ГОДИШЊАК

ЗАВИЧАЈНОГ ДРУШТВА

„ СТАРА БЕШКА "

БЕШКА 2022 .
 ГОДИШЊАК ЗАВИЧАЈНОГ ДРУШТВА „СТАРА БЕШКА“ 5
(Едиција „Стара Бешка“ - књига шеснаеста)

Издавач
Завичајно друштво „Стара Бешка“
Бешка, Краља Петра I бр. 1

За издавача
Душан Стојшић

Уредник
Душко Лупуровић

Уредништво
Др Жарко Димић
Ђорђе Бошковић
Милорад Бабић
Душан Стојшић
Душко Лупуровић

Лектор и коректор
Милорад Бабић

Превод на немачки језик

Љиљана Марјански

Штампа
Printlab Београд

Тираж: 50 примерака

ISSN 2217-4664

Бешка 2022.

2
ГОДИШЊАК
ЗАВИЧАЈНОГ ДРУШТВА
„СТАРА БЕШКА“

БЕШКА 2022.

3
 На предњој корици:
Печат града Сланкамена 1710.
(SVGILVM CIVITATIS SLANCAMEN 1710)

4
 САДРЖАЈ

Милорад Бабић
Село Туса . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Ђорђе Бошковић
Заштитно писмо принца Еугена Савојског Сланкамену
из 1717. године . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Др Жарко Димић
Прилози изучавању виноградарства и винарства у Срему
(Опис фрушкогорског и карловачког виногорја Карла Румија из
1824. године) . .... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
Душко Лупуровић
Извештај о стању народних српских школа Сремске епархије
школске 1841. године . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
Ђорђе Бошковић
Прилог о подизању споменика на Везирцу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
Милорад Бабић
Прихват гладне деце из Босне и Херцеговине у сеоским
општинама старопазовачког котара 1917-1918. године . . . . . . . . 108
Radovan Sremac
Prilog istoriji Jevreja u Inđiji i okolnim naseljima. ... . . . . . . . . . . . . . . . 154
Теодор Ковач
Беснило међу псима у Бешки 1952/53 године . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172
Др ЈаснаЈованов
Неостварени снови Данице Јовановић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177
Душко Лупуровић
Сећања на др Лудвига Давида Ајзенлефела (1928-2022) . . . . . . . . . . 183
Duško Lupurović
In Erinnerung an Dr. Ludwig David Eisenlöffel (1928-2022). . . . . . . . . 188

Географски регистар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192

5
 Ђорђе Бошковић,
музејски саветник

ПРИЛОГ О ПОДИЗАЊУ СПОМЕНИКА НА ВЕЗИРЦУ

Одредбе Карловачког мира, 1699. године, омогућиле су само

краткотрајни предах у вековном непријатељству Турске и хришћан-
ских земаља. Турска је тежила за ревизијом овог Мира и повратком
изгубљених територија, а хришћанске државе, првенствено Хабзбурш-
ка монархија, за ширењем свог утицаја у правцу југа и југоистока Бал-
канског полуострва.
Обестранесучекале повољнуприлику даискористетренутну сла-
бост противника и остваре своје циљеве. Међутим, прве деценије XVIII
века и Турска и Аустрија биле су заузете својим спољнополитичким и
унутрашњим проблемима. Хабзбуршка монархија је у периоду 1701–
1714. водила Рат за шпанско наслеђе, а истовремено гушила Ракоцијеву
буну у угарским земљама. На другој страни, Турска је била заузета соп-
ственом свеопштом унутрашњом кризом, побуном јаничара и поку-
шајима спровођења реформи.
После тога није требало дуго чекати на обнову непријатељства,
иако су претходни догађаји јако економски исцрпели обе стране и
оставили их без савезника. После мањих пограничних чарки, велика
турска војска је крајем маја 1716. године кренула према северу, на челу
са великим везиром Дамад Али-пашом.
Крајем јула војске крећу једна према другој. Прешавши Саву код
Земуна велики везир се упутио ка Петроварадину, док знатно мања
аустријска војска на челу са Еугеном Савојским прелази Дунав код Пе-
троварадина.
Битка је вођена 5. августа 1716. године. Иакоскоро дуплобројнији,
Турци су били поражени и принуђени на повлачење, а сам велики ве-
зир Дамад Али-паша је смртно рањен. Заплењена је велика количина
оружја и ратне опреме, међу којима је био и луксузни шатор Великог
везира. После ове битке Турци су убрзо, миром у Пожаревцу 1718. го-
дине, потиснути јужно од Саве и Дунава.
На брду Везирац, које је и добило име по Великом везиру, чији
се штаб налазио на том месту, лоцираном између Петроварадина,
Буковца и Сремских Карловаца, 1902. године постављен је споменик
посвећен овој победи принца Еугена Савојског.
96
 ***

