Dejvid К.

Tomas i Ker Inkson

_Ј
ll lllllllliJ,
�ilillii
1

•
KULTURNA
Urednik
2 ,oran Hamovic INTELIGENCIJA
Likovni urednik
Svetlana Volic Ziveti i raditi globalno

Prevela s engleskog
Nela Britvic
© Clio, 2011. Sva prava za izdanje na srpskom jeziku zadrzana.
Ova puЬlikacija, u celini ili delovima, пе sme se umnozavati,
prestampavali, pohranjivati u memoriju kompjutera i1i na Ьilo koji nacin
pr·cnositi - clektronski, mehanicki, fotokopiranjem, snimanjem ili па
clrugi 11aci11 - пiti moze na Ьi\о koji nacin i!i Ьilo kojim sredstvima Ьiti
distriЬt1ira11a bez odobreпja izdavaca.

Nnslov originala:
�111111111111111111�
David С. Tl10mas апd Кеп Iпksoп 1

•
C11/t11ml I11tellige,1ce
L/11 i11g n11d Wo,·ki11g Globally
Copy1·igl1t © 2009 Ьу David С. Thomas апd Кеп Inkson
Scrl>la11 edilion puЬlisl1ed Ьу arrangement with Agentia literara LIVIA
STOIA Beograd, 2011.

2 Zt1a11je
- о kulturi
ZNAC:EMO ТО DA ISKORISТIMO
Соп Juk Foi је odveo svog gosto iz Britonije u jedon restoron u Son­
goju. U prepunom restoronu, u veomo zivoj otmosferi, oko njih је по de­
setine ljudi tiho zamorilo. Gospodin Сап Ыаgо klimnu glovom, о zotim
se nognu nopred i osmehnu se. ,,Mislim", rece па izvonrednom engleskom
jeziku, ,,do hrono u ovom restoranu nije bas nojbolja."
Dzefri Tomson se Ьlago ukoci. Bilo mu је tesko da sokrije iznenocТenje.
Koko је trebolo da reaguje по ovakvu opasku? Gospodin Can је odobrao
restoron. Do li је stvarno mislio da је hrona losa? Zasto је onda odobrao
ovaj restoran ako tako misli? Mozda је, jednostavno, u Кini oblcaj da se kri­
tikuje hrana - nesto sto svi rade, а nema nikakve veze s njenim kvalitetom.
Mozda se solio - gospodin Сап se siroko osmehivao. Na kroju krajeva, sta
Dzefri zna о kineskom smislu za humor? А mozda је to Ыlа lozno skrom­
nost. Negde је procitao da su Кinezi skromni. Ali је, takocТe, citoo da пе
govore direktno опо sto misle. Mozda је kritikovanjem restorana gospodin
Сап hteo da stavi do znanja da ga пе zanima preterano ni Dzefri, ni опо
sto оп ima da kaze. Mozda је ovo cak Ыо i neki vid prikrivene uvrede!
Tada primeti da gospodin Сап uctivo ceka odgovor, а da оп uopste
пе zna sta da kaze. Bio је veoma zbunjen. Najbolje da budem suzdrzan,
pomisli. Sta Ыh odgovorio kad Ы mi to neko rekao u Londonu? Nasmesio
se gospodinu Canu: ,,Siguran sam da cemo је najbolje iskoristiti", odgo­
vorio је.
Da li mu se samo ucinilo ili је zadovoljni osmeh gospodina Сапа
stvarno росео da nestoje? 1
1
Izvor: Prilagodcno iz Cuslшcr, К. & l31·islin. П.. W. (1996), Intercultural intu­
actions: А practical guidc, Taнzel}d Oaks, СА, Sagc.
Znanje о kulturi 35
Na prvi pogled, пevolje Dzefrija Tomsoпa s kiпeskom kulturom
ticu se kiпeskil1 оЬiсаја, uoblcajeпih nacina na koje pristupaju svako­
linevпiш aktivпostiшa. Кineski оЬiсај је da postovanje prema gostu
pokazuju oшalovazavanjeш licпih sposobпosti, ра cak i u izboru re­
storaпa; а ocekuju da се gost postovanje uzvratiti kompliшentom. Pro­
pustivsi da to uradi, Dzefri је nacinio grubu kulturnu omasku. Pome­
nuti оЬiсај је svojstven situaciji u ovoj kulturi, ali је opsta пeprijatпost
u kojoj se Dzefri паsао nesto sto је zajednicko hiljadaшa putnika sa
svih koпtiпeпata i iz svih drzava. Dzefri doпekle zaista usvaja ideju da
izшedu пјеgа i gospodina Сапа postoje znacajne kulturne razlike. U
njegovom dнЫјеm razmisljanjн о kiпeskoj sklonosti da budu skrom­
пi i zagonetni iша izvesne istine. I on se trudi da upotreЬi svoju шос
zapazanja da izvuce pi-avilan zakljucak i da se ponasa ла odgovarajuci
пacin. Medutim, пjegovo znanje, pronicljivost i iskustvo jednostavno
пisн dorasli zadatku. Nedostaje mн kulturna inteligencija.
Koшponente kulturne inteligencije
Dzetrijev р�-оЫеш шоzе se razloziti na tri povezane koшponeпte.
Prvo, пedostaje mн podrobпo znanje. Оп shvata da postoje stvai-i
kao sto su kros-kulturne razlike, i u pamcenju је zadrzao nekoliko ide­
ja (ko zna odakle poticu?) о odlikama Кineza, kao sto је covek s kojim
је sada. Medutim, to su samo grubl stereotipi koji ostavljaju mogucnost
za raz110vrsna tumacenja i malo пш pomazu da razume situaciju.
Drugo, пedostaje mu svesnost. Ne samo da ne razume znacenje
opaske gospodina Сапа nego nema ni sposobnost da је razmotri i pro­
tumaci u kontekstu drugih nazпaka, kao sto su prethodni razgovori,
poslovanja s drugim Кinezima, ocigledan kvalitet restoraпa и kojem
se nalazi, osmeh gospodiпa Сапа i tako dalje. Zbog toga i ne moze da
proпikne u situaciju dok se razvija. Bez obzira na to kakav се Ьiti is­
hod, iz ovog iskustva се verovatno imati mali nauk koji се mu pomoci
u drugim interakcijaшa. Svesпost је sredstvo neprestanog posmatraпja
36 Kulturna inteli gencija
i razшnevanja kulturnil1 znacenja, i pretvaranja tog razшnevanja u
podlogu za neposredno delovanje i dugorocпo ucenje.
Тrесе, nema vestinu da prilagodi svoje poпasanje. Voleo Ы da moze
i гесiша i gestovima da odgovori uverljivo, na nacin koji Ьi Ьiо priгo­
daп, ali i susretljiv prema domaciпu. Shvata da Ьi пjegov prikladaп
odgovor па opaskt.1 gospodina Сапа obojicu rasteretio napetosti i raz­
govor ucinio opusteпijim. Medutiш, zbog nedostatka znaпja i vestiпe
tшnacenja, jediпo sto nюze da uradi је da odgovori kao sto Ьi odgo­
vorio "kod kuce". Dzefi·i шоrа da razvije repertoar ponasanja koji се
шu oшoguciti da pгikladno i uspesno "odigra" и sviш prilikama gde
dolazi u dodir s drugim kulturaшa.
Spoj tri komponente predstavlja saЫon za iпterkнltш-nн prilago­
dljivost i kompeteпcijн. Ukratko, osobe s kнlturnom i11telige11cijo111
imajн:
• znanje da гazumeju feпomen razlika medu kulturama
• svesnost da opazaju i tumace posebne situacije
• vestine potrebпe da svoje ponasanje uciпe primerenim i uspesnim
u mnogim razlicitiш prilikama.
Ove tri ko111po11e11te su medusobrю povezane i шedusobno se
nadograduju. Posto ljudi s kulturnom inteligencijom imaju dobro
osnovno гazumevanje, njilюvo tшnасепје је podrzano - znaju sta da
ocekuju. Medutim, svaka koшpetencija se takode zasniva na sirim ka­
гakteristikama, koje su kod svЉ ispoljeпe u razlicitom stepenu: ljudi
koji zele da nauce nesto novo, koje zanima socijalna interakcija i vec
imaju dobro razvijeno umece komunikacije, lakse се steci kulturnu
i11telige11cijt1. Za one koji st.1 na ovim poljima пesigшni t1 sebe, sticanje
kt1ltшne iпteligeпcije се veiovatпo povecati kompetencije i samopou­
zdaпje t1 svim iпterakcijama s drt1gim ljudima. 2
U ovom poglavlju usredsredujerno se па bazu informacija - ili
znanje - sto је prva komponenta kt1ltur11e inteligencije. U navedenom
primert.1 jedan Dzefri s razvijenom kt1lttш10m inteligeпcijom Ьiо Ьi
' Vid. Thomas i dr. (2008), Cultural Iпtclligcnce: Dошаiп апd assessшeпt, Ir1-
fenmtio11al Jourrial ој C,·oss-Cultural Ma11agement, 8 (2), 123-144.
Znanje о kulturi 37
svestan pгirode opaske gospodiпa Сапа, kojoj Ьi potom mogao da prila­
godi svoje ponasaпje, Ьirajuci jedan od veceg broja prikladnijil1 odgovo­
ra. Ali za to Ьi Diefгijt.1 Ьilo potrebno osпovno razumevanje kt1ltшe.
Sta је kultura
Kultura је rec koju svi znaju, ali njeno tacno znacenje је пekako
пeuhvatljivo. Pozпati sociolog Gert Hofstede <.laje korisnu defiпiciju
prema kojoj se kпltura sastoji od zajedпickih meпtalпih pгograma koji
пslovljavaju odgovore pojediпca па okruieпje. 3 Ovaj jednostavaп opis
tacno sazima ideju da se kultura vidi u svakodnevnom ponasanju -
odgovori pojediпaca па пјiЬоvо okruzenje, kao sto sп nastojanja Сап
Juk Раја i Dzefrija Tomsona da razgovaraju - ali da је takvo ponasa­
nje kontrolisano dвboko вsaaenim mentalnim programima. Kultura
пiје samo skнp vidljivog ponasanja; опа је dнboko ukorenjena u svima
пата. Те povrsinske odlike naseg drustvenog ponasaпja - па primer,
nasi maпiгi, naciп па koji razgovamo s drugima, па koji se oЬlacimo
- cesto sн pojavпi oЬlici skrivenih vredпosti i nacela zasnovaпih па
kultшi.
Кlјнсnа odlika kнltшe је da su ti meпtalni programi zajednicki -
Сап Juk Faj i Dzefri Tomson imaju iste programe kao i drugi ljudi iz
njihovih ·etnickih ili 11acio11alnih zajednica. Hofstede govori о tri nivoa
programiranja шnа, kako је prikazano na slici 2.1.
• NajduЬlji nivo - ljudska priroda - zasпiva se па opstim Ьioloskim
reakcijaшa kao sto su glad, seksualni nagon, odbraпa teritorije i
podizaпje potomaka, koje su zajednicke svim pripadпicima ljudske
rase. Sama ljudska priroda је razlog sto su mnoga ponasanja i shva­
tanja zajednicka svim ljudima, iako poticu iz razlicitih kultura.
3
Hofstcdc, G. (1980), C11/t11re's cor1seq11ences: Ir1terr1atior1al differences in 11ю,-k
related values, Beveгli Hils, СА, Sage.
38 Kиlturna inteligencija Znanje о kulturi 39

U ovoj knjizi se uglavnom bavimo пacionalпim ili etпickim kultu­

гama. Ali ideja о manjim kultнrama - о kojima se ponekad govoгi kao
Svojstveno Nasledeno
pojedincima / Licnost i nauceno
о potkulturama - i ideja о jediпstvenosti pojediпca podsecaju nas da
шшtаr svake kulture postoje velike varijacije i da је jedna od пajvecih
prepreka ka uspesпoj interakciji sa pripadnicima razlicite kulture ta
Svojstveпo
grupama / Kultura Nаш:е110 sto svoje ponasanje zasnivamo па stereotipima, koji pretpostavljajн da
su svi claпovi jedne kulture potpuno isti.
Uпiverzalпo Ljudska priroda Вiolosko

Odlike kulture
Slika 2.1. Ћi nivoa programiraпja uma

• Najvidljiviji nivo - licnost - zasniva se na posebnoj genetskoj kon­

stituciji' i licnim iskustvima koja svakog od nas сiпе jediпstvenim.
Na primer, mozemo biti drustve11i ili zatvoreni, agresivni ili pod­
redeni (submisivni), emotiv11i ili i-acionalni, а kao rezultat ucenja
mozemo Ьiti veoma zai11teresovaпi za modu i odevanje ili voleti
dobro vino. Zbog svoje jediпstveпosti, svako od nas se ропаsа i
razmislja z11at110 di-ugacije od drugih ljudi, cak i ako poticu iz iste
kulture.
• Srednji nivo - kultura - zasniva se па zajed11ickim iskнstvima koja
delimo s odredenom grнpom ljudi. Kulturпe v1·ednosti, stavovi i
pi-etpostavke о ocekivanom ponasaпju su nesto sto delimo s od­
rederюm grupom, ali пе sa svima. Grupa moze Ьiti veoma velika,
kao sto је пacionalna populacija, па primei- japa11ska kultura; ili
veoma mala, ва primer kultura odbora lokalnog Udruzenja rodite­
lja i nastavnika. Poslednjih godi11a mnoge fi rme, vlade i 11eprofit11e
oi-gaпizacije prepoznale su moc kulture и oЬlikovaпju vred11osti i
delovaпja pojediпca i potrнdile su se da usta11ove "kulturu orga­
пizacije" koja се aktivпosti гazlicitih claпova vezati za zajedпicke
vredпosti i oЬlasti kao sto su usluga klijeпata ili ocuvaпje zivotпe
srediпe. 4
Kultura ima пеkе osnovne odlike koje је korisno imati u vidu.
Kultura је zajed11icka
Ра defiпiciji, kultura је пesto sto је zajednicko grupi, а sto oЬicno
nije dostupno ljudima izvan te grupe. Upгavo је zajednicko progra­
miгanje uma to sto omogucava pripadnicima jedne grupe posebnu
Ьliskost u odвosima, koja је onima koji пе pripadaju toj grupi uskra­
cena.
Na p1·imer, svi Skotlandaпi u svetu svoju istoriju vezuju za suko­
be s Englezima i ugпjetavaпje koje su od njih trpeli. Iako te dve grupe
tianas zajedno zive u relativnom skladu, sama ova cinjenica povezuje
Skotlandane i stvara stav prema Englezima koji је tesko opisati reci­
ma, ali se odmah prepoznaje medu Skotima kad se zajedno nadu Ьilo
gde u svetu.

