Funkcije

Definicija 1 Relacija f ⊆ A × B je funkcija ako i samo ako

 
(∀x ∈ A)(∀y, z ∈ B) (x, y) ∈ f ∧ (x, z) ∈ f ⇒ y = z.
Kraće rečeno, ako su a, b ∈ A i a = b, onda je i f (a) = f (b). Slikovno, sledeća situacija je
nedopustiva za funkciju:

A B

Primer 1 f = {(1, x), (1, y), (3, z)} nije funkcija!

F Skup svih prvih komponenti funkcije f naziva se domen funkcije (skup originala) i ozna-
čava se sa D( f ), dok se skup svih drugih komponenti naziva skup slika i označava sa A( f ).

Definicija 2 Funkcija je injektivna (ili 1 − 1) ako i samo ako ne postoje dva para čije su prve
komponente različite, a druge iste.

A B

f (x) = f (y)

Definicija 3 f je funkcija skupa A u skup B ako

• f je funkcija

• D( f ) = A (Domen je jednak skupu A.)

• A( f ) ⊆ B (Skup slika je podskup skupa B.)

1
Koristimo oznaku f : A → B.

Definicija 4 Funkcija f : A → B je sirjektivna ako i samo ako A( f ) = B. Koristimo oznaku

na
f : A −−→ B

1−1
F Ako je f injektivna funkcija skupa A u skup B, onda koristimo oznaku f : A −−−→ B.
1−1
Definicija 5 Ako je f : A −−−→ B, onda je funkcija bijektivna.
na

Definicija 6 Ako je inverzna relacija f −1 funkcije f (koju dobijamo tako što se u svakom paru
zamene mesta prvoj i drugoj komponenti) takod̄e funkcija, onda je f −1 inverzna funkcija funk-
cije f.

Primer 2 Za f = {(1, a), (2, b), (3, c)} inverzna funkcija je f −1 = {(a, 1), (b, 2), (c, 3)}.

Teorema 1 Za funkciju f postoji njoj inverzna f −1 ako i samo ako je f injektivna.

Zadatak 1 Dati su skupovi A = {1, 2, 3, 4} i B = {a, b, c} i binarne relacije

f1 = (1, a), (2, b) f3 = (1, c), (2, c), (3, b), (4, b)
 

f2 = (1, a), (2, b), (3, c), (4, a), (2, a) f4 = (1, c), (2, b), (3, b), (4, a)
 

Za sve i ∈ {1, 2, 3, 4} ispitati:

a) da li su fi funkcije;

b) da li su fi funkcije skupa A u skup B;

c) da li su fi injektivne;

d) da li su fi sirjektivne funkcije skupa A u skup B;

e) da li se može definisati injektivna funkcija skupa A u skup B?

Rešenje:
na
f je funkcija fi : A → B 1 − 1 fi : A −−→ B
f1 DA NE DA NE
f2 NE NE NE NE
f3 DA DA NE NE
f4 DA DA NE DA

f1 a) Jeste funkcija, dva ured̄ena para sa različitom prvom komponentom.

b) Pošto nema ured̄enog para sa prvom komponentom 3 i 4, f1 nije funkcija skupa A u
skup B.
c) Jeste injektivna, razlikuju se druge komponente.
d) Pošto nije funkcija skupa A u skup B nije ni sirjektivna funkcija skupa A u skup B.

2
 f2 Nije funkcija jer (2, b) ∈ f2 i (2, a) ∈ f2 . Pošto f2 nije funkcija onda ne zadovoljava osobine
funkcije.

f3 Jeste funkcija skupa A u skup B.

c) Nije 1 − 1 jer (3, b) ∈ f3 i (4, b) ∈ f3 .
d) Nije sirjektivna jer je njen skup slika pravi podskup od B.

f4 Jeste sirjektivna funkcija skupa A u skup B pošto joj je domen ceo skup A, a kodomen
ceo skup B. Nije injektivna jer (2, b) ∈ f3 i (3, b) ∈ f3 .

e) Ne može se definisati injektivna funkcija skupa A u skup B, pošto skup A ima više ele-
menata od skupa B tako da će uvek bar 2 originala imati istu sliku.


