Информатичке компетенције васпитача

Свепрожимајућа и растућа употреба нових, дигитализованих медија

(превасходно интернета) у свим областима људске делатности, намеће потребу за
адекватном припремом предшколског васпитања и образовања, као прве карике у
ланцу образовања која мора постати темељ и припрема за технолошку и медијску
писменост нових генерација. Већ је евидентна примена нових информационо-
комуникационих технологија и медија у свим областима и нивоима образовања. Ова
примена, превазилази педагошку конотацију, те се не уводи само као део
курикулума који нове генерације треба да савладају да би постали конкурентни на
будућем тржишту рада; она све више има и непедагошку конотацију: као
ненаставна, логистичка и административна подршка рада у образовној установи. Ове
околности условљавају озбиљне промене, чији је један део и развој компетенција
запослених у предшколском образовању (превасходно васпитача) за употребу нових
медија и технологија. Овај рад свеобухватно презентује околности које
недвосмислено указују на ове захтеве који се стављају пред васпитаче, и указује на
правце и основе развоја поменутих компетенциja.
Брз и интензиван развој медијских технологија условио је значајне промене у свим
областима друштва, укључујући и област образовања. Све већа примена нових
медија на свим нивоима школског система изазива велику пажњу истраживача
различитих области. У развијеним земљама примена нових медијских технологија је
саставни и неизоставни део процеса формалног образовања, почев од предшколског
па све до универзитског нивоа. На нашим просторима још увек није дошло до
адекватног позиционирања нових медија у процесу школовања, мада су учињени
значајни кораци на нивоу основног, средњег и високошколског система. Чини се да
је најсложенија ситуација на првом степену, односно на нивоу предшколског
образовања и васпитања, где су присутни проблеми везани за материјалну
опремљеност, питања компетентности васпитача за примену савремених
информационо-комуниционих технологија (ИКТ), дилеме о односу деце
предшколског узраста и нових медија, као и питања потенцијала нових медијских
технологија у раном образовању и васпитању.
 Нове медијске технологије чине важан део друштвеног контекста у коме деца
одрастају. Стога предшколске установе треба да прате развој науке и информационо-
комуникационих технологија и имплементирају њихова достигнућа у свој рад.
Увођење нових медијских средстава у рад предшколских установа може допринети
осавремењивању и унапређивању квалитета васпитно-образовног рада тиме што се
обезбеђују нови дидактички материјали и средства који, са једне стране, могу
олакшати рад васпитача, а, са друге, подстаћи дететов развој и подићи његов ниво
успешности у усвајању различитих садржаја. Свакако, да би имплементирање
медијских технологија у предшколске установе било успешно, важно је да постоји
позитиван став и спремност васпитача за примену нових медијских средстава.

Сходно томе, предмет овог истраживања је испитивање дигиталних

компетенције васпитача и њихови ставови у вези са коришћењем ИКТ-а у васпитно-
образовном раду са децом предшколског узраста. Коришћење медијских средстава
утиче на развој квалитета односа деце и васпитача и редефинисање улоге одраслог у
васпитно-образовном процесу. Савремени васпитно-образовни рад којим се желе
превазићи недостаци традиционалне, подразумева увођење иновативних модела
реализовања васпитно-образовних циљева и задатака, као и коришћење савремених
дидактичких средстава, Васпитачи морају да поседују квалитетно педагошко-
дидактичко знање да би употреба ИКТ-а била сврсисходна, односно да буде унутар
педагошких оквира. Пут до бољег образовања води преко заинересованих, обучених
и мотивисних васпитача. Применом ИКТ-а мења се и модификује улога и положај
васпитача у васпитно-образовном процесу. Због тога је важно утврдти ниво
дигиталних компетенција васпитача. Такође, конципирани су и следећи задаци:
утврђивање перцепције васпитача о сопственим компетенцијама за примену
информационо-комуникационих технологија; испитивање учесталости коришћења
рачунара, интернета и друштвених мрежа; истраживање нивоа способности
васпитача за креирање дигиталних садржаја; утврђивање упознатости васпитача са
сигурносним ризицима приликом коришћења ИКТ-а; исраживање оспособљености
васпитача за решавање проблема у ИКТ-у.

