прото Стојан Ш обат
команди м екињ арске ком павије (личке регим енте) и каж е,.
да je потребито да ком анда регим евте изда заповијед ком анди
кордона да веки К ојо К укнћ босанског nona П етра А дам овића
икордона
два босавска
испита, свједока на „кордон“
и „attestat Serbskij добије, да их преко
ili horvaczki командв-
napravi“.®
1807. год. (9. августа) изиш ао je закови к за В ојну К ра-
ји ву с натписом : „Н ачални Закони за К арлш татско-В араздин -
ску Б аналску С лавонску и Банатску В оевну Границу, преве-
деннни изђ нем ецкога орМ нала на С е р б с к т бзнкг“.7
1807. год. (27. новем бра) каж е конзисторија карловачкога
владичанства, да je катихи зис од 1774. годиие вапи сан „про-
стнмђ с е р б с к и м г изнкомт»“ и одређује, да ce банској геперал-
ној команди одговори, да ce постара, да бар у свакој прото-
1 Ц иркуларви оротокил вребачке парохвје. И саор. у П. М . К рајивоввћа,.
И з српоке прош лости (1904) стр. 19—20.
а П . М . KpajHHOBHb, И з српске ирош лости (1904) стр. 19.
3 У владвчавском архиву у П лаш ком : .Protoco llum Consistoriale. Ab-
Anno 1803.4» ad An: 1809.““™inclusive", 1806. год. 6p. 145.
4 У владвчавском архвву y П лаш ком : K. 1808. (без броја).
6 У владичавском архвву у П лаш ком: .Protocollum Consistoriale. Ab
Anno 1808.tio ad An: 1809.““"' inclusive“, 1806. год. бр. 207.
e У владвчавском архвву у П лаш ком : К . 1808. бр. 106. (и .Л6 1578“).
7 Р- Г рујић, А пологвја (1909) стр. 210.
87
попи ји оснујв no једн у „Ш колу с е р б с к р о “, гдје би ом ладива

м огла научити читати „с е р б с к и “.1
1807. год. (27. новеибра) спом ињ е ковзистори ја карловач-
кога владичанства туж бу Н иколе Д рин ића, стараоца „Ш колн
С л а в е н о с е р б с к Г л костаИ вичм л“.4
1807. год. (11. децембра) ниш е у М огорићу лички прото
Јован М илојевић подручвијем свеш теницим а и спом ињ е „со-
держ ание С л а в е н о с е р О с к ш в’ м едц$ воведеш л ш колн јаж е еш е
у вктом вр* л. т. началасн“ и да у ш коли им а 20 дјеце.3
своје 1807. год.е („Ч

рачуниц нашисленице“),
там па Л ичанину којојЈован
стоји Ддаошму
еновић објаву
je рачуница
„собрана на С е р б с к и народа наш ега Језик“.*
владичанства, да глински прото Ћ . О стојић јављ а, „да за no-
ставити ф вндзсЂ Ш колн С л а в е н о с е р б с т л в’ Глин4 завестисл
им иц јл б вслкаго званјл гпрскихЂ л и ц ђ 1800 fi. a клера ж е
П р«*топресв#терата т о го ж ђ 1200 f l . 30. х. »б-ћоданно естБ“.Б
влади чанства, да проте коренички и крбавски јављ ају, да дјец-
слабо долазе „в' Ш коли С л а в е н о с е р б с к гл “ no наредби владичиа
ној „заведевннл“ и моле, да ce израде код карловачке геве-
ралне ком анде наредбе за слањ е дјеце у ш колу, те конзисто-
рија одређује, да ce пиш е карловачкој гевералној ком анди, да
изда наредбу ком андам а ком панија, да нагоне родитељ е право-
славне вјере, да доводе дјецу своју бар од седам до девет година
од сваке кон павије no неколико „в’ Ш колж С л а в е н о с е р б с к у м “.6
1808. год. (9. м арта) nnuie у Ж ировцу парох А лекса О сто-
јић глинском проти Ђ ирилу О стојићу и спом ињ е новце „за
ф*вдацш С л а в е н о С е р б с к е ш коле“.7
1808. год. (12. м арта) каж е ковзисторија карловачкога вла-
дичанства прем а извјеш тају од 2. ф ебруара 1808. год. глинскога
1 У владнчавскон архиву у П лаш ком: „Protocollum Consistoriale. Ab
Anno 1803.4» ad An: 1809.““™ inclusive“, 1807. год. бр. 204.
2 У истои протоколу 1S07. год. бр. 208.
3 Ц иркуларви протокол православве аарохн је у Д ввоселу (кол Го-
cnBha). И спор. у П . М . К рајвноввћа, И а српске прош лости (1904) стр. 20—21-
4 A. Гавриловвћ, Глас cpn. кр. акад. 72 (1907) стр. 175.
5 У владичанском архвву у П лаш ком : „Protocollum Consistoriale. Ab.
Anno 1803.ti» ad An: 1809.““m inclusive“, 1808. год. бр. 18.
• У истом протоколу 1808. год. бр. 34.
7 У владичавском архиву у П лаш ком : К . 1808. бр. 86. (н „„Ч 1558“),
88
проте Ћ . О стојића, д а ивоги свеш теници одричу обећане новце

sa „ф гндацш « аавестисл им уш еа ... Ш кол'ћ С л а в е н о с е р б с к о и
в’ Глин-ћ“.1
1808. год. (18. м арта) пиш е глински прото Ћ ирило О сто-
јић карловачком владици и спом ињ е распоред „С ум м н за устро-
€B ie С л а в е н о С е р б с т л Ш колн в’ Г лин^“.4
1808. год. (27. м арта) каж е конзисторија карловачкога вла-
дичанства, да карловачка генерална ком авда јављ а (писиом од
17. марта 1808. годиве), да je изиш ла варедба, да ce дјеца м ар-
љ ивије ш аљ у у ш колу; и ту стоји спом ен „Ш к о л ђ С л а в е н о
с е р б с к и х г “.8
1808. год. (27. м арта) каж е ковзисторија карловачкога вла-
дичанства, да прем а пксм у гливскога проте Ћ . О стојића три
свеш теника праве см етњ е при скупљ ањ у новаца „за заведевје
С л а в е н о с е р б с к Г н Ш колн вт> Глин-ћ“.1
1808. год. (27. м аја) пиш е карловачки владика својијем
пр отам а (и то : кореничком , крбавском , личком , вилићком , плаш -
чавском и будачком ) и у писм у стоји спом ев „Ш к о л ђ с л а в е -
н о с е р б с к и х г “.6
1808. год.да(18.
владичавства, je августа) каж евили
прем а писну конзистори ја карловачкога
ћкога проте И лије С кен-
џића од 6. августа 1808. године ком авда оточкога пука (реги-
м евте) прим ила варедбу од генералве ком анде „ради Ш к о л ђ
С л а в е н о с е р б с к и х Ђ “ и да je сам о једва српска ш кола у том пуку.6
1808. год. (9. вовем бра) пиш е вилићки прото И лија С кен-
џи ћ карловачком владици и каж е, да je нека удовица п опадија
три годиве држ ала сива Г аврила у њ ем ачкој ш коли, a код
брлош кога пароха Јована И вавчевића „три л4та у С е р б с к о т
наукШ “.1
1 У вл&днчанскои архвву у П лаш ком : „Protocollum Consistoriale. Ab
Anno 1 8 0 3 . ad An: 1809.num inclusive“, 1808. год. 6p. 5fi.
2 У владичавском архиву y П лаш ком : K. 1808. бр. 86. (е „,Nj 1558“).
s У владвчанском архвву y П лаш ком : „Protocollum Consistoriale. Ab
Anno 1803.tio ad An: 1809."“” inclusive“, 1808. год. бр. 84.
* У встом протоколу 1808. год. бр. 86.
5 У владвчанском архвву у П лаш ком : К . 1808. бр. 84. (в 1556*).
6 У владвчанском архвву у П лаш ком : „Protocollum Consistoriale. Ab
Anno 1803.iio ad An : 1809.““1” inclusive“, 1808. год. бр. 171.
7 У П лаш ком у владвчанском архвву : К . 1809. год. бр. 128.
89
1808. год. каж е П . С оларић1 .С тараИ м осе своИ скп о на-

■ставленш ваш е д4 ц е; то ће будући граж дани и С е р б с к а дика
или беслав1'е бити“ ; спом ињ е, које треба да буду главне црте
„С е р б с к о г а характера"; вели, да je руско „варјечје“ најсаврш е-
није, и „с е р б с к о наам егче, наИ благогласвУ е, наА округлЈе и наИ -
лк>бче ; a зар наш ем н ар^ чш за м ногим стои да и соверш енно
буд е?“ пиш е, да смо ce ми „управо на труд и работу сви po-
дили. С ловар С е р б с к и ! П исм еницу С е р б с к у ! у овом з отлага-
телству н аш а погибелћ“ ; вели „Т а за лвбов уш ш наш и и горе
виш
рећиш: еГ рамнаш иапка
ега с е рнего внуш
б с к о гПа исм ев!л; !каж
еница“ откуда
е да е„фза, ззик наш
Hie за с в р 6ол1>
бека
уста ни создано“ ; пиш е, да je „одпосле паден1л наш ега Ц ар-
ства добра част С ербалл свое приб^ж иш е им ала“ и старала ce
о књ иж евности и каж е „но, Б ог с’ наии! ми см о (С лавено-)
С е р б и “.
1809. год. (5. јануара) пиш е у В ојин ићу прото П етар Ma-
ђерчић карловачком владиц и и спонињ е, како у карловачком
владичанству им а м ало љ уди за свеш тенике, за то ш то „не-
имамо (JxfHWfiiia за ш коле С л а в е н о С в р б с к е “?
1809. год. (6. јануара) каж е карловачки капетан и коме-
сар, да je тога дана била скупш тина, на којој je био и карло-
вачки владика М ојсије М ијоковић и тај капетан и да je вла-
дика говорио на „с р а с к о м језику“ („Idiomate Serblico“) и да je,
колико га je он м огао разум јети, наговарао љ уде православне
вјере на узајам ну љ убав.3
владичанства, да Ј. Н овић, капетан из Ш кара у оточком пуку
(регим енти) м оли писмом од 16. јавуара 1809. године, д а ce
м ладић С ава Ћ урчић из ш карачке „ком паније“, који je учио
( в ђ ) „Ш кол* С л а в е н о с е р б с к о и “, да би био non, ослободи вој-
ничке служ бе, д а би м огао бити записан у војнике, ако не буде
ослобођен.4
1809. год. (10. иарта) каж е конзистори ја карловачкога вла-
дичанства, да je сомборски сенатор Н икола Ш им ић послао об-
1 И . С оларвч, У лог умг. чело вм ескога у м алену (1808) стр. XV, XVI,
159, 161, 162, 163. И спор. и cip. XI, XIV, 160.
2 У владичавском архиву у П лаш ком : К. 1809. год. Gp. 9.
8 У владвчавском архиву у П лаш кои : К . 1810. год. Ср. 30.
4 У владнчанском архвву у П лаш кон : „Protocollum Consistoriale. Ab
Anno 1808.4° ad A n : 1809."“'" inclusive“, 1809. год. бр. 50.
9t
ж иги и звор „наш ега С е р б с к о г а х л а д н о г а братолпбш “; спом ињ е,

како велики наш и трговци у својијем пословииа употребљ авају
странце „с’ изговорои, да нсЗм а способни С е р б с к и каж е: „С в а к и
б л а г о и м у ћ и С е р б с к и д о м О о з д н у ч а с т (гостбу) м а н Ђ п р в к о
г о д и н е , пак ето наи сто тислвда“; пиш е „ова кн и га... у сваком
С е р б с к о м плем еву, валлло би да ce, како сами хл4б насувдни,
им аде“.1
1809. год. каж е П . С оларић „у наш ем м илои С е р б с к о м
Р о д у “, пиш е, да je једну књ игу превео „на С е р б с к и “ и да je
гледао1809.
том год.
књ игомкаж едвојаку користговорећи
П . С оларић „С е р б л И ом с прибавити“.2
р п с к о м т.ј. наро-
дном говору и о словенском т.ј. књ иж евном : „9зик наш пак,
6Io ми е или у С е р б с к о м н ар^чш неполезан“. ..; спом ињ е „до-
гадвае С е р б с к е “ у К арловцим а у С ријем у; пиш е да je калуђе-
рим а у м авастиру О раховици било мило „слуш ати о С е р б е к и м
у К арловцн новим учебним учредам “; каж е: „И л сам кр-ћако
зачео ж елав!е, С е р б л ^м негда ш о-год писати“, „и л зато себи
с’ правдои ласкам , да ћу С е р б л $м К ниж ицом овои већи дар
од H i учи нити“. К азавш и да у нас нем а свјетске историје пита:
„Заш о стое толики м уж еви, кадри С е р б с к и писати?“8
1809. год. ш таипана je Јована Д иш еновића „Ч ислениц а
или наука рачуна... од инострани Езика на С р б с к и сабрата“.
У предговору поиињ е трш ћанскога трговца Д . Теодоровића и
казује ж ељ у, да би било „на тислгце такови чувствителни серца
к’ ползи у С ербалл“ ; каж е „Л сам писо данаш ним С лавенскнм
езиком — С е р б с к и — колико год знам ... С тотина хоће да ce
пиш е С лавенски, a тисл1ца ж ели u волн С р б с к и . О вде je већа
страна. Б н ће процес брзо сврш ен“ ; каж е да je назвао „ С е р б •
е к и на м ногим а м1>сти и П равила и остало“. У тум ачењ у ри-
јечи на крају књ иге каж е „Н аш ки : л ту реч употребллван,
BMtcTO, наш им Е зиком, или bmìcto, С р б с к и
1810. год. (4. априла) пиш е костајнички учитељ Ћ урађ
Д уликравић карловачком владици и каж е, да су 7. августа
1809. године К остајничани писали пакрачкој (црквеној) опћнн и
1 С верх воспитавш к' человћколм бјк) (1809) стр. U . 2). 29. 31. 46. 51.
И си. стр. 12. 14. 46. 47.
г М удролибац пилЈвскв (1809) стр. XIX, XXI, XXIII.
3 0 сам ости (1809) стр. XXIV, XXXIII. XL, XLVII, XLVIH. И спор. и стр.
LX в LXIII.
4 A. Ј. Л ош евоввН , Ч ислеввца илв ваука рачува (1809), ватонс в стр.
XI, XIII, XVI н сврш етак књ иге.
9-2
a особито Јовану А цамовићу, П акрачанину, да б а добили учи-

тељ а „поради С л а в е н о с е р б с к а г « Н арода и јазика и П раво-
славш а С е р б с к ш 1лирическ1а Ш коли Б лагочестиваг« <0бш е-
ства Коста(И )нИ чкога“.1
1810. год. (5. децеибра) пиш е карловачки владика М . М и-
јоковић својијем протам а, да ф ранцуски м арш ал ж ели, да пра-
воелавни свеш твници купују новине „Т елеграф Ђ “, које he ce
издавати у Љ убљ ани за год. 1811. на ф ранцуском, њ ем ачком
и „с е р б с к о м г езикк“.2
1810. год. пи ш е К . С танић, управитељ криж евачкога уни-
јатскога владичанства, извјеш тај цару о унијатској цркви у
Х рватској и у С лавонији, у ком каж е говорећи о сеоби cpn-
скога народа у Х рватску и С лавонију, да прва знатнија „сеоба
С р б а из Б осне и С рбије“ („Rascianorum ex Bosnia et Serbia
migratio“)8 долази y почетку владе Ф ердин анда I. К аж е да je
друга знатнија сеоба српскога народа из С рбије и Б осне била
око године 1600, кад ce калуђер С им еун В ратањ а, као ш то њ е-
гова прилож ева писм а потврђују, с други eu калуђерим а и
„с превеликијем м нош твом породица е р п с к о г а или влаш кога
плем ена пресели око 1600. године у Х рватску и С лавонију из
турских области, одакле
и вараж динскога je насељ
генералата“ ен innumerabili
(„cum велики дио de
банске
genteгранице
Rasci-
ana seu Valachica familiarum numero ex Turcicis ditionibus ad
Croatiam et Slavoniam circa annum 1600 transm igravit, unde magna
pars confiniorum Banalium ac Varasdinensis generalatus impopu-
latue est“).1 Joni каж е: „кад cy ce данаш њ и С р б и , који ж иве у
У гарској и Х рватској, иселили управо из Б угарске, С рбије и
Босне...“ („quum hodiemi Rasciani in Hungaria et Croatia degen-
tes ex Bulgaria, Serbia et Bosna reapse emigraverint“).6 С пом ињ е
да je „сав. с р п с к и народ у вараж дин ском генералату“ („totus
populus
ком влашRascianus in Varasdinensi
ћу и казује нам туж бе „Generalatu“)6 био под
с р а с к о г а народа“ војнич-
(„nationis
1 У владпчанском архиву у И лаш ком : К . 1810. год. бр. 44.

2 Ц вркуларви протокол брлош ке паролаје. Н алико у владичанском ар-
1 вву у П лаш ком : „PericTp'b П ротоколла Ц јрквларсов-!,“ код тога датум а.
8 N. Nilles, Symbolae ad illustrandara historiam ecclesiae orie ntalis in t«r-
ris ooronae S. Stephani, II (1885) стр. V32
4 У истој књ изв стр. 783.
г>У истој књ нзв стр. 737.
b У нстој књ изи стр. 744.
93:
Rascianae“),1 ш то je свидничво унијатско владичанство претво-

рено („деградирано“) у викаријат. За тнјем спом ињ е, дакарл о-
вачки м итрополит раш ирује своју власг и на горњ у С лавонију
и Х рватску ослањ ајући ce на ријечи у писну Л еополдову, у
ком ce спом ињ у С рби „у У гарској и у Х рватској гдје заиста
ж иве“. Te су ријечи, каж е К . С танић, тичу сам о онијех С р б а -
(„Rascianos“),2 који су ce на позив Л еополдов од 6. априла
1690. год. доселили „из Б осне, С рбије и Б угарске“. За тијем
спом нњ е, да je С акм арди оснивао нанастир и гим назију у Кри-
лсевцу,
lachica даseu ceRascianica“)8
ту „влаш каучи
или основам
с р п с к а ом ладина“
а вјере и м(„juventus
орала. Va-
1810. год. н аш там па П . С оларић у М лецим а књ иж ицу „П о-
минакЂ књ иж есм И о С л а в е н о -С е р б с к о м т > вђ М леткахг П ечата-
aiB, великоиу и бдагословесному С л а в е н о -С е р б с к о м у народу“.
У њ ој ce спом ињ е „П освеш ев1е книге у Л атинском сам о ћзнку,
ков С е р б с к и содерж ава овлико“.*
1810. год. наш таип аа je „БесћдовникЂ “ В . Ракића, j ком
пиш е П . С оларић о „П исм енап. С лавенскихЂ “, и каж е да je
тај чланак исписан из рукописа, који je написан „у С л а в е н о -
гС л еу рф б геккао м С еили
р б с к 1л л \р и ч е с Ск ао м ог у нар"ћчш
а иначе “ и комЈош
к т Byxeapb“. е je каж
натпис: „ Iepo
е: „Ево за--
ш то А збука или нар-ћчУ е С е р б с к о и 1 л л ц р и ч в с к о узим лм се наИ -
внш е кр атг као едноим енна назвав!л“.6
1811. год. (3. јула) пи ш е учени к Т еодор К укић карловач-
ком владици, да јеу чи о у П етрињ и три године и један м јесец
почевш и од 1802. године „в’ С л а в е н н о С е р б с т Ш Ш кол-ћ“ и да je
no сврш етку „С л а в е н о -С е р б с к м Ш коли“ три године учио у њ е--
мачкој ш коли у П етрињ и.8
1811. год. (4. септем бра) ш аљ е глински прото Ћ ири ло О сто-
jnh карловачком владици извјеш тај о српској петрињ ској ш коли
састављ ен од Јована Ђ аковића, ђакона и учитељ а те ш коле, ii
у писму спом ињ е прото „училш це С л а в е н о С е р б с к о “ у П етрињ и.
Taj ce извјеш тај зове: „Т аблица С л а в е н о С е р б с к т Ш коли Пе-
тринскш e i?= А прилш да l i С ептем врш 8П .гћта“.7
1 У истој кв>в?в стр. 748.

2 У истој књ взв стр. 753.
3 У встој књ взв стр. 775.
* П . С оларвћ, П ом внакт. Кввж ескТП (1810) натпвс и стр. 38.
6 В . Ракић, Б есВ доваикЋ (1810) стр. XX и XXXVI. И спор. в стр. VI.
а У владвчанском архвву у П лаш ком : К . 1811. ro j. бр. 402.
7 У владвчавском архиву у Н лаш ком м еђу веуређеввјем спвсвм а.
95
М ам ула карловачкои владици и каж е, да ce опом вњ е „оне н а ш е

с е р б с к е пословице : Д 4те п лаче да га ce иати сћти“.1
1814. год. (29. anpina ) пиш е карловачки владика М . М и-
јоковић својијем протама и м анастиру Г ом ирју и ш аљ е им „30
■ С е р б с к и а п , Б|емпларовт>“ упустава „о кравш хт, оспахЂ “.8
1814. год. (25. м аја) м оле стараоци црквене опћине сењ ске
ријечку црквену опћину да им поиогне при оснивањ у „С л а -
з е н о с е р б с к е Ш коле“ у С ењ у.8
1814. год. (1. септембра) написа К онстантин Л игда у К ар-
ловцу
С е р б а к е свој тестам
Ш коле у енат, у комдвесто
К арловцу е остављ а „за„Н фа ундацију
ф ор.“, С л а в : С е Ср бл еа кву:
Ц еркву* у К арловцу 250 ф ор., „С е р б а к о и Ц еркви“ у К опривници
50. фор>
1815. год. (24. октобра) пиш е Ц вијан М атијевић у Горњ ем
Б удачком („в' Горн'ћбудачкомт>“) карловачком владици и каж е,
да га je отац Г аврило давао да учи у ш колу њ ем ачку и у
„ с е р б с к у r»“.5
1815. год. (26. октобра) пиш е у В ојинићу клирик М ихаило
Г аћеш а карловачком владици и каж е, да je њ егова м ати из-
држ авала
1815. њгод. ега (4.и још
децем троје
бр-i) дјпиш
еце,е док су училивладика
карловачки „С е р б с Мк и. “.6
М и-
јоковић својијен протам а и ш аљ е им неки закон „у превод*
cepöcxoM'b“Ј
1815. год. наш там па П . С оларић у М лецим а своје „006»-
снев1е“ уз снииак „С теф ана Д абиш е кралд С е р б с к о г а ... Рачи-
телем г. С л а в е н о -С е р б с к и х г Д ревностеК посв»1денное“, у коме
каж е: „Ч итати П ов'ћстЂ наш », естБ преаестисе хладвнм т. умомЂ
на изчезло позориице преминувш и вреиена и »бсто«телства Ha-
рода С е р б с к о г а “,8
1 У владнчанском apxasy у П лаш ком : К. 1814. год. бр. 29.

2 Ц нркулараи протоколв иравославне парохвје ријечке, брлош ке, зр-
м ањ ске и прим нш љ авске н у владичавском архнв) у П лаш ком : К . 1814. бр.
47. в .PericTp-i. П ротоколла Ц 1рк*лар»вт.“ код тога датум а (с разлвкам а у
правопвсу; у П рвм вш љ у je латум : 25. аарвла).
3 П всио je у архвву ри јочке православне парохвје.
1 У архвву карловачке православнецрквеве опћвае.
4 У владичавскоч архвву у П лаш ком : К . 1815. год. бр. 136
8 У владнчанеком архиву у П лаш ком : К. 1815. год. бр. 135.
7 Ц вркуларвв протоколв брлош ке в брувљ авске napoxaie в у влада-
чанском архвву у П лаш ком : К . 1815. год. бр. 160.
8 Н атпвс, стр. 3. 4. a на самој довељ и upa дву.
»6
1816. год. (31. м арта) каж е конвисторија карловачкога вла-

дичанства, да грачачка црквена опћи на у личкој протопипијв
и регим евти м оли, да ce дрквена кућа одреди „за Ш кол* с л а -
в в н о с е р б с к ж п “ и да ce ђакон П авао Радаковић одреди за учи-
тељ а. К онзисторија прим а.1
1816. год. (26. августа) пиш е неки Том а М илиновић у Т рсту
карловачкој конзисторији и каж е за ту своју м олбу да je то
„н а р о д а с е р б с к о г а ум ил^но прош ение“.3
1817. год. (29. јула) пиш е из Чемернице клирик Благоје
Мш коле
ркш ићy4ie
карловачкои
негв С е р бвладици
с к т * и идакаж е, дабити
ж ели ов није
свешникакве
тевик.8 „др*ге
1817. год. (31. августа) каж е конзисторија карловачкога вла-
дичанства, да je коренички прото послао добровољ во вачињ еву
уредбу „на Т рош ак К лера у К ор-ћници Ш кол* С е р б с к т держ ати",
и м оли да му ce та уредба одобри и потврди, и ковзисторија
одређује, да ce одобри и потврди и да ce јави оточкој peru-
м евти с препоруком , да би тој ш коли давала потребита дрва
и допустила дјеци да долазе у ш колу.4
1817. год. (у октобру или вовенбру или децем бру) каж е
конзисторија карловачкога влади чанства, да ce С инесије П опо-
вић или П етровић из тем иш варскога владпчанства, a јерођакон
м авастира Б езди ва м оли, да му ce допусти „Ш колв С е р б с к у т
у Д убици держ ати“, и конзисторија одређује, да ce та молба
одбије, јер „височаИ ш ее m ì c t o “ не допуш та калуђерим а „зваојл
у Mipy восити“.6
1817. год. (4. новем бра) „орцјавио j e владика пакрачки
Јосиф П утник у писму свом е, ш то га je написао архим андрит
ораховачки С теван С тавковић, митрополиту С теваву С тратим и-
ровићу“, да загребачка генералва ком авда м исли ш там пати
веки катнхизис латиницом „ради учаш чи јасја јувости наш еја
С л а в е н о -С е р б с к и ја “ у Х рватској.6
1 У владвчанском архаву у П лаш ком : „Protocollum Consistoriale Ab

Anno 1814. ad An. 820 inclusive“, 1816. год. бр. 43.
г У владачааском архаву у П лаш кои: К . 1816. год. бр. 112.
3 У владвчавском архиву у П лаш ком : К . 1817. бр. 92.
4 У владачавском архиву у П лаш ком : .Protocollum Consistoriale Ab.
Anno 1814. ad An. 82Ö inclusive*, 1817. год. бр. 97.
5 У встои протоколу 1817. год. бр. 113.
6 Д (вм птрије) Р(уварац), С рпскн О вои, XIV (1904) стр. 7186.
97
1817. год. каж е П ав. С оларић: „а m u с т о И м о у своемЂ za-

рактеру, н печатаВ м о С е р б л 6« С е р б Љ м г , е е р б е к и , с е р б с к о м г
своУ омђ АзбуКОМ Т).. 1
1818. год. (li. ф ебруара) написан je у К арловцу тестам е-
тат Н асте К остића и прем а пријепису карловачкога суда од
1826. године у њ ем у je одређена половина им овине пом ену-
тога Н . К оотића на карловачку православну цркву и на „sala-
venoszerbzku Skolu“ у К арловцу.2
1818. год. (4. иарта) пш пе корееички прото Јован П рнца
карловачком
согласш и ж еланшвладиц иподр*чнагоМ ојсију М ијоковићу ii каж е „П о «6iqeMi>
м н^ протопресвггерата К лера,
Ш кола С м г в е н о с е р б с к а , дне 1L М (4сл)ца cero М арта есто. овде
у К ор^ници започета“, и да им ају наставни ка М арка В ујаклију,
који je недавно дош ао из К арловца (добиваће no уговору 120
фор. на годину).3
1818. год. (30. м арта) каж е конзисторија карловачкога вла-
дичанства, да je коренички прото јавио, да je l. м арта 1818.
године почеларадити „Ш кола С л а в е н о -С е р б с к а “ (т.ј. кореничка),
у коју j e дош ао неки М арко В ујаклија из К арловца за годиш њ у
плату1818.
од „120
год. f.“.4
(30. јула) каж е конзисторија карловачкога вла-
дичанства, да личко свеш тенство и народ моле, да um ce на-
бави „учителЂ Н ^м ецм л и С е р б с к м Ш коли“, и конзисторија
одређује, да he ce старати да нађе „способное“ лице за то.6
1818. год. (17. октобра) пиш е П . С оларић из К арловца А р-
сенију К овачевићу у Задар и каж е6: иВ 4чна he м е д Б » Сербн
•стати им ена онн, кои ce потриде u уведен ш С е р б с к и Ш кола
у Д алм ацш “.
1818. год. (12. децембра) дају предсједник и остали кар-
ловачки заклети сенатори („iurati senatores“) Јовану К остићу
1 М взнмацт, г. Д осивеа О брадоввча... П аулом Ђ С оларичем Ђ изданЂ

(1818) стр 30, и ин аче н. пр. стр. 29.
* П ријепвс je у архнву карловачке православне црквене опћвне.
3 У владичанскои архиву у П лаш ком : К . 1812. бр. 83. (т. ј. писм о од
1818. годане пом ејеш аво je м еђу списе 1812. год.).
* У владичанском архаву у П лаш ком : .Protocollum Consistoriale Ab
Anno 1814. ad An. 820. inclusive“, 1818. год. бр. 33.
5 У нстом протоколу 1818. год. бр. 113.
* Д раг. П осниковвћ, С пои евик cpn. кр. акад. 17 (1892) ср. 131a.
0 српскон вм !ну 7
98
тестам енат К арловчанина С им еуна С келеџића „преведен са ep u

