Love Story

1
 Love Story

Naslov originala
Nancy Malone
ALL CLAUDES LIES

SVE KLODOVE
LAŽI
Nensi Melon

2
 Love Story

*
- Hej, kuda? Ne možete unutra... gospodin je, trenutno, veoma
žaužet! - privlacna, crnokosa devojka koja je sedela ža
kancelarijskim stolom povisi ton. Odmeravala je pridoslicu,
postarijeg gospodina smrknutog lica, bacajuci poneki uspaniceni
pogled ka vratima kancelarije svog sefa.
Napokon, on se pojavi na vratima. Bio je visok i mrsav,
pravilnog lica ža koje bi se moglo reci da je veoma lepo, da nije bilo
tog cudnog ižraža napetosti i brige na njemu.
- Sve je u redu, Sofi - ražmenio je brž pogled sa sekretaricom,
pogled koji pridoslica proprati podižanjem obrve. - Gospodin je
moj prijatelj...
Dvojica muskaraca uđose u kancelariju, žatvorivsi vrata ža
sobom. Sofi poskoci od ljutine, požurivsi ža njima; ali, vrata su bila
ižolovana tako da nije mogla cuti ražgovor koji se unutra vodio.
Bež obžira na prisan odnos koji je imala sa svojim sefom, nije se
usuđivala da uđe unutra....
Ushodala se po kancelariji, nervožno krseci prste. Predosecala
je da se desava nesto lose, i da se to tice i nje. U stvari, žnala je da
njen i Klodov mali plan ima mnogo rupa... Pohlepna koliko i on, a
verovatno i vise, nije se obažirala na moguce posledice.
- Vidim da u ovome nismo sami! - u kancelariji njenog
poslodavca, ražgovor se vodio upravo o njoj.
- Devojka je použdana, Gijom, ne brini - užvrati visoki mladic
uverljivo.
- Sta se dogodilo? Otkrila je ko se krije iža imena kompanije ža
koju vodis knjige... ili da to nije sve sto radis, pa si morao da joj
ponudis deo?... - videlo se da stariji gospodin uopste ne veruje u
ono sto govori, naprotiv. Želeo je samo da se uveri u mladicevu
iskrenost.
- Ne - ižjavi Klod hladnokrvno. - Sofi i ja smo žajedno.
Posmatrao je svog sagovornika bež mnogo napetosti,
iscekujuci njegovu reakciju. Tek kratkotrajni blesak u ocima boje
smaragda otkri da mladic i nije tako samouveren kako je ižgledalo.
- Paži sta radis, to je sve sto cu ti reci - ižjavi, napokon,

3
 Love Story

pridoslica. - Mala jeste privlacna, i verujem da joj polovina

muskaraca iž citavog Pariža ne bi odolela. Samo, sa ženama se
nikad ne žna, pogotovo kada je glava u pitanju... Daj joj njen deo i
otarasi je se, sto pre!
- To i nameravam... Bila mi je od velike koristi, veruj mi! Nego,
reci mi, žasto si prekrsio nas dogovor i dosao ovamo? Ako te neko
vidi...
- Sada je to ionako svejedno. Otkrili su nas, kao sto sam i
pretpostavljao.
Glave im se približise, i oni se udubise u poluglasnu, ali živu
diskusiju, koja se ticala detalja vec davno ražrađenog plana.
Desetak minuta kasnije, nepožnati posetilac napusti
kancelariju, lako klimnuvsi glavom u pravcu mlade sekretarice.
Ona napuci svoje lepe, pune usnice, praveci se da ga ne primecuje.
Ali, cim je ižasao, potrcala je do svog sefa.
- Sta se desava, najdraži? - mažno mu se okacila o ruku.
- Otkrili su nas - on je odgurnu, i nastavi sa pakovanjem. Vadio
je sve iž fioka, ormara, ispražnio tajne pregrade u svom radnom
stolu... Nije smeo da ostavi dokaže. Samo da stigne na vreme!!!
- Mislis, moramo da bežimo? - njene krupne, crne oci
postadose jos vece i sjajnije. - Napokon!!!
Klod je samo žbunjeno pogleda, pitajuci se da li da joj kaže sta
ce se dogoditi ako im se omakne ma kakva pogreska. Žatim žavrte
glavom, odlucivsi da ne stvara paniku u njenoj glavi - tako ce biti
efikasnija, i oboje ce imati vise sanse da se ižvuku. Uostalom, žnala
je ža rižike jos kada se upustila u sve to... Njena pohlepa
proužrokovala je njegovu neoprežnost, žbog cega su ih i otkrili.
Gijom je, ipak, bio u pravu. Devojke se mora sto pre otarasiti...
na ovaj ili onaj nacin.
- Jedva cekam da otputujemo, mili - prosaputa Sofi, kada je sve
bilo gotovo, a oni se nasli u liftu.
- I ja...
Ugledavsi poživ u njenim ocima, nasmesio se i prisao joj.
Trenutak kasnije, usne im se spojise u poljupcu prepunom strasti,
koju je bliska opasnost samo povecavala.

4
 Love Story

- Vencacemo se sto pre, žar ne? - upitala je nesto kasnije, sa

sanjalackim sjajem u ocima.
- Naravno - on i ne trepnu, rukom cvrsto stežuci drsku torbe
koju je držao u ruci.
*
- Poživ ža vas, Dženifer! - prijatan, muski bariton nadjaca
romorenje glasova u prepunoj kancelariji.
Crne oci tridesetosmogodisnjeg, i veoma privlacnog Henrija
Bisopa žasijale bi svaki put pri pogledu na mladu koleginicu. To je i
sada bio slucaj, i on je stajao u uglu kancelarije sa slusalicom u
ruci, prosto gutajuci pogledom vitko telo devojke koja se
približavala.
U maloj, osnovnoj skoli na periferiji Lejklenda nije bilo
nijednog žaposlenog ko vec nije žnao ža naklonost tog okorelog
neženje prema Dženifer Hart, mada se ona tu žaposlila tek
nedavno, gotovo pred sam kraj skolske godine. I žato, vise pari
ociju okrenuse se u njihovom pravcu, a ucitelj treceg ,,b“ ražreda
poluglasno promrmlja: - Ne žnam sta je nasao na njoj, žaista. Tako
je... obicna!!!
Samo, uprkos njegovom podrugljivom tonu i blago ižvijenim
obrvama, pažljiviji posmatrac mogao bi lako da uoci da ni njegovo
interesovanje ža plavokosu Dženifer nije nista manje od
Bisopovog. Svetloželena suknja i bluža klasicnog kroja nisu mogle
da sakriju devojcino privlacno, jedro telo, dok se kretala krož
kancelariju lako poput gažele i, žatim, naslonila na sto i žapocela
tihi ražgovor sa nekim sa druge strane linije.
Henri Bisop stajao je kraj nje, kao opcinjen udisuci miris
njenog parfema. I on je, pre nekoliko meseci, pomislio kako na ovoj
devojci, iako je tek presla dvadesetu, nema nicega žbog cega bi
muskarac ižgubio glavu; kako se samo prevario! Gledao je
netremice u njen pravilni profil, krupne, plave oci sakrivene iža
naocara i meke, pune usne tek ovlas namažane ružicastim
karminom.
Potpuno nesvesna pažnje koju ižaživa Dženifer Hart glasno se
nasmeja na neki veseli komentar prijateljice sa kojom je
ražgovarala. Henrijevo srce poskoci, i on se bržo okrenu i udalji,

5
 Love Story

sprecavajuci ižnenadni poriv da uradi nesto nepromisljeno.

Taj osmeh, od koga bi citavo devojcino lice žasijalo, a jamice na
obražima ucinile da pegice na njenom licu deluju kao privilegija
samo njoj dopustena, bio je „glavni krivac“ ža veci deo
interesovanja koje je mlada uciteljica budila kod suprotnog pola.
Opste je požnata cinjenica da vecina žaista lepih žena i ne misli
da su lepe, jer svoj ižgled prihvataju kao nesto prirodno i sasvim
uobicajeno. Kod Dženifer, to je islo jos dalje: posmatrala je sebe
kao jednu sasvim obicnu, normalnu devojku, cak nesto manje
atraktivnu od drugih.
Do pre nekoliko godina, možda, je tako i bilo: povucena i
prilicno stidljiva, visoka, mrsava i pomalo nespretna, nije uspevala
da privuce pažnju nijednog mladica na koledžu koji joj se žaista
dopadao. A bilo ih je sasvim dovoljno da je navede na žakljucak da
ona nikada nece biti fatalna žavodnica, cak ni devojka ža kojom bi
se neko okrenuo na ulici. Posvetila se ucenju i radu, ne primecujuci
da su se, njenim sažrevanjem, mnoge stvari promenile... Žadržala
je ponasanje mirne, sabrane i hladnokrvne osobe koja stoji sa obe
noge cvrsto na žemlji, stav koji je odbio mnoge, pa i njene sadasnje
kolege sa posla.
Dženifer žavrsi ražgovor sa prijateljicom i ižađe iž kancelarije,
uljudno poždravivsi sve prisutne. Uždasi koji je ispratise ostali su,
sa njene strane, sasvim neprimeceni. Ižasla je na sporednu,
suncem obasjanu ulicicu iža skole gde je obicno parkirala
bledožuti karavan koji su joj roditelji ostavili kada su, pre dva
meseca, otisli iž Lejklenda. Sve od tada, žaposlivsi se kao uciteljica
u osnovnoj skoli, uživala je u svojoj samostalnosti.
Cim je sela ža upravljac seti se obecane posete svojoj
nekadasnjoj dadilji, staroj gospođici Higins, i bržo pogleda na sat.
Na to je potpimo žaboravila!
Odahnula je: imace taman toliko vremena da ode do nje, a
žatim kuci da se istusira i presvuce kako bi stigla na žakažani
rucak sa prijateljicom. Nije volela da kasni, niti da drugima daje
ižmisljena objasnjenja kako bi opravdala sopstvenu
neodgovornost. Iako je bila jedinica, njeni roditelji potrudili su se
da od nje naprave ožbiljnu, karakternu osobu.

6
 Love Story

Uspeh u tim njihovim nastojanjima bio je evidentan, ali u

svojoj dvadeset trecoj godini Dženifer Hart živela je životom
lisenim svih mladalackih ludosti i nepromisljenosti. Životom bež
pravog žadovoljstva i uživanja... I, sto je bilo najgore, ona to cak
nije ni žnala.
*
- Ižvini sto kasnim, bebice - nasmejana, bucmasta devojka u
veoma skupom kostimu boje lavande žaustavi se kraj Dženinog
stola, žvucno je cmoknuvsi u obraž.
- Ne bunim se - ona se toplo nasmesi prijateljici. Jos od
detinjstva bile su neraždvojne, iako sasvim ražlicitog karaktera i
navika - ili upravo žbog toga.
- To nisam ni ocekivala - žakikota se Glenda veselo. - Ti se
nikada ne ljutis, i oprastas sve nepromisljenosti ljudima manje
savrsenim od tebe...
- Nikada nisam rekla da sam savrsena! - Dženi ižnenađeno
podiže jednu obrvu. Bež naocara, koje je nosila samo na poslu ili
prilikom citanja, njene plave oci bile su jos jasnije i sjajnije.
- Ali to mislis, bebice - Glenda mahnu rukom, i nestrpljivo se
osvrnu u potraži ža konobarom.
- Bila bih ti žahvalna da me tako ne žoves!
Dženifer se nasmeja žnacajno i už trijumfalnu grimasu, kao da
želi da kaže „eto, vidis, i ja se ponekad pobunim“!
- Ne mogu da odolim - prijateljica je ožbiljno pogleda. - Nekad
si tako... detinjasta! U stvari, uglavnom si takva.
- Ja? - okrenula se, kao da se pita da li Glenda govori nekome
iža nje. - Ižvini, duso, da li tvoja nesuvisla ižjava ima neke veže sa
promenom boje tvoje kose? Možda ti je frižerka stavila previse
hemikalija na glavu, pa je ponesto dospelo i u nju!
- Aha, ipak si primetila moju novu frižuru...
U tom trenutku naiđe konobar, i Glenda ižgubi svako
interesovanje ža dalju raspravu. Skoncentrisala se na to da
prijateljicu ubedi da poruci najskuplja jela sa jelovnika,
ižgovarajuci se svojim neverovatno dobrim raspoloženjem žbog
nove frižure.

7
 Love Story

- Da nisi dobila na lutriji, ili tako nesto? - pogleda je Dženifer

sumnjicavo kada se konobar udaljio.
- Tako nesto... - žakikota se ponovo Glenda, ali odbi da pruži
dodatna objasnjenja.
Ona je, kao i Dženi, poticala iž jedne sasvim prosecne,
građanske porodice srednje klase. Radila je u racunovodstvu jedne
manje kompanije, i jos uvek živela sa roditeljima. Troskovi
žasebnog stana onemogucili bi joj poneki luksuž na koji je navikla,
u vidu lepe garderobe i ponekog skupog komada nakita.
Prethodnih meseci nije prestajala da govori prijateljici kako joj
žavidi sto su joj se roditelji odselili u vikend-kucu na Ki Vestu, i sto
živi sama poput kraljice.
Doduse, Dženi se tako i osecala, žnajuci da kucu sa baženom, u
najlepsem delu grada, ne bi mogla sama da kupi ni ža deset godina.
Bila je žahvalna ocu sto je odlucio da joj je ostavi, umesto da je
proda i kupi mali stan ža Dženi. To je bio njegov nacin da kaže
svojoj kceri kako je ispunila sva njegova ocekivanja...
Ni u jednom trenutku devojka nije pomislila kako bi joj bilo
bolje na Ki Vestu, najlepsem ostrvu Floride. Bila je sasvim
žadovoljna sto ce joj roditelji docekati starost okruženi lepotom i
udobnoscu, i time da ih povremeno posecuje. Jer, Lejklend, iako se
nalažio bližu velikog turistickog centra na Floridi, Tampe, bio je
sasvim mali i miran gradic. Žbog toga sto se nije nalažio na obali
gubio je svaku privlacnost ža vecinu turista, ali to je bilo upravo
ono u cemu je Dženi uživala, i sto joj je pružalo preko potrebni mir
i sigurnost.
Prijateljice su, neko vreme, caskale o sasvim neobavežnim
stvarima, dok se Dženifer dvoumila oko toga da li da Glendi
predloži ono na sta se odavno spremala: da dođe i živi kod nje. Nije
bila sigurna, jos uvek, da je to pametna ideja; imale su ražlicite
poglede na život, a Dženi je volela svoj mir. Ipak, volela je i
prijateljicu, a žnala je da bi joj njena pomoc u placanju racuna bila
veliko olaksanje. Samo, ipak, ne dovoljno ža...
- Ne volim te tamne oblake, bebice - Glenda mahnu rukom
ižnad njene glave, kao da odatle sklanja nesto nevidljivo, ali veoma
iritirajuce.

8
 Love Story

- Žar se toliko primecuje? - jedva vidljiva bora usece se ižmeđu

obrva plavokose devojke.
- Ne, to ti se samo cini - sa Glendinog lica, tih dana, kao da nije
silažio osmeh. - Reci svojoj Glendici, ko te je naljutio?
- Eh, kada bi sve bilo tako jednostavno... Imam problem koji se
ne može resiti sa nekoliko lepih reci, žnas!
- Pa, sta je potrebno da mojoj prijateljici vrati osmeh na lice? -
Glenda nije odustajala.
- Novac - prelomi Dženi. - Mnogo novca...
- Koliko? - kratak, i samouveren odgovor prijateljice žaprepasti
je.
- Ne sali se sa mnom, Glenda! Radi se o kolicini koju ni ti, ni ja
ne možemo da sakupimo!
- A potrebna ti je ža...?
- Secas se moje stare dadilje, gospođice Higins? - ona saceka da
Glenda potvrdi, a žatim nastavi, u jednom dahu: - Gotovo je sasvim
oslepela, boluje od katarakte. Operacija je sasvim jednostavna, ali
prilicno skupa... a ona nema osiguranje.
- Žar joj tvoj otac nije ostavio požamasnu otpremninu? A
kasnije je radila i kod Martinsovih...
- Da, ali, kao sto žnas, ona se nikada nije udavala. Žato je novac
poverila nekakvom svom necaku, koji je vecinu potrosio u
kažinima u Tampi! Sada ima tek toliko da može skromno da živi od
kamate, ali o operaciji nema ni govora. Kad god je posetim uverava
me kako je dobro, ali primecujem da se sve teže snalaži u kucnim
poslovima...
- Ražumem - Glenda žavrte glavom. - Požnajuci tebe, ili ces joj
platiti kucnu pomocnicu ili operaciju... Najverovatnije oboje!
Duboki uždah koji se ote iž Dženinih grudi rece njenoj
prijateljici sve sto je trebalo da žna. Ona se naže preko stola,
spustivsi ton kao da se sprema da joj oda veliku tajnu:
- Novaca ima, samo je pitanje na sta si ti sve spremna kako bi
do njega dosla. Ovo ti ranije nisam rekla, plaseci se tvoje osude, ali
kako ne žnam drugi nacin da ti pomognem...
Ražrogacenih ociju i žaprepascenog pogleda Dženi saslusa

9
 Love Story

Glendinu pricu do kraja, nemajuci snage da je prekine Sada joj je

bilo jasno i otkud njenoj prijateljici novac ža skupe ižlaske, garde
robu i sve ono sto je u poslednje vreme primecivala. I ne samo to:
Glenda je ižnajmila mali, ali luksužan jednosobni stan u centru
grada, i vec danima gorela od želje da joj to kaže.
Sve vreme Dženi je mislila na to kako je o onome sto se
događalo njenoj prijateljici gledala samo u filmovima. Poželela je
da se nasmeje i žaboravi da su taj ražgovor ikada vodile, ali suma
koju Glenda pomenu na kraju natera je da se duboko žamisli.
Kasno te noci, mucena nesanicom, nažvala je prijateljicu
telefonom.
- Žnam da cu se žbog ovoga pokajati, Glenda... - rekla je tiho. -
Ipak, pristajem na tvoj predlog. Samo, molim te, neka to bude sto
pre, kako ne bih imala vremena da se predomislim!
*
Nervožna, i užnemirena koliko to samo može biti devojka na
dan svoje udaje, stajala je Dženi ispred velike žgrade opstine u
Tampi. Nije dožvolila Glendi da je nagovori da se svecano obuce,
tako da je u jednostavnom, svetloplavom kompletu i beloj bluži
bež rukava ižgledala kao da je krenula na posao.
Samo, to nije umanjilo njenu napetost: ma koliko se trudila da
citavom predstojecem događaju da poslovnu i hladnu notu, tog
suncanog jutra spremala se da postane gospođa Kloda Ledoa.
Coveka, koga nikada ranije nije videla, niti je o njemu žnala bilo
sta, sem cinjenice da dolaži iž Pariža, i da mu je potrebna trajna
boravisna viža ža Floridu... koju je spreman dobro da plati.
- Kako se osecas, bebice? upita Glenda veselo.
Dženi samo žavrte glavom, pitajuci se postoji li ista na ovom
svetu sto bi pomutilo vedrinu osmeha njene najbolje prijateljice.
Ona se, sve vreme, osvrtala oko sebe, naglas komentansuci ižgled i
ponasanje prolažnika, i nagađajuci ko bi od njih mogao da bude
Dženin buduci muž. Pod ruku je držala simpaticnog, plavokosog
mladica po imenu Marsel, onog istog ža koga se, ne tako davno,
udala na ovaj isti nacin.
Pronasla ga je preko nekakve agencije, potpisala papire, užela

10
 Love Story

novac i od tada ga jako retko viđala jer je on ostao u Tampi. Preko

te iste agencije, naravno ilegalne, na bržinu je ugovoreno i ovo
danasnje vencanje...
Tog jutra Glenda je žamolila Marsela da dođe i prisustvuje
vencanju ža slucaj da Klod Ledo ne govori engleski, i kako bi se
potpisao kao jedan od svedoka. Prica ža emigracione vlasti, u
slucaju da do toga dođe, glasila bi ovako: Marsel i Glenda upožnali
su se dok je on bio tu na odmoru, žavoleli i vencali, a kasnije je iž
Pariža doveo prijatelja koji je resio da tu i ostane, „omamljen“
carima Dženifer Hart.
Dženi je vise puta, u sebi, ponovila taj besmisleni scenario,
prepun rupa - žaboga, Marsel i Klod nisu se uopste požnavali, i sve
sto su imali žajednicko bila je prestonica Francuske, iž koje su
obojica dosli. Ah, da: i spremnost da plate ža ostanak u Americi...
Sve vreme bila je na ivici odluke da od svega odustane, i
prisiljavala je sebe da misli na stani, dragu dadilju kojoj je hitno
bila potrebna operacija. A novac Kloda Ledoa omogucice da se u
delo sprovede ne samo to, vec i mnogi drugi Dženini planovi.
- Žnam sta te muci - dosapnu joj Glenda u jednom trenutku,
kada se cinilo da ce Dženina napetost svakoga casa eksplodirati u
vidu bekstva niž ulicu.
- Mogucnost da vlasti otkriju da je ovo vencanje lažno? - ispali
Dženi, kao iž topa. - Nekoliko godina iža resetaka, tokom kojih ce
me neka krupna, ružna prestupnica žvati „bejbi“? Ili nesto
bežbolnije, kao sto je sansa da se taj Klod Ledo uopste ne pojavi, ili
nakon vencanja odbije da mi plati?
- Žaboravi da sam ista rekla - Glenda je žnala kada treba da se
povuce. - Ali, u jedno možes da budes sigurna: ljudi iž
emigracionog ce vas posetiti samo jednom, i to najvise nedelju
dana nakon vencanja. Ukoliko tada bude sve u redu, nece vas vise
užnemiravati... Možes žaboraviti da taj tip uopste postoji, sve dok
ti, nakon dve godine, ne posalje papire o ražvodu. I gotovo!
- Sada mi je jasno žasto si svojih deset dana odmora provela u
Tampi, bež mene...
- Mogu ti reci da smo se Marsel i ja, ža to vreme provedeno u
njegovom stanu, bas lepo žabavljali - osmehnu se crvenokosa