У стручној литератури најчешће се наводи осам генералних принципа за

адекватно коришћење ИКТ на предшколском узрасту које је развила ДАТЕЦ
(Developmentally Appropriate Technology in Early Childhood) иницијатива
финансирана од стране Европска унија до 2001. године, а данас под

2
покровитељством ИБМ корпорације. Ови принципи односе се пре свега на
компјутерске апликације намењене деци раних узраста и њима се истиче да употреба
компјутерских апликације мора да: остварује васпитно-образовну сврху; подстиче
колаборацију; интегрисана је у програм: коришћење ИКТ је смислено у датом
контексту активности и сврха му је у активности, укључујући и игру а не у
апликацији; дете има контролу над процесом коришћења, тј. ИКТ апликација не
треба да контролише дететове интеракције кроз програмирано учење или било који
други начин бихевиоралног условљавања; ослања се на апликације које су
транспарентне и интуитивне; избегава апликације које садрже насиље и стереотипе;
води рачуна о питањима здравља и безбедности деце; подстиче укључивање
одраслих, нарочито родитеља.

Информацијско-комуникацијска технологија (ИКТ) сваким даном заузима све више

простора у друштву које учи и постаје предуслов квалитетног функционисања
савременог друштва. Ипак, чини се да дигиталне технологије још нису заузеле место
које им припада у предшколском систему. Дигитална компетенција је једна од
кључних компетенција коју је потребно развијати у концепту целоживотног учења.
Нашим истраживањем уочили смо присутност коришћења ИКТ-а, али и недовољну
едукованост самих васпитача који су се најчешће самообразовали из овог подручја.
За васпитаче који се налазе у непосредном васпитно-образовном процесу нужно је да
се континуирано едукују и подстичу на квалитетнију примену ИКТ-а у васпитно-
образовном раду. ИКТ не подразумева да васпитачи што више времена проведу
испред својих рачунара и да постану зависници од рачунара и дигиталној
технологији. Дигитална компетенција подразумева неопходна знања и вештине које
ће васпитачу олакшати реализацију васпитно-образовног процеса с циљем
промишљеног и сигурног унапређења васпитно-образовног рада. Дигитална
технологија може да буде једино алат у рукама васпитача, а никако исход учења.

Експанзија информатичких система, глобална размена информација и

специфична начела модерних технологија наметнули су потребу за прилагођавањем
како образовног система, тако и наставног кадра, у овом случају васпитача,
окружењу. Стога је императив данашњег друштва измењена улога васпитача, а
приоритет представља његово доживотно учење и професионално усавршавање.
Поред усавршавања на личном плану, васпитач има значајну улогу у подизању
квалитета васпитно-образовног рада у предшколској установи. Нове околности у

3
којима деца расту, нова научна сазнања о раном детињству, индивидуални приступ
деци који захтева свестраност, показатељи су потребе за перманентним образовањем
што у први план ставља појам „компетенција“ васпитача као развојну, а не статичну
особину. Под компетенцијама се, како истичу поједини аутори (Gojkov, 2008, према:
Nedimović i sar., 2014: 109) подразумева „скуп потенцијала, васпитљиви развојни
капацитет појединца за успешно остваривање сопствених циљева, потреба и улога у
различитим областима друштвеног и професионалног живота, али и за међусобно
задовољавајуће комуницирање са другима“.

То укључује поседовање свих осам компетенција потребних за успешно

сналажење, а у контексту информатичке писмености, централно место заузима
дигитална компетенција. Ова компетенција подразумева да је код васпитача
развијено логичко и критичко размишљање, компјутерске вештине управљања
информацијама (њихово проналажење, процена, похрањивање, настајање нових
информација,као и њихова размена) и умрежавање преко интернета. Широк је
дијапазон користи које васпитач може имати приликом поседовања ове
компетенције, односно стављање васпитача у позицију да овлада новим
технологијама. Стицање знања о употреби различитих технологија, пропратне
хардверске опреме (штампач, скенери, камере) и програмима који могу послужити за
рад са предшколском децом доводи до васпитачеве сигурности у раду, проширивања
његових видика о могућностима које пружају нови медији и ИКТ, као и повећању
креативности приликом примене ИКТ у свакодневном васпитно-образовном раду.

4
Литература

1. Anđelković, N. (2008). Dete i računar u porodici i dečjem vrtiću. Beograd:

Beoknjiga i Savez informatičara Vojvodine.
2. Anđelković, S., Stanisavlјević Petrović, Z. (2012). Changes in University teaching
- the road from knowledge to competencies. Педадагогика. 84(8): 1248-1259.
3. Anđelić, S., Milosavljević, G. (2007). Nove informacione tehnologije u
obrazovanju dece. INFOTEH - Jahorina. 6 (Ref. E-IV-8): 494-498.
4. Арсенијевић, Ј., Андевски, М. (2011). Компетенције васпитача за употребу
нових медија и технологија. Зборник ВШССОВ Кикинда. 4(2): 25-34.
5. Anđelić, S., Čekerevac, Z. i Dragović, N. (2014). Utjecaj informacijskih
tehnologija na razvoj predškolske djece. Croatian Journal of Education, god.16,
br.1, 259−287.

5
6. Арсенијевић, Ј., Андевски, М. (2011а). Компетенције васпитача за употребу
нових медија и технологија. Зборник ВШССОВ Кикинда. 6(2): 25-34.
7. Arsenijević, J. i Andevski, M. (2011). Kompetencije vaspitača za upotrebu novih
medija i tehnologija. Zbornik VŠSSOV, god. 6, br. 2, 25−34.
8. Arsenijević, J. i Andevski, M. (2012). Novi mediji kao pravac razvoja
kompetencija zaposlenih u predškolskom obrazovanju. Kultura, br. 135, 28−48.
9. Džigurski, S., Simić, S., Marković, S., Šćepanović, D. (2013). Istraživanje o
upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija u školama u Srbiji, Tim za
socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Kabinet potprecednice Vlade za
evropske integracije, Beograd.
10. Ćuk, M. i Škundrić, S. (2007). Reč više. Novi Sad: Novosadski humanitarni centar.
11. Lešin, G. (2014). Informacijsko komunikacijske kompetencije i dijete rane i
predškolske dobi. U: H. Ivon i B. Mendeš (ur.), Odrastanje u suvremenom dječjem
vrtiću, Zbornik radova Mirisi djetinjstva, rad štampan u celini, 20. Dani
predškolskog odgoja i obrazovanja Splitsko-dalmatinske županije (str. 55−60).
Split: Dječji vrtić „Cvit Mediterana“.
12. Мандић, Д. (2003). Дидактичко-информатичке иновације у образовању.
Београд: Медиаграф.
13. Mandić, D. (2010). Internet tehnologije, Beograd: Čigoja štampa
14. Mandić, D. i Ristić, M. (2006). Web portali i obrazovanje na daljinu u funkciji
podizanja kvaliteta nastave. Beograd: Mediagraf
15. Mandić, D. (2008). Informaciona tehnologija u savremenoj nastavi,
http://www.edu-soft.rs/cms/mestoZaUploadFajlove/rad2_.pdf
16. Montgomery U. (2008). Interneträume für „Digital Natives“ in: der Schule,
Landesmedienzentrum Baden- Württemberg (Hrsg.) E-Learning in der Praxis,
Eine Publikation der Medienoffensive II (Baden- Württemberg), Karlsruhe, str. 29-
31.
17. Nedimović, T., Božin, A. i Sturza Milić, N. (2014). Procena značajnosti
kompetencija za profesiju vaspitača studenata - budućih vaspitača u Srbiji i
Rumuniji. Istraživanja u pedagogiji, god. 4, br. 1, 108-120.
18. Оквир дигиталних компетенција ‒ наставник за дигитално доба (2017).
Beograd: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja,
http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2017/04/Okvir-digitalnih-
kompetencija-Final-1.pdf

6
19. Pavlović Breneselović, D. (2014). Kompetencije vaspitača za korišćenje IKT u
predškolskom programu: više od veštine. U I., Milićević, (ur.), Zbornik radova
Tehnika i informatika u obrazovanju, rad štampan u celini, 5. Konferencija sa
međunarodnim učešćem, 30–31. maj 2014., Čačak (str. 450−455). Čačak: Fakultet
tehničkih nauka u Čačku.
20. Pavlović Breneselović, D. (2012). (Ne)postojeći digitalni prostor u predškolskom
vaspitanju Srbije (str. 319-325). U Golubović, Dragan (ur.). Tehnika i informatika
u obrazovanju- Zbornik radova. Knjiga 1, Čačak: Tehnički fakultet.
21. Прибишев Белеслин, Т. (2007). Неки елементи компјутерског описмењавања
на предшколском узрасту. Педагошка стварност. 53(1-2): 88-98.
22. Ristić, M. (2018). Digitalne kompetencije nastavnika i saradnika. XXIV Skup
Trendovi razvoja: „Digitalizacija visokog obrazovanja”, Kopaonik, 21. - 23. 02.
2018. http://www.trend.uns.ac.rs/stskup/trend_2018/radovi/T1-4/T1.4-6.pdf
23. Ristić M., Mandić D. (2017). Obrazovanje na daljinu, Београд: Učiteljski fakultet.