с к о г а дијалекта (језика) на хрватски“ („ex Serbico Idiomate in
Croaticum versum“) (овако je написано на два м јеста a на тре-
heu м ало друкчије). У њ ем у ce остављ а „Scoli ovdessni Szerbszkoj
u fundus 200 fi.*1
1818. год. каж е П . С оларић: „наш ега С е р б с к о г г ветхогв на-
р4ч1л“, „треба да м н С е р б и “ наш црквенословенски језик „зовем о
С е р б с к и м т > в е Ш х и м Ђ * ; и ако су га употребљ авали и Б угари,
ипак „erb Ц ерногЂ до А дрГ атскогг М ора.. . о н ђ вал« да ce
зове С е р б с к и м Ђ .“ „Н аш е назнванБ е тога езика С е р б с к и л п в е т -
х и м % не см ета ни м ал» прочимЂ Н ародвнЂ С лавенскимЂ , да
га 30Bs, акм за пристоИ вЈе себи свде, ваобвде С л а в е н с к и м г .“'*
1819. год. (25. јануара) писана je у П лаш ком наредба вла-
дичина, којои ce наређује, да му ce из свега владичанства
пош љ у ствари за статистику н. пр. да му ce одговори, им а ли
у овој или оној парохији „Ш кола С е р б с к а или н4м ецка“.*
1819. год. (27. ф ебруара) говоре свеш теници из околи не
кореничке о својијем парохијам а4: Јован П рица каж е о коре-
ничкој парохији, да у њ ој „Ш коле С е р б с к е ненм а, Н 4м ецка
Шобаче
обат на
к о ш тб
держ авннИ бпарохији,
каж е о дебелобрдској л4та 1800
да унаходи ce“;
њ ој нем а „ШС тојан
коле
ни С е р б с к е ни Н 4м ецке“; Глигорије М аринковић пиш е о петро-
селској парохији и каж е „Ш коле ж е нити Н Зш ецке нити С е р б -
с к е им ^ет“; небљ уш ки парох говори о својиј парохији и каж е,
да у њ ој нем а ни „Ш коле Н ћмецке ни О е р б с к е “; исто тако каж е
и бунићки парох Т. Д м итраш иновић ; бјелопољ ски иарох М ак-
сим О рлић каж е о својој парохији, да у њ ој нем а ни „Ш коле
Н ем ецке ни С е р б с к е “', м екињ арски парох Ћ ирило И лић каж е,
да у њ еговој парохији „нити Н ^м ецке нитк С е р б с к е Ш коле
им 4ет“ ; подлапачки парох А врам Бањ еглав говори о својој па-
рохији и каж е, да у њ ојнема ш коле „нити Н ћм ецке нити С е р б с к е “.
1819. год. (28. фебруара) говори глински прото о свом про-
1 У архвву карловачке православне црквеве onhaeo.
8 П. С оларић, Рнм лж нв С лавевствовавш ш (1818) стр. 23. 24.
3 Ц иркуларни ирогоколи православне парохије дубравске, плаш чавске,
првмиш љ анске в ввсућке. [Разлвка вм а у правопнсу. У П рвнвш љ у стојн
„вм алв“ м јесто: илп]. У циркуларном протоколу рвјечке п равославве паро-
хије датум je 22. м а р т а м јесто 25. јануара.
* У владвчавском архвву у П лаш ком м еђу неуређеввјем спвсима,
99
Т опопијату и каж е, да у П етрињ и им а „С е р б с к а “ ш кола (ањ е-

м ачка: у Глини, П етрињ и и у М алом Г рацу).1
1819. год. (l. м арта) говори кири вски прото Г аврило П о-
повић о парохијам а свога протопопијата и каж е да у „С тенич-
ннк“-у има „Ш кола С е р б с к а и н^м ецка приватно држ и ce.“4
1819. год. (10. м арта) састављ ено je „П рвтопресв^терата
плаш чанскаг» О писанје Ha л$то 1819“, на ком je потписан прото
Р аф аило Б унчи ћ, и у кои стоји да у П лаш кои „им а кућа за
С е р б с к в ш кол*“.8
1819. год. (3. апри ла) говоре трш ћански јереји Јован Ђ а-
ковић и Н икола М вдаковић (одговарајући владицн карловачкои
и конзисторији) и каж у, да у Т рсту „И м а Ш кола С е р б е к а и
Н ем ецка“.4
1819. год. (8. априла) говори ри јечки јереј П авле П опо-
вић о ријечкој парохи ји (одговарајући владици ii конзисторији)
и каж е, да у Ријеци „И м а Ш кола С е р б с к а a в’ M ic rh сем в и
Н ћм ацка“.6
1819. год. (8. апри ла) пиш у прото В асилије В ујакли ја и
нам јесни к П авле М ејић о карловачкој парохији и каж у (на пи -
тањ
С е р бе:с к им а ли кш
а гд4 ш кола
осгб српска или њучитт»“.6
и Н ^м ецки еиачка т. ј. у парохији): „И м а
1819. год. (1. јула) пи ш е у П ерни кирин ски прото Г аврило
П оповић карловачком владици и каж е, да je Б лагоје М ркш ић
из села Ч ем ерниц е учио код њ ега „С е р б с к т и a њ ем ачки у В р-
гину М осту, и П етар П уш кар код њ ега „с в р б с к т “ a њ вм ачки
у В ргин у М осту, исто тако Ћ ирило В рга код њ ега „С е р б с к т “
a њ ем ачки у В ргину -М осту.1
1819. год. (l . јула) пи ш е глински прото извјеш тај о свв-
ш тениц им а глин скога протопопи јата и каж е за капелана М и-
хаила1819.
Ч учковића:
год. (8. „у к о м ев нзику
С р б спиш
јула) наука им-ћетЂ
п лаш чански прото Р.доста“.8
Б ун чи ћ
свеш теницим а ш аљ ући ии владичиао писм о од 18. јун а 1819.
1У владвчааском архаву у П лаш ком м еђу ееуређенијем спаоим а.

2 У владвчааском архиву у П лаш ком неђу веуређевијеи спвсвм а.
8У владвчавском архиву у П лаш кон м еђу авуређеввјви спвсвм а.
4У владвчавском архвву у П лаш ком м еђу веуређеавјем спвсвиа.
6У владвчааском архиву у П лаш ком м еђу пеуређеавјем спвсвна.
‘ У владвчавском архиву у П лаш ком м еђу ввуређевијем спвсвм а
7У владнчавском архвву у П лаш ком : К . 1819. гол. бр. 109.
8 У владвчавском архвву у П лаш ком м еђу аеуређеавјпм сивсвм а.
7«
iod
године, писано прем а захтјеву држ авне влаоти, и каж е, да ту

наредбу џрепиш у у циркуларни протокол „како Н £м (е)ц(к)и
також де и с е р б с к т “.1
1819. год. (22. јула) састави глински прото попис свеш тв-
ни ка у глинском протопопијату, у ком попису на пи тањ е „К о-
им и ваики говоритЂ “ одговара ce, да их 15 говори „Н ^м ег^ки)“
(a то je скоро половина), сви „хорват(ски)“ и „сербски“, a та-
лијански саио један.2
1819. год. (23. јула) пиш е коренички прото Јован П рица
о свеш тенству свога протопопијата и на пи тањ е: које језике
анају?, одговара скоро свуда, да знају cauo „С е р б с к и “. К од
једнога каж е, да зна и њ ем ачки, a код другога, да зна њ е-
м ачки и талијански.8
1819. год. (27. јула) пиш е плочански „нам -ћсникЂ “ П етар
Д рагани ћ о свеш тенству плочанске парохије и каж е за себе:
„учидсл CepacKoü c k o a Ì у метк* чрез’ 3 л^та“; вели да je пло-
чански капелан М ихаило Д раганић „училсл чрез’ 2 л"ћта у
Госпић* у С е р б с к о и Ш к о л $ при учител» С авви М вркал»“ и
„ГеиргШ Д раганићЂ Д лконг, училсл у Госпић* i л4то у С е р б -
е к о и Ш к о л %“.* У циркуларном протоколу у Т ом ину Гају (служ -
бено: у Горњ ем Грачацу) стоји м еђу пи сш ш а од 1810. год.
таблица пароха и капелана за 1811. годин у, у којој ce спом ињ у
пдочавски капелани П етар Д раганић и М ихаило Д раганић;
дакле су у српску ш колу у Г оспићу и М етку иш ли прије
краја 1811. године.
1819. год. (у јулу) спонињ е конаисторија карловачкога
владичанства неку објаву трш ћанеке владе, у којој ce пом ињ у
оба православва „обш ества Тр1естинскал, С е р б с к о е сир^чг и
Греческое“.6
1819. год. (у јулу) каж е конзисторија карловачкога вла-
дичанства,
свеш тенства,дакоје
je оточка регим ента
ce потписало п ослала
на „200 м олбуњ е вилићкога
f.“. годиш плате, да
му ce допусти „С е р б с к у м Ш колу норм алну»“ основати у ви-
лићкој протопопији и м ладића С им еуна С кенџића узети за учи-
1 Ц вркуларни аротокол нуњ авске парохвје.
2 У владвчанском архвву у П лаш ком м еђу н«урођоннјеи сцвсам а.
3 У владвчанском архаву у П лаш кои м еђу ееуређеаајем сивсвм а.
1 У архвву плочанске парохије на сврш етку протокола нсповједвнка.
1 У владвчанском архиву у П лаш кои: „Protocollum Consistoriale Ab
Addo 1814. a d A n . 82Ö inclusive*, 1819. год. бр. 111.
iò i
тељ а дјеце. ЈС оваисторија одређује, да ce оточкој регим евти

одговори, да ce „П ароси“ вилићкога протопрезвитерата, који
ж еле освовати „Ш колу С е р б с к у п “ обавеж у, да he ту плату да-
вати не сам о м ладићу С им еуву С кввџићу вего сваком е другоие
учитељ у, кад овај не би м огао или ве би ггио бити учитељ .1
181». год. („&/17-го" авгуета) пиш е веки Р ијечави в карло-
вачком владлцв и иоли га, да пош аљ е и њ им а у Р ијеку неко
упуство „вдно у немвцкомЂ взик» a друго у С е р б с к о м г за ва-
ш егт> овдаш в*гв non»“.2
квена1819.
опћина год.конзисторији
(30. септенбра) ж али ce глинска православва
карловачко-коспцвичког владичан-цр-
ства ва свога пароха, проту М е(х)авџију и каж е, да je „вака-
вила... с в о г ђ учитељ л С р б с к о г г вепреставце у Гливи о д ђ сада
им ати“, a тау прото , m прави С р б м и н г “ био би дуж ан опћини
у том помагагги, a ов им пријети, да неће добити учи тељ а кога
ж еле, док je њ ега8.
1819. год. (22. октобра) пиш е Јовав С лавић ив „К ерчева“
(и „К ерћево") карловачвом владици М ојсију М ијоковићу и каж е,
да je п уве четири годи ве био „у С в р б с к о и К остаИ вичкоИ Ш коли“.4
1819. год. (28. октобра) пиш е парох С ава М ајкић у К уку-
рузарнм а и каж е за Д убичани ва М ојсвја Б узацића, да код њ ега
„училсл встЂ в’ С е р б с к о м г Газид^“ у чвтањ у, појањ у и писањ у.0
1819. год. (15. новем бра) пиш е плаш чавски прото Р. Бу вчић
својијем свеш тевицим а ш аљ ући им писм о владичвво, писаво
прем а зш хтјеву држ авне власти, и каж е, да je иаостао „п реписг“
ва њ ем ачком јеаику, јер м воги ве звају писати њ ем ачки и „из
овога с е р б с к о г а раа»м *ти м ож етг доста“.6
1819. год. (80. вовем бра) одговара карловачки владика ва
писм о костајвичкога проте А втовија М едаковића и каж е : „вц
сте не токм * недостотачв» и ав^сп е « то м ђ . .. ва с е р б е к о м г a не
ва н/ћм ецком г изнку поднесли“.1
1819. год. (8. децем бра) пиш ејереј С им еув Радовић карло-
вачком владици М ојсију М ијоковићу и говорећи о српској ш коли

* У владичавском архвву у П лаш ком : К . 1819. год. 6р. 123.
а У владичанском архиву у П лаш ком : К. 1819. год. бр. 172.
4 У владвчанском архиву у П лаш ком : К . 1819. год. бр. 177.
6 У владнчанском архнву у П лаш ком : К . 1819. гол. бр. 213.
• Ц вркуларвв протокол м уњ авске парохиЈе.
7 У владвчавском архвву у П лаш кои: К . 1819. год. бр. 213.
102
у Глини каж е, да му je пуковник рекао, да неиа никакве на-

редбе- „за Ш кол¥ С е р б с к х • Генералт» К оианде“ и да je „обвде-
ство“ ш колу направило, у којој он већ станује и да je плаћу
„Д епоситирало“ код ш колскога стараоца.1
1819. год. састављ ено je „О писаш е Ц ерквеИ и Н арода за
л. 1819.“ у карловачком владичанству3 и у њ ем у ce (на питањ е:
им а ли у парохији „Ш кола С в р б с к а или Н ем ецка“) одговара овако:
код С тјеничњ ака (у киринској протопопији) каж е ce, да ииа
„Ш кола С е р б с к а и Н ем ецка приватно держ н ce“ ; код П етрињ е
стоји, да им а „Ш кола С е р б с к а и № ћмецка“ ;. код К остајнице пиш е,
да „Ш коле обе им ^итт»“ (т. ј. српска и њ ем ачка). Н еки су одго-
вори неодређени, н. пр. код М етка стоји сам о овакав одговор:
„учителЂ худт>\
1819. год.8 састављ ено je „О пи саш е“ костајни чкога прото-
попијата за 1819. годину, у ком ce (на питањ е: „И м алиШ кола
С е р б с к а или Н ем ецка“) одговара, да у костајничкој парохији
„H m ì io t О бн“.4
1820. год. (29. ф ебруара) пиш у два пароха стјеничка, да
њ ихова црквена опћина иадрж ава код парохијске цркве „Ш кол*
С е р б с к у и Н ем ецкв“.6
1820. год. (20. нарта) пиш е у У тнњ и парох М аксим Г аћеш а
свом е проти (будачком проти Јовану С лавннћу у В ојинић) и
каж е, да je иш ао no наредби конзисторије ва катихизацију
„С л а в е н о С е р б с к ш I i o h o c t ì “ .6
1820. год. (30. априла) п иш е карловачки владика својијем
протам а и манастирју Гом ирју о свјвдочанствим а крш тених, вјен-
чаних и ум рлих и каж е, да je обичају наш ој цркви таква свје-
дочанства „вт> с л а в е н о с е р б с к о м г изнц^ давати“.7
1820. год. (31. uaja) споиињ е конзисторија карловачкога
владичанства неко писмо карловачкога м итрополита н каж е
„М итрополигв Н аш Ђ С л а в е н и -С е р б с к г и “.*
1 У владвчанском архиву у П лаш ком : К . 1819. год. бр. 219.
г У владвчанском архиву у П лаш кои иеђу веуређенијем списнма.
3 У право нем а годвве 1819. као годвн е пвсањ а, вего je „О авсав1е‘ ...
„за лћто 1819“.
4 У владечавском архвву у П лаш кои иеђу веуређеавјем спвсвиа.
6 У владвчавском архвву у П лаш ком : К . 1820. год. бр. 223.
9 У владвчавском архвву у П лаш ком : К . 1820. год. 6р. 44.
7 У владвчавском архиву у П лаш ком : К. 1820. год. бр. 39.
8 У владичанскои архвву у П лаш ком : „Protocollum Consistoriale Ab
Anno 1814. ad Au. 820 inclusive“, 1820. год. бр. 65.
103
1820. год. (31. маја) каж е конзисторија карловачкога вла-

дичанства, да je будачки прото јавио, да je у В ојинићу основао
„малук> Ш колу С е р б с к у т “ „мбучеш л ради“ православне дјеце,
и да je ђакона П авла Ш епу одредио за учитељ а „по cornaci»
подручн аг» себ4 К лера“.- К онзисторија одређује, да ce то одобри.1
1820. год. (31. јула) каж е конзисторија карловачкога вла-
дичанства, да прото Јован В уЈиновић јављ а, да неки С им еун
К укавчић, негдаш њ и учитељ у новој „Градиш кЈИ “, учи дјецу
православне
кући, и пош вјере под ничка
то костај заш титом опћина проте М едаковића
(црквена) и у њједнога
има већ еговој
учитељ а за учењ е дјеце, те због тога К укавчића настаје не-
слога, конзисторија одређује да ce препоручи костајвичком „ма-
гистрату“, да забрани другу „Ш колу С е р б с к у т “, коју je К укав-
чић основао.8
1820. год. (31. јула) спом ињ е конзисторија карловачкога
владичанства веку објаву карловачкога м итрополита и каж е
„Ш трош ш тг Н аш Ђ С л а в е н о с е р б с к т " ,г
1820. год. (25. августа) пиш е карловачки владика М . М и-
јокови
С л а в е нћо с свој
е р б сијем
т и “.*протама и у писму каж е „М итрополитг н а ш г
1820. год. (81. августа) пиш е карловачки владика М . М и-
јоковић својијем протама и адм инистраторим а парохија и у писму
каж е „М итрополигБ Н аш т. С л а в е н о с е р б с Ш “.5
1820. год. ( 12. септем бра) пиш у у О средим а неки свеш те-
ници карловачком владиц и, бране нам јесника Јоаким а Радако-
вића од оптуж бе проте Д . Будисављ евића и каж у, да je намје-
сник говорио „да ce нЉ гово дете перво учМ С р б с к т и п а к Ђ
н^м ецки “, a да о осталој дјеци није ниш та говорио®
сије М1820. год. свој

ијоковић (30. ијем
септембра)
протам апиш е ући
ш аљ карловачки
им писм овладика Moj-
иитрополи-
1 У нстои протоколу 1820. год. бр. 70.

* У истом протоколу 1820. год. бр. 91.
5 У истои протоколу 1820. год. бр. 106.
4 Ц нркуларнв протоколв плаш чавске, прнм вш љ авске, дубравске и му-
њ авске парохије.
6 У владичанском архнву у П лаш ком : К . 1820. бр. 106. и у архиву ри-
јечке православвв парохвје.
6 У »ладичавском архаву у П лаш крм :јК . 1820. год. бр. 145.
104
тово од 14. јун а 1820. године и у писну каж е „М итрополитг

н а ш г С л а в е н о С е р б а Н и “.*
18*0. год. (30. октобра) писано je инсмо карловачкога вла-
дике М . М ијоковића као дод&так уз писм о м итрополита С твфана
С тратииировића од 17. јул а 1820. године, у кои каж е владика
пиш ући својијем протама „М итрополитг н а ш г С л а в е н о С е р в с к и *.1
1880. год. (8/20. новем бра) каж е Н . С оларић у једном писму
„tratto, lome не инамо С е р б е к и “ и „м едоу н а ш и м г С е р б е к и м ч
народом Ђ “.8
[■ч Ц Биљ ешдака.кажС поиевувш

Х рватској ем ш та jeио гом
њ емилу ирниР.
у писао јера за српско
Л опаш им е у
ић: „Došavši
Mušicki u gornju Hrvatsku stao je uvadjati različite reforme u
školi i crkvi, počeo je buditi uspomene srbske crkve i širiti po
Hrvatskoj ime srbsko medju pravoslavnimi, koji su se prije sami
nazivali zbog razlike od katoličkih Hrvata vazda samo vlasi, a sma
trali se Hrvati, kažući i danas da hrvatski govore, i tek ovo po-
slednjih trideset do četrdeset godina nakon ustanka srbskoga, i od-
kako je Mušicki zavladičio u Karlovcu i Vukova nauka o Srbstvu
stala se širiti po naših krajevih, počeše se lučiti od svojih suple
Мmenika rimske„учености“
јесто оваке vjere, nazivajući se pojedinci
бољ е бн било, да izmedju njih ић
je Р. Л опаш Srbi“.4
на-
учио, да ce каж е: у С м иљ ану, a не „u Smiljanih“ ; у М етку, a
не „u Medaku“ ; Н иш аћ, a не „Pisac“ ; хриш ћанско село, a ве
„selo hrišćana“ ; а о д Д ебелијем Б рдои, a не „u Debelom Brdu “;5
да ce говори: Г рад М рсињ , a не „Mrzingrad“ п „М рсињ ски“, a
не (квезови) „Mrzinski“; да ce љ уди из М екињ ара n Још ана
зову М е к и њ а р ц и и Ј о ш а н ц и и прем а тоие ce не мож е писати
„medje Udbinjanom, Mekinjarom i Jošanom“ и „razdieli medju
Mekinjare i Podlapčane“.6 И на карти уз књ игу „Bihać“7 им а го-
м ила погреш ака и у ствари и у језику, н. пр. Mrzin, Zavalja,
1 Ц вркуларвн протоколн м уњ авске, ариањ ске, брувљ авске в залож -

вичке парохвје (в у В рховив&ма у царкуларвок протокоду крбавске прото-
попвје).
1 Ц вркуларвв протоколи првиаш љ анске (в плаш чанске) парохиј« и у
влааичавском архвву у П лаш кои: К . 1820. бр. 147.
3 С ербске Л ћтописи (т. ј. Л етопвс М ат. Cpn.) 5 (1826) стр. 155.
* Rad. Lopašlć, Karlovac (1879) стр. 168.
s Karlovac (1879) стр. 161. 167.
6 Dva hrvatska junakaj(1888) crp. 19. 20. 94.
7 Bihać i bihaćka krajina (1890).
105
Nebluje ( = Н ебљ уси) итд. — Н еки К арло Х орват говори о »В ла-

сим а* у 17. вијеку н каж е „Tako se ti usknci iz Bosne zovu u
svim službenim spisima onoga vremena“.1 О во би била истина,
кад би ce одбацчли сви списн, у којим а ce противно говори. —
Ш то ce тиче католика у Л нци п њ ихова хрватскога им ена, да
спом енем сам о ова два прим јера:
1) 3697. год. пиш е гроф A. К оронини извјеш тај аустријској
дворској ком орн о јуж ној Х рватској (у главном о Л ици и Kp-
бави) и у њ ем у каж е, да у Л ици ииа око 1000 кућа* и то: 130
кућа
Kjha Вимласи ају католици
покрш тени(„Valachi
м усломанн („Turchiкоји
catholici“), fattiсуChristiani“), 160
дош ли из К рм-
пота и из С в. Ђ урђа, 60 кућа Х рвати („Croati“), који су дош ли
из Б ри њ а и О точца и 140 кућа К рањ ци („Cragnolini“). О стало
су „В ласи ш изм атици“ („Vallachi sism atici“ т. ј. С рби право-
славне вјере). Њ их им а дакле око 510 кућа. Т реба истаћи, да
je прем а томе извјеш тају било у Л ици око 490 кућа католика,
и сам о 60 кућа, које су према томе извјеш тају биле хрватске-
2) 1700. год. описује сењ ски бискуп М артин Брајковић своју
бискупују и у Л иц и спом ињ е cauo 70 кућа, за које каж е да су
х р в а т с к е .3 К аж е, да су у П азариш ту становници „В ласи като-
лици ин аче (названи) Б уњ евци “ („catholici Valachi alias Buni-
evczi“) и да y Л овињ цу ина „80 кућа В лаха Б уњ еваца“ („80
domu s Valachorum Bunyevaczorum“), a y С ииљ ану 40 кућа Бу-
њ еваца; споиињ е покатоличене иуслонане („neochristiani“) у
П еруш ићу, у Н овои и у Бјелају.*
1 Rad jugosl. akad. ISO. стр. 60.

* R. Lopasić, Spomenici hrvatske krajine, III (1889) стр. 109.
9 R. Lopašić, Spomenici hrvatske krajine, III (1889) стр. 190.
* И спореди у опису Л ике н К рбаве од сењ скога бискупа С. ГлавивнИ а.
у ко н каж е говорећи о вовској околввв, да нх за војску вм а .о а ваш вјех
Х рвата 120 лвца. a од вавово покрш теивјех a другвЈех В лаха ш взм атвка 500“
(.ex nostris Croatia 120 pereonae, ex neoconversie et aliis scblsmaUcis Vailachie
500*). (У встоЈ књ взн cip. 50).
7
107
1437. год. (у ф ебруару) каж в В ладислав1, пож еш ки ж упан

и тадаш њ и господар С ријема, „да у већем дијелу напри јед no-
м енутијех сријем скијех крајева ж иве О р б и “ („maiorem partem
predictarum partium Syrmie Rascianos inhab itare“). И сто то каж е
В ладислав у другом писм у, које je писаво у јулу 1487. године.2
1437. год. (15. м арта) пиш е сријемски бискуп Јаков и каж е
да м у je дијецеза (бискупија) м ала „на граници сам ога краљ ев-
ства изм еђу С р б а ш изм атика“ („in confinibus ipsius Regni circa
Rascianos schismaticos“).8
повељ1496. год. (4. Км руш

у м анастиру аја)4едолу,
даје сријем скикаж
у којој госиодар деспот
е за себе, да jeЈован
„г(о-
с п о д и ) в б зем лк с р т >б с к г е иоанаБ десаотБ.“6 (К аж е: у наш ем „граду
Беркасову“).
1529. год. (у м арту). У неком служ беном спи су одређује
аустријска власт, да ce пиш е каоетаннм а Радосаву „Ч елнику“
и В укм ановићу „и другијем С р б и м а . који ж иве у С ријем у, на
с р О с к о м је в и к у “ („alijsque Rascianis Sirimij existentibus in lingua
rasciana“).®
1529. год. (25. јула) посла јегарски бискуп цару пријевод
векога
смо (од)српског
С р б а iiписма. Ha бискупову
(од) Радосава писм у(„Litere
Ч елника“ стоји запи сано „пи-
Rascianorum
et Radozaw Chelnick“) (т. ј. из С ријема, испореди 1529. годину
у м арту и августу).7
1529. год. (5. августа) пиш е цар Ф ердиванд „Радосаву Ч ел-
нику и другијем С р б и м а ш то ж иве у С ријем у“ (...„Radozaw
Chelnick alysque Rascianis Sirimij existentibus“).8
1529. год. (5. августа) пиш е цар Ф ердивавд и спом ињ е пи-
смо добивено од Радосава Ч елвика и од С р б а („Rascianorum")
(т. ј. у С ријем у), наређује д а ce преговара „с истијем Р адосавом
и с осталијем С р б и м а “ (у С ријем у) („cum eodem Radazaw cete-
rieque Rascianis“).8
1 E. Ф ериенџвн, Acta Bosnae (Monum. Slav. merid. XXIII, 1892), стр. 159.
1 У встој књ нан стр. 163.
* Г. Ч еваповић, Synoptico-memorialls catalogus (1823) стр. 106.
* С рпски С вое 1903. год. cip. 6576.
6 „С ербскШ Л-6топвст>* т ј. Л етопвс М ат. Cpn. 79 (1847) стр. 147.
* A. И внћ, С пом евидв С рба у У гар. Х рват. a С лавон. I (1910; стр. 16.
И сп. н стр. 14.
’ У истој књ взв ва стр. 26.
e У встоЈ књ взв ва стр. 27.
* У истоЈ књ взв ва стр. 28.
100
1667. гоц. иш ло je аустријско пославство у Ц ариград абог

договарањ а о м иру и вратило ce ватраг 1568. годнве. У том je
послапству бпо и М арко А втовије Н игаф ета, који je описаотај
пуг. П игаф ета каж е, да су иутујући впз Д ував из В арадпва
(Petrovaradino) дош ли у К арловце („Charon“) и да су у К арлов-
цим а1 ставоввицн С р б и (Rasciani). Bpahajyhn ce из Ц арнграда
дођош е нз Б иограда у сријем ске „Maje К арловце“ („Mali car-
lovci“, биће = К арловчић), гдје су ставоввиц ч С р б и ? (Rasciani).
О датле отидош е у М итровицу, која ce српски зове М и т р о в и ц а
(„Mitrovizza
Д унава, одакле in Rasciano“). И з М итровице
ce прем а истоку види И лок.дођош
„Ту еставуј
у С отив крај
у Т урци,
С р б и и У гри (М ађари)“ („Quivi habitano Turchi, Rasciani et Un-
gari“)3. И з С отива дођош е y О сијек, y ком cy ставоввици „У гри*
(М ађари) a им а и веш то С р б а („Gli habitatori sono Ungari et
alcuni Rasciani“).3
1572. год. издао je „W olfgang Lanz“ карту У гарске и ва
њ ој сав крај ва исток од В алпова и Ђ акова вазива С р п с к о м
(С рбијом, Рацком : „Rascia“).4
1572. год. иш ао je аустријски пославик Д авид У вгнад у
Цсао
ариград.
тај пут,Н епозвати
спом ињ е6писац,
С рбе укој
Виуковару
je био у итом
кодпославству и опи-
С отива „dvorac
Athiavar, koj se po srpski zove Ottim“ и град који ce зове „srpski
Yllakh (Ilok)“ и ropy Almus која ce „srpski “ зове Ф руш ка Гора
u разваљ еви м авастир Б авош тар, који ce „srpski“ зове „Bonaw(?)“
и „Karon ili po srpski Karlozi (Karlovci), ima 000 kuća, a ponaj
više je naseljen od Srba (Ratzen)“ и С лавкаиеп или „ро srpski
Ziankemenn“. В раћајући ce из Ц ариграда спомињ е О сијек и
каже® .grad je naseljen od Turaka i Srba (Ratzen)“.
1573. год. иш ло je аустријско пославство у Ц ариград, a
вратило ce ватраг 1578. годиве. У том je пославству био и С т.
Герлах као пославички проповједвик и описао je тгп пут. Гер-
дах спонињ е7, да код М ухача'почињ е „Srbija (1)“ ; пом ињ е „ Otia•
var, srpski Otin (Sotin), bieli gradić na Dunavu. Niže je ubava
1 P. Matković, Starine 22 (1890) стр. 90.

