1) ETIČKI KODEKS GRUPE LOJDS

Kod kreiranja etičkih kodeksa, treba voditi računa o dužini, načinu obraćanja, preciznosti,
istinskim vrednostima.
Kada je reč o dužini etičkih kodeksa, najkraće etičke kodekse spada kodeks najvećeg
osiguravajućeg društva u Britaniji – „Loyds“-a, a on glasi: „Naši zaposleni ne lažu, ne varaju
i ne kradu, niti tolerišu one koji to rade“.
2) KARL HOMAN I ANDREAS ZUHANEK – ETIKA EKONOMIJE
Homan i Zuhanek etiku ekonomije shvataju kao etičku disciplinu. Svoje shvatanje etike
ekonomije zasnivaju na savremenoj interpretaciji Adama Smita i njegovih dela Bogatstvo
naroda i Teorija moralnih osećanja.
Smatraju da se etika ekonomije mora razumeti kao etika institucija, koje stvaraju neophodan
okvir za delanje pojedinca.
U tom smislu uloga etike ekonomije je posredovanje između individualnih interesa i interesa
zajednice.
3) DŽON ROULZ – HRIŠĆANSKO ZLATNO PRAVILO
Džon Rouls evom delu „Teorija pravde“, zastupa teoriju pravedne raspodele na osnovu
principa jednakosti: svi ljudi su rodjeni jednaki, odnosno, svi imaju razum i jednaka prava.
Novozavetna literatura dala nam je klasičan dvostruki oblik formulacije „Zlatnog pravila“:
-Pozitivni: „Sve što želite da čine vama, tako i vi činite njima.“
-Negativni: „Što ne bi hteo da se čini tebi, to ne čini ni ti drugima.“
4) MORALNA DILEMA ZAPOSLENIH
Uspostavljanje i definisanje etičkog kodeksa prvi je korak ka stvaranju moralnog poslovnog
ambijenta u preduzeću. Postavlja se pitanje, da li skrivati neke važne informacije o proizvodu
i lažno ga predstavljati javnosti, i tu su razdvojeni moral i profit. Moralna dilema se može
tumačiti kao proces moralnog prosuđivanja o ispravnosti ili pogrešnosti neke radnje,
aktivnosti ili neke pojedinačne ili institucionalne odluke. Pri tome se moraju uvažavati
osnovni moralni standardi i informacije o činjenicama koje se tiču problema o kojima se
diskutuje. Rešavanje moralnih problema se ne dešava u vakumu. Primer moralne dileme
zaposlenog: Miler – Majkl Petis.
5) FRIDMAN – KORPORATIVNA DRUŠTVENA ODGOVORNOST
Pojam korporativne društvene odgovornosti našao se, tokom sedamdesetih i osamdesetih
godina prošlog veka, pred ozbiljnim izazovima. Rast cena nafte, rast inflacije i javnih
dugova, doprineo je i promeni razumevanja korporativne društvene odgovornosti. Mnogi su
smatrali da nije prikladno da korporacije vode brigu o društvenim problemima, već da je
njihova osnovna funkcija – proizvodjenje profita. Glavni zastupnik ovakvog stava bio je
Milton Fridman. Po njemu, postoji jedna i jedina društvena odgovornost u poslovanju, a to je
uvećavanje profita u uslovima slobodne konkurencije. Rešavanje socijalnih problema spada
u delokrug vlade. Pionir u uspostavljanju korporativne društvene odgovornosti bio je Endrju
Karnegi, poznat kao veliki filantrop, zastupao je mišljenje da je bogat samo onaj koji učini i
druge bogatima.
6) GDE JE NASTALA MODERNA KONCEPCIJA I KO JE PIONIR U TOJ OBLASTI?
Moderna korporativna društvena odgovornost nastala je u Sjedinjenim Američkim Državama
i Velikoj Britaniji u drugoj polovini dvadesetog veka. Bila je to reakcija na sve značajniji
pritisak nevladinih organizacija, ali i reakcija na medijske hajke zbog spektakularnih afera i
skandala. Potrošači su postali daleko zahtevniji. Postali su posebno osetljivi na eksploataciju
dece, ugrožavanje životne sredine...