F Da bi se mogla definisati injektivna funkcija skupa A u skup B mora da važi |A| ≤ |B|, tj.
skup A ne sme imati više elemenata nego skup B.
F Relacije možemo zapisati i na sledeći način
!
a1 a2 a3 · · · an
f= ,
b1 b2 b3 · · · bn

što znači da je relacija f sačinjena od ured̄enih parova oblika (ai , bi ) za i ∈ {1, 2, 3, ..., n}.
Relacija f je:

• funkcija akko su svaka dva elementa u prvoj vrsti različita;

• funkcija iz skupa A u skup B akko je {a1 , a2 , ..., an } = A i {b1 , b2 , ..., bn } ⊆ B;

• injektivna funkcija ako i samo ako su i u drugoj vrsti svaka dva elementa različita;

• sirjektivna funkcija iz skupa A u skup B ako i samo ako je B = {b1 , b2 , ..., bn }.

Zadatak 2 Dati su skupovi A = {1, 2, 3} i B = {a, b, c, d} i binarne relacije

f1 = {(1, b), (2, a), (3, c), (2, d)} f3 = {(1, c), (2, b), (3, d)}

f2 = {(2, b), (3, b)} f4 = {(1, c), (2, a)}

Za sve i ∈ {1, 2, 3, 4} ispitati:

a) da li su fi funkcije;

b) da li su fi funkcije skupa A u skup B;

c) da li su fi injektivne;

d) da li su fi sirjektivne funkcije skupa A u skup B;

e) da li se može definisati sirjektivna funkcija skupa A u skup B?

3
Rešenje:
na
f je funkcija fi : A → B 1 − 1 fi : A −−→ B
f1 NE NE NE NE
f2 DA NE NE NE
f3 DA DA DA NE
f4 DA NE DA NE

f1 Nije funkcija, pošto (2, a) ∈ f1 i (2, d) ∈ f1 . Kako nije funkcija, f1 ne zadovoljava osobine
funkcije.

f2 a) Jeste funkcija.
b) i d) Nije funkcija skupa A u skup B jer ne postoji ured̄en par čija je prva komponenta
1, pa samim tim ne može biti ni sirjektivna funkcija skupa A u skup B.
c) Nije injektivna jer 2 i 3 imaju istu sliku.

f3 a) i b) Jeste funkcija, čiji je domen skup A, a skup slika je podskup skupa B.

c) Jeste injektivna.
d) Nije sirjektivna funkcija skupa A u skup B jer c ∈ B nema svoj original.

f4 Jeste funkcija, ali nije funkcija skupa A u skup B jer 3 ∈ A nema svoju sliku, pa samim
tim nije ni sirjektivna funkcija skupa A u skup B. Injektivnost je zadovoljena.

e) Ne može se definisati, pošto skup A ima manje elemenata od skupa B tako da će se jedan
element skupa A preslikati u 2 elementa skupa B, ako bismo želeli da ispunimo uslov
sirjektivnosti, čime narušavamo osobinu funkcije.


F Da bi se mogla definisati sirjektivna funkcija skupa A u skup B mora biti |A| ≥ |B|, tj. u
skupu A mora biti bar onoliko elemenata koliko ih je u skupu B.

Zadatak 3 Za sledeće binarne relacije

f1 = (x, x + 1) | x ∈ N f3 = (1, 1), (2, 2), (3, 3)
 

f2 = (x, x − 1) | x ∈ N f4 = (x + 1, x) | x ∈ N
 

ispitati za sve i ∈ {1, 2, 3, 4, 5, 6}

a) da li su fi funkcije;

b) da li su fi funkcije skupa N u skup N;

c) da li su fi funkcije skupa N \ {1} u skup N;

d) da li su fi injektivne funkcije skupa N u skup N;

e) da li su fi sirjektivne funkcije skupa N u skup N;

f) da li su fi bijektivne funkcije skupa N u skup N?

4
Rešenje:

1−1 na 1−1
fi je funkcija fi : N → N fi : N \ {1} → N fi : N −−−→ N fi : N −−→ N fi : N −−−→ N
na
f1 DA DA NE DA NE NE
f2 DA NE NE NE NE NE
f3 DA NE NE NE NE NE
f4 DA NE DA NE NE NE

Sve četiri binarne relacije jesu funkcije.