У Архиву Српске академије наука и уметности, одељење у

Сремским Карловцима (АСАНУК), постоје два документа која се
односе на подизање спомен-обележја у част победе над Турцима у
Петроварадинској бици 1716. године.
Иницијатива за подизање овог споменика покренута је почетком
1901. године. Тада, 17. јануара, царско-краљевски Петроварадински
пешадијски пук број 70 обраћа се из Петроварадина Његовој светости
патријарху Георгију Бранковићу:1
Ваша светости!
Побожност поставља споменике свуда где је потребно отргнути
од заборава херојске битке наше војске. Током дугих година мира поди-
гнут је велики број споменика на ратиштима на којима су аустроугар-
ски синови крварили за Бога, Цара и Отаџбину.
Необично је то што на брду Везирац, поред старе дунавске петро-
варадинске тврђаве, до сада није уочљив ниједан камен, никакав крст,
ни знак на простору где је 5. августа 1716. године принц Еуген са 80.000
људи поразио најмање 150.000 Турака.
На овoм брду, које доминира широким подручјем, остварена је
славна победа више силе духа над варварством, а савременици је хва-
ле као победу славног, богом благословеног, хришћанства над мрачним
знаком полумесеца.
Официрски корпус Петроварадинског пешадијског пука бр. 70 ће 5.
августа ове године, на годишњицу битке код Петроварадина 1716. го-
дине, подићи скромно спомен-обележје – мермерни крст, и тако трајно
обележити овај историјски простор.
При избору спомен-обележја руководили су се познатом легендом,
према којој је цар Карло VI послао принца Еугена у Угарску, где је била
сакупљена војска, речима:
„Наш Господ, који је још већи генерал него Принц, бдиће над њим, а
на то ће га подсећати скупоцени дијамантски крст који је Монарх ста-
вио у руке Принца да се под овим знаком бори и победи“
Генералисимус принц Еуген је све његове победе против Тура-
ка извојевао у знаку крста. Због тога и једноставни мермерни крст,
у чијем подножју лежи полумесец, указује на победу хришћанства над
варварством на брду Везирац.
Будући да сам официрски кор пука није у стању да сноси
трошкове за достојан споменик, обраћамо се највишим црквеним

1 АСАНУК, Митрополијско-патријаршијски архив (МПА), 1902/8.

97
достојанственицима у Аустроугарској са најпонизнијом молбом да дају
милостиви прилог за овај мермерни крст.
Одбор за подизање споменика на петроварадинском бојном пољу
1716.
Алфонс Шојка, Едмунд Келер фон Шлајтхајма,
поручник поручник
Максимилијан Ланг, Карл Мајер,
натпоручник натпоручник
Гаврило Шашић, Данијел Владетић,
капетан капетан
Филип Грујић, Никола Лазић,
потпуковник потпуковник

Адолф Штробл,
пуковник
командант пука

У прилогу дописа су и три варијанте споменика, различитих

цена: 3.000, 6.500 и 7.000 круна (слика 1, 2 и 3), као и ситуациони план
споменика, смештеног између Петроварадина, Сремских Карловаца,
Каменице и Буковца.
Изгледа да је овај апел за помоћ дао резултате, јер из другог допи-
са истог Пука, следи да је до 20. фебруара 1902. године за „Крст прин-
ца Еугена“, поводом победе у бици код Петроварадина 1716. године,
сакупљено 3.260 круна, од укупно 43 приложника.
У њему пуковник Адолф Штробл, у име Одбора, 2. фебруара,
захваљује патријарху Бранковићу на прилогу од 200 круна за подизање
„Kрста принца Еугена“ и прилаже потврду о пријему новца.
Међу осталим приложницима висином прилога истичу се Босан-
ски и Сремски бискуп Јозеф Георг Штросмајер из Ђакова, са 1.000 кру-
на, Пешадијски пук барон Лаудон бр. 29 из Темишвара и Пешадијски
пук Елдер фон Покорни бр. 25 из Лошонца, са 200, затим Пешадијски
пук гроф фон Кевенхилер бр. 7 из Граца, Пешадијски пук барон фон
Хес бр. 49 из Брна, Коњички пук ерцхерцег Франц Салватор бр. 15
из Ђинђоша, Драгонски пук Никола I цар Русије бр. 5 из Марбурга,
Пешадијски пук Јунг Штархемберг бр. 13 из Кракова и Пешадијски пук
барон фон Штернек бр. 35 из Плзена, са по 100 круна и други.2

2 АСАНУК, МПА, 1902/34.