2 У нстој KB.B3H стр. 183.
8 У встој књ изи стр. 185.
4 Р. ŠiSlć, Hrvatska povijest II (1908) етр. 164.
6 Р. Matković, Rad jug09l. akad. 112 (1892) стр. 208—209.
* У истој књ иза на стр. 238.
7 Р. Matković, Rad jugosl. akad. 116 (1S93) стр. 13. 14.
110
varošica koja se srpski zove Oilak (Ilok)“ ; каж е да je Зем ун no-

дијељ ен на два ди јела и да у доњ ем дијелу „pod brdom stanuju
Srbi“. В раћајућисе натраг из Ц ариграда каж е Герлах (no ријечим а
П . М атковића)1 „da Srbi imaju u Iloku kalugjerski, a u Zemunu
kalugjerički manastir“. П . М атковић м исли, да Герлах „nije jasno
razlikovao katolike od pravoslavnih.... jer u Iloku, kao i Zemunu,
bili su fratarski sam ostani“. У С ријему спом ињ е Г ерлах2, „srpsko
selo“ Зем ун, у ком „Srö*“,HMajy црквицу и П рхово „gdje stanuju
sami Srbi“ ; каж е да изм еђу У ем ува и П рхова им а доста паш е,
„zato
„u kojem drže mnogo
Srbi stanuju samistoke“.
Srbi “ иБ лизу С аве пом
М итровицу, у ињ
којеојсело malo
„Outschi“,
„stanuje
Kršćana ili Srba... većinom su tu turski vojnici“ и „srpsko selo“
Товарник (Domar).
1674. год. врати ce из Ц ариграда аустријски посланик Rym,
кога je пратио непознати описивачтога пута, који каж е8, да су
у Земуну „stanovnici kršćanski Srbi“ и спомињ е „selo srpsko“
Товарник.
1577. год. иш ло je аустријско посланство у Ц ариград. У
том je посланству био и Salomon Schweigger, који je тај пут
описао. У том ce опису спом ињ у4 у С ријем у село Ч еревић „na
seljeno od Srba i Tu raka“ и К арловци „Carlovits, gdje stanuju
Srbi (Ražen), Ugri i Turci“.
1581. год. каж е Б избек, који je као посланик цара Ф ерди-
навда иш ао 1555. год. у Ц ариград, да С р б и (Ratziani) ж иве до
ријеке Д раве.6
1596. год. начињ ена je карта „Vetustissimi Potentissimique
Hungariae regni Transylvaniaeque Principatus post varias editiones
delineatio, ut compendiosa sicut vera ac perspectiva aeri exarata
anno 1596“, на којој ce С ријем на исток од ријеке Босута зове
„С р п с к а “ (С рбија, Рацка: „Rascia“, „Ratea“).6
1603. год.: У љ етопису м апастира Грабовца, који „О д no-
четка до 1603. године писала je једна рука“,7 стоји ово: „Т оурцн
«бладахоу многим и странам и, a наипаче родомБ н а ш и м в ср б -
• у истоЈ књ нзи на стр. 60—61.
9 У истој књ изи на стр. 61. 62. (63. 64).
s Р. Matković. Kad jugosl. akad. 112 (1892) стр. 193.
* P. Matković, Rad jugosl. akad. 116 (1893) стр. 81.
4 Augerii Gislenii Busbequii d. Legationis Turcicae Epistolae quatuor (Fran
coforti 1595) стр. 86. Ha сврш етку п риступа стоји 1581. годи на.
6 Czoernig, Ethnographie, II (1857) стр. 161,
7 В л. Kpacab, Л етопн с М ат. Cpn. 126 (1881) стр. 38.
112
1664. год. (25. септем бра). У круш едолском П ом енику стоји

записано: „Д а ce зна када прш де П атриарв града 1еросалим а
Kifp П аусеи оу cpböcxv з е м л т и доиде у м оеасгир К рвш едол...
Bb л4то 7168 иесеца сектем врја 25 AbBb.*1
1669. год. (15. јуна) каж е Ј. Н Јаром ани, који je те годии е
иш ао с аустријским посланством у Т урску, да су у С ланкам ену
становници С р б и (Rasciani).2
1665. год. поклони славовски владика Јоаким Ђ аковић
неко
вини евавђељ е, ш, там
са записом паностоји
у ком у М оскви
да je 1649. Ђ аковићгод. „православнн(х’)
ианастиру Jlena-
епискш љ С р ’60CAaevHCKu(xb) u.3
1667. год. : »В т> 1667. г. пр^ зж алЂ в ђ М оскву за иило-
стннеИ , назнваеин И вт> о д н о и ђ M i d i епн скопом г, в ђ другомЂ
м итрополитом Ђ , 1оаким Ђ с е р б о с л а в о н с к т (MypaBbeea С нош енШ
сђ В остоком ђ ч. 3. лл. 886. и 902 ).“4
1682. год. м оле круш едолски калуђери рускога цара за no-
м оћ. Ha сврш етку писм а стоји : „ и з ђ с е р б с к и е а е м л и К рвш едола.“5
1684. год. допуш тају руски ц ареви И ван и П етар А лекси-
јевићи калућерииа сријем скога м анастира К руш едола, да м огу
долазити у Русију због м илостињ е и каж у : „П ож аловалн С е р б с к г л
з е м л и К руш едола Б лагов1»ицеискаго М оеастнрл И гум еиа И сакјн
с бралем . .. “6
1687. год. спом ињ е скопски м итрополит Јевтим ије „седм Ђ
епископовЂ с е р б с к и х г “ a м еђу њ ииа и „П ож еш каго“.7
1688. год. (80. м арта) постављ ајући цар Л еополд Л онгина
Р аји ћа за унијатскога владику у С ријем у спом ињ е „п рваке u
1 И . Руварац, Л етопис М ат. Cpn. 150 (1887) стр. 53. (Т ам о je 16*4. го-
дина, влв м ож да треба да стоји 7158?).
8 Ј. Т ом вћ, С пом евик cpn. кр. анад. 47 (1909) eip. 102a.
8 Р. Г рујић, А пологвја српскога народа у Х рватској в С лавоввјв (1909)
cip. 163. Ja сам м етвуо у заграду: х -, х б .
4 В . Г улубввскШ , К раткШ очеркЂ всторјв православннхт> церквеА , бол-
гарскоВ г.ербсков в рум нвскоА влв м олдо-валаш скоА (1871) стр. 608.
5 В ас. Ђ ервћ, 0 српском вм еву у С тарој С рбвјв в у М аћедоввјв (1904)
стр. 29.
« В ас. Ђ ервћ, С тарвнар 1909. год. стр. 17.
7 С т. Д ви втрвјеввћ, С пои еввк cpn. крал>. акад. 38 (1900) стр. 716.
118
прости с р а с к и или влаш ки народ који ж иви у спом енутом С ри-

јем у“ („primores et Plebem Rasciau orum sive Valachorum in dicto
Sirmio habitantium“).1
1688. год. (y јулу) пом ињ е барон Б . П атачић у свом „Д вев-
нику“ С р б е (Rasciani) око Брода.*
1689. год. (11. јун а) заш тићује цар Л еош хлд п С р б л . Х рват»
и В лахе васељ еве у обадвије ж уп&није, вировитичкој и пож е-
одкој“ („Rascianos, Croatas et Valachos m utroq ue Verocziensi et
Posegiensi comitatu constitutos“).8
1690. год.
1691. год. (8.
(18.м jy na): дај
арта) види
е мy
аршV.ал
глави 1690.
А нтопи ј» год. (18. јун а)у
„de Caraffa“
1ш е дарево нека права С р б и м а (Rasciani) који ж иве „изм еђу С аве
и Д раве“ („intra Sauum. et Drauum “).4

1691. год. „24. м арта (2. апрп ла)“ „аотпи сао je цар Л ео-
полд одговор уп рављ еи“: „Un iversitati genjtis Rascianae in Regno
Nostro Hun garia e et sigaante r ad Osekiuum, Budam et Comaromium.
ex isten ti“.6 С рпскословенскн при јеводтога одговора гласи: „06-
ццеству, аарода с е р б с к а г о во области наш вј У гарској, a вајпаче
О сијвку, Буди м у и К ом ораву п ребивајуш таго м илост и всакојр
добро јављ ајуш те;“6 („24. м арта“ 1691).
L691.. год> (20. августа) даје ц ар Л еопи лд н ека права cpn-
ск0м народу. У писм у стоји спом ен с р п с к о г а народа (Nationia
Rascianorum) православве вјере „у У гарској, у С лавонн ји, И ли-
рији, М изији, А рбавији, Г рчкој, Бугарској, у Х ерцеговиви, Д ал-
м ацији, П одгорју и Јевопољ у и у осталијем придруж ниј&м м је-
стим а“ („per Hungariam , Sclavoniam, Illiriam, Missiam, Albaniam,
Graeciam, Bulgariam, Herzegoviam, Dalmatiam, Podgoriam, Jeno
poliam, ceteraq ue annexa Loca“), даје м у право да. м ож е „постав-
љ ати архиепнскопа иа с р п с к о г а народа и јези ка“ („ех Natione
et lingu a Rasciana constituere Archiepiscopum“) и да м ож е у rpa-
довим а и селим а поставд>ати „српске свеш тенике“ (Rascianos
bacerdotes), За. тијем ce спом нш у С рби „у цн јелој Г рчкој, Раш -
крј, Б угарској, Д алм ацнји, у Босни, Јенопољ у и у Х ерцеговини,
1 Jos. Fiedler, Archiv für öste rr. Geschichte, 37 (1867) стр. 121.
г B. Laszowski, Starine, 27 (1895) стр. 201.
8 Joe. Fiedler, Archiv für österreic hische Geschichte, 37 (1887) стр. Ili»—120.
P. Л оп аш аћ, Starin e, 30 (1902) стр. 85.
4 Г. В нтковвћ, Г ласвик epu. учев. др. II. од. в (1875) стр. 1.
5 И л. Руварац, 0 аећкви патрвјарсвна (1888) стр. 108.
• Г. В втковаћ, Г ласвик cpn. учев. др. Н . од. 6 (1875) стр. 174.
0 C P D C KO H B U I U y 8
117
васгаје „у самом с р п с к о м народу“ (т.ј. там ош њ ем ) („in ipso Ra-

sciano Populo“) и њ егово позпавањ е с р п с к и ј е х прилика"(„рго
su a... rerum que Rascianarum n otit ia“) и иш те, д ајо ј о'тоие^по-
ш љ е извјеш тај.
1701. год. (9. јула): види у V. глави 1701. год. (9. јул а).
1701. год. (27. августа) пи ш е папин гласпи к из Б еча-у
Рим и спом ињ е С р б е (Rasciani) у ђаковачком крају у С лавонији.1
1701. год. (у октобру) м оле калуђери м анастира Раковца
рускога цара за пом оћ и каж у да je Р аковац „ в ђ з е м л и cpbö-
с к о и вт> гори Ф руш кои.“2
1701; год. (у децем бру (?)) ж але ce С рби православне вјере
у С лавонији (и у Х рватској) царском ком есару за уређењ е сла-
вонске грани цв Т еодору Ш лихтипгу, d i t o ce газе права cpn-
скога н арода, и казује какве je слободе им ала прије „наш а
отаџбина и с р п с к и народ“ („no stra patria et gens Seru iana“),
каж у да им je цар обећао, да he им дати управитељ а „који заа
уп рављ ати с овијем народои с р п с к и је м “ („qui cum hac natione
Rasciana dirigere sciat“). У писм у ce спом ињ е и „наш с р п с к и
народ“ („populus noster Rascianus“) у Т урској.8
1701. год. Ha кврти У гарске (у: T heatru m Europeum 1701.
год.) записани су Р а ц к а (С р п с т ) u Р а ц и (С р б и ) (Rascia, Rat
zen) ивм еђу Д раве и С аве к западу од С ријем а.1
1702. год. записа игум ан Т еоф ан ва књ изи м анастира Pa-
ковца, да je та књ ига „з е м л и с р б б с к и е a горн 0руш к!'е м анастир«
назнваем аго РаковацБ “.6
1702. год. спом пњ у ce у опису С лавони је у селу Б зеници
(к југонстоку од П ож еге) ,С рби каголичке вјере“ : „Locum hu nc
sub dominio turcico partim catho[li]ci Rasciani inhabitabant, pro
1 A. Theiner, V etera monum. Slav. merid. hist. 111. II (1875) стр. 238.
2 Bai. Ђ ериИ , 0 српском имену y С т. С рбпјв п у М аћедоввјв (1904) стр. 29.
3 Eud. Hurmuzaki, Documente privitóre la Ist or ia Romànilor, VI (1878)
стр. 13—14. („1701 Decembre“). L. Petit, Serborum per Hungariam constitutorum
ord ination es eccleslastic ae (1908) полустр. 511 B, D, 513 A. („1701 mense de
cembri* кахе Л . П ти п рем да у пвсиу вем а вв годвн е вв м јесеца).
* Czoemig, E thnog raphie, II (1857) стр. 161. — II ва картв Ђ . К рекввца
запи санв су Р ацн (С рби, Ratzen) у валповачкој ж уаавијв дуж С аве. Ha истом
м јесту стр. 161.
5 Љ уб. С тоЈановвћ, С тари српски записи в ватаиеи, II (1903) бр. 2101.
119
ски владика С . П одгоричанин и сријем скк Ст. М етохијац ca виш е

другијех посланика1.
1708. год. (7 . јавуара) каж е м итрополнт И саија Ђ аковић,
д а je на круш едолском сабору било м ного љ уди из „cpbScuie
з е м л и a ана ce, да су тп љ уди били нз Х рватске, С лавоније,
С ријем а итд.9
1708. год. пиш е славонски влацика С оф роније П одгорн-
чан и н писм о аустријском е цару п потпнсује ce овако : „С о ф р о -
н и ј е П о д г о р и ч а н и н , славонски владика и послаеик с р п с к о г а на-
рода“ („Sophronius Podgoriczanin, episcopus Slavoniae et nati-
onis Rascianae ablegatu s“). И сте ријечи и на полеђини.8
1708. год. туж е ce православви С рби у О сијеку на осије-
чке језуи те. l. ф ебруара исте годиве одговара језуи тски старје-
ш ин а на „ж албе С р б а грчкога закона“ („Ad Rascianorum grae-
сае fidei lamen tationes“) и y том их одговору назива В ласим а
(„Walachi“)4.
O k o 1714. год. Ha старојш тампаној кш изи у м анастиру О ра-
ховици пиш е „св(д)т(а)го Н иколи С лавев1'и, с р б с к о п з е м л и .“6
1715. год. : види у V. глави 17] 5. год.
1719. год. (19. јула) д аје цар К арло VI. диплом у м итропо-
лн ту В . Н оповнћу,0 и у њ ој ce епом и&е „митрополит или архи-
епископ илирскога нлн с р п с к о г а варода грчкога закона у сла-
вовском ii сријенском крају “ („Gerttis Illyricae seu Rascianae Graeci
Ritus in Slavoniae Syrmijque partibus Metropolita seu Archiepi-
scopus“).
1721. год. (20. апрп ла) пиш у y О спјеку архим андри т М ак-
сим н још једав калуђер карловачком м итрополиту i i каж у, да
су дош ли у О спјек и да там о внјесу паш ли геверала П етраш а
н „отидосмо до г. К алени ка (кр. р а ц к и (српски) судац и каме-
рални префект) и преказасмо ce“...1
1 р - Грујић, А пологија српскога народа у Х рватској и С лавоввјп (1909)
стр. 161 (из В еседв II, стр. 155—160).
г У истој књ изп стр. 166.
* Ј. Радон вћ, П рилозв за всторвју С рба у У гарској, I (1909) cip. 189.
4 Р. Г рујвћ, А пологија српскога народа у Х рватскојв С лавоввјв (1909)
стр 81.
9 Л . В огдавовић, В равково К оло, IV (1898) 1596. Љ уб. С тојановвћ, С тарв
српски запвси и ватписи, II (1903) бр. 4407.
• Д . Р(уварац), С рпске Свон, XVI (1906) стр. 358.
7 Д . Руварац, С рпски С нов, XIV (1904) стр. 466. Р вјеч .срп ски“ биће
тум ачеш е Д . Р уварца.
120
1721. год. (13. октобра) туж и ce вакрачки унијатски non

С теф ан В оЈиновић цару на славонскога православвога владнку,
који га je прогонио (као ш то он велн) због тога ш то ce, поуни-
јатио и каж е: постао cau унијат п ренда сам м ного претрпио „од
с в о г а с р п с к о г а ш изм атичкога н арода“ („а natione mea Ras ciana
schismatica“).1
{722. год. (18. априла) потврди цар пакрачкога вдадику
Н . С теф ановића допустивш и м у да изврш ује све владичавске
послове, док год буде ааједно ca П с р п с к и ј е м народоц свога вла-
дичавства“ („cum suae Dioecesis Populo Rascianp“), чјврар цар-
ском доиу.а
1722. год. Ha црквепој књ изи дреновачке цркве (у запад-
uoj С лавонији) стоји записано, да je та књ нга 1722. године да-
ровада no варедби рускога цара „С е р б с к и л н кесарскнл з е м л и
Bb ГеоргиевскоИ м (о)в(а)ст(н)рв в вовостроенву» цррковБ Бо-
Ж 1К > Б ездевеж но.“8
1725. год. посла архим авдрит Јавићијв путир и друпе неке
ствари у м авастир Ш иш атовац у С ријему и на цутиру, који ce
п данас валазн у м ааастиру Ш иш атовцу, вапп са, да га ш аљ е
из М осквв „в с е р б с к ч о з е м л т в м овастирћ Ш нш атоваШ ).4
1727. год.: види у V. главн 1727. год.
1728. год. (6. м аја) потврди „с р п с к и краљ евски суди ја“
(„Judex Regius Rascianorum“) неки „колацијонални лист“ у О си-
јеку ва м олбу пакрачкога владике М . С теф авовића.6
1728. год. (26. јува) даје цар К арло VI. нраво, да цотвр-
ђује владике, М ојсију П етровићу, православвом архиепископу
„илирскога или с р п с к о г а народа у С лавонији, С рбији и там и-
ш ком крају“ („Naiionis Illyricae seu Rascianae per Sclavoniam
Serviam et Districtum Temessiensem“).6
1 Joe Fiedler, Beiträge zur Union der Valachen (Vlachen) in Sl&vonien
und. Syrmien: Archiv für Österreich. Geschichte, 37 (1807) стр, 137, В вдв ■
стр. 143.
! У встој књ изн аа стр. 145. Ha пнсм у пвш е и ово: ,С опЦ г|иаЈ1о neoe-
lecti Rasciani episcopi Pakaraziensio Nicephorij Stephanovlch.*
1 Л аз. Б огдавоввћ, В раство, 8 (1899) стр. 106.
4 Љ уб. С тојановаћ, С тарв српскв заанси в н атансв, II (1903) бр. 2459.
6 Ш ем атизам православне сриске епархвје п акрачке за годину 1898
(1898) стр. 9.
• Г. В втковвћ, Г ласнвк cpn. учвв. др. II. од. II I (1878) cjp. 309.
121
1736. год. (26. августа) пи ш у руски наставни ци у К арлов-

ци м а м итрополитској ковзисторији и каж у1: „Б(о)гомт> собравад
арх'1епис’копскал, м итрополит’скал С л а в е н о -С е р б с к а л Д (*)ховна«
К овсистор'1'л.“
1736. год. вапи са руски ваставни к у К арловци м а М . К о-
зачи вски веки свис у облику драм е, у ком ce „В си ш естЂ ш к о л ђ -
co С е р б г е п >“ захваљ ују м итрополиту8 „И ко • бвкварцовг пове-
л^лђ обвчати д4ти С е р б с т л .“ »
1737. год. (13. августа) доби ли су руски наставвиц и у К ар-
ловц
годи не и иа„в’ свјмедочавство,
итрополиских’ у комкар’ловачки
стоји8 да су
х’ мшарљ иво учили
колах’ д4 ти четири
наш ел
с л а в е н о -с е р б с м л нац1'и“.
1737. год. (10. вовем бра) пиш е* руски послан и ку Б ечу Л ан-
чи вски о исплати Р уса ваставвика у К арловцим а и каж е, да je
покојви архиепископ „кови, кола и питвнИ трош акг прислалт. И '
до в’ С е р б 1к ) п о х о д јп ц и х ’ учителеИ ... пространво п и салг“ a они
„пгп> воспрјлли и вт> К арловц ^ п ри ш ли “. О вдје ce С ријем см атра.
за ди о С рбије.
1738. год. дође веки м исијовар у С лавони ју к С рбину пра-
вославве
војнички јем вјере, који
старјеш ивомje био којиосуђен
je зваонас р см п е рт заједво(„cum
к и језик с некијем
decu
rione quopiam linguae Rascianae gnaro“) да га п р е к о т у м а ч а no-
у н и ј а т и при је вего ш то буде погубљ ен.5
1743. год. пиш е српски архиепи скоп А рсевије Јовановић ца-
рици М арији Т ерезији и спом ињ е, како су С р б и („Servian er“) у са-
даш њ им незгодана пом агали царици, и то из пом ориш ке, потиске,
поду вавске, г о р њ е u д о њ е п о с а в с к е к р а ји н е ... исто тако из Х р в а т с к е .*
1746. год. (5. јула), пи ш е ф ратар Ф р. И вановић славонски-
јем
rodaгварди
našega,јавим а и krstjana,
toliko каж е „dakoliko
bi vrloristjana
dubro bilo, da odtestimonia
imademo svega na
authe ntica in scriptis“, каж е, да he им м вого пом оћи „racki ate-
statio ni“, каж е : и „srpski oficiri nek nam dadu attest.atione“ итд.г
1 P. Г рујвћ, С пои еник cpn. краљ . акад. 19 (1910) стр. 123 a.
* Р. Г рујвћ, у истој књ взв стр. 141 a.
* Р. Г рујић, У истој књ изв стр. 125 a.
4 Р. Г рујић, у истој књ . стр. 127. И сп. Р. Г рујвћа А по логвју (1909) стр. 166.
4 N. Nllles, Syrobolae ad illustrandam historiam ecclesiae orlentalis in terrier
s. Stephani (1885) стр. 807.
* Ђ . Р ајковвћ. Л етопвс М атвце С рпске. 137 (1884) стр. 46.
7 Е. Ф ерневџвн, Acta Bosnae (Monum. Slav. merid. Х Х Ш , 1892). стр. 552:
0 CPUCKOH вм кну 9
122
1748. год. било je суђењ е ж ени Јована П авковића А ннци

(тобож њ ој „вјеш тици“) из Ч епина (близу О сијека). У списим а о
истраж ивањ у спом гњ е ce и пет свједока с додатком „С р б и н “
(Rascianue) или „С рпкињ а“ (Rasciana), уз то ce понињ е и неки
дјечак С рбин (Rascianus) и нека С авица С рпкињ а (Rasciana).1
1761. год. (16. новеибра) пом ињ е царица М арија Т ерезија
у П одборју (Д арувару) двије с р п с к в дркве, начињ ене од дрвета
(„zweyer... Raizischer von holz erbauter Kirch“).2
1751. год. пиш е угарска дворска канц еларија царици Ma-
ријиодТТерезији
су и каж е,остали
урака отели, да супусти м ногии дкрајевитамо
а ce у Снасељ
лавониј ава и, „коју
с р п -
с к и народ“ („natio Rasciana“).8
1754. год.: види у I. глави 1754. год.
1761. год. ш там пана су у рим ничкој епископији „П равила
м олебнал* за српске „просвјетител>е“. У служ би деспота Јован а
стоји ово4: „ликовств*2 с е р б с к и х г н а р о д о в Ђ б(о)гособраанаа
4670“ ; „оудивиш асж народи с е р б с т л и , зрире cl'» пр(а)в(е)днио
д(*)ш *“ ; „прш дите и вси с е р б с т г и народи" и каж им о... ; за Јо-
вана ce каж е, да je „весел!е зенли с е р б с к и “ и „РадиИ с* 1«анне...
зеили С е р б с к и .оутверж деш е“ ; „П р1идите с л а в е н о с е р б с к а г » народа
собори* ; „К расна похвала еси и весел!е земли с е р б с к г л “ ; „1манне,
с е р б с к м земли св£тило ввилса еси“ ; (исп. „Зем лд ваш а сурш д“
ли ст 120 б) ; ,Ј1икнИ copule, страно с е р б с к м “ ; „В елика та с е р б с т Ш
зем ли св£тилви ка 6(о)гђ показа“ ; „РадвИ с*, зеили с е р б с т б п
засипн и че“ ; „П охвала еси земли cepöcmtü“ ; П рКидите с е р б с т г и
народи вси“ ; „Ј1ик*а cypuie и страно с е р б с к а л веселисж “.
1761. (1762.) год. написа Јован Р ајић реторику на латин-
ском језику за употребу ом ладине „г м и р с к о -с р п с к е у архиепископ-
ско-м итрополитској гим назији карловачкој“ („Illyrico-Serbicae in
Gymnasio Archiepiscopo-Metropolitano Carlovicensi“).6
1762. год. написа Јован Р ајић географ ију „длл обвчеш л
»нош ества С л а в е н о -С е р б с к а г * у карловачким обш енародннм Ђ
ш колам Ђ “.®
1 Vjeetnik kr. hrv.-slav.-dalm zem. arkiva, П (1900) стр. 237. 238.289. 242.
2 Рад. Грујић, А пологвја српскога варода у Х рватској и С лавони ји
(1909) стр. 57. И ссор. и стр. 100: „Raitzen*.
3 N. Nilles, Symbolae ad illustrandam hlstoriam ecclesiae orieutalls in ter ris
corona» S. Stephani (1885) II, стр. 703.
* Л ист 11 4a, 114а/б, 1146, 115 6, 1166, 118 6, 119 6, 120a, 127 6, 129 a
(двапут), 133 6 (дваоут), 134 a.
6 Д . Руварац, Б равково К оло, VII (1901) полустр. 1188.
e Д . Руварац, Б равково К оло, VII (1901) полустр. 1188.
123
. 1762. год. наш там па М . À Рељ ковић свога „С атира“. Ha

•стр. A 5 (1779. год. стр. С 2—8) каж е С лавонац, да ни њ егови
■стари нп јесу ииали ш кола, али су добро «и вјели . Ha то м у
одговори М . A. Рељ ковић:
„О Slavonče, ti se vrlo varaš,
Koji god mi tako odgovaraš;
Vadi stari jesu knjigu znali,
Srbski itili a srbski pisali.1
;Morao би ко рећи, да ce овдје м исли на ћи риловска („српска“)
слова, али би то најприје требало доказати, a онда треба звати
да народи обично с в о ј а слова с в о ј и ј е м им енои називају.
1776. год. Ha једном протоколу пакрачкога владичанства
•стоји овај натпис: „П ротоколБ С е р б с к Х и на л4то 1775. J\ž 2-do“.3
1776. год. (4. априла) пи ш е (свакако пакрачки владика)
■ карловачком архиепископу и м итрополиту и каж е у п исму, да
■њ егов досадаш њ и секретар зна „С е р б с к г и , Н ем ачкш , и Jla-
t h h c k I i i “ .8
1776. год. (18. новем бра) пи ш е пакрачки владика некои
проти у свом владичанству и спом ињ е „наш е О јводално П ро-
'Ш ен1е no ком е у свакомћ П ротопош ат* Е дна С е р б с к а Ш кола
уредити ce им 4лаби“.4
1776. год. Ha другом протоколу пакрачкога влади чанства
•стоји овај натпи с: „П ротоколт» С е р б с к Ш на л^то 7764 № 2“.Б
1776.—80. год. (no свој прили ци у ф ебруару 1778. год.)8
ж але ce вуковарски С рби преко иодж упана сријем ске ж упаније
цари ци М арији Т ерезији на неке неправде и у тој ж алби каж у
„н аш г с л а в е н о с р б с к и И и в4рн и н арод г“ ; спом ињ у „заслуге на-
ш ега народа с е р б с х о г а и опет спом ињ у „наш т. народЂ с е р б с к ш “,
•спом ињ у неке ствари које су „свем у наш ем г народу с е р б с к о м г
н а велику несрећу“, ж але ce ш то су м итрополит и владике
1 И у М . С ецековића, Djela М , A. Relkoviča (1875) cip . 391. — 1871. год.
ш таип ао je Д раг. Х арш С атвра у О свЈеку в аокварво ово м јесто овако: Naški
Stili, a naški pisali (14. стр ).
2 У владвчанском архвву у П акрацу
3 У српском протоколу од 1776. год. у владвчавском архвву у П акрацу.
4 У српскон протоколу од 1776. год. у владичанском архнву у П акраоу.
9 У владвчавском архвву у П акрацу. И сиор Р. Гр ујвћа, А пологвја (1909)
•cip. 211.
• Р. М нхајловвћ, Јавор за 1890. год. стр. 250—51. И сп. Јавор за 1890.
1ГОД. стр. 270. в Л етоавс М ат. Cpn. 96 (1857) стр. 97. 99.
9
124
мсЈрали“,
ноге светковиве
споиињ у a„наш „навластито: с р б с к е у т о м ђ калондару кас-
е светковине навластито с е р б с к е “, туж в-
ce, да he ии дјеца заборавити „да сио ии кадгодЂ от свога с е р б -
с к о г а рода и кол^на свете... им али лк>де“, и спом ињ у „н аш г.
с л а в е н о с е р б с к и и и В " ћраи народЂ .“.1
1777. год. (14. јула) пиш е пакрачки влади ка карловачком
архиепископу и м итрополиту и у п иску спом ињ е учитељ а cpn »
с к е пакрачке ш коле рнјечим а:. „М агистерв Н (а)ш ен П акраћкиа
С е р б с к и а Ш коли и спом нњ е (пакрачкога) учитељ а, којн јесве-
ш тевик и „кои С е р б с к т точив д4ц* учи љ “.2
владици 1777.и год. (1. да

каж е, августа)
м у je пиш е пакрачки
м итроиолит владика
јавио да he карловачком
ce „П реводт».
Регулам ента“ ш тампати „у С е р б с к о ш взнк«“.8
1777. и 1778. год. Ha једвом протоколу пакрачкога вла-
ди чанства стоји овај ватпис: „П ротоколБ С е р б с к т на л4то
777-e № зУ? и на л^то 7784 Ј\6 I??“.4
1778. год. (22. јула) пиш е пакрачки владика старогради-
ш ком проти и казујући датум додаје ријечи : „по н а ш е м м С е р б -
с к о м s К алендар*“.6
1778. год. (11. септембра) пиш е пакрачки владика м итро-
политу у К арловце и каж е аа једнога пароха, да je „регвларв»,
n«t ш квлах С е р б с к и х ’ и Л атинскихЂ училсе“.6
1778. год. (4. вовембра) пи ш е иакрачки владика м итропо-
литу у К арловце и казује, како би добро било основати поред.
осталога „И М але С е р б с к е Ш коле“ и додаје „С лучаи пакБ за
касиравје Беловарске М але С е р б с к е Ш коле достоиво Е ств далш е.
репрезентирати“ .1
1 Р. М вхајловвћ, Јавор за 1890. год. стр. 251 a, б. 268 a, 269 б, 270 б ,.