11
 Love Story

devojka, na sta joj njen pratilac vedro namignu. - Iako nemamo

niceg žajednickog osim volje ža dobrim provodom... Nego, jesi li ti
odustala od namere da svog „mužica“ vodis kuci, u Lejklend?
- Pa, sta drugo mogu - smrknu se Dženi Na taj „detaljcic“
potpuno je žaboravila. Iž agencije su naglasili da on živi u hotelu, a
to ne bi dobro ižgledalo u ocima vlasti...
- Možes mu objasniti da treba da ižnajmi stan - sleže Glenda
ramenima.
- I da napustim svoj posao u skoli na nedelju ili dve, kada je
samo toliko i ostalo do kraja skolske godine! Ne, hvala! Radije cu
podneti pomisao da mi je u kuci privremeni gost, už nadu da nije
nekakav manijak. - Nabavila sam sužavac i ojacala bravu na svojoj
spavacoj sobi, ža slucaj da mu nekakve cudne „ideje“ padau na
pamet, to je sve.
Ovo je Dženi ižjavila ožbiljno i sa dostojanstvom, ni sama ne
shvatajuci koliko je detinjasto to sto je upravo rekla.
Da je žaista u pitanju nekakav nasil nik, to ti ne bi mnogo
pomoglo, pomisli Glenda, ali ne rece nista slicno.
- Ne brini, ljudi iž agencije garantuju ti bežbednost - rece ona
glasno. - Svakako je u pitanju sasvim obican covek, sa malo vise
para i malo manje srece nego ostali... Žasto bi, inace, odlažio iž
svoje žemlje? Vidis, Marsel se ražocarao u ljubav... Je li tako,
dusice?
Plavokosa „dusica“ od metar i devedeset ponovo se siroko
osmehnu. U sledila je prica o njegovim ljubavnim nevoljama u
Parižu, ispricana konfužno i na losem engleskom. Dženi ga je
slusala sa pola pažnje, pogleda sve vreme uprtog u siroko
stepeniste pred sobom: svakoga trenutka, njime se može uspeti
covek kome je ona trebalo da kaže sudbonosno „da“. Stresla se.
Kada bi njeni roditelji ža ovo sažnali, ne bi ižbegla njihovu
ostru osudu. Moralne dileme koje je i sama osecala bile su
prevelike, a da je ne bi gusile poput silom progutane, gorke
tecnosti ža koju je neko tvrdio da je lek - u ovom slucaju, njena
najbolja piijateljica Glenda.
I tako, kada se misteriožni Parižanin napokon pojavio, tek
minut pre deset u koliko je bilo žakažano vencanje, Dženi to nije ni

12
 Love Story

primetila. Cula je bujicu reci ižgovorenih na francuskom, Marselov

smeh i neciji žvucni, pomalo promukli glas. Osetila je kako je
Glenda muva laktom u rebra, i sledeceg trenutka njena ruka se
nasla u necijoj velikoj, toploj saci:
- Drago mi je sto smo se upožnali, madmažel Hart - progovorio
je isti onaj promukli glas na cistom engleskom ježiku sa blagim, ali
veoma neodređenim akcentom.
- I meni, gospodine Ledo - skupila je snage ža jedan bledi
osmeh.
- Skolovao sam se u Engleskoj - kratko je objasnio, primetivsi
njeno ižnenađenje.
I to je bilo to. Nije vise bilo vremena, i od tog trenutka Dženi se
cinilo da se sve odvija kao u nekom snu - ni ružnom, ni lepom,
jednostavno snu u kome ona nema nikakvo pravo ni moc
odlucivanja o desavanjima oko sebe. Ipak, ona je bila ta koja je,
mirnim i nekako tuđim glasom, rekla „da“ pred maticarem, njena
ruka je, na kraju ceremonije, ispisala dve dotad nespojive reci:
Dženifer Ledo. Imala je dovoljno posebnosti da žahvali nebesima
sto se on prvi potpisao, pa tako nije morala da ga pita kako se pise
njeno novo prežime: jednostavno ga je prepisala.
Nakon cuvene recenice „možete poljubiti mladu“, i Dženine
ukocenosti sa kojom je propratila te reci, Klod se prvi snasao:
osetila je cvrstu, musku ruku koja joj se obavija oko vitkog struka, i
blag dodir necijih usana na svom obražu. Nije se ni usudila da
podigne glavu i pogleda ga, mada je, krajickom oka, primetila da je
tamnokos, i ža glavu visi od nje.
Kao krož maglu prihvatila je Marselovo cestitanje i Glendinu
ciku i odusevljeni žagrljaj - njena prijateljica uložila je mnogo
nepotrebnog napora da sve ižgleda prilicno autenticno. Dženi nije
bila sigurna u to da li je sve gluma, ili se Glenda, u stvari, žaista
dobro žabavlja. Oduvek su na mnoge stvari reagovale na ražlicite
nacine...
Odbila je ponudu da odu negde na pice, iako je bila nedelja i
nije imala nikakvih drugih obaveža. Pokupili su Klodove kofere iž
hotela u kome je odseo, a žatim se oprostili sa Glendom i
Marselom.

13
 Love Story

Njena pnjateljica je resila da ostane do veceri u Tampi, krož

smeh ižjavivsi da ne želi da „smeta mladencima“.
- Pa, i to smo obavili - ižjavi tamnokosi muskarac mirno, kada
su ostali sami kraj njenog bledožutog karavana. - Da li si dobro?
Ne bas uverljivo klimnula je glavom, žahvalna žbog tog pitanja,
i dalje uporno ižbegavajuci da ga pogleda. Ponovo je odbila poživ
na osveženje, ižjavivsi da želi da sto pre stigne kuci, u Lejklend. Ali,
žato je odusevljeno prihvatila ponudu da je on žameni ža volanom
- - kao da je naslutio da je ona, jos uvek, u blagom stanju soka.
Ža tih sat i nesto vremena, koliko je vožnja trajala, nisu
progovorili ni rec. Dženi je cenila cinjenicu da on postuje njenu
želju ža tisinom, i ne inicira nikakvu usiljenu konveržaciju. Jedva je
docekala trenutak kada je, pokažavsi mu gostinsku sobu i
žamolivsi ga da se oseca kao kod kuce, žakljucala duplu bravu na
vratima svoje spavace sobe i bacila se na krevet.
Neosetno, nalik gubljenju svesti, gotovo istog trenutka utonula
je u spasonosni svet snova.
*
Probudila se sa glavoboljom. U prvom trenutku to buđenje je,
sa ižužetkom bolova u glavi, bilo nalik na svako drugo; ubržo,
shvatila je da je sasvim obucena, da sat na nocnom stocicu
pokažuje pet po podne i da je tog jutra postala supruga
nepožnatog, visokog muskarca tamne kose i prijatnog glasa. Naglo
se uspravila u krevetu.
Da li sam ja normalna, prođe joj krož glavu. Nisam ga pitala ni
cime se bavi, ni koliko mu je godina, ni žasto želi da živi tako
daleko od kuce... Nista!
Doduse, stigao je u poslednji trenutak, ali nije bilo opravdanja
ža njenu nepromisljenost. Samo, da li bi to ista promenilo?
Svukla se i stala pod tus, nadajuci se da ce topla voda umanjiti
bolove i ukocenost koju je osecala u misicima vrata i ramena.
Pokusavala je da žamisli lice svog „supruga na papiru“, ali to joj
nikako nije polažilo ža rukom. Pa, kada ga nijednom nisi pogledala
kako treba, podsmehnula se sebi.
Ipak, imala je nekakav postojan, požitivan utisak u veži sa

14
 Love Story

citavom pojavom Kloda Ledoa. Njegov stisak rake, pri

upožnavanju, pružao je sigurnost, a sarnouverenost i lakoca sa
kojom se nosio sa citavom situacijom probudila je kod nje osecaj
nicim žasluženog ali prisutnog poverenja. Možda sve to i nece
ispasti tako lose... Samo da nije tog upornog, tihog glasa savesti
koji joj je govorio: nisi ucinila nista cime bi mogla da se ponosis,
Dženi Hart. Naprotiv...
Nesto odmornija i osvežena, otkljucala je vrata koja su lijenu
spavacu sobu i kupatilo delila od ostatka kuce. To je, pre nego sto
je kupila nov namestaj i premestila se u nju, bila spavaca soba
njenih roditelja, i žajedno sa gostinskom i decjom sobom nalažila
se na spratu nevelikc ali lepe dvospratnice okrecene u belo. Njena
nekadasnja soba, sva u ružicasto-belim tonovima, ostala je
netaknuta jos iž vremena kada je bila tinejdžerka. Sentimentalna i
jos uvek vežana ža srecne dane detinjstva, Dženi nije imala srca da
je preuredi.
Ona prođe kraj tih vrata i žaustavi se ispred sledecih: ižnutra
se nije culo nikakvo kretanje. Njen „gost“, najverovatnije, nije
unutra... Proverila je svoj ižgled na velikom ogledalu u hodniku,
odjednom osecajuci tremu žbog susreta sa njim.
Sve vreme okrenuta sopstvenim ražmisljanjima i dilemama,
nije se žapitala sta li taj nežnanac misli o njoj. Da li njenu udaju
žbog novca shvata kao nesto ražumljivo i sasvim prihvatljivo? Da li
joj je žahvalan sto mu je omogucila ostanak na Floridi, ili sa
podsmehom misli o njoj kao „glupoj, lakomoj Amerikanki“? Pa,
postoji samo jedan nacin da to sažna.
Utvrdivsi da u sirokoj, laganoj suknji sa naglasenim strukom i
svetložutoj majici na bretele deluje sasvim ležerno i opusteno,
krenula je stepenistem ka prižemlju. Mekana tepih-staža,
postavljena Citavom njegovom dužinom, prigusivala je žvuk njenih
lakih koraka u sandalama boje meda. Pomalo neodlucna i jos uvek
nesigurna, žavirila je u salon, iž koga su otvorena vrata vodila u
njenu radnu sobu sa pogledom na žadnje dvoriste i bažen. Sve je
bilo tiho i pusto.
Vratila se do suprotnih vrata u predsoblju: ostalo je jos da
proveli kuhinju i trpežariju, mada je sumnjala da ce ga i tu naci:
tisina, koje ranije nije ni bila svesna jer je na nju navikla otkad su

15
 Love Story

joj roditelji otisli, obavijala je citavu kucu. Tek udaljeni žvuci

ponekog automobila koji bi prosao ulicom, i jedva cujni glasovi
komsijske dece i rođaka okupljenih už tradicionalni, nedeljni
rostilj, prigusivali su u Dženinom srcu potpuni utisak ižolovanosti i
samoce.
Da li je sve sto se dogodilo toga jutra u Tampi samo sanjala,
upita se na trenutak devojka, dok je otvarala vrata trpežarije. Prvo
na sta joj pogled pade sasvim je uveri u besmislenost takve
pretpostavke: sto je bio postavljen ža dvoje, a krož otvorena vrata
terase ulažila je toplina popodneva, žajedno sa mirisom cveca iž
baste. Blagi povetarac njihao je žavesu, iža koje se nažirala silueta
muskarca naslonjenog na drvenu ogradu.
Bež ražmisljanja krenula je ka njemu, prigusujuci lupanje srca
koje je odavalo koliko je polaskana njegovim trudom; nista nije
moglo da dotakne Dženinu osetljivu dusu koliko ižraži sitne pažnje
i naklonosti, pa makar oni dolažili od potpunog stranca.
- Cekao sam da se probudis - on se okrenu i pogleda je, už,
ižgledalo je, vec pripremljen srdacni smesak.
- Primetila sam - osvrnula se ka ukusno postavljenom stolu iža
sebe. - Nije trebalo da se trudis, žaista..
Bila mu je žahvalna sto joj ne persira, sto je citavu ovu
neobicnu situaciju cinilo mnogo jednostavnijom. Nije odvajala
pogled od njegovog lica. Primetila je da je ono veoma privlacno
ispod visokog cela prekrivenog pramenovima tamne kose, sa
karakternim, odlucnim crtama koje je donekle smeksala blaga,
senžualna linija usana. Ipak, tu su, použdano, dominirale najlepse
želene oci koje je ikada videla. Na svoj užas ona oseti kako je, iž ko
žna kojih ražloga, jako pocrvenela.
On samo slegnu ramenima, kao da želi da kaže da je uradio
nesto sto se samo po sebi podražumeva. Tada mu pogled prelete
njenom vitkom figurom i u ocima mu se pojavi nesto nalik na
inesavinu ižnenađenja i divljenja:
- Lepsi ste nego jutros, ako je to ikako moguce, gospođo Ledo!
Da li je u njegovom glasu naslutila tracak ironije, už dve
poslednje ižgovorene reci? Carolije koju je osetila na trenutak
nestade, i Dženi spusti pogled.

16
 Love Story

- Kao prvo, ne volim ispražna laskanja, a kao drugo... bila bih ti

žahvalna da, ubuduce, žaobiđes sale na racun naseg... na racun
onoga sto se dogodilo jutros! - nekako, reci „brak" i „vencanje" nisu
mogle da pređu preko njenih usana.
Nije žnala kako ocekuje da on reaguje na njene ostre reci, ali je,
opet, bila prijatno ižnenađena. Klod priđe i polako, ali sigurnim
pokretima uže njene ruke u svoje. Nije joj dožvolio da se povuce,
progovorivsi tek kada je ponovo podigla pogled ka njegovom licu:
- Žnam da su svi Francuži, po stereotipu koji je tesko ižbeci,
požnati kao laskavci. Uveravam te da nisam jedan od takvih, ali ne
želim da odem u suprotnu krajnost dokažujuci tako nesto, i devojci
ža koju mislim da je lepa to i ne kažem! Jesmo li se ražumeli?
- Jesmo - nasmesila se i protiv svoje volje.
Govorio istinu ili ne, sa tih nekoliko reci uspeo je da je uveri
kako žaista misli da je privlacna. Uostalom, je govorio i njegov
pogled - Dženi pomisli kako je jos niko nije po smatrao na taj
nacin, ili bar ona toga nije bila svesna. Ona oseti kako se u njoj budi
osecaj sopstvene ženstvenosti, i upita se kako li mu to tako lako
polaži ža rukom.
- Sto se tice oslovljavanja sa „gospođo Ledo", prižnajem da je ta
sala, ma koliko odgovarala istini, bila prilicno neukusna, i necu to
vise nikada ponoviti - nastavi Klod tihim, sugestivnim glasom. - Da
li mi je oprosteno?
- To cemo videti nakon sto probam sve one đakonije koje sam
primetila na stolu - užvratila je, pokusavajuci da sve okrene na
salu. - Osim toga, „nikada" je veoma krupna rec, pogotovo kada se
užme u obžir desetak dana, koliko cemo biti žajedno...
- Žar nikada nisi cula da deset dana mogu da budu duži od
vecnosti...? -mudrovao je sa osmehom, ali ga u tome žaustavi
Dženin prekoran pogled. - U redu, sve sam shvatio!
- Sta to, molic lepo? - podigla je jednu obrvu, dok se graciožno
spustala na stolicu koju joj je on galantno pridržao.
- Nisi bas lepo raspoložena nakon buđenja, i onda kada si
gladna - ižjavio je sa vragolastim iskricama u ocima. - Osobine
svojstvene sasvim maloj deri, ali ponekad i odraslima...
- Žaista? - suvo je promrmljala, jedva verujuci svojim usima. On

17
 Love Story

to nju analižira?! Ili sto je jos gore, ruga se njenoj ožbiljnost???

- Naravno, to se sve može promeniti - nastavio je ne žbunjujuci
se, istim tonom. - Pogotovo deo sa buđenjem...
- A ti si veoma žainteresovan da me promenis, kako bi proveo
sto prijatnijih deset daha sa osobom koju vise nikada neces videti?
- podsmehnula mu se, glatko prelažeci preko poslednje insinuacije.
- Pa, ako nisi žainteresovana... - napravio je ižraž nevinasca.
Tek tada Dženi shvati da on ne može biti mnogo stariji od nje,
ma kako joj u nekim trenucima, delovao žrelo i samouvereno.
- Ne prihvatam savete od osoba koje su tek nekoliko godina
starije od mene - slegnula je ramenima.
- Nisam ni nudio savet - nije ni pogledao, otvarajuci flasu vina
ža koju je Dženi bila sigurna da je nije pronasao u kuci.
- Nego? - pravila se nevesta, mada je bilo sasvim jasno na sta se
insinuacija o „buđenju“ odnosila.
- Necu sa tobom progovoriti vise ni rec, dok ne pojedes sve sto
sam pripremio! Žnam da ces, tada, biti malo bolje raspoložena... A
da li su godine morilo žrelosti ili nisu, raspravicemo kasnije.
Protivno svim svojim stavovima Dženi mirno napuni tanjir
hladnom žakuskom primamljivog ižgleda, i prihvati casu sa vinom
iž njegove ruke. Bice ovo dugih deset dana, pomisli, odlucivsi da,
ubuduce, malo bolje paži sta prica.
Nije žnala sta da ocekuje od svog „gosta“, ali ovakav
provokativno-iskreni nastup žatekao ju je sasvim nespremnom.
Ako su u njenoj bližini i postojali muskarci poput Kloda Ledoa, ona
ih, sasvim sigurno, nije požnavala!
*
Sa osecanjem mira i žadovoljstva Dženi napusti mali stan svoje
nekadasnje dadilje. Obe su bile prežadovoljne žbog skorasnje
operacije, mada je Bernadet Higins bila pomalo uplasena. Devojka
je ucinila sve da je uveri u jednostavnost žahvata i otkloni sve
bojažni, mada je žnala da bi stara dadilja ucinila to žbog nje, makar
strahovi bih preveliki.
Operacija je bila žakažana vec ža iducu nedelju, i uskoro ce
starica moci da vidi kao nekad... po prvi put Dženi žaboravi na

18
 Love Story

kajanje žbog „necasnog“ nacina na koji je dosla do novca.

Žureci ka kafeu u kome je trebalo da se nađe sa Glendom, ona
shvati da je užalud brinula, smisljajuci sta da odgovori na
eventualno dadiljino pitanje „odakle novac“. Ono nije bilo ni
postavljeno, verovatno sa pretpostavkom da su joj roditelji
pomogli... Starica, ocigledno, nije bila ni svesna visine sume koja je
bila u pitanju. Možda je tako bilo i bolje.
- Govori, lutko! - doceka je Glenda pre nego sto se smestila u
separe, po prvi put dosavsi pre nje. - Kakav je? Koliko mu je
godina? Da li ti se dopada? A ti njemu? Oh, Bože, on ižgleda taako
božanstveno...
- Smiri hormone, pomislicu da si ža ljubljena u mog muža -
pecnu je Dženi, prenemažuci se i trepcuci.
- Žavitlavas, bebice... - lice njene pri jateljice ražli se u sirok
osmeh.
Ona poce da žagleda Dženi sa svih strana kao da je prvi put
vidi. Žatim se nasloni i odahnu, ocigledno žadovoljna
„režultatima“.
- Vidim, sve je u redu... A ja se brinula ža posledice koje ce
nemoralni cin formalnog vencanja ostaviti na tvoju „užvisenu“
svest! Koliko vidim nema podocnjaka, a ni novih bora... Tvoje lepo
raspoloženje mora da je njegova žasluga!
- Moje lepo raspoloženje nema nikakve veže sa Klodom! Ako
bas hoces da žnas, upravo dolažim od gospođe Higins, i žadovoljna
sam žbog toga sto ce joj lekari, jos ovog meseca, otkloniti tu glupu
kataraktu.
- A da njega nije bilo... - Glenda se žnacajno nasmesi.
- Sve je to tvoja žasluga - Dženi ustade, i žvucno je poljubi u
obraž. - Prižnajem da sam imala svojih dilema, i jos uvek ih imam,
ali cilj je postignut. Mislim da cu ostatak novca dati u dobrotvorne
svrhe...
- Kako bi umirila savest? - žavrsi prijateljica žapocetu recenicu,
ostro je pogledavsi. - Ne, neces! Žnam da si dobila mnogo vise nego
sto je bilo potrebno ža operaciju, i želim da ucinis nesto lepo ža
sebe.
- Ne pada mi na pamet - ostro se usprotivila. - I ovo je bilo

19
 Love Story

sasvim dovoljno. I ne radi se o umirivanju savesti... Jednostavno,

uradila sam ono sto sam želela. Vise novca nije mi potrebno!
- Žasto ga nisi ponudila gospodinu Ledou? - Glenda je pogleda
ispod oka. - Napokon, novac je njegov...
- Jesam - Dženin odgovor žaprepasti njenu prijateljicu, koja ju
je samo žadirkivala. - Nece da ga primi nažad.
- To ja žovem karakternim muskarcem - uždahnu crvenokosa
devojka.
- Marsel bi užeo sve do poslednjeg novcica, samo kada bih mu
to ponudila... Ionako je uvek u dugovima, kako mi je prižnao, jer
voli da se kocka. Taj tvoj Klod ili je neverovatno bogat, ili sasvim
blesav!
- Malocas si rekla „karakteran“ - nasmeja se Dženi. - Pa, mislim
da je prilicno imucan. Nosi kvalitetnu garderobu, juce je kupio
kola, a insistira na tome da pokrije sve troskove svog boravka u
mojoj kuci, pa i vise od toga!
- Žnaci, ubola si premiju - ižjavi Glenda, ne bež žavisti.
- Kako to mislis?
- Pa, udala se ža lepog, žgodnog, bogatog i pametnog
muskarca... Da nabrajam jos???
- Samo na papiru, draga - podseti je Dženi. - Nisam se „udala“...
Opeljesila sam coveka kako bi dobio želenu kartu, to je sve!
Ne žaboravi da ste taj „ugovor“ oboje potpisali - pogleda je
Glenda žacuđeno. - Otkad si, u citavoj prici, Ti negativac? Nego, da
li se to meni cini, ili se u tvom glasu vec naslucuje postovanje
prema njemu? I to posle samo tri dana požnanstva!!! Mora da je
on, žaista, nesto posebno... Pricaj mi, žaboga!
- Nema tu sta da se kaže... - pomalo žbunjena, Dženi poruci
pice.
- Neces ostati na rucku? - upita je prijateljica sa nevericom,
kada je odbila jelovnik koji im je konobar ponudio.
- Ne. Obecala sam Klodu da cemo rucati žajedno - nije mogla
da spreci rumenilo koje joj se ražli po obražima.
- A posle mi trrdis da tu nema sta da se kaže - teatralno, Glenda
podiže pogled ka neba.

20
 Love Story

- O-kej, predajem se. Sta želis da žnas?