24. Ristić M., Blagdanić S, (2017). Nove perspektive u obrazovanju ‒ vanučionička

nastava u digitalnom okruženju. Inovacije u nastavi. XXX. 2017/2. 1-14

25. Soleša Grijak, Đ., Soleša, D. (2011). Kompetentnost predškolskih vaspitača za

društvo učenja. Pedagogija. 66(4): 648-655.
26. Stanković, D. (2014). Profesionalno usavršavanje vaspitača u IKT okruženju. U I.,
Milićević, (ur.), Zbornik radova Tehnika i informatika u obrazovanju, rad štampan
u celini, 5. Konferencija sa međunarodnim učešćem, 30–31. maj 2014., Čačak (str.
319−322). Čačak: Fakultet tehničkih nauka u Čačku.
27. Stošić, L. (2011). Pripremljenost vaspitača u oblasti tehničkog i informatičkog
obrazovanja. U Tehnologija, Informatika i obrazovanje za društvo učenja i znanja,
rad štampan u celini, 6. Međunarodni Simpozijum, 3–5. jun 2011., Čačak
(str.880−886). Čačak: Tehnički fakultet u Čačku.
28. Urban, M. et al. (2012). Towards Competent Systems in Early Childhood
Education and Care.Implications for Policy and Practice, European Journal of
Education, 47 (4), str. 508-526.
29. Uvod u usaglašavanje (Tuning) obrazovnih struktura u Evropi – doprinos
Univerziteta Bolonjskom procesu, 2006, www.caesar.uns.ac.rs/
projekti/tempus/brochureS.pdf, preuzeto 20. јула 2019.

7
 30. Veličković, S. (2014). Edukacija vaspitača za primenu IKT u vrtiću. Sinteza, rad
štampan u celini, Međunarodna naučna konferencija, Beograd, (str. 375−378).
Beograd: Univerzitet Singidunum.

Прилози

Прилог 1: Анкетни упитник за васпитаче

Поштовани,
Oвим упитникoм жeлимo да испитамо ниво дигиталних компетенција васпитача.
Молимо Вас да пажљиво прочитате тврдње и знаком X означите Ваш одговор.
Унaпрeд хвaлa нa сaрaдњи!

Вртић __________
Гoдинe стaжa у oбрaзoвaњу __________

Информацијска писменост васпитача

Одлично Врлодобро Добро Слабо Веома

8
 слабо
Колико познајете рад на
рачунару?
Како вреднујете Ваш
приступ проналажењу
информација путем
дигиталних медија?
Како процењујете своју
способност да критички
просуђујете и анализирате
дигиталну информацију?
Ваше познавање ИКТ-а је:
Комуникација и сарадња
Увек Често Понекад Ретко Никад
Колико често користите
рачунар и остале савремене
технологије у васпитно-
образовном раду?
Колико често користите
интернет у радне сврхе?
Колико често користите
друштвене мреже?
Колико често делите
садржаје помоћу онлајн
алата?
Креирање дигиталних садржаја
Увек Често Понекад Ретко Никад
Креативно се изражавам
кроз дигиталне медије.
Креирам мултимедијалне
садржаје.
Обраћам пажњу на
интелектуално власништво,
права и допуштења.
Подешавам програме,
апликације и уређаје за
своје потребе.
Реализујем васпитно-
образовни рад уз употребу
интернета.
Сигурност
Потпуно Упознат Не могу Нисам У
сам сам да упознат потпуности
упознат проценим нисам
упознат
Да ли сте упознати како
да заштитите своје
уређаје и садржаје на
рачунару?

9
Јесте ли упознати са
могућности електронског
насиља и онлајн преваре?
Да ли сте упознати како
да заштитите своје личне
податке и своју
приватности на
интернету?
Јесте ли упознати са
утицајем технологије на
здравље људи и
околину?
Решавање проблема
Увек Често Понекад Ретко Никад
Препознајем дигиталне потребе
и садржаје.
Решавам концептуалне
проблеме коришћењем
дигиталних модела.
Креативно користим
технологију у циљу решавања
проблема.
Иновативно и креативно
користим ИКТ.
Путем ИКТ-а подижем властите
и туђе компетенције.

10