• Od11osi sc па celovitu 11as\cdnu 0s11ovu - Prim. prev.

4
О za11imljivoj raspravi о kultuгi orgaпizacija v. Dcal, Т.• & Кеппсdу, А. (1982}, Cor­
porate cultuгe: Тhе rites and rituals of corporate life, Readi11g. МА, Addisoп-Wesley.
40 Kulturna inteligencija
Kultura se uci i dugotrajna је
Priшer о Skotlaпctaniшa i Eпglezima pokazuje da se kultura пе
pojavljнje odjed110111, nego se gradi sistematski i kroz vreme na 0s110vu
шпogih istoгijskih dogadaja. Clanovi g1·upe usvajaju meпtalno progra­
шiranje tokom dugog vremenskog perioda, kroz i11terakcijн s okruze­
пjem i izшectu sebe. Pojedini aspekti kнltuгe, kao sto su verska ube­
denja, sistemi posedovanja zemlje ili oЬlici b1·acne zajedпice, ugi-acteni
su н iпstitucije. Neki drнgi se geпeracijski preпose kroz oЬlikovaпje
poпasanja od straпe roditelja i vaspitaпje.
Kultura iша mocan uticaj na po11asanje
Kulturu tesko mozeшo izbeci, cak i kad to zelimo, jer је progra­
miranje uma koje podrazumeva veoma sпazno. Cak i kad dovodimo u
pitanje osпovanost nekih aspekata sopstveпe kultшe ili nastojimo da
usvojimo kulturпu prilagodljivost poпasajuci se saglasпo drugacijoj
kulturi, prirodno tezimo vracanju svojim kulturnim korenima.
Na primer, mladic је odrastao u strogoj Ьriscanskoj kulturi, koja
ga је naucila da је pozoriste davolja kuca. Kada se upisao па fakultet i
tamo upoznao slobodounшije ljude, uvideo је da, sa staпovista razu­
ma, u odlasku u pozoriste пеша niceg loseg. Mectutim, vec pri prvom
odlasku osetio је шucninu i 111orao је da izade da povraca. Njegova
kultura ga је izuzetno jako isprogramiгala. U ovoj knjizi podsticemo
na kultumu pгilagodljivost н kгos-lшlturnim sitпacijama, а time, u
izvesnoj meri, trazimo od citalaca da pokusaju da rade пesto sto iш
шozda nije prirodno.
U svakoш slucaju, iskustvo 111igra11ata koji se nашегnо, а cesto
i нspesno, sele iz jedпog kultнrnog okviгa u drugi, нkazuje na to da
pojediпci шogu da nauce, ра i da se poistovete, sa aspektiшa nove
kulture. U pojedinim slucajevima zahtevi dominantne kulture mogu
cak da Љ navedu da potisnu aspekte svoje izvorne kultuгe. Ovakve
promene dogadaju se u procesu koji је poznat pod пazivom akultura-
Znanje о kulturi 41
cija. 5 Nepoznato okruzenje kod nekih ljudi izaziva zelju da aktivno uce
о поvој kulturi, а kod drugih da pokusaju da је izbegnu, i to oЬicno
tako sto nastoje da оЬпоvе staп1 kulturu u novoj sгediпi. 6 Najbolje se
prilagode опi koji uроzпајн поvн k1.1ltш1.1, а i dalje zadrz-avaju drago­
cene elemente svoje izvome k1.1lt1.1re. Na taj naciп razvijaju kultшnu
iпteligeпciju.7
Kнltura је sistematicna i organizovana
Kultura 11ije slucaj11a. То је organizova11 sistem v1·ed11osti, stavova,
uvereпja i zпасепја koji stoje u vezi jedni s drugima i sa kontekstom.
Kad Can Juk Faj kaze: ,,Ciпi 111i se da l1rana u ovom гestoraпu пiје bas
пајЬоlја", пiје nam dovoljпo to sto zпamo da Кinezi cesto sebe pot­
cenjujн. Potrebпo је da sЬvatimo da је takvo omalovaiavanje samo
blag izraz slozenog sistema vrednosti i ideja. То је povrsinska pred­
stava najduЬljiЬ vrednosti i poimanja sveta gospodina Сапа - men­
talni program zasnovan na visevekov11om opsta11kt1 i sarad11ji pгeda­
ka gospodina Can'a u 11jihovoj ponajvise poljoprivredпoj eko110111iji i
kulturi. Drugi primer је poligamija, koja је u velikom broju kultuгa
пeprihvatljiva, ali је istorijski opravdana н mnogim africkim zemlja-
5 Vise pщiataka о procesн akнltнracije v. t1 Bcrry, Ј. W. (1990), 'Ље Psyclюlogy
of accultl1ratioп: U11derstaпdi11g iпdividuals moviнg between cнltнres. U R. Bi-isliп
(prir.), Cl·oss-cult ит/ 1·esem·cl1 a11d metl1odology series, Тот. 14, Applied aoss-cu/tuгal
psychology (str. 232-252), Njнberi Park, СА, Sage.
6
Psilюlozi trk pocinjн јаsпо da razнmejн te takozvane Ьikulturne osobe. Pгimere
ovog istrazivaнja v. U Benet-Martinez, V., Lee, F.• Lен, Ј. (2006), Шct1ltt1ralis111 апd
cogпitive complexity: Expertise in cultural representations. Journal ој Cross-Cult ural
Psycl,ology, 37, 386-407; i Гu, Ј. Н-У., Chiu, С-У.• Moпis, М. W., & Young. М. Ј. (2007),
Sропtапеонs infereпces from cнltшal ct1es. Varyiпg respoпses of cнltural insideгs
апd outsidcrs. Joнrnal ој Cross-Cultuгal Psyc/10/ogy, 38, 58-75.
7
Novija istrazivaпja pokazujн da razvijanjc kognitivnog proccsa vi.scg stcpcпa
111ozc da se razlikнje н zavisпosti od toga kako pojedinci upravljaju svojim visc­
stгukiш kultuгniш idcпtilctiшa. Vid. Bгanncn, М. У., Garcia, D., & 1Ъо111аs, D. С.
(2008), ·ље impact ofblcнlturalisш оп cгoss-cнltural cogпitiYe апd bel1avio1·al skills
scts. Dokшncпt је prcdstavljeп na godisnjcш sastaпku Akadcшijc za нpravljaпjc,
Anl1ajш, СА.
42 Kulturna inteligencija Znanje о kulturi 43

ша, u kojiшa jos postoji. Pril1vatanje poligamije zavisi od cinilaca kao Kultura xnoze Ьiti "cvrsta" ili "labava"
sto su porodicni status, ekonomska siguшost i versko opredeljenje, а u
osnovi svih је veci broj dece ро porodici, роsеЬпо sinova.
Kulture se medusobno nc razlikujн samo u sadrzaju nego i u sve­
Zbog progгamiranja uma koje namece vlastita kultura, kulture
p1·isнt11osti.9 U pojediпim dгustviшa је prakticno potpuno нtanaceno
dгugЉ ljudi cesto se cine cudнim i nerazшnнim. Medutim, detaUпije
sta је ispravno poпasanje; druga drustva mogu imati vecu razпolikost
izucavaпje moze da pokaze da svaka kultura iша svoju, cesto izuzetnu,
i dopustaju vece razlike. ,,Cvrste" kulture odlikujн jednoobraznost i
razJozпost i suvislost.
saglasnost, i cesto se razvijaju u homogenoj popнlaciji ili populaciji
koju odlikнje liomiпacija odгedenog verskog ubedenja. Japan је dobar
pгimer. Zemlje s razнovrsнom populacijom, kao sto је Канаdа, imajн
Кпltш·а је dobriш delom 11evidljiva гelativнo ,,labavн" kultt1п1 koja, zbog podsticanja slobode misljenja i
ponasaпja, u nekim slucajevima postaje jos labavija.
0110 sto vidimo od kultшe izrazeпo је t1 ljudskim tvorevinama,
koje ukljucuju i saopsteпe poruke, poput poruke gospodiпa Cana о
11 i-ani. Ali u пјЉ ubrajamo i ljudske aktivnosti kao sto su jezik, oЬicaji
i odevaпje, а takode i uoc:Jjive tvorevine poput arl1itekture, uшetnosti Nacional11a i global11a kultura
i dekoracije.
Veliki <.!ео kulture је skriveп, ра опе vidпe i ocigledne elemente
lшltшe mozemo zamisliti kao vrh ledenog brega. 8 Devedeset posto
Гomenuli smo "!ес da se naгod i kultura пе mogu poistovetiti. Na
mase ledeпog brega nalazi se ispod povi-siпe vode, а samo mali posto­
ljude u istoj zemlji mogu uticati mпoge etпicke kulture, kulture orga­
tak je vidljiv. Vazaп deo ledeпog brega, u ovom slt1caju kulture, пisu vi­
nizacija, maпjina ili potkulture. Na primer, kulturne odlike severno­
dljivi fizicki simboli koji se нalaze izпad povrsine, пеgо sн to skriveпe
aшerickih starosedelaca i vecine Kanadaпa i Amerikaпaca vеоша se
v1·edпosti koje su im u osпovi i pretpostavke koje опi izi-azavaju. Da­
razlikuju, а i Sjedinjene Drzave i Каваdа u okviru svog staпovnistva
kle, razumevaпje kultura podrazumeva mnogo vise od razнmevanja
iшaju veliki Ьгој razlicitЉ kulturвЉ grupacija. Medutim, mi se u ovoj
neposred110 vidljivog ро11аsапја kao sto su nakloni, rukovanja, mо!Ье,
kпjizi usredsredujeпю па 11acionalnt1 kнlturu.
svetkoviпe i govor tela. Nevidljivi delovi kulture - 9s110vne vrednosti,
Nacije se cesto foпniraju zbog kultuшЉ slicвosti шedu razlicitim
drustveнe struktuгe i nacini razmisljanja - najvazniji su.
grupama staвovвistva, а one tokom vremeпa pojacavaju pripadnost
пacioпalnoj kulturi роmосн zajednickih iпstitucija, pravпog i obra­
zovnog sisteшa, а, пaravno, i masovnЉ medija u danasnje vreme. Na­
cioпalne kulture su posebno znacajвe u medunarodnom poslovanjн
zbog koncepta о nacionalnom suverenitetu i potrebe da se posao oba­
vlja u 11acio11alnim pravвim i politickim okvirima.