f1 b) Jeste funkcija skupa N u skup N, pošto je skup prvih komponenti ceo skup prirodnih
brojeva, a skup dugih komponenti je N \ {1}, što je podskup od N.
c) Nije, pošto je domen skup prirodnih brojeva, nadskup skupa N \ {1}.
1−1
d) Zbog načina definisanja jasno se vidi da jeste 1 − 1, pa je uz b) dobijeno f1 : N −−−→ N.
e) Nije sirjektivna pošto je skup slika N \ {1}.
f ) Pošto nije sirjektivna nije ni bijektivna.

f2 Ako počnemo sa brojem 1 vidimo da je prvi ured̄en par (1, 0) u f2 i da su domen skup
N i skup slika jeste skup N0 . Znajući ovu činjenicu lako zaključujemo da funkcija f2 ne
ispunjava niti jednu od osobina traženih u zadatku.

f3 Posmatrajući tri ured̄ena para koji su u f3 jasno vidimo da to jeste funkcija, ali i da do-
men i skup slika ove funkcije nisu beskonačni skupovi koji su nam potrebni za preostale
osobine.

f4 Još jedna funkcija zadata preko svoje inverzne čiji pravi oblik je f4 = {(x, x−1)|x ∈ N\{1}}.
Iz oba načina zapisivanja jasno se vidi da je prvi urd̄eni par (2, 1), domen je N \ {1}, a skup
slika N. Pošto ovo nije funkcija skupa N u skup N svi odgovori su negativni osim c).
1−1
Napomenimo da je f4 : N \ {1} −−−→ N
na

Definicija 7 Neka su A, B i C neprazni skupovi i f : A → B i g : B → C date funkcije.

Funkciju g ◦ f skupa A u skup C defnisanu sa

(∀x ∈ A)(g ◦ f )(x) = g( f (x))

nazivamo kompozicija funkcija g i f .

! !
1 2 3 1 2 3
Zadatak 4 Neka je A = {1, 2, 3} i neka su f, g : A → A zadate sa f = ig= .
2 1 3 3 1 2
Odrediti (ako je moguće): f −1 , g−1 , f ◦ f, f ◦ g, g ◦ f, (g ◦ f )−1 i f −1 ◦ g−1 .

5
 ! !
1 2 3 1 2 3
Rešenje: f −1 = g◦ f =
2 1 3 1 3 2
! !
1 2 3 1 2 3
g−1 = (g ◦ f )−1 =
2 3 1 1 3 2
! !
1 2 3 1 2 3
f◦f = f −1 ◦ g−1 =
1 2 3 1 3 2
!
1 2 3
f ◦g =
3 2 1

F Vidimo da kompozicija funkcija nije komutativna operacija, tj. u opštem slučaju je

f ◦ g , g ◦ f.

Med̄utim, kompozicija je asocijativna operacija, odnosno za sve funkcije f, g, h važi

( f ◦ g) ◦ h = f ◦ (g ◦ h)

(ako su odgovarajuće kompozicije definisane). Takod̄e, uvek važi

(g ◦ f )−1 = f −1 ◦ g−1 .

Zadatak 5 Za funkcije f : R → R i g : R → R definisane sa f (x) = 2x + 3 i g(x) = x2 − 2 naći

funkcije
a) ( f ◦ g)(x) d) (g ◦ g)(x)

b) (g ◦ f )(x) e) f −1 (x)

c) ( f ◦ f )(x)

Rešenje:

a) ( f ◦ g)(x) = f (g(x)) = f (x2 − 2) = 2(x2 − 2) + 3 = 2x2 − 1

b) (g ◦ f )(x) = g( f (x)) = g(2x + 3) = (2x + 3)2 − 2 = 4x2 + 12x + 7

c) ( f ◦ f )(x) = f ( f (x)) = f (2x + 3) = 2(2x + 3) + 3 = 4x + 9

d) (g ◦ g)(x) = g(g(x)) = g(x2 − 2) = (x2 − 2)2 − 2 = x4 − 4x2 + 2

e) Kako je f = {(x, 2x + 3) | x ∈ R}, to je f −1 = {(2x + 3, x) | x ∈ R}.