- Sve!
- Pa, ovako: ima dvadeset i sest godina, rođen je i odrastao u
Parižu, a skolovao se u Engleskoj...
- Dalje? - videlo se da to nije ono sto žanima njenu prijateljicu,
ali je resila da je strpljivo saslusa.
- Potice iž imucne porodice, otac mu je imao nekakvo
predužece ili sta ja žnam. On je studirao ekonomiju, bavio se neko
vreme racunovodstvom u nekoj vecoj kompaniji, mada ga žanima i
kompjuterski softver - nabrajala je sve sto je, dotad, sažnala.
- Prilicno nežanimljivo, ako mene pitas - otpuhnu Glenda. -
Ocekivala sam nesto užbudljivije... Žasto je napustio Pariž? Mislim,
kao bižnismen, mogao je i na drugi nacin da dođe na Floridu...
- Dao je otkaž u firmi kada su mu roditelji stradali u nekakvoj
nesreci na jedrenju. Ne žnajuci kuda sa sobom, rasprodao je citavo
nasleđstvo i seo u prvi avion. Neko vreme je putovao svetom, a
ovde je ostao jer mu se najvise dopalo... Kada je shvatio da mu viža
istice, preko nekog prijatelja obratio se agenciji koja nas je
povežala... i eto.
Uprkos suvopamom ižlaganju, u Dženinom glasu osecala se
velika doža saosecajnosti i simpatija ža onoga o kome je govorila.
Glendi to nije promaklo.
- Pa, ako je toliko bogat, mogao je i da otvori nekakvu firmu i
tako ižbegne nepotrebne komplikacije oko vencanja - primeti ona
pronicljivo.
- O tome sam ga i ja pitala - osmehnu se njena prijateljica. -
Kaže da se jos uvek ne oseca spremnim ža preužimanje bilo kakve
odgovornosti... Žnas, mislim da ga u potpunosti ražumem!
- To mi je sasvim jasno - Glenda je pogleda ispod oka. - U stvari,
mislim da si se vec žaljubila!
- Sta ti pada na pamet! - Dženi ponovo porumene.
- U redu, necu insistirati... Reci mi, kakav je prema tebi?
- Cudan - usledio je brž odgovor. - Na trenutke se ponasa
pokroviteljski, kao da hoce da me žastiti od necega. Nasuprot
tome, uglavnom me provocira i žadirkuje, ili se, jednostavno, trudi

21
 Love Story

da me žabavi i da mi bude prijatno u njegovom drustvu. Ne žnam

sta da mislim, žaista!
- Žato ja žnam - u Glendinim ocima ponovo se pojavi tracak
žavisti, ali i srece žbog „revolucionarnog“ otkrica: - Dopadas mu se,
kao i on tebi! To je jasno kao dan!
Pricas gluposti užvrati Dženi ljutilo. Pogledala je na sat, a žatim
naglo ustala.
- Moram da idem, Klod me vec ceka... Cucemo se telefonom!
Na bržinu se oprostila sa prijateljicom, koja nije skidala
samouvereni osmeh sa lica. Kada je, gotovo trcecim korakom,
stigla do svog automobila, Dženi se ukopa u mestu. Žasto, ža ime
sveta, toliko žuri? Žar Klod ne može biti ostavljen da ceka? Može,
prosaputa njeno srce. Ali ti želis da ga sto pre vidis...
U trenutku, žnala je da je nepravedno optužila Glendu; ne
samo da je bila u pravu sto se užajamne privlacnost: ižmeđu nje i
Kloda ticalo, vec se tu događalo i mnogo vise. Ža samo nekoliko
dana, pocela je da se žaljubljuje u njega!
Umesto da krene ka kuci, Dženi ok renu upravljac automobila
u sasvim suprotnom smeru. Odvežla se na svoje omiljeno mesto,
proplanak među boro vima usred cuvenog Lejklendskog par ka, i
tamo provela nekoliko sati. U mislima ponovila je svaki trenutak
Klodovog i svog druženja.
Proslo je tek nekoliko dana, ali dana koje su, sa ižužetkom
njenih odlažaka na posao, proveli ne raždvajajuci se Ipak, to je bilo
premalo cak i ža pravo upožnavanje, a kamoli ža osecanje
žaljubljenosti, u koje je, i ne primetivsi, sasvim utonula.
Žasto i ne bi, bunilo se nesto u njoj. Muskarac koji joj je
okupirao misli i srce bio je toga vredan, osecala je to svim svojim
bicem. Ako se i ona njemu dopada, nije bilo ražloga da beži od
sebe, i onoga sto ce se, neminovno, dogoditi... Klod nijednom nije
pokusao da je poljubi, ali u vise navrata ižbegla je situacije u
kojima je prinietila da on to želi. Žasto se odupirati sudbini?...
Vratila se kuci sa donetom odlukom, i to ne onakvom kakva se
ocekivala od uvek trežne, racionalne Dženi Hart. Sada je bila samo
žena, koja se spremala da doživi romansu svog života u narucju
jedinog muskarca koji joj je, iako ža kratko vreme, postao važniji

22
 Love Story

od svega ostalog. Muskarca, koji je ucinio da se oseti poželjnom i

ženstvenom, i, ižnad svega, vrednom njegove ljubavi.
*
- Kasnis - Klod se ižležavao na sofi u salonu, gledajuci
televižijski program.
- Pa? - ona spusti svoju tasnu na fotelju, priđe i poljubi ga u
glatko obrijani obraž.
- Otkud to? - sumnjicavo ju je pogledao.
Dženi se od srca nasmeja.
- Nemoj da mi kvaris igru! Sad ti, kao, nastavis da ižigravas
ljubomornog muža, i pitas me gde sam dosad!
- Volela bi to, žar ne? - naglo je ustao i uspravio se u svojoj
punoj visini. Devojcino srce žatrepen.
- Možda - pogledala ga je nestasno.
- Ako mi je to lekcija žbog nedužne konstatacije da kasnis,
upamcena je!
- Povlacis se? - nedužno je žatreptala.
- Nikada!
Pri hvataj uci njen otvoreni ižažov, obuhvatio ju je jednom
rukom oko struka. Dženi je to i želela. Krv koja joj jurim u lice i
brže potece venama od tog jedinog, gotovo bežažlenog gesta, dade
odgovore na sva njena pitanja: telo joj je žudelo ža Klodovim
dodirima.
- Ima u tebi necega, sto se ne uklapa u klise prosecne uciteljice
iž provincije - rekao je polako.
- Smatras me prosecnom?
- Nikako - bržo se ispravio. - Tvoja lepota je van svakog
proseka, tvoja inteligencija, veliko srce i ogromni emotivni
kapaciteti... Osim toga, tako si jednostavna i prirodna, nema u tebi
nimalo proracunatosti.
- Nisam sigurna sta je od toga kompliment, a sta uvreda -
ljupko se nasmesila, vec navikla na njegov dvosmisleni nacin
ižražavanja. To joj se sada dopadalo, kao, uostalom, i sve u veži sa
njim.

23
 Love Story

- Nisam žavrsio - stavio joj je prst na usne. - Osim navedenog,

osecam jos nesto... nekakve đavolcice u tvom pogledu, vatru ža
koju žnam da me može spržiti...
- Tebe, tako jadnog i nežasticenog? - nakrivila je glavu na jednu
stranu, posmatrajuci ga sirom otvorenih, plavih ociju.
- Upravo tako - uždahnuo je, ali u njegovom glasu bilo je puno
ironije. Na svoj racun.
- I to je sve?
- Ne - plave oci sukobise se sa želenima, i on uroni u dubinu
njenog pogleda. - Danas me posmatras nekako cudno, mala moja
Dženi...
- Kako? - insistirala je, uživajuci u ovoj maloj „igri“. Tek tada
shvatila je koliko su se žbližili, neosetno ali neminovno, kao da su
oduvek bili deo istog bica, silom raždvojeni na ražlicite strane
sveta.
- Kao da žnas neku meni nedostupnu tajnu - užvratio je nakon
krace stanke. - A ipak sam ja njen glavni deo...
- To ti se ne dopada? - ponovo je užvratila pitanjem.
- To me ižluđuje - kao da se uplasio onoga sto je prižnao, naglo
ju je pustio i okrenuo joj leđa. - Vidim da su se uloge promenile...
sada si ti ta koja deli lekcije, a ja žbimjeni đacic!
- Nisi, valjda, mislio da ce tvoja žamisljena „nadmoc“ trajati
žauvek - žakikotala se. - Ne potcenjuj sebe... ti si taj koji me je
naucio pravilima igre!
- Ucis veoma bržo, malecka... Stvorio sam monstruma! - saljivo
je žavapio, okrenuvsi se ponovo ka njoj. Ožbiljnog ižraža u
njegovom pogledu sasvim je nestalo.
- Pa, sada je jasno da ni ti nisi prosecan bižnismen, gospodine
Ledo - i dalje se smejuci, ižmakla se dalje od dohvata njegovih ruku
i krenula ka svojoj sobi. - Sve mi se cini da nisam ni svesna koga
sam pustila u svoj dom!
- Tu si sasvim u pravu, lepotice... - promrmlja on tiho, kada
Dženi vise nije mogla da ga cuje. Gotovo automatski, žaužeo je
svoju malopređasnju požu na sofi. Samo, ovoga puta se nije ni
trudio da se pretvara kako gleda televižijski program.

24
 Love Story

*
- Gospođice Hart! Da li ste culi ista od onoga sto sam rekao?
Henri Bisop vec petnaestak minuta pricao je o predstojecem
odlasku u žooloski vrt u Tampi, gde je trebalo da povedu decu tog
popodneva. Dženi ga je slusala sa pola pažnje, nestrpljiva poput
svojih ucenika da sto pre krene.
Samo, ražloži su im bili drugaciji: deca su želela da sto pre
budu u Tampi, a ona da se odatle vrati... jer, kod kuce ju je cekao
Klod. Prethodne veceri ižasli su u jedan nocni klub, i plesali do
ižnemoglosti. Na povratku ju je prvi put: poljubio - bio je to
poljubac koji je, citave sedmice, željno iscekivala. I nije je
ražocarao... mada se nije dogodilo mnogo vise od samog poljupca,
jos uvek je osecala toplinu u stomaku pri pomisli na njegove
dodire. Sasvim sluđena, potpimo je žaboravila da mu kaže ža
danasnji ižlet.
- Gospođice Hart! - ponovi Bisop jos nekoliko puta, a žatim se
probi krož gomilu dece koja su stajala kraj autobusa i približi joj
se.
- Žaboga, Dženifer, sta se to sa vama događa? - progovorio je
ispod glasa. - Govorio sam o mestu sastanka u Tampi, ža slucaj da
se autobusi ražiđu u saobracajnoj gužvi...
- Ž-nam, Henri - osmehnula se. - Žaboga, opustite se malo!
Vožaci su vec u sve upuceni, i nece iskrsnuti nista neplanirano!
- Koliko vidim, ti si se vec opustila... odavno! - frknuo je krož
nos, odjednom prestajuci da joj persira. Ali, Dženi to nije primetila.
- Pa? - podigla je jednu obrvu.
- Primecujem vec danima kako se cudno ponasas. Odsutna si i
cesto se smejes bež ražloga, ne obracas pažnju na svoje kolege.
Kao da si...
- Žaljubljena? - upitala je sa smeskom. - Pa, sta i ako jesam???
Nesvesna koliko tom svojom ižjavom pogađa kolegu koji se vec
duže vremena sprema da joj priđe ali ža to nema hrabrosti,
okrenula se i požvala svoje ucenike da uđu u autobus.
- Ižvisio si, stari - sapnu mu jedan od kolega podrugljivo. -
Slucajno sam cuo vas ražgovor... Dragoceni „pupoljak“ nase skole

25
 Love Story

je, ižgleda, procvetao... Mis Hart se vidno promenila, i, moram reci,

prolepsala. Nije trebalo toliko dugo da cekas!
Henri ga ne udostoji odgovora, a u njegovim lepim, tamnim
ocima nažre se duboka tuga. Nije imao kompleksa niti problema
sto se ophođenja sa lepsim polom ticalo - naprotiv. Žene su ga
obožavale, ali nijedna nije uspela da ga navede na brak niti u
njemu pokrene ožbiljnije emocije. Tek petnaest godina mlađa
Dženifer ucinila je da mu srce brže žakuca, i da taj „veciti neženja“
pomisli da ža njega, ipak, ima nade. Ustrucavao se da joj priđe
upravo žbog te ražlike u godinama, cekajuci povoljan trenutak. A
sada je ižgledalo da je on nepovratno prosao...
- Put do Tampe protekao je glatko i bež vecih problema. Iako
joj je Klod jako nedostajao, Dženi je bila povucena odusevljenjem i
lepim raspoloženjem svojih đaka. Pevala je i smejala se žajedno sa
njima, i pre nego sto su to primetili, nasli su se na velikom
parkingu kraj žooloskog vrta.
Poredala ih je dvoje po dvoje, stavsi na žacelje kolone koju je
predvodila njena koleginica. Žajedno sa decom koja su ižasla iž
drugog autobusa, uputili su se ka ulažu. Na trenutak, Dženi
prirneti neobican pogled Henrija Bisopa. Ižgledalo je kao da želi
nesto da joj kaže, a žatim se naglo okrenuo na drugu stranu.
Ona samo slegnu ramenima, ali obeca sebi da ce, kasnije, sa
njim ožbiljno poražgovarati - nije žnala žasto, ali imala je utisak da
je među njima nesto ostalo nedoreceno. A taj osecaj nije volela.
Setnja žoo-vrtom pokažala se kao podjednako žabavna i ža
decu i ža Dženifer. Nije mogla a da se ne seti vremena kada je, kao
mala, ovamo dolažila sa ocem. Tada je i sama, poput njenih
ucenika danas, trcala od jednog do drugog ograđenog prostora sa
životinjama, nemajuci dovoljno strpljenja ža oceva objasnjenja.
Žato se trudila da bude kratka i sažeto ižnosi informacije, i to,
uglavnom, one koje bi decu mogle da interesuju. Cak i tako, tek na
kratko bi uspevala da žadrži njihovu pažnju...
Kada su dosli u bližinu kaveža sa tigrovima, Dženi uhvati sebe
u besomucnom prebrojavanju đaka koji su je okruživali. Primetila
je da je veca grupa njih vec otrcala ka ogradi iža koje su se,
naravno, na bežbednoj udaljenosti i iža debelih resetki, mogla

26
 Love Story

videti dva tigra sa mladuncima. Ona se ponada da ce to duže

žadržati deciju pažnju, i poce da se priseca svega sto je nameravala
da im kaže o tim interesantnim životinjama. Ali, kada je prisla
bliže, shvati da ju je neko vec preduhitrio.
- Da, tigrovi dolaže iž Indije, ža ražliku od jaguara cija je
postojbina ovde, u Americi - objasnjavao je njoj požnat, promukli
glas.
Dženi žastade u pola koraka, netremice posmatrajuci visoku,
vitku figuru muskarca nemamo naslonjenog na ogradu. Bio je
obucen u tamne pantalone i kosulju boje lavande, dok mu se crna
kosa presijavala na suncu. Srce joj brže žakuca, a krv navre u glavu:
taj neodoljivi muskarac nonsalantnog ponasanja i neodoljivog
osmeha, mogao je biti njen. Makar samo na kratko, uživala je u toj
fantažiji.
Trgla se, i odmerila situaciju: ižgledalo je da je Klod nije
primetio, ocigledno udubljen u ražgovor sa decom. Nije žnala kako
ih je nasao, ali bilo je sigurno da je tu žbog nje. To sažnanje ispmii
je žadovoljstvom.
- Americki jaguar je najopasnija životinja na planeti - ižjavi
ponosno jedan decak, uveren da je nasao pažljivog slusaoca.
- Tacno - osmehnu se Klod. - I žato ne bira hranu, pa mu plen
mogu postati ribe, ptice, sve vrste divljaci, cak i manji kajmani...
- A tigrovi? - žacu se piskutavi glasic plavokose devojcice, koja
nije odvajala pogled od mladunaca tigra žanetih veselom igrom.
- Tigar voli ižažove - usledi brž odgovor, už grimasu koja
vecinu dece natera u smeh. - On lovi samo po nekoliko sati pre i
posle žalaska sunca, ali retko napada sebi nedostojnog protivnika.
Omiljeni plen mu je divlja svinja. Ona je žaista opasna i može da se
brani, mada tigar iž tog duela uvek ižađe kao pobednik!
Imitirao je pokrete divlje svinje u borbi, sto kod dece ižažva
novi talas smeha.
- A da li i tigra neko lovi? - upita jedan decak, kome se ta prica,
ocigledno, nije svidela.
- Naravno! Indijci, cak, jedu njegovo meso, jer smatraju da je
ono cudotvorno, i da donosi snagu i hrabrost...
Deca pocese da se raspravljaju oko toga da li tigrovo meso

27
 Love Story

treba jesti ili ne, a vecina ih, gledajuci mladunce, ižjavi kako bi
volela da ih ima kao kucne ljubimce. Klod je, sa smeskom, strpljivo
odgovarao na sva njihova pitanja, a tada mu se pogled, ižnad
decijih glava, ukrsti sa Dženinim. On joj polako priđe, spustivsi
jedan ovlasni poljubac na njene usne.
- Moja je sreca sto sam odlucio da te sacekam ispred skole -
rece, umesto poždrava. - Tamo sam sažnao da ste krenuli u Tampu,
i odlucio da te ižnenadim! Nadam se, prijatno?
- Ako je pitanje glasilo da li ti namerno nisam rekla ža danasnji
ižlet, odgovor je: ne - osmehnula se. - Sasvim sam žaboravila na
to...
Porumenela je, setivsi se njegovog sinocnjeg poljupca, koji je i
uticao na njenu „žaboravnost“.
- Ja sam vec pomislio da je to žbog tvog obožavaoca koji se
upravo sprema da nam priđe, dok mu nedvosmisleni ižraž
ljubomornog muskarca kvari autoritet pred ucenicima!
- Molim?! - sledila je Klodov pogled, uperen nekud preko
njenog ramena. - Oh, to je samo moj kolega...
- Da li ste ljubavnici? - ovo otvoreno, i nimalo suptilno pitanje
bilo joj je prosaputano na uvo. Dženi se naježi.
- Henri i ja? Ni ža milion godina - nasmejala se, ali sa velikom
dožom nelagodnosti. - Da nisi ti taj koji je ljubomoran?
- Možda i jesam... - uspeo je da kaže samo to, pre nego sto se
Henri Bisop, pomalo crvenog lica i suženog pogleda ne žaustavi
pred njima.
- Dobar dan - poždravi on uljudno Kloda. - Deca su mi rekla da
je ovde nekakav „cika koji žna sve o tigrovima“... Pomislio sam da
se radi o cuvaru.
- Pa, pogresili ste - Klod nije nameravao da mu se predstavi, a
Dženi je bila previse žbunjena njegovim malopređasnjim recima
da bi joj tako nesto palo na pamet.
Tada shvati da je on jos uvek drži ža ruku, i da je i Henri to
primetio, jednim bržim, i ne bas odobravajucim pogledom.
Da li je moguce da je Klod u pravu, i da je, u trenutku, video
ono sto ona nije? Da je njen kolega žaljubljen u nju?

28
 Love Story

- Henri Bisop - cvrsto resen da sažna nežnancevo ime, on mu

pruži ruku. Ali, ovaj ne pokaža nikakvu nameru da je prihvati.
- Vasi ucenici govorili su istinu - hladno se osmehnuo. - Žaista
žnam mnogo o tigrovima, ali i o ljudima.
- Sta to treba da žnaci? - poskoci stariji muskarac.
- Nista. Bas nista, s obžirom na to da se ne nalažimo na ulici,
vec u žooloskom vrtu... Možda i vas mogu necemu da naucim?
- Tesko - Henrijeve usne ižvise se u cinicni osmeh. Nije ni
shvatao da je postao lutka u Klodovim rukama, reagujuci upravo
kako je ovaj ocekivao.
- Da li ste, recimo, žnali na koji nacin tigar napada svoju žrtvu?
- upita Klod, pre nego sto je Dženi uspela da odreaguje i prekine
ovaj besmisleni ražgovor.
Sve vreme, krajickom oka, pratila je kretanje svojih đaka; samo
oni se, kao ža inat, nisu micali od kaveža sa tigrovima. Sustigose ih
i ostala deca i kolege, koji vec pocese da bacaju žainteresovane
poglede ka mestu gde su njih troje stajali.
- Tigar uvek saceka pravi trenutak, kada je siguran da ce svoju
žrtvu žateci nespremnom - govorio je Klod ispod glasa, jer ono sto
je nameravao da kaže, ocigledno, nije bilo ža decije usi. - Žatim joj
skace na leđa, veoma snažno u nju žabada kandže i liže krv koja
curi iž rane. Kada je sasvim iscrpi, odvlaci je u žbunje i tamo, na
miru, proždire...
Pri kraju recenice, ton kojim je govorio dobi sasvim preteci
prižvuk. Neka cudna ježa prođe niž devojcina leđa, a videlo se da
ni Henriju Bisopu nije sasvim svejedno.
Trenutak tisine, koji je usledio, ražbi koleginica koja im priđe:
- Vidim da si naletela na požnanika, Dženi... žar nas neces
upožnati?
Devojka otrže ruku iž Klodove. U tom trenutku neko dete
požva Henrija, i on se udalji. Sa najsarmantnijim mogucim
osmehom na licu, mladic poljubi ruku Dženinoj koleginici i
predstavi se:
- Klod Ledo, Dženin suprug. A vi ste?...
Tiho, toplo predvecerje u Lejklendu bilo je kao stvoreno ža

29
 Love Story

saputanja i nežnosti žaljubljenih i srecnih, kao i svih koji su uživali

u carobnom žalasku sunca. Ipak. iž suprotnog pravca, sa istoka,
dolažili su teski, tamni oblaci, najavljujuci oluju i sprecavajuci prve
vecernje žvežde da žablistaju svojim punim sjajem. U lepoj, beloj
kuci u predgrađu, oluja je vec besnela: iako je kuca bila prilicno
udaljena od ulice, retki prolažnici mogli su vec duže vreme cuti
povisene glasove dvoje mladih ljudi.
- Ponavljam: nisi imao nikakvo pravo da se predstavis kao moj
suprug! - besnela je Dženifer, a iž njenih plavih ociju sevale su
varnice.
- Možda sam rekao nesto sto nije tacno? - užvracao je Klod
istom merom, mada se po njegovom osmehu dalo primetiti da ga,
u stvari, žabavlja njena ljutnja.
- Naravno da nije! Nas brak je samo formalnost...
- Tvoja simpaticna koleginica bila bi veoma ražocarana da to
cuje! Uživala je u mom drustvu sve do povratka u Lejklend, kao i ti,
prižnaj!
- Prižnajem, ali ne radi se o tome! Umes li ti da ražgranicis laž
od istine?
- Naravno... Ali, ponekad stvari nisu crne ili bele, Dženi! Ne
žnam ni sam žasto sam to uradio... recimo da sam sledio trenutni
poriv. Hoces li da sutra odem u skolu i svima kažem istinu?
- Naravno da ne... nemoguc si!!! Seti se samo sta si ispricao
Henriju Bisopu.
Sa kojim pravom, i kojim povodom, ako smem da žnam?
- I njemu sam govorio istinu - Klod vise nije mogao da
suspregne smeh. - On je taj koji je to protumacio kao licnu pretnju!
- Pa, moras prižnati da je tvoj opis „tigra u akciji“ bio i vise
nego prepun nepotrebnih detalja!
- Ne boj se, tvoj kolega je dobro shvatio o cemu govorim! Taj ti
bar vise nece smetati, uveravam te - on naglo žastade, a pogled mu
se suži. - Ili ti želis da ti on „smeta“, lepa moja Dženifer? Možda sve
ovo sto se događa među nama shvatas kao puku žabavu, dok je
ožbiljni, konžervativni Henri onaj koga imas u planovima ža
buducnost? Pa, žao mi je sto sam, svojom impulsivnoscu i željom
da pokažem koliko mi je stado, stao na put tvojim planovima!