98
 Овакав догађај није могао да остане незапажен у широј јавности.
Многи листови су објављивали вести о припремама за откривање спо-
меника „Крст принца Еугена“, као и о самој манифестацији.
Бечки лист Фремден-Блат већ јула 1902. године доноси вест из
Петроварадина о иницијативи Петроварадинског пешадијског пука
бр. 70 да се на бојном пољу из 1716. године подигне споменик великој
победи хришћанске војске над Полумесецом. Добровољним прилози-
ма цркве, манастира и свих завода у Аустроугарској монархији, затим
политичких функционера, као и хрватског и славонског племства,
окружних државних власти и појединих грађана Новог Сада и најзад
прилозима свих царско-краљевских пукова у држави, за кратко време
су прикупљена средства за подизање споменика. Споменик чини крст
од белог ласког мермера [копа се у Јужном Тиролу, долина Ласер, оп-
штина Лас – прим. прев], у чијем подножју лежи полумесец. Постамент
је направљен од истарског сивог мермера. На основи стоји латински
текст, од којих један говори о значају споменика, а други о његовом
подизању. Први гласи:
AD MEMORIAM
INSIGNIS VICTORIAE
DUCE EUGENIO PRINCIPE
AB EXERCITU CAESAREO
EX TURCIS PARTAE
DIE V. AUGUSTI ANNO p. X. t m. n. MDCCXVI
Споменик је направљен према скици архитекте Хајнриха [штам-
парска грешка – треба Хермана] Болеа, израђеној у Обртној школи у За-
гребу. Издиже се 6,5 метара у висину, тако да је миљама видљив са Ве-
зирца. Свечано откривање споменика ће бити 5. августа, са следећим
програмом: сакупљање гостију на тај дан у 8 часова ујутру код цркве
Марија Снежна на путу Петроварадин – Карловци, при чему ће би-
скуп др Антон Воршак у цркви одржати свечану службу; после служ-
бе свечана поворка креће на Везирац. Тамо ће старешина Одбора за
подизање споменика одржати говор за госте, а онда ће споменик бити
откривен и посвећен. На крају ће уследити дефиле војске и ветерана
пред највишим војним званичницима.3
Исту вест је затим пренео и Загребачки лист Аграмер Цајтунг,
као и друга аустријска штампа.
Неколико дана уочи свечаности, штампа поново подсећа на
предстојећи догађај. Под насловом „Откривање Принц Еугеновог спо-
меника“ лист Дојчес Фолксблат пише да ће следећег уторка, уз прису