Sada je
( ! ) ( ! )
t−3 t−3 x − 3 
2x + 3 = t ⇒ = x ⇒ f −1 =  t ∈ R = x,

t, x ∈ R
2 2 2

x−3
odnosno f −1 (x) = .
2

6
 
√3
Zadatak 6 Za funkcije f : R → − π2 , π2 i g : R → R definisane sa f (x) = arctg x i g(x) = 1 + x
 

naći funkcije
a) f −1 (x) d) (g ◦ f )−1 (x)

b) g−1 (x) e) ( f −1 ◦ g−1 )(x)

c) (g ◦ f )(x)

Rešenje:

a) f −1 (x) = tg x
√3
b) 1 + x = t ⇒ x = t3 − 1 ⇒ g−1 (x) = x3 − 1

c) (g ◦ f )(x) = g( f (x)) = g(arctg x) = 3 1 + arctg x

p

d) 3 1 + arctg x = t ⇒ arctg x = t3 − 1 ⇒ x = tg(t3 − 1) ⇒ (g ◦ f )−1 (x) = tg(x3 − 1)

p

e) ( f −1 ◦ g−1 )(x) = f −1 (g−1 (x)) = f −1 (x3 − 1) = tg(x3 − 1)

Zadatak 7 Naći domen, skup slika i inverznu funkciju (ako postoji) sledećih funkcija:
f1 = (1, 2), (2, 3), (3, 4) f5 = (x, x2 ) | x ∈ R+ ∪ {0}
 

f2 = (x, 3x + 4) | x ∈ R f6 = (x, 2 x ) | x ∈ R
 

f3 = (x, x3 ) | x ∈ R f7 = (x, |x|) | x ∈ R

 

f4 = (x, x2 ) | x ∈ R
   
f8 = x, 5−3x  x ∈ R
2x−1 

Rešenje:

f1 D( f1 ) = {1, 2, 3}
A( f1 ) = {2, 3, 4}
f1−1 = (2, 1), (3, 2), (4, 3)


f2 D( f2 ) = R
A( f2 ) = R
     
3x + 4 = t ⇒ x = t−4
3 ⇒ f2−1 = t, 3  t ∈ R = x, 3  x ∈ R
t−4  x−4 

f3 D( f3 ) = R
A( f3 ) = R
√3 n √ o n √ o
x3 = t ⇒ x = t ⇒ f3−1 = (t, 3 t) | t ∈ R = (x, 3 x) | x ∈ R

7
 f4 D( f4 ) = R
A( f3 ) = R+ ∪ {0}
f4 (−1) = f4 (1) = 1, pa pošto funkcija nije injektivna, inverzna funkcija ne postoji.

f5 D( f5 ) = [0, +∞)
A( f5 ) = [0, +∞)
√ n √ o n √ o
x2 = t ⇒ x = t ⇒ f5−1 = (t, t) | t ∈ [0, +∞) = (x, x) | x ∈ [0, +∞)

f6 D( f6 ) = R
A( f6 ) = R+
2 x = t ⇒ x = log2 t ⇒ f6−1 = (t, log2 t) | t ∈ R = (x, log2 x) | x ∈ R
 

f7 D( f7 ) = R
A( f7 ) = R+ ∪ {0}
f7 (−1) = f7 (1) = 1, pa pošto funkcija nije injektivna, inverzna funkcija ne postoji.
n o
f8 D( f8 ) = R \ 53
n o
A( f8 ) = R \ − 23
  n o   n o
5−3x = t ⇒ x = 2+3t ⇒ f8 = t, 2+3t  t ∈ R \ − 3 = x, 2+3x  x ∈ R \ − 3
2x−1 5t+1 −1 5t+1  2 5x+1  2

Zadatak 8 Za sledeće binarne relacije

f1 = (x, arctg x) | x ∈ R f4 = (e x , x) | x ∈ R
 

f2 = (x, 2x + 1) | x ∈ R f5 = (x + 1, x) | x ∈ R
 

f3 = (x, x) | x ∈ R f6 = (x, x + 1) | x ∈ R
 

ispitati za sve i ∈ {1, 2, 3, 4, 5, 6}

a) da li su fi funkcije;

b) da li su fi funkcije skupa R u skup R;

c) da li su fi funkcije skupa R \ {1} u skup R;

d) da li su fi injektivne funkcije skupa R u skup R;

e) da li su fi sirjektivne funkcije skupa R u skup R?

f) Pronaći fi−1 ukoliko postoji.