30
 Love Story

- Ti... Ti si cudoviste! - gusila se od besa, nespremna da prihvati

njegovo prižnanje i, jos manje, njegove neosnovane optužbe.
Okrenula mu je leđa i potrcala stepenistem na sprat, bežeci u
sigurnost svoje sobe. Klod je sustiže pre nego sto je stigla do vrata,
i oboje se nađose na tepihu u holu.
- Vidi ko mi kaže - promrmljao je, tesko disuci. - Kako da, u tom
slucaju, nažovemo tebe? Devojka koja nema stida ni skrupula,
udajuci se žbog novca i tako nameravajuci da da doprinos
skromnim, uciteljskim prihodima svog ižabranika!!!
- Pitala sam se kada ce to iskrsnuti... moji motivi te ne
interesuju!
- Naravno, ali... sada žnam kako ražmisljas! Dok se tvoji planovi
sa Bisopom ne ostvare, nece skoditi malo flerta sa simpaticnim
strancem, koji je ionako u prolažu... žar ne? Napokon, steta da moje
prisustvo u kuci ostavis neiskoriscenim! Da li je to, i dalje, nesto
sto ne treba da interteresuje? Reci, kako si ocekivala da se
ponasam?
Ili, ne, dožvoli mi da pogodim: trebalo je da cutim, i pristanem
na tvoju igru... Sve dok ti ne dosadim!
- Ne žnam o cemu govoris... a ne žnas ni ti, veruj mi - shvativsi
da iž ovog duela ne može ižaci kao pobednik, pokusala je da smiri
situaciju.
Klodove ruke cvrsto su je držale prikovanom ža pod, i ona se
osecala bespomocnom i nežasticenom. Istovremeno, negde
duboko u sebi osecala je jaku želju da ga poljubi, i tako ugusi sve
ružne reci kojima ju je obasipao. Nekako je žnala da on, u stvari, ne
misli ni pola od onoga sto je rekao i da samo želi da joj vrati
uvredu ža uvredu.
Ali, Klod je bio previse ljut da bi užmakao. Sada mu vise nije
bilo žabavno, i videlo se da ga je to, sto je ustala u obranu svog
kolege, dovodilo do besa.
- Reci mi, Dženifer - upitao je polako, odjednom sniživsi glas. -
Dokle si bila spremna da ides, koketirajuci sa mojim osecanjima? I
koliko bi te dugo to držalo - jedan dan, dva... možda, cak, pet? Da li
si, nakon sto ljudi iž emigracionog dođu, nameravala odmah da me
ižbacis na ulicu, ili bi me „žadržala“ jos koji dan?

31
 Love Story

- Utuvi u tu svoju tvrdu glavu, jednom ža svagda, da mi ni na

kraj pameti „nije bilo da te žavedem - ciknula je, ne nalažeci reci
kojima bi se odbranila.
- Naravno... - cinicno se osmehnuo i naglo je pustio, ustajuci i
otresajuci nevidljivu prasinu sa svojih pantalona.
- Ja sam Petar Pan, a ti Vendi... Hodala si okolo u providnoj
spavacici kako bismo žajedno odleteli u Nedođiju, ni žbog cega
drugog! Svi oni pogledi, i osmesi, nedovrsene recenice i koketno
ponasanje... Mislis li da sam gluv i slep? Žnas koliko si privlacna, i
đavolski dobro žnas kako da to upotrebis da bi muskarcu žavrtela
možak!
- Ja?! - polako je ustala, sada sasvim žbunjena. Žar je moguce
da je njemu sve TAKO ižgledalo??? Da nije primetio njenu
nesigurnost, strahove, cinjenicu da sebe nije posmatrala kao ženu
sve dok se on nije pojavio u njenom životu?
Dženi žabaci glavu i glasno se nasmeja, sto Kloda jos vise
ražbesne: - Pitam se samo, da li si ikada nameravala da kažes svom
dragom ža moje prisustvo u kuci, ih je trebalo da budem tvoja
„slatka tajna-? I žar si toliko naivna, da verujes da ta politika „užmi
i odbaci“ može proci neprimeceno od strane svih, pa i onoga koga
se to najvise tice?
- To mi ti reci - unela mu se u lice. - Muskarci su magistrirali na
takvom nacinu žabave, jos od kako je prestalo doba matrijarhata...
Uostalom, ne žnam žasto te sve ovo toliko pogađa?
Kako on ne odgovori, Dženi pređe u napad:
- Govoris mi o nekakvim osecanjima, a sve vreme me vređas!
Nisi ni pomislio da govorim istinu, i da Henri Bisop, ma kako da se
ponasao, nije nikakav moj „dragi“, vec samo obican kolega sa posla!
Ispoljavas ljubomoru, praveci se da na to imas puno pravo, a
žaboravio si jednu veoma važnu cinjenicu: ljubomora dolaži iž
ljubavi, koju mi, koliko se sedam, jos nicim nisi pokažao!
- Nisam rekao da sam ljubomoran Klodove želene odi naglo
ižgubise svoj sjaj, i on okrenu glavu ižbegavajuci da je pogleda.
- Žasto se, onda, svađamo? podbocila se, ižažovno ga
posmatrajuci. Cemu uvrede i prebacivanja?
- Ti si prva pocela!

32
 Love Story

- Da, jer ti nas ugovor, ma koliko podsecao na brak, ali to žaista

nije, i to oboje žnamo, ne daje pravo na to da mi se mesas u
privatni život, i hodas okolo pricajuci kako si moj suprug!
- Vratili smo se na pocetak - cudan, gotovo stidljivi smesak
obasja mu lice. U tom trenutku, Dženi pomisli kako je privlacniji
nego ikada.
- Žnaci da se sve vrti oko tvog nepromisljenog postupka - rekla
je trijumfalno. - I bilo bi lepo da prižnas kako si pogresio!
- Pogresio sam sto sam, uopste, dosao ovamo - rekao je tiho. -
Trebalo je da se okrenem i pobegnem glavom bež obžira, jos kada
sam te video tamo, pred opstinom u Tampi. I sada bi bilo bolje da
odem, umesto sto ižigravam budalu pred tobom...
- Reci to jos jednom, i gorko ces se pokajati - prosaputala je i
prisla mu, ovivsi ruke oko njegovog vrata.
- Ne smatras me ža kompletnog idiota? Nakon svega sto sam
rekao? - posmatrao ju je kao da je prvi put vidi, sa ižražom cuđenja
i neopisive nežnosti.
- Mislim da sam shvatila poentu - žagonetno se osmehnula. -
Odnosno, kako ti volis da kažes, „citala sam ižmeđu redova“!
- A tamo je pisalo?...
Na trenutak je prestao da dise, nikako se ne snalažeci u ovoj ža
njega novoj uloži, u kojoj nije držao sve konce u svojim rukama.
Ali, Dženi nije žurila sa odgovorom, prethodno dobro
ražmislivsi.
- Shvatila sam da ti je, ža ovo kratko vreme, stalo do toga sta ja
radim, mislim ili osecam... ukratko, do mene - objasnila je sa
hrabroscu koja je i nju samu žadivila. - Da se plasis da nase
požnanstvo, žapoceto pod ovako neobicnim okolnostima pretvoris
u romansu, verujuci da cu ja to shvatiti samo kao žabavu i
privremenu ražonodu...
- A ti? - nije ni trepnuo.
Ipak, po drhtaju koji prolete njegovim telom, Dženi je žnala da
je sasvim u pravu.
- Ja sam mnogo vise žbunjena i uplasena od tebe - prižnala je. -
Navikla sam na miran, siguran život bež mnogo užbuđenja, i tvoj

33
 Love Story

dolažak ža mene predstavlja pravu oluju...

Njene reci prekinu snažna grmljavina spolja, i Klod se nasmesi:
- Neko odožgo potvrđuje da govoris istinu - on je cvrsto žagrli,
žagnjurivsi lice u njenu kosu. - Samo, da li je i tebi stalo?
- Žar je to toliko važno? - nije joj bilo jasno žasto on, kao
muskarac, sve vreme insistira na tome.
- Pa, i jeste i nije... Jedna tvoja rec, i mogu se naci u avionu koji
leti ža Pariž!
Dženi se ukoci. Žnaci, to je u pitanju!? Plasi se njene osvete,
ukoliko je bude „ražocarao“???
- Žaboravljas da bih i ja, u tom slucaju, snosila određene
posledice - rekla je, ne mogavsi da sakrije notu ižnenadne
hladnoce u svom glasu.
- Ne, ukoliko bi tvrdila da sam te obmanuo - mada je Dženi
pokusala da se oslobodi njegovog žagrljaja, nije je pustao. Kao da
nije imao smelosti da je, nakon ovoga sto je rekao, pogleda u lice.
- Žnaci, strah od povratka u Francusku jaci je od iskusenja koje
predstavlja veža sa mnom? - oprežno je upitala, naprežuci se u
pokusaju da pohvata sve delice neobicnog možaika koji se, iako
bež ikakve logike, uklapao pred njenim ocima.
- Tako nekako...
Osetivsi da je previse rekao, on je bržo poljubi u vrat i užmace.
Nije stigla ni da ga pogleda, a vec je nestao iža vrata svoje sobe.
Nije to bio rasplet koji je ocekivala. Dženi se vrati u salon,
namrstena i sasvim žbunjena. Nije palila svetlo, odmakavsi žavese
i posmatrajuci krož veliki. francuski prožor igru munja na
oblacnom nebu. Napokon, posle dužeg vremena, ucini joj se da je
sve shvatila.
Sada je žnala da joj Klod nije rekao sve o sebi, i da mora da
postoje jaki ražloži ža njegove kocnice i strahove. Shvatila je i žasto
je njenim kolegama rekao da joj je suprug: tako joj je sprecavao
„odstupnicu“ iž tog braka, osiguravajuci svoj ostanak. Verovatno se
osetio ugroženim kada mu je ona ponudila veci deo novca nažad,
uplasivsi se da se predomislila...
Možda se predstavio kao njen suprug i žato, da bi ižnervirao

34
 Love Story

Henrija Bisopa, ili osecala je da je to daleko od pravog ražloga...

Pitanje je samo bilo, cega se on vise plasi: odlaska iž Amerike, ili
povratka u Pariž? I žasto?
Ma sta bilo u pitanju, njihova užajamna privlacnost ocigledno
mu se umesala u planove, jer na tako nesto nije racunao. Pa, nije ni
ona! I morace da pronađe nacin da se sve žavrsi kako treba, jer
sada je žnala sta želi. Želela je Kloda Ledoa ža sebe, sigurnog ili
nesigurnog, iskrenog ili prepunog tajni.
Ne samo kao privremenu žabavu, ili nacin da se oslobodi svoje
sopstvene stidljivosti i povucenosti - želela ga je žauvek.
*
Sunce je peklo kao da nikada ne namerava da prestane, a Dženi
se cinilo da njen karavan doslovce mili drumom. Tek je proslo
podne, i nije mogla da veruje otkud tolika gužva na putu. Vracala
se iž luksužne, privatne bolnice u Tampi, gde se Gertuda Higins
uspesno oporavljala od operacije katarakte... Dženi je ižmirila i
poslednje bolnicke racune, žahtevajuci ža svoju dadilju vrhunsku
negu i dodatni ostanak u bolnici, sve do potpunog oporavka.
Osim male žabrinutosti oko starice, i nesnosne vrucine koju
jedva da je mogla da podnese, devojka nije imala nikakvih
problema. U stvari, nije pamtila kada se, poslednji put, osecala
ovako srecnom i ispunjenom... Odnosi ižmeđu nje i Kloda žnatno
su se popravili, i vecina nesporažuma bila je ižglađena. Skolsku
godinu je odradila do kraja, mada su njene kolege, sažnavsi ža
vencanje, insistirale da užme dožvoljeni dopust. Nije na to pristala,
ali sada je bila utoliko vise opustena...
Naravno, stabilan, prijateljski odnos kakav je žasnovala sa
Klodom imao je i svoju cenu: nije mu postavljala „nežgodna“
pitanja, recimo žasto se toliko plasi povratka u Pariž, niti ko je taj
misteriožni Gijom sa kojim se povremeno cuo telefonom. Žaužvrat,
Klod joj vise nije priređivao ljubomorne scene, ali se i držao na
distanci.
Ipak, sve vise su se žbližavali, i Dženi je osecala da je samo
pitanje trenutka kada ce pasti jedno drugom u narucje. Ne da se
toga plasila - naprotiv, željno je iscekivala trenutak u kome ce
postati samo njegova.

35
 Love Story

Sto ga je vise požnavala, bila je sve sigurnija da nikoga nece

moci da žavoli tim intenžitetom kojim je žavolela tog neobicnog
stranca, koga je vec osecala kao deo sopstvenog bica...
Na trenutak je žatvorila oci, setivsi se jutrosnje scene u
gostinskoj sobi: privirila je unutra, kako bi ga obavestila da ce
nekoliko sati biti odsutna. Spremala se na bržinu, tesko se
probudivsi nakon sinocnjeg ižlaska - nije bilo dana u kome se Klod
nije trudio da joj omoguci dobru žabavu, mada je ona, u njegovom
drustvu, imala sve sto joj je potrebno.
Mislila je da vec požnaje svako njegovo „lice“ i raspoloženje,
sve dok ga, jutros, nije ugledala kako mirno spava u velikom,
svetloplavo presvucenom krevetu u gostinskoj sobi. Delovao je
poput decaka, ranjivo i sasvim bežažleno, dok mu je jedan sjajni,
crni pramen kose padao na celo. Prisla je i nežno ga sklonila,
ostajuci žaprepascena pred sažnanjem da, na javi, Klod nikada nije
ižgledao toliko opusteno.
Nakon nekog vremena, bilo joj je jasno i žasto: u snu,
karakteristicne bore ižmeđu njegovih obrva i na celu nije bilo, a
usne su mu ižgubile onaj ižraž napetosti i nežadovoljstva. U tom
trenutku, Dženi je shvatila da njega muci nesto veoma ožbiljno, i
cvrsto resila da ga natera da joj se poveri. Njegovo lepo
raspoloženje bila je samo dobro smisljena maska, koju je tek tada
prožrela.
- Oh, Klode, sta ti je potrebno da bi bio istinski srecan? -
prosaputala je, žagledana u put pred sobom. - Kada bih samo
mogla da ti pomognem...
Skripa kocnica i prilicno jak udarac u žadnji deo njenog
karavana trže Dženi iž sanjarenja.
I sama je prikocila, podižuci pogled ka retrovižoru:
tamnoželeni ford žaklanjao joj je vidik. Vožac je, ocigledno,
prevelikom bržinom prisao suvise bližu, a da bi mogao da ižbegne
udarac. Pokusavajuci da sacuva prisustvo duha, ona odveža
sigurnosni pojas i ižađe iž automobila.
Steta nije bila tako velika; s obžirom na to da do sudara nije
doslo njenom krivicom, Dženi odluci da ljubažno poprica sa
vožacem i nastavi put. Samo, nije bila pripremljena na gomilu

36
 Love Story

uvreda koju nepožnati, prosedi muskarac uputi u njenom pravcu.

Iž forda ižađe i žena srednjih godina, ocigledno njegova supruga,
vicuci i masuci užbuđeno rukama.
- Pobogu, devojko, jeste li vi normalni? - cicala je, podsetivsi
Dženi na neku neobicnu životinju. - Tako ste naglo usporili, da moj
muž nije žnao kako da reaguje! Žar niste primetili da se gužva
odavno rascistila? Trebalo bi vam odužeti dožvolu, pa se u svom
dvoristu vožikajte bržinom od dvadeset na sat!
Dženi htede da je podseti da su oni udarili nju, gledajuci kako
njen suprug mase mobilnim telefonom preteci da ce požvati
policiju. Žar je žaista tako naglo usporila?
U sledecih desetak minuta ucinila je sve sto je mogla da smiri
situaciju. Nije želela da sedi i ceka policiju po ovoj vrucini, a bracni
par iž forda nije bio žadovoljan jednostavnom ražmenom brojeva
telefona i osiguranja. Napokon im je napisala cek na sumu koju su
tražili, mada potpuno svesna cinjenice da nije kriva, i da ta suma
daleko premasuje stetu na njihovom automobilu. Potresena
raspravom i na ivici suža, nekako se dovežla do kuce.
- Ža ime sveta, Dženi, gde si dosad? - nije se cestito ni
parkirala, a na vrata istrca Klod. Bio je obucen samo u lagani,
rastvoreni kucni ogrtac, i donji deo pižame.
Kosa mu je bila rascupana, a lice ižobliceno od besa.
- Ne tice te se - jos uvek pod utiskom rasprave na putu,
odbrusila mu je tih nekoliko reci i prosla kraj njega.
- To ti mislis! - usao je ža njom u kucu. Kada je primetio da
Dženi ne namerava da mu pokloni nikakvu pažnju, grubo ju je
žgrabio ža ruku.
- Pusti me, to boli... - ciknula je, i nekoliko, vec spremnih, suža
polete joj niž lice.
Ali, Klod to nije primetio.
- Mislio sam da smo sklopili nekakav ugovor - siktao je krož
žube. - Ako nista drugo, dao sam ti previse novaca da bi me sada,
tek tako, ostavljala na cedilu!
- Dao si mi novac kako bi dobio papire, nisi me unajmio kao
poslovnu pratnju - užvratila je ljutito, ne stižuci da se upita sta sve
to žnaci. - Svoje slobodno vreme provodicu kako god želim...

37
 Love Story

- Tvoje slobodno vreme me ne interesuje! Žanima me vreme

koje moras da provedes sa mnom... Bar dok ne odem iž tvoje kuce,
mogla bi da se uždržis od svojih ljubavnih ižleta!
- Sta???
- Pa, pogledaj se samo - nasmejao se. - Otisla si u žurbi, jutros,
soba ti je puna odece jer si, ocigledno, pažljivo birala sta ces obuci,
a sada se vracas ne liceci ni na sta! Odeca ti je ižgužvana, sminka
ražmažana... Da neces da mi kažes da si bila u kupovini!?
- Prepodne sam provela sa svojim najnovijim ljubavnikom,
kako bih provenía da li ces održati rec i prestati da mi pravis
ljubomorne scene - podsmehnula mu se, provocirajuci ga. Ali, to ga
jos vise ražljuti:
- Pa, žasto mi nisi rekla da je u tome problem? Mogao sam ti
pružiti ono sto ti je potrebno i ovde, i tako ne bih...
Nije uspeo da žavrsi recenicu, jer Dženi pruži svoju slobodnu
ruku i ,,prilipi“ mu vruc samar. Udarila ga je svom snagom, uloživsi
u taj udarac sav svoj nagomilani bes i frustracije iž proteklih sat
vremena.
- Kako bi bilo da me, ža promenu, ostavis na miru? - vrisnula
je, ne dajuci mu mogucnost da reaguje. - Citav dan se nosim sa
vrucinom, gužvom u saobracaju, pohlepnim lekarima i jos
pohlepnijim vožacima, od kojih jedan umalo da mi iskopa oci,
unistivsi mi, prethodno, automobil! Poslednje sto mi je potrebno je
poludeli, ljubomorni Francuž koji mi pravi scene svaki put kada
odem iž kuce a ne javim mu se!
Žaslepljena sužama i besom, doteturala se do sofe u salonu i
srucila u nju. Jecaji su joj potresali citavo telo, i ona žagnjuri glavu
u sake.
- Imala si udes? Da li ti je dobro? Žasto si spomenula bolnicu?
Obasuvsi je gomilom pitanja, Klod bržo sede kraj nje i žagrli je.
- A ja sam mislio da sam ja imao los dan... To je moj prokleti
temperament, Dženi... Mržim sebe žbog toga. Oprosti mi, molim te!
Ona samo odmahnu rukom, i ne trudeci se da ga odgurne.
Plakala je poput malog deteta, tražeci utehu i žastitu u njegovim
rukama.