3 Fremden-Blatt, Wien, 22. 07. 1902, бр. 200, стр. 9.

99
ство врха власти, код Петроварадина, где је 5. августа 1716. године по-
ражена турска војска, бити откривен споменик јунаку из куће Савоја.4
Као што је било и планирано, ова манифестација је и одржа-
на 5. августа 1902. године, а била је пропраћена краћим или дужим
извештајима од стране великог броја аустријских листова.
Прву вест доноси Аграмер Цајтунг, 5. августа, понављајући раније
наведен програм прославе.5
Најопширнији приказ овог догађаја такође је дао Аграмер
Цајтунг, од 8. августа.6
„Петроварадин, 6. август. У јесен прошле године официри Петро-
варадинског пешадијског пука барон Филиповић бр. 70. иницирали
су подизање једног споменика као успомену на сјајну победу царске
војске под командом принца Еугена над Турцима код Петроварадина
6. августа 1716. године.
Захваљујући издашним донацијама, активни одбор на челу са пу-
ковником Штроблом, убрзо је имао довољно средстава да настави са
реализацијом свог пројекта. У томе је имао велику подршку директора
Земаљске обртне школе у Загребу господина архитекте Хермана Бо-
леа. Он је у Школи начинио нацрт по којем је израђен овај крст са полу-
месецом, од тиролског и истарског мермера.
Јуче,на годишњицузначајнебитке, узвеликиброј званица, на челу
са клером, политичким и војним властима, корпорацијама и личности-
ма, које су финансијски подржале ову идеју, као и војним јединицама
које носе име и традицију везану за Петроварадин и њиховим коман-
дантима, одржано је свечано откривање крста на брду Везирац.
Тога дана, већ у раним јутарњим часовима, по лепом времену,
код старе цркве Марије Снежне окупило се хиљаде људи, из близа и
далека, како би присуствовали овом историјском догађају. У првим ре-
довима су били представници власти, официра и војних службеника
Петроварадинског гарнизона, Новог Сада и Каменице. Међу многим
делегацијама присутни су били и официри Драгонског пука бр. 5 и
Уланерског пука бр. 12. Ту су били постројени и војници из Петровара-
динског пешадијског пука бр. 70, затим, артиљеријски батаљон бр. 3 и
музичка трупа Пука. бр. 70. Његова екселенција патријарх Бранковић
је своје одсуство оправдао болешћу.
Ускоро потом стигао је и ђаковачки бискуп А. Воршак, како би уз
асистенцију других духовника, на једном недавно подигнутом олтару
поред цркве одржао мису.

4 Deutsches Volksblatt, Abends-Ausgabe, Wien, 1. 08. 1902, бр. 4.877, стр. 2.

5 Agramer Zeitung, Agram, 5. 08. 1902, бр. 179, стр. 5.
6 Agramer Zeitung, Agram, 8. 08. 1902, бр. 182, стр. 5.

100
 Око пола девет поворка, на челу са пола батаљона војника, са го-
стима и свештенством, кренула је ка брду Везирац, праћена другом по-
ловином батаљона. Тамо је на освећење споменика чекало на хиљаде,
густо збијених људи. Пошто су батаљони и ветерани из Петроварадина
и Новог Сада, као и Петроварадинско добровољно ватрогасно друштво
са својом музиком постројени, председник Одбора, пуковник Штробл,
обратио се војсци и гостима следећим речима:
Многопоштована публико! Стојимо на историјском тлу. По-
беда царског оружја код Петроварадина 1694. и 1716. убраја се у оне
историјске прекретнице, заједно са Сентом, Темишваром, Сланкаменом
и Београдом, које су истиснуле турску власт. Владавина полумесеца је
била и остала синоним за варварство – истинску културу представља
и ствара само хришћанство. У томе лежи значаj победа које је, пре ско-
ро 200 година, на овом простору остварио царски војсковођа и племени-
ти витез принц Еуген.
Када су официри Петроварадинског пука бр. 70 пре годину дана
покренули иницијативу за подизање овог споменика на месту Петро-
варадинске битке, најпре се поставило питање који облик споменик
треба да има? Одлучено је се постави једноставан крст са полумесе-
цом у подножју – како би се показао тријумф хришћанства над вар-
варством. Опште је прихваћено да се споменик подигне на Везирцу, јер
после запоседања овог врха победа царске војске није више довођена у
питање. Крст је требао да носи име „Крст принц Еуген“, као трајно
подсећање на славно име победника. У име Одбора за подизање спомени-
ка и официрског кора Петроварадинског пешадијског пука бр. 70, са овог
места се захваљујем свима који су допринели подизању „Крста принц
Еуген“. Пре свега црквеним великодостојницима у Аустроугарској, заво-
дима и манастирима у целој Монархији, политичким функционерима и
племству Хрватске и Славоније, затим среским властима и сремским
општинама, граду Петроварадину, свој господи која је сакупљала при-
логе и, на крају, официрима свих оних пукова царско-краљевске војске
који су се борили у Бици код Петроварадина. Такође, морам истаћи да
су допринос подизању овог обележја дали сви хришћани, без обзира на
разлике у хришћанској вери, без обзира на националне разлике и без
обзира на сталешке разлике. Ово је нови, најјачи, доказ да остварење
хришћанских, династичких и патриотских идеја у нашој земљи увек
наилази на јединство.
Молим представнике команде пука и генерал-команде да присту-
пе откривању „Крста принц Еуген“, а Његову бискупску милост да осве-
ти Крст.