9
Idcja о cvrstoj i labavoj kulturi poticc od Гclto, Р. Ј. (1968), Thc clitfeп:пcc bct­
' Mctafora ledcnog Ьrcga koji pret!stavlja kulturu potice od Schein, Е. Н. (1985), wccn tight and loose socicties, Transaction, april, 37-40, navedcno u Triandis, Н. С.
01-ga11izatio11al culture a11d leaders/1ip, San I;rancisko, )ossey-Bass. (1995), Individualism and collectivism, Boulder, СО, Westview.
44 Kulturna inteligencija
Dп1gi рrоЫеш u vezi s nacionalnoш kultшoш tice se ociglednog
пapredovaпja "globalпe kнltшe". Pojedinci tvrde da se, kako putova­
пja, poslovaпja i шediji postaju sve vise meduпarodni, sve zeшlje pri­
Ьlizavaju ka jednoj jediпoj kultшi, gubeci опе роsеЬпе razlike koje
svakн 11acional11u kulturu сiпе jediпstveпoш. Zbog ekonoшske паd­
шосi zapadпih zeшalja, posebno Sjedinjenih Aшerickih Drzava i ve­
cih evropskih deшokratskЉ zeшalja, пeki ljudi veruju da се kulturni
oЬlici tЉ zeшalja postepeno preplaviti dп1ge svetske kнlture. Prema
tоше, 111edu11arodna rasprostraпjenost organizacija poput Mekdonalda
i Sta1·baksa cesto se pozitivno docekuje kao izraz ekonoшskog uspel1a,
dok se, s druge strane, i kritikuje kao naшetanje americke ku]ture.
Моgнса tacrюst teoгije о priЬlizavanju kнltura mogla Ьi Ьiti razlog
uшапјivапја znacaja ideje о kulturnoj iпteligenciji. U tom slucaju Ьilo
Ьi najbolje da se ljudiшa svih пaroda роnюgпе da se odvoje od svojih
kultumiћ оЬiсаја i шпеstо toga prihvate i sprovedu u praksu vredпosti
i oblcaje koji postaju standardi u сеlош svetu.
Mi smatгamo, iz nekoliko razloga, da to пiје dobra strategija:
1. Dok neki dokazi podrzavaju teorijLt о priЬlizavanju kнltшa, dru­
gi је poЬijajLi. 10 Moguce је da 11111oge ku]tшe postaju "шoderne",
ali to se dogada ва drugaciji naciп. Kulture пaginju ka tome da
neke aspekte drнgih drustava prЉvatajн, dok ostale оdЬаснјн.
Na primeг, н Ho11gkongu ljudi su zadrzali tradicionalвo kiпesko
postovanje aнtoriteta, а istovremeпo odbacнju пjegov fatalizam,
prihvatili su moderпu konkurencijн, ali odbacuju rnoderne stavo­
ve о seksнalпoj slobodi. Veгovatno је da se u сеlош svetн jediпo
priЬ!izavanje dogada н ociglednim stvariшa, kao sto su osnovna
poslovпa struktura i ukus potrosaca, vise nego u sustinskoш na­
cinu razшisljanja i ponasanja.
2. Moze se, takode, ciniti da drustvo prihvata proшene, ali se u sн­
stini proшena cesto stavlja u dгнgaciji kontekst da Ьi se uklopila
111
Potpuпiju raspravu о priЬlizavaпju пasupгot razilazenju ku]tura v. S111itl1, Р.
В., & Вопd, М. Н. (1999), Social psyclюlogy across cultuгes, Boston, Allyп апd Васоп;
i tialstoп, D. А., J-Iolt, 1). I-I., Тегрstга, R. I-1., & Yu, К. (1997), ·ље iшpact of national
cultш·c апd econo111ic ideology on rnaпagerial 1vork va]ues: А study ofUnitcd States,
Rt1ssia, )арап апd Chiпa, Journal ој" Intemational Business Studies, 28 (1), 177-207.
Zna11je а ku/tщ·/ 1/ �,
u vec postojece kultume modele.11 Na priшer, bez obzira па lo �!о
restorani Mekdoпalds u celom svetu izgledaju gotovo isto, <.lo�i
vljaj odlaska u Mekdonalds veoma је razlicit kod Japanca, I<i 11(;:t,11,
l�rancuza ili Amerikaпca. Drugim гecima, mnogo ljudi iz zap1нl
пih zemalja LI Mekdonaldsu vide mesto gde se kupнje brza Ј11·а1щ,
dok је to za Кineze mesto gde се da "osete Ameriku".
3. Cak ako se priЬlizavanje i dogada, brzina promene је veoma та 111.
Nije lako predvideti kako се se razvijati kultшa u nekom drt1§l VLI, IJ
Tradicionalni kulturni obrasci uglavnom su dнboko usa<.ie11i. 0111
koji su se spгeшili da opнsteno sacekaju da se ostatak sveta p1%ll�.I
kulturi Zapada, шоrасе veoma dнgo da сеkајн.
4. Drustva siгош sveta prepoznaju vrednost razlicitosti 111eclu ljlt{I 1
ша. Bas kao sto Ьioloska 1·az11ovrsnost 0111ogucava ekosistc111I11111
da izadu na kraj s veliki111 pro111e11a111a, tako паш i kulturпe 1·.1'l.llk1•
nude siri raspon 111ogucih nacina razшisljanja i delova11ja. Оа 1111,�
11111oga drustva ulazu velike napore da sacuvajLJ ugrozene l<L1lt1t1\'
od navale vecinskih kultura.
Оsноvне kultшнe vrednosti
U 1. poglavlju smo odbacili pristнp opsezвog spiska stval'i z:1 1·11
zumevaпje kulture - нсеnје svega sto neko treba da zпа о Ьilo koJoJ
kulturi s kojo111 се verovatno doci u dodir - па osnovu argumc1,1.a tl11
su kulture toliko razlicite i toliko slozene da је taj zadatak nemo3\1t1·
ostvariti.
11 Visc podataka о poпovnoj kontckstt1alizaciji v. t1 Brannen, М. У. (2004), Wtн•11
М ickcy lnses facc: 1icco11tcxtt1alizatio11, semaпtic fit, and the scrniotics of foгeig1111c.:r'NN,
Academy ој Management Revie,\I, 29, 593-616.
12 Ројс,Нпi ist1·azivaci пavodc da kt1Jtt1J"c bnljc rnozcrno opisati ,lok smt) u i,t'
rnljarna viscstrukih cvгstil1 1·av11otcza zbog iпtcгakcijc kultuгc s drtigi111 aspcl<\111111
okrt1zc11ja. Vid. Col1c11 (2001), Cultшal vaгiatioп: Consideгatioп апd i111plicati01IN,
Psychollogical Bulletin, 127, 451-471.
46 Kulturna inteligencija
Ipak, ratii lakseg razumevanja, kulture mozemo "otkгiti'' opisiva­
njem 11jil10vil1 sustinskil1 odlika. То је, па neki nacin, kao jezik kojim
opisujemo ljude. Sali је mozda jediпstvena osoba posebnih svojstava
i osobenosti, za cije Ьi opisivaпje Ьilo potrebno mnogo v1·eme11a. Ali,
ako kazemo da је Sali i11telige11tna, ekstravertna, emocio11al110 staЬil­
пa, а nije skloпa da se zauzima za sebe, u nekoliko reci smo saopstili
mnogo podataka koji Sali razlikujн od drugih ljudi.
Upravo kao sto mozemo sazeti svojstva пekog pojedinca, t1kratko
mozeшo pгikazati i svojstva kulture. Slicпosti i razlike medu kultura­
шa najpre mozeшo opisati рошосu njiшa svojstvenil1 vredпosti. Kul­
turne vrednosti pгedstavljaju zajednicka sl1vatanja о tome kako nesto
treba da Ьнdе ili kako neko treba da se ponasa.
Obratite раzпјн па primer koji sledi.
КАКО IDE S RAZGOVORIMA ZA POSAO?
Beri i Migel, studenti koji uskoro treba da diplomiraju па univerzite­
tu u Nevadi, Ьliski su prijatelji - dele zajednicku sobu jos od brucoskih
dana - i ljuti su protivnici па terenu za reketЬol. Obojica :z.ele da nakon
zavrsenog fakulteta doblju posao u nekoj jakoj firmi; Beri se nada da се
to blti na zapadnoj obali u Sjedinjenim Americkim Dr:z.avama, а Migel u
njegovom rodnom Meksiku. Medutim, njihove strategije tra:z.enja posla
prilicno su razlicite.
Beri је tokom studija stalno Ьiо usredsreden na to da se razvije u
osobu bez premca; svesno је unapredivao svoje vestine - posebno vesti­
ne komunikacije - preduzimljivost, licne ciljeve i licni identitet. Оп је pod
velikim uticajem knjiga koje mu govore: ,,Тi si jedinstven, ti si robna mar­
ka, razvijaj sebe kao proizvod, plasiraj sebe i опо sto nudis па tr:z.iste, da
za svoje usluge dobljes najvisu cenu i najbolje mogucnosti koje mozes."
Berijev cilj је da na razgovorima za posao u kompanijama zaЫista. Ne
razmislja о tome da bude posebno privrzen firmi koja ga zaposli. U svetu
visoke konkurencije, Beri се u svakoj fazi ici za najboljim uslovima koje
moze da doblje: ako prva kompanija nastavi da mu nudi najbolje ugovo­
re, onda се јој blti odan.
Migel пе odlazi u firme na razgovore za posao, cak ni u опе za koje
zna da imaju velike poslove u njegovom rodnom Meksiku. Kada njega i
Berija pitaju: ,,Kako ide s razgovorima za posao?", Beri moze da odgovo­
ri, ali on ne. Nije na njemu da ugovara razgovore; to је zadatak njegove
porodice, posebno njegovog оса i striceva, koji imaju svoju malu firmu u
Znanje о kulturi 47
Meksiko Sitiju i imaju mnogo poslovnih poznanstava koje се iskoristiti da
mu obezbede posao nakon sto diplomira. Migel zna da Ьi za njegove
roditelje i siru porodicu, koja је uvek о njemu vodila racuna, Ьila neopro­
stiva uvreda kad Ьi sam organizovao intervju bez njihovog Ьlagoslova.
Uveren је da се ро povratku u Meksiko imati razgovore, prilike i moguc­
nosti za posao, koje su gotovo sigurno ugovorili clanovi njegove porodice
i prijatelji. Zna da se od njega ocekuje da се poslusati savet porodice о
izboru posla i da se ocekuje da се dugo Ьiti odan kako porodici tako i
novim poslodavcima. А оп ie/i da poka:z.e tu odanost, јег tako treba da
bude.
Jedne veceri posle partije reketbola, Beri i Migel razgovaraju о no­
vom :z.ivotu koji kuca па vrata. Tesko im је da shvate jedan drugog. ,,Kako
mozes da dozvolis da toliko zavisis od drugih?" kaze Beri. ,,Neki Ьi u tome
videli nepotizam i necasnost." ,,Kako mozes da zivis tako za sebe?" ka:z.e
Migel. ,,Zar ti nije stalo do ljudi koji ti pomazu? Neki Ы to videli kao se­
Ьicnost i nezahvalnost."
Objas11jenje za ovo kros-kulturno пerazumevaпje izmedu Berija i
Migela nalazimo u vaznoj dimenziji гazlicitosti medu kнlturaшa. La­
tinoamericka kultura је mnogo vise od americke usшerena ka grupi.
Veliki broj aktivпosti, koje se krecu u opsegu od pomenutog naciпa
trazeпja posla do naciпa donosenja odluke, temelje se па grupama -
pгosireпoj porodici, odeljenjima u orgaпizacijama, voloпterskim gru­
pama. Do ovoga dolazi usled dejstava cinilaca koje nazivamo indivi­
dualizam i kolektivizam.
• U individualistickim kulturama ljude пajvise zaniшaju posledice
nekog сiпа па пjih same, а ne na druge. Vise vole da aktivnostiшa
нpravljaju sami ili u relativ110 Ьliskoj interakciji s prijateljima. Od­
luke doвosi ројефnас, u skladu s licnom procenom о odgovaraju­
cem izboru i s pojedinacnim nagradama koje се нslediti.
• U kolektivistickim kulturama ljudi sebe pre dozivljavaju kao сlа­
па grupe i kolektiva 11ego kao nezavisne pojediпce. Njih za11iшaju
posledice сiпа па grupu i procena ljudi iz grupe. Verovatпije је
da'ce sve aktivnosti poduzimati и grupi i mпogo mапје privatno.
Odluke se temelje па saglasпosti i medusobnom savetovanju, pri
сети se uzimaju u obzir posledice donetih odluka па sve clanove
grupe.
48 Kulturna inteligencija
То ne zпaci da se individualizam ili kolektivizam шedusobno is­
kljucuju. Опi predstavljaju dimenzije ро kojima se mogu razumeti
razlicite kulture. Od svih merila razlicitosti medu kulturaшa, indivi­
dualizam i kolektivizam su najupotreЬljiviji i najmocnijiY Medutim,
vazno је ne pribeci pojednostavljenoш shvatanju ovih dimenzija; на
pгimer, ne tгеЬа poistovetiti individualizam sa seblcnoscu i introvert­
noscu ili kolektivizaш sa drustvenoscu. I individualisti i kolektivisti
Llspostavljaju odпose s drugim ljudima i pгipadaju пekim grttpama,
ali to ci11e па drugaciji пacin: kolektivisti su zapravo skloni poistove­
civanju s maпjim brojem grupa, koje su velike i raz11ov1·snog sastava,
poput ple111e11ske zajednice ili sire porodice, а za koje ih vezttje jaka
JJГivrienost. Individualisti se cesto poistovecuju s veciш brojem razli­
citih grura, ali su njilюve veze povrsne.
Iпdividнalizam-kolektivizam moie Ьiti osnova za opisivanje naci-
011al11e kultнгe u smislн njenog pozicioвiranja duz ove dve dimenzije,
kao i za poredeпje Ьilo koje dve nacionalne kulture ро istom kriteriju­
nш. Kad se slici dodajн drнge dimenzije ili aspekti kulture, mogн se
пapraviti jos podrobnije procene i poredenja.
Hofstedeova studija
Na primer, и pozпatoj anketi Gerta Hofstedea, sprovedeпoj na vise
od 100.000 radпika velike multi11acional11e korporacije prisutne и pe­
deset zemalja, svakoj zemlji је, па osnovu odgovora zaposleпih, do­
deljena осепа iпdividualizma па skali od 1 do 100. 14 Rezttltati aпkete
13
Diшeпzije i11dividt1alizam i kolektivizaш koriste se za оЬјаsпјаvапје i predvi­
Llaпje raz\icitЉ vгsta sncijalпog рnпаsапја. Medutim, pnjediпi пaнcnici sшatraju da se
ove dimeпzije p1·evise нpotreЬ\javaju, dok su druge zapostavljeпe. Za p1·i111er, v. Earley,
Р. С., & GЉsоп, С. В. (1998). Takiпg stock iп our progress on iпdividualism-col\ecti­
vis111: 100 уеагs of solidarity апd coшuпity, Journal ојManagemcnt, 24, 265-304.
н Metod koji је Gert Hofstede koristio u uvodпoj studiji ima i svoje protivпike.
\1., па priшer, Roberts, К. Н. & Boyacigillcr, N. А. (1984}. Cross паtiопа\ orgaпiza­
tioпal rescaгc\1: ТЬс grasp of tl1c Ь\iпd шсп. U В. М. Staw & L. L. Cu111111i11gs (pгir.},
Researclz in organizational behavior (Тош 6, str 423-475), Grinvic, СТ, ЈЛI Prcss; i
L)orfшап, Р. W. & Ho\vcll, Ј. Р. (1988), Dimcnsions of а паtiопа\ culturc and cfГective
Znanje о kulturi 49
pokazali stt da su zemlje s пajizraienijim iпdividualizmom Austrija,
Belgija, Капаdа, Velika Britanija, Izrael, Italija, Novi Zeland, Juzna
Koreja i Sjedinjene Aшericke Drzave, i to sa vise od 75 bodova. Ko­
lektivisticke zemlje, sa mапје od 20 bodova, Ьile su Cile, Koluшblja,
Kostarika, Salvador, Gvatemala, Indonezija, Pakistan, Panama, Peru,
Tajvan i Venecнela. Sve drzave koje su imale visok broj bodova Ьile
su severnoamericke dгzave, evropske drzave ili Ьivse kolonije Velike
Britanije. Mali broj bodova zabelezen је u zemljama Juzne Amerike i
istocne Azije. Medu zemljama s prosecniш осепаmа individualizma
ili kolektivizma Ьile su Argeпtina, Indija, Јаран i Spanija.
Iпdivid\Jalizam i kolektivizam
Као sto је zakljuceno, i11dividualizam је 11ајјасе izraien и razvi­
jeпim zeшljama Zapada. Postoji vгlo tesпa veza izmedu stepena i11di­
vidualiz111a neke zemlje i nje11og bogatstva (NBP - 11acio11alni bruto
proizvod). 15 Novija politika slobodnog trШta i podsticanje preduzetni­
stva pogoduju individualizmu, а u razvije11im zemljama se belezi јаsпо
kretanje и pravcu koji, па primer, vodi opstem sшaпjenju odanosti po­
jedinaca oгganizacijama u kojima su zaposleпi. Isprobajte vezЬll datu
п Prilogu da Ьiste videli kako sebe oce11jL1jete и smislu iпdividualizma
ili kolektivizma.
Svarcovo ispitivanje vrednosti
Individualizam i kolektivizam, iako moida najvazпije dimeпzije
kulturnih varijacija, nisu i jedine dime11zije koje su istrazivaci uspeli
\cade!'sl1ip patterns: Hofstede revisited. Advances in Intemational Comparative Ma­
nagement, 3, 127-150.
" Opsezan pi-cgled uzroka i poslcdica individualizma ili kolcktivizma, ukljucu­
juci i o(inos prema bogatstvu, porodicnoj stl'ukturi, zdravlju, vcri i politici, sadrzan јс
u Тriandis, Н. С. (1995), Individualism and collectivism, Boulder, СО, Westview.
50 Kultuma inteligencija Znanje о kulturi 51