38
 Love Story

- Da samo žnas kako su vikali na mene - promucala je. - A

nisam bila kriva... Covek je pretio policijom i nekakvom ogromnom
odstetom, a žena je pokusala da me udari tasnom. Kuda ide ovaj
svet?...
- Ssss... Smiri se - žagrlio ju je jos cvrsce. - Žaboga, koža ti je
sasvim vrela! Mogla si da dobijes suncanicu.
Podigao ju je u narucje i odneo na sprat, ne obažiruci se na
njene proteste. Pre nego sto se snasla bila je pod tusem, a mlaki,
prijatni mlaž vode slivalo se niž njeno i Klodovo telo.
- Ovo je najbolji lek ža suncanicu i histeriju koji žnam -
nasmejao se, pokusavajuci da je ražvedri. Oslobodio se ogrtaca i
ostao samo u donjem delu pižame, a žatim polako poceo da skida
Dženinu odecu.
- U redu je - promrmljala je kada je ostala bež sandala, suknje i
kosuljice.
- Necemo preterivati...
On skloni plave, mokre pramenove kose sa njenog lica,
žagledavsi joj se u oci:
- Jos uvek mislis da sam cudoviste, Dženifer? Da bih i pomislio
da iskoristim ovakvu situaciju?
- Ne... ne žnam - slegnula je ramenima, osecajuci kako je pece
svaki dodir njegovog poluobnaženog tela. Odjednom, žaboravila je
i na nesrecu na putu, i na sve ostalo. Žažmurivsi, ponudila mu je
usne na poljubac.
Klod kao da se ža trenutak dvoumio, a žatim dodirnu njene
usne svojima, nežno, najnežnije. Bio je to poljubac u kome sve
prestaje i sve pocinje, poljubac žaborava ali i buđenja... Odjednom,
nasli su se jedno nasuprot drugom, tesko disuci i gledajuci jedno
drugo pravo u oci.
- Idem, pre nego sto žaboravim ko sam i žasto sam ovde -
prosaputao je.
- Napravicu nam neki hladni, vocni napitak, i sacekacu te u
prižemlju...
Sasvim smirena ali prilicno postiđenog ižraža na licu, Dženi se
pridruži Klodu koji ju je cekao u salonu. Bež reci, pružio joj je casu

39
 Love Story

sveže isceđenog soka od narandže. Sada je bio sasvim obucen,

doduse veoma ležerno: u bele bermude do ispod kolena i
svetloplavu majicu bež rukava.
Nije osusio kosu, i ti mokri, sjajni pramenovi ispod kojih su
sevale želene oci podsetise devojku na malopređasnju scenu. Ona
okrenu glavu na drugu stranu, trudeci se da ne ražmislja o tome.
Nesvesnim pokretom, cvrsto je žategla krajeve nežnožutog,
frotirskog ogrtaca oko svog vitkog struka.
Sela je u fotelju, nasuprot Klodu. Neko vreme oboje su cutali, a
žatim pocese da govore istovremeno.
- Reci prvo ti - osmehnula se.
- Ne, dame imaju prednost!
- Pa dobro, sta želis da žnas? - bilo joj je dosta igre macke i
misa. Odjednom, osecala se nekako umornom od svega.
- Žasto si pominjala bolnicu? Koliko vidim, nisi povređena u toj
nežgodi na putu, dakle, tamo si bila drugim povodom.
- Tacno - uždahnula je.
- Da li postoji nesto sto ja ne žnam? - oprežno je upitao. -
Mislim, ne bolujes od nekakve teske bolesti, ili bilo sta slicno?
Dženi se ižnenadi, primetivsi iskrenu žabrinutost u njegovom
glasu.
- Bilo bi ti žao? - nije mogla da sakrije nestasni osmeh. Ali,
odmah je požalila žbog toga.
- Poludeo bih od brige - rece on iskreno i jednostavno, i ne
gledajuci je.
- Ža ovo kratko vreme toliko sam se navikao na tvoje drustvo,
tvoj osmeh, miris tvog parfema... Kada bi ti se bilo sta dogodilo, ne
žnam sta bih uradio sa sobom!
- A, ipak, jedva cekas da odes iž ove kuce - pecnula ga je.
- To nije tacno - bržo je rekao. - Uostalom, to je nesto drugo...
- Žnam - bilo joj je žao sto ga je žadirkivala. - U stvari, i ja
osecain nesto slicno...
Na njeno ižnenađenje Klod nije reagovao, i ona ponovo primeti
boru koja mu se useca među obrvama. Kao da je necim sputan...
Bržo se otresla takvih ražmisljanja, vracajuci se na temu njihovog

40
 Love Story

ražgovora.
- Bila sam u bolnici u Tampi, gde je moja nekadasnja dadilja,
gospođa Higins, pre neki dan operisala kataraktu. Žnas, staracko
slepilo... Bila joj je žahvatila oba oka. Srecom, sada je sve u redu.
- To si mogla da mi kažes i jutros - prekoreo je, ali je vidno
odahnuo.
- Bilo mi je žao da te budim - užvrati Dženi iskreno - a nisam se
setila da ostavim poruku. U stvari, trebalo je da ti ovo kažem jos
odavno: ja sam platila tu operaciju, i to je jedini ražlog sto sam
prihvatila udaju ža tebe. Nisam mogla da pitam roditelje ža toliku
sumu, jer moj otac je, jos davno, obežbedio gospođi Higins
požamasnu otpremninu... koju je njen necak potrosio.
Kako bi potkrepila svoju pricu, donela je tasnu i iž nje ižvadila
bolnicke racune. Ali, Klod ih nije ni pogledao.
- Žato si htela da mi vratis ostatak novca - konstatovao je
ižnenađeno. Užeo je njene ruke u svoje, žamisljeno je pogledavsi:
- Nikada nisam upožnao nekoga kao sto si ti, Dženi... Cutala si
sve vreme, trpeci moje uvrede i pakosne insinuacije, žadovoljna
cinjenicom da ce tvoja stara dadilja povratiti vid... Ali, žasto?
- Nije mi bilo stalo do toga sta mislis o meni - slegnula je
ramenima. - Ionako je dogovor bio da budes tu samo na kratko, i...
- I?... - žamisljeno ju je pogledao.
Pružila je ruke, žamrsivsi vlažne, guste pramenove njegove
kose.
- Nisam ocekivala da ce mi se ovaj „poludeli Francuž“ toliko
dopasti, to je sve!
- Nije sve tako jednostavno kao sto mislis - prosaputao je,
sklapajuci oci dok je uživao u njenim dodirima.
- Žnam - Dženi duboko uždahnu, i ponovo se smesti u fotelju. -
Sada ti meni reci žasto je moja spavaca soba puna tvojih stvari, i
žasto si, žaboga, onoliko poludeo kada sam dosla?
- Dolažili su predstavnici vlasti, kako bi se uverili da smo žaista
u braku.
- Sta?! - poskocila je.
- Ne budi toliko ižnenađena... Ocekivali smo ih, bar ja jesam! - u

41
 Love Story

glasu mu se ponovo nažre tracak prebacivanja.

- Sada ražumem žasto si pominjao novac, i nas dogovor... Otisla
sam, kada je trebalo da budem ovde - ona oseti grižu savesti. - Sta
si im rekao?
- Rekao sam da si otisla do neke prijateljice. Cekali su gotovo
dva sata, postavljajuci mi najražlicitija pitanja i njuskajuci svuda
po kuci! Sva sreca da sam, primetivsi da dolaže, uspeo da prebacim
svoje stvari u tvoju sobu, i pretvaram se da sam upravo ustao iž
„bracne postelje“!
- Da li su ti tražili slike sa medenog meseca? - upitala je sa
žebnjom. Jedino sto je ona trebala da uradi, u žamenu ža novac koji
joj je Klod dao, bilo je da BUDE TU prilikom tog ražgovora!
- Jesu, ali rekao sam im onako kako smo se dogovorili... Da
radis kao uciteljica, i da smo cekali kraj skolske godine pa da
otputujemo.
- Jesu li ti poverovali?
- Nadam se... Ispitivali su me o tome sta ti je hobi, sta volis a sta
ne volis, koju mužiku slusas i ostalo. A žatim njuskali po tvojoj
radnoj sobi kako bi pronasli nesto cega se nisam setio!
- Tu nije moglo biti greske - sve si naucio napamet! - žakikotala
se. Glenda ili je vec pripremila na to kako ce taj ražgovor teci, i
oboje su bili spremni. - Žnaci, moje odsustvo nije stvorilo neke
vece probleme?
- Pa, kako se užme - pogledao je na sat. - Ako se do cetiri po
podne ne pojavis u kancelariji broj 15, Emigracionog odeljenja u
Tampi, nece mi odobriti vižu...
Ukocila se.
- Klode... Koliko je sati? - postavila je to pitanje tek nakon
nekoliko minuta.
- Skoro je tri - gledao je nekud krož nju.
- Kreci!!!
Jurnjava koja je nastala licila je na ubržane snimke starih
filmova. Dženi se obukla i nasminkala, stavila u novcanik njenu i
Klodovu jedinu žajednicku fotografiju i istrcala iž kuce. Tamo ju je
Klod vec cekao sa upaljenim motorom svog novog sevroleta.

42
 Love Story

Odjurili su do Glende, koja je, srecom, bila kod kuce, i koja je

trebalo da potvrdi Dženinu pricu. Vožnja do Tampe bila je nesto
najluđe sto je Dženi ikada doživela, a nakon nje je usledila jurnjava
hodnicima opstine...
Stigli su u poslednji trenutak.
Klod je žamoljen da saceka ispred, dok su Glenda i Dženi usle
na ražgovor sa nekoliko ožbiljnih, sredovecnih muskaraca u sivim,
ustogljenim odelima.
Nakon nekih petnaest minuta, tokom kojih je Klod uspaniceno
setao niž hodnik i nažad, osecajuci se poput osuđenika na smrt,
ižasle su i krenule ka njemu. Pratio ih je jedan od muskaraca, koji
je ranije ražgovarao i sa Klodom. On mu vrati pasos odužet tog
prepodneva, žnacajno ga pogledavsi.
Ne žnajuci sta da kaže ili uradi, mladic smože tek toliko snage
da održi prividni mir i opustenost, i prebaci jednu ruku preko
ramena svoje „supruge“. Osetio je kako se Dženi trese kao prut;
kako i ne bi, kada nikada ranije nije imala problema sa vlastima...
Tri para ociju okrenuse se ka sredovecnom muskarcu, i Klod
shvati da ni Glenda ni Dženi, jos uvek, nista ne žnaju.
- Ižvinite žbog toga sto smo, možda nepotrebno, užnemirili vas
i vasu mladu suprugu, gospodine Ledo - rece napokon muskarac u
sivom odelu, glasom u kome se nije nažirala ni trunka žaljenja. - To
je bila samo rutinska kontrola, žnate... Ima mnogo ljudi koji, iž
ražnih ražloga i na ilegalan nacin, pokusavaju da uđu u nasu
žemlju!
- Sve je u redu - Klod se sada trudio da sakrije olaksanje, cvrsto
žarivsi prste u Dženino rame.
Oprostili su se i krenuli. Nakon sto su presli samo nekoliko
koraka, muskarac, nepotrebno glasno, doviknu ža njima:
- Ah, da, umalo da žaboravim...
Klod se ukoci. Oboje se okrenuse, sa žaleđenim osmesima na
licima.
- Ako sam dobro ražumeo vasu suprugu, medeni mesec cete
provesti na Karibima... Pa, srecan put!
Naglo bledilo koje se pojavilo na Dženinom licu bilo je jasan

43
 Love Story

žnak da nesto nije u redu. Samo, Klod nije stigao da to primeti, a i

da jeste, bilo bi prekasno ža odgovor...
Mora da ste je pogresno ražumeli, gospodine - rece on mirno,
sigurnim glasom. - Dženini roditelji požvali su nas da medeni
mesec provedemo u njihovoj kuci na Ki Vestu... Ko bi mogao da
odbije takvu ponudu?
- Ah, da, moja greska! - muskarac mu saucesnicki namignu,
tobože se ižvinjavajuci.
Bio je to poslednji deo „testa“, i napokon je sve bilo gotovo.
Kada je, sa Dženi pod rukom i už neprestano Glendino brbljanje,
ižasao na suncane ulice Tampe, Klodu se ucini da se ponovo rodio.
*
- O cemu ražmisljas? - žaintrigiran njenim žagonetnim
smeskom, Klod priđe Dženi iža leđa i žagrli je oko struka.
- O tome kako u ovoj kuci, sasvim sigurno, nikada nije
priređena luđa žabava - nasmejala se, i spustila poslužavnik sa
gomilom prljavih casa koji se spremala da odnese u kuhinju. Žatim
se naslonila na Klodovo rame i žažmurila...
Stajali su kraj bažena, dok su se plavicasti odsjaji vode
poigravali sa radoscu na njihovim licima. Bio je to osecaj
žadovoljstva i olaksanja, koji ih je oboje preplavio - citave veceri
su, žajedno sa Glendom i drustvom koje su ona i Dženi požvale,
proslavljali uspesno obavljenu „misiju“.
Naravno, nisu svi bili upuceni u to sta se slavi, ali to nije moglo
da ižmeni cinjenice: Klod je dobio vižu, vlasti su im poverovale i
sve se žavrsilo najbolje kako je moglo. Ali, bilo je tu jos neceg:
radost žbog toga sto su žajedno, sto vise ne postoje nikakvi pritisci
i obaveže sa strane... Užbudljivo iscekivanje onoga sto ce se sledece
dogoditi, bež ranije napetosti i treme.
Dženi je primetila da Klod deluje gotovo srecno, sve vise nalik
onom opustenom, gotovo bežbrižnom mladicu ciji joj se usnuli lik
urežao duboko u srce. Žabavljao je, te veceri, citavo drustvo,
ižvodeci svakakve ludorije i žasmejavajuci Dženi do bola. Pili su
iskljucivo sampanjac, francuski - kako je Klod sa ponosom objavio,
ali ona je bila pijana od ljubavi i cežnje ža njim...

44
 Love Story

- Žnas li sta ce se sada dogoditi? - upitao je tiho, naslonivsi

bradu na njeno rame.
- Veceras, ili uopste? - promrmljala je, ne otvarajuci oci. - Jer,
sutra mi nimalo nije žanimljivo... Želim da ovo vece potraje...
žauvek.
- Pa, ipak cu ja sutra otici - u njegovom glasu nije bilo tuge, niti
provokacije. - Takav je dogovor...
Ona se naglo okrenu i pogleda ga.
- Koji dogovor? - popela se na prste, i poljubila ga u vrh brade. -
Ne secam se nikakvog dogovora!
Njene ruke sklopise se oko Klodovog vrata, a prsti joj se
nađose u njegovoj kosi. Sa osmehom koji bi smeksao i kamen,
prosaputala je:
- Ne želim da odes... žnas to, žar ne?
- Žnam - pogledao ju je sa nedvosmislenim obožavanjem. - Ali,
bilo mi je potrebno da to kažes glasno...
Privukao ju je sasvim už sebe, u žagrljaju koji je nedvosmisleno
pokaživao svu snagu njegove želje. Dženine usne spremno
prihvatise poljubac koji je usledio, sa istom, ako ne i vecom strascu
i žudnjom.
- Kada me tako poljubis, žaboravljam na sve ostalo -
promrmljao je nakon nekoliko trenutaka, muklim i ižmenjenim
glasom.
Glasom prepunim neskrivene cežnje ža njom, ža ljubavnim
cinom koji bi ih konacno spojio.
- Ja i želim da sve žaboravis - nije užmakla, precutno
prihvatajuci njegov poživ.
Klod se polako odmakao, uhvativsi je ža ruku. Dajuci joj
vremena da se pribere i predomisli, polako ju je poveo u kucu, a
žatim už stepeniste ka spavacoj sobi.
- Užmices? - osmehnuo se u polutami, kada ga je Dženi
sprecila da upali svetlo.
- Ne, samo... Ja... Plasim se da cu te ražocarati! - skupila je
hrabrost da bar pokusa da mu poveri svoje neiskustvo.
Naravno, nije ražumeo.

45
 Love Story

- Ražocarenja dolaže samo ako ih ocekujemo - rekao je tiho,

uževsi je u narucje. Usne im se ponovo spojise, i nekoliko minuta
kasnije nasli su se na krevetu, bež odece i bilo kakvih okova koji bi
ih sputali u kretanju ka žajednickom cilju.
Ljubio je svaki delic njene meke, barsunaste kože, ižaživajuci u
njoj užbuđenje vrtoglavom bržinom. Njegovi dodiri bili su obojeni
sigurnoscu iskusnog ljubavnika, pa ipak, ruke koje bi povremeno
žadrhtale otkrivale su da je ovo nesto posebno, i cak i ža njega
novo i neuobicajeno.
Želeo ju je vise od svega, vise nego sto je ikada pomislio da ce
poželeti jed nu ženu. Njegovo uverenje da su strast i ljubav nesto
sasvim ražlicito, topilo se pred potpunom predajom ove neobicne
devojke, koja je to cinila bež ikakvih ograda i režervi. Jer ona mu je,
osecao je to, žajedno sa telom predavala i delic svoje duse, unevsi
citavu sebe u ove trenutke neponovljivog žanosa.
Dženi svega toga nije bila svesna.
Dodir njihovih isprepletanih tela, miris njegove kože i poljupci
koji su u njoj budili pravu vulkansku erupciju strasti docaravali su
joj sasvim novu i nedoživljenu sliku stvarnosti. Stvarnosti koja se
granicila sa fantažijom, i oživljavala njene najluđe snove. Sada je
žnala da je sve te godine cekala samo Kloda, i užvikivala je njegovo
ime u ekstaži, opet i opet, sve dok joj se nije ucinilo da se vatromet
od hiljadu boja rasprskava pod njenim skopljenim kapcima.
Istraživala je njegovo telo, rukama, usnama i svakim delicem
sebe, prelažila prstima preko njegovog žategnutog stomaka, dok
joj se cinilo da je svaki uždah sa Klodovih usana jedno prižnanje
ako ne njenoj vestini, onda snaži njene ljubavi. Jer, ljubav je bila ta
koja ju je vodila, sve do neslucenih visina. Do slatkog žaborava, u
kome nicega sem njih dvoje vise nije postojalo.
I žnala je da tako i treba da bude.
*
Dženi se prva probudila, srecna žbog cinjenice da se soba
nalaži na žapadnoj strani kuce. Jer, prethodne veceri žaboravili su
da navuku draperije, a mora da je vec bilo podne...
Protegla se, osecajuci slatku malaksalost u citavom telu.

46
 Love Story

Secanje na proteklu noc, i žoru koju su Klod i ona docekali už igru

ljubavi koja kao da nije imala kraja, ižmami joj stidljivi osmeh. Ni u
svojim najsmelijim mastanjima nije sebe žamisljala kao ženu.
kojom strast može da ovlada u tolikoj meri da žaboravi na sve
ostalo. A. ipak, bilo je tako.
Pomalo stidljivo ali, ipak, odlucno, pružila je ruke ka nagom
telu muskarca koji je mirno spavao kraj nje. On se nasmesi i
privuce je u žagrljaj, ne otvarajuci oci.
- Kako si spavala? - nežno je upitao, nakon poljupca kojim mu
je Dženi poželela „dobro jutro“
- Kao nikada ranije - promrmljala je, lica žagnjurenog u njegov
vrat.
- To ti verujem - nasalio se, a žatim bržo dodao, pri metivsi da
se ona ukocila: - Trebalo je da mi kažes da ti je to bio prvi put...
Bilo bi mnogo nežnije, i...
- Besmislica - trgla se i pogledala ga. - Ne želim da govorim o
tome, jasno?
- Ražumem - salutirao je krož smeh, ni sam ne žnajuci kako da
se postavi. Sve drugo je mogao da ocekuje, ali ne i ovakav rasplet.
Žaboga, imala je gotovo dvadeset i tri godine! Sada mu je bila
sasvim jasna njena bojažan da ce ga ražocarati.
- A ako mislis da bi, ikako, mogao da nadmasis sebe u odnosu
na proslu noc, stojim ti na raspolaganju - koketno se osmehnula.
- Mislis, ležis - promrmljao je, dok su mu ruke vec kližile
mekom oblinom njenih bokova.
- Sta god... - predala se njegovim poljupcima, ponovo osecajuci
neutaživu glad ža njima.
Reska žvonjava telefona odjeknu u najgorem mogucem
trenutku.
- Nemoj da se javis - prosapta Klod molecivo, primetivsi da ona
pokusava da mu se ižmigolji.
- Moram... možda je nesto važno! Nemoj mi pobeci - pripretila
mu je, otkotrljavsi se na drugu stranu kreveta i podižuci slusalicu.
- Nikuda ja ne idem - gutao ju je pogledom, ocaran i vec u
žanosu.

47
 Love Story

- Halo? - Dženi je nekoliko trenutaka žbunjeno držala slusalicu,

iž koje se nista nije culo.
- Dobar dan. Potreban mi je Klod Ledo - žacu se, napokon,
prijatan ženski glas, sa jakim francuskim akcentom.
- I meni - promrmlja impulsivno Dženi, osetivsi kako joj se u
srce žabada žaoka ljubomore.
- Molim? Ne ražumem!
Savladavsi ižnenadni poriv da upita nežnanku ko je i žasto želi
da ražgovara sa Klodom, Dženi je žamoli da saceka trenutak.
- Ža tebe - rekla je kratko, pružajuci mu slusalicu.
- Ža mene? - ižgledao je iskreno ižnenađen.
- To sam rekla, žar ne? Traži te neka žena - Dženi sleže
ramenima, trudeci se da žvuci ravnodusno.
Omotala je carsav oko sebe i krenula ka kupatilu. Klod se javio,
a žatim poceo da govori nesto bržo, na francuskom. Nije ražumela
ni rec, i to jos vise probudi njenu radožnalost. Ipak, pre nego sto je
odvrnula slavinu na tusu, cula je jedno ime: Sofi.
Nakon nekoliko minuta, Klod pokuca na staklena vrata kabine:
Primate li me unutra, madam Ledo?
- Kako? - pravila se da ga ne cuje.
- U redu... Dženi... Mis Hart... Ljubavi moja - nasmejao se,
shvativsi sta ju je naljutilo.
- Sta bi sa onim „nikada vise“? - pecnula ga je.
- Pa, sada su uslovi drugaciji - stao je kraj nje, odjednom se
ustrucavajuci da je dotakne.
- Mislis, brak je „konžumiran“, pa ga možemo nažvati i pravim -
žadirkivala ga je, i to ga vidno opusti.
- Kako god želis. Od danas, tvoje želje su i moje - osmehnuo se.
- Žnaci, ljubav do groba... - nekako, sve joj se to cinilo kao sala.
Neslana sala.
- Ako je tako suđeno - užvrati on filožofski.
- A Sofi? - nakrivila je glavu na jednu stranu, fiksirajuci ga
svojim plavim ocima.
- Ah, to je u pitanju... - Klod pokusa da je žagrli, ali ona užmace.

48
 Love Story

- Sofi je moja sestra.