8
Rešenje:

1−1 na
fi je funkcija fi : R → R fi : R \ {1} → R fi : R −−−→ R fi : R −−→ R fi−1 (x)
f1 DA DA NE DA NE tg x!!
x−1
f2 DA DA NE DA DA 2
f3 DA DA NE DA DA x
f4 DA NE NE NE NE ex
f5 DA DA NE DA DA x+1
f6 DA DA NE DA DA x−1

Dve osobine mogu se prokomentarisati generalno za sve zadate relacije. Svih šest relacija
očigledno jesu funkcije, ali nisu funkcije skupa R \ {1} u skup R, pošto ni jedna nema skup
R \ {1} za domen (ili imaju ceo R ili R+ ).
f1 : y f2 : y f3 : y

π
2
x x x

− π2

f1 b) Domen elementarne funkcije arctg x jeste skup realnih brojeva.

d) i e) ona jeste injektivna i njen skup slika je − π2 , π2 , pa f1 jeste injektivna funkcija

 

skupa R u skup R, ali nije sirjektivna.

f ) Inverzna funkcija postoji, i to je f −1 : − π2 , π2 → R data sa f −1 (x) = tg x.
 

f2 predstavlja linearnu funkciju, odnosnu pravu, bez ikakvih ograničenja, koja nije paralelna
koordinatnim osama, pa je samim tim bijekcija skupa R u skup R.
f ) Inverznu funkciju tražimo kao i u prethodnim
 zadacima
  
 
2x + 1 = t ⇒ t = x−1
2 ⇒ f = t,
−1
2
t−1 
 t
2 ∈ R = x, x−1 
 x ∈
2 R
odnosno f2−1 (x) = x−1
2 .

f3 je takod̄e prava, primer identičkog preslikavanja za skup realnih brojeva. Kao i f2 nije pa-
ralelna koordinatnim osama i radi se o bijektivnom preslikavanju. Inverzna je sama sebi.
f4 : y f5 : y f6 : y

x x
x

9
 f4 zapravo predstavlja logaritamsku funkciju. Na ovaj način zadato je da f4 predstavlja
inverznu funkciju funkcije g(x) = e x . Za f4 = ln x domen je R+ , a skup slika je ceo skup
R. Pošto domen nije niti R niti R \ {1} odgovori na sva pitanja su negativni.
Napomena: Svaka logaritamska funkcija je bijektivno preslikavanje skupa R+ na skup R,
i za ovaj domen i kodomen odgovarajuća eksponencijalna funkcija je njena inverzna.
f5 i f6 su takod̄e prave. f5 je inverzna funkcija funkcije h(x) = x + 1.


F Kompozicija injektivnih funkcija je injektivna funkcija.
F Funkcija f je injektivna ako i samo ako jednačina t = f (x) nema više od jednog rešenja za
bilo koju vrednost parametra t.
F f : A → B je sirjektivna ako i samo ako jednačina t = f (x) ima bar jedno rešenje po x za
svako t iz skupa B.

Zadatak 9 Za sledeće funkcije naći domen, inverznu funkciju i domen inverezne funkcije.
x
a) f = log2 b) g(x) = e3−2x
1− x
Rešenje:

a) Argument logaritamske funkcije mora biti pozitivan, pa domen odred̄ujemo na sledeći

način
x
> 0 ⇔ x ∈ (0, 1),
1− x
tj. D( f ) = (0, 1). Grafik same razlomljene funkcije nam pokazuje da ona interval (0, 1)
preslikava u R+ i da je injektivna
x
1−x : y
x=1

Pošto smo od razlomljene funkcije dobili domen logaritamske, važi A( f ) = R, a kako je

funkcija f injektivna (kao kompozicija injektivnih funkcija) postoji inverzna funkcija i
D( f −1 ) = A( f ) = R. Inverznu funkciju dobijamo na standardni način
x x 2t
log2 =t ⇒ = 2t ⇒ x = 2t − 2t · x ⇒ x =
1− x 1− x 1 + 2t
2t  2 x 
( ! ) ( ! )
f −1 = t, t t ∈ R = x, x ∈ R ,
2 +1 2x + 1


2x 1−1
tj. f −1 (x) = 2 x +1 i važi f : (0, 1) −−−→ R
na

10
 b) Funkcija g je kompozicija eksponencijalne i linearne funkcije. Linearna funkcija je bijek-
cija iz R na R, a eksponencijalna je bijekcija iz R na R+ , pa se radi o dobro definisanoj
kompoziciji injektivnih funkcija. Stoga je D(g) = R i A(g) = R+ . Inverznu funkciju tra-
2 , odakle se još jasnije vidi da je domen inverzne
žimo standardno i dobija se g−1 (x) = 3−ln x
1−1
funkcije D(g−1 ) = A(g) = R+ . Na kraju, važi i g : R −−−→ R+ .
na