da identifikнju. Na priшer, izraelski psiholog Salom Svarc је sa svojim Nemoguce је u dvodimenzionalnom prostoru staшpane stranice
kolegama napravio novijн i finijн mарн kultura s obzirom na prirodu savrseпo prikazati polozaj zemalja u odпosu па ovih sedam dimenzi­
"'
njihovih vrednosnih orijentacija. 16 Ustanovili su tri univerzalna zah­ ja. Ipak, upotrebom tehnike zvane "koplot , Svarc i njegove kolege su
teva koja svaka kultura mora da ispuni: definisanje odnosa pojedi11ca uspeli da prikazu odnose prilicno precizno. Polozaj svake zemlje duz
prema sirem drustvu, ocuva11je drustva i odredenje odnosa dt·ustva vektшa dimenzija kulture pokazuje koliko su zemlje slicne ili razlici­
prema prirodпom okt'uzeпju. Iako se ovim zahtevima mot"aju povi­ te ро tini dimenzijama. Na primer, Kanada i Novi Zeland su veoma
novati sva drustva, Svarc sшatra da опа to сiпе па razlicite nacine. U s\icne u sviћ sedam dimenzija; ali Sjedinjene Americke Drzave, koje
. svakoш drustvu to dovodi do forшiraпja zajedпickog skupa osnovпЉ su s ove dve zeшlje slicne u drugiш dimenzijaшa, iшaju visi polozaj u
ubedeпja о pozeljnoш stanju stvari Ш о pozeljnoш ponasanju poje­ dimenziji ovladavaпje (vise lice na Јаран). Ispitujuci polozaj svoje ze­
dinca. Nakon istrazivaпja pedeset sedam пacioпalпih kultura, Svarc i mlje i drugЉ zemalja na mapi ili citajuci Svarcove knjige i radove - ili
njegove kolege su izdvojili sedam osnovnih vrednosпih dimenzija: svakako Hofstedeove - mozete da uvecate znanje о oЬ!astima moguce
kulturne uskladenosti ili sukoba s pripadnicima druge kulture.
• Egalitarizaш - ljudi se prepoznaju kao шоrаlпо izjedпaceпi
SKLAD
• Uskladivanje - skladno uklapaпje s okruzenjem Ita!ija. UKORENJENOST
\ • Ci!e • Кipar
• Ukoreпjeпost - pojedinci su deo kolektiva
• Hijerarl1ija - nejednaka raspodela moci • Bo!ivija
EGЛI,IТЛRIZЛM
• Ovladavanje - iskoriscavanje prirodnog ili dгustvenog okruienja ...______ Norveska
Tнrska• S111gapнr
•
• Afektivna autonomija - pojedinci nezavisno slede pozitivna isku­ H11ska•
Fil iP-iai 1 adoaezija
stva Spanija. Rus"IJa • .. \
• Makedo• n1J a
Francнska Svcdska Madarsk a �Nep_
• Intelektualna autoпomija - pojediпci 11ezavis110 slede sopstvene • • Bugarska
• \ • .Daaska • AнstraJija
.
ideje. At1;trija J~~~Ul.----M-ek_s_ik_o_ _1 __ ---_.al---. Gaaa
_ Kana,la • --- •Tajlaad
0
Hoagkoпg
Na slici 2.2 prikazan је relativan polozaj zeшalja u odnosu па ovih - -Нola11dija ·Novi Zclan,J Ugaada
•SYajcarska .SAD
sedaш dimenzija. INТELEKTUAJ,NA AUTONOMIJA • • • NamiЬija
Japan t-Jigerija
• Engleska
Grcka
" Dodatвe podatkc о oviш diшeпzijaшa kulturc, kako su i,,vcdcпc, i о postup­ Ziшbabve
ku stva1·aпja таре prikazaпc na slici 2.2, v. Sagiv, L. & Scl1wartz, S. Н. (1995), Valuc • Jadija

\
prio1·ities авd readiness for out-group social coпtact, Journal ој Persoпality апd Social
�
Psycl1ology, 69, 437-448; Scl1wartz, S. Н. (1992), Univcrsals of contcnt and structurc of
valt1cs: 1Ћcorctical advaпces and cшpirical tcsts in 20 couпtrics. U М. Р. Za1111a (prir.),
Advaпces in Experimental Socia/ Psyclюlogy (str. 1-65), San Djcgo, Acadeшic Prcss;
/
Al'EKТIVNA AUTONOMIJA OVLADAVANJE .Кiла
НIJERAIШIJA

Sch,vartz, S. Н. (1994), Веуопd individualisш /collectivis111: Ne\v dirneвsioncs of valu­

Slika 2.2. Koplot v1·ed110s11ih dimeпzija u razlicitim 11acio11alnim kultшa­
cs. U U. Кiш, Н. С. Triandis, С. Kagit<;iЬasi, S. С. Choi, i G. Yoon (prir.), Individualism
шa. Jz11or: Prilagodeпo iz Sagiv & Svarc (2000)
and col/ectivism: Тhео1у, applications, and metl,ods (str. 85-119), Njuberi Park, СА,
Sage; i Schwartz, S. Н., & Bilsky, W. (1990), To,vard u11ivcrsal psyclюlogical structurc
of !штап values, Journal ојPersonality and Social Psychology, 53, 550-562. · Si111ultana analiza na osaovu vise k1·iterijuшa. - P1·im. prev.
52 Kulturna inteligencija Znanje о kulturi 53

Studija Globe • Orijentacija па postignuce: Stepen н kojem kolektiv ohrabruje i na­

graduje clanove grupe za poboljsan i izuzetan ucinak.
Postoji jos jedan nacin koji omogucava da se razumeju slicnosti i
razlike medu kulturama, а to је da se ispita grupisanje zemalja ро po­
loiaju prema razlicitim merama kulturnih vrednosti. Na osnovu iscrp­
nog proucavanja kultuгnih razlika u vrednostima, istrazivaci koji su
vrsili studiju GLOBE (Global Leadership апd Orga11izatio11al Behavio­
ш· Effectiv11ess') su sezdeset dva proucavana drustva razvrstali u deset
klastera.17 Ovi klasteri, prikazani na slici 2.3, 11apravljeni su na osnovu
нkupne slicnosti zemalja prema devet vrednosnih orijentacija:
'" "' -о
• Institucionalni kolektivizam: Stepen u kojem organizacije i dru­ ·-а··� ·-� -� � �
·Р., i ��%�
stvene ustanove podsticu i nagraduju kolektivnu raspodelu sred­ �56�
""' ....� .... ..... �
stava i kolektiv11i rad
• Kolektivizam и odnosu па sopstvenu grupu: Stepen u kojem poje­
dinci pokazнju ponos, odanost i privrzenost u odnosu na sopstve­
nн 01·ga11izacijt1 ili porodicu
• Distanca moci: Stepen н kojem clanovi kolektiva prihvataju cinje­
nicu da је тос neravnomerno rasporedena
• Izbegavanje neizvesnosti: Stepen u kojem se drнstvo, orga11izacija
ili grupa pouzdaju u drustvena pravila, propise i postнpke da Ьi
uЬlazili nepredvidljivost buducih dogadaja
• Rodna ravnopravnost: Stepen u kojem kolektiv na najmanju mogu­
cu meru svodi neravnopravan odnos prema polovima
• Aser tivnost: Stepen u kojem su pojedinci samouveгeni, skloni sн­
koЬljavanjн i agresivni н odnosima s drнgima Slika 2.3. Кlasteri zemalja prema studiji GLOBE
• Humanisticka orijentacija: Stepen u kojem kolektiv nagradнje po­
jedince za njihovo postenje, neseblcnost, plemenitost, paznju i lju­
baznost prema drнgima Као sto vidimo na slici 2.3, klasteri zemalja su formirani na osnovu
• Orijentacija па buducnost: Mera u kojoj sн pojedinci angazovani u ciпilaca kao sto su zajednicki jezik, zajednicka vera, zajednicka klima,
ponasanjima koja Stl t1smerena ka bнducnosti, kao sto SU odlozeno geografska Ьlizina, zajedпicki ekoпomski sistem i zajedпicke politicke
zadovoljavanje, planiranje i ulaganje н buducnost granice - sto sve moze dati doprinos razlicitosti nacionalnih kultura. 1�

· Ucinak globalnog lidcrstva i ponasanja u organizaciji. - Prim. p1·ev. 18

Vid. Peterson, М. F., & Sшith, Р. В. (1997), Does national culture or amЬient
17
Vid. Housc i dr. (2004), Cџ/ture, /eadership and organizations: 'Ље GLOBE tempcraturc cxplain cross-cultural differences in role stress? Academy ој Manage­
study ој 62 societies, Tauzend Oaks, СА, Sagc. ment Journnl, 40, 930-946.
54 Kulturna inteligencija Znanje о kulturi 55

Ovakvo razvrstavaпje пaglasava istorijsku osnovu kulturпЉ razlika. Na primer, Sjediпjeпe Americke Drzave i Meksiko geografski su
Na primer, sastav klastera engleskog govornog podrucja ukazuje da је, veoma Ьlizн, ali klasteri studije GLOBE ukazuju da ih deli velika kнl­
usled migracija, aпglokultura od Eпgleske rasprostranjeпa ka Irskoj, tuшa udaljenost. Ocene vrednosпih orijentacija utvrdene u studiji
Sjediпjenim Driavama, Kaпadi, Juinoj Africi, Australiji i Novom Ze­ GLOBE za ove dve zemlje i proseci za нzorak svih zemalja sveta нkup­
landu, а njegov polozaj u odnosu na druge klastere nagovestava da no (na skali od 1 do 7) su sledeci: 19
su mu koгeni u Saksoniji (Nemacka) i Jitlandu (severna Danska). Na
isti пacin kulturni klaster konfucijske Azije pokazuje jak istoгijski uti­ SVETSКI
DIMENZIJE GLOBE SAD MEKSIKO
caj Кiпе i konfucijske ideologije. Cak је i fizicki izolovani Japan kroz PROSEK
vreme imao znacajnu kulturnu interakciju s Кinош. Kulturпi klaste- Asertivnost 4,36 4,20 5,79
1·i studije GLOBE, bas kao i Svarcova mapa vrednosnih orijeпtacija, Institucionalni kolektivizaш 5,35 5,03 5,51
mogu vаш posluiiti da steknete predstavн о tome u kojoj meri delite Kolektivizaш u odnosu na sopstvenu 6,14 2,88 3,99
kнlturne vrednosti s ljнdima iz drugih drustava. gп1pu
Orijentacija па buttucпost 3,67 4,77 5,78
Rodna ravrюpravnost 5,74 4,57 5,10
Hшnanisticka 01·ije11tacija 6,00 2,75 5,18
Efekti kulture: ,,Sopstvena grupa" i ,,Grupa drugih"
Orijentacija 11а p ostig1шce 3,82 4,73 5,66
Distanca inoci 5,49 4,51 5,42
Izbegavaпje neizve,sпosti 5,94 2,75 4,62
Vazan aspekt kulture је taj sto mi sebe i odredujemo pomocu nje.
Ako kazemo da smo "Amerikanac", ,,Tajlandanin", ,,nшsliman" ili "da Podaci u tabeli pokazuju da Sjedinjene Americke Drzave, u pore­
radiпю u IВM-u", takva izjava nas svrstava u okvire koji iskljucuju de11ju sa svetskim prosekom i s Meksikom, imaju visoke ocene aser­
mnogo drugih ljudi. Cini nas razlicitim. Odreduje kakve stavove i po­ tiv11osti, orijentacije ka postig11нcu i rodne ravnopravnosti. Na drugoj
пasanja drugi - name1·110 ili nenamerno - ocekuju od nas. straпi, Meksiko ima visok stepe11 izbegava11ja neizvesпosti u poredeпju
Ovakva tendencija је Ьitna u razmatraпju pristrasnosti - predra­ sa prosecima u svetu i u Sjedinjenim Drzavama. Nije tesko razumeti
sude uglavnom stvaraпю u prilog nase grupe ili kulture (,,iп-group"), koliko osobama iz jedne zemlje moze Ьiti tesko da znaju koje је so­
а protiv drugih (,,out-group") koji пе pripadaju паsој grupi. Dakle, cijalпo ропаsанје odgovarajuce u drugoj zemlji ili da u пеkој drugoj
diskriminaciju oЬicno vrsimo u korist svoje grupe. zemlji razumeju proces odlucivaпja, ako te zemlje pripadaju razlicitim
Sto је najvaznije, skloni smo da sve sto se tice sopstvene grupe od­ grupama.
redimo kao noпnalno (tj., da nesto treba tako da se radi). Sledstveпo U primeгu о Beriju i Migelu, kojeg smo dali u ovom poglavlju,
tome, kad god primetimo da neko radi drugacije, skloni smo da njiho­ obratite pazпju kako јеdап Amerikaпac i jedan Meksikanac, koji ne-
vo delovaпje tumacimo пе samo kao drugacije nego i kao izvitopereno,
ра cak i pogresno. Posebno је izgledпo da сето па taj naciп postupati
u poznatom okruzenju; medutim, skloni smo da cak i u iпostranstvu
19
Ocene vгc<l11osnil1 orijcnlacija u stшliji GI.OBE su korigovane zbog inoguccg
dcjstva cinioca dгustvcnc pozeljnosti u odgovaranju, kao sto јс navcdcno u R. Ј. Housc
domace iskustvo prevedemo u pravilo prema kome drugi treba da se i dr. (2004), Culture, leaders/1ip, and organizations: 1he GLOBE study ој 62 societies,
ponasaju. Tauzend Oaks, СА, Sage.
56 Kulturna inteligencija Znanje о kulturi 57

maju prethodnog iskustva s drнgim kнlturama, mogu jedan drugog da sanje, пјепi пajvazпiji aspekti su nevidljivi. Кljucna odlika kulture је
dozive sa stanovista vlastitЉ kultura. Uprkos nekim velikim razlika­ da nas i druge svrstava u grupe kojiшa pripadamo ili ne pгipadamo.
шa u bodoviшa ove dve zemlje, pojedinci iz svake zeшlje се verovatno Та podela ljпdi na "njih i nas" lezi u osпovi mnogih kros-kultшпih
suditi о drugima u skladu s normama sopstvene zemlje. Obojica се kao ponasanja. Kulture Ьi mogle da se opist1 na osnovн пekoliko vaznih
polazisnu tacku uzeti "опаkо kako radiшo kod kш:е", ра Amerikanca dimeпzija, а шedu njima su najvazпije iпdividualizam i kolektivizam.
verovatno nervira isticanje drustvenih aktivпosti kod Meksikanaca, Tek posto shvatimo vlastitu kulturu, nюzemo poceti da је poredimo
sporost u doпoseпju zajednickill odluka, prihvatanje пeravnopravnog s dгugiш da Ьisшо otkrili tacke moguceg podudaranja i razilaieпja.
polozaja mt1skaraca i zena, i njihov otpor рrеша svakoj neizvesпosti ili Znaпje steceпo па taj naciп је neophodan prvi korak za sticaпje kul­
odlucnom delovanju na licпu iпicijativu. Sa svoje stt·aпe, Meksikanac tшпe iпteligencije. U poglavljima koja slede to znanje povezнjemo s
Ьi Aшerikance шоgао doziveti kao seЬicne i пasilпe ljude, usшerene vazniш eleшentima svesпosti i kros-kнlturnih vestiпa.
samo na krajпji uciпak.
Prvi koi-ak ka dostizanjt1 kнlturne siriпe је razumevanje sopstvene
kulture i пјепоg uticaja na nase tumacenje tudЉ ponasaпja. То је ve­
oma vazaп, ali пikako i jedini deo kulturnog ustrojstva i stereotipije
koje 11ajverovat11ije tшosite u svaki novi susret s drugacijom kultu­
roш. Vec smo dali prepoгuku da odredite шesto svoje kultuгe рrеша
Svarcovoj mapi ili klasterima iz studije GLOBE. Razmislite ропоvо о
osobeпostima i samosvojпostima svoje kulture. Pokusajte da је posшa­
trate осiша ljudi iz potpuпo sнprotniћ kнltura.