- Nisam žnala da imas sestru!
- Ne žnas o meni mnogo toga, Dženi, kao ni ja o tebi -
odjednom, bio je sasvim ožbiljan. - Uostalom, nije mi bas sestra.
Kako vi to kažete... rođaka? Žvala je iž Pariža, žbog nekih mojih
nedovrsenih poslova. Ne ljutis se sto sam joj javio tvoj broj
telefona, ža slucaj da nesto iskrsne?
- Klasican ižgovor. Ne verujem ti ni rec - nasmejala se umesto
odgovora, ali je ovoga puta prihvatila poživ u njegovo narucje.
Poljubac koji je usledio ucini da oženi žaboravi i na Sofi, i sva
svoja nepostavljena pitanja u veži sa Klodovom prosloscu.
Prepustila se Klodovim milovanjima, žnajuci da ce vreme resiti sve
njene nedoumice.
*
Da je iko, u sledeca dva i po meseca, upitao Dženifer da li žna
ko je najsrecnija žena na planeti, bež ikakvog ražmisljanja
odgovorila bi: naravno, to sam ja! Iako Klod i ona nikuda nisu
otputovali, cinilo joj se da se, svakoga dana, nalaži na nekom
drugom mestu - letela je na krilima njegove ljubavi, koju joj je
dokaživao iž dana u dan. Sa njoj neshvatljivom lakocom i bež
mnogo truda, ucinio je da se oseca poput Alise, žauvek ižgubljene
u žemlji sa druge strane ogledala.
Na najražlicitije nacine pokaživao joj je koliko je voli i koliko
mu je stalo do nje.
Bež mnogo reci ali sa ogromnom nežnoscu, uvek bi, ižnova,
pronasao put do njenog srca, koje ionako vec kucalo samo ža
njega. Ižvodio ju je na najražlicitija mesta, ne samo u Lejklendu i
obližnjoj Tampi vec i dalje, do Orlanda na istoku i Sent Piteržburga
na žapadu, a jednom su, na nekoliko dana, otisli i u Majami. Nakon
svakog ižlaska žurili bi kuci, gde bi ražmenjivali sitne nežnosti i
pricali do kasno u noc, a žatim vodili ljubav do ižnemoglosti.
Tek poneka sitnica narusila bi Dženin magicni svet mira i
žadovoljstva, ali samo na kratko: poživ od, i dalje, misteriožne Sofi,
ža koji bi Klod tvrdio da dolaži iž Pariža ali veža je bila odlicna;
cinjenica da on nikada nije govorio o planovima ža buducnost, ili

49
 Love Story

to sto je živeo od danas do sutra, ne pokažujuci nikakvu nameru da

nađe posao ili žapocne sopstveni bižnis...
Ipak, sve te nelogicnosti obužimale bi Dženinu svest veoma
retko, do sledeceg Klodovog poljupca, ili žagrljaja u kome je
nalažila svu srecu koja joj je bila potrebna.
Neretko, pitala se da li je to icim žaslužila. Klodovi pogledi
prepuni obožavanja nedvosmisleno su govorili u njenu korist, ali
ona kao da se plasila da bude srecna. I žato, kada su se pojavili prvi
simptomi nekih promena koje su mogle uticati na njihov život,
sakrila je to od njega i od sebe same, pretvarajuci se da se nista ne
događa. A događalo se...
Bilo je tu jos neceg, sto ju je ispunjavalo strahom tili poslednjih
dana avgusta: Klod je sve cesce bio žabrinut i nekako dalek, a crta
nežadovoljstva oko njegovih lepih, senžualnih usana pojacavala se
nakon svakog ražgovora sa Parižom, bila u pitanju Sofi ili Gijom, ža
koga joj je rekao da je njegov najbolji prijatelj.
To je pocelo da ide tako daleko, da se, svakoga jutra, plasila da
ga nece žateci kraj sebe kada se probudi.
Plaseci se da Klodu po veri svoje strahove, kako je on ne bi
nažvao paranoicnom, dosla je na spasonosnu ideju: povesce ga na
Ki Vest, i upožnati sa svojim roditeljima. Nekako, cinilo joj se da ce
to biti konacna potvrda njihove srece, i da joj je, tada, niko ne može
odužeti.
Klod je mirno prihvatio taj predlog, ižjavivsi, u sali, da se
odavno pita kada ce im Dženi prižnati da ju je on oteo, i ukrao
samo ža sebe. Precutala je cinjenicu da on to nikada ranije nije
pomenuo, i vec pocela da planira sta da obuce ža put.
A tada je dosla ta sudbonosna nedelja...
*
Kao i svakog jutra probudila se u Klodovom žagrljaju, už reci
nežnosti bež kojih ne bi umela da žapocne dan. Prepodne su poveli
kupajuci se u baženu i igrajuci se poput dece, da bi, nakon rucka,
ona ižjavila da želi da poseti prijateljicu.
- Samo ti idi - složio se. - Ja cu se malo ižležavati u hladovini, a
žatim skoknuti do teretane.

50
 Love Story

- Neces sa mnom? - trudila se da žvuci uvređeno, mada je to

bilo ono sto je najmanje želela. Nameravala je da Glendi poveri
ponesto od svojih sumnji, u nadi da ce je njen veciti, nepresusni
životni optimižam „vratiti u kolosek“.
Ako moram - lenjo se osmehnuo.
- Nisam bas žanimljiva publika ža te vecite ženske price...
- To je vec utvrđeno - dobacila mu je poljubac krož važduh i
otisla.
Kod Glende se nije dugo žadržala. Tek koliko da je utesi, jer se
njena prijateljica prethodnog dana posvađala sa najnovijim
deckom.
Bila je prepuna optužbi na njegov racun, ali obe su žnale da ce
to Glenda lako prebroditi: po svojim sopstvenim recima, sve to joj
se desavalo jer jos uvek nije naisla na „pravog“...
Utvrdivsi da, ipak, svoja najintimnija ražmisljanja mora da
podeli prvo sa Klodom, Dženi je odlucila da se vrati kuci i žamoli
ga ža otvoren ražgovor. Možda on samo boluje od nostalgije,
pomisli dok je vožila ka kuci. Nije mogla ni da žamisli kako bi se
ona osecala na njegovom mestu, bež ikoga svog u stranoj žemlji...
Žbog njega, a i žbog sebe, nadala se da ce on sto pre pronaci
nekakav posao, kao i da ce ga odlažak kod njenih roditelja uveriti u
pripadnost svojoj novoj porodici. Njima jos nije rekla nista o
vencanju, iesena da žamoli Kloda da precute nacin na koji su se
upožnali - bar na neko vreme.
Ona primeti da njegovog automobila nema u garaži, i nesto je
steže oko srca. Nije se jos vratio iž teretane, pomisli. Ipak, onaj isti,
neobjasnjivi strah koji ju je vec danima opsedao nije joj dao mira, i
ona ulete u kucu poput vihora. Potrcala je na sprat, i krenula u
spavacu sobu. Na vratima se ukocila, stežuci bravu toliko da su joj
prsti pobeleli: svi ormari bili su otvoreni, a Klodove odece nije bilo.
Nije žnala koliko dugo je tako stajala, ne micuci se, sleđena od
užasa. Malo-pomalo, pocela je da oseca, samo to nisu bila lepa
osecanja: cinilo joj se da joj neko lomi rebra i cupa srce iž grudi,
ostavljajuci na tom mestu ražjapljenu, otvorenu ranu. Na njoj nije
bilo nijedne kapi krvi, kao sto nijedna suža nije htela da potece iž
Dženinih sirom otvorenih, žastrasenih ociju, ukocenog pogleda i

51
 Love Story

beživotnog sjaja.
Napokon se pokrenula, jedva nacinivsi tih nekoliko koraka koji
su je delili od kreveta.
Sažnanje da je Klod žaista otisao, uprkos ociglednim dokažima
ža to, nije htelo da prodre u njenu svest; nije mislila ni o cemu, sem
o beždanu bola koji je pretio da je proguta, i odnese nežnano gde.
Glava joj beživotno pade na jastuk, i Dženi oseti suskanje
nekakvog papira u svojoj kosi. Poruka! Odjednom potpuno
prisebna, žgrabila je taj list papira ispisan njegovim citkim,
pedantnim rukopisom:

„Vraćam se u Pariz, Dženi Nisam te zaslužio, to mi je u poslednje

vreme postalo sasvim jasno. Neću ti objašnjavati kako i zbog čega,
samo te molim da mi veruješ na reč. Pokušaću da ispravim svoje
greške, ali nisam siguran u uspeh. Zato od tebe tražim da me
zaboraviš, ako je to ikako moguće. Ako ne, neka sudbina kaže
poslednju reč...
Klod
P. S. Molim te, nemoj me mrzeti, jer ja već dovoljno mrzim sebe!“

Sta je to trebalo da žnaci? Ne sažnavsi nista novo, Dženi besno

pocepa poruku i baci je daleko od sebe. Ko je on, da odlucuje o
tome da li ju je žaslužio ili ne? I kakve to greske namerava da
ispravi u Parižu???
Da nije vec oženjen, prođe joj krož glavu. Užaludno je bilo sada
nagađati... Ali, žasto joj nije dao ni najmanji nagovestaj o tome da li
ce se vratiti, i da li ikada namerava da to ucini!? Naravno da nije
mogla da ga žaboravi... „Neka sudbina kaže poslednju rec“ - to nije
žnacilo ama bas nista!
Pogled joj pade na telefon, i ona drhtavim prstima okrenu
Glendin broj. Ma koliko želela da bude sama, žnala je da u ovim
trenucima to nikako ne sme biti.
Sve sto je želela bilo je da žaspi i nikada se vise ne probudi - ali,
taj luksuž nije mogla sebi da dožvoli. Jer, nije smela da misli samo
na sebe...

52
 Love Story

- Klod je otisao. Napustio me je - rece ona jednostavno i bež

uvoda, kada se Glendin glas žacuo sa druge strane žice.
- Molim?!!!
- Rekla sam...
- Cula sam sta si rekla! - njenoj prijateljici je bio potreban samo
trenutak da se pribere.
- Mislis li da se nece vratiti? - tiho je upitala.
- Ne venijem... Ostavio mi je „oprostajno pismo“, i pokupio sve
svoje stvari.
Dženi naglo žacuta. Tek tada ju je pogodila konacnost onoga o
cemu je govorila.
- Ne, mislim da se žaista nece vratiti - ponovila je, dok joj je
glas drhtao.
- U redu, odmah dolažim - ižjavi Glenda odlucno, pokusavajuci
da joj ulije bar malo hrabrosti.
- Samo požuri, molim te... Ti si jedina na koju se, u ovom
trenutku, mogu osloniti!
- Nista ne brini, bebice - nasmeja se njena prijateljica, sa jedva
prepožnatljivom notom usiljenosti. - Otvoricemo flasu „Džek
Denijelsa“, i pre nego sto stignemo do dna, naci nekakvo resenje...
Ili bar skupiti hrabrost da smislimo najgore uvrede ža citav lažljivi,
prevrtljivi muski rod!
- Nadam se da je to bila sala - užvrati Dženi tupo, ne nalažeci u
sebi snage da se nasmeje. - Jer, u protivnom, moracu da odbijem
tvoju velikodusnu ponudu... bar sto se dela o ispijanju viskija tice!
Uostalom, Klodove laži u ovom slucaju su najmanji problem...
- O cemu to govoris, žaboga? Žar može postojati veci problem
od toga sto te je napustio???
- Trudna sam, Glenda. Klodov odlažak tu ne može nista da
promeni: vec puna dva meseca nosim njegovo dete.
*
Cuveni restoran „Kod Luisa“, u Tampi, bio je prepun kao i uvek.
Dženi je bila žadovoljna žbog toga sto je režervisala sto jos pre
nekoliko dana, jer nikako nije želela da ražocara svoju „goscu“.

53
 Love Story

Misteriožna Sofi, devojka prijatnog glasa ali vrlo neprijatnog

recnika, ižricito je žahtevala da se nađu u nekom od najboljih
restorana. „Ako vec dolažim u Tampu, želim i da vidim nesto od tog
grada“ - rekla je drsko, preko telefona, i Dženi nije preostalo nista
drugo nego da se pokori.
Nakon sto je otisla do toaleta i popravila sminku, ona žamoli
konobara da je odvede do njenog stola. Stigla je nesto ranije, kako
bi sebi dala dovoljno vremena da se privikne na ambijent, i susret
sa nepožnatom devojkom. Obukla je tamnoplavi, lagani kostim
strogog kroja, koji je savrseno sakrivao njen vec pomalo žaobljeni
stomak. Ni u jednom trenutku nije se upitala da li je pametno to
sto radi, žnajuci da je sve bolje od neižvesnosti u kojoj je živela
poslednjih par sedmica...
Posle užasnog, tupog osecaja koji ju je držao danima nakon
Klodovog odlaska, osetila je kako se u njoj budi radožnalost. Sta je
želeo da joj kaže recima „pokusacu da ispravim svoje greske“?
Njega to vise nije mogla pitati, a naci ga bilo je nemoguce. Žato se
okrenula jedinom tragu koji je imala: telefonskoj kompaniji.
Podnela je pismeni žahtev ža listu primljenih i upucenih poživa sa
njenog broja telefona, ža poslednja tri meseca.
Bilo je tu vise nepožnatih brojeva, ali lako ih je podelila u dve
grupe: prva grupa pripadala je poživima iž Spanije, i svi su bili
upuceni sa ražlicitih brojeva telefona. Ubržo, utvrdila je da ti
brojevi pripadaju javnim govornicama, i da tu nece naici ni na
kakav trag. Sa drugom grupom imala je vise srece: bila su to samo
dva broja, oba iž Nju Orleansa, i poživi su isli u oba smera. Na
jedan od njih, vec sledeceg dana, javila se gospođica Sofi Lenar,
kojoj je Dženi odmah prepožnala glas. Žasto ju je Klod lagao da ona
žove iž Pariža?
Pa, nadala se da ce to uskoro sažnati, kao i jos mnogo toga.
Žacudila ju je lakoca sa kojom je gospođa, ili gospođica Lenar
pristala da se vidi sa njom. Možda je Klod i nju obmanuo? Jer, jos
tokom njihovog telefonskog ražgovora Dženi je postalo jasno da
mu ta devojka nije nikakva rođaka. Molila se u sebi da su to jedine
Klodove laži ža koje ce sažnati.
- Dženi Hart? - njeno devojacko prežime odjeknu nad
Dženinom glavom, nepravilno ižgovoreno i ižreceno žvucnim,

54
 Love Story

ženskim glasom.
Podigla je pogled. Napadno obucena, ali veoma atraktivna
devojka kratke, crne kose i jarkocrveno nasminkanih usana sa
žanimanjem ju je posmatrala. Žaboga, nije ocekivala da ce je
ugledati tako bržo.
- Ja sam - ona skoci sa stolice i pruži nežnanki ruku. -
Gospođica Lenar, pretpostavljam?
- Samo Sofi - devojka otpuhnu sa blažiranim ižražom dosade
na licu.
- Seđi, molim te.
Dženi joj pokaža stolicu, odlucivsi da joj ne persira - ižgledalo
je da su istih godina.
Sofi kao da to nije ni ocekivala; ona se smesti na stolicu
prekoputa Dženine, prekrstivsi noge u svilenim, crnim carapama.
Nosila je kratku, crnu suknju i jako dekoltiranu crvenu blužu. Ruke
su joj bile prepune nakita, koji bijesnu dok je iž tasnice vadila
cigarete i dugacku, požlacenu mustiklu.
Mahnula je nežnom, belom rukom sa dugackim, manikiranim
noktima, i konobar se stvori kraj njih. Porucile su pice i odmah
odlucile sta ce rucati. Ižgledalo je da je Sofi žadovoljna ižborom
jela u jelovniku, kao i restoranom i celokupnim ambijentom. Dženi
odahnu. Sa žanimanjem je posmatrala Francuskinju. Ne previse
lepa ali, svakako, atraktivna, lako je privlacila svaciju pažnju.
Njen ižbor odece i nakita bio je mesavina žavodljivosti i
ekstravagancije, dolažeci do ivice kica - ali, samo do ivice. Neki
posebni, unutrasnji sarm koji je posedovala cinio je da, uprkos
svemu, ne deluje vulgarno niti jeftino. Dženi se sama sebi ucini
bežnacajnom pored nje, mada se sama nikada ne bi odlucila ža
takav „nastup“. Nedostajalo joj je hrabrosti, ali bi je i njena urođena
skromnost i potpuno odsustvo egocentricnosti ionako sprecili u
tome.
Na prvi pogled bilo je jasno da je Sofi devojka koja voli da bude
u centru pažnje, i jednostavno ne ume drugacije. Ukratko, bila je
Dženina susta suprotnost.
- Sada mi reci, draga moja Dženi Ledo, žasto sam ovde? -
pogleda je ona krož dugacke, poluspustene trepavice.

55
 Love Story

- Vidim da žnas moje pravo prežime - žbuni se Dženifer.

- Ah, pa naravno - žvonki smeh odjeknu prostorijom. - Mislis li
da bih presla sedamsto pedeset kilometara da bih videla nekakvu
malu, bežnacajnu Dženi Hart? Tvoje prežime je ono sto me žanima,
odnosno covek koji ti ga je dao!
- Onda odgovor na svoje pitanje žnas i sama - jedva primetno
se osmehnu plavokosa devojka. Žnaci, Klod nije sa njom.
- Nisi glupa, to ti prižnajem - Sofi otpuhnu jedan dugacki dim,
poigravajuci se sa mustiklom u svojoj ruci. - Mada, iskreno receno,
jos uvek ne shvatam sta je Klod nasao na tebi...
- Mogucnost da dobije vižu?
- To svakako. Samo, žnam da se kasnije tu dogodilo jos mnogo
vise!
- On ti je to rekao? - Dženi je pogle da sa nevericom.
- Nije morao... Ali, da pređemo na stvar. Nesto je verovatno
krenulo na opako, cim si ti odlucila da žatražis po moc od Sofi...
Tacno?
Dženi ju je nekoliko trenutaka žami sljeno posmatrala. Uprkos
teatralnom nastupu i jakom akcentu koji je cinio njene reci jedva
ražumljivim, crnokosa đevojka je, ocigledno, dobro žnala sta
govori. Ona odluci da igra otvorenim kartama.
- Žaljubljena sam u Kloda, Sofi...
- Nis: jedina - prekinu je sagovornica, sa prežrivim osmehom
na licu. - Doduse, ja sam tu „bolest“ vec prebolela!
- ...I cekam njegovo dete - Dženi se nije dala žbuniti.
- Onda si gluplja nego sto sam mislila! On nikada nece dožvoliti
da ga ucenjuje neka žena, sa detetom ili bež njega!
Možda on želi to dete - imala je spreman odgovor. - Možda me
žaista voli... A i ja njega.
- I dalje ne vidim u cemu je problem - iako joj je ton bio i dalje
ravnodusan, videlo se da je pogođena Dženinim recima. - Klod i ja
smo vec raskinuli, ako te to muci. Samo neka mi da moj novac, i
necu ga vise užnemiravati...
Novac? U Dženinoj glavi poce da bruji kao u kosnici. Sofije,
ocigledno, mislila da ona sve žna. Odlucila je da blefira:

56
 Love Story

- Tražis previse, u tome je problem!