283 a. А дам Д рагосављ евнћ, Л етопвс М ат. Cpn. 96 (1857) стр. 81, 91, 95/6, 98.
101. (Р азли ке у језвку, у ова два вздањ а, нвЈесу спом енуте).
a У протоколу од 1777. н 1778. год., којв ћу оди ах спом евутн, у вла-
двчанском архиву у П акрацу.
9 У встом протоколу у владнчавском архвву у П акрацу.
4 У владнчавском архвву у П акрацу.
6 „Concept Prothocoll“ од 1778. год. у владнчанском архиву у П акраду.
И сп. у Р. Г рујвћа, А пологија (1909). стр. 228.
• „П ротоколЕ разлвчвм х С ербскм х КовцептовБ“ којв by однах спом е-
вутв у владнчавском архвву у П акрацу.
7 У протоколу од 1778. в 1779. год., којв ћу одм ах спом евутв у влади-
чавском архиву у П акрацу. И сп. у Р. Грујрћа, А пологија (1909).стр. 240.
126
1791. год. (1. децем бра) пиш е пакрачки владика Ћ . Ж и в-

ковић даруварском проти и спом ињ е ш т& je цар даровао „Н а -
Ш м ж С л а в е н о -О е р б с к о ж Rapodt“.1
1791. год. п реведе Јован Р ајић, родои из К арловаца, В еку
„С втценн у И сторда“ „на npocmfi с р ' б с к т бзнкт> радИ с е р б с к е -
дечице“.2
179». год. (8. августа) пиш е пакрачки владика Ћ . Ж ивковић
пакрачком проти и вароду њ егова протопијата и у писм у спо-
м ињ е сва „већа обхдества н а ш е е а С л а в н а г » О е р (б )е к о г а п а р о д а “.Si
1793. год. туж и ce цару ш идска опћина, ш то je Ш ид и
Б еркасово дато унијатсвдм владиц и, да би „yaia у роду о в о м ђ .
с л а в е н о с е р б с к о м г распространитисе м огла*.41
1798. год.6 каж е М . П . К атанчић за српско и м е:„О во je
заиста ваш ијем И лирпм а тако обично, да ce свуда С р б љ и м а .
вову, ве сам о они који ж иве у С рбији него скоро no свем у И ли-
рику a и no Д ацији (Д акији), особито они који су грчкога закона,
који м исле да ce тијем највиш е од другијех разликују, nrro ce зову
С р б љ и и С р б љ а н и “. („Nostris profecto Illyriis adeo id lamiliare
est, ut Srblos passim se compellent, non Serviam incolentes modd,
sed universum pene Illyricum, ac Daciam quoque, in primis quii
Graecam sequuntur ecclesiam, qui per hoc maxime se ab ceteris.
distingui putant, quod Srbli, Srblyani nuncupantur“).*
1798. год. наш там па С ријем ац Н икола С гам атовић из К у-
пивова дјело „С л а в е н о е е р б с к о м в Род* и О бгцеств* о т ђ народо-
лкб ца co <гсерд1ем!> посвм цбнно“.7
1805. год. пиш е м И трополит С т. С трА тим вровић Д осптеју
О брадовићу и каж е „Д руголчјб говори простнИ С е р б и н г у С р е м у ,
Б а н а т у , Б а ч к о п , и горнЉ И М адлрскоВ ; a другојгН в у С л а в о т и ,
1 Ц вркуларвв протокбл у пакрачкох владичанском архвву од 1790. до-

1827. год.,
* Д . лнст 12 6.В равково К оло, VII (1901) полустр. 1377. — Д ругв п рв-
Руварац,
ијери ва полустр. 1406, 1442, 1476 (двапут). 1638 (1642).
3 Д аркул арвв протокол у пакрачком владвчанском архвву од 1790. до
1827. год., лвст 20 б.
4 А дам Д рагосављ еввћ, Л етопвс М атвце 'С рпске, 96 (1857),стр. 108.
6 У предговору каж е М . П . К атавчић, да je кш вгу »De Istro* вапнсао-
првје 14 годнва.
• De Istro elusque adcolis (1798) стр. 217.
7 A. Ђ уквћ, В равково К оло, XI (1905) полустр. 1057/8. И спор. ва полу-
стр. 1060: , С р б с к а ствхотвореви*, „О р б ск о м т > роду списаво в пос-већево одт>.
Н . С таматоввћа*.
127
Л и к к, Д а л м ш ц т , Б о е ч и и CepSiu, у многим р-ђчиа, глаголима

и «воиству слога“.1
1806. (18вв.) гвд. : внди у II. гл п и 1805. (1806.) год.
1806. год. пи ш е митрооолит С т. С тратииировић и квж е да
ћнрилицои пиш у „вси CtpOu, восточнаго благочест4л ( в ђ Besrpiit,
Cepóia, С лавон1и Б осн* и врочал) и даж е Ttjmu вђ Bacat сла-
вевскаго поколввјл, сами славевск1им и наш им и пи см евн, no
•собено п реобраш веики пи ш утг“.а
1897. год. (9. августа): види у V. глави 1807. год. (9. «вг,).
1807. год. пип м ф равцуски конзул у Т равнику П . Д авид и
казие : „Veli ве, da je buna buknula u austrijskoj Srbiji (tako Turci
nazivlju Slavoniju i Banat“).8
1807. год. лиш у у Р аваници вођа усташ а Т еодор А враио-
вић *квевт> и д4ла оиш тина“ С ријем цим а и у натаиеу пи сиа
каж у: „Л вбезва браћо и господо с р б о к а **
1809. лод. : внди у V. глави 1809. год. (С оларић).
1810. год. (20. јуаа) пиш е пакрачки владика Ј. П утвик не-
кон проти у овом влад!гчаиству и каж е, да ce цар брине аа про-
свјеА тваке ^С л а в в т -С е р б о к л в л н apoda мвмвз*“.6
tSM. год.: види у V. глави 181«. годану.
1$1в. год. каж е геверал Oaea П родановић, да je -пукевиик
Јован М иљ евић учио „во с л а в е н о - с е р б с к о ј ш кољ е во П &мрацјв"
(прије 1744. год.) и да je ,0 н оерви и собственим тропгком завел
с л а в е н о - с е р б о к у ј у и њ ем ецкују ш колу во Н овој Г радиш ки“.6
1811. год. (4. октобра) оиш е пакрачки владика Ј. П утник
проти (пакрачкои a иож да д свијем п ротаиа пакрачкега влади-
чанства) н опомињ е С л а в е н н о -О е р б с х г и R apoH н аш г“.7
1812. год. (4. априла) пиш е пакрачки владика Ј. П утник
проти (пакрачком , a б»ћи и другијем протаиа свога владичан-
ства) и каж е : „вливаите В леи М илосерш л вв св£тилникб ce*
CaaBOBLBcidfi, да н ек ам угаситсл св^вда с *л С в р б с к а л “.8
1 .HoBbifl СербскјА Л *топвст>“ (Л етопвс М ат. Cpn.) 42 (1838) стр. 121
1 Ј. Р адоввћ, Л етопи с М ат. Cpu. 228 (1904) стр. 104.
1 Гласнн к аемаљ ског муввја у Б освв и Х ерцеговввв 16 (19ЗД ) стр. 88i
(П ревео В јекослав Јелаввћ).
4 Л етопис М ат. С рпске, 119 (1877) стр. 190.
6 Ц вркуларнв протокол у п акрачком владнчавском архвву од 1790. до
1827. год., лист 113 6.
* Д . Руварац, Јавор за год. 1888. стр. 158.
7 У иотон протоколу од 1790—1827. год., лвст 120 а/б.
8 У встои протоколу, лвст 124 a.
128
проти1813. год. (10.

(пакрачком , aјавуара)
мож да ипиш е пакрачки
свијем протамавладика Ј. П утник
свога владичав-
ства) и у писм у спом ињ е „С л а в е н о С е р б с к и podb warn“.1
1815. год.: види у IV. глави 1815. год. (и у књ изи тамо спо-
м енутој на 12. страни „С ербли у С рем *“. ..).
В ж љ еш ка. У овој глави код 1689. године спом енути су Х р-
вати насељ еви у С лавонији. И у описим а С лавоније око године
1700. спом ињ у ce у неколико села у С лавонији љ уди насељ ени
из Х рватске2, a у селу М итровици близу П ож еге спом ињ у ce „ка-
толички Х рвати дош љ аци из горњ ијех хрватскијех крајева“. Д а
уХ рватим
С лавониј
с, иизузевш
у 17. и поједине
18. вијекутам
није било енељ
о насељ љ уди,удекоји
илисусела,
ce звали
која
су насељ ена из Х рватске докааују ови при ијери:
1) 1698. год. (5. априла) пиш у у П ож ези М арин Х уналић и
други неки ф ратри ђаковскои бискупу против попова, које им
ш аљ у из Загреба, и каж у : „сви чврсто и постојаво (и) једнодуш но
л слож но тврдим о, да нећем о нигда прим ити ви онога, кога ће
случајно ов послати, нити икога другога од Х р в а т а , na био он
и свјетовњ ак.. („firmiter et constanter omnes (et) unanimi et
concordi voce asserimus, quod nec eum, quem fors ille mittet, nec
alium quemquam Croatarum, quamvis saecularem, .. .recipiemus
unqua m .. .“).8
2) O k o годиве 1700. били cy пописи С лавовије и у тијеи
ce иописим а нигдје ве саомињ у Х рвати изузевш и нека везватна
насељ а (испореди напријед на почетку ове биљ еш ке).
3) 1707. годиве м оли „провивциал ф рањ евачки ф ра М арко
Б улаји ћ... цара Јосиф а I., да их заш тити од бискупа који хоће
да пм одузм у парохије и даду их световном свеш тевству из Х р-
ватске“ и каж е, да (ти бискупи) „уводе арциђаконе (презвитере)
Х рвате, који o b o u вароду ви м ало ни јесу иили нити звају добро
народви језик“ („praesbiterosque Croatas huic Genti minime accep-
tos, nec linguam nationalem bene callentes introducere“).4
4) 1795. годи ве каж е славонски научвик М . П . К атанчић:
,Ц рта пруж ева од Д раве кроз М о с л а в и н у к извору ријеке Ц е -
1 У истои протоколу, ли ст 125 a.
2 Т. С м ичиклас, Dvljestogod. oslob. Slav. II (1891) стр. 149, 257—9, 277.
s Е . Ф ерм евџнв, Acta Bosnae ( = Mon. spect. hist. Slav. merid. XXIII, 1892)
стр. 532. P. Л ооаш вћ. Starine, 30 (1902) стр. 139.
4 Г. Г рујвћ, А пологвја српскога варода у Х рватској в С лавонвји (1909)
страва 80.
129
т и н е у Д алм ацији. У крају на запад од ове црте настаниш е ce

П осавци и (у њ еиу) ж иве њ ихови потомци Х рвати до давас“
(.Linea ab Dravo per Moszlavinam dueta ad Czetinae fluminis Dal-
matiae exortum. Regionem ab hac linea in occasum patentem co-
luere Savienses, et horum posteri Croatae usque hodie colunt“).1
M. П . К атанчић често спом ињ е, како ce Х рвати знатно ра-
зли кују од осталога ваш ега аарода и то с тога, ш то je он м и-
слио д а су К ајкавци прави Х рвати — он je дуго ж ивио у За-
гребу те je кајкавачки говор добро познавао. Т ако н. пр. каж е он
говорећиближ
ствари о Селовевцим а и њ ихову
вего Х рвати“ језику, ad
(„in pluribus да nos
„суpropius
вам у quam
виш е
'Croatae accedunt“).2 С помињ е, да cy ce Х рвати н аселили y aa-
падној (римској) Д алм ацији, као ш тоје очевидно no опису К он-
стантина П орф ирогенита „и no насељ ии а, за која ce показало
да су доцније на њ им а ж ивјели Х рвати“. „Д обро знам о, да ce
и данас заиста разлнкују Х рвати од Д алм атин аца и no отаџбини
и no начину говора“ („et sedibus, quas Croatae posterius habere
-deprehensi sunt“. „Profecto et hodie Croatas ab Dalmatis et pa
tria, et loquendi ratione, distinctos bene novimus“).8 Ha другом
м јесту каж е пом енути М . П . К атавчић: „А ш та je узрок, да
И лири уз Јовско [мј. Јадранско?] М оре, С рбијавци, В осавци,
С рби (Раци) који ж иве у У гарској наједн ој и другој обали Д у-
нава, истијем дијалектом говоре којијем и Д влм ативц 1Г, a од Х р-
вата ce разликују? С вако зва, колика je даљ ина изм еђу И лира
ш то ж иве н а обалаиа Д унава и Д убровчана, a ипак веиа друге
разлике у говору него (ш то би била) да их je обоје родила једна
м ати“ („Quid porro caussae subest, quod Illyrii apud Jonium, Servii,
Bosnii, Rascii, H ungariam utroque Danubii latere incolentes, eadem
cum D almatis utantur dialecto, a Croatis discrepent? Quanta sit
Illyriorum, Danubium ripas adcolentium ab Ragusinis distantia,
nemo ignorat, et tamen non alia est sermonis differentia, quam
si utrosque una peperisset ma ter“).4 В иди још један прим јер ва
почетку V. главе.
1 Specimen philologiae (1794) стр. 24.

2 De Istro eiusque adeolis (1793) стр. ISO.
3 У встој књ нзн стр, 107.
* У истој књ изи стр. 108.
VII. ГЛАВА
0 српскош им ену изван С рба православнв вјере.

У овој ћу глави испи сати она нјеста из глава I—VI, кој&
говоре о С рбим а који нијесу православне вјере. К од сваке го-
дине додана je глава, у ж ојој ce напријед спом ињ е тај прицјер.
К о ж ели знати одакле je који прин јер узет, или још ш тогод
о t o v при ијеру, нека погледа у главам а I—VI, и у њ им а je
казано одж кга су узети. Д оста им а при ијера sa које ce не вна
(или ja сад ве заан), говоре ли о О рбииа правослш кве вјере
или не говоре.
O k o 924. (925.) год. била je у С п&ету катоди чка црквена
скупш тина, у којој су била хрватска и е р п с к а господа. О д С рба
je био, као ш то каж е Ф р. Р ачки „Zahum ski knez Mihajlo sa
srbskimi velikaši“ (П. глава).
О во 930. год. каж е К . П орф ирогенит, да су ce С рби насв-
дили у крајевим а пО чевш и од доњ е Ц етине к југу и од Х лв-
јевн а (Л ијеваа) к истоку, a стааовници у тијем крајевии а били
су и каголичке вјере (DL и IV. глава).
1212—L гвд. вазивж босански бан М атија О тјвпвн Н иво-
слав, који je био ж атоличке вјере, све Б осанц е бвз раздгае
sjepe С р б л м м а (IV. глап).
1240. и 1849. год. вазива виш е п ута исти босански баи
М . С тј. Н инослав своје Б осавце без разлике вјере С р б л и м л
(IV. глава).
1364. год. потписује ce Н ико Б ијелић, српски писар ду-
бровачке опћиве, овако : „* Н ико Б4лик1> д и в к ђ cpnuiKu“ (Ш .
глава).
1407. год. спом ињ е П рибислав П охвалић (икавац и като-
лик и no свој прилици Захум љ анив) два п с р а с к а и писма, која
су послали њ егови господари (баница А вка и војрода С андаљ .
и њ егова ж ена) у Д убровник (П . глава).
181-
1409. год. пиш у дубровачки кнез и властеда и дијеле ду-

бровачке грађане у Л атин е (ром анскога племена) и С р б л е
(П1. глава).
1411. год. спони њ е П рибисав П охвалић „ с р п с к а “ писма,
која су послали њ егови господари у Д убровник (II. глава).
1447. год. пом ињ е ce „с р п с к и “ писар дубровачке опћинв:
кнез и судије дубровачке „рекош е Н икш е Звиздикк» диику
cpbncKOMj/, да упиш е све no реду“ (Ш . глава).
1461. год. дијели кнез В ладислав, син херцега С тепана,
своје херцеговце у С р б љ е и В лахе (П. глава).
1454. год. дијели херцег С тјепан своје Х ерцеговце у С р б љ е
и В лахе (II. глава).
1481—2. год. ди јели господар Х ерцеговине А јазбаш а Х ер-
цеговце у С р б љ е и В лахе (II. глава у Д одацим а).
1550. год. пиш е дубровачки писар на „с р п е к о м јв з и к у “
као ш то ce види и з ријечи: „Subscriptio(nem) lingue serviane
feci...“ (II. глава).
1551. год. пиш е роианијоки беглербег М ехнед С околовић,
који je бпо родом из данаш њ е Бисне, темиш варскои зааовјвд-
нику A. Б аторију и каж е, д а му сва пи ска пиш е на „с р п с к о м “
језику (IV. глава).
1653. год. каж е Ferd. Novagero за Б осанца Рустена паш у
који je био велики везир и зет султана С улејм ана, да je „по
народности С р б и н и („di nazione serviano“) из Босне (IV. глава).
1664. год. постави дубровачки „сенат“ пи сара за писма и«
„с р п с к о м “ језику овијеи ријечим а : „Prima pars est de dando
onus linguae aervianae“ (III. глава).
1673. год. каж е м летачки посланик у Ц ариграду A. Ба-
доар за поменутог М ехиеда С околовића да je „по народности
С р б и н “ („di nazione serviano“) (IV. глава).
1678. год. каж е С т. Г ерлах ; „da Srbi imaju u Iloku kalu-
djerski, a u Zemunu kaludjerički ma nastir.“ П . М атковић мисди
да Герлах „nije jasno razlikovao katolike od pravoslavnih... jer
u Doku, kao i Zemunu bili su fratarski sam ostani“ (Vi. глава).
1606. год. каж е Д убровчанин Ј. Л укаревић за дубровачке
пјеснике „ с р п с к и пјесни ци“ („I poeti Serviani“) и казујући да
С р б и децем бар називају „просјевац“ (просивац) no својврилици
иисли ва Д убровчане (III. глава).
1611. год. потврди nana С им еуна В ратањ у ад свидн ичкога
унијатскога владику и споиињ е им е „С инеуна владике С р б а -.
132
к а т о л ш а (Rascianorum catholicorum), који ж иве у У гарској.

■Х рватској и С лавонији и у крајњ им крајевим а у К рањ ској“
(V. глава). '
1615. год. пиш е пом енути С им еун В ратањ а и назива себо
„с р п с к и је м “ (Rascianorum) владикои (V. глава, в и д и тамо и
1789. годину).
1616. год. каж е босавски ф ратар М атија Д ивковић, да je
неке ствари написао „с р п с к и ' било да м исли на „српска* (ћи-
риловска) слова било на српски језик (IV. глава у Д одацим а).
1688. год. стајаш е у једном дубровачком огласу, д а ce тај
оглас оглаш ује „на с р п с к о м језику, да га с в а к о м ож е бољ е ра-
зум јети“ („in lingua Serviana p[e]r maggior intelligenza d’ ognuno“)
•tili. глава).
1640. год. каж е загребачки бискуп Б . В ивковић, да je у
м анастиру М арчи ж ивио С им еун В ратањ а „влаш ки или с р п с к и
'к а т о л и ч к и владика“ („episcopus Valachorum siue Raschianorum
■catholicus“) (V. глава, види тамо и 1649. годину)
1648. год. пиш е руски квез Ј. Тим огеј В ладим ирски из Рим а
.„Вђ cepöbcmm землго в дубровницкоИ оућзцт»“ (III. глава).
1651. год. каж е загребачки бискуп П етар П етретић, да je
архим андрит м авастира М арче С ава С тависављ евић иш ао у Рим ,
да добије од nane потврду за „влаш ко или с р п с к о владичавство
у Х рватској и С лавонији“ (V. глава).
1658. год. пиш у калуђери м анастира Л епавине загребачком
бискупу и каж у, да су покорви оцу папи, да су „правн католи-
•чави“, да за цариградског патријарха мало маре, јер je он Грк,
a ови су „ с р б б г л и “ (II. глава).
1662. год. каж е загребачки бискуп П етар П етретић, да je
-свидвички унијатски владика В ратањ а искао од nane, да м ож е
као владика заповједати у црквеви јеи стварим а „ с р п с к о м народу
грчкога
управљ а обреда“
„влаш ким и да илиje с nana
р п с ш дао власт владици
м народом В асилију,
у областим да
а њ егова
владичанства“ (V. глава).
1664. год. пиш е унијатски свиднички владика Г аврило М и-
'јакић загребачком бискупу П етру П етретићу и потписује ce: „Га-
врилЂ епискупЂ с р б с к и сивовт»“ (V. глава).
1666. год. пиш е Т рогиранив И ван Л учић: „И пак Д алм а-
тивци и С ловени, који су им сусједи, не зову језик словенски-
јем вего х р в а т с к и је м или с р п с к и ј е м прем а томе којијеи дијалек-
■•том говоре“. П рем а томе су га б а р ови Д алм ативци и сусједни
133,.
Х ерцеговци, који говоре јуж нијем дијалектом , без разлике вјерв

називали српскијем (И . глава).
O k o 1680. год. ппш е српски унијатски владика П авле Зор-
чи ћ својим калуђерим а у м анастир М арчу и каж е за себе да je-
„Еписквп С р б л к м “ (V. глава).
1687. год. препоручује главни заповједник аустриске вој-
ске „царском војеном ви јећу“ „кат. ли чке С р б е “ („die KathoL
Raitzen“) т.ј. Б уњ евце.]
1688. год. постављ ајући цар Л еополд Рајића за унијатскога.
владику у С ријеиу спомињ е „прваке и прости с р п с к и или влаш ки
народ који ж иви у спом епутом С ријем у“ („primores et Plebem,
Rascianorum sive Valachorum in dicto Sirmio habitantium“ (VT.
глава).
1694. год. потврђује ц ар Л еополд унијатскога владику П е~
тра Љ убибратића у С ријем у и спом ињ е „ с р п к с и (Rascianorum^
или влаш ки народ који ж ивн у реченом С ријем у“ ; (испор. и 1699.
год.) (VI. глава).
1697. год. спом иш у ce у попису ставоввика у селу Ретф али.
код О сијека М ађари и „С р б и к а т о л и ч к е в је р е („Rasciani fidei.
catholicae“) (VI. глава).
1699. год. (26. маја) одређује цар Л еополд права унијат-
ског владике П . Љ убибратића и спомињ е С р б е („Rasciani“)..
ун ијате под њ еговои влаш ћу (VI. глава, види там о и 1699. год.).
1701. год. пиш е папин бечки „гласпик“ о свидничком уни--
јатском владиц и Г аврилу Т урчиновићу и каж е, да м у je рекао
кардинал К олонић, да свидничком владици н ије no вољ и, ш то
му je цар дао само титулу за утјеху С р б а к а т о л и к а („de’ Ra
sciani Catholici“), који ж иве у доњ ој У гарској“ (V. глава).
1703. год. препоручује карлинал JI. К олонић босанске
Ф рановце за там ош њ е С р б е к а т о л и ч к е ejepe („Rascianis... qui..
Catolici sunt')
1711. год.(VI. кажглава).
е Д убровчанин A. Б андурије, да су ce у
Захум љ у (Х ерцеговини) населили С р б љ и (Serbli) и да ријеч Ко-
вавли „у с р п с к о м језику“ (Serblorum idiomate) не значи коло-
воз (колни пут) (III. глава).
Oko почетка 18. вијева спом ињ е ce у Д убровнику нека
католичка „с р п с к а књ ига“ (libro Serviano), у којој су апостоли
и евавђељ а, ш то ce читају цијеле године „н а с р п с к о м језику“
1 U. И ванвћ, Л етопвс М атице С рпске, 175 (1893) стр. 16; ввдн в стр. 17.
184
(in Serviano) a употребљ авали cy je no свој прили ци католици

око Д убровника (Ш . глава).
H a почетву 1 8 в н је к а говори н епознати п исац о К лии ен-
там а и спом ињ е „све С р б е турскога закона“ („tutti li Turchi ser
viani“) 1
1721. год. каж е п акрачки унијатски non С теф ан В ојино-
ви ћ: постао cau уни јат пр еида ca u иного претрпио „од с в о г а
с р п с к о г а ш изм атичкога народа“ („а natione m ea Rasciana schi-
smatica“) (VI. глава).
O k o 1 7 4 4 . год. каж еосорски бискуп М ат. К арам ан говорећи
о С рбииа у м летачкој Д алиаци ји: „али будући да им а неш то

С р б а к а т о л и ч к е в је р е , искали би ови за бискупа С р б и н а к а -
т о л и к а “ (тј. кад би далп С рби иа православне вјере С рби ва аа
владику) („Trovandosi all’ incontro qualche numero de Serviani
cattolici, questi vorrebbero per pescovo un serviano cattolico*), и
вели, да je карди вал К оловић искао од „проп агаде“ да ce no-
стави „у Х рватској с р п с к и в л а д и к а к а т о л и ч к е ejepe “ („un ve
scovo serviano cattolico in Croazia“) и спони њ е T. П аш ића „cpn-
с к о г а в л а д и к у к а т о л и ч к е в је р е “ („vescovo serviano cattolico“)
(II. и V. глава).
1751. год. пиш е С улејиан паш а из Т ребињ а писм о котор-
скои управитељ у. У врх пријевода тога писм а стоји, да je то
писио „пријевод с и л и р с к о с р п с к о г а језика“ („Traduzione dall’
Idioma Iliirico-Serviano“) (I. глава).
1762. год. каж е славовски пи сац М . A. Р ељ ковић С ла-
вовцина:
„Vaši stari jesu knjigu znali,
Srbski Stili a srbski pisali“ (VI. глава).
1767. год. пиш е црногорски владика С ава П етровић ду-
бровачкој републици и каж е: „и драго нам ћ е владаве ваш е,
кои ce ви иош ,е од н а ш е г а с р б с к о г а и е в и к а ваходите, кои за-
повиедате“ (I. и III. глава).
1770. год. вазива хрватски историк А д. К рчелић С рбљ е
увијате „С р б и м а које у onhe зову В л а с и м а “ („Rascianos vulgo
Vlahi vocatos“) (V. глава)
1775. год. пи ш е опет С ава П етровић дубровачком квеау
и севату и каж е : „В аш е славва републи ка зва, да е све го-
сподство i слава с е р б с к а пала : и нш цо aie остало до васБ како
1 Ј. ToMHh. С оон еник cpn. краљ . акадеивје, 42 (1905) стр. 57 б.
185
«данБ цвјет на васћ свиетв : вдо ивде, м ож е ce с е р б с к а а е м л л

с вам а похвалити“ (Ш . глава).
1788. год. каж е католички non Јосип Крм потић (Л ичанив)
за све војвике без раздике вјере (200 Л ичан а и 200 О гочана),
који су иш ли у Ц рну Гору ca Ф . В укасовићем да су „Pravi
S rbi“ и да о К раљ евићу М арку „srbski znade pjevat svatko“
(V. глава).
1796. год. (22. октобра) каж е Јовав Р ајић у писм у „Јез*-
ита П еачевичЂ , бадићи да е и самЂ С р^ливт,“. . -1
јем И 1798.
лиримгод.
а тако кажобичво
е М . П .даК атанчић,
ce свуда да je Ссрпско
зову р б љ и м аиме(Srblos),
ваш и-
особито („in p rimis“) они који су грчкога закова (VI. глава).
1799. год. спом ињ е ф ратар Ф р. П ејачевић „ с р п с к е бискупе“
(Episcopi Serviani) из Д алм ације, ш то су били у католичкој
црквеној скупш тиви у С пљ ету 924. (или 925.) године.2
П ри сврш етву 18. вијека ваписа неки Б ош њ ак м ухам едов-
•ске вјере икавачки веки попис биљ ака, који ce зове „П опис
биљ ака ва с р п с к о м језику“ („Syrf dili8 üzre otlar bejandir“)
(IV. глава).
1803—1. год. говори м итрополит С т. С тратим ировић о ста-
воввицим а у Х ерцеговини и каж е „М ухам едави сутБ из Xpi-
■CTÌaBi> славенскаго босавскаго т. е. с е р б с к а г о јазнка, таковнв
поставш Ш “ (II. глава).
1805. или 1806. год. каж е Д оситије О брадовчћ: „А ва0-
простУ и С е р б и н г из Бавата или из Бачке, овђ е у CepMu, у
Б освн , у Х ерцеговивн, у Д алмац1‘и, поготову у Х орватскоИ , у
■Славон1'и и у С рем у, у своемЂ истомђ родБеном езнку, и ва-
роду : бно овт> восточвога или рим скога исп ов^д авш “ (II. глава).
И спореди и он о ш то каж е Д оситије у V. глави 1783. године.
1810. год. казује управитељ кри ж евачкога увијатскога вла-
ди чавства К . С танић туж бе „ с р п с к о г а варода“ (nationis Ra
scianae), ш то je свидничко увијатско владичавство претворево
у викаријат и спом ињ е. да je С акм арди оснивао иавастир u
гим вазију у К риж евцу да ce ту „влаш ка или с р п с к а омладина“
•(juventus Valachica seu Rascianica) учи освовам а вјере и м орала
<V. глава).
1 Д . Руварац, Б равково К оло, VII (1901) полустр. 1634.

2 Historia Servlae (1799) стр. 425.
8 У IV. глави као и у I. издг.њ у случајно je н спала ријеч „dlli".
136
1816. год. пи ш е П . С оларић : „ГрБгсрБ, гораи, с т и п а в Б .

