АНАЛИТИЧКА ХЕМИЈА : НАУКА 21.

ВЕКА
ЗАДАТАК,ЗНАЧАЈ И ПОДЕЛА АНАЛИТИЧКЕ ХЕМИЈЕ

„ Природа је огромна књига у којој је написана наука. Она је стално отворена пред нашим очима, али је човек не може
разумети уколико претходно не научи језик и слова којима је написана.“

Галилео Галилеј, 17.век

Наука се може дефинисати као целокупно људско знање. Основни задатак сваке науке је стицање нових знања а
уколико се та знања могу применити у свакодневном животу онда је њихов значај већи. До сада сте научили да науке
које се баве проучавањем природе и природних појава називамо природним наукама. Четири основне природне науке
јесу математика, физика, биологија и хемија. Ове четири науке су науке без којих је живот немогућ, шта год пробали да
урадимо без њих се не може.

Фредерик Тарнер је дефинисао тако звану пирамиду науке на чијој се основи тј. базису налази математика која
даје основна знања за физику, науку која се на математику наслања. Даље следи хемија која користи знања физике и
математике, затим биологија која без физике и хемије не може да функционише. Иза биологије смештене су све остале
науке. На контактним површинама наука налазе се дисциплине које су настале комбиновањем две или више других
наука, па тако говоримо о математичкој физици, физичкој хемији, биофизици, биомедицини итд. Постаје изузетно
тешко да утврдимо где престаје једна а почиње друга наука, све је постало прилично испреплетено и
мултидисциплинарно. Хемија заузима средишње место међу природним наукама. Она проучава супстанцу, њену
структуру, својства и промене. Повезивањем хемије са другим наукама довело је до поделе на њена ужа подручја. На
основу тога хемију можемо поделити на неколико главних подручја : неорганска хемија, органска хемија, аналитичка
хемија, физичка хемија, биохемија, примењена хемија и хемија животне средине.

Аналитичка хемија је хемијска дисциплина која се бави изоловањем, одвајањем, доказивањем и одређивањем
појединих састојака у узорку супстанце или „Аналитичка хемија је оно што аналитички хемичар ради“ (C. N. Reilly
(1925-1981)-професор хемије на Универзитету Северна Каролина-један од најутицајнијих аналитичких хемичара друге половине 20.века).

Замислите да треба да се одреди :

1.Да ли је жива присутна у конзерви туњевине?

2. Колико грама аспирина има у таблети против главобоље?
3. Да ли се у узорку воде за пиће налазе нитрати ?
4. Који конзерванси су присутни у тегли киселих краставаца ?
5. Колико грама шећера има у ½ литра неког сока ?
6. Какав је састав кефира или меда ?
7.Колико милиграма глукозе се налази у узорку крви ?

Ко ради такве врсте анализа ? Где их ради ? На који начин? Ко је пронашао методе за ова испитивања ?
Одговор је ХЕМИЧАР АНАЛИТИЧАР !!

Да видимо шта то аналитички хемичар ради по цео дан :

Најчешћи опис је да одређује састав супстанци у неком непознатом узорку односно анализи. Сама реч анализа потиче
од грчке речи ανάλυση –што значи разлагање целине на њене саставне делове. Дакле, аналитички хемичар карактерише
састав неке супстанце : квалитативно, (лат. qualitas - својство, одлика, вредност) (нпр. да ли постоје хлоридни
јони неком узорку ,који метални јони је налазе у води за пиће...) и квантитативно, (лат. quantitas - количина) (нпр.
колико је милиграма хлоридних јона у том узорку, која је концентрација металних јона у води за пиће...).
Без обзира да ли се ради о квалитативној или квантитативној хемијској анализи, ток аналитичког процеса одвија се у
следећих осам фаза:

ДА ЗАПАМТИМО :

Квалитативна хемијска анализа Квантитативна хемијска анализа

Одређивање из којих саставних делова се
састоји нека смеша или супстанца , тј.
одговара на питање :
ШТА ? је присутно у неком узорку
Одређивање количине(масе,концентрације)
супстанци у смеши, тј. одговара на питање :
КОЛИКО ?
је чега присутно у неком узорку

Поред ових питања,аналитички хемичар одговара и на питања : КАКО ? ће да раздвоји неке компоненте у узорку
и на питање ДА ЛИ ? се баш нека одређена супстанца налази у узорку .

Приликом хемијске анализе аналитичар користи различите аналитичке методе. Обзиром да је ово време
технолошке и електронске експанзије и да се број метода које користимо повећавао, извршена је одређена
класификација. Ми ћемо ове године пручавати хемијске методе квалитативне хемијске анализе и класичне методе
квантитативне хемијске анализе, а неке од осталих метода аналитичке хемије ћете учити наредних година у вашим
стручним предметима . На крају књиге су укратко објашњене неке инструменталне методе хемијске анализе које се
данас највише користе.
 Поред тога, аналитички хемичар ради на побољшања постојећих метода одређивања супстанци, као и развијању
нових аналитичких метода којима ће моћи да анализирају мале узорке, затим сложене узорке са више присутних
састојака у малим концентрацијама , а све то за што краће време. Не заборавимо значај аналитичке хемије за
развијање брзих и осетљивих детектора за хемијско и биолошко оружје. Такође, аналитичар мора и да од бројних
одабере најпогоднију методу којом ће извршити неку анализу,узимајући у обзир следеће параметре : жељену
тачност,осетљивост,границу детекције,хитност,трошкове анализе.
Током своје историје аналитичка хемија је пружила много метода , дала основу за научна истраживања и
олакшала рад многим другим примењеним хемијама као што су :
-фармацеутска хемија, медицинска хемија, токсиколошка хемија,форензичка хемија ,геохемија,хемија животне
средине ...,
-као и другим наукама: биологији, фармацији, медицини,науци о материјалима,физици, геологији,пољопривреди,
археологији, антропологији,астрономији.
Такође има и значајно место и у : хемијској ,фармацеутској,прехрамбеној , текстилној индустрији ,
металургији,пољопривреди, рударству, нафтној индустрији.
Контрола загађености животне средине (воде коју пијемо,ваздуха, земљишта ),хране,дијагностика и терапија болести
и данас све важнији полупроводници,нуклеарна хемија,ракетна горива,као и подршка развоју молекуларне биологије
и савремене клиничке медицине је свакако нови правац развитка аналитичке хемије. Због свега наведеног је бити
аналитички хемичар веома занимљив посао.