Zadatak 10 Naći inverznu funkciju i domen inverzne funkcije za

f1 (x) = 2x + 3 f5 (x) = x3
x+1 1
f2 (x) = f6 (x) =
x−1 x
√
f3 (x) = arccos x f7 (x) = 1 − x2 za x ∈ (0, 1)
f4 (x) = 2 x
Rešenje:

f1 (x) = 2x + 3

D( f1 ) = R f1 : y

f1−1 (x) = x−3

2

x
D( f1−1 ) = R

x+1
f2 (x) =
x−1

D( f2 ) = R \ {1} f2 : y

x+1
t= ⇒ tx − t = x + 1
x−1
⇒ x = t+1
t−1 x

x+1
f2−1 (x) =
x−1

D( f2−1 ) = R \ {1} x=1

11
f3 (x) = arccos x

f3 : y
D( f3 ) = [−1, 1]

arccos : [−1, 1] → [0, π]

x

f3−1 (x) = cos x

D( f3−1 ) = [0, π]

f4 (x) = 2 x

12
 D( f4 ) = R

f4−1 (x) = log2 x

D( f4−1 ) = R+

f4 : y

f5 (x) = x3

13
 f5 : y
D( f5 ) = R

√3
f5−1 (x) = x
x

D( f5−1 ) = R

14
 1
f6 (x) =
x

f6 : y
D( f6 ) = R \ {0}

1
f6−1 (x) =
x x

D( f6−1 ) = R \ {0}

√
f7 (x) = 1 − x2

f7 : y
D( f7 ) = (0, 1)

p
f7−1 (x) = 1 − x2
1 x

D( f7−1 ) = (0, 1)

Zadatak 11 Neka je A najvećippodskup od R, a B najmanji podskup od R za koje je funkcija

f : A → B definisana sa f (x) = ln(x2 − 1). Tada je A = , B=
3
i funkcija
f : A → B je

a) sirjektivna, ali nije injektivna

b) injektivna, ali nije sirjektivna

c) niti sirjektivna, niti injektivna

d) bijekcija

(zaokružiti tačan odgorvor).

Rešenje: Ovo je jedan od standardnih problema na testu. Potrebno je odrediti domen (skup A)
i skup slika (skup B) zadate funkcije i odgovoriti na pitanje njenih osobina.
Data funkcija je kompozicija kvadratne funkcije, logaritamske funkcije i trećeg korena, pri
čemu su kvadratna funkcija i treći koren definisane za sve vrednosti iz R dok je logaritamska

15
funkcija definisana samo za pozitivne vrednosti. Prema tome, mora da važi x2 − 1 > 0, odakle
je domen funkcije f
A = D( f ) = (−∞, −1) ∪ (1, ∞).

Zapišimo sada tri funkcije čijom kompozicijom dobijamo funkciju f :

g(x) = x2 − 1, h(x) = ln g(x) i l(x) = h(x).

p
3

g(x) Funkcija g skup A slika na skup (0, ∞) (isprekidano je povučen deo grafika koji ne odgo-
vara skupu koji preslikavamo).

g(x) : y

x
−1 1

h(x) Funkcijom h skup (0, ∞) preslikavamo na R.

h(x) : y

x
0

l(x) Funkcija l preslikava skup R na skup R.

h(x) : y

16
 Prema tome, B = A( f ) = R.
S obzirom da je B skup slika,√3 funkcija f je sirjektivna, ali nije injektivna (zbog kvadratne
funkcije), npr. f (−2) = f (2) = ln 3. 

Zadatak 12 Neka je A najveći podskup od R, a B najmanji podskup od R za koje je funkcija

f : A → B definisana sa f (x) = − ln(x2 + 1). Tada je A = , B= , f (0) =
, f( ) = − ln 2 i funkcija f : A → B je

a) sirjektivna, ali nije injektivna

b) injektivna, ali nije sirjektivna

c) niti sirjektivna, niti injektivna

d) bijekcija

(zaokružiti tačan odgorvor).

Rešenje: Domen funkcije je D( f ) = A = R, pošto je x2 + 1 > 0 za sve x ∈ R.