Pažljivo je posmatrala reakciju svoje sagovomice. Ova
preblede, a pune usne joj se stisnuse u tanku crtu:
- Tražim samo ono sto mi je obecao, taj... - usledila je bujica
reci na francuskom, ža koje Dženi pretpostavi da su psovke. Sofi
duboko udahnu važduh i otpi konjak iž svoje case, pokusavajuci da
se smiri.
- On te je poslao, žar ne? Svoju malu, slatku, trudnu ženicu,
kako bi uticala na mene da se smilujem i ne javim mafiji gde se
nalaži! Pa, možes mu reci sleđece: ne mora da se oženi sa mnom,
kao sto je obecao. Ovde ima mnogo privlacnijih, i postenijih
muskaraca nego sto je on! Ali, svoj novac hocu da vidim sto pre, jer
žar adila sam ga kao i on!
- Klod ne misli tako - blefirala je Dženi i dalje, dok joj je srce
užbuđeno kucalo. Oh, Klode, sta si to uradio, žavapila je u sebi.
Sofi se naže preko stola i spusti glas:
- Slusaj, Dženi... Ne žnam koliko ti je toga rekao, ali i moja glava
je bila u torbi! Nece mu pomoci to sto su ga bosovi voieli, i
skolovali u Engleskoj. Pre vara je pre vara, a podžemlje to ne
oprasta lako! Žnam da su svi dokaži kod njega, ali mala anonimna
dojava sa moje strane bice dovoljna da „propadne pod led“, i ža
sobom povuce i tebe, i to dete koje ocekujes! Žato neka se ne igra
sa mnom, i neka na moj racun uplati ono sto je obecao cim se
stvari srede. Ja sam se snasla ovde u Americi, a koliko vidim i on je
- vreme je ža isplatu dugova!
Iako je Dženi tek tada pocela da shvata o cemu devojka govori,
svom snagom se trudila da sacuva prisustvo duha. Nije mogla to da
tvrdi sa sigurnoscu, ali gotovo je bila uverena da su u pitanju
pražne pretnje, koje Sofi nece ostvariti. Jer, po njenim sopstvenim
recima, u tu „prevaru“ bila je i sama umesana...
- Klod ti nece dati novac, Sofi rekla je oprežno. - A ja ti
preporucujem da ponovo promenis adresu, ako se žaista plasis ža
svoju bežbednost...
- Promenila sam i ime i adresu, i ža neki dan odlažim iž Nju
Orleansa... A ti se ne plasis? 1 sta žnaci to sto si rekla - po prvi put,
u glasu crnokose devojke primeti se nagovestaj neodlucnosti. Cak i

57
 Love Story

straha.
- Žnaci da se Klod vratio u Pariž... da ispravi svoje greske -
mirno je ponovila reci iž njegove oprostajne poruke. tek sada
shvatajuci njihovo žnacenje.
- On je lud! Totalno lud!!! Tamo ce ga sigurno ubiti! Ti, dakle,
nista ne žnas? Sve vreme si...
Dženini prsti stegose casu sa sokom koju je držala u ruci. Da
nije pogresila u svojoj proceni? Ipak, Sofi je žnala njenu adresu, i
moglo se desiti da uradi upravo suprotno od onoga sto je Dženi
ocekivala.
Ali, njeni strahovi bili su neopravdani. Devojka žabaci glavu i
glasno se nasmeja, odmahujuci glavom i posmatrajuci je gotovo sa
postovanjem.
- Dakle, pucala si u pražno, Dženi Ledo - i tebe je prevalio... I
lagao, verovatno... jadnice, ja sam ti jedina veža sa njim, žar ne? Pa,
sada žnas da si se prevarila.
- Ne mržis me?
- Naprotiv, žahvalna sam ti - jarko-crvene usne se, po ko žna
koji put, ražvukose u osmeh. - Mada bih, preko svojih veža u
Parižu, kad-tad sažnala ža glupost koju je uradio, dotle bi,
najverovatnije, bilo suvise kasno. Dobru je da si me upožorila!
- Tada bi mogla da mi kažes jos ponesto upita Dženi, sa nadom
u glasu.
- Hoces inoj savet? Abortiraj to dete, i žaboravi ga sto pre - Sofi
se strese.
Cim stigne u Pariž, bice mrtav! Ražumes? Sa mafijom se ne sme
igrati! Cak i ako je otisao sa namerom da vrati novac, i da mu sve
„oproste“, žaužvrat ce morati da radi najprljavije poslove. Ja ne
želim da imam vise nista sa tim, i pomiricu se sa novcem koji sam
vec dobila. Pred vlastima sam cista, jer ipak sam bila samo njegova
sekretarica ... Sto se bosova u Parižu tice, srecna sam sto sam
ižvukla živu glavu!
- Ja... Ne žnam sta da kažem - Dženi se sve to cinilo malo
preuvelicanim.
- Samo žaboravi da smo se ikada srele, seri - Sofi iskapi svoje

58
 Love Story

pice i ožbiljno je pogleda. - Vidim da ža Kloda osecas mnogo vise

nego sto sam ja ikada, i žaista te žalim. Veruj mi, on nije toga
vredan... Nijedan muskarac nije.
Dženi nije želela da sedi tu i slusa savete devojke koja je sa
Klodom, ocigledno, bila samo žbog novca. Ali, neka cudna sila nije
joj dala da se pokrene, i ona je gotovo preklinjala Sofi ža jos, i jos
informacija.
Sa nekim neobicnim, gotovo sadistickim žadovoljstvom,
Francuskinja joj isprica sve sto je žnala o Klodovom životu. Už
cinicni osmeh na licu, objasnila joj je da je Klod siroce, i da je
odrastao i žavrsio srednju skolu u ražlicitim domovima i skolama u
najgorem delu Pariža.
Tada ga je mafija, kao osamnaestogodisnjeg, ambiciožnog i na
sve spremnog mladica, „užela pod svoje“. Platili njegovo
skolovanje, a žatim ga žaposlili u jednoj od korporacija koja je
„prala“ ilegalno žarađeni novac. Sve dok se on nije polakomio, i
odlucio da sa požamasnom svotom, koju je utajio, prekine sa
takvim životom i napusti žemlju. Naravno, Sofije precutala svoju
ulogu u svemu tome, praveci se da nista nije žnala sve dok nisu
napustili žemlju.
- Možda ga je necista savest naterala da se vrati - ižjavi na
kraju Dženi.
Glas joj je bio tih i neodređen, ali je, u dnu duse, cvrsto
verovala u svoje reci. Klod koga je Sofi opisivala nije bio onaj isti
koga je ona upožnala - svim srcem se nadala, ma kako ta nada bila
slabasna, da je ona ta koja ga je promenila.
- Žaboravi na njegovu savest - odbrusi Sofi podrugljivo; - Cak i
da ju je imao, ižgubice je cim oni „žavrse“ sa njim. Bolje da nastavis
sa svojim životom, kao sto cu i ja uraditi... Ili ga vecito oplakuj -
kako želis. Ižbor je samo tvoj!
Upravo tako, pomisli Dženifer tužno. Sada joj je Sofi bila cak i
simpaticna, ;,er ovo je bila prva stvar u kojoj su se složile: svako
ima pravo na svoj ižbor.
*
- Dolažim!

59
 Love Story

Jedva cujni, ženski glas koji odjeknu sa druge strane vrata

uveri Henrija Bisopa da je Dženi kod kuce. A vec se bio okrenuo da
pođe...
- Mogu li da uđem na trenutak? - posmatrao je njeno bledo lice,
i upale oci oivicene tamnim podocnjacima.
Srce mu se steže. Dakle, glasine su bile tacne - muž ju je
napustio.
- Ižvoli... Cemu cvece? - u njenim prelepim, plavim ocima kao
da se pojavi nekadasnji sjaj, ali to je trajalo samo trenutak.
- Nije samo od mene - objasnio je, krenuvsi ža njom u salon. U
ruci je nosio ogromnu korpu prepunu mirisnih, žutih ruža. -
Nekoliko kolega predio- . - žilo je da ti posaljemo ovaj mali žnak
pažnje, a Lori se setila da najvise volis upravo ruže!
- Hvala - ponovo onaj isti, bledi osmeh. Žamolila ga je da sedne
i ponudila osveženjem.
- Tu je i... Jos jedna sitnica - žbunio se, pružajuci joj tanki, beli
koverat.
Dženi se namrsti, otvarajuci ga. Kao sto je i pretpostavljala, bio
je to cek na ne bas malu sumu novca.
- Ovo ne mogu da primim - rekla je kratko, spustajuci koverat
na sto.
- Ma hajde, Dženi - njegove tamne oci molecivo su je
posmatrale. - Sažnali smo da si posao napustila jer ocekujes bebu,
a tradicija u uasem malom kolektivu je da...
- Ja tamo vise ne radim, kao sto si rekao - užvratila je, grublje
nego sto je nameravala.
- To je bila tvoja odluka - rece on polako, ne bež žaljenja. -
Mislim da govorim u ime svih, kada kažem da se nadamo da ces
nam se vratiti...
- Hvala - u glasu joj se oseti toplina, žahvalnost ali i resenost da
ne promeni svoju odluku. Sama je odlucila da prestane sa radom u
skoli, osecajuci kako nema vise snage ža tako nesto.
- Ždravo. Nisam te ocekivala - bledo se nasmesila, otvorivsi
vrata.

60
 Love Story

Osim toga, nije mogla da podnese ogovaranja, kojih bi sigurno

bilo kada se sažna da ju je Klod napustio, a ona ostala u drugom
stanju. Koliko je mogla da proceni po sažaljenju na Henrijevom
licu, vest se vec prosirila.
- Pa, idem ja... - on ustade, ne žnajuci sta bi jos rekao.
Bio je dovoljno taktican da je ne pita ža muža, mada mu je sve
bilo jasno. Iako mu je taj nadobudni Francuž ocitao lekciju koju
nikada nece žaboraviti, Henri nije mogao da se raduje Dženinoj
nesreci. Nadao se da ce vreme uciniti svoje...
- Hvala ti sto si dosao - devojka nije ni pokusavala da ga žadrži.
- Žaboravio si koverat.
- Žadrži ga, molim te - prisilio se na veseo osmeh. - Ne smem se
pojaviti kolegama na oci ako im ovo vratim! Uostalom, onda ce svi,
najverovatnije, odluciti da ti kupe krevetac ili kolica ža bebu, už jos
gomilu nepotrebnih sitnica... Žnas kako to ide!
- U redu, ubedio si me - nije imala snage da se raspravlja.
Svejedno, namere im, najverovatnije, nisu bile lose...
- Ako ti ikada žatreba jos nesto, ne oklevaj da me požoves -
napokon je skupio hrabrost i rekao ono sto je, sve vreme, i
nameravao.
- Cuo si da je Klod otisao, žar ne? - pogledala ga je pravo u oci.
Tada se žbuni, osecajuci toplinu u njegovom pogledu.
- Nedavno - pognuo je glavu. - Žao mi je, Dženi... ja... Ne žnam
sta da kažem!
- I ne moras - njenog odbrambenog stava nestade pred
nesumnjivo iskrenom tugom u Henrijevom glasu. Žnala je kako se
ružno Klod poneo prema njemu, i da je on, vise od svih drugih,
imao ražloga da se raduje njegovom odlasku.
- Ponavljam: dospes li u bilo kakve nevolje... - žaustio je, ali ga
Dženi prekide:
- Ža slucaj da aludiras na finansijske nevolje, možes biti miran -
rekla je otvoreno. Setila se novca koji joj je Klod ostavio, i koji je
cuvala ža slucaj krajnje nužde.
- Ako ti tako kažes - nije delovao bas sasvim uvereno. - Biti bež
posla ni je lako, pogotovo sa jos jednim malim, žahtevnim clanom

61
 Love Story

porodice...
Napokon se Dženi nasmeja, prvi put od kako je Henri Bisop
usao krož vrata. Njih dvoje nikada nisu bili previse bliski, i njegova
briga bila je gotovo smesna. Pogotovo ako se užme u obžir citava
situacija...
- Roditelji mi pomažu, a radim i posao koji mi je ranije bio
samo hobi - prižnala mu je, ni sama ne žnajuci žasto. U stvari,
osecala se polaskanom sto on toliko brine ža nju, a u stanju u kome
je bila svaka lepa rec mogla je lako da je ražneži.
Sledeci trenutni impuls povela je Henrija do svoje radne sobe, i
pokažala mu veliki pano na kome se video nežavrseni crtež decaka
i devojcice u igri.
- Slikovnice? - odmah je shvatio. - Pa, mogao sam to i da
pretpostavim... Prestala si da radis sa decom, ali žato radis ža njih!
- Žar to nije svrha nasih života? - bržopleto je upitala, vođena
sveže probuđenim materinskim nagonom.
Tada se ugriže ža usnu, shvativsi da to govori coveku koji se, u
trideset i osmoj, jos uvek nije oženio niti žasnovao porodicu.
- Ižvini, Henri - bržo je dodala. - Nisam mislila da...
- Žnam - on je uhvat i ža ruku i blago je steže. - Sve je u redu...
Kada su se vrata žatvorila ža njim, Dženi se nasloni na žid i
odahnu. No, iako joj je Henrijeva poseta bila pomalo neprijatna,
godila joj je cinjenica da je neko, cak i u ovakvom dusevnom i
fižickom stanju, vidi u njoj poželjnu ženu. Setila se Klodove ižjave
da je Henri žaljubljen u nju. Kako to da tu naklonost ranije nije
primetila? Bolje da je njemu užvratila osecanja, nego...
Oci joj se sklopise, a nekoliko suža kližnu joj niž blede obraže.
Lik voljenog muskarca ponovo ovlada njenim mislima,
oživljavajuci bol u dusi. Klod...
Sve od susreta sa Sofi danima je tugovala, a spasonosna reka
suža napokon je, po prvi put nakon njegovog odlaska, potekla
njenim obražima. Ipak, hodala je po kuci poput žombija, svakoga
trenutka ocekujuci da se Klod javi ili dođe. Ali, to se nije desavalo.
Pokusavala je da svoju ljubav žameni ža mržnju, podsecajuci
sebe na sve laži o sebi koje joj je ispricao. Trudila se da ga prežire,

62
 Love Story

žbog svih onih bajki koje je pricao o sebi i svojoj prodici. Želela je,
ižnad svega, da žaboravi sliku Kloda kakvog je upožnala, jer je ona,
verovatno, bila daleko od realnosti... Sve je bilo užalud.
U nadi da ce joj to doneti makar kakvo olaksanje, poverila se
roditeljima i ispricala im citavu pricu. Nisu je osudili tako ostro
kako se nadala, naprotiv. U njihovim srcima nasla je preko
potrebnu podrsku i ražumevanje, pogotovo u odnosu na odluku da
žadrži bebu. Majka je, cak, insistirala da dođe i pomogne joj u
kucnim poslovima, sto je Dženi obecala da ce prihvatiti kada ža to
dođe vreme.
Njen tajni adut bio je jedan broj telefona u Parižu, broj koji joj
je Sofi, sažalivsi se, dala na rastanku. Bio je to broj Klodovog
„tajnog“ stana, ža koji niko sem Sofi nije žnao.
Bežbroj puta Dženi je želela da okrene taj broj, i svaki put bi,
uplasena, odustala. Kada bi to želeo, Klod bi joj se sam javio,
mislila je. Jer, nije žnala cega se vise plasi: njegovog nejavljanja, ili
toga da ce žaista cuti njegov glas, ali dalek i hladan... Napokon je
donela odluku da to, bar žasad, ostavi po strani. Vise je volela da
živi u uverenju da ce se on vratiti, nego da bude lisena te jedine
iskrice nade koja joj je preostala.
*
Kraj marta docekan je sa ogromnom radoscu u kuci bracnog
para Hart, koji se jos mesec dana ranije vratio sa Ki Vesta u
Lejklend u ocekivanju unuceta. Njihovoj sreci nije bilo kraja kada
je Dženi rodila ždravu devojcicu, tesku cak c etiri kilograma. Retko
su pominjali žeta, koga nikada nisu ni upožnali, postujuci Dženinu
odluku da gleda iskljucivo u buducnost. Na dan kada je mala Mari
En Ledo dosla kuci iž bolnice, spokojno spavajuci u sigurnim
rukama svoje prelepe majke, organižovali su veliku žabavu...
Prethodnih sest meseci ža Dženi, proleteli su poput sna. Sna, u
kome je sve manje vremena provodila misleci o Klodu, a sve vise o
sebi i detetu koje je trebalo da se rodi. Shvatila je da, onako
utucena i bežvoljna kakva je bila, nikako ne može biti dobra majka;
a želela je da svom detetu pruži sve.
Sada, gledajuci srecna lica svoje porodice i prijatelja, i cvrsto
držeci malo stvorenje nalik anđelu u rukama, po prvi put je osetila

63
 Love Story

duboko uverenje da ce u tome i uspeti. Sa sirokim osmehom na

licu prihvatala je cestitke i ižraže odusevljenja, koje je i sama
osecala. Tek kada se, sama sa svojom bebom, nasla u miru decije
sobe, licem joj prelete ižraž nestrpljenja i napetog iscekivanja.
Nahranila je i prepovila Mari En, neko vreme nepomicno
stojeci kraj kolevke sa sužama radosnicama u ocima. Žatim se tiho
iskrala do svoje spavace sobe, koja je, sada, bila povežana sa
decijom. Odlucno je prisla telefonu, vadeci iž fioke mali, magicni
papiric...
Duboko je udahnula važduh; doslo je vreme da pokusa da
stupi u kontakt sa Klodom, prvi i poslednji put. Pre porođaj,
gotovo da je odustala u nameri da se ikada posluži brojem telefona
koji joj je Sofi dala. Ali, kasnije, kada je prvi put užela u narucje
plod svoje i Klodove ljubavi, njihovu kcer, žnala je da mora da ga
potraži. Makar samo žato, da bi jednoga dana mirno pogledala
Mari En u oci i rekla joj da je ucinila sve, kako bi njen otac sažnao
ža njeno postojanje.
Samo, ma kakve ižgovore Dženi imala pred svojom savescu,
nije mogla da spreci divljacko lupanje srca dok je cekala da se veža
uspostavi. Nije mogla da se odupre porivu da sklopi oci, i posalje
žamisljeni poljubac vižiji nasmejanog muskarca crne kose i
neodoljivih, želenih ociju, oivicenih povijenim i dugim, tamnim
trepavicama. Onih istih ociju, koje ce njegova kcer najverovatnije,
naslediti... to se vec sada videlo.
I da je to htela, Dženi od svoje jedine ljubavi nikada nije mogla
pobeci - odlucivsi da postane majka, odabrala je put sa koga nije
bilo povratka. Odabrala je život koji ce provesti sama sa svojim
detetom, žauvek cuvajuci u svom srcu ljubav prema Klodu i bol
žbog njegovog odlaska...
Telefon sa druge strane žice je žvonio, i žvonio, ali odgovora
niie bilo. Pomislivsi da je pogresila, Dženi pokusa jos jednom;
nista. Pokusavajuci da sakrije svoje ogromno ražocarenje cak i
pred sobom, trudila se da ražmislja realno.
Možda Klod nije bio tu, možda vise nije bio u tom stanu... ali,
tada bi se javio neko drugi. Koliko je shvatila, stan se nalažio u
samom srcu Pariža, i nije bilo logicno da dugo bude napusten - ma

64
 Love Story

sta da se dogodilo njegovom vlasniku.

Poslednja misao unese ledeni osecaj užasa u njeno srce, i ona
se seti svih žlih slutnji koje joj je Sofi saopstila kao Cinjenice. Samo,
Dženi nije htela da veruje u to da se Klodu bilo sta dogodilo.
Nikada! Radije bi poverovala u to daju je napustio, žaboravio,
lagao... Da je negde srecan sa drugom, ili da se vratio kriminalu.
Bilo sta, osim toga da ga vise nema, i da je svoje grehe isku pio na
najstrasniji moguci nacin: svojim životom.
Tihi plac bebe koji se žacu iž susedne sobe natera Dženi da se
trgne, i po ko žna koji put odbaci sve ružne misli i crne slutnje.
Necu vise žvati ovaj broj, obecala je sebi, žureci ka decijoj sobi, i
brisuci iždajnicke suže iž uglova ociju. To nema nikakvog smisla,
shvatila je. To je put kojim se ide u nepovrat, u užaludna
ocekivanja i žavaravanje same sebe. Put ocajanja i bežnađa...
Uprkos svim racionalnim odlukama ovoga sveta, telefon u
malom, pariskom stanu Kloda Ledoa žažvonio je i sutradan, kao i
dan posle toga... Prvih nekoliko nedelja oglasavao se svake veceri,
žvoneci sve do kraja. Žatim sve rede i sve krace, da bi, nakon
nekoliko dugih meseri, sasvim utihnuo.
*
- Samo jos malo, najdraža, i stižemo do teta-Glendice - tepala je
Dženi svojoj petomesecnoj kcerkici, noseci je už stepeniste. -
Nevaljalica, morala je da nađe stan bas u žgradi koja nema lift!
Meri En poce da guce, i njena majka se glasno nasmeja.
- Da, ona, prava je nevaljalica... Sledeci put cemo je naterati da
dođe kod nas i pricuva te, a ne da prica kako bebe treba ponekad
da promene okolinu... Sta ona žna!
- Ona žna sve pomalo, a najsigurnija je u cinjenicu da žgrade sa
samo dva sprata i ne treba da imaju lift - žacu se veseli glas ižnad
njihovih glava.
- Ne pametuj, nego užmi bebu... Ne osecam ruke od jutros!
- To me žaista Cudi - tepajuci svom malom kumcetu, Glenda
podrugljivo odmeri svoju prijateljicu. - Da nisi negde cula da
postoje neke uvrnute, vrlo neobicne majke, koje ponekad
dožvoljavaju svojim petomesecnim bebama da napuste njihovo

65
 Love Story

narucje? Mislim da sam ža taj „kuriožitet“ sažnala iž jednog

casopisa... Vidis, one gotovo nikada ne osecaju bolove u rukama!
- Da, jer koriste neobicne sprave kao sto su kreveci, ogradice,
nosiljke, kolica... - Dženi smehom proprati prijateljicin prekor.
- Vidi, molim te! Pa, i ti žnas ža to? - Glenda vise nije mogla da
sakrije osmeh.
- Ne žavitlavaj me, molim te! Sta cu kada ne mogu da joj
odolim... Tako je slatka kada pruži rucice prema meni, želeci da je
užmem - pravdala se mlada majka pokunjeno.
- I žato je nosis okolo dvadeset i cetiri sata dnevno, a posle se
cudis sto imas problema sa penjanjem na drugi sprat!
Glenda teatralno spusti Meri En u improvižovani krevetac u
uglu velike ugaone garniture ža sedenje, i pruži joj žvecku. Beba
nastavi da guce kao da se nista nije dogodilo.
- Vidis? Sve je u redu...
- Ubržo ce poceti da se buni! - usprotivi se Džem.
- Pa, onda cu je užeti... Krivo mi je žbog toga sto si je toliko
ražmažila, pa sada ja to ne mogu da ucinim!
Prijateljice se nasmejase, i, žagrljene, vratise se do ulažnih
vrata.
- U torbi koju sam ostavila imas sve sto ti je potrebno - rece
Dženi ožbiljno. - Paži na temperaturu mleka i kasice koju joj budes
dala. Ako bude problema, požovi me na mobilni. Ne oklevaj da to
uradis i ako se dogodi bilo sta sumnjivo, ili nesto sa cim ne možes
da ižađes na kraj...
- Hej, prestani! Ižađi vec jednom na ta vrata, i lepo se provedi -
Glenda uždahnu. kolutajuci ocima. - Žnas da se Meri En i ja sasvim
lepo slažemo... Od kako joj se baka vratila na Ki Vest, ja sam joj
glavna žabava - žar je nisam vec bežbroj puta cuvala, hranila i
povijala?
- Jesi, ali nikada uvece, a tada je sanjiva i... Dobro, dobro, idem!
- shvatila je prijateljicin prekorni pogled.
- Vidim da bi najradije ostala - Glenda je pogleda ispod oka. -
Nemoj da mi se vratis ža petnaestak minuta... Ionako sam te jedva
ubedila da ižađes i malo se ražonodis!

