Био је амерички струковни инжењер механике; Проучавао је методе и технике за побољшање индустријске ефикасности и генералне мотивације њених радника; Сматра се оцем научног менаџмента; Књиге: - Систем плаћања по команди - Принципи научног менаџмента - Управљање радњом - Конкретни трошкови Преминуо је 1915. године.
Четири принципа научног управљања:
1. Развој науке о менаџменту као предуслов за прецизније дефинисани метод најбољег обављања одређеног посла; 2. Научна селекција радника како би се на најоптималнији начин ускладили захтеви посла са квалификацијама радника; 3. Научно образовање је неопходно за бољу кооперацију руководилаца и радника; 4. Усавршавање међусобних односа између руководилаца и радника у обостраном интересу просперитета организације. Доприноси Фредрика В. Тејлора: Својим научним истраживањима утврдио је методе које су довеле до општег раста продуктивности производње и профита. Делегирање активости према критеријуму компетентности је елементаран услов сваке успешне администрације. Конципирао је и идеју о првокласном раднику, који је уједно ментално и физички способан, као и мотивисан за извршавање одређеног посла у оквиру времена које користи на најоптималнији начин. Залагао се за систем диференцијалних надница као идеалан принцип повећања продуктивности. У власниковом је интересу да награди радника за његов добар учинак као вид подстицаја још ревноснијег рада у будућности. Такође је сматрао да менаџери не треба да преузимају на себе апсолутни ауторитет и надлежност над свим елементима пословања и организације, већ да га по потреби делегирају и на остале органе предузећа, у сврси креирања једноставнијег и ефикаснијег управљања организацијом. Због његових систематично конструисаних норми успео је да успостави стандард који је довео до прекретнице манаџмента, и тиме инспирисао низ следбеника његових учења и анализа, што га заслужно сврстава у једне од најрелевантнијих представника класичне теорије менаџмента и менаџмента уопште.