Kratak pregled

U ovom poglavljн pokazujemo da zпапје о sашој kulturi, пjenim

varijacijaшa i uticajн na ропаsапје pгedstavlja prvi koгak ka sticaпju
kultuгne inteligencije. Kultura nije nasumicni zЬir оЬiсаја i ponasanja
nego su to vredпosti, stavovi i pretpostavke о ропаsапјu, koji su zajed­
nicki ljudima iz odredenih grupa. Опа је sistematicna i organizovana;
razvila se kroz vreme kao rezultat ucenja drustava da prevazidu zajed-
11icke proЬ!eme. Kulture se mogu definisati prema njihovim vrednosti­
шa - osnovniш uvereпjima ljudi iz okvira jedne kulture о poieljnoш
uгedenju stvari i ponasanju pojedinca. Kultura је zajednicka; ona se
prenosi iz generacije u geпeraciju. Iako ima sustinski uticaj па pona-

3 Svesnost i kros-kulturne vestine
RAZUMEТI SANIS
Ketrin Dejvis је imala vrlo dobru polaznu osnovu za zivot. Poreklom
iz bogate njujorske porodice i kcerka uvazenog hirurga, Ketrin је studi­
rala medicinu na Harvardu i u dvadeset petoj godini postala diplomirani
lekar. Ketrin, meautim, nije sigurna za koju specijalizaciju da se opredeli,
ра је - da Ы prosirila iskustvo i pokusala da bar nekoliko meseci radi
u centralnom delu grada za koji misli da је "prava dzungla" - kao prvo
redovno zaposlenje odabrala skroman posao u jednoj oronuloj klinici u
siromasnom kraju Vasingtona.
Ketrinino iskustvo s prvim pacijentom је poraz.avajuce. Prvog dana na
poslu upoz11aje Sanis Dz.ekson, koja iznebuha upada u njenu ambulantu,
mase nekim praznim flasicama za lekove i trazi za sebe novu kolicinu le­
kova protiv astme. Sve Ьi to Ьilo u redu da Sanis nije Ьila dvanaestogodi­
snja devojcica i da nije dosla sama, bez pratnje odrasle osobe. Ni novac
nije proЫem - sve је pokriveno drzavnim zdravstvenim osiguranjem - ali
Ketrin је pomalo saЬlaznjena. Zato nestrpljivu Sanis - koja је ocigledno
imala dobar odnos sa prethodnim lekarom i redovno dolazi ро novu turu
lekova - zamoli da sedne i saceka dok опа ne pogleda njenu istoriju
bolesti. Sanis Ьi vise volela da doblje опо sto јој treba i da ode, ali јој
Ketrin jasno stavlja do znanja da se to nece dogoditi dok se ona prvo пе
uputi u slucaj.
lz medicinskog kartona saznaje da Sanis boluje od hгonicne astme
i da ima jake alergije zbog kojih nocu cesto otezano dise i kaslje. Njen
brat se cesto zali zbog toga, posto spavaju u istoj sobl. Sanis neredovno
posecuje skolu i ima mnogo izostanaka, iz razloga koji mogu, ali i ne mo­
raju, blti zdravstvene prirode. Ро svemu sudeci, zivi sa bakom, koja se u
kartonu navodi kao "baka Dzouns". Redovno dolazi па kliniku da obnovi
Svesnost i kros-kulturne vestine 59
kolicinu lekova kojim astmu drzi pod kontrolom i koji јој olaksavaju stanje
kad doblje napad. Od pre dve godine, kad је prvi put dosla па kliniku,
nikada vise s njom nije dosla ni baka Dzouns niti iko od starijih, а svi poku­
saji veoma zaposlene klinike da stupi u kontakt sa bakom Ьili su bezuspe­
sni. Jasno је da је Sanis na sebe preuzela odgovornost za svoje zdravlje,
iako је jos dete. Bez obzira na to sto donosi prazne bocice, nemoguce је
utvrditi da li propisno uzima lekove i da li prati i druga uputstva koja је
doblla na klinici о tome kako da svakodnevno preduzima mere opreza
da Ы sprecila astmaticne napade. Prema onome sto Sanis kaze, baka
Dzouns, iako је njena zakonita starateljka, ne pokazuje ni najmanje inte­
resovanje za njenu bolest.
Ketrin је zbunjena. Sta se ovde dogaaa? Gde su Sanisini roditelji?
Pre svega, zasto је baka dovela Sanis kod lekara i zasto sada zaposta­
vlja svoju ociglednu odgovornost? Zar јој nije stalo? Zasto jedna dvana­
estogodisnja devojcica treba sama da vodi racuna о svom zdravlju? Sto
vise razmislja о svemu, Ketrin obuzima sve veci bes.
U ovom primeru rec је о potkultшama - kulturama unutar kultu­
ra, и konkгetnom slucaju bele Amerike viseg srednjeg staleza naspram
crne Amerike siromasnih gradskih cetvrti - pre nego о kulturama. Za
Ketrin је proЬ!em s.to ona nije upoznata sa celom pricom i о njoj sudi
iz svog kulturnog okvira, и kome se ocekuje - kad vec vise nije pra­
vilo - da porodicu srednje klase cine dva roditelja, koje ne izdrzavaju
druga lica, imaju dovoljno novca za sve, dovoljno vremena i obezbeden
prevoz, оЬоје su dobгog mentalпog zdгavlja, imaju stav da decu treba
stititi od mogucih opasnosti i razumno poverenje u savremenu medi­
ciпsku nauku.
Saпisiпi гoditelji su mozda umrli, ili SLl verovat110 sebe jos odav110
oslobodili svake odgovornosti prema njoj. U americkim porodicama
africkog porekla staratelji su оЬiспо ЬаЬа i deda. Mozda baka Dzouns,
pored obaveza u svojoj porodici, mora da radi ро сео da11 samo da Ы
ih prehranila. Mozda ne moze da dode na kliniku jer је otvorena u
vreme kad njoj пе odgovara, а пеmа kola. Mozda ima takve stresove
u iivotu, koje оsоЫје na kli11ici ne moze ni da zamisli. Mozda она ili
Sa11isini majka ili brat boluju od depresije ili пekih dгugih mental11ih
oboljenja. Mozda је baka Dzou11s роЬоzпа ili sнjeverнa, nюzda ima
losa iskustva sa zdravstvenim sistemom ili ima svoje ideje о lecenjн
astme. Mozda se и porodici svadaju oko toga sta је najbolje.
60 Kulturna inteligencija
Ketrin proceпjuje slucaj iz drugacijeg skupa kultuшih standarda.
Ona је pod kontrolom, nazvali Ьismo "automatskog uticaja kultшe",
iша sopstvene vredпosti i stavove о ispravnom nacinu iivota koji pre­
vladavajн tt osudi bake Ozouпs, zene koju nikada nije videla.
Ne шozete suditi о ljudiшa primenjujuci ва пjih vlastita pravila
ponasaпja. Morate da sagledate celu slikн - njihove ekoпomske prilike,
raspoloziva sredstva, а пajvise kultшн ili potkнltuп.t iz koje proizlazi
пjihovo ponasaпje.
Ovim pгimerom se pokazuje da kulturпe razlike nisu samo misao­
na predstava. Опе postaju neodvojivi deo ponasanja ljudi svih kultura.
U svakodпevnom zivotu se nesvesno ponasamo u skladu s pravilima
ku]ture - modeliшa poпasanja koji su svojstveпi odredeпoj kulturi.
U ovom poglavlju razmatramo kako 11am pravila kulture poma­
zu, ali паs i ogгaлicavaju u odnosima s drugima, posebno s onima
koji se ро kнlturi razlikuju, jer ttzrokнjtt "automatski uticaj kulture"
koji uprav]ja nasiш delovaпjem. Pokazujemo kako је cesto пеорhоdло
da se toj kontroli otmemo uz pomoc svesnosti, vrste pazljivog uoca­
vaпja паzпаkа koje dоЬiјашо od drugih ljнdi, prilika i kнltнra, i da
kao rezнltat razvijemo nove kros-kultшne vestine. Spoj znanja (v. 2.
poglavlje), svesлosti i kros-kulturnih vestiпa ciпi osnovu kulturne in­
teligeнcijе.
Automatski uticaj kulture
Oobro је da se о modeliшa poпasanja koje smo pretl10dno opisali
razmislja k roz "sce11ario".1 U pozoristu је scenario upнtstvo glumcu
ili glшnici sta treba da kaie, а ponekad i kako Ьi to trebalo da kaze.
1 Visc i11formacija о psilюloskoш sce11ariju, vid. u Abc!s011, R. Р. (1981), Psycho­
logical status of Ње script conccpt, America11 Psychologist, 36, 715-729; Gioa, D. А., &
Poole, КР. (1984), Scripts in orga11izatioпal bchaviour, Academy ofMa11ageme11t Revi­
ew, 9, 449-459; i Lurd, R. G., & Ker11a11, М. С. (1987), Scripts as detcrminants of pur­
poseful bel1aviour in organizations, Academy of Management Review, 12, 265-277.
Svesnost i kros-ku/tщ·ne vestine 61
U kulturпim obredima, kao sto sн svetkoviпe inicijacije, scenario је
cesto precizan. Orugi sce11ariji, medutim, dozvoljavaju vise slobode u
tumacenju (v. deo о "cvrstim" naspram "labavih" kultura u 2. pogla­
vlju). Recimo, postoje sce11ariji za A111erika11ce i sce11ariji za Кineze,
ali 011i dozvoljavajtt izvestan stepen iпdividualпih razlika. Na primer,
skript za гadno mesto nekog Ашегikапса daje mogucnost da оп u sali
bude пeuctiv ргеmа nadгedenom, ali to nikada пе moze Ьiti slucaj kod
11ekog Kineza.
Norme i sceпariji паш pomaiн tako sto nam govoгe sta da radimo.
Oni propisujн modele ропаsапја koji sн паш Ьliski, posto sн prisutni
u ponasanju clanova grupe kojoj pripadamo ili tezimo da pripadamo.
Оо stvarnih proЬlema dolazi kad se noпne i scenariji jedne kulture
st1dare s normama i scenarijima drнge (kao н pгimeru sa Sanis), jer,
da Ьisшо ostvarili iпterakciju, пiје dovoljno da sашо pгikaiemo svoje
sceлarije, пеgо moramo da uvaziшo i гazumemo ciпove drugih, za­
sпovane па njihovim sceпarijima. Оа Ьismo to postigli, moramo da
izademo iz okvira svog propisanog ponasanja i iskljuciшo autoшatski
нticaj kнlture.
Aнtomatski uticaj kulture znaci voditi zivot па osпovu ugradenih
pretpostavki kultu{e. Zovemo ga aнtoшatski нticaj, zato sto ljudi do­
pustajн da se dogodi spoпtano, пе razшisljajuci о tome. Medutim, losa
stra11a tog automatizma је sto se usled njegovog delovanja cesto gube
iz vida drнgi znakovi kнlture.
U primerн kojim smo otvorili ovo poglavlje Ketriп Oejvis fнnkci­
onise pod aнtomatskim нtiсајеш kulture u pogledu ustaljenih pravila
srednje klase о zdravstvenoj zastiti. Ona nije u stanju da iskoraci izvan
uoЬicajenih pretpostavki koje propisuju poпasanje н nјепој kulturi.
Kad Ьi priшenila ласеlа koja opisнjemo н оvош poglavlju za izlazenje
iz modusa automatske koпtrole, stekla Ьi bolji uvid i mozda Ьi mogla
vise da pomogne Sanis. Na primer, Ketrin је mozda potrebno da po­
razgovaгa sa kolegama s klinike о prirodi шЬапе kultшe s kojom se
sada srece. Morala Ьi da oЬide taj kraj i stekпe sliku kako ljudi н пје­
шu zive. Treba da trazi od Sanis da јој prica о svojoj situaciji i t1·eba da
slusa sta опа prica. Treba seЬi da kaze: ,,Sad nisam па Harvardu." Sve
Ьi јој to poшoglo da iskljuci automatsku koпtrolu i bolje shvati novu
kнlturu s kojom је sada u dodiru.
62 Kulturna inteligencija
Odsustvo svesnosti
Ako zclite da razvijete kulturnu iпteligeпciju, morate Ьiti kadri da
iskljucite automatsku koпtrolu i aktivirate drugo staпje koje se naziva
svesпost. 2 Svesпost се se bolje razumeti ako se razmotri njoj suprotno
staпje - odsustvo svesпosti - u svakodпevnoj aktivпosti kao sto је vo�
znja autoшoЬila.
Vozпja је dobar рriшег za stanje odsustva svesnosti. Zivljenje је
slozen proces, aJi smo mi, kao ljudska Ьiса, za}1valjujuci svojiш izuzet­
пim sposobnostima, naucili da ga pojednostavimo kгoz razvoj mno­
gih slozeпih aktivпosti koje spretno izvrsavamo ne obracajнci svesnu
paznjн na пjih. Voznja је primer jedne od takvih гutina. Dok vozin10
шozemo gotovo 11esves110 da upravljan10, izbegavamo р1·ергеkе, uklju­
cujemo migavce ili kocimo kad је potrebпo. Tokom voznje mozemo
istovreшcпo slusati vesti па radiju, razmisljati о poslн za taj dan, pla­
nirati vecerн ili гazgovarati sa saputnikom. Kad idemo ustaljenim pu­
tem, mozemo cak i da zaboravimo na to da upravljamo kolima. Da Ji
vam se ikada dogodilo da uoЬicajenim putem dodete kolima na posao
ili do kuce i da izneпadeno primetite: ,,Stigao sam! Kako sam dospeo
ovde? Verovatпo sam гazmisljao о necem drugom!?"
Odsustvo svesш:�sti пе mora nuz.110 Ьiti 11egativ110 - н voznji, to
je(lпostavno znaci da nam mbli nisu usmereпe samo па tн radnju.
Ako n10zemo bezbedпo da је obavimo, zasto da пе? Odsustvo svesno­
sti ima svoje pгednosti. Omogucava паш da istovremeпo obavljamo
пekoliko гаdпјi; da zaпemaгimo dosta toga sto se desava oko паs ili da
опо sto se desava aнtomatski нklopimo u vec postojeci okvir. Опо nam
omogucava da "izademo па kraj sa zivotom".
Medutim, doЬiti od odsнstva svesпosti sн kratkoгocne i mogu
predstavljati sашо privid. То "nerazmisljaпje" паs ohrabrнje da se
2
Sves!lost је ko!lccpt koji izvore ima u zcп-budizmu. Vise informacija о ko11-
ceplt1 sa ovog slaпovista p1·uzaju ,·ukopisi budistickog svestenika Thich Nћat Напl1а,
posebllo The mimcle ој mi11dju/11ess (1999), Bostoп, Веасов Prcss; i Реасе is every step:
Тhе path ој mindju/11ess in everyday life (1991), Njujork, Banta111 Books. Svcsnost u
litcratш·u psil10logijc uvodi Еlсп Langcr u izva!lrcdnoj knjizi Mindju/11ess (1989),
Kembridz, МА, Pcrseus Books.
Svesnost i kros-kulturne i,estine 63
oslaпjamo na rutiпu i sp1·ecava паs da budemo p1·ilagodljivi u pro­
menljivim okolnostima. Na primer, poslovni ljudi koji su н proslosti
bili uspesпi, пе razmisljajuci пastavljajн da primenjнjн iste pгistupe i
telшike koji sн ih doveli do uspeЬa, а пе primecuju da su se okolпosti
promenile. Medunarodпi rнkovodioci iz razvijeпih zeшalja пе razmi­
sljajuci pretpostavljaju da је пјiЬоvа uloga da svoje poslovne partпere,
cija је privreda u traпziciji, upoznaju sa "pгavilпim" delovanjima Ll tг­
blnoj ekonomiji, iako takva delovanja шоgн Ьiti potpнno neprikladna
и drugacijoj situaciji. Tнristi koji putuju ро svetu, ne гazmisljajuci u
jelovпiku uzalud traze svoja omiljena "domaca" jela. То su sve pгiшeri
kada pнstamo da "automatska kontrola" radi u usloviшa za koje nije
predvideпa.
Izvori kulturnog scenarija
Еlешевtе svoje kulture u seЬi поsiшо jos od 11ajra11ijeg uzrasta.
Priгoda uсепја је пajvecim delom imitativna. Као deca, oponasamo
stavovc i po11asa11je гoditelja i drugih uzora. 3 Postaje1110 svesni razшi­
sljanja i nacina delanja koja se smatгaju normalnim н okvirima nase
kultнre. Takode, na nas deluju smisljeпi postupci socijalizacije - pro­
grami ucenja kod kuce, н skoli, u vrsпjackim grнpama i tako dalje - н
kojima ucimo поvа pravila delaпja, koja cesto proisticu iz kulture ili
potkulture.
Kod vecine nas automatski uticaj kultнre и srediste naseg misao­
пog kosmosa stavlja nasu kulturu i namece nam da sve druge vidimo
kao izopacene. Scenariji iz drнgЉ kultura se пе uzimaju и obzir, а ako
Љ drugi primenjuju, verovatno је da се Ьiti neprimeceni, zanemareni
ili pogгesno protumaceni. Cak i ako је 0110 sto otkrijemo jedпostavno
3
Pгikladпost uz01·a raz!ikuje se otl kulturc t!o kulture, а па to нticu d,·uslvcni
stalcz i pol. Na pri111er, пшоgо је prikladnije za mladu Amcrikallku псgо za Japankн
da uzor пalazi u poslovпoш dircktoru, а za mladog Eпglcza iz vise klasc tcпiser Ьi
Ьiо mnogo pozeljпiji uzor псgо fudbalcr.
64 Kulturna inteligencija
neprijatпost u prisustvu osoba iz drugih kultшa, ili osecaj da su oni
neoЬicпi, ta nelagodnost се se verovatno ugraditi u nasu automatsku
kontюlL1.
ALJtomatski uticaj kпltшe uglavnom је prikladan dok god smo s
ljLJdima s kojima delimo iste osnovne kнlturne pretpostavke - najve­
гovatпije sa ljнdima istog po1·ekla, drustvene klase i kпltшe. I kнltш­
пе гazlike, о kojima s1110 govorili u 2. poglavlju, usaduju veoma jaka
pгedubedeлja, kao neke пecujne glasove koji teraju dгuge na Budi kao
ја! Dokle god dп1gi imajl! istll kнlttшш podlogн, pitanje kulture mo­
zemo нzeti "zdгavo za gotovo" i usredsrediti se na druge stvari. Me­
dutiш, kad smo u interakciji s ljudima iz drugacijih kulturnill okvira,
greske i пespoi-azumi brzo dolaze do izrazaja i llgrozavaju нsposta­
vljene odnose.
Svi s1110 se nasli u prilikama gde је neko "napravio kiks", da upo­
tгeЬimo izraz koji Eвglezi veoma vole (znaci: nenaшerno геkао ili ura­
dio nesto sto vreda veгu, etпicku pгipadпost, poreklo ili uvегепја пеkе
od prisutпih osoba). Na primer, prllzite rLJku da se rukнjete s pravo­
veгпi111 Jevrejiпom, ne shvatajuci da njegovi oЬicaji zabraпjuju ovakvu
prisnost. Vecina gresaka se dogada zato sto se ljudi drze pretpostavki
svoje kulture, zanemarujici da druga osoba ima svoje okvire i оЬiсаје,
ра da tгеЬа i da јој se pristupa drugacije.
Kako kultura utice 11а poпasanje"
Kulturno programiranje takode ima ulogu mentalnog saЫona pre­
ma kome se tumaci nova informacija koja dolazi "spolja" - iz okruze­
nja. Mi nismo kamere koje iz spoljasnjosti prime пeutralпu informaci­
ju i reprodukuju је tacno па film naseg uma. Mi iлformaciju primamo
4
Odcljak koji govori о tomc kako kultura uticc па ponasanjc umnogomc sc
poziva па 'Љomas, D. С. (2008), Cross-cultural manageme11t: Esse11tial concepts. Ta­
uzc11d Oaks, СА: Sage.
Svesnost i kros-kulturne vestine 65
sa sadrianim kulturnim i drпgim nazлakama i tumacimo је u svetlu
пasih prethodno stvorenih okvira. U tom procesu javljajt1 se гazlike i
iskгivljeпja slike.
Selektiv110 ораzапје
U jednom trenutku svoju pazпju moiemo da usmerimo samo na
deo od bezbroj stalno promeпljiviЬ stimпlusa koji паs okruzujн. Kad
smo u staпju automatske koпtrole, oslanjamo se na programiraпje uma
i zaвemarujemo sve sto nije treпutno i neposredno vaino. Na primer,
ako dode do vanredпe situacije tokom voinje, opazamo iпformacije
koje su zпасајпе za tu priliku - put, saobracaj, zvuk motora - а пе pri­
mecujemo izraz lica prolaznika, boju presvlaka u kolima ili muziku sa
гadija. Kultuгпa uslovljeпost паs upucuje u to sta da opazimo, а sta da
zanemarimo - пеkо iz druge kulture moze da se паdе u potpuno istoj
situaciji, а da је drugacije opazi.
Recimo da s пekim obedujete u restoraпu i da on ili опа ргiса­
јн о nekom poslo'vпom dogovoru. Ako vas zanima Ьizпis, praticete
vгlo роmпо svaku rec. Ali ako ste, na primer, strucnjak za modu ili
ste kuvar, mozda се vas vise zanimati sta је vas sagovorпik obukao ili
sta jede, а ako ste emocionalno zainteresovani, moida primetite kako
izgleda, zvнci ili mirise. Ako ste iz kolektivistickog drustva, mozda
ocekнjete da sazпate о odnosima te osobe s porodicom ili grupom, а
ako pripadate individualistickoj kulturi, potvrdн о licвim postignu­
cima te osobe. Kultura kojoj pripadate је jedan od kljucпih ciпilaca u
usmeravanju vase paznje.
Drustvena kategorizacija
U bavljenju informacijama koje su nam predstavljene pomaze nam
jedan drugi meпtalni proces, а to је kategorizacija. Тај proces podra­
ZLJmeva svrstavanje drugih ljudi (i nas samih) u razlicite kategorije, bas
66 Kulturna inteligencija
kao sto postanski radnici svrstavajн postн н pregratke. Recimo da је
svaki pregradak obeleien sa poslednjЉ nekoliko brojeva postanskog
broja. Postanski radnik ne cita ime ili adresu na pismu dok razvrstava
pisma, nego san10 baci pogled na posta11ski broj, kako Ьi pismo stavio
u odgovaгajuci pregradak. Na ovaj naciп se kolici11a informacija koji­
ma radnik па razvrstavaвju pisama mora da se bavi z11atno smanjнje.
Da Ьismo Ьili jednako efikasпi, mi ljude svrstavamo u kategorije па
osпovu ograпiceпog broja iпfoпnacija.
То cesto radiпю па osnovu spoljasnjeg izgleda; и drugim situaci­
jama moramo da se osloпimo i па neke dodatne informacije. Govor
(jezik, naglasak, recпik, sadrzaj) predstavlja vaiaп izvor iпformacija.
Skloпi sшо da ljнde svrstavamo na sopstvene grupe i tude grupe (v. 2.
poglavlje); drugim recima, ljude svrstavamo рrеша tome da li pripa­
daju ili ne pripadaju grupama ciji s1110 шi clanovi.
U гazvrstavaпju ljudi nam poшazu i neki drugi kljucпi pokazatelji.
Na primer:
• rasa i pol
• stepen u kош se osoba izdvaja kao drugacija od drugih (па primer,
Evropljani su uocljivi u japanskim selima)
• ,,tipicnost" za odгedeпu grupu
• istorija sukoba medu grupama, sto dovodi do kategorizacije "nije
t1 nasoj grupi ".
Kad jednom stvo1·iшo kategoriju, nјепе clanove opaiamo kao шe­
dнsobno slicлe. Nasuprot tоше, medu clanovima sopstvene grнpe i da­
lje primecujemo razlike. Na primer, Azijat moze da ima uopstenu svest
о kategoriji "Evroplja11in", dok jedan Evropljaлin u okviru te kategorije
moze da priшeti i nшogo razlicitЉ - na primer, Anglosaksonce, Kelte,
