Ime i prezime: ___________________________

Broj indeksa: _________________

Datum: ___________________

Kritičko čitanje izvora

Zadatak: Vaš zadatak je da pažljivo pročitate tekst i zatim ponudite obrazloženi odgovor na
pitanje da li tekst smatrate naučnim ili nenaučnim. Na raspolaganju imate dve strane. Odgovor
treba da obrazložite analizirajući tekst prema kriterijumima o kojima ste slušali na predavanju i
vežbama.
Posebno se osvrnite na sledeće aspekte:
1. formalne i stilske odlike teksta
2. odnos autora teksta prema izvorima za svoje tvrdnje
3. šta ukazuje na stručnost i nepristrasnost (vs. pristrasnost) autora
4. logička obrazloženost (da li se navode argumenti i kontraargumenti, kritički odnos prema
tvrdnjama, logičke pogreške i sl.)

Kulturološko ograničeni sindromi

Neki psihološki poremećaji svojstveni su samo određenim zemljama, tj. kulturama. Psihološki
sindromi koji su povezani sa kulturološkim poreklom su afektivni, stečeni ili urođeni i na njihov
nastanak i razvoj utiče etničko ili geografsko poreklo i način života. Njihovom razvoju značajno
doprinose različiti socijalni faktori, karakteristični za određenu grupu.
Psihijatri Simons i Hughes navode skoro 200 različitih sindroma, ali i iznose dilemu da li se
psihopatološki sindromi u različitim kulturama mogu smatrati posebnim oboljenjem povezanim
sa tom kulturom, ili su samo različita (najčešće dramatičnija) manifestacija poznatih oboljenja
uzrokovana etničkim nasleđem.

Primer: Japan.
Tako je, na primer, interesantan “Taijin kyofusho” u Japanu. To je vrsta društvene fobije i često
je nazivaju poremećaj straha. Ovo je stalna briga u vezi svog mirisa tela i smatra se kao odraz
društvene anksioznosti ili brige o percepcijama drugih.
“Hikikomori” je termin koji se prevodi kao „povlačenje”. On uglavnom pogađa mlade ljude sa
poremećajem koji karakteriše ekstremna društvena izolacija, ponekad do te mere da osoba
godinama ne napušta svoju sobu.
Iako ovaj sindrom nije rezervisan samo za japansku kulturu, u njoj je najizraženiji, pa čak preko
milion mladih Japanaca između 20 i 30 godina, uglavnom muškog pola, pati od ovog
poremećaja. “Hikikomori” najčešće nastaje nakon nekog životnog neuspeha (napuštanje škole,
otkaz, emotivni raskid) i praćen je dubokim osećanjem stida.

Primer: Jugoistočna Azija.

Na Filipinima, kada osoba ispoljava karakteristične simptome groznice, grčeva u želucu,
nemirnih snova, dugotrajne potištenosti i promena na koži, mnogi lokalni lekari će kao dijagnozu
postaviti “lanti”.
Tu se pretpostavlja da je oboljenje nastalo tako što se osoba nedavno šokirala ili je zbog nečega
bila uplašena. “Lanti” zapravo objašnjava da sindrom nastaje kao posledica pretrpljenog
trenutnog straha.
Sličan sindrom se često sreće u Maleziji i Indoneziji, gde se dijagnozom “latah” opisuje osoba
koja pokazuje drastične simptome u okolnostima akutnog straha. Ona ima viši nivo manifestacije
straha čak i u najbanalnijim situacijama prepadanja, kada se, na primer, iznenada pojavi neko ili
se neko neočekivano obrati.
U trenutku straha, osoba koja ima “latah” sindrom ispoljava iracionalno ponašanje, od
izgovaranja nepovezanih ili neprimerenih rečenica, imitacije pokreta ljudi iz okoline ili praćenja
naredbi koje im se nametnu.

Primer: Zemlje u kojima se govori španski ili portugalski.

Napad nervoze je prepoznatljiv u mnogim zemljama u kojima se govori španski ili portugalski.
Taj termin se koristi da opiše čitav niz psihijatrijskih zabrinutosti. Ne snimaju se džabe kod njih
španske serije! Kada bolje razmislimo, ima nekog smisla.

Izvor: Internet portal Samoobrazovanje/ sekcija Psihologija

https://samoobrazovanje.rs/