На крају, улогу и значај аналитичке хемије можемо приказати на следећи начин:

 1) индустријски ( аналитичар проверава квалитет сировина од који се праве различити индустријски
производи, анализа вода, хране итд.);
2) фармацеутски (проверавају се својства супстанци при прављењу лекова, контрола квалитета лековитих
и помоћних супстанци, провера својстава етеричних уља, разних врста крема, провера садржаја
супстанци
МАЛО у дезодорансима
ИСТОРИЈЕ : и сл. Важан акценат се ставља
МАЛО ИСТОРИЈЕна стерилност
.... СРБИЈА која ће омогућити примену у
медицини) .
Још у старом веку се појавила потреба да се Први стручни рад из хемије у Србији је објављен
3) еколошки
ураде (контрола
неке хемијске квалитета
анализе (наравно, хране, проверавање
то тада присуства
1843.године и односио се различитих загађивача
на квалитативну анализу (пестициди,
инсектициди, тешки метали)
нису тако називали),највише да се одреди у храни, води, ваздуху,
воде. земљишту итд,.);
4) медицински
чистоћа (анализа
сребра и злата крви и других
, због опасности од материјала помаже лекарима да поставе дијагнозу, одреде терапију,
фалсификовања новца. Још
потом откривање у Старом завету
различитих се
узрочника Крајем
малигних XIX и почетком
обољења и др.); XX века аналитичком
могу наћи описи гравиметријске анализе злата хемијом су се бавили :
5) токсиколошки и форензички (анализа материјала услед изложености неким катастрофама, присуство
,што значи да су већ тада коришћене теразије
тешких
.Римски писацметала,
Плинијепрема садржају
(I век н.е.)је описаоодређених елемената у земљишту
Сима Лозанић –анализираоможемо знати
је пијаће одаклеводе
и минералне потиче узорак
земљишта
анализу вода којекоји је донешен
је делио на на анализу, анализа материјала донешених из свемира ).
,Сокобањски и Јелички метеорит;Марко Леко;Милорад
6) истраживачкии(развијање
сумпоровите,киселе слане. Јовичић;Светозар
нових и унапређење постојећих методаЈовановић и Момир
за анализу)
Јовановић;Томислав Јањић;Вилим Вајганд.
У III веку,појавом алхемичара и њиховом
КЉУЧНИ ПОЈМОВИ : АНАЛИЗА , КВАЛИТАТИВНА ХЕМИЈСКА
Данас АНАЛИЗА
се аналитичком хемијом ,баве
КВАНТИТАТИВНА
бројни научници на
тежњом да из разних метала добију злато,
ХЕМИЈСКА АНАЛИЗА
почиње развој бројних хемијских метода за нашим Универзитетима .
идентификацију разних елемената и једињења.
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ :
Појавом Роберта Бојла у 17.веку,који уводи http://en.wikipedia.org/wiki/Analytical_chemistry
појам хемијског елемента , користи лакмус
хартију и даје неке аналитичке поступке и
Антоан ПИТАЊА:
Лавоазјеа у 18.веку који је формулисао
Закон о одржању масе и урадио низ
1. Поред сваког
квантитативних од следећих
одређивања проблема
ваздуха одредити коју врсту анализе употребити :
и великог
- Анализа
броја разних урина, преко
једињења спортисте на присуство допинга ______________________
Мендељејева
Мерење концентрације
који- је открићем Периодног системаглукозе у крви _________________________
елемената
омогућио прву аналитичку
- Одређивање класификацију
количине конзерванса, у тегли са киселим краставцима _______________
почиње огроман развој аналитичке хемије, за
- Присуство олова у узорку земљишта крај ауто –пута_______________________
коју-данас можемо рећи
Количина SO2 да је „мајка“
у узорку свих ____________________________
ваздуха
осталих грана хемије .
- Количина аспирина у таблети ________________________
- Испитивање воде из потока који је у близини депоније отпада _________________________
- Откривање присуства експлозивних материја на аеродромима _______________________________
- Присуство трагова крви на одећи осумњиченог ______________________________
- Одређивање витамина у мултивитаминском соку ____________________________
Сима Лозанић
2. Сетите се неког примера за употребу аналитичке хемије (1847-1935) индустрији
у фармацеутској хемичар,председник Српске
,биомедицини,
краљевске академије и први ректор Београдског
токсикологији ? универзитета :

„Наше некдашње веровање да ће се српство ујединити не букваром,

већ оружјем, било је кобно за по нашу народну мисао. Ја верујем
обрнуто - да ће просвета бити главни чинилац у решењу тог битног
нашег питања и да би оно било већ решено да смо просвету боље
неговали. Верујем, стога што је просвета сила која постиже све
смерове. Да нам је просвета била напреднија, све би у животу нашег
народа било савршеније, па и успешније.“