Mediteraпce, Skandi11avce i Slovene, da ле poшinjemo razlicite nacio­
nalne ili regionalne kategorije.
Svesnost i kros-kulturne vestine 67
Stereotipije
Kategorizacija ljudi utice na паsе stavove о njima i ocekivanja od
вјЉ. 5 Skloni s1110 da verujemo da svakog clana grupe odlikuje slican
skup osoЬina i ponasanja. Ocekнjemo da su Amerikanci bucni, Irci
drustveni, а Japanci uctivi. Takvi stereotipi ne morajн Ьiti negativni,
шаdа cesto jesu. Kad stereotipi sadrie negativne stavove i ocekiva­
nja, cesto vode 11egativnom ponasanju ili pojavi predrasuda. Moida
пajstetnija od predrasuda prema drugima koji "пisu kao ја" i jeste
rasizam, delimicno zato sto је veoma lako svrstavati druge prema ra­
si.6 Stereotipi о drнgim пarodima mogu Ьiti veoma jaki, posebno ako
grupa о kojoj је rec ima istakпuto mesto u necijem iskustvн. Politicki
sukob - na primer, izmedu Arapa i lzraela, lndije i Pakistana, SгЬа i
Kosovaгa ili irskЉ katolika i irskih p1·otestaпata - umлogome stvara,
а i Ьiva podгian jakiш negativпim stereotipima о gi-upama kojima пе
pripadamo. Stereotipi mogн Ьiti zas11ova11i na ograniceпim iпfoпnaci­
jama ili na stavovima uticajпih pojediлaca. Ljudi mogн da gaje cvrste
stereotipe о drнgoj kulturi, а da пikad nisu upozлali nijednog njenog
pripadлika. Pored toga, stereotipi sami sebe odriavajt1, jer smo zbog
selektiv110g opaianja (v. prethodпo) skloпi da вsmerimo paznju na
dogadaje i poпasanja koja potvrduju nase stereotipe, а da zanemarimo
iлformacije koje ih opovrgavajв.
5
Nas pristup tretmaнu stcreotipa, kao prirodнom rezultatu drustvene katego­
rizacije, и skladu је s radovima koji se smatraju klasikom za ovu temu. Na primer, v.
Asl11110re, R. D., & Del Воса, F. К. (1981), Conceptual approaches to stei-eotypes апd
stcreotypi11, н D. L. Hamilton (pi-ir.), Cognitive processes in stereotyping and intergroнp
bel1avio1· (st1·. 1-35), Hilsdcjl, NJ, Er!Ьaum.
• Nc zcleci da ni па koji пасiп preпcbrcgncmo iJi l!maпjimo jczivc poslct!icc
rasizma u velikom Ьrојн zemalja siroш sveta, u ovoj kпjizi pretpostavljamo da 11asi
citaoci ncшaju takvc stavovc. D1·ugiш rcciшa, tla опi prcpoznaju raz1ikc medн g1·u­
pa111a, ali da пе prctpostavljajll da tc 1-azlike podrazш11cvajt1 supe1·iorпost ili i11ferio1·-
11ost. Mogll da osctc da пе razumeju dovoljпo drugc kultнrc, poпekad zbt111jenost ili
strepnju, ра i strah, ali пс оsссајн antagonizam, а ll istoj mc1·i u kojoj ga i osetc trнde
sc da ga prcvazidu. U ovoj knjizi p1·etpostavljaшo da su citaoci пapl!stili пcgativпa
гasisticka pгcdubcdeпja i da se iskrcпo trude da pokazu da prizпaju ravпopravпost
svЉ grнpa i dobroпa111crnost рrсша drugima za bolje razшnevaпjc tih grupa i l!Пa­
predivaпjc odnosa s njima.
68 Kulturna inteligencija
AtrЉucija
Kroz proces atriЬucije se od jednostavnog posmatranja i tumace­
nja drugih ljudi pomeramo ka donosenju zakljucaka о tome zasto se
ljudi ponasaju tako kako se ponasaju. Narocito је vazna razlika izme­
du unutrasnjih atriЬucija, gde se ponasanje pripisuje ciniocima koji su
povezani sa odredenom osobom (na primer, ,,kaznila је sina jer је ona
agresivna") i spoljasпjih atriЬucija, и kojima se uzroci ponasanja vezu­
ju za spoljne okolnosti (,,kaznila је sina jer se nedolicno vladao").
Kada se kategorizacija i stereotipna ocekivanja udruze sa atribuci­
jom, doЬijamo zanimljive "rezultate". Na primer: ,,Kaznila је sina zato
sto је Srpkinja, а poznato је da su SrЬi okrutni i agresivпi."
UoЬicajena greska је da se ponasanje clanova neke tude grupe pri­
pisнje istim uzrocima koji Ьi verovatno prethodili datom ponasanju
clanova nase sopstvene grupe, kao sto је prikazano u primeru koji
sledi.
DEC:KO, KOJI ТО NIJE ВЮ
Mladi Amerikanac7 ukazao је mnogo paznje Japanki koja је dosla
u njegovu zajednicu, sto је podrazumevalo njegovu krajnju ljubaznost -
prihvatio Ы је za ruku kada prelazi ulicu i slicno. Mlada Japanka је ka­
snije uzbudeno ispricala svojim prijateljima da ima decka Amerikanca.
Medutim, Amerikanac, poreklom s krajnjeg juga Sjedinjenih Drzava, gde
su mnoge porodice ponosne па svoju prekomernu susretljivost, о Japan­
ki, zapravo, nije razmisljao kao о mogucoj devojci. Оп је samo hteo da
bude pristojan па nacin koji је sasvim prirodan za grupu kojoj оп pripada.
Nazalost, isto takvo ponasanje clanova grupe kojoj pripada Japanka,
svakako Ы Ьiо dokaz emocionalne zainteresovanosti.8
U ovom primeru је automatska kontrola kulture uticala na оЬе
strane. Amerikaпac је bez razmisljanja pratio sce11ario vlastite kulture,
7 Amerikanac se и ovom primeru odnosi na osohu iz SAD, jer је to uoblcajena
upotreba. Jasno nam је da је ispravno da se ljudi iz оЬе Amerike nazivaju Ameri­
kancima.
8
Prilagodeno iz Cushner К., & Brislin, R. W. (1996), lntercultura/ interactions:
А pгactical guide, Tauzeпd Oaks, СА, Sage.
Svesnost i kros-kulturne vestine 69
ne primecujuci kakav utisak njegovo ponasanje ostavlja na zenu u cijoj
је pratnji Ьiо. Japanka је i dalje sve automatski posmatrala kroz prizmu
sopstvene kulture, пе uzimajuci и obzir razlike u kulturnom poreklu.
Bez ikakve naшere, njih dvoje kao da su se dogovorili da naprave veliki
nesporazum. U ovoj situaciji bilo је potrebno da jedno ili оЬоје iskljuce
automatski uticaj sopstvene kulture i udu и stanje svesnosti, и kome Ьi
oboma postalo jasno kulturno znacenje svog i tudeg ponasanja.
Iskljucivanje automatskog uticaja kulture
Pilot ciji је avion podesen za automatsko letenje - autopilot - zna
da u noпnalnim uslovima moie da se osloni па strucпo programi­
ranje ugradeno и automatski sistem koji odrzava avion da leti ravno,
na odredenoj visini i na pravom kursu. Medutim, и retkim prilikama
promene uslova -,izпeпadna opasпost od vremenskih пepogoda, me­
hanicka greska ili cak potreba da se avion prizemlji - ukljucice se znak
upozorenja. Pilot се izaci iz stanja odsustva svesnosti, iskljuciti auto­
шatski pilot i svu svoju paznju i vestine posvetiti tom proЫemu.
Ako neka osoba iz Sjedinjeпih Americkih Drzava hoce da vozi и
Japanu ili Eпgleskoj, gde se vozi levom stra11om, а ne desпom, i gde su
komande za voz11ju na desпoj strani kola, а пе na levoj, prvo се mo­
rati da zanemari neka od pravila i 11avike па koje se oslanja kad vozi
u Sjedinjenim Drzavama. Kad dodemo u dodir s drugim kulturama,
svesno iskljucivanje automatskog uticaja vlastite kulture postaje neop­
hodno. Ali to је samo prvi korak. Ukidanje odsustva svesnosti kad је
kultura u pitanju znaci da obracate paznju na proЬ!eme u vezi s kul­
turom, ali пе zпaci nuzno da to radite па pravi nacin. Da Ьi se izvukla
najveca пюguса korist, potreban је citav novi sklop aktivne prakse, sto
zovemo svesпost.
70 Kulturna inteligencija
Svesnost
Svesnost је suprotna odsustvu svesnosti. Svesnost је toliko opste
шesto da mnogi ne uvidaju koliko moze da bude mocna. U sustini,
ona podrazumeva obracanje painje na kontekst i odbacivanje krute
isprogramiranosti uma. Ne zahteva da zaboravimo ko smo, nego da
usredsredimo paznju na to da postanemo svesni razlika i da mislimo
razlicito. То podrazumeva da prepoznamo da се, i pored kulturnih
razlika, Ьiti mnogo slicnosti izmedu nas i ljudi iz drugih grupa i da te
kulturne razlike, koje zaista postoje, nisu uvek vazne.
Kad se nademo u prilici gde dolazi do uzajaшnog dejstva гazlicitih
kultura, svesnost podrazumeva da u istom trenutku obracamo paznju
na spoljnu situaciju, pratimo licna razmisljanja i osecanja i upravljamo
znanjem i vesti11ama koje koristinю.
Svesna paznja
Svesna paznja ukljucuje upotrebu svih cula и opazanju sitнacije (na
primer, slusamo reci koje drugi govore, ali i zapazamo izraz njihovog
lica), otvorenost uma u sagledavanju dogadaja i koriscenje konteksta u
cilju lakseg razumevanja onoga sto se dogada.
Svesno pracenje
Svesno рrасепје podrazumeva prisustvo svesti о sopstvenim pret­
postavkama, idejama i emocijama, kao i ораzапје onoga sto је ocigled­
no kod drugih ljudi i osetljivost na njihove pretpostavke, reci i pona­
sanje. Ono takode znaci da se postav]jamo и polozaj drugih ljudi kako
Ьismo situaciju i njihov odnos prema njoj shvatili iz vizнre njihovog, а
ne v]astitog kulturnog okvira.
Svesnost i kros-kulturne vestine 71
Svesno upravljanje
Svesпo нprav]janjc podrazнmeva stvaranje пovih meпtalnih mapa
о licnosti i kulturnom poreklu drugih ljudi, koje се nam pomoci da na
njih primerenije reagujemo, kreiramo nove kategorije u koje сето na
finiji nacin razvrstati druge, iznalazimo nove infoгmacije koje Ьi mo­
gle potvrditi ili opovrgnuti te mentalne mape, Ьirajнci da ne reagujemo
automatski i da ponasanje usaglasavamo sa sopstveпim ciljevima.
Na pгimec
0Llsllstvo svesnosti: .,Posto sam obavio posao, pocela је da me kritikllje.
Stalпo ше kritikllje. Ona је Azijatkiпja i пе razшne kako se ovde radi.
Опdа sаш prestao da је slusaш. А опа је govorila i govorila, i na kraju
sаш jedпostavпo otisao."
Svesnost: ,,Posto sam zavrsio posao, pocela је da kritikuje nacin na koji
sаш ga obavio. Slнsao sam sta је govorila; mobla се mi reci nesto kori­
sпo. Obratio sam раiпјн na ton kojim prica i na izraz lica: nije izgledalo
da је ljuta, пеgо sашо zabriпuta. Bio sаш svestan da пikad nisaш radio
takvt1 vrstн posla i da је опа iskнsпija. Zпао sam da се proЬlem morati
Lla objasni svom sefl!, i pitao sam se kako се se to na пјн otlraziti. Опа
је Azijatkinja i znam da ne Ьi volela da se osramoti. Medнtim, опа ima
toliko mnogo znanja; zпао sam da od nje mogu mnogo da пaucim. Znao
sam i da пе voli da је prekidaju, ра sam strpljivo cekao tiok ne zavrsi.
Опdа sarn se izviпio zbog svojih gresaka, zahvalio јој na prirnedbama i
zaшolio је da ше пadgleda kad to ponovo budeш radio."
Svesnost је medukorak koji nam pomaze da povezemo znanje i
p1·akticne vestine. Omogucava da bнdemo spremni za interakciju s
ljudima koji su razliciti. Daje nam podlogu da s drugima lagodno i ja­
sno komuniciramo na naciп koji postuje okvire i identitet оЬе strane,
i usredsreduje nase mentalne sposobnosti na kros-kulturne aspekte te
situacije.
Svesnost је veoma tesko dostici, а narocito u pocetku. Medнtim,
vremenom се nam to postati prirodno i нoblcajeno stanje. Ne moramo
stalno da budemo н staпju svesnosti, ali 11am to pomaze da odrzavamo
kontrolu i dovodi do vece slobode misli i delovanja.
72 Kulturna inteligencija
Kros-kulturne vestine
Znanje i svesnost su kljucni elementi kultuгne inteligencije, ali
saшi ро seЬi ne i dovoljni. Kнlturna inteligencija se u praksi prepozna­
je i procenjнje vestinom ропаsапја. Ona nije samo igra шnа - шorate
Ьiti sposobni da је igrate.
U primeru kojim s1110 poceli ovo poglavlje nije dovoljno da dok­
torka Ketrin Dejvis poznaje kнlturne okvire Sanis i bake Dzouns da Ьi
mogla da obгati paznju na njih. Ona, takode, mora da bude sposobna
da s njiшa ude u odgovaгajucu interakciju, tako da se one osecaju opu­
steno, samoнvereno i sposobne da s njom dodu do pravog resenja.
Тreci i poslednji element kulturne inteligencije su kros-kulturne
vestine. Naucnici koji se bave izнcavanjem ponasanja odavno znaju da
se pojam vestina moie primeniti na socijalno ponasanje. U poslovnoш
svetu, na priшer, najcesce uoceni proЬlemi nisu telшicki ili admini­
strativni, vec proЫemi kao sto su greske u komunikaciji, nesporazu­
шi u pregovaranju, sukoЬi licnosti, neodgovarajuci nacin upravЏanja i
slab tiшski rad - drugim recima, neprikladan nacin interakcije medu
ljudima.
U savremenom poslovnom svetu, socijalne vestine, tj. umece ko­
municiranja s drugima, smatraju se kljucniш kvalifikacijama za nove
sluzЬenike. U vecini kultura najveci broj rukovodilaca potrosi preko
70 posto vremena u interakciji s drugima - nadredenima, podredeni­
ma, ljudima istog ranga, klijentima i ostalima - u licnoj komunikaciji,
11а sastancima, u telefo11skim razgovorima i neforшal11im drustvenim
skupovima. 9 Vesti11a meduljudskog ophodenja је od kЏucnog znacaja,
ра mnoge kompanije u okviru programa za napredovanje svojih za­
posle11ih organizuju obuke о vestinama. Bracni odnosi na slica11 11acin
imaju koristi od dobrih vestina u meduljudskim odnosima.
Mnogi od 11as su se u 11ekoj prilici divili socijalnoj umesвosti ko­
lega ili drugih ljudi koji su umetвici u meduljudskoj komunikaciji i
9
Izvaпredan opis опоgа sto rukovodioci rade v. u Mintzberg, Н. (1973), The
nature ој ma11agerial work, Njujork, Harper Row.
Svesnost i kros-kulturne vestine 73
izgradnji odnosa. I svako od nas, u vecoj ili ma11joj meri, ima vlastiti
skup vestog socijalnog ponasanja, koji је usko povezan s ocekivanjiшa
i scenarijima sopstvene kulture. Pojedine socijalne vestine koje razvi­
jamo u svojim kulturama sadrze i опе elemente - kao sto sн spremnost
da se zapocne razgovor, zanima11je za druge ljude i umece slusanja
dгugih - koji nam шogu pomoci u drugim kulturnim postavkaшa.
Medutim, Ьivstvovanje u drugim kulturama postavlja i nov izazov
pred nase socijalne interakcije, i to verovatno kroz zahtev da se razvijн
пovi oЬlici socijalпog poпasanja.
Imati kulturnu inteligenciju ne znaci Ьiti vestiji u 11ekom poseb-
1юm ponasa11ju ili grupi ponasanja, nego razviti opste vestine koje
prosirнju raspo11 ili repertoar umesnog ponasanja i znati kada prime­
лiti svako od nјЉ. Kulturne гazlike prosiruju opseg mogucnosti s koji­
ma se mozeшo sresti.10 UoЬicajene vestine koje S1110 doveli do 11ajviseg
nivoa izvedbe u jednoj kнlturi, u drugoj kulturi mogн imati do te mere
suprotan uci11ak da smo primorani da Љ u toj 11ovoj prilici "zaboravi­
mo". Evo jed11og takvog primera.
FRANCUSKA MODA
Filip Lebo је Ыо olicenje crnokosog, zgodnog Francuza, posebno po­
znat kao zavodnik koji zna kako da sarmira zene i podigne im samopou­
zdanje. А to је Ыlо narocito vazno u jednoj pariskoj medijskoj kompaniji u
kojoj је Filip Ыо rukovodilac, јег su vecina zaposlenih blle zene.
Filip је zapazio da se mnogo zena u firmi panosi svojim modernim i
ukusnim odevanjem. Zato im је cesto delio komplimente о izgledu - na
primer, ,,Mari, komplet ti је tako sik! Danas izgledas divno, kao i uvek".
Na ovakav komentar опе Ы se uvek nasmejale, pocrvenele, zahvalile i,
sto је jos vaznije, primetio је da bolje saraduje sa zenama kojima је upu­
tio kompliment.
Jednog dana objavljeno је da је Filipovu kompaniju preuzeo veci
medunarodni konglomerat sa sedistem u Sjedinjenim Americkim Drzava­
ma. Kad se prasina oko pripajanje slegla, Filip је s odusevljenjem primio
vest da се ga prebaciti da dve godine radi u sedistu kompanije u Nju
ш ldcja о rcpcrloaru poпasanja, kao пacinu za opisivaпjc kompoпcпlc ponasanja
u kulturпoj iпtcligcпciji, proistckla је iz mnogobJ"ojnih razgovora sa claпovima Mrcze
1ncduпarodnil1 organizacija (ION), poscbno sa Alanom Вiпlom, Markom Mcпdcп­
l1alo111, Dzojs Oslaпd, Nejki Bojasiglcr i Sonom Вihlorom.
74 Kulturna inteligencija Svesnost i kros-kultume vestine 75
Dzersiju. Doblo је kratka uputstva о Sjedinjenim Drzavama i razlicitim pljivana. Filip Lebo, s ovakviш socijalnim navikaшa, imace poteskoca
drustvenim pravilima, i skrenuli su mu paznju da је, na primer, dodiriva­
da eliminise пavike koje пisu ttspesne u njegovom novom ok ruienju i
nje ljudi, posebno suprotnog pola, tamo mnogo manje prihvatljivo nego u
Francuskoj. Zato је odlucio da povede racuna о svom francuskom oblcaju
da ih zaшeni пovim, prikladnim оЬ!iсiша socijalnog poпasanja. Prvo
da francuskim koleginicama pokazuje naklonost tako sto Ьi ih povremeno се шorati bolje da shvati pravila nшsko-zeпske interakcije u novoj
uhvatio za ruku, poljublo u obraz ili slicno. ku]turi (znaпje). Zatiш се morati da obrati vise раiпје па паzпаkе u
lspostavilo se da је Anita Kortni, njegova nova sekretarica u Nju ропаsаnјн koje daju Anita i druge iene s kojima је u interakciji (sve­
Dzersiju, veoma sposobna zena upadljive lepote, koja se, kao i mnoge sпost). Копасnо, шоrасе da razvije nove naciпe ponasaпja prema ie­
njegove francuske koleginice, izuzetno lepo oЫacila. Filip је vodio racuna
naшa; шоrасе da Љ isproba i uprilici.
da izbegava fizicki dodir sa Anitom, bas kako mu је i predoceno, ali је
Pronalaieпje tog novog ponasanja zavisi od razvoja nekih opstih
u njenom ociglednom glamuru pronasao priliku da s njom izgradi dobar
odnos. Tako Ьi је, ро svom francuskom oblcaju, svako jutro pozdravljao s
vestina. Istrazivanja su pokazala da opste vestine, koje se povezuju s
novim komplimentom о njenom izgledu. Njena prva reakcija Ьila је izne­ prikladnim poпasanjem u kros-kulturпiш interakcijaшa, jesu sledece.
nadenje. Zatim Ы mu ljubazno zahvalila i promenila temu. Medutim, posle
otprilike nedelju dana, pocela је da se mrsti i da stiska usne. Filip је Ьiо • vestiпe u odпosima
zbunjen. Or,a је Ьila zaista izvanredna sekretarica, а i prelepa zena. Da • toleraпcija па neizvesnost
li је mislila da su njegovi komplimenti neiskreni? Је li on to umisljao ili је • saosecajпost (empaticnost)
njena garderoba svakim danom Ьivala sve manje elegantna? Da li se i
• tacпost ораzапја
manje sminkala?
Kad је treceg jutra druge nedelje na poslu Filip stigao u kar,celariju,
• prilagodljivost. 11
zatekao ju је za njenim stolom, potpuno nenasminkanu, u lepoj i ukusnoj
garderobl koja, medutim, ni najmanje nije isticala lepotu onoga ko је nosi. Rukovodioci k9ji rade u razlicitim kulturama moraju imati poseb­
lpak, i tako skromno obucena, Anita је izgledala sveze i ljupko, te Filip ne vestine poпasanja, а опе nadilaze skalu interakcija i meduljudskih
rece: ,,Anita, opet izgledate divno. Zbog vase lepote srce mi brze kuca, i odnosa н organizaciji .
znam da cu danas zbog nje bolje raditi."
Pogledala ga је zapanjeno, а zatim је polako ustala: .,Gospodine
Lebo", rekla је bezizrazajno, ,,zelela Ьih da vise ne pravite komentare na
racun mog izgleda. Ја ovde nisam ukras, nego sam radnica. Zaista sam
ponosna na svoj ucinak, а vi samo primecujete moj izgled. Mozete li da Vesta izvedba
zamislite kako se ја zbog toga osecam? Pokusala sam da vas obeshra­
brim, ali cini se da vi to niste shvatili. 1 ako vam uopste poda na pomet da
nesto imate sa mnom, zaboravite - imom decka i ne zelim drugog. Zato
vas molim da se od sada prema meni ophodite s malo vise postovanja i Jedan od пасiпа da shvatite aspekt vestina u kulturnoj inteligeпciji
profesionalnosti."
је da о seЬi razmisljate kao о izvodacu. Pojam veste izvedbe primeпju­
je se na mnoge oЫasti ljudskog preduzetnistva. Naciп na koji Dajana
U ovom pl"imeru Hlip је t"azvio 1"cpe1"toa1" umesпog ропаsапја koje Krol peva standard diez ili na koji Tajger Vl!ds besprekorпo usmerava
daje dobre reZLJltate u jednoj kllltumoj sitttaciji, ali пе i u drugoj. Nje­
govo ропаsапје se zasпiva па svojstveпom "fraпcuskom" pogledu па
11 Visc saznaпja о ovi m vcstiпama v. u Thomas, D. С., i dr. (2008), Cultural
svet, na nacinu licnog iskazivanja koje је najverovatnije razvio jos u
i11tclligencc: D0111ai11 апd assessment, lnternational Јоигпа/ ој Cross-cultural Mana­
detinjstvu, na cistoj navici, koja је pri tom Ьila kontinuirano potkre-
gement, 8 (2), 123-144.
76 Kulturna inteligencija
Svesnost i kros-kulturne vestine 77

kretanje loptice za golf olicenje su lakill ponasanja, naizgled bez na­
pora i teskoce, kojima se gotovo savrseno kontrolise deo 111aterijal-
11og sveta. Ti vrlщnski poznavaoci svog zanata imaju ogromaн fizicki
i umni taleпat u odabraвoj oЫasti delovaвja, ali su takode proveli i
godiвe napornog rada da Ьi svoje umece doveli do savrsenstva. Vud­
sovo postigвuce pociva na шnostvu vestiвa kao sto su spretnost ruku i
procena razdaljine, dok sн t1 osnovi izvedbe Dajane Krol druge vestine,
poput sposobnosti raspoznavanja razlicitih шuzickih tonova i usposta­
vljanja kontrole nad glasom. Primereno kros-kulturпo ponasanje gradi
se na opstim vestiвama, kakve su ove prethod110 11avedene, i poвekad
na vestiвama karakteristicnim za odredeпu kulturnu situaciju.
Кlјuсна vestina u kulturnoj inteligenciji је prilagodijivost. Nezavi­
sno od toga da li је t1 pitanjн ponasanje u kros-kulturnom okruzenju
ili ne, svaka situacija се Ьiti jedinstvena i podrazuшevace interakciju
s drugim ljudima koji su jedinstveni. Као umesni poznavaoci soci­
jalnil1 vestina moramo Ьiti sposobni da svoj opsti pristup i specificne
interakcije trenutno prilagodimo ka1·akteristikama odredene situacije
i ocekivanjima ostalih ucesnika. Uspesno kros-kulturno ponasanje ne
сiпе krute rutine nego prilagodljive sposobnosti koje - pod vodstvom
svesnosti - mogu da se preinace da Ьi odgovarale novim ili promenlji­
vim okolnostima. Ljudi se cak i u okviru neke odredene kulture raz­
likuju ро tоше do koje mere usaglasavaju svoje poвasanje s vazecim
kulturnim normama. Socijalno ponasanje "kulturno inteligentne"
osobe pociva na citavom repertoaru шogucih ponasanja. Pazljivim
sagledavanjem okruzenja osoba moze da odabere, upotreЫ i izmeni
odgovarajuce rutine iz tog bogatog izvora.
uticajem kultнre, шшtаr koje isprogramiranost naseg uma upravlja
poпasanjem bez nшogo svesnog razmisljanja. Zahvaljujuci toj ispro­
gramiranosti mozemo uoblcajene dnevнe radnje da obavljamo bez
aktivnog razшisljanja о sveшu sto radiшo. Medutiш, takvo odsustvo
svesnosti u ponasaпju moze stvoriti proЫem u interakciji s ljudima iz
razlicitil1 kultura. Selektivnim opazanjeш, stereotipnim ocekivanjima
i pogresnim atriЬucijama, kulturno programiranje nas шоzе zavesti
da pogresno proceniшo ponasaпje ljнdi koji se ро kulturi razlikнju.
U ci lju sнprotstavljanja teznji da delujeшo pod automatskiш uticajeш
kulture, u ovoj knjizi se podstice praktikovanje svesnosti, to jest stanja
budнosti koje је neoplюdna veza izmedu znanja о kulturi i odgova­
rajuceg ponasaпja u situacijama gde u dodir dolaze razlicite kultнre.
Osoba koja је kulturno iпteligentna takode treba da poveca reperto­
ar svojih vestiпa, роsеЬпо u domenu socijalnog ponasanja, i treba da
bude kadra da ill prikladno koristi u razlicitim kulturniш okolnosti­
шa. ELementi znanje, svesnost i vestine omogucavaju ispoljavaпje kul­
tuшe inteligencije kroz pгimeгeno poпasanje, prilagodeno kulturпom
okruzenju s kojiш se pojedinac suocava.

Kratak pregled

U ovom poglavlju opisani su nacini na koje kulturno programira­

nje utice na nase ponasanje i interakcije s osobama koje pripadaju dru­
gim kнlturama. Najveci deo aktivnosti izvodimo pod automatskim
 Sadrzaj

Uvod ............................................. 9

Izjave zaћvalnosti ................................. 13

1. Ziveti i raditi t1 globalnom selu ..................... 15

2. Zпanje о kulturi .................................. 34

3. Svesпost i kros-kultuшe vestine..................... 58

4. Donoseпje odluka u razlicitim kulturama ............ 78

5. Koшuпikacija, pregovaranje i resavanje sukoba u

razlicitim kulturama............................... 98

6. Motivacija i rukovodenje u razlicitim kulturama ..... 121

7. H.ad s multikulturalпim grupaшa i timovima ........ 143

8 Kulturna inteligencija
8. Razvijati kulturпu inteligeпciju u globalпom svetu ... 165
Zakijucak:
Osпovпi elemeпti kulturne inteligencije ............. 188
Prilog 1:
Test s dvadeset izjava ............................. 193
PYilog 2:
Gde doЬiti podatke о zemlji ............. ..........
· 197
BЉliografija ..................................... 203
Iпdeks .......................................... 211
Uvod 1
�
Ova kпjiga јс dopt111je110 izdaпje 11ase ргvе kпjige о kt1ltuп10j iп­
teligenciji, te111eljt1 ljudskil1 vestina pгesL1d11Љ za L1spesпo sпalazcnjc
u daпasnjcm globalnoш okгuzenju. U dгugom izda11jt1 te ideje siгe
p1·iшenjнjemo па нzајаnшо delovanje ljudi пе samo u organizacijama
псgо i н svakodпcvnom zivotll.
Ook sшо н oktobгu 2008. radili na konacnom nacгtu ovog izda­
пja - Ker l1 Oklaпqu na Novom Zelandu i Dejv u Vankt1veп1 џ Kaпadi
- ponovo smo se podsetili sila globalizacije koje oЬlikнju okrL1zeпje н
kоше svi moranю nauciti da funkcionisemo. Globalпa pгiroda f'iпan­
sijske kгize, koja је росе\а sa l1ipotekaгnim kгeditiшa bez garaпcije
u Sjediпjenim Ameгickim Dгiavama i pгosirila se па сео svet, dosta
је јаsпо pokazala stepen objediпjenosti svetskih ekonomija. Јеdпа od
najvazniji]1 111e(tu Ьгојпim posledicama globa!izacije је uzlюdL1juci po­
гast пюgнспоsti i роtгеЬе za iпterakcijom s ljudima koji se ро kultuгi
od паs raz!ilшju.
Nas dvojica zivimo Ll gradovima koje odlikuje velika razпolikost
kultura i svakodnevпo se susгecemo s пajгazпovгsпijim stavovima,
vгedпostima, ve1·ovanji111a i p1·etpostavkama pripadпika razlicitЉ
kџ!tща о tome sta је primeгeпo poпasanje. Ipak, da Ьismo pгevazis!i
ргоЫеше savremeпog g!obalпog drнstva, zapravo, da Ьismo mogli ru­
ti пski da "postojiшo", шoramo nat1citi da гazнmemo i prillvatimo te
1·azlike. Mozda је opseg kultura na koje nailazimo doпekle neoblcan;
ali to је samo donek!e, jer se migracioni saЫoni роdнdагајн s bгzi110111
ekonomskЉ i politickЊ promena u svetu. Svetska populacija postaje