101
 Овај говор је потом на хрватском језику поновио потпуковник
Пешадијског пука бр. 70 Грујић.
Онда је представник команде пука, присутни командант петро-
варадинске тврђаве генерал-мајор, издао наредбу да се, под почасном
паљбом, споменик открије.
Сваки сведок овог свечаног тренутка је осећао снажно узбуђење
при погледу на овај лепи крст од белог мермера, који се у својој једно-
ставној величанствености, високо издизао под сунчевим зрацима. На
предњој страни подножја, од истарског мермера, златна слова су гово-
рила о историјском значају споменика, а на задњој је изражена патри-
отска захвалност именима многобројих приложника. Пријатан утисак
при погледу на споменик појачава украсна решеткаста ограда од ко-
ваног гвожђа којом је ограђен Еугенов крст, а израђена је по нацрту
архитекте Болеа.
После освећења које је обавио бискуп Воршак и одавања поча-
сти од стране војске, бискуп се бираним речима обратио присутним
нарочито истакавши значај хришћанске вере, симболисане крстом, за
овоземаљско бивствовање човечанства у целини, као и за испуњење
тешких обавеза војника, које захтевају жртву. Народ који је побожно
слушао био је дирнут његовим речима, које су принца Еугена означиле
као светао пример хришћанских врлина и који је са вером у Бога побе-
доносно ударио на непријатеље хришћанства.
Након што је командант Тврђаве предао споменик у надлештво
Инжењерској дирекцији у Петроварадину, дефилеом војске, ветерана и
ватрогасаца, прослава је била завршена.
У подне су се свештенство, представници политичких власти
општине Петроварадин, официри тамошњег гарнизона и изасланици
Драгонског пука бр. 5 и Уланерског пука бр. 12 окупили на свечаном
банкету код декана Аљуша, жупника Лудвигстала (општина Петрова-
радин), који је предусретљиво преузео улогу домаћина официра 70.
пешадијског пука.
Командант тврђаве, генерал-мајор Бавра, наздравио је Његовом
величанству Цару и Краљу, што је пропраћено одушевљењем, а затим
је реч узео председник Одбора пуковник Штробл и здравицом одао
почаст првом покровитељу овог подухвата Његовој екселенцији би-
скупу др Штросмајеру. Бискуп Воршак је наздравио творцу ове идеје
и предузимљивом председнику Одбора пуковнику Штроблу. Он је по-
здравио војне делегације и испио чашу у част славне традиције оних
пукова који су узели активног учешћа у борби. Здравица потпуковника
овдашњег пука, Влашића [вероватно Лазић – прим. прев], односила се
на политичке власти и општинске заступнике који су дали плодоносни

102
допринос настојањима Одбора за подизање споменика, као и сарадњи
цивилних и војних власти. Уследила је здравица мајора фон Ретнера
упућена достојном домаћину за учињено гостопримство.
Поменимо још да су за време свечане вечере прочитани при-
стигли телеграми у којима бискуп др Штросмајер и велики жупан
Сремске жупаније пл. Јурковић оправдавају свој изостанак на просла-
ве, као и они које су послали пешадијски пукови бр. 29 и 10, који су
учествовали у Петроварадинској бици. На телеграме је најсрдачније
одговорено.“
Ова вест је у наредним данима, у знатно краћим верзијама,
објављена у десетинама листова, понекад и уз фотографске прилоге
са лица места. У њима се помиње да је свечаности присуствовало око
25.000 људи.7

7 Ostdeutsche Rundschau – Abends-Ausgabe, Wien, 6. 08. 192, бр. 215, стр. 12; Wiener
Zeitung, Wien, 6. 08. 1902, бр. 180, стр. 8; Pester Lloyd, Budapest, 6. 08. 1902, бр. 178, стр. 5;
Linzner Volksblatt, Linz, 7. 08. 1902, бр. 181, стр. 5; Das interessante Blatt, Wien, 14. 08. 1902,
бр. 33, стр. 7–8 и други.

103
 Прилози

Слика 1 Слика 2

Слика 3

104
 Слика 4
Das interessante Blatt, Wien, 14. 08. 1902, бр. 33, стр. 7

105
 Слика 5

Wiener Bilder, Wien, 13. 08. 1902, бр. 33, стр. 8

106
 Слика 6

Österreichische Illustrierte Zeitung, Wien, 10. 08. 1902, бр. 45, стр. 781

107
 Х
Ү
Ч
Ш
Т
Е
S

О
T
A
P
A

BENKA
ISSN 2217-4664