1. Како разумете однос (јединство) материјалног, формалног и васпитног у настави?

2. Шта је знање? Образложити. 🙁🙂

Da bismo bolje razumeli ovo jedinstvo prvo moramo da znamo sta je znjanje Klasicna definicija dide
za Знање je da je ono у дидактичком смислу јесте систем научно проверених и логичких
повезаних чињеница и генерализација о човеку, природи и друштву, које је појединац разумео
и усвојио. U ovoj definiciji istaktuno je јединство знања и способности (материјалног и
формалног) da je to znanje, јер повезаност чињеница и генерализација подразумева индуктивно
или дедуктивно закључивање, односно читав низ логичко-мисаоних операција које ученици
треба да предузму у процесу сазнавања да би стекли знање.
Eh sad materijalno znanje moze da se poistoveti sa kognitivnim odnosno materija iliti sadrzaj koje je u
sustini usvajanje znanja. Formlano odnosno psihomotorno pod time spade razvoj vestivna, navika
sposobnosti I … ali ja bih dodao I vaspitnog odnosno afektivno tj emocije. Ovo jedinstvo je pravo
znanje. Dodao bih da je јединство материјалног и формалног је неизбежна. тај спој знања и
способности. Док подстичемо стицање знања код ученика, аутоматски долази до развијања
неких особина. Многа знања су ништа ако не умемо да их искажемо кроз способности које
имамо. Васпитни аспект је присутан у сваком васпитно-образовном процесу. јер све што
радимо утиче на вапитање ученика, као и свака њихова активност утиче на њихово развијањ.
Имамо развој интелектуалног, телесног, естетског васпитања и осталих врста васпитања кроз
процесе стицања знања и развијања способности.
Eh, sad vremenom Развој тих операција у школи доноси надградњу нивоа и врсте предзнања са
којим су ученици дошли у школу и управо те разлике ali I misaone operacije, јесу дидактички
изазов за постизање јединства знања и способности. Знање које ученици стичиу у настави је
систем. Скуп повезаних по неком, било каквом критеријуму који није заснован на њиховим
логичким везама и развојном редоследу – није и не може бити знање. U sitemu znanja ugradjeni
su ljudski atributi razmuvevanje I kreiranje, ali I istrajnost I humanist.
Свако знање има свој обим (kolcina I kvalitet), дубину и структуру ili logicki red. Реч је о kako
smo vec pomenuli материјалном аспекту, формалном аспекту и логичком аспекту знања, коме
се придружује и васпитни аспект. У неким наставним ситуацијама, васпитни аспект moze biti
najizrazeniji Ali tada постоји нека лична, унутрашња логика која се ослања на претходнa знања
и искуства са новим садржајима и која тежи да доживљено смести у постојећи систем знања.
Знање се не ослања само на усвајање, стицање, него и на разумевању, примени, практичном
деловању. Nije rec samo o sticanju znanja nego da aнгажовањe ученика целим њиховим вићем,
јер без таквог ангажовања могуће је усвојити znanje, могуће је разумети, али је потребно имати
емотиван однос, лични став, мисаону будност, вредносни суд према тим чињеницама и
генерализацијама како би то било „моје знање”. Ali malo lepse kada bi hteli da kazemo da bi to
bilo moje znanje ali I emocija I vrednosti дете мора бити интелектуално, емотивно, физички,
естетски и етички ангажовано, па je онда то to.

Nebitno da li deca izaberu deduktivni ili induktivni put ovim se process ne zavrsava jer tek onda krece
ucenicka procena kada I gde to znanje upotrepiti.