бем аш Б , есв чаателво им ена С е р б а л в а п а д н И ц е р к в е * и ,П о
a
двом а тречастим а Д алм ац1'е, з а п а д н Ђ ц е р к в в С е р б л и или (ако

воле) С ловинц ц, служ есе и данЂ данаш вШ квигам и“ ... (IV глава).
1 8 1 7 . год. каж е архи м авдрвт Г . Зелић: „ С е р б л и западн-fe
церкве (ер г ово су све едни С е р б л и , како и ов!и, ш то су ce
потурчили, или бол^ћ рећи, понухаиедавили, и иоув1'атили) имак>
вн ш е узрока радоватисе у свом е отечеству, и зато, како су у
свачем у дал* предЂ вам а, тако су и у кви гам а: само та 6 ст>
друге страве ш тета ш то нем илице губе ези к своИ славевскШ
и родЂ сђ И талТани“.1
Бнљ еш ва 1. В иди још биљ еш ку ва сврш етку П . главе и
1. биљ еш ку ва сврш етку IV. главе. П рим јере послије 1820. го-
ди ве види в.пр. код М . Ш репела, Građa sa povjest kn iževnosti
hrvatske, I (1897 ) стр. 126. и Л етопис М ат. Cpn. 76 (1847) стр.
151. (144-5.).
Б и деш ва 2. О вдје би ce м огло саом евути, да ce доста че-
сто овај или онај наш западни крај зове с р п с к о м з е м љ о м (no-
крајином , држ авом ) или С р б и јо м или ce за неко м јесто у ве-
ком западвом крају каж е да je у с р п с к о ј в е м љ и или С р б и ј и и .
налико. О ваке прин јере вид и:
1) за Ц р н у Г о р у и Б о к у у I. глави код годи ва 1523, 1546,
1600, 1610, 1613—45, 1648, 1654 (двапут), 1655, 1671, 1685, по-
четак 18. вијека, 1712—25, 1729, 1742, 1744. 1752 (двапут), 1753
(двапут), 1754 (двапут), 1789, и у II. глави код годива 1712—25;
2) аа Х е р ц е г о в и н у u с у с је д н о п р и м о р је у П. глави код
годива 1584, 1541, 1611, 1628, 1646, 1702, 1707, 1712—25, 1797,
1803—4;
3) за Д у б р о в н и к у III. глави код годвна 1648, 1775;
4) за Б о с н у у II. глави код годи ва 1712—25 и у IV. глави
код год ива 950, 1180, 1188, 1227, 1245, 1252, 1450, 1521, 1547,
1550—1, 1561. 1585, 1588, 1591, 1607, 1621, 1644, 1645, 1681,
1689, 1692, 18. вијек; испор. и 14. вијек и годиву 1815. у истој.
глави;
5) за Х р в а т с к у у V. глави код годива 1651 (у јануару и
1. ф ебр), 1691 (1 ИЛИ12 при м јера), 1722, 1725, 1726, 1804 (18.
децембра);
1 .Ж ит1в... Герасниа Зелвћа* (1823) стр. VIII.
137
6) за С л а в о н и ју ca С р и је м о м у VI. глави код годи на 1496,

1572, 1573, 1596, 1638—9, 1641 (два прим јвра), 1648, 1651, 1654,
1682, 1684, 1691 (С ент-И вањ и,) 1701 (два прим јера), 1702, 1706,
1708, 1714, 1722, 1725, 1736, 1737, 1761, 1807.
Б м еш ва 3. У овој глави спом енути прим јери доказују,
да н ије истинито тврђењ е проф. В . Јагића,1 да je ри јеч С рбин
свагда значила исто ш то и С рбин П р а в о с л а в н е в је р е : .So brachte
allmählig die Ausbreitung der politischen Macht Serbiens die Einheit
des serbischen Namens, worunter man zugleich immer den Ortho
doxen verstand, in Schwung“.
1 Archiv für slav. Philologie, 1" (1895) стр. 62.

o с р п с к о м нмвну 10
VIII. ГЛАВА.
С ловенци —Словинци
словенски,
— Ссловински.
ловени — словенсни,
П озната je ствар, да су кајкавци у данаш њ ој сјевервој Х р-
ватској у 16. и у 17. a каткад и у 18. вијеку себе звали С л о в е н -
ц и м а a свој језик с л о в е н с к и је м . Е во неколико прим јера:
1574. год. наш там па И в. П ергош ић при јевод В ербецијева
дјела „Decretum“, за које каж е да га je превео „na slovjemki
jezik .“1
1678. год. ш там пана je „Kronika“ загребачкога кановика
А нт. В рам ца2, којојje натпис: „Kronika... zpravliena Kratka Sdo-
venzkim i e je
године, да z i војвода
k o m . УЈанко
тој Ксроници
ф ратроикаж е A. В рам ац3
К апистраном кодпротив
иш ао 1455.
турскога цара с У грим а ca „Szlouenczi i z Horuati“. К од 1520.
године4 спом ињ е ce „Ban Zlouetiszki“ П етар Б ериславић. К од
1521. године* каж е, да je турски цар С улејм ан заузео велики
дио У гарске, „ Zlouemke i Haruatzke zemle“. К од годиве5 1526.
пиш е, да je у м ухачком боју погивуло м ного М ађара, „zlouenw
i Horuatou“. К од 1587. године® каж е, да je И . „К оцијан“ (К ација-
нер) довео војску против Т урака „na Sslouenzki Orzag ali zemliu.“
К од 1538. године6 спом ињ у ce „Bani Horuatzke i Szlouenzke zemle.“
К од 1542. године7 пиш еда je Ф ердинанд поставио Н иколу Зрињ -
1 Т . М аретић, Isto r. hrv. prav. (1889) стр. 29. С . Љ уби ћ, Ogledalo П , 517.
И . К укуљ евић, Kroatische Revue (1882) стр. 46.
2 В ј. К лајвћ , Monum. Sla v. merid. 31 (1908) стр. XVIII н LUI. И спорвди
у С . Љ уб нћ а, Ogledalo, II. стр. 517. Književnik, II I (1866) стр. 306. Т . Maperah.
Istorija hrv. prav. (1889) cip. 33.
3 Monum. Slavorum merid. 31 (1908) стр. 48.
4 У нстој књ нзн ва стр. 54.
5 » » » » стр. 55.
6 » » » » стр. 57.
3 , „ „ , стр. 58.
139
-скога
ксж е, зада бана „na Horuateh
су Т урци освојили i Вna szlouenieh.“
ировитицу К од дгодине1
и м ноге 1552.
р у г е градове
„n a Szlouenieh.“ К од 1556. годи не2 спом ињ е, да су Т урци осво-
ји ли К остајни цу, те онда сва „Horuaczka zemlia opuszte i Selo-
u e n s z k a К од године3 1564. каж е, да je Ђ . Д раш ковић дош ао у
загребачку бискупију „na Szlouenie.“ К од 1573. годи не4 спом ињ е
ce Ф ранкапан a код 1574. „Alapi“ „Horuatzki i Szlouenzki Ban“
(види и код године 1557).
1578. год. и здаде велики војвода К арло упуство за коњ а-
нике и једно за пјеш аке, у којим а стоји да je К арло „na mistnik
caesarove svetlosti pred Hrvatskih i Slovenskih krain“.5
1686. год. наш там па A. В рам ац I. дио своје „П остиле“ у
В араж диву и каж е6 за њ у да je „szpravlena slouenszkim iezikom“.
1586. год. ваш там па истн A. В рам ац II. дио своје „П остиле“
и за њ у каж е7 да je „zpravlena szlouenskim ieszikom“.
1685. год. пи ш е иванићки капетан загребачком бискупу,
да су бискупови љ уди дуж нн поћи у „tab or... k našem Sloven
skom generalu“.8
1639. год. пи ш е Г. С танковачки из К риж евца загребачком
бискуиу Б . В ин ковићу и каж е, да je до сад било слободно пасти
и cjehii .v lugeh Slovenskomu, Predavečkomu i Vlaškomu sinu
v naše Križevečke krajine.“9
1640. год. наш там па С иш чавин Н икола К рајачевић (Sarto
rius) књ иж ицу с натписом : „Molitvene knjižice vsem kristuševem
vernem slovenskoga jezika pristojne i hasn ovite.“10 У предговору
каж е, да je неке науке, „vu ove male knjižice, čisto slovenskem
jezikom spravil i štampati včinil“, на другом м јесту (у V. ди јелу)
вели за неке м олитве, да их je загребачки бискуп П . Д ом итро-
1 У встој књ азн аа стр. 59.

2 , » . . стр. 60.
5 . . стр. 61.
4 . . „ стр- 63.
5 Р. Л опаш ић, Spom. hrv. kraj. I (1884) стр. 71. P. Л опаш вћ, Karlovac
(1879), Prilozi, cip. Vili, X.
6 B. К лајн ћ, Monv.i:. S'a v. m erid. 31 (1908) ci p. XXXII.
7 B. К лајн ћ, Mo num. S lav. m erid. 31 (1908) стр. XXXII.
8 P. Л опаш аћ, Spom. hrv. kraj. П (1885) стр. 185.
9 P. Л опаш ић, Spom. hrv. kraj. I I (1885) стр. 207.
13 Т . М аретвћ, Istor. h n \ prav. (1889) cip. 96. И в. К укуљ евић, Arkiv, IX
<1868) стр. 156. С . Љ уб вћ, Ogledalo, П . 518. M. Hajn al, Archiv für slav. Ph ilo
logie, 28 (1906) cip. 316.
10*
141
■vun dani i štampan i.“ У предговору каж е1 да je учинио : „Reći

sveteh Evangeliomov, ki su vu slovenskom orsage okolu godišča
obični i navadni iz dijačkoga te Vugarskoga tekstuša na naše pravo
slovensko zagrebečko slovo pravdeno, poleg moje štime, prenesti,
od reči do reči, gde je bilo moguče, te je slovenščina prepustila.“
За тијем каж е, да прије тога није било „vu našem slovenskom
orsage, slovenskem (j)ezikom dostojno štampaneh Evangeliomov.“
Још каж е, да je одредио да ce неке м олитве преведу из „dijač
koga i vugerskoga tekstuša na naše slovensko zagrebečko slovo.“
1657. год. преш там пана je књ ига Н иколе К рајачевића, која
je спом енута код 1640. године, и то с додацим а. У рукописном
натпису стоји, д а je ова књ ига састављ ена3 „na haszen zloven-
skoga naroda“.
1663. год. наш там па Ђ . Х абделић3 „Zerczalo Marianzko...
Uszem szlovenekoga i horvatszkoganaroda kerschenikom...“ У тој
књ изи каж е Х абделић, да je до то доба м ало књ ига ш там пано*
„.Slovenskem jezikom“, за које би он знао. К аж е да „Nekomu teh
takoveh knjig reči nesu bile prave horvatske, nekom u nesu bile
prave slovenske ..“ и „komu se horvatski hoče govoriti neka reče
mesto lehko lahko, mesto osem osam, mesto ja le n jalan, mesto ne-
sam nisam etc.“ Још каж е Ђ . Х абделнћ6 на стр. 181 : „diački je
ovde, pak z vekšega listor slovenski postaviti hoču“; на стр 182:
„.slovenski ovak“ ; на стр. 397 : »vseh jezikov zvun našega sloven
skoga“ ; на стр. 399 : „pred našega slovensKoga i horvatskoga jezika
lju di“ ; на стр. 580 : „grčkemi rečmi na slovenske ovak prenešenemi“;
на стр. 413 : „Mi Slovenci reči moremo : rožični venec“ ; на стр. 424:
„iz diačkoga na slovenski ovak je prenešeno“ ; на стр. 429: „ja sem
dosta priprosto iz diačkoga na slovenski naš jezik prevrnul.“ И на
399. страни спом ињ у ce6 „slovenskoga našega naroda i horvatskoga
\ju di“ ; још каж е, да je „Devica Maria“ noMoh „ot Horvatckoga,
Slovenskoga i Dalm atinskoga orsaga odvrnula.“ Ha другом м јесту
1 И в. К укуљ еввћ, Arkiv, IX (1868) стр, 316—17. M. Hajnal, Archiv für
s Ih vPhilologie, 28 ( 1 9 0 6 ) стр. 31S (сам о првн од ова три ци тата. Ha 318—20.
.
стр. М . Х ајиал д оказује. да je ову књ игу вапвсао Н икола К рајачевић).
г М . Hajnal, A rchiv für slav . l'hllol. 28 (1906) стр. 316—17.
s И в. К укуљ евић, Arkiv. IX (1868) стр. !86. C. Љ уб вћ, Ogledalo, II, стр.
М 9. В . Јагић , Archiv für slav. Philol., 31 (1910) стр. 529.
1 B. Ja m b , A rchiv für slav. Phiiol. 31 (1910) стр. 531.
5 У встој књ взв на стр. 532.
• ........................................... 537.
142
пиш е1 „da vre i po našem Slovenskom orsagu pogledamo“ ; спо-

м ињ е вараж дннску цркву какве нем а2 Bv Slovenskom orsagu, zvun
biškupske Zagrebečke и вараж ди нске ш коле, којејегроф Г. Д ра-
ш ковић3 начинио »na veliku orsaga Slovenskoga mladencev hasen“.
1670. год. наш там па Ђ . Х абделић „Dietionar ili reči sloven
ske... na pomoć napredka u diačkom navuku školneh mladencev
hervatskoga i slovenskoga naroda.“4
1670. год. наш там па М ат. М агдаленић свој „Звовчац“ у
ком(?) каж е, да не пиш е нити „zavsimu pravo hèrvatski niti za-
vsima1673.
slovinski
год. (slovenski) nego sclavonico
спом ињ е удовица Croatice.“5
Н нколе Зрињ скога „словенске
синове* у граду В рбовцу („nešto vlahskeh, nešto slovenskeh sinov“).®
1674. год. наш там па Ђ . Х абделић „Prvi otca našega Adama
greh“ : „U predgovoru se tuži, što je do tada odveć malo bilo slo-
venskem jezikom knjig štampano, da i te nisu prave slovenske..
Још каж е: „Nakanivši našega zveličitelja Gospodina Christuša ze-
meljski èitek na kratkom popisati slovenskem našem jezikom . “6 Ha
121. страни каж е T>. Х абделић9: „ш ovom slovenskom nevoljnom,
zaku tku /“ a на страни 122: „vu tesne ove ostanke Slovenskoga orsaga“;
на стр. 242: „Vu ovom... orsagu Horvatskom i Slovenskom “. Ha стр.
186. каж е да ријека С утла10 „Štajersku zemlju od Slovenskoga or-
saga luči“ ; на стр. 65. преводећи неш то с латин скога језика каж е:
„Slovenski ovak“; на стр. 336. пиш е: „Ku diaki arrogantiu ja slo
venski oholiu zovem* ; на 617. стр. каж е: „diaki seta ali pilus govore,
slovenski se zvati more ščetina ali dla ka“, на 265. стр. спом ињ у ce
„Slovenska i Horvacka gospoda“ ; на стр. 456. пиш е : „u Slovenskom
katoličanskom orsagu !“ Ha 460. страни стоји спом ен11 „horvackoga
i slovenskoga orsaga.“ Ha 339. стр. пиш е Ђ . Х абделић12: „Pametim
ja i v našem slovenskom orsagu preče bogate mlade ljudi.“ Ha 564.
1 У истој књ взв ва стр. 538.

2 » » » » c ip . 54 0.
8. . » » CIP- 540.
4 С. Љ уб вћ, Ogledalo. II, 519. — И в. К укуљ вввИ , Arkiv, IX (1808) стр. 185..
И в. К укуљ еввћ, Arkiv, IX (1868) стр. 225—6.
6 И в. К укуљ еввћ, Arkiv, VIII (1865) стр. 229.
7 С . Љ убвћ , Ogledalo, II, 519.
8 И в. К укуљ еввћ, Arkiv, IX (1868) стр. 186.
а V. Jagić, Archiv für slav. Philol. 26 (1904) стр. 580.
10 У встој књ изи н а стр. 581.
11 . , , стр. 582.
12 » , » „ стр. 589.
143
стр . к аж е о н 1 „k o t v n aš em o v o m slovemkom o rs ag u b i v a“. Ha

једн ом м јесту пи ш е o h 2 „vu ko ime vsem i jeziki vnoge jesu sprav 
ljene, i našem slovenskem.“
1693. наш там па загребачки канони к С имон С идић: „Pla
men poboinosti... na slovenski jezik preobmjen .“8
1752. год. наш там па X. Гаш пароти: „Cvet sveteh, ali živ-
lenje i čini svetcev... na naš slovenski jezik... prenešeni.“4
Ok o год. 1700. почеш е кајкавци у данаш њ ојсјеверној Х р-
ватској употребљ авати ријечи Х о р в а т и , х о р в а т с к и мј. С л о в е н ц и ,
с л о в е н с к и . Х о р в а т je м ађарски облик ријечи Х рват5 — то до-
казује глас о , који je код М ађара ум етнут због лакш ега изговора.
Ријеч je дош ла кајкавцп м а из м ађарске канцеларије.
Ријечи С л о в е н и и с л о в е н с к и у Ђ . Д аничића (Р јечник 1П) и

у Ф р. М иклош ића (Lex. Palaeoslov.) a тако и на овијем м јестим а:
П . Ј. Ш аф арик, Gesch. der. südslav. Lit. Ш . 211, 212. Л етопис
М ат. Cpn. 168. књ . 25. стр. С пом еник cpn. кр. акад. XV. стр. 7а,
86, 9а, 40a. П . М . С троевЂ , Библ. С ловарБ, стр 121—2. — не тичу
ce С рба, који ж иве no западнијем крајевим а.
Ријеч с л о в и н с к и јављ а ce у С рба први пут у 15. вијеку и

то — колико м и je познато — сам о на овом м јесту (у 15. вијеку):
1418. год. пиш у Д убровчани босанскојкраљ ици Јелени , и
каж у, да je посланвк показао „кдавћ записБ реченога господина
Х ерцега [.Х р в о ја ] писан с л о е и н в с к и . . .“e
У 16. ce вијеку спом ињ е ова ри јеч на неколико м јеста н. п.
у М . В етранића, који каж е неком М ару, да ce њ им прославио
„slovinski v as jezik“7, да je Н икола Д им итровић прославио8 „slo-
1 У истој књ нзи ua стр. 591.
* .......................................... 595.
3 Т . М аретнћ, Istor. hrv. prav. (1889) стр. 146. — С . Љ уб ић , Ogledalo, li, 520.
4 T. М аретић, Istor. h rv. prav. (1889) стр. 210. В иди и у C. Љ уб ић а, Ogle
dalo, II, 523.
6 И . К укуљ еввћ, Arkiv. IX (1868) стр. 318. П . В удм авн, R ječnik југослов
акад. III (1887—89): Horv at. — Т . М аретнћ, Gram. i stil. hrv. ili srp. knjiž. je r.
(1899) стр. 50.
6 M. И уцић, C u o m . Cpn. I (1858) стр. 177.
’ S tari pisci, II I (1871) стр. 197. И . К укуљ еваћ, Pjes. hrv. XVI. v. (1867>
страва i.
8 Stari pisci, V (1873) cip. 106.
144
vinski vas jezik“ и „velmi se raduje slomnjski kotar vas“1 и у П

Х екторовића, који каж е за М . М арулића, да je н>им „urešen bil
i jezik sUmnskiui и у Ш . Бу дин ића „slovinjeki jazik“ (виш е пута)8.
У 17. и у 18. вијеку често ce уп отребљ авају ри јечи с л о в и н -
ск и и С ло ви н ц и .
Ja м ислим д а ријечи с л о в и н с к и и С л о ш н ц и нијесу биле на-
родне р ијечи4, кад су ce употребљ авале м ј. ријечи с р п с к и , х р -
в а т с к и , С р б и , Х р в а т и , и ево за то разлога:
1) Ш то ce ријеч с л о в и н с к и први пут јављ а у С рба у 15. ви-
јеку (само један прим јер), a од 16. ви јека употребљ авају je к њ и -
о к е в н и ц и чеш ће.
2) П рем а старом словенском гласу ® и кајкавачком е (у И .
П ергош ића je ) требало би да буде у јуж ном говору je : с л о в је н -
с к и или с л о в е н с к и (no аналогији), a не словински.
3) Трогирани н И ван Л учи ћ каж е 1666. год.5: „И пак Д ал-
м атин ди и С ловени, који су им сусједи, н е з о в у је з и к с л о в и н -
с к и ј в м него х р в а т е к и је м или с р п с к и ј е м прем а том е којијем ди-
јалектом говоре.“ („Dalm atae tarnen, ipsisque contermini Slavi, lin
guam Slavam non dicunt, sed Hrvatam vel Srblam, prout cujus-
que dialectus est“).
4) Зн ам о, да cy Ч акавци y 16. и 17. вијеку звали себе Х р -
в а т и м а a К ајкавцеу данаш њ ој сјеверној Х рватској С л о в и н ц и м а
a њ ихову зем љ у с л о в и н с к о м з е м љ о м . С овијем значењ ем биле су
ријечи С л о в и н ц и u с л о в и н с к и народн е ри јечи у Х рвата (и у С рба).
П рем а том е ни јесу м огли Х рвати у и с т о в р и је м е и себе звати
С ловинцим а и своју зем љ у словинском зем љ ом .
И пак су српски и хрватски к њ и ж е в н и ц и у 16. и у 17. ви-
јеку употребљ авали те ријечи и то н ајпри је ријеч с л о в и н с к и мј.
1 suri pisci, III (1871) стр. 206.
25 SИ tar
в. iК pisci. VI (1874)
укуљ евић, Pjes n.стр.
hrv.25.XVI.
(C. Љv. уб вћ, Ogledalo,
(1867) II, 351).
стр. 42—3.
1 И в. К укуљ еввћ, (Put. po Bosni, 1858, стр. 8) каж е, да м у je некакав
црн огорскв иоп казнвао, да je свуда на свом путу ваш ао „ljude, ko ji govore
njihov slovinski jezik, j e r g a ta ko naro d zo ve ok o O štro ga i po cieloj Arbany i*.
— З а ово ce не м ож е звати д а лв j e ово И . К уку љ еви ћ н зм и слво (као в м ноге
др уге стварв) или га je тај non п реварво.
6 De regn o (1666) стр. 281. И спред горњ их р ијечи стојн ово : „ nu nc apud
Latinos lingua Slava, u t plurimum, antiquo nomine regionis Iliyrica vocatur, usu-
-que receptum est, quod latine Illyricam linguam, idem italice Schiavam vel schìa-
vonam significet."
145
с р п с к и , х р в а т с к и , a доцније ријеч С л о в и н ц и мј. С р б и , Х р в а т и ,

a каткад су те ријечи употребљ авали за све словенске народе.
Н егда je В . Јагић м ислио1, да су назив с л о в и н с к и је з и к
створили дубровачки историци и археолози, али 1891. године
сум њ а у то и м исли, да би ријеч с л о в и н с к и м огла бити од ста-
рине сачувана, јер joj je облик икавачки правилан (према сло-
в 4 в б с к т >). П о свој прилици у п о т р е б а ријечи С л о в и н а ц , с л о в и н -
с к и м јесто С р б и н , Х р в а т , с р п с к и , х р в а т с к и веће бити народна,

вего су српски и хрватски књ иж евници и ш коловани љ уди no-
чели употребљ авати те ријечн — које су им биле познате, јер
су тако називали К ајкавце у данаш њ ој сјеверној Х рватској —
и то почели су их no свој прилици најприје употребљ авати пре-
водећи латин ске и талијанске ријечи Sciavi, Schiavi итд. У 13.
и 14. a и у 15. вијеку превођене су ријечи Sciavi, Schiavi... у
јуж нијем крајевим а ријечим а С р б љ и , с р п с к и . В иди у III. глави
1364. годину и у IV. глави 1234. и 1383. годину. О сим тога и
у К . Јиречка, С пом. cpn. стр. 80—1 (1439. године) : Sclavones =
С рпбли. За тијем пореди у Ф р. М иклош ића, Mon. Serb. стр. 465,
<1454. године) С теф ан К алођурђевић „К анж елиер и драгом ав
с а р п с к и “, a у К .Јиречка, С пом. cpn. стр. 67 (1439. године) и стр.
89 (1458. године) зове ce исти тај писар латински : „canzellarius
sclavu8 u. 1334. год. спом ињ у ce на полеђини писм а С тевана Д у-
ш ана3 „schiauoneschi preti“ = с р п с к и попови, a у самоме ce пи-
см у каж е „попб срБбћски“.
1 Archiv für slav. Philologie, 13 (1891) стр. 397.

a Ф р. М иклогаић, Monum. Serb. (1858) стр, 108. 109. Д руги при м јер од
1349. годнне на стр. 147—8.
147
У Rječnik u југосл. академ ије готово и нем а овакијех при-

Mjepa, али ja м и с л и м , да би и х ce прилично много могло наћи у
спом ениц им а. М и би н. п. и данас казали : Р у с и навалиш е (или:
р у с к а војска навалп ) н а Т урке, na било у тој војсци сам о 10%-
Руса no п л е м е н у .
To je м ож да био узрок, да су неки љ уди м ислили, да je
ријеч Х р в а т сам о политичко им е н. п. Љ . В укотивовић : „К а-
kono god što je kroatisam na š politički život, tako je u literarnom
smislu kroatizam ništa, ni ne može drugo nego ništa biti.“1
И ријеч х р в а т с к и им а без сум њ е прва два значењ а a no
свој при лиц и сва три пом енута значењ а. И сто je тако и ријеч
С р б љ и им ала та т р и значењ а, као ш то ce свако м ож е увјерити
из рјечни ка Ђ . Д ани чића. А ли данас нико не каж е С р б љ и мј.
С р б и ја , С р п с к а , a теш ко да je и гдје та ријеч = С рбијанци, љ уди
из С рбије.
Н еки су љ уди извртали значењ е овијех ријечи или за то„
ш то су н е у к и или за то, ш то су х т је л и д р у г е љ у д е п р е в а р и т и .
Тако н. п.
I. В . К лајић каж е: „Nu bosanska se je država koji p ut i-
dalje
tad protegnula
a ponosno preko .Kralj
pisali: medja Srbljem
tih oblasti, te su se bosanski
,.. . Dalmaciji i Hrv at“vladari
sma
trajući da ih ide gospodstvo nad svimi Hrvati i Srbi, gdje ih goder
imade.2“ О во није истина. Ta титула гласи овако н. п. у С тј.
Т ом аш а О стојића (1446. год.): „кралБ срБблем Б, Босни, прим о-
риш , х в м бс ц и зенлн, Д алБм ации , хрвватом Б, д о н и м б кракм Б, за-
падни м Б странам Б, 8с«ри, С оли, подриник» и к томи.3“ О вдје je
С р б љ е м = О р б и ји , С р п с к о ј, a тако и Х р в а т о м = Х р в а т с к о ј, a
то доказује l) з д р а в р а з у м , 2) титуле истијех краљ ева на латин-
ском и н а талијанском језику, у којим а стоји: Rascie (Ra[s]sie,
de Rassia), de Servia.4
II. Ha другом м јесту каж е исти В . К лајић: „pače se čini,
da je Konstantin pribrajao oblasti Hum, Neretvu, Travunju i Zetu
1 Kolo II (1842) стр. 114.

2 B. К лајвћ, Po vies t Bosn e (1882) стр. 26.
s Ф р. М иклош вћ, Mon. Serb. 438. В вди и 385, 429, 450. 486, стр. в у Ф р.
Р ачко га, Rad .jugoelov, akad . I. 156. в у И в. К укуљ еввћа, Acta C ro at (1863) стр. 66.
4 Mon, spect, hist. Slav. mer. IV, 200—201, 221, 280. 324, 420, 461; V. 352;
XVII, 202, 205, 206, 215, 217, 22 7; XX I, 179, 180, 189, 356 ; XXIII, 139. У K. Ja -
речка, С пом . Cpn. 40. стр. (M. Ц уц вћ II, 32).
148
srbsk im zemljani a ne hrvatsk im “.' Н ијеистин а, да ce то ч и н и ,

јер К онставтин П орф ирогенит. то изријеком каж е за прве три
областн, и то за Н еретву каж е на т р и м јеста, a за Захум љ е и
за К овавли и за Т ребињ е на д в а м јеста. В иди напријед II. главу
950. год. За тијем каж е В . К лајић: „Zato on ni ne pribraja te
oblasti Srbiji (kao sastavne česti njezine), već reda njihove žitelje
uz Hrvate i Srbe, očit znak, da sam ne zna pravo, kamo bi s Djima...
Č emu to nabrajanje, ako su Zahumci, T ravunjci, K onavljani, Duk-
ljani i Neretljani i onako Srbiji.2“ Д руго je С р б и ја a друго с р п с к и
н а р о д — то данас и д ј е ц а знају. О вдје je ließXot = љ уд и из
С рбије, С рбијавци . За ш то ве би та ри јеч у грчком језику м огла
им ати два значењ а, кад je у вас им ала три и код у ч е н ц ј е х и no-
ш т е н и је х љ уди ни је н ачиви ла викакве забуне? Г. би В . К лајић
м орао доказати, да je то противво грчком језику или д а К он-
стантив П орф ирогенит вије добро звао грчки . Н . np. ријеч TIéqocu
звачи : 1) љ уди из покрајин е П ерсије, т. ј. љ уди персијскога пле-
м ена, 2) љ уди из персијске држ аве.8 Говорећи о постањ у ри јечи
б а н , каж е В . К лајић да су м воги љ уди поредили риј<ЈЧ б а н „s
češko-poljskom riečju p a n “ те вели: „Na to je možda mislio već
Grk Cinnamus u 12. stoljeću, kad je pisao : fmdvog*“ Ријеч ce fmđvog
изговара ба н о с (џ л ce ва почетку ријечи свагда изговара б).
К инам je дабогм е звао и чеш ки и пољ ски, кад г. В . К лајић не
зва читати грчкијех с л о в а , a хоће да опјењ ује грчкога писца.6
III. Г оворећи о српском краљ у С теф аву П рвовјевчавом каж е6
В . К лајић : Veoma je zanimljivo p romatrati tito latu ra novoga kra lja
1 Ime Hrvat (1890) cip. 13.