Sada funkciju možemo podeliti na tri dela (tri funkcije čiju kompoziciju vršimo), prvo g(x) =
x2 + 1, pa h(x) = ln g(x) i na kraju l(x) = −h(x).

g(x) Posmatramo grafik funckije g(x) = x2 + 1 i šta ona radi sa skupom A.

g(x) : y

Od skupa A dobijamo tačno skup [1, ∞) funkcijom g(x).

h(x) preslikava skup [1, ∞).

h(x) : y

1 x
0

17
 Isprekidano je povučen deo grafika koji ne odgovara skupu koji preslikavamo. Pošto je
ln 1 = 0 i ln je rastuća funkcija, sa h(x) skup [1, ∞) preslikavamo na [0, ∞).
l(x) preslikava skup [0, ∞).

l(x) : y

1 x
0

Pošto je h(x) = − ln x skup [0, ∞) postaje (−∞, 0] i to je naš skup B. Zaključak, na liniju za
skup A pišemo domen funkcije f skup R, a za skup B pišemo (−∞, 0]. Funkcija je sirjektivna,
ali nije injektivna (zbog kvadratne funkcije i domena), npr. f (−1) = f (1) = − ln 2. Dati primer
je odgovor i na pitanje za koju vrednost iz domena funkcija daje sliku − ln 2, pa je na tu liniju
potrebno uneti i −1 i 1. f (0) = − ln(0 + 1) = − ln 1 = 0, što je poslednja tražena vrednost. 
Zadatak 13 Neka je A najveći podskup√ od R, a B najmanji podskup od R za koje je funkcija
f : A → B definisana sa f (x) = ln(2 + x). Tada je A = , B= , f (4) =
1
, f( ) = i funkcija f : A → B je
2
a) sirjektivna, ali nije injektivna
b) injektivna, ali nije sirjektivna
c) niti sirjektivna, niti injektivna
d) bijekcija
(zaokružiti tačan odgorvor).
√
Rešenje: Domen funkcije je D( f ) = A = [0, ∞), pošto je x > 0 za sve x ∈ [0, ∞), što je skup
vrednosti za koje je kvadratni koren definisan.
Sada funkciju
√ možemo podeliti na dva dela (dve funkcije čiju kompoziciju vršimo), prvo
g(x) = 2 + x, pa h(x) = ln g(x).
√
g(x) Posmatramo grafik funckije g(x) = 2 + x i šta ona radi sa skupom A.

g(x) : y

2
x

18
 Od skupa A dobijamo skup [2, ∞) funkcijom g(x).
h(x) preslikava skup [2, ∞).

h(x) : y

ln 2 x
2

Isprekidano je povučen deo grafika koji ne odgovara skupu koji preslikavamo. Pošto je
ln 2 > 0 i ln je rastuća funkcija, sa h(x) skup [2, ∞) preslikavamo na [ln 2, ∞).
Zaključak, na liniju za skup A pišemo domen funkcije f skup [0, ∞), a za skup B pišemo
[ln 2, ∞). Funkcija je bijektivna, jer je kompozicija injektivnih elementarnih funkcija, a domen i
kodomen su napravljeni da ispoštuju definiciju sirjektivne funkcije. Original koji odgovara slici
1 1 √
ne postoji, pošto je < ln 2. f (2) = ln(2 + 4) = ln 4, što je poslednja tražena vrednost. 
2 2
Zadatak 14 Neka je A najveći podskup√ od R+ , a B najmanji podskup od R za koje je funkcija
f : A → B definisana sa f (x) = − 1 − x2 . Tada je A = , B= . Odrediti,
ako je moguće, inverznu funkciju i njen domen i kodomen.
Rešenje: Funkcija potiče od jednačine jedinične kružnice x2 + y2 = 1. Na ovaj način biramo
tačno četvrtinu kružnice i pravimo bijektivnu funkciju od izraza koji ne zadovoljava definiciju
funkcije. Pošto uzimamo za A najveći podskup od R+ , domen je D( f ) = A = (0, 1]. Zbog minusa
ispred korena u funkciji f, i činjenice da je A = (0.1] dobijamo četvrtinu kružnice iz četvrtog
kvadranta.
f: y

0 1 x

−1

Pošto je nula isključena iz domena, broja −1 nema u kodomenu, i time jasno dolazimo do
skupa B = (−1, 0]. Što e tiče inverzne, nju potpuno odred̄ujemo preko domena i kodomena same
funkcije. Jasno D( f −1 ) = B = (−1, 0] