ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ - настају у ТВОРБИ речи и у ДЕКЛИНАЦИЈИ речи

(краћи подсетник)

Непостојано А – Час га видиш, час га не видиш! (момАк/момка!момАка)

Прелаз Л у О – до краја 14. века; Свако Л на крају речи или на крају слога прешло је О
(радиЛ-радиО, сеЛба-сеОба...)

Палатализација – К, Г, Х +А, И, Е=Ч, Ж, Ш (јунаК+Е=јунаЧе; круГ+Ић=круЖић;

смеХ+Ак=смеШак...)

Сибиларизација – К, Г, Х + И=Ц, З, С (реК+И=реЦи; књиГ+И=књиЗи; ораХ+И=ораСи)

Једначење сугласника по месту творбе/изговора – зубно С, З + предњонепчани

сугласници= предњонепчано Ш, Ж ( ноС+Ња=ноШња; паЗ+Ња=паЖња...), али и
надзубно Н+уснени сугласници=М (само у изведеним речима: стаН+Бени=стаМбени;
зелеН+Баћ=зелеМбаћ...али ОДСТУПАЊЕ у: једаНПут...)

Једначење сугласника по звучности – два различита сугласника по звучности један до

другог се изједначавају, увек се равнамо по другом сугласнику (сваТ+Ба=сваДба; врабац-
враБЦа=враПЦа); ОДСТУПАЊЕ: звучно Д остаје непромењеноиспред С, Ш(преДСтава,
поДШишати...)

Јотовање – СЈ=Ш, ЗЈ=Ж, ЛЈ=Љ, НЈ=Њ, ДЈ=Ђ, ТЈ=Ћ, ГЈ=Ж (виС+Ји=виШи;

брЗ+Ји=брЖи; воЛети-воЛ+Јен=воЉен...) и БЈ=БЉ (љуБ+Јен=љуБЉен), ПЈ=ПЉ
(сноП+Је=сноПЉе), МЈ=МЉ (грМЉе), ВЈ=ВЉ (здраВЉе)

Губљење сугласника – два иста сугласника, један се губи (руС+Ски=руСки); Т се губи

испред Ц (светац-свеТЦа=свеЦа) и у групи СТН (радостан-радоСТНа=радоСН)

Асимилација и сажимање вокала – асимилација вокала је изједначавање два иста вокала

(којега-кОЕга-кООга), а сажимање вокала је стапање два иста вокала у један дуг
(кООга=кОга; стоЛ-стОО-стО)
 ГЛАСОВИ

У српском језику има 30 гласова! Делимо их на:

1. ВОКАЛЕ (САМОГЛАСНИКЕ): А, Е, И, О, У – 5
2. КОНСОНАНТЕ (СУГЛАСНИКЕ) – 17
3. СОНАНТЕ (ГЛАСНИКЕ): Ј, Л, Р, Љ, М, Н, Њ, В (Јеца Листа Роман Љубавни
На Његошевој Веранди) – 8

ВОКАЛНО (САМОГЛАСНИЧКО/СЛОГОТВОРНО) Р: тРн, пре-тР-ча-ти...

Подела гласова по звучности:

Звучни су СВИ ВОКАЛИ, СВИ СОНАНТИ, а од сугласника:

звучни Б Г Д Ђ Ж З Џ / / /

безвучни П К Т Ћ Ш С Ч Ф Х Ц

Подела сугласника и сонаната по месту изговора (творбе):

1. ЗАДЊОНЕПЧАНИ: К, Г, Х ( Ката Гулаш Хвали)

2. ПРЕДЊОНЕПЧАНИ: Ј, Ђ, Ћ, Ж, Ш, Љ, Њ, Џ, Ч (Јован, Ђак Ћуприје,
Жуљевитим Шакама Љутито Њише Џорџов Чамац)
3. НАДЗУБНИ (АЛВЕОЛАРНИ): Л, Р, Н (Ласта Руно Нема)
4. ЗУБНИ (ДЕНТАЛНИ): Т, Д, З, С, Ц ( Туга Деји Заувек Срце Цепа)
5. УСНЕНИ (ЛАБИЈАЛНИ): П, Б, М (двоуснени: Пера Брани Миру), В, Ф (уснено-
зубни: Волим Фудбал)

Према начину изговора, сугласници и сонанти могу бити:

АФРИКАТЕ (сливени сугласници): Ч, Ђ, Ћ, Џ, Ц

НОСНИ: М, Н, Њ

ПРАСКАВИ (ЕКСПЛОЗИВНИ): П, Б, Д, Т, Г, К

СТРУЈНИ (ФРИКАТИВНИ): Ш, З, С, Ф, Х