* Ime Hrvat, стр. 14.
3 П асов, Handwö rt. der griech. Sprac he. 1841—57.
4 Vjestnik kr. hrv.-daim. zem. arkiva, I, 26.
óè xa 5l Ha
vòvједно м мvòv
fie tà јестуспо
I l e v мgвњ
l Xеo B. К лаЈпћ
v èv Xgo (Ime Hrv.retayfiévov,
ßdvoic стр 20) ово : xa
„algovoi
i ngòg
TÒv ß a o M a öso/ubTrjV àftd yo va iv (capluntque eum, qui post Petrilum in Cro-
batis se cu ndum or din em ducebat, e t ad im pera to re m vin ctu m perd ucunt) . Jo an n.
Scyl. 717.“ Ha нстој страви преводи ов t o овако : „u hva tiše pak tako dje r i onoga,
koji je iza Petrila u Hrvatä po redu vladao, te ga okovana odvedoše k caru
(bizantskomu).* Aeo[iti>VT)V (vinctum) = с в е з а н а (ковопцвм а, лан ц ана, вта.), a
ве .оковава.“ Зар глагол rdv t si v звачв е л а д а т и а л а и о ж д а ducere? Koja
ријеч у грчком орвгнвалу звачв „ро redu* ? Н ем а овд је нв спо м ева о каквох
в л а д а њ у ! У орвгивалу стојв, да су Г рдн ух ватвлв „о вога, који je првв по-
слвје П втрила био у части.. .“
6 Ime Hrvat (1890' стр. 28—9.
14»
u to doba. U jednoj povelji, kojom dariva samostanu sv.. Marije

na otoku Mljetu neka sela, imade on naslov „as grćšnij Stefan,
velij kralj, namčstnik i gospodin vse srpskije zemlje i Dioklije i
Dalmacije i Travunije i filmske z e m l j e a podpisuje se na koncu
povelje : „Stefan po milosti božijoj venčanij kralj i samodrž’c vsje
srpske zemlje i pomorskije.1“ Stjepan dakle razlikuje u podpisu točno
„vse srpske zemlje“ i onda opet „pomorske“, koje nisu srpske. No
koje su te pomorske zemlje, a nisu srbske? To nam tumači sam
naslov kraljev u istoj povelji, gdje najprije spominje „vse srpske
zemlje*, i onda poimence

a te su Dioklija, Dalmacija,nabraja ostale
Travunja zemlje,zemlja.
i Hlmska koje nisu Prvisrbske,
dakle
kralj od porodice Nemanjića jasn o priznaje, da pomorske zemlje
njegove, poimence Dioklija, Dalmacija. Travunja i Hum nisu srp
ske zemlje, jer ih inače ne bi posebice izbrajao, nego bi ih napro
sto zvao srpskimi i uvrstio medju „vsu srpsku zemlju“. Da to
točno razlikovanje srpske zemlje od nesrpskih nije možda slučajno,
svjedoči namah druga povelja Stjepanova, kojom osniva Žiču. U
toj povelji imade on naslov „venčani prvi kralj vse srpskije zemlje,
Dioklije i Travunje i Dalmacije i Zah lmij e2“, pa se tako i opet kon-
statuje, da ča i prvi Nemanjići nisu Dioklije, Travunje, Dalmacije
i Zahumlja (pomorsku zemlju) smatrali srpskimi. За тијем каж е3:
„Nasljednici Stjepana Prvovjenčanoga neprestano rasliicovahu točno
srpske ili raške zemlje od pomorskih. Tako primjerice Stjepan Via-
dislav (1231—1243) imade u jednoj povelji naslov „kralj vseh raš-
kih zem’l i Dioklitije i Dalmacije i Travunije i Zahlmije“, a u dra
goj se podpisuje opet : kralj vsèh srbskih zem’l i pomorskih.4 Je
dnako rade redom svi Nemanjići. Napokon i sam Dušan Siln i
(1331—1355) radi tako, te se naročito prije krunisanja za cara re
dovito zove „kralj vsijeh srpskih zemalj i pomorskih“ ili u latin
skih spisih „гех Servie, Dalmatie, Dioclie, Albanie, Zente, Chel-
menie et maritime regionis rex.“
О во тум ачењ е није ни м ало истипито. Т реба знати:
1) да су владалачке титуле в р л о н е п о у з д а н а грађа за
историју.
2) да ce С р б и ја у старо врпјем е авала С р п с к а З е м љ а (тако
треба писати) и С р б љ и н. пр. у титулам а деспота С теф ана једн о
1 Miklosich Fr. Mon umenta serbica , str. 9 i 10.
2 Ibid. pag. 11.
3 Ime Hrvat (1890) стр. 30.
1 Miklosich, op. cit. p. 2i i 27.
■150
и друго. П рем а томе je : „К раљ „све С рпске Зем љ е и пом орске“

з= (ва д а н а ш њ е м језику) краљ „све С рбије и П рим орја“ ; a то
доказује 1) здрав разум , 2) латински и тали јански при јевод тијех
титула н. п. „Stephano Radoslavo... rè de Servia et de Marina“;
„Stephanus Vlad islavus... rex totius terre de Rassa, Dioclitie, Dal-
matie, Tribunie, Zachulmie“ ; „Ego S tepha nus Uros dei gr atia rex
totius terre Rassie et Marine“1 и т. д.2
3) Требало би употребити све титуле. С теф ан ce П рвовјен-
чани потписивао и овако: „С теф анв кралБ и с б 6о го м б само-
дрБЖ БЦ Б срћпски“, a други пут „С теф апБ кралБ срБпски“,8 a
СкралБ
теф ансрбски“4,
В ладнславa :тако
„С теф
и : анБ В ладиславБ
„С теф анБ Х роиљ пом окиивсебож
кралБ иввБ
србске
зем ле6“ и „С теф авБ Speinb кралБ српски6“ и „С теф авБ О урш пБ...
лралБ... всћхБ срБбБСкие земБЛ Б.1“ — У овијем титулам а стоји
управо противно од онога ш то xohe В . К лајић.
IV. В. К лајић м ора и басне „попа Д укљ анива8“ извртати,
д а би залудио своје читаоце. К ако он употребљ ава nona Д укљ а-
нн на, показују ови прим јерн:
1) В . К лајић каж е9 : „Pop Du kljanin pripovieda, da je u staro
•doba čitava zemlja od jadransko ga mora do Drine, Save i Šare
1 Rad. jugosl. akad. I, 130—1. (141). Mon. spect. hist. Slav. mer. I, 58, 59.
и I, 398; Ii, 111, 278.
2 Значењ е ce није пром ијеанло ни овда, кад je у м нож инв „С рпске
(Раш ке) Зем љ е“, кад ce зва, дн ce вв ствар н ије и ром вјевала, вего ce упо-
требљ ава једн о поред другога. И данас co каж е в. пр. он вм а м е о г о з е м љ е
(collect.) влв м вого з е м а љ а (т. ј. м вого к о м а д а з е м љ е ).
3 Ф р. М вклош вћ, Mon, Serb. 16, 17.
4 Ф р. М вклош вћ, Mon. Serb. 27.
5 Ф р. М вклош вћ, Mon. Serb. 50.
e Ф р М вклош вћ, Mon. Serb. 53.
7 Ф р. М иклош вћ, Mon. Serb. 76.
Р ачки ,8 (Oc|en
Е во ш aтаsta
м исле о врвједно
rijih izvo ств стр.
ra, 1865, тога6 0;спом еввка
ввди векв65 исторо
н стр. ц в: Ф р.I.
в KDjiževnik
222.) каж е : „O dgov arajuć dakle n a pitanje o v riednosti hietoričkoj prvo ga dielf>
Duk ljanskoga ljetopisa, možemo bez svak oga okolišenja reći: da taj Jibellus
Oothorum“ г а hrvatsku i srbsku poviest neima baš nikakove vriednosti n iti u
materijalnom niti u formalnom, obziru“■ (Taj ce првв дво сврш ује у И в. Ц ра-
чв ћа ва 30. стр ). Год. 1880. потврђује Ф р. Р ачкв о во, ш то je у Književniku
авсао о љ етоавсу .no na Д укљ ани ва“ (Rad jugo sl. akad . LI, 1880, стр. 207).
Т ако од првлике м вслв о тој стварв a И . К укуљ евић (Arkiv I 1851, стр. 2),
a С . Љ уб ић каж е, да треба „da se n a lomači spali“ (Rad jugosl. akad . XLIII
<1878) 148)
9 Ime Hrvat (1890) ctp. 7.
151
planine (na jugu) bila podložna jednom u kralju.“ — Huje и с т и н а .

Н ем а тога у Д укљ анин а, да je та зем љ а иш ла „do Drine, Save
i Šare planine.“
2) Говорећи o скупш тини краљ а С ветопелека „in planitie
Dalmae“ пиш е B. К лајић1: „sazove kralj „sav puk podložne zemlje"
zajedno s bani, župani i satnici njegovimi na veliki sabor.“ Све-
топелек je сазвао2: „omnes populos terrae et regni sui“ a остало
je (т. ј. „zajedno s bani, župani i satnici njegovimi“) B. К лајић
и зм и с ли о .
3) Ha другом м јесту каж е В . К лајић3: „Razdielivši tako kr a
ljevstvo
vojvodu) namjestiše
od braće i urodjaka
nekim kraljev
pokrajinama
ih.“ —poУjednoga banaстој
оригиналу (т.и4:
j.
(К раљ С ветопелек) „Unaquaque autem in provincia banum ordi-
navit, id est ducem, ex suis consanguineis fratribus.“ — Д акле
не стоји y оригиналу „u nekim pokrajinama“ него: „у с в а к о ј по-
крајин и.“ Consanguinei fratres нијесу braća i rodjaci него б р а ћ а
n o к р в и (рођена браћа).
4) Јога каж е В . К лајић6: „oblast od Duvanjskoga polja, gdje
je bio sabor, pa na sjever... imaše biskupije u Spljetu, Trogiru...
i Dubrovniku.“ — Зар je Д убровник „na sjever“ „od Duvanjskoga
po lja“?!
нека У баснам
погађа, гдје астоји, да je им е том е пољ у Dalma, a ко хоће
je та Dalma.
5) Ha другом м јесту пиш е В . К лајић6: „taj pop Dukljanin
izriekom kaže, da se čitavo primorje dalmatinsko od Duvanjskoga
polja do grada Bara zvalo Crvena Hrvatska... on znade, da su njoj
prip adali... Ulcinj, Skadar...“ За тијем настављ а B. К лајић7 овако:
„Zato ne ćemo pogriešiti, ako mu povjerujemo, da se zemlja od
Duvna do Bara u staro doba (prije Nemanjića) zvala Crvena Hr
vatsk a.“ — Д а je та зем љ а иш ла на југ до града Б а р а , као ш то
В . К лајпћ н а д в а м је с т а тврди, то je он пронаш ао, исто тако
do г р а д а Б а р а
и то, даSkadar.“
„Ulcinj, су у тој—земљ
В . К и,
лајкоја иде
ић каж е8,на
дајуг
je non Д укљ анип градови
„mnogo

* И в. Ц рнчвћ, Pop a D ukljanina lftop is (1874) стр. 14.
4 И в. Ц рвчвћ , Popa D ukljanin a li'topis (1874) стр. lä.
5 Ime Hrvat (1890> етр. 8.
e 12.
7I I I l n.
8 . . .13.
152
toga pobrkao“, a B. К лајић xohe да и то п о б р к а н о још виш е

побрка.
О вдје ћу још додати ово :
а) У почетку љ етописа „попа Д укљ анина“ стоји, да je он
п р е в е о ca словенског језика .libellum Gothorum “ — ато јед ај-
буди један дио тога љ етописа — a Ф р. Рачки м исли, да je први
дио тога љ етописа = libellus Gothorum, који je non Д укљ анен
а р е в е о ca словевског језика и у ком ce пом ињ е Ц рвена Х рватска.
б) У хрватском љ етопису, који je no свој прилиц и слободно
преведен из „Д укљ анинова љ етописа“ н е м а тога м јеста о Ц р-
веној Х рватској.
в) Т ребало би то м јесто казати овако : У првои ди јелу ба*
сава, ва којим а ce пиш е иие nona Д укљ анина, и који no ииш -
љ ењ у Ф р. Р ачкога за историју „п е г т а baš nikakove vriednosti“
a no миш љ ењ у C. Љ убића треба „da se na lomači spali“, стоји
од прилике ово: „Готски краљ “ С ветопелек1 раздијели у ври-
јеме Ћ ирила и М етодија2 (у вријеме Ћ ирила и М етодија није
било на Балканском П олуострву такога краљ а) у скупш тини
(које није нигда ни било) своју д р ж а в у (које није нигда ни
било) и један дио те држ аве од „Dalme“ до Д рача н а з в а (vo-
cavit) Ц рвеном Х рватском.
V. 0 погреш кам а у некијех грчкијех пи саца писао je Ф р.
Рачки.8 Ha једном м јесту каж е он4 : „Nu ako pomenuto mjesto kod
Kedrena sravnimo s drugim mjestom kod Scylitzesa po priobćenom
izvoru, dolazimo do njeke dvojbe, koja još nefbi do sada na svjetlo
iznesena. Scylitzes na ime mieša Hrvate i Srbe, držeći jih za jed an
narod ne samo po jeziku nego i po poviesti i državnom biću. Ova
se pometnja kod Scylitzesa ističe osobito u opisu bugarskoga ustan
ka __ 6“ О ве je а о г р е ш к е употребљ авао B. К лајић као д о к а з е за
1 И в. Ц рвчић (Popa Duklj. lčt„ 1874. стр. Il a ): .Ali prav a historija ne

zna ni da je .Svetop lk“ ni da je Budimir bio, ni tada ni drugda hrva tskim kne
zom ili kraljem a ni srbskim. M oravskim knezom biaše tada „Sv atoplk“, p ak naj
brže da je to sm ut ilo ov og a prip ov ed alea .“
2 Ha другои м јесту стоји, д аj e на у вук а тога С вегоп елека навалн о у г а р -
с к и краљ А т и л а ! У И в. Ц рнч вћа, Popa Duklj. Ldt стр. 22a.
3 Rad jugosl. akad. LI (1880) стр. 166—71.
4 У нстој књ нзи на cip. 168.
5 Bap a ce Ф р. Рачки кад каж е, д а то п рвје нн је било п озвато, јер je
ова ствар по заата од 1837. годвве колвко ja знам (П . Ш аф арнк, Slovanské
starožitnosti, 1887, стр. 673—4; 2. взд. I—II, 1862—8: II, cip. 307—8).
153
нзвртањ е историје и за залуђивањ е неуке свјетиве.1 У њ ега je

д о к а з оно ш то je j Ф р. Рачкога pom etn ja “, за то он ве пом ињ е,
да су те погреш ке повајвиш е настале тако, ш то су писци препи-
сивали једни од других и то вв сам о м исли aero и ријечи и рече-
нице. Д а би ш то бољ е залудио веуку свјетиву, исписује он и ри-
јечи Ф р. Р ачкога о тојствари, али с а м о о н а ј duo, у ком Ф р. Рачки
казује или тум ачи ово, ш то стоји у писца, a изостављ а овај дио,
у ком Ф р. Рачки казује, како je ова илн ова п о г р е ш к а вастала.
VI. Ha једвом м јесту пиш е В . К лајић2: „Da bismo mogli
razumjeti Kačića, koji Boku zove dikom od Hrvata, pak da bismo
mogli vjerovati, da je on zaista Boku smatrao hrvatskom, obazreti
nam se je ...“ Д а je B. К лајићу стало до истиве, ов би овдје
додао м исао налику на ријечи И в. К укуљ евића3: „bunca vriedni
naš Kačić“ na би из с а м о г а A. К а н и ћ а спом евуо прим јере који
говоре против пом евутога м јеста. Н ека читалац ии а ва ум у cauo
ове прим јере4:
„Hrvatsko kraljestvo uzdržaše pod sobom mnoge države, to jest
Karniu, Karintiu, Stiriu, Liku, Krbavu i svu donju Dalmaciu od Istrie
do Cetine. I sve ove države bihu viadane od bana oli ti duka hrvat
skih... i svi oni koji bihu njima podložni, zovu se Hrvati, zarad
zemlje Croacie, oli ti Hrvatie i zaradi njenih bana, od kojih imam
u kratko besiditi“ ; и другн прим јер: „sva Hrvatska zemlja, to
je st Lika, Krbava i Kotar“ ; испореди н ово : „Odbiže nas Lika
i Krbava Plemenita Hrvatska država I vas Kotar do vode Cetine“.
Ha другом м јесту казује A К ачић5, како ce Х рвати доселиш е
у (рииску) Д алм ацију te „Rvateku naseliše zemlju : a prozvaše se
Rvati od njiova Bana, komu Rvat ime biše“. Треба имати на
уму и ријечи санога A. Качића®: „različiti pisaoci različito kažu,
i kako oni pisaše, onako ti ja pridajem“.
VII. 1908. године м ислио je Ф . Ш иш ић, да je згодва при-
ли ка, да и он
цеговине7. покаж
О вдје ћуе споненути
своје звањ енеколико
из етнограф ијејера
прим Босве
из њи егове
Х ер-
књ иж ице и додаћу своје напом еве:
1 Ime Hrvat, стр. 18—27.
2 Ime Hrvat (1890) стр. i l .
3 Putne Uspomene (1873) стр. 64.
4 Razgovor ugodni (1889) стр. 110, 31, 34.
6 Korabljica (1782) стр. 411.
6 Razgovor ugodni (1889) cip. 14.
7 Herceg-Bosna prigodom a nek sije (1908) стр. 19—26: Etnografski m om en at
o С РП С К О М И Н Е Н У 11
165
pogoditi), да каж у одакле je то писмо. М ож е ce још спом енути

и е т р а н и облик : horvatski.
6) 0 Л оври Ш итовићу види на сврш етку биљ еш ке у II.
глави. О д осталијех прим јера које спом ињ е Ф . Ш иш ић у пом е-
нутои члавку за хрватско име н и је д а н нем а вриједности за
оно, за ш то их je Ф . Ш иш ић употријебио.
Бн љ еш ва. У иређаш њ ијем главам а, a и у овој IX. гл. no-
прављ ене су и оне погреш ке, које je начинио проф . В . Јагић,
Archiv für slav. Philol. XVII (1895), особито на стр. 61—64.
X. ГЛАВА.
Н еколико рнјечи на сврш етну.

П рим јере сам писао редом no врем ену, a нијесан их ди је-
лио no в р и је д н о с т и (н. п. на изворе п р в о г а , д р у г о г а . . . реда),
али ипак ни гдје нијесам за потврђивањ е узииао прим јера, који
би били лаж ни. Н еколико cau прин јера спом енуо cauo no прије-
воду, јер вем а оригинала у књ игана, одакле су узети.
П рем да cau ж елио, ип ак нијесам м огао употријебити cee
изворе, особито за историју У гарске. Н еприлика je и у тои пгго
пеш танска господа често ш таипају споиенике без регистра !
Ч италац ce uorao с а м у в је р и т и из овога чланка, да н. п„
Сније
рбије истина ш то каж
у западне е профuorao
крајеве; . Јагић1, даерити,
ce увј je српско
да ии е дош ло no
ш токавци иа
с в о ј п р и л и ц и нигда нијесу себв називали С л о в и н ц и м а .
0 народнои ce ииену у С рба и у Х рвата иож е казати ово;
О ткад им а у ч а к а в а ц а народнијех споненика, звали су они
себе Х р в а т и м а a свој језик (дијалекат) х р в а т с к и је м ,а A сви су
ш токавци од најстаријега времена до 16. вијека звали себе n a
племену О р б љ и м а а свој језик с р п с к и ј е м .* У 16 . а особито у 17.
1 Archiv XVII (1895) стр. 64.
2 Н вје зн атва ствар, ш то ва веквЈеи књ вгам а, које су ш там паве у 16.
ввјеку у Њ ем ачкој (ва ч а к а в а к к о м двјалекту) стојв у ватпвсу в. п. овако:
„Catechismus Mil auezlegung in der Syru ischen Sprach* (1561). И ваи je К уку-
љ евнћ y својој бнб лијограф нјн ово изоставво, a вваче je ватавсе књ вга кварно.
О вако иде в Ђ . К риж аавћ О р в љ а н и н н иие села CpSa у Л вцв прнје 16. ввјека.
9 Н езватва je ствар, ш го ce ва једвом н јесту у 15. ввјеку спом нњ е
рвјеч с л о в и н с к и (ввдв у VIII. главв ва сврш етку), н ш то ce у Х ерцеговввв
поред С рба спомвњ у в В ласв, али ce ввгдје ве спом вњ е влаш кв ј е з и к . И аак
треба внати ва уму, да м и за даваш њ у С л а в о н ц ју (без С рвЈем а) ввје по звато
готово ввш та (т. ј. п рвје 16. вв|ека). Д јетвњ а je погреш ка говорвтв овако^
С л а в о н ц Г а je добвла вме од С л о в е н а ц а — ово je tto с в а ј п р и л и ц и вствва
— дакле су у д а н а ш њ о ј С лавоввјв вегда ж ввјелв С л о в е н ц и . Зва ce, да ce
в д а н а ш њ а сјеверва Х рватска још у 16. н 17. a каткад в у 18. ввјеку звала.
157
и 18. вијеку к њ и ж е в н и ц и често употребљ авају вјеш тачка им ена:

И л и р и (и л и р с к и , и л и р и ч к и ), С л о в и н ц и (с л о в и н с к и ). Н еки држ е
за И л и р е или С л о в и н ц е све словенске н ароде н. п. П . Х ехторо-
вић1, хварски бискуп П етар „Cedulinus2“, В инко Зм ајевић8, А н-
др ија К ачић4 итд. Н еки су српеки и хрватски књ иж евници упо-
требљ авали ријеч ј е з и к м ј. д и ј а л е к а т н. п. дубровачки језик
<на неколико мјеста), „рички" језик итд., неки нијесу звали језик
no плем еву него no аемљ и н. п. славонски, босански, далиатински
итд. na су и преводили н. п. „iz ilirskog... na horvatski“, „iz dal
matinskoga... na horvatski“,
Б ндеш ва. Н еки љ уди„izвичу
slavonskoga... na horvatski“,
ла Ф р. М иклош ића, ш тои.т. д.6
je то-
бож е „ограничио“ Х рвате „на ш аку чакаваца*, али би онда тре-
бало окривљ ивати и друге љ уде, који су то радили н. пр. С т а н к а
В р а з а ш то каж е6 за хрватско им е: .Po pravu (jeziku) to dakle
ide ime jedino Hàrvate čakavce t. j. onu granu južno-slavensku,
što tréba u svom govoru ča m. šta ili kaj, a ti Hàrvati stanuju
od starine u Primorju, po većoj strani primorskih varoših. Zadar
skom okružju i po otocih primorskih i dalmatinskih“ ; H. Н о д и л а
пгго каж е1 „Srbi zar štokavci, a Hrvati čakavci“. О нда би м ож да
Сверна м , a внДаавас
л а в о н Хи јорватска. прим јера, д а ce С л а в о н ц јо м звала с а м о д а н а ш њ а сје-
мн не знам о ш та je звачвла рнјеч С лавонн ја овда,
кад je п остала, na вв он да нвјесу м оралн у ceo? „С лавонији* ж ввјетв „С ло-
вевдв*.
1 S tar i pisci VI. (1874) стр. 55. „Sve stra ne n aš eg a jezika (koji se medju
svimi ostalimi na svitu najveći broji i nahodi* (1550. годвне).
2 A. Theiner, Vet. mon. Slav. mer. II (1875) стр. 83—4: „Tresdecim enim
regna vel provincias latissimas lingua lllyrica possidet.* (1592. годвве).
8 A. The iner, Vet. m on. Slav. me r. II (1875) стр. 241: „lllyrica natio ...
Plures habet filias, majorem Guropae, maximam Asiae partem incolentes (1711.
годвве).
1 H. n. Razgovor (1889) стр. 4 втд.
žev nik ,5 I,C.1864,

Љ уб вћ,
стр.Ogledalo, II,вко
356) векол 512,књ587, (474).а Пвз
вж еввик роф18. B.ввјека,
Ja ra h којв
спом нњ
су епн(Knji
салн
ш токавачки (западввјем говорои ), a Језвк су своЈ звалв х р в а т с к ц је м . Треба
ип ак вм атв ва уи у : 1) Д а су сви тв к њ и ж е в н и ц и (илв с острва влв) вз сје-
верве Д али ацаје, коју су в у 18. ввјеку векв пвсцв звалв Х рватском , као
ш то ce у старвје доб а занста в звала, « ту су ce ш -окавци м вјеш алв с ча-
кавцвм а. 2) Д а су к њ и ж е в н и ц и у 18. ввјеку често вазввал и језнк no зеи љ в
в. п. дали атввскви , славовскнм втд., a тако су га векв м оглв no том оСи-
чају зватв и хрватсквјен, алв вп ак д а нвјесу м аслнл в ва хр ватско п л е м е
вего в а зем љ у. За то ту ствар још треба проучнтн.
« Kolo, III (1843) стр. 31.
» Rad, CI (1890) стр. 68.
158
требало окривљ ивати и A. Т к а л ч е в и ћ а ш го каж е1: „što bi pako

bilo iz nas slovenskih Hèrvatah (jep pravi Hèrvati prèko Kupe
stanuju), da se time zaslépiti damo?“; Beotcuha ш то каж е2 : „Hr
vati, kako rekoh, uvedoše i sami jezik štokavski, ako prem ih je
to stalo i stoji neizmjernoga truda, jer im je od svagdanjega do
maćega govora dosti daleko“; И в . К у к у љ е в и ћ а ш то каж е8: .Р е-
tretić zove svoje kajkavsko, ili kako veli: zagrebečko narečje, uvjek
slovenskim jezikom, znajući dobro, da prava Hrvaština stoprv preko
Save, a poglavito preko Kupe počima“, за тијеи ce туж и ш то неки
научвгци „Za prave i čiste Hrvate, koji se, počam od Save i Kupe,
uzduž čitavoga mora jadranskoga duboko do Bosne i Hercegovine,
od vajkada, ovim imenom ponosiše, odkrojiše bez ikakovih dokaza
apodiktički sud, da nisu tobože Hrvati, nego drugi njekakav narod“.
(Ш то напријед стоји „do Dubrovnika* a овдје „uzduž čitavo ga
mora jadranskog a“, ни једно ни друго није истина).
1 Danica, 1847, стр. 203.

2 Neven, 1855, стр. 190.
* Arkiv, IX (1868) стр. 318.
Д 0 Д А Ц И
Д о д а т а к L гл ав и .
1617. год. п иш у н овске are и поглавице которскои прови-
дуру. И спод тога писм а стоји записано, да je прим љ ено из Н о-
вога и да га je превео Јероним П асарић1 „држ авни тум ач epa-
с к о г а језика у овом е граду К отору“ („dragomano publico della
lingua servia in questa città di Cattaro“).
1641. год: види y II. глави 1641. годину (у Д одацим а).
1691. год. : види у VI. глави 1691. годину (20. августа).
1753. год. пиш е црногорски сердар Стан. Радоњ ић котор-
ском
пријеводпровидуру.
ca с р п с Ук оврх при јевода
г а језика тога писма
(Traduzione dalстоји, да je то писм о
Serviano).2
1784. год. (5. јула) пиш е Д оситије О брадовић8 у једнои
пи см у, како у С рба ииа духа слободе, a ко хоће да ca увјери
нека отиде „у црну гору, К уЛ м П аж тревића, Рисан и Кривош К е“.
Ријечи „К ући П ам тревића“ биће рђаво ш там пане.
1790. год. (3. ф ебруара) саом ињ у новине .Wiener Zeitung“
„гласове „о с р п с к о с л о в е н с к о м народу“ (von der Servisch-Slavischen
Nation“) црногорском и каж у „ с р п с к о с л о в е н с к и народ, садаш њ и
Ц р н о г о р ц и “ (»Die Servisch Slavische Nation, nunmehr Montene
grine r“) и пом ињ у, да Брђани „говоре с л о в е н с к о с р п с к и ј е м је-
зиком “ („Sie reden die Slavoserbische Sprache“).4
1803-4. год. пиш е м итрополит Ст. С тратим ировић и каж е
за становнике у крају П иви да су православне вјере и ,ја-
1 У рукопнсу у проф. J o b . Тоиића.
2 У рукопису у проф. J o b . Т ом ића вз м лет. архв ва: Prov. Gen. di Dal-
miz. B. 20.
_ 8 С ербске Л ^топ вси за год. 1825 (1824) стр. 145—6.
4 (A. T. В рлвћ ) Die freiwillige T heilnahme der Serben und Kroaten (1854)
стр. 320, 322. В иди на стр. 323: .Unter->ontenegro g rä n z t... gegen Abend an
die Rtozler“.
160
зика С л о в е н о -С е р п с к а г о “, a за становнике у Брди м а „лзика сутБ

С л а в е н о -с е р б с к а г о благочестил ж е восточнаго“.1
1806. год. 11. јуна: Гласник cpn. уч. др. 51 (1881) стр. 121
(„слав^но сербски езнкБ* у писм у неког Ц рногорца).
Бнљ еш ка 1. Т итула барског архибискупа (као код године
1523. 1600.) ‘н алази ce и иначе на виш е м јеста, види н. пр. у
М . Ф абера, Г ласнпк земаљ ског м узеја у Б осни и Х ерцеговини ,
XVÜ, 1905 (1906) стр. 446. 472. 473, у К. Х орвата, Vjesnik kr.
hrv.-slav.-dalm. zem. arkiva, 12 (1910) стр. 95. 96. 97.
Б ндеш ка 2. 21
и Х ерцеговину, В иди и : Гстр.
(1909) ласник
103.зем
и аљ ског м cpn.
Гласник узејауч.
за др.
Б осну
72
(1891) стр. 249. 251. 252. и С пом еник cpn. кр. ак. 41 (1904) стр.
1556, 1566.
Бнљ еш ка 3. 1499. године каж е М лечанин С анудо, да ce
писм о скадарскога „санџака“ није м огло читати за то ш то je
било написано „словенски с р п с к и “ („in schiavo servo“).2
Д о д а т а к II- гл а в и .
1481/2. год. јављ а господар Х ерцеговине А јазбаш а, да у
Д убровнику виш е неиа болести и да ce слободно иож е с њ им
трговати, и то јављ а „ во и н и к о м б и кнезовонБ и к атж и ар о м Б п
кметовнћемБ и. сваке в рБ С те лк>деш >, влахом Б и cpbÖAeMb, свем н
малеми и големим(Б), колико и х ( б ) годи « земли херцеговоп
пода рнк» наш *“.8
16. ш л к 17. вијек. У архиву ц. и кр. наијесни ш тва у Задру
налазе ce тестам енти од 1318. до 1692. године.4 У тестам ентим а
16. и 17. вијека им а их много који су писани глагољ ицом , уз
које ce налази и талијански пријевод од ријечи до ријечи или
извод н а талијанском језику. Ha једном тестаменту пиш е пре-
водилац: „Ja М арин П екјари писар илирске и с р а с к е канцела-
ри је“ [J o Marin Pecchiari Canc(elli)er(e) della C(ancelle)ria Illirica
et Serviana“].
1 Д . Р уварац, С пом еник cpn. кр. акаа. 39 (1903) стр. 110 6, 1116 .
2 Arkiv »a povj. juROslav. V (1859) cip . 28. В вда u 7. страну.
3 Ђ . Т рухелка, Гласвнк зем аљ ског м узеЈа у В оснв н Х ерцеговини, 23
(1911) стр. 67.
4 И в. М илчетић, Starine jugo sl. akad . 33 (1911) стр. 457—8.
161
1611. год. пиш е трогирски архиђакон1 (Fr. de Leoiiardis као

ш то м исли К . Х орват) извјеш тај друш тву за ш ирењ е вјере (у
Рим у) и каж е, да О р б и („Serviani“) не ж иве сам о у С рбији, него
и у „Ром анији“, која ce граничи с Бугарском и Грчком , у гор-
н>ој и доњ ој Зети, у Х ерцеговини и у другијем покрајинам а,
које ce граниче с Босном (т. ј. у Х рватској и С лавонији и у
Д алм аци ји, али и у самој Б осни као ш то ce види из онога ш то
послије тога говори).
1646. годиве: dodaj у 2. б и љ е ш ц и üpu д н у : В л. Ћ оровић,
Г ласни к земаљ ског м узеја у Б осни и Х ерцеговини, 28 (1911)
стр. 524.
1691. год. : види у VI. глави 1691. годи ну (20. авгусха).
1702. год, (8. јан.): dodaj у 1. б и љ е ш ц и üpu д н у : В л. Ћ о-
ровнћ, Г ласник зем аљ ског м узеја у Б осви и Х ерцеговини, 23
(1911) стр. 529.
1702. год. У ш ш еју за м јесец јул у м анастиру Д уж им а у
Х ерцеговини код Т ребињ а ии а запис,2 у кои стоји, да je та
књ ига (no c b o ] прилици послана 1702. год. у богородичин ма-
вастир Требињ е „в с е р б с к у т земли“ „прн с е р б с к о м г “ мнтропо-
ли ту 1769.
Н ектарију.
год. каж е Д . Ф арлат,8 да ф рањ евац П етар А нтоније („in
suo Viridario Seraphico“) назива м акарског бискупа Ф рањ у „К ра-
јинским , која je (К рајина) у Х ерцеговинн (a Х ерцеговина) у
С р б и ји “ („Crainensem, Hertzegovinae in Servia“).
1806. год. каж е м итрополит Cr. С тратим ировић4: „Т1астћ
некан Д а л м а т с к а г о (с е р б с к а г о вт> Д алм ац1и находлтагосл)
Hapoda, вђ Д алиац1и н. п. около CeBH(Segnia) п a толж е
страни части вт> Босн-ћ находлодагосл, рим ока*олическаго за-
кона употребллегБ писм ена, такЂ називаем ал г л а г о л и т и ч е с к а л
XieponuMa“.
или с(вн)т(а)го
Ц с ^ а ј н а с т р . 29: С. Љ уби ћ (Ogledalo II, стр. 418) каж е
за Л овру Ш итовића : „Šest godina predavaše mudroljublje u šibe-
ničkom manastira, а zatim kao javni učitelj u splietskom sieme-
ništu. Umrie u Šibeniku g. 1727“.
1 K. Х орват, Vjesnik kr. hrv.-sla v.-d alm . zem. ark iva , XII (1910) cip . 82.
2 В л. Ћ оровић , Г ласвнк зем&љ ског м узеја у В оснв н Х ерцеговин а, 24
(1912) cip. 546.
8 Illyr. S ac r. IV (1769) cip . 189 6.
4 Ј. Р адо н аћ, Л етопн с М ат. Cpn. 228 (1904) стр. 105.
16-2
Д о д а т а к III. г л а в и .
1476. год. пи ш е султан М ехм ед Д убровчани м а на српском
језику. Ha том писм у стоји спољ а напи сано, да je то с р п с к о
писмо: „Serviano. Expeditoria de 1476 in 1477“.1
1524. год. У дубровачком архиву2 нм а запи с на хартији,
којом je било зам отано писм о султапа С улејм ана II. од 1524.
године, у ком ce п отврђује прим ав>е данка од Д убровн ика, и у
том запису стојн да je ту и „једио писмо на с р п с к о м језику од
1524. о прим ањ у данка“ [„vna le(ttera) in serviano p er la reception
dello 16.
tributo de 1524“].
вијев. Ha једном м јесту каж е М авро В етрани ћ3 (1482
до 1576):
„Sad Srbiji i Vlasi, do mala i velika,
i ostali rusazi oda svieh jezika,
ali je domaćin, ali je prišalac....
vapjen'je sliS moje....“
Ha почетку пјесм е стоји да je ово „rečeno u Blatu ribarom .“.

У дубровачкој околини им а једно село Блато близу Д убровника
(изм еђу Д убровника и Ц автата), a друго на острву М љ ету. Б и ће
да je М . В етравић овдје м ислио на там ош њ е С рбе.
Д о д ат ак IV. г л а в и
1600. год. спом ињ е босански бнскуп „fra Francesco di Ste
fano“ „О р б е грчкога закона“ („Rasciani del rito greco“) y oh-
даш њ ој Б о сн и .4
1616. год. наш там па М атија Д ивковић6 свој м али „Н авк
карстиански“, у ком ce налази и „П л а ч б л а ж е н е д и в и ц е М а р и е ,
шк о аи к ....и
п л а чЗаи зтијем
п и с а в ce
ш и нас адва
р п с мк ијеста
... ф рспом
а М ињ
а т уи естихови,
Д и в к о в изаћ које е л а е
и з И каж
М . Д ивковић „к о е в е р г и е и з п и с а в ш и с а р п с к и “ (т. ј. М . Д ивкови ћ).
— Ђ . С . Ђ орђевн ћ6 м исли да „и з п и с а в ш и с а р а с к и “ значи „ћи-
* С рђ — Sr d, V I (1907) стр. 335. 432.

а Г ласеик зем аљ ског м узеја у В осви и Х ерцвговиев, 24(1912) стр. 412.
3 Stari pisci, III (1871) стр. 218.
4 Г ласви к зеиаљ ског м узеја за В осву и Х ерцеговвау, 21 (1909) стр. 73_
5 Ђ . С . Ђ орђевн ћ, Г лас орп. кр. акад. 52 (1896) стр. 67—71.
6 Глас cpn. кр. акад. 52 (1896) стр. 83.
163:.
рилицом “ и кво да ће им ати право, и ако то ни је поуздано до-

казао. Раније ce мислило, да ријечи „и з п и с а в ш и с а р п с к и “ значе
нсписавш н с р п с к и је м је з и х о м . Т ако каж е В . Јагић ,1 да М . Д ив-
ковић назива свој језик „brzo ( = сад, час) srbskym, brzo bo~
eenskym, brzo slovinskym“, u C. Љ уби ћ2 пиш е, да М . Д ивковић
зове свој језик ,s ad bosanski, sad srbski, sad slovinski“, a T. М а-
ретић8 каж е: „С р а с к и назива Д ивковић свој јези к још на стра-
нам а i н 105“ („Srpski nennt Divković seine Sprache noch auf
den Seiten 1 und 105“).
1626. год. : В иди Г ласник cpn. уч. др. 48 (1880) стр. 414.
164!. год.: види у II. глави 1641. годи ву (у Д одацнм а).
1690. год. (18. јануара) јави граничарски капетан К ом ети'
(Cornetti) дворском ратвом савјету у В ечу, да je провалио у
Б осну до С зрајева и до Д оњ е Т узле » да je оданде извео 1500
С р б а („Ratzen“).4
1690. год. (6. ф ебруара) спом ињ е аустријски војвода Jly-
довик Б адепски „све Б ош њ аке, А лбавце, С рбијавце и други
с р а с к и парод“ („alle Bosneser, Albaneser, Servier und anderes.
Rätzische Volkh“).6
O h o 1697. год. ш аљ у А устријапци С арајевдим а писио на
турском и на с р п с к о м језику („Rätzische Sprache“) пудећи им ми-
лост, ако ce предаду.6
17. ви јев. М услом анпн М ухам ед Х еваи,7 српски ијесник из
Б осне, који je рођен 1601. или 1602. године, спјевао je неке
ијесм е на српском језику (језик м у je пом јеш ан икавачки и je*
кавачки) a међу њ им а и „Ilahije na srpskom jeziku“ и „Poziv
na vjeru na srpskom jeziku“. О н истиче народво јединство сви-
јех Б осавац а без разлике вјере (стр. 4—5): „Otac jedan, jedna
mati ||Prvo bi nam, valja znati.|| Jer (за тто) ćemo se paski klati?“.
1 Jihoslované (1864) стр. 178.

2 Ogledalo H, стр. 354.
« Archiv für slav. PhUol. VII (1884) стр. 416.
4 Г ГрујвН , А пи логија (1909) cip . 98.
t (A. T. В рлвћ) Die freiwillige Theiluahm e der Se rben und Kroaten (1854)
стр. 123.
6 (A. T. В рлвћ ) Die freiwillige The ilnah me de r Se rben und Kroa ten (1854)..
стр. 221.
7 Scheich Seifudin ef. Kemura und Dr. Vladimir Ć orović, S erbo -kroatisch e
Dichtungen bosnischer Moslims (1912) стр. X—XII н 1. 3.
'164
1792. год. пиш е турскн цар босанском валији и каж е1:

„С тигао je сада моме царству један твој нлам , a од м оје грчке
(урумске) и с р п с к е раје, која станује у С арај-Босни на В арош и“ .
Ti у извјеш тају о изгорелој православној цркви у С арајеву од
1792. год. стоји спом ен „урум ско-сроске старе цркве“ у С ара-
јеву.4 И у једном служ беном запису о тој изгорелој цркви eno-
м ињ у ce8 1793. године „урум ски с р п с к и попови“.
Б вдеш ва. М ож да je најбољ е и не спом ињ ати бесм ислице
Е влије Ч елебије, турскога писца, који je око 1660. године пу-
товао no Босни и Х ерцеговини. П о њ ем у н. пр. становнпци у
П ријепољ у4 код Л им а „Govore bosanski, srpski, bugarski i la
tinski“ (!).
Д o д a т a к V. г п ав и .
1641. год.: вид и у II. глави 1641. годину (у Д одацим а).
1654. год.: „Kalugjer Pavle Alepski izjavio je god. 1054., da
doseljeni grčko-istočnjaci oko Marèe kraj Č azme govore . serbskim
jazikom “.6
1692.
ни је III. год. (30. децембра)
Ц рнојевић пишЛеепавине
из м анастира карловачкн архибискуп Аупра-
М аксииилпјану, рсе-
витељ у С лавонске и П етрињ ске К рајине, у К риж евац и каж е, да
он no царској наредби прегледа ианастире и цркве и да „калу-
ђере и парохе с р л с к е “ („callugeros et parochos Rascianos“) по-
стављ а no обичају „С р б а грчкога закона“ („ritus Graeci Rasci
anorum“).®
1698. год. (2. јануара): Ц ијело писм о у Д им итрија В итко-
вића, С рпски С ион, XVI (1906) стр. 74. (М итрополит je дош ао у
Х рватску већ 1692. године, као ш то ce види из писма, које je
споменуто испред овога код 1692. године).
1 Ш ејх С ејф удвв К енура, Г ласнвк зеиаљ ског м узеја у В оснп н Х ерце-
говнвв, Х Х Ш (1911) стр. 299.
2 У истој књ азн стр. 300.
8 У истоЈ кљ взи стр. 301.
4 Г ласвнк зеиаљ ског м узеја за В осву в Х ерцеговнву, 20 (1908) ctp.
305. В ндн и стр. 189. 317. 323. н С ио м евак epa. кр. ак. 42 (1905) стр. 16. (33).
8 „Slavjanskija Izvještaja 1906, 270“: у F. ŠIšića, Hrvatska Povl|est, II
•(1908) стр. 165.
8 Д . В втковвћ, С рпскн С иов, XVI (1906) стр. 389 a.
165-
ди ку 1713. год. (-2.

„И сточне августа)
Ц ркве потврђен
грчкога обредаjeилирскога
Д . Љ уботина1
или с рза
О с квла-
о г а -
народа у крајевим а карловачкијем и сењ скијем “.
1736. године: видн Л етопис M. С . 123, стр. 118.
1768. год. пиш е м итрополит П . Н енадовић2 царици у Б еч
у ии е Ж ум берчана н у писм у каж е, да no привилегијана архи-
епископ има право „вћ градеп> u селахЂ Р а ц к е С внвденике
подуреж дати“.
1772. год.: Н атпис К атихи зиса С тојана Ш обата види у.
Б ранкову К олу, 15 (1909) стр. 746 a.
крачкон 1781.вдадици
год. (12.и мкаж
аја)е, пиш е у П исаници
да српскн посланиципрото Н икшсрпскога
преко ић3 na-
народнога сабора у К арловцим а и преко царскога коиесара м оле
цара за слободу no „привилегијам а“ у закону, у црквана, у м а-
настирим а „и Ш колахт> С л а в е н о С е р б с к и х г “ и спом ињ е да je
„С е р б с к « П ленипотенцда како К лерт. тако и Н ародт>“ дао срп-
скијем посланицим а.
1781. (17. јуна) написа пакрачки владика А т. Ж ивковић4
у К арловцим а неке туж бе, које ce тичу пакрачкога владичан-
ства, у којин а спом ињ е (код 1. A) „П исаничку в’ Г енералагђ Еди-
нук> Eme С е р б с к у ш кол*“, за тијем каж е (код 2) „Ч то no возбра-
неномЂ С е р б с к и х г Ш колђ д ер ж ан т, losocTb, докол^в’ С е р б с к и о п
Ш колахг читати, писати, Б (о)га м олити и ф вндаиентЂ , свога за-
кона“ није научила, гоњ ена je у њ ем ачке ш коле, те пи ш е: „да
не бн д^ ти дотле у ш коле нћм ачке гонене бш ш , докле не бн
(Bb) наш ихЂ С е р б с к и х г из’ м(и)л(о)сти царскоЈГ увести ce на-
д^ем нхЂ Ш колахЂ “ научили обичпе м олитве и остало.
1782. год. (21. августа) пиш е у П исаници прото Н икш ић6,
извјеш тај о српскијем ш колам а у сввм протопопијату и каж е:
„Гд-ћ и в’ коемЂ m Iìc t k С л а в е т С е р б с к е Ш коле водраж ене и c o -
держ ате Ec«“? У П исааицн , велн, била je ш кола још од насе-
љ ењ а; изнова je осаована и н ачињ ена од парохијана 1737. го-
дине. Ш кола у С јеверину „при епископцји“ н ачињ ена je на,
1 М . Г рбвћ, К арловачко В ладвчааство, I (1891) стр. 277 (с додатком :

„Ц арска ко н ф н ртц вја у ковзвстор. арх ввв бро| 3*). В вдв в I, стр. 266. н
II, стр. 218.
а Ђ . Р ајков вћ, Јавор за г. 1875, полустр. 891.
3 У владвчавском архвву у П акраду м еђу спвсвм а за годвве 1778—1782..
4 Ha истом м Јесту.
5 Ha всто и м јесту.
166
заповпјед покојнога владике С им еуна Ф илиповића и на њ егов

трош ак; кад ce покојни владика Јосиф С тојановић 1772. године
преселио у карловачко владичанство, ш кола je остала празна.
У Грђевцу je ш кола начињ ена од парохијана и како вије да-
леко од пи саничке прем јеш тена je 1757. године у П исаницу.
У П авловцу je м ала ш кола начињ ена код цркве. У Б арни je
била ш кола и остала je п разна 1774. године, јер н ије и м ала
учитељ а.
1786. год. (21. децем бра) пиш у у П лавш инцим а три човјека1
(од њ их су бар двојиц а подоф ицири), који су били при прегле-
дањ у цркве, коју je прегледао плавш ин ачки прото П авковић,
и кад je оф ицир, који je био при том прегледањ у, заповједио
стараоцим а (цркве), да отворе црквену ф ијоку, прегледао je тај
оф иц ир облигадије, које су м у ти стараоци предали и при пре-
гледањ у на једну „Szerbszku Specificatiu nadosso“, коју нкје
знао прочитати.
1798. год. Б уди слав Б уди сављ евић,2 који je био и генерал,
каж е: „Godine 1798. otishao sam u shkolu serbsku k Babi iliti
sestri moga Djeda Jovana... u Bunić“.
1799. год. (28. јула) пиш е у П акрацу парох Јован Рајче-
вић3 одговор конзисторији пакрачкога владичанства на туж бу
дворскога ратнога савјета, ш то није иш ао на катихизацију дјецн ,
која су иш ла у бјеловарску „рим окатоличку“ ш колу, и каж е да
ce он договорио с управитељ ем те ш коле, да би му сву дјецу
православне вјере заједно, кад тамо „није ш коле*, a то je у утор-
ник no подне и у четвртак цијели дан, кад je њ ихов „П репо-
в^дни П раздникЂ , у н а ш * С р б с к х ш колг Беловарскг ва наук*
'ПОШ ИЛНО*.
1800. год. (6. децембра) : види у VI. главн 1800. год. (6. де-
цем бра) (у Д одацим а).
ш ић4 1801. год. (28.конзисторији

у П исаници м арта) пиш епакрачкога
сјеверинскивладичанства
прото Јован одго-
Н ик-
1 У владнчанском архвву j П акрацу м еђу спн свна за год вае 1783—1788

(од јељ ак за 1786. годи ну).
2 Д ни. Н нколајеввћ, П репвска ђеверала В удвслава В удвсављ еввћа
(1911) стр. 5.
* У владичанском архвву у П акрацу м еђу спвсвм а за годвве 1796—1800
(одјељ ак за 1799. год вву).
4 У владичанскои архвву у П акрацу неђу сансим а за годвве 1801— 1802
•(од јељ ак за 1801. годвну).
167
варајући на туж бу пакрачкога владике Ћ ири ла Ж ивковића i i

казује ш та служ и у пакрачком владичанству „Н а великое уни-
чтож ев1'е цЂ ломђ К лерв и Н а р о д « С е р б с к о .мг“.
1801. год. (30. априла) одговара поганички парох П анте-
ли ја Ш упиц а1 конзисторији пакрачкога владичанства на туж бу
лакрачкога владике, ш то ce тај парох м оли богу за архиепи-
скопа a не за њ ега, и каж е, да „Н ароцт> и К лерг С е р б с к Ш “
ж елп и бога м оли, да бог пож иви садаш њ ега архиепископа.
1801. год. (30. априла) пи ш е поганачки парох П антелија
Ш упи ца2 у В еликом П оганцу писм о пакрачком владици, уврх
кога писиа стоји, да je то писмо „преведено с и л и р с к о с р п с к о г а
јези ка на латински“ („Ex Illyrico.-Serbico in Latinum versum “).
1802. год. (7. августа) пиш е прото М . М ихаиловић8 у Куп-
љ енској (код В ојинића) свеш теници иа свога протопопијата и
каж е: „да им аде сваки Г(оспо)динт> парохт» с е р б с к т написати
трШ iHBeHTapiioMa“ (један за владику, други за проту, трећи
остаје код м јеснога пароха).
1802. год. (20. августа) пиш е карловачки влади ка П етар
Јовановић В идак4 свом е проти (свакако киринском као ш то пиш е
у некијем ци ркуларим а прије и послије овога) од при лике ово:
В и ћете бити питани од ком ааде ваш е регии енте на заповијед
генералн е ком анде „в’ коемт> u tc rli ваш его протопоп1ата нам-ћ-
равам о ш ’колг с р б с п ч установити, и т’ко he зданје ш колское
содерж авати, и M a r i c T e p a плаћати“.
1808. год. (10. јануара) пиш е у П лаш ком протођакон Х аџић“
будачком проти и каж е, да je А танасије С тојковић и здао и други
дио своје ф изике „н а С л а в е н о С е р с к о м г н а ш е м г М атерн1ш т>
•взиц*“.
1 У владачанском архвву у П акрацу м еђу спи свиа аа годнее 1801—1802

<одЈељ ак за 1801. годвн у).
s У цн ркуларвон протоколу (1798—1813) утнњ ске (туш ндоввћке) пра-
вославне парохвје у Т уш аловаћу. (Ha њ еиу je бвло ваовсаво у т и њ с к е , na
je та ријеч пребрнсава a додаво je „ту ш вловачке* (д ру гвјем пером a м аствлом
a м ож да в другом руком )]. t
4 У ци ркуларн он протоколу (1798—1804) туш влов вћке православне па-
рохвЈе.
5 У спом енутом цвркуларвом протоколу утвњ ске (туш вловвћке) право-
славне парохвје у Т уш вловвћу.
168
1803. год. (12. јаву ара и „ с л ^ д и о ш ш ђ “ т.ј. дава) каж е кон

зисторија пакрачкога владичанства,1 да je гш санички увијатски
парох П автелија А дам овић туж во Јована Н вкпш ћа, православ-
вога пи савичкога пароха који je и прото сјеверински, и да je
послао „Д ж пликк трип ликавд«" у 6 коиада: п рвоје „триплика
с е р б с к и м г Ш ти л н со м ђ б 6 листа, дригШ Д ок*менП ) Н ем едкимт»
Ш тн л н со м ђ саш веЕ Ђ ш 8 листа a еш е 4 Д оним евта no всобг.
сш ц Ш “ .
1803. год. (18. јун а) издаје запови јед (будачки) прото М .
М ихаиловић2
повиједи свеш теници
карловачкога м а својеu протопопн
владике је о изврш ивањ
њ егове конзисторије у за-
и каж е,
да сваки парох им а у својој парохији „пропи сати б: Д ћц е у
С е р б с т стабелв* Ш колв“ и то из овијех кућа, које могу дјецу
пздрж авати у ш колп.
1803. год. (27. јува) пиш е нарћански прото М арко Л етиц а*
у Б рш љ аниц и пакрачком владици и каж е, да он рачуве „на
С с р б с к а преведеве“ овако пош љ е владиц и, како их њ еиу пош љ у
ком павијскн оф ицири.
1803. год. (26. вовеибра) пиш е карловачки влади ка П етар
Јовавовић
који ж иви уВслуњ идак4 ској(будачкои)
регим енти, проти
био иобећао
каж е,сваке
да jeгодине
наш народ,
неш то
давати аа издрж авањ е „коларићш л С л а в е н о С е р б с к г л Ш коли “,
и да je слуњ ска регим ента јавила, д а je варод одустао од тога
свога обећањ а, a да њ ем у (т. ј. владици) „ва заведевш С л а в е н а
С е р б с к и х г Ш к о л ђ м н о г о леж итт,...“ (т. ј. м вого м у je стало).
1804. год. (29. uaja) пиш е прото Јован Н икш ић6 у line a
rni ци конзисторији пакрачкога владичанства, јављ а joj, д а je
капелан Јован Г рубачевић украо из црквеве благајвице 62 ф ор.
и 24 кр. п каж е: ,К ако видимт» тако Безчествји Ч ествП би вакт>
1 „П роток олг С ос-6дав1н К онсвстор1алнагш * 1803. годв вв бр. 18. у п а-

крачком владвчавском архвву.
2 У спомевутом цвркуларвом протоколу утињ ске (туш вловвћке) право-
славве парохвје у Т уш иловићу.
3 У владвчавскои архаву у П акрацу м еђу сп всви а за голвве 1803— 1804
(одЈељ ак за 1803. годвву ).
* У спом енутом цврк уларвои протоколу утвљ ске (туш вловвћкв) право-
славне п арохвје у Т уш вловвћу.
3 У владвчанском архвву у П акрацу м еђу спвснм а аа годвве 1803—1804
(од јељ ак за 1804. годвву ).
169
кодт. корм ила Е пархи П акрачгал, a честнШ безчестнни . Рад*ис1'л

К лер* И н а р о д е С е р б с к г п када такова П утевож да И мЉ епњ “.
1807. год. (16. новембра) каж е конзистори ја пакрачкога вла-
ди чанства,1 да јереј Јован Рајичевић из Б јеловара „упраж нл-
етсл вт> своемЂ с л а в е н о с е р б с к о м г , Н ем ецкомЂ и Л атш ском Ђ
Тазнц-ћхЂ “.
1808. год. (6. м арта) спом ињ е конзисторија пакрачкога вла-
дичанства,2 да je грубипш опољ ски парох Д им итрије П рерадовић
.заставника Гллмца за Н адзиранЈе училш ца с е р б с к а г » вђ Грв-
биш ном 1808.полм год.сиш(12.
аг* мбезчестилЂ
арта) пи ш “.
е П . С оларић3 свом е кум у и
каж е: „О ви дана нам ^равам г у В енецш поћи, да одтрто, кол
сам медБутимЂ С е р б л ђ м љ приуготовш дЂ лца, едно на свгћт дадем “.
1808. год. (27. м арта) пиш е карловачки владика М . М ијо-
ковић4 будачком проти и каж е, ш та je одговорила генерална
ком анда на њ егов приједлог „вт> призр-ћнШ Ш колђ С л а в е н о
С е р б с к и з љ “, no ком би дјеца која м исле ићн у њ ем ачку ш колу
била нагнана од заповједника ком панија, да најпри је од 7 до
9 годи на пду у српску ш колу. В иди напријед 1808. год. (27. м арта).
1809.
В еликој год. (31.
М учни децеме“бра)
„О писаш састави
великом уч(њпарох
)анскеСпарохиј
теф ан Се,авић5
у кому
под натписом „Ч исло Ш к о л ђ “ стоји ово : „С е р б с к а изкор^нена»
Римска eme не проникла“.
1810. год. (20. јуна): види у VI. глави 1710, год. (20. јуна)
(у Д одацим а).
1811. год. (4. октобра); види у VI. глави 1811. год. (4. окто-
бра) (у Д одацим а).
1812. год. (4. апри ла) : испореди у VI. глави 1812. год. (4.
апри ла) (у Д одацим а).
1 „П ротоколлЂ KoBCi'cTopia.nHi'fi“ 1807. годвве бр. 132. у владичавскои

архвву у П акрацу.
* П ротокол ковзвсторвјалнн (вена ва њ ем у натпвса) 1808. годвве бр.
40. у владвчанском архвву у П акрацу.
9 СербскЈА .TbTonac'L, 25 (1831) стр. 139. Ввди a стр. 136. в 24 (1831) стр. 23.
< У споиенутом цвркуларнон протоколу утвњ ске (туш вловвћке) право-
вославве парохвје у Туш нловвћу.
6 У владвчавском архвву у П акрацу м еђу спвсвм а за годвве 1808—1810
(олЈељ ак за 1809. годвну).
о с р п с к о м и м ен у 12
170
1812, год. (8. јуда no h o b .) пиш е П . С оларић1из К арловца

(на К упи) своме кум у и каж е, да je дош ао да види родбину,
пријатељ е... и да понови везу, која га „веж е за С л а в е н о С е р б -
ckìu Н а р о д г “.
1812. год. ум рије личкн прото Јован М илојевић, којн у
једној својој бесједи каж е своме народу у Л ици „о храбри ју-
наци и витезови Рода С р и с к о г а “.2
1818. год. (10. априла): испореди у VI. глави 1813. годину
<10. апри ла) (у Д одацим а).
1813. год. (21. новем бра); види у VI. глави 1813. годи ну
<21. новем бра) (у Д одацим а).
1814. год. (21. септембра no новом ) пиш е из М летака П .
С оларић3 новосадском трговцу Т одору Захарићу и каж е, „да ce
ради, да л будемЂ С е р б е к Ш Д Јректор-т. у Х орватскоИ или Д ал-
мац!и, или за неко време и ту и онде .... Колико за ме, толико
за книж ество С е р б с к о бнло бн таково м ое зваш е а'ћло користно“.
1816. год. (30. јануара) састави учитељ М ојсија П рерадовић4
у П исаниди извјеш тај о писаничкој ш коли на црквенословен-
ском и њ ем ачком језику с натписом : „И аводнал Т аблица В е-
лико П исаничкаги П риватнагм училш ца“ („Extract-Tabella“...).
Т у je казано и ш та ce у ш коли учило: У I. и у приправном
разреду учило ce н. пр. ово: „К раткал нравоучеш л с е р б с к и и
нем ецкЈИ , на из.устт>“ и „Н е и е ц к о -с е р б с к Ш кратгаИ р15чникт.“,
у II. разреду: „С л а в е н о -С е р б с к г л Грам атика II-a Ч : м П равопи-
санШ “ и „С е р б с к т и Н -ћмецкЈП м алнИ Р'ћчникЂ “, у Ш . разреду:
дуж ности прем а отаџбини „из’ н+>мецкагсо на С е р б с к и , на изусгв,
во обоихЂ и зн ц ^х ђ“ и „преводЂ сђ н^и ец(каго) на С е р б с к и ...“
У овој ce ш коли неш то учило и „ х о р в а ц к и “ н. пр. азбука
.„H'feMemca и хорвацка“.
1815. год. (19./31. јула) каж е П . С оларић6 у једном пи сиу
„ с е р б с к у ти м о т р^ чв и в-ћру задаем Ђ “ и да бог даде, „да ce
училиш а С е р б с к а заведу no 1лл*рТи, и да o b u страна С е р б м ,и
окусе сладостБ М уса свои“.
1 CepöCKifl ЈГћтопист., 24 (1831) стр. 121.

* Д вм . Н вколвјевнћ, Б огословскн Г ласнвк, год. IX, књ . XVII (1910)
cip. 437.
5 С ербске Л Ђ топнси (за год. 1827, I) 8 (1827) стр. 161—2.
* У владвчавском архвву у П акрацу м еђу списим а за године 1815—1816
(од јељ ак за 1815. годвву).
6 С ербске «И јтоп ис в , 7 (1826) стр. 162—3.
171
1818. год. (16/28. ф ебруара) пиш е П . С оларић1 свом е pe

nalty М . П авковићу и поадрављ а га „с а с в и м а н а ш и м а С е р б м и ‘
и каж е да je у Б ару видио икону св. Н иколе даровану „оп , н а -
х и е г г С е р б с к о г љ Ц ара У рош а и Ц арице Е лене“.
Бн љ еш ка 1. Ч ини м и ce, да пош товави г. П . М . Крајино-
ли ћ2 неће им ати право, кад за владику М ојсија М ијоковића
(кога ja иначе не м ислин бранити) каж е: „коие лако м огаш е
подн ијетн, да п ом аж е иохрваћивањ е свога српскога народа“,
'Ш то je у једној посланицн 1812. годин е написао „оф ициром и
•солдатои, храбрим јунаком х о р в а т с к и м “. О вдје ћу пом енути
•неколико
новић спомразлогаињ е (стр. као81—32)
одбравувиш
М .е Мприм
ијоковића:
јера, у i)којСимама г.владика
К раји-
љ уде у свом владичанству назива С р б и м а . 2) У владичанском
архиву v П лаш ком видио cau аеколике ствари на ф ранцуском
језику, које je владика им ао огласити народу и у којим а стоји
■генитив „de la Croatie" и преводилац je no свој прилици то
превео „хрватски“ уп отребљ авајући ту ријеч у п о л и т и ч к о м a
■ не у е т н о г р а ф с к о м смислу, a тако je могло бити и у овом слу-
чају. 3) У старије вријем е доста су ce често ријечи Х р в а т и ,
х р в а т с к и употребљ авале у иолитичком смислу (види неколнка
прим
ватскијера ва почетку
писац IX. главе,
В укотиновић гдје cauтврдио,
1842. године спом енуо
да je како je хр-
„kroatizam
■ naš politički život*) na je и владика no свој прилиц и узео ријеч
у том политичком см ислу. Н ико неће рђаву нам јеру подм етати
Јовану С уботићу, кад каж е (Л етоаис М . С. 48, 1839, стр. 115):
„Д алм атинцн, С рблви хорватски, Босанцн , Х ерцеговци, Cep6i-
лн цн, С рблБи увгарски, С лавонцн, то су све прави „СрблБИ “...
Запитај м а к о г ђ Х орвата восточне цркве, ш та е, ког’ е народа,
вндићеш т., да he pehu „С рбског’.““ И овдје ријеч Х о р в а т им а
очевидно значењ е политичко (географ ско).
Биљ еш ва 2. 0 П . С оларићу види још у Н . А ндрића, Rad
jugo sl. akad. 150 (1902) стр. 124. 186. u С ербске ЈГћтописи, 1(1824)
стр. 138; 6 (1826) стр. 62 („м и С ербн“) и 56 („Н 8Ш Ђ езикт> С ерб-
скШ , кои често зовесе пром-ћсно И ллгрическим т»“) и 9 (1827) стр.
38, 56 (види Л етопис М . С. 185, стр. 58) и („С ербскШ Л Ђ т о п и с ђ “ )
26 (1831) стр. 36 („Mw С е р б л и и “) ii 33 (1833) етр. 46, 48; 36 (1834)
стр. 34. Д руга нека м јеста нијесу довољ но одређена.
1 С ербске «Тбтописн, 9 (1827) стр. 149.
2 И з српске пр ош лости (1904) стр. 30—31.
12*
172
Д о д а т а к VI. гл а в и .
1629. год. (у априлу) описује Х ењ еји спрем ањ е Т урак&
иротив У гарске, грађењ е м оста ва С ави и „страх од С р б а којк
ж иве у С ријем у“ („metum Rascianorum Sirimij existentium“).1
1629. год. (3. јула) пиш е Х оберданац из Ђ акова цару Ф ер-
динанду. У њ егову ce писм у спом ињ у „С р б и и други народи,-
који ж иве у С ријем у“ („Rasciani et aly gentes in Syrimio ha-
bitantes“).2
1567. год. каж е један путник8 y опн су пута, да С ланкамен
„домороци С р б и називају С лани К амен“ („indigenae Rasciani:
vocant Zlani kamen“).
1608. год. путовало je аустријско посланство (аослаанк Ad.
Herberstein) у Ц ариград. С екретар тога послаества „М . Prand-
stetter“ описа тај пут. У том опису спом ињ е4 он дзорац (Schloss>
Е рдут крај Д унава ниж е уш ћа Д раве, у ком ж иве „С р б и и
Т у р ц и “ (.R äzen vnnd Türggen“), a испред дворца село у ком
живе „С р б и и М ађари“ („Räzen vnd Vngern*). „С р п с к е ж ене“-
(„die räzischen Weiber“) доносиле cy им воће на продају; за.
тијем спом ињ е В уковар и каж е, да у њ ем у ж иве „М ађари и
С р б и “ (.Vngern vnnd Räzen“). К аж е6 да су у И локу у некој пу-
стој цркви видјели „високи гробни кам ен некога краљ а (из>
С р б и је “ („eines Khonig aus Seruien6 hochen Grabstein“), и да
изван И лока им а „велико село у ком ж нве С р б и и Турцн“ (.ein
gros Dorff von Räzen vnnd Türgen bewohnt“). И споредн на-
нријед y VI. глави 1608 годину.
1616. год. путовало je аустријско посланство у Ц арнград.
С екретар тога посланства Adam Wennern описао je тај пут
(Nürnberg 1622) и у оаису спом ињ е „srpsko podzemno seoce“ код
С ланкам ена.1
1641. год. : види у II. глави 1641. годину (у Д одацим а).
1 A. И ввћ, Л етопн с М ат. Cpn. 261 (1910) стр. 60.
г A. И вић, Л етопн с М ат. Cpn. 261 (1910) стр. 65.
3 Р. Matković, Starine jugošl. ak. 22 (1890) стр. 85.
■* И . Б ојвич ић , Vjesnik kr. hrv.-slav.-dalm. zem. arkiva, XII (1910) crp. 208.
■' y истој књ изо стр. 209.
6 „Bosanski kralj X ikola Iločki* (ках е И . Бо јнн чи ћ).
7 Р. Matković, Rad jugosl. ak. 130 (1897) cip. 188. (132).
173
1678. год. каж е Е д. Б раун 1 описујући свој пут кроз У гар-

■ску и спом ињ ући м ост у О сијеку преко ријеке Д раве: „ово je
највећи пролаз у У г а р с к у из С р б и је и Ш у р с к и је х области“
{„this is thè greatest passage into Hungary, from Servia, and
thè Türkisch Dominions“). В иди на 137. страни биљ еш ку 2 :6),
особито годинв 1572, 1573, 1596 и 1691 (С ент-И вањ и).
1693. год. (у почетку м арта) скупи ce 2000 Т урака у око-
линн Б иограда, начиниш е на Сави три м оста, дођош е до О си-
јека и враћајући ce ватраг одведош е „неколико стотина С р б а “
(»etliche hundert Raitzen“).2
1698. год. спом ињ у ce у О сијеку3 „ш изм атички Г рци и
€ р б и “ (.schismatische Griechen und Ratzen“).
1765. год. (4. апри ла) каж е судски чиновник* пож еш ке ж у-
пани је у неком служ беном спису, говорећи о некој кући у П а-
•крацу, која je припадала покојном свеш тенику В асилију Л азићу
и коју je ииао добити п акрачки внадика, д а припада с р п с к о м
народу грчкога закона („per Nationem Rascianicam Graeci-Ritus...
possessam").
1765. год. (4. аарила) каж е другл судски чиноввик6 пож еш ке
ж упаније говорећи о истој кући пакрачкога пароха В асили ја
Лкућу
азића, за да себепакрачки владикапривилегијам
no народнијем А рсеније Радивојевић иш теоби-
а и „по старом ту
чају с р п с к о г а народа“ („jux ta... vetustam Consvetudinem Nationis
Serbianae“). Kyhy je искао за себе неки други човјек, a то би
било на ш тету „и л и р с к о с р п с к о г а народа грчкога закова“ („Na
tionis Illyrico-Rascianicae Graeci Ritus*).
1771. год. (19. августа) пи ш е карловачки митрополит® из
Б еча (пакрачком ) владици и каж е, да су у календар и .Н а ш и т
•С е р б с к и х г С (вл)тнхђ праздниц н ви^ш тени“.
1 Edward B rown, A Brief Accoun t of some T rav ele ... (1673) стр. 37. И сп.
Ed. Brown, Reisen durch Niederland, Teutschland, Hungarn, Servien, Bulgarien,
Macedonien... (1711) стр. 118: .Dieses ist die allergrösseste Passagie In Ungarn
von Servien und den Türkischen Herrchaften“.
2 (A. T. Б рлн ћ) Die freiwillige Theilnahm e der Serben und Kroaten (1851)
■стр. 201.
s R. Lopašić, Starine, 30 (1902) стр. 153.
1 У владвчанскон архиву у П акрацу м еђу спвсвм а загод и ве 1760—1777
'(одјељ ак за год вве 1760--1770).
5 Ha и стом м јесту.
6 У владвчавском архвву у П акрацу м еђу спи свм а за годнве 1760— 1777
(од јељ ак за 1771. годи ву).
174
1778. (22. јула) : Д о д а ј о в о : У циркуларном протоколу ку-

куњ евачке православне парохије (К укуњ евац je близу Л нп ика.
и П акраца) стоји, да je ово писио пнсано 28. јула (тако сам за-
писао у биљ еш кам а).
1778. год. (21. септембра) пнш е биљ еж ник карловачке м п-
трополитске конзисторије П авле Н енадовић1 у свом потпнсу::
„Н арода С е р б с к а г о СекретарБ*, a други пуг „С е р б с к а г о Н арода
С екретарн“.
1781. год. (17. јуна): види у V. глави 1781. год. (17. јуна>
(у Д одацим а). (2. октобра) пиш е у П акрацу пакрачки владика
1781. год.
А танасије Ж ивковић2 неко свједочанство учитељ у М арку А вра-
мовићу i i каж е, да je он „а врем ена своего у с е р б е к ч ш коли за
м агистера иредставлени“ добро врш ио своју дуж ност П о даљ ем
иричањ у види ce, да je М арко био учитељ у српској ш коли у
П акрацу.
1781. год. (24. октобра) пиш е пакрачки владика A. Ж ив-
ковић3 неко писмо и каж е, да ће свеш теници бољ е видјети
царску одредбу „ и з ћ латинскаго на С р б с к о П реведене К опие“..
178!. год. (7. децембра) састављ ен je попис спи са који су
предани новом пакрачком владици Јосиф у Јовановићу Ш ака-
бевту4. Ha сврш етку ce спом ињ у „С е р б с к е и Х орвацке К орре-
Ш понденш е и 1нш танц1е ffi 770Ì1?! до 781SS л-ћта* и „К онцеите-
С е р б с к е , Н емачке и Л атинске ш 770Ш до 781£1? л'ћта“.
1782. год. (26. септембра) пиш е боровски прото П . Т еодо-
ровић6 извјеш тај владици о некијем свеш теницим а и о ш колам а
и спом ињ е какво je знањ е у Јована О стојића у њ ем ачком је-
зику и „во С е р б с к о м г Д К алекгћ“.
1783. год. (4. априла) напнсан je као неки записник о
туж би двојице П акрачана против трећег П акрачанина6. Један
свједок казује, ш та je чуо, да je А ндрија Радованац „С е р б с к т
рекао“.
1 У влаинчааскон архвву у П акрацу м еђу спасииа за годвне 1778— 1782.

' У владнчааскои архвву у П акрацу м еђу спвсни а аа годнве 1778—1782
(у одјељ ку за год вву 1782).
9 У цвркул арном протоколу кукуњ евачкв православнв парохвје.
* У владвчанском архвву у П акрацу неђу спи свиа аа годвве 1778—1782^
9 У владвчавском архвву у П акрацу м еђу спвсвм а за годвве 1783—1788
(одјељ ак за 1783. годвн у).
175
1784. год. (8. марта) напи сан je у П акрацу конзисторијални

цирку лар1, у ком ce говори о српскијем ш колам а у П акрацу и
Д аровару, које je власт одобрила 1782. године, и спом ињ е ce
пакрачки учитељ . који учи латинском , њ ем ачком и „с е р б с к о м е “
језику. Kao да je овдје неш то испало или није добро стилизо-
вано те није поуздано, je ли био ј е д а н учитељ за латински,
њ ем ачки и српски језик или један за латински и њ ем ачки a
други за српскн језик.
1785. год. (14. августа) пиш е пакрачки владика П . А ваку-
м овић2 неком проти (no свој прилици свијем протам а свога вла-
дичанства) и каж е ш та им ају свеш теннци на „своИ ственннИ
лзнкђ с е р б с к Ш Е лико мож но да преводлтг“.
1787. год. (6. јула) пиш е пакрачки владика8 протам а ва-
раж динскога генералата и каж е у том писм у, да je презвитер
грчка ријеч, a јереј „С е р б с к а л “ (ово није истина), na кад ce
слож и, протојереј значи исто ш то и протопрезвитер.
1790. год. (27. м арта) пиш е у К локочевнку прото Т еоф ан
П ретић4 пакрачком владици Ћ ири лу Ж ивковићу и препоручује
м у Јована и Ђ орђа Л азића. За Јована, који им а 26 година,
каж е: „С е р б с к Ш самт> га навчш чтое м огхће би ла“, a и њ е-
м ачки зна пом ало говорити и п исати, a за Ђ орђа, који им а 25
година, пиш е: , С е р б с к г и вЉ даетЂ И исати“, a и њ ем ачки гово-
рити и писати исто тако.
1790. гол. (у јулу )Б написано je „П олном оодв О бш ;ества
В ировитичкогч> : С : К ом нта(та)“ за посланике који he ce слати у
српски народни сабор у Темиш вар® и у њ ем у стоји спом ен
„К лсра и Н арода Н а ш е ш С е р б с к а г т Ha полеђини стоји напи-
сано, да je то формулар.
1791. год. (19. јула) написан je у Бечу један спис no ца*
ревој наредби, a потписали су га гроф Ф рањ о Балаш а и неки
1 У цвркулареом протоколу кусоњ ске п равославне парохвје (К усоњ е
су блвзу П акраца).
2 Ц аркуларви про токолв дароварске и кусоњ ске пр авославве пчрохвје-
3 У владвч авскон архвву у П акрацу м еђу спнсим а за годвве 1783—1788
(од јељ ак за 1787. годвн у).
4 У владвчанскои архвву у П акрацу иеђу спвсии а за годвне 1789—1795
(од јељ ак за 1790. год вву).
6 У писму стоји да Je цар допуство да ce држ н сабор у 'Г ем аш вару
„Грн душ агв M (ica)aa А уг*ста“.
177
он дош ао y цркву „свои cpffcicou Н аци н свем « К лерж Ha ве-

лик» срамот*".
I804I. год. (6. децем бра) oinoe пакрачкп владика Ћ ири ло
Ж ивковнћ* сјвверивском проти, ш аљ е му писм о „гевералве ко-
м авде", на кога he видјети, како ова ии а нам јеру, да „ко про-
св-ћедев?» н а ш е г * С л а е е н о С е р б с к а г » Н арода* у свакој реги-
м енти о свује no једву или no дви је ш коле ва вародвн трош ак.
1801.год. (28. м арта): внди у V. глави 1801. год. (28. м арта)
(у Д одацпм а).
1804.год.
( j Д одацим а). (29. м аја): видп у V. глави 1804. год. (29. м аја)
1809. год. (25. сеотем бра) пиш е у П оучју парох М атпја
О лић* и одговара п а туж бу треш тевовачког проте Г аврила К ом-
аевовиН а н спом ињ е, како je ванш ао ва јереја Л уку с векијем
„ваучм телем С е р б с к г а ш коли пз Г радиш та“.
1810. год. (31. м аја) каж е ковзисторпја пакрачкога владп-
чанства* да je у сједаи цн п рочитаво пксм о јером оааха м ава-
стира О раховице (у С лавовији). у ком овн звајућн „аотребм н
ск»достб восаи тавјл Д ћтеп С е р б с к и х г * дају 500 фор. за осни-
вањ е пакрачке ш коле.
1810. год. (20. јува) пи ш е свакако пакрачкк владика4 (бвће
да je то a lien o ковцепт, јер вем а оотаиса) протам а аакрачкога
влади чавсгва н каж е, да je цар бривући ce „ • npo cB tuieaia п
изображ евш С л а в е н о С е р б с к а г о Н а р о д а Н а ш е г о “ аоставпо У рош а
HecTopoBiiha за падзорпика „вс1>хт> вт> ц. К ралЂ всккхг держ а-
вахт. обр*такш 1агосл С лавено -О рбскаг* и валахж скап» Н арода
учн лтцт»". О во je потиувнје вего ш то je вапри јед код 1810.
годиве ('20. јува).
1811. год. (4. октобра) num e пакрачки владн ка5 (вем а оот-
пи са) својијем аротам а, да je цар осаовао <удраво ваум по осво-
1 У владнчавском архвву j П вхрацу **ђу сивсвка м годвве 1Г98—1&0
<од јел»х аа 1800. год м у).
* У владвчавском архвву у П акрацу међу c n c n i u годвв* 1909—1810
(од ј?љ ак аа 1609. годи ву).
* .П рогоколач. CocfeaaiTft К овсЈстор1адвт».* 1910. r o ja t« бр. 49. у вла-
дачавском архвву у П акрацу.
1У владвч авско« архвву у П акрацу *еђу совсвч а »a год««* 1908—1810
(о д Јф јм х за 1810. годвву)
* У владачаж схом архаву у П м рац у мађу совсвм в аа годаа« 1811 —ISIS
(одЈм м к м 1811. годвву).
180
1817. год. (4. јануара) посла пакрачки влади ка1 краљ ев-
ском угарском нам јесничком савјету поиис („Cathalogus“) љ уди
који су у 1816. години посвећени за ђаконе и презвитере у na-
крачком владичанству. У том спису стоји под натписом „Lin-
gu aru m notitia“ (знањ е језика), да од њ их 9 тројица знају „ с р п -
с к и “ („Serbicae“) a ш есторица „с р п с к и и њ ем ачки“ („Serbicae
et Germanicae“,). С ваки je од њ их питан и „из с л о в е н о с р п с к е
граматике* („Ex Slaveno Serbica Grammatica“).
Биљ еш ка. 1897. године спом ињ е ce у уговору изм еђу Д у-
бровника и града Јакина (Ancona) „крај краљ евине У гарске,
који ce зове О р б и ја “ („parte del regno Hungaria, chiamato Serbia“).2
Н ије м и познато, који ce крај ту м исли.
Д о д а т а к VII. г л а в н
1476. год. Ha писм у које je писао султан М ехмед Д убров-
чаним а написано je у Д убровнику на спољ аш њ ој страни, д а je
то с р п с к о писм о (III. глава у Д одацим а).
1524. год. У дубровачком архиву им а запис на хартији,
којом je било замотано писм о С улејм ана II. од 1524. године, у
коме ce потврђује прииањ е данка од Д убровника, и у том за-
пису стоЈи, да je ту „једно писмо на с р п с к о м језику од 1524.
о прин ањ у данка“ (III. глава у Д одацим а).
16. вцјек: види у III. глави у Д одацим а.
17. вијек. М услом анин М ухам ед Х еваи, српски пјесни к из
Босне, спјевао je неке пјесм е на српскои језику a м еђу њ ииа
и „Ilahije na srpskom jeziku“ и „Poziv na vjeru na srpskom je
ziku“ (IV. глава у Д одацииа).
1800. год. наш там пана je књ ига Д ан. Ф арлата и Јак. Ко-
летија, у којој ce каж е, да су српскк владаоци н астојали „да
с р п с к е б и с к у п е одузм у дубровачкој покрајин и“ („Episcopos Serbli-
anos Provinciae Ragusinae adimere*) и да ти бискупи дођу под
власт барскога „м итрополита“ (архибискупа).3
1806. год. каж е м итрополит С т. С тратим ировић, да један
дио далиатинскога народа ( с р а с к о г а народа у Д алм адији), који
1 У владичанском архиву у П акрацу м еђу спи сииа за годвне 1815—1816
((одјељ ак за 18Ì6. годи ву).
2 К . В ојвно ввћ, Rad jug osl. ak. 129 (1896) стр. 114.
* Ecclesia e R agu sinae Hlstoriae (1800) стр. 115 a.
181]
je рим окатоличкога закона употребљ ава глагољ ска слова (II. глава
у Д одацим а).
Бнљ еш ва 1. Ha сврш етку l. биљ еш ке (стр. 136.) додај:.
Л етопис М ат. Cpn. („Н овни С ербсм И ЈЊ т о п и с ђ “) 41 (1837) стр.
101; 45 (1838) стр. 85; Бранково Коло 8 (1902) полустр. 181-6.
Б нљ еш ка 2. Д а у писм у цара Д уш ана, у ком ce спомињ е
с р п с к и n o n (у С тону и Рату) (внди у II. глави 1334. годину),
ријеч „с р п с к и већ значи п р а в о с л а в н и “ и да ce већ у то вријем е
„народност српска и православна вера идентиф икују“, то није
истина. Т реба да историди у свакој ствари пазе на све познате
изворе, a не cauo на је д а н ј е д и н и и да тајједини рђаво тум аче.
ДО САД ОПАЖЕНЕ ШТАМПАРСКЕ ПОГРЕШКЕ

(које чвталац обнчво неће м оћв сам поп равитв).
Треба поправнтн и пвсатн:

■СТР. РЕД CTP. РВД
7 озго 3: влнрско с р п с к о г а 52 03Д0 1: 283
8 7: В асвлвје 53 озго 11: Sclauoniae
8 12: всл 53 ОЗДО 4: 1909
8 Ђ 19: cpeMCKiR 54
8 20: и apiBjepej 55 ; 1 2.20:} u W - v>
8 20/1: К арлф адскШ 55 15: С р б .ж м .“3
12 14: П . С оларвћ 56 озго 2: Cpbócxo
17 2: волтв!. 56 n 4: cpbócKazo
17 20: м летачке 57 3: Graeci
9: denen graniz besa-
17
18 оздо
п 2:
1: Јелаввћ
М ат. Cpn. 57 ш
zungeu
20 озго 5: род : 5* оздо 18; metropolitae
20 03Д0 10: .С р б и м а 60 , 21.16: 8 (м ј. у)
21 озго 2.11: ed
60 17: ново«стро 2кидагосв
21 14: (( 1лврвчавскоа
Х ерцеговввн
-
З ем ли
22 19: (22. апр.): 60 » 14: проаовћднихт.
22 23: „сав с р п с к и 60 » 6: 1909
23 12: јединодуш во 61 ОЗГО 13: р а с ц и а н с к о м ч
24 оздо 9: Fariatus 61 12: овдје
24 13: стареш инам Ђ , К њ л- ОЗДО
31>Л М Ђ 61 11: воввјвх
25 озго 16: К ралгвстваш , 62 ОЗГО 18: у VI. главв
25 19: Б о ш н л ц и 63 03Д0 19: . С р б с к т
» 64 0310 16; Generalatu
25 оздо 1: человљ колгобш
27 12: Istria е '1 66 6.0с.10
6: р б а .12
л - ч .2 2: i (м ј. i)
28 б: alla
28 „ 19.15: Imoćske Illyr. 66 8: К о
66 ЈО 17: по свеш авам
30 озго 15: cpSbAK 66 19: Х орватоке
31 оздо 14: Imperocché 67 n 16: Od kog
32 17: infr|a-scrit)to 68 18; lllOYam
32 16: o-gnuno 69 4: свеш тевство у кар-
32 10: поселдвом т. ” ловачком владв-
избранвомх чавству
84 8: I. главн ( л џ . II.) 69 18; С е р б с к и "5
45 озго 12: S y r f dili 70 03Д 0 8: Ц ирк8ларв 1в
50 оздо 15: старјеш нве 71 озго 14: оучилвпп.
52 . 7: terris coronae 74 . 20. сдћш в-Бн С е р б с к о и
РЕ Д CIP.
78 оаго 16: С л а е е н о с е р б с к а 127 оадо 15: „С л а в е н м о -
78 оздо 8: 1800* 127 * 13: a бвће
78 . 18.15: 1 (м ј. i) 128 » 2: Р . Г рујвћ
79 озго 11: потребво, да 130 » 6: cpbncKU
80 оздо 7; про токолн 131 озго 7: двш ку
87 озго 19: дЈеци 131 и 9: С тЈепава
87 . 20: вдадвчвво ј 131 II 17: III. глава
93 . 6: Te ce 132 . 11/12: раз-уиЈетв
95 „ 10: ф унд ацну 132 оздо 14: V. глава
97 „ 4/5: тестам еват 132 » 11: заповвједатв'
9« . 6/7: нар-ћч'1'д 132 » 8: велвчавства
100 . 16: C k o aì 133 03Г0 7: „ватодвчке
101 оздо 16: С л а в е н о с е р б п п п 133 оздо 17: год. 22. јува).
111 озго
101 . 7: 1:П .«тноудоу
С оларвв хе 136
137 озго 3:
7: ам
п р а» в о с л а в н е
112 оздо в: Г олуб ввскМ 141 15: horvatczkoga
113 озго 19: арв О сјеку 141 03Д 0 17. horvatckoga
120 . 20: Ш вш атовацћ“4 141 12: horvatckoga
121 оздо 4: terria coron ae 142 озго 3: Zagrebećke*
123 „ 20: au luia бu “. 142 14: odveć
123 10: С евековвћа 143 03Д0 16: херцега

o Srpskom Imenu Po Zapadnijem Krajevima Nasega Naroda 1914 Vasilije Djeric

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

o Srpskom Imenu Po Zapadnijem Krajevima Nasega Naroda 1914 Vasilije Djeric

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

7/29/2019 O srpskom imenu po zapadnijem krajevima nasega naroda 1914 Vasilije Djeric

У БИО ГРА ДУ

0 хрватском je ихеву писало виш е љ уди u. □. Б. Ш улек

ПРИСТУП II. ИЗДАЊУ.

С танојевић рече м и једвом при ликои, да он м исли, да osa ду-

a изиеђу њ их ca u споиенуо y овој књ нзн (обичво прн дву

Д аровару прочитао најстарији цнркуларнн протокол (1770—1791)

Ц рна Гора и Бока.

Ђ урђа1617. год. иотврђуј

1 Starine X (1878) crp. 5. Motu hist.-iur. ölav. mer. VI (1898) (Hrv.

1600.год пиш е nana барском архибискупу и каж е м у, да

1654. год. У писм у некога русивскога калуђера, који je бш >

ce обр£таем о вт> з е м л и с е р б с к о п вђ п ред ^тћ М акедонском т» т.

в с т о р ч 1ј уМ Ц. Др ар еа г Го ов ри ећ ), с Ст ра.о м2.е в а к с р а . к р . а к а д . к в >. 25 (1895) (М а т е р в ј а л з а

1751. год. пиш е С улејм ан паш а из Т ребињ а пнсмо котор*

1753. (или 1754.) год. вапн са цраогорскп м итрополит В а

1756. год. п иш е м итрополит В асилије П етровић босавском

1У р у к о п н с у у о р о ф . Jo b . Touaha а а м л е т а ч к о г а р х в в а : Prov. Gen. di

ваш е, кои ce ви иснце од н а г и е г а с р б с к о г а и е з и к а паходите, кои

dal’ Illirico Serviano*).3

* Arkiv II I (1854) 133.

1768. год. (20. авг.) пиш е кнез Д им итрије Голицин из Б еча

1 М . Д раговнћ, С поион нк epa. кр. акад. кн>. 22. стр. 37а.

М арко1789. год. из(уК отора

822. год.: види у IV. глави 822. год.

скупш тин у паппни посланицк, „који су иш ли no далм атински-

Кукуљевлћа Jura I, стр. 8: »Decreta Croatorum et Serborum in

Τρφούνιος ό Σέρβος>).1 Ово j e српски владалац, који je у Дукљн

на ћирил овска сл ова, кад зв амо, д а су онд а сви Срби пишући

1 Cecaumeni St rat egicon et incerti scriptoris De officile regie iibellus. Bdi-

што каже Н. Нодило. професор у загреб. универзитет у, (Rad.

1436. год. Ha Клис.у (више Спљет а). Кнез X . Франкап ав

1 Фр. Миклошнћ, Mon. Serb. (1858) стр. 378.

1451. год. уг овара кнез Вл адислав, син херцега Стјепана

1 Фр. Миклошић, Mon. Serb. (1858) 445.

1 Xp. Maiaj.iO Bub, Бос. Ввл а, II I. (1888) стр. 364a.

Д алм аци ји (Morlacchi Serviani nella Dalmazia, — di Dalmacia),

тачкој1731. год.и пиш

Д алм аци ји и у Боц и К оторској“ („ai Greci-Serviani abitanti in

1 H. М илаш , С писи, 1, 236—7.

mero de Serviani cattolici, questi vorrebbero per vescovo un ser-

м оле да ии ce даде за владику Д . Н оваковић, којн „н а ш с р а с к и

6 Н . М нлаш , С пвсв, I. 455—6.

рин м1795. год. влади,

1 D. Fartatue, Illyr. Sacr. V (1775) стр. 1686.

ж албе стоји н атпис: „П ријевод с и л и р с к о с р п с к о г а језика“ („Tra

испов-ћдаејл с л а в е н о с е р б с к о м у у Д алм ацш и Б оке К отарскоА

Б нљ еш ка. 0 старој области Н е р е Ш в и (изиеђу ријека доњ е

1 П . Ј. Ш аф арик, Gesch. der siidslav. Lit. П 1 (1865) 467. Ст. Н оваковић^

од ри јеке доњ е Н вретве) у С р б љ е и В лахе (види у II. глави

1 Otlorum Croatiae über unu9 (1806) стр. 1.

јеку). Б аш овај прим јер не доказује ниш та, јер ce зна, да je

1 Ст. Златовић, Franovcl (1888) cip . 219—20:.

И рем да ве би било потребито, да говорин у новој глави

lftftO. год. пи ш е дубровачки писар на „с р п с к о м је з и к у “

* „So zum ersten Mal, sonst immer lingua sclaua“.

1 Copioso ristretto (1605) стр. 61.

1711. год. наш там па дубровачкн ф илолог и археолог А н -

ово: „In un libro Serviano dove vi sono l’Epistole e li Vangeli

1 В . М а к у ш е в : И зсл-ћдовавјл об г нсторнческнхг п ам лтни кап, н бито-

од 1345 год., кад српски краљ С теф ан Д уш ан одређује, да Д а-

1 Fr. Miklosich, Monumenta Serbica (1858) стр. 117.

822. год. дочу п осавски владалац Љ удевит, да против њ ега