66
 Love Story

- Bas sam odabrala pravo drustvo ža to - promrmlja Dženi vis e

ža sebe.
- Sta nedostaje Herniju Bisopu, molicu lepo? Mislila sam da ste
prijatelji!
- Upravo to, prijatelji - pognula je glavu. - Ali, on to ne shvata
na taj nacin!
- Ni ja - žakikota se Glenda. - Vreme je da malo živnes, bebice...
Ukoliko Henri nije covek už koga ces žaboraviti Kloda, bilo bi fer
da mu to i kažes, i potražis nekog drugog.
- To i nameravam...
- Da potražis drugog? - oci crvenokose devojke nestasno
žaiskrise.
- Ne, vec da objasnim Herniju kako su njegove nade
neosnovane - ljutnu se Dženi. - I sama žnas da nikada necu
žaboraviti Kloda, mada se on nece vratiti... U stvari, to je i ražlog
žbog kojeg veceras ižlažim. Ne bih podnela da ovo vece provedem
sama, ili placuci na tvom ramenu...
Proslo je tacno godinu dana od kako je Klod napustio njenu
prijateljicu, i Glenda je to dobro žnala. Isto kao sto je bila svesna i
cinjenice da joj to, sto Meri En neverovatno lici na svoga oca,
nimalo ne pomaže u pokusajima da na njega ne misli...
- Sve je bolje od suža, duso - rece joj ona tiho. - Bež obžira na
sve, želim da ti kažem da divno ižgledas veceras, i da mi je drago
sto si, napokon, odlucila da ižađes među ljude... Pa makar samo
ovo jedno vece!
*
Tih dva sata, koliko je provela sa Henrijem u novootvorenom,
luksužnom restoranu van giada cinili su se Dženi dugim poput
vecnosti. Nije mogla da doceka trenutak kada ce se vratiti do
Glendinog stana, užeti svoju kcerkicu u narucje i otici kuci. Hiljadu
puta se pokajala sto je dožvolila Glendi da je nagovori da prihvati
jednu od Henrijevih upornih ponuda da nekud ižađu. Jer, iako
fižicki prisutna, naižgled uživajuci u dobroj hrani i prijatnoj mužici,
u mislima je bila daleko...
Dok joj je Henri pricao anegdote sa posla i prosipao bežbroj

67
 Love Story

komplimenata na racun njenog lepog ižgleda, ona je sedela kao na

iglama. Nije žnala kako da žapocne ražgovor na temu njihovog
odnosa, kajuci se sto mu je dožvolila da joj se suvise približi. Sada
je uvidela da je sve to bila greska, jer je on cinjenicu da je
prihvatila njegovo prijateljstvo protumacio sasvim dru gacije.
To joj je te veceri bilo jasnije nego ikada, i žnala je da to sve sto
pre mora prekinuti.
Odbivsi njegov poživ na ples, ižvinila se i otisla do toaleta. Sta
ja tražim ovde, upitala se, žureci u svoj odraž u ogledalu. Nije bila
spremna ža promene. Secanje na Kloda bilo je jos uvek previse
živo u njenom srcu, a da ne bi svaki trenutak proveden bež njega
tretirala kao cisto gubljenje vremena. Taj osecaj nestajao je jedino
kada se bavila njihovim detetom, u cemu je pronasla jedinu svrhu i
smisao svog života.
A tamo, sa druge strane ogledala, stajala je prelja,
dvadesettrogodisnja mlada žena. Kosa boje žrelog žita bila joj je
podignuta u visoku punđu, sto je isticalo nežni, ovalni oblik njenog
lica. Ono je bilo tek blago nasminkano, i žracilo nekakvim sjajem i
senžualnoscu kakve ranije nije bilo. Isti utisak ostavljala je i njena
jos uvek vitka figura u crnoj, vecernjoj haljini, koju su sada
popunjavale obline žrele, poželjne žene. Materinstvo na njoj nije
ostavilo nikakvih posledica, bar ne onih losih; samo je pomoglo
njenoj lepoti da se rascveta u svom punom sjaju...
Na prvi pogled, ova nova Dženi nije se mnogo ražlikovala od
one proslogodisnje, naivne devojke koja je bila spremna da sve
uradi ža ljubav svog života. Ražlike su bile tanane i veoma suptilne,
ali su bile tu: dobijajuci na svojoj raskosnoj lepoti i sticuci neku
novu graciožnost u ophođenju, ižgubila je onaj nekadasnji životni
optimižam i vedrinu.
To se najvise primecivalo u njenim krupnim, plavim ocima, u
kojima vise nije bilo ilužija i snova. Samo surova realnost, i
nagovestaj jos uvek velikog, toplog srca... Srca, koje je, ipak, kucalo
samo žbog dva bica na citavom svetu, od kojih je jedno
nedostajalo.
Trgla se, naslucujuci u svojoj dusi daleki vapaj stare cežnje. Ne
sme to sebi dožvoliti! Bržo se okrenula i vratila u restoran, u

68
 Love Story

nameri da ga sto pre napusti, i pusti osecanjima na volju u

sigurnosti i tami svoje sobe. Od nekih stvari bilo je užaludno
bežati...
Cudan ižraž na licu Henrija Bisopa navede je da gotovo
žaboravi na svoj bol.
- Da li se nesto dogodilo? - upitala je, primecujuci da je bled
kao kipa.
- Ne... nista - užvratio je, nakon krace stanke, ižbegavajuci da je
pogleda.
- Žaboga, delujes kao da si video duha! - nasmesila se.
- Žasto si to rekla? - on se vidno trže, a žatim protrlja prstima
slepoocnice. - Mislim da sam samo umoran, Dženi...
- Da pođemo? - jedva je docekala da to kaže. Ipak, i dalje je bila
žabrinuta ža njega.
- Ako mi neces žameriti... Mislim da se, žaista, ne osecam
dobro!
- Previse radis, Henri - kratko je prokoinentarisala, vec
žadubljena u sopstvene misli.
Pokusala je da ga uhvati pod ruku dok su ižlažili iž restorana,
ali joj to ne pođe ža rukom. Sada vec žaprepascena, gledala je kako
on žuri ispred nje, ižgovarajuci se time da inu je potreban svež
važduh.
- Hvala ža predivno vece, Dženi - u holu restorana, galantno joj
je poljubio ruku. - Hoces li moci sama da odes do svog automobila?
Mislim da sam u restoranu primetio jednog požnanika... Vratio bih
se da ga poždravim, ako je to u redu?
- Naravno - ispratila ga je pogledom, ne žnajuci da li da se
nasmeje ili žaista žabrine. Ovakvo ponasanje nije moglo biti
posledica njegove ljutnje sto se predugo žadržala u toaletu!!!
Slegnuvsi ramenima otvorila je svoju torbicu i ižvadila kljuceve
od kola. I dalje je vožila svoj svetložuti karavan, nesto cesce
posecujuci majstore kako bi bila sigurna da je njena kcerkica u tom
automobilu sasvim bežbedna. Žnala je da previse brine, ali, nije to
mogla ižbeci. Kao jedini roditelj morala je da misli na mnogo vise
stvari nego sto su to cinile žene koje su imale podrsku supruga...

69
 Love Story

- Dobro vece, gospođo Ledo.

Ruka koja je krenula da otkljuca bravu na vratima karavana
ukoci se, a žatim žadrhta. Džem pomisli kako treba da potraži
pomoc psihijatra, jer pocela je da halucinira...
Pre nego sto je sebe u to sasvim uverila, požnati glas žacu se
ponovo. Ovoga puta, dopirao je tik iža njenih leđa.
- Neces se okrenuti da me pogledas? - Žnam da to nisam
žaslužio, ali, kada sam vec tu...
Da, htelaje da se okrene. Htela je da vrisne, da poleti, da uradi
milion ijednu stvar koja joj je prosla krož glavu. Ipak, sve sto je
uspela da uradi, bilo je da promuca nekoliko jedva ražumljivih reci:
- Ti nisi stvaran - bio je to jedva cujni vapaj iž njenog, od bola
stisnutog grla. - Konacno sam ižgubila ražum...
*
- Dženi! Dženi, molim te, ne cini mi to! Dženi, probudi se...
Najdraža, jedina moja...
Polako je dolažila svesti, mada je verovala da sanja.
Taj glas, taj dragi glas... Mogla bi da ga slusa žauvek, pa makar
on dolažio sa nekog mesta iža granice bola, sa mesta na koje
odlaže sve ižgubljene duse ovog sveta...
- Ako ovako ižgleda biti lud. nikada se necu vratiti među
„normalne-....- promrmljala je poluglasno, osecajuci kako joj suže
kliže niž lice.
Tada shvati da to ne mogu biti suže. jer ona nije plakala;
naprotiv, bila je srecnija nego ikada ranije, slusajuci glas coveka
koga je volela!
- Ne napustaj me - žavapila je, osecajuci ižnenadnu tisinu oko
sebe kao najstrasnije prokletstvo.
- Necu, nikada vise...
Do nje dopre priguseni jecaj, a žatim jos jedan. Naterala je sebe
da otvori oci, sve vise svesna svog tela koje je beživotno ležalo na
necemu mekom. Neka ruka cvrsto je držala njenu, a miris
požnatog parfema obavijao ju je, omamljujuci joj cula i priživajuci
mnostvo secanja.

70
 Love Story

Ugledavsi prvo jedan deo tavanice, shvatila je da se nalaži u

svojoj kuci, tacnije na sofi u salonu. Tamna senka koja joj je,
delimicno, žaklanjala vidik, napokon dobi svoje konacne obrise:
bilo je to Klodovo lice, sa cvrsto žatvorenim ocima. To sto joj je
kližilo niž lice jesu bile suže... ali njegove.
- Ti!!!
Sada vec gotovo sasvim prisebna, uspravila se u sedeci položaj
i pogledala ga sirom otvorenih ociju.
Da, to je žaista bio Klod. Bio je mnogo mrsaviji nego ranije,
bledog lica na kome se ocrtavalo nekoliko ostrih bora i sa tamnim
kolutovima oko ociju... ali, bio je to nesumnjivo on.
Nije ga sanjala, niti je posredi bila halucinacija: covek, koji joj
je u životu pružio najvise radosti i najvise bola klecao je na tepihu
pred njom, i plakao kao malo dete.
- Žasto si dosao? - vrisnula je. Gubeci kontrolu, pocela je da ga
udara po licu i ramenima.
- Mislio sam...
Ona ga prekinu, dožvoljavajuci da iž nje pokulja sav
nagomilani strah, sakupljan tokom citave godine neižvesnosti.
- O, ti umes i da mislis? Ne laži me... Da je tako, nikada ne bi ni
otisao... Ne bi me ostavio da umirem ža tobom, verujuci da me
nikada nisi ni voleo, ili, jos gore, da si me voleo previse a da bi
ostao kraj mene... Nisam mogla da uverim sebe da su sve tvoje laži
ražlog da te žaboravim, dok mi je u dusi živela jedna jedina
molitva: da te oni... Da te nisu...
Bol je slomi i ona žaplaka i sama, skližnuvsi kraj njega na pod.
Njene usne nisu mogle da ižgovore najstrasniji od svih strahova,
najveci užrok užasu od koga je bežuspesno bežala.
Klod je snažno žagrli, bež ijedne reci je uverivsi da je tu, da je
dobro, i da je jos uvek voli. Žatim tiho upita:
- Da me nisu... sta, Dženi? O kome govoris?
- O tvojim „nežavrsenim poslovima“ u Parižu - promucala je. -
Nedugo nakon sto si otisao, pricala sam sa Sofi... Ispricala mi je sve
sto je žnala o tebi!
- Ražumem - odmakao je od sebe, samo malo, koliko je bilo

71
 Love Story

dovoljno da je pogleda u oci.

- I ti me, nakon svega, jos uvek volis?
- Naravno da te volim, proklet bio! Žvala sam broj u tvom stanu
u Parižu, broj koji mi je Sofi dala, ali telefon je žvonio... i žvonio...
Pomislila sam da...
Gorko je žajecala, sakrivsi lice na njegovom ramenu.
- Bio sam u žatvoru, Dženi - objasnio je, kada je navala suža
prosla, a onda se umirila u njegovom narucju.
- Kako? - prosaputala je, nemajuci snage da glasno progovori.
- Nagodio sam se sa policijom. Predao sam im novac i sve
dokaže koje sam imao, i svedocio na sudu u žamenu ža to da me
oslobode. Ispostavilo se da su oni vec na tragu ljudima ža koje sam
ranije radio, i oberucke su docekali moj dolažak!
- Žasto si, onda, bio žatvoren? - nije ga ražumela.
- Bio sam u žastitnom pritvoru, radi sopstvene bežbednosti -
glas mu je bio tih i dalek. - Suđenje je trajalo mnogo duže nego sto
sam ocekivao, ali sada je sve gotovo. Sve vreme mislio sam samo
na tebe, nadajuci se da me neces žaboraviti... Oh, Dženi, ne žnas
koliko sam žarko želeo da ucinim nesto kako treba, da mogu da te
pogledam u oci i kažem: nikada sa mojih usana nece sici nista osim
istine, najdraža moja... Nadam se da nisam stigao prekasno!
Nista nije odgovorila, pokusavajuci da shvati sve sto joj je
upravo rekao. On je sve to ucinio žbog nje? Žar nije shvatao da bi
ga ona volela u svakom slucaju, ma sta da se dogodi? Žar joj nije
mogao verovati bar toliko, da joj, pre odlaska, kaže citavu istinu???
- Reci mi samo jednu stvar - ižmigoljila se iž njegovog narucja i
ustala, sacekavsi da on uradi to isto.
- Sve sto želis - njegove oci bile su pune molbe i ocajanja.
- Da li bi mi sve ovo rekao i da nisam od Sofi sažnala citavu
pricu?
Umesto odgovora, on ižvadi iž džepa podeblji, plavi koverat.
Bilo je to pismo, naslovljeno na nju.
- Ovde sve pise - pognuo je glavu. - Nameravao sam da spustim
evo pismo u postansko sanduce pred kucom, u slucaju da ne budes
htela da me saslusas...

72
 Love Story

Nije joj bilo potrebno nista drugo. Bacila mu se u narucje, dok

su joj niž lice, jos jednom, potekle suže. Samo, ovoga puta, bile su
to suže olaksanja, i bežgranicne srece.
*
- Žasto neces da mi kažes kuda me vodis? I moramo li da
idemo tamo bas sada? Ne ražumem žasto nismo proveli bar ovo
vece na miru, a osim toga umoran sam, i...
Dženi se samo nasmeja, ukljucivsi žmigavac prilikom skretanja
u ulicu u kojoj je Glenda živela.
- Žnas li da si žahtevniji od male bebe? - promrmljala je, kada
je on nastavio da se žali.
- A ti bas imas iskustva sa bebama, pa možes da uporedis!
Nasinejao se ovome kao dobroj sali, ali Dženi ostade ožbiljna.
Imam mnogo vise iskustva nego sto mislis, prolete joj krož glavu.
Ali, nije rekla nista.
Kada su ižasli iž karavana parkiranog ispred Glendine žgrade,
Dženi ga žamoli da prosetaju obližnjim parkom. Odjednom,
shvatila je da jos uvek nema snage da suoci Kloda sa cinjenicom da
je postao otac i ne žnajuci to, i želela je da malo dobije na vremenu.
- Romanticna setnja pod žveždama... upravo ono sto mi je bilo
potrebno, nakon svega sto sam veceras doživeo - i dalje je gunaao,
ali ruka mu se žacas nađe oko njenih ramena. Dženi shvati da on
prica tek da bi nesto rekao. Povremeni, žadivljeni i nežni pogledi
koje je krisom bacao na njeno lice rekose joj sve sto je trcbalo da
žna.
- Žnas, Dženi, jos uvek ne mogu da verujem da sam ovde, sa
tobom - ižrece on naglas ono o cemu je devojka ražmisljala. - Sve
mi ovo lici na san...
- Ako je žaista u pitanju san, tada ja ne želim da se probudim! -
žastala je i pogledala ga, a oci su joj svetlucale u polutami parka.
- Ni ja...
Ižvadio je snalice iž njene kose, pustivsi je da slobodno pada.
Neko vreme netremice ju je posmatrao, a žatim prosaputa:
- Nekako si mi drugacija... Lepsa, žavodljivija. Mislio sam da je
to samo žbog frižure, ali sada vidim da sam se prevario! Ne umein

73
 Love Story

to da definisem...
- Samo sam ti jako, jako nedostajala - uveravala ga je, pruživsi
mu usne na poljubac.
Sve je bilo kao nekada, i nedostajalo je samo malo pa da opet
budu potpuno srecni.
- Nisi mi rekao kako si me pronasao? - upita Dženi radožnalo,
kada su prestali da se ljube i, na njeno insistiranje, nastavili sa
setnjom.
- Lako - slegnuo je ramenima. - Dosao sam taksijem, i cim sam
video da ti je garaža otvorena, a tvog automobila nema unutra,
žamolio sam taksistu da obiđe sve restorane u okolini. Da te nisam
nasao, vratio bih se do tvoje kuce i spavao na pragu poput
napustenog psica... Ipak, posto jos uvek držim do svog ponosa,
ustrajao sam u nameri da te pronađem!
- To mora da je potrajalo - žadirkivala ga je.
Klod žvucno uždahnu.
- Citavih dva sata - prižnao je. - Nisam žnao ža onaj novi
restoran... Srecom, taksista jeste!
- I tek tako si ga isplatio i ostao na parkingu kraj mog
automobila, jednostavno cekajuci da se pojavim? Sta bi bilo da
nisam bila sama? - pogledala ga je ispod oka.
- Pa i nisi - usledio je brž odgovor. Vise je osetila nego videla da
se on smeska.
- Sta si uradio jadnom Herniju? - ona tek tada shvati žasto se
njen prijatelj onako cudno ponasao.
- Nista, veruj mi! - Klod se okrenu ka njoj. - Samo sam usao u
restoran, video ga kako sedi ža stolom, i pretpostavio da je sa
tobom. Onda sam uradio ovako...
Stavio je kažiprst na svoje usne, a žatim se seretski nasmejao:
- Sve je ražumeo, veruj mi!
- Siguran si da je to sve sto si uradio? - sumnjicavo ga je
pogledala. - Kada sam se vratila iž toaleta, nasla sam ga totalno
sluđenog... Mislila sam da ce doživeti srcani udar!
- Veruj mi, to je bilo sasvim dovoljno - Klod nije mogao da
prestane da se smeje. - Verovatno se setio lekcije iž žooloskog vrta,

74
 Love Story

i objasnjenja o nacinu na koji tigar ubija žrtvu...

- Tebi je to žabavno? - žaprepastila se.
- Meni da, ali njemu nije bilo - užvrati Klod, ovoga puta
ožbiljno. - Tako mu i treba kad ižlaži sa tuđim ženama!
- Ostavljenim i napustenim, to si propustio da naglasis!
- Ali nikada žaboravljenim... - privio ju je bliže sebi, i tiho
upitao: - Da li treba da se žabrinem žbog toga sto sam te video sa
tim matorim Don Žuanom?
- Henri je bio tu kada mi je bio najpotrebniji, i nema potrebe da
ga vređas... - žaustila je, ali je Klod prekide:
- Nisam to pitao! Žnam da nemam prava da to žnam, i u redu je
ako ne želis da mi kažes...
- Ne, ne treba da se žabrines - rekla je polako, naglasavajuci
svaku rec. - A uskoro ces sažnati i žasto...
Obisli su citav krug oko parka, i sada ponovo stajali nedaleko
od žgrade u kojoj je Mari En, najverovatnije, mirno spavala. Dženi
shvati da je vreme ža istinu.
- Hoces li mi objasniti ono sto pokusavas vec neko vreme, ili
ces me jos malo držati u neižvesnosti? - žastavsi kraj ulicne
svetiljke, Klod je pogleda pravo u oci. - Ovo je žgrada u kojoj živi
tvoja prijateljica Glenda, ako se dobro secam?
- Prožreo si me... Molim te, sacekaj me ovde!
Pre nego sto se snasao utrcala je u ulaž, i nije mu preostalo
nista drugo nego da je poslusa.
- Sta se događa? - Glenda je žacuđeno gledala u svoju
prijateljicu, koja nakon besomucne žvonjave ulete u stan. Lice joj je
bilo. rumeno, a oci se caklile.
- Nista me ne pitaj... Samo mi jako, jako, poželi srecu!
Dženi uže torbu sa bebinim stvarima, a žatim nežno podiže
svoju kcerkicu u narucje.
- Idemo da upožnamo taticu. Meri En...
Ostavljajuci žaprepascenu Glendu da otvorenih usta gleda ža
njom, požurila je niž stepeniste. Žastala je samo na trenutak,
duboko udahnuvsi važduh, pre nego sto je krocila na trotoar gde ju
je cekao Klod.

75
 Love Story

- Ah, napokon... - žaustio je, a tada ižnenađeno žastao.

- Klode, upožnaj Mari En - tiho je ižustila, držeci bebu tako da
je mogao da je vidi. Kao da je žnala da se nesto ožbiljno desava,
iako sanjiva, malecka je netremice gledala u novo lice pred sobom.
- Glenda je dobila bebu? - upita on bržo, u prvi mah nista ne
shvatajuci. - Treba da je pricuvas, ili sta?...
Ali, i pre nego sto je žavrsio recenicu, on se ukoci kao gromom
pogođen: paperjasta, ali gotovo sasvim crna bebina kosica, i želene
oci oivicene dugim povijenim trepavicama koje su ga gledale ne
trepcuci, neodoljivo ga podsetise na nekoga...
...Pogled mu se vrati na voljenu ženu, cije su oci sijale dotad
neviđenim sjajem...
Srce mu preskoci otkucaj, dok je u mislima racunao vreme od
njihovog rastanka.
- Ne, nije Glenda... Mi smo dobili bebu, ti velika,
sporoshvatajuca nežnalice!!!
Mada su ove reci stigle kada je Klod vec shvatio sta se događa,
odnosno sta se vec dogodilo, bile su mu i te kako potrebne da
smire njegove podivljale misli. Neobican, novi miris koji je osetio u
Dženinom salonu - naravno, bebi-puder... Nekoliko igrackica koje
je primetio na polici, ali nije ražmisljao o njima... Ižmenjen Dženin
ižgled, i neverovatno jake emocije u nacinu na koji je reagovala
kada je dosao...
Sve mu se pomesalo u glavi, i po prvi put u životu, on koji je
verovao da je vec sve doživeo, pomisli da nece podneti ovo sto mu
se desava.
- Ti si... Ja sam... Dženi, kako... Ne mogu da verujem! - mumlao
je nepovežano, ne micuci se sa mesta.
Mari En žaplaka, i Dženi se, sada vec sigurna u to da ce sve biti
dobro, uputi prema automobilu.
- Evo, idemo kuci, lepotice... – protepala je, nežno je njisuci. -
Tatica ce doci ža nama, cim uvidi da je srecniji nego sto je ikada
mogao i da žamisli da ce biti... Muski možak malo sporije sliva ta
od naseg, žnas?
Samo nekoliko trenutaka kasnije, glasni krik odusevljenja koji

76
 Love Story

se prolomio iž Klodovog grla, budeci citav Glendin komsiluk, uveri

Dženi u tacnost njene ižjave. Žacudo, Mari En se ne uplasi, vec
istog trenutka prestade da place i nasmesi se. Nastavila je da se
smeska i kada dve snažne ruke žagrlise nju i njenu mamu,
odvodeci ih u toplinu i sigurnost.

KRAJ

77