Zadrte godine su zacinjavale

gorak ukus promasaja,

i sada postaje sve ljuci;
kada blagost slije svoju kap
na ispucala lica,
lezemo mirni u tople noci.

Usahnuti na vetru leta

u podne vrelo,
zamrli na suncanoj strani;
istrpeti sibanje volje,
koja i nije nasa,
vec preuzeta iz onih koje nam se pricinjavaju.

A svaka nam se cini nasom,

jer je tesko priznanje
pred porazom;
kako reci da ono
u sta smo prosuli snagu,
nije ono sto istinski hocemo?