7) KORPORATIVNA KULTURA
Korporativna kultura odražava zajedničke vrednosti, uverenja i namere zaposlenih koji utiču
na individualno i grupno ponašanje. Često se javlja razlika između Proklamovane i Stvarne
kulture korporacije, tkzv. „KULTURNI GEP“, svojervrsna „KORPORACIJSKA
ANOMIJA“. Tada se javljaju negativne reakcije zaposlenih, krađe, korupcija, itd.
8) KLASIFIKACIJA OBLIKA AUTORITETA
Korporativna kultura se klasifikuje putem različitih oblika autoriteta:
1) KULTURA MOĆI – Autoritarna kultura,
2) KULTURA ULOGA – Birokratska kultura, formalni okviri...,
3) KULTURA ZADATAKA – Svi su fokusirani na ciljeve koje treba ostvariti,
4) KULTURA PODRŠKE – Nizak stepen distance između rukovodioca i zaposlenih.
9) ELIZABET GABLER
Elizabet Gebel pod etikom ekonomije shvata „primenu etike na društveni podsistem
privrede“. Etika ekonomija se bavi etičkim pitanjima dobrog i ispravnog delovanja i
mišljenja, kao i moralnih normi u privredi. Odgovori na ova pitanja uzeti u obzir i saznanja
do kojih su došle, ne samo etika i ekonomija, već i politika i pravo.
10) 3 OSNOVE ETIČKE FILOZOFIJE
1. UTILITARIZAM – Teorija korisnosti (Postupaj tako da postigneš najveću moguću
sreću najvećeg mogućeg broja ljudi.
2. DEONTOLOŠKI PRINCIP BEZUSLOVNOG POŠTOVANJA DUŽNOSTI I
MORALNOG INTEGRITETA, tkzv „Filozofija dužnosti“, postupanje prema
određenim univerzalnim moralnim vrednostima, bez obzira na dobre ili loše posledice
tih postupaka, (Kantov „Kategorički imperativ“.).
3. TEORIJA VRLINE – Kao teorija umetnosti – Prema Aristotelu, mane se javljaju tamo
gde su vrline ekstremne, dakle, vrlina je kvalitet sredine i umerenosti.
11) KODEKS PITAGOREJACA
Prve kodekse ponašanja nalazimo u antici. Pitagora je u svojoj školi „Savezu pitagorejaca“
ustanovio osnovna pravila ponašanja. Ova pravila su uključivala uzdržavanje od prevelikog
pričanja, vegeterijanstvo, zajedničku imovinu.
Kodeks se temeljio na tri ključna pitanja:
1. U čemu sam pogrešio?
2. Šta sam uradio?
3. Šta nisam uradio, a trebalo je?
12) KOJI PROBLEM REŠAVAJU SAVREMENI PRINCIPI?
Princip dobročinstva – milosrđa zahteva od srećnijih članova društva da pomažu manje
srećnima, nezaposlenima, bolesnima (direktno ili indirektno). Podrazumeva da bogatiji
pojedinci nadgledaju i brinu o problemima koji postoje u okruženju.
13) ETIKA EKONOMIJE
Smatra se interdisciplinarnom naučnom disciplinom, u kojoj se izvesni naglasak ipak daje
ekonomskom polju.

14) ČEGA TREBA DA SE PRIDRŽAVA ZAPOSLENI U OBELEDAVANJU

MORALNIH POJAVA?
KRITERIJUMI
1. DA LI SITUACIJA OPRAVDAVA AKCIJU?
- Zaposleni bi trebao da postavi pitanje da li je data situacija zaista takva kakvom je on
vidi, i da li je bilo kakva akcija zaista opravdana. Zaposleni mora da se uveri da je
zaista reč o nezakonitim i nemoralnim poslovnim aktivnostimakoje se tiču konkretnog
proizvoda ili usluge preduzeća, koje nanosi štetu drugima.
2. PRIKUPLJANJE I DOKUMENTOVANJE SVIH NEO-PHODNIH INFORMACIJA
- Zaposleni bi trebao da pribavi sve neophodne dokaze i dokumente koji mogu da se
upotrebe na sudu ili saslušanju i koji mogu da ubede nepristrasnog posmatrača u
istinitost nemoralnih aktivnosti preduzeća, ili da navede gde se može doći do pravih
informacija.
3. TAČNO DEFINISATI VRSTU NEPRAVILNOSTI
- Određivanje tačne prirode nepravilnosti u vezi datog proizvoda.
4. OPTUŽBE NAVESTI NA ODGOVARAJUĆI NAČIN
- Zaposleni bi trebao da bude što određeniji i razumljiviji.
5. PREISPITIVATI VLASTITE MOTIVE
- Ne postoji ni jedan moralno opravdan razlog zbog kojeg bi zaposleni koji razotkrije
nemoralne ili nezakonite poslovne aktivnosti trebao biti izložen riziku.
6. POŠTOVATI PROCEDURU PRIJAVLJIVALJA NE-PRAVILNOSTI
- Ispunjenje minimuma korektnosti prema vlastitom preduzeću čini prekršaj.
7. PREDVIDETI POSLEDICE
- Zaposleni bi trebao dokumentovati sve faze akcije pismima, snimljenim razgovorima
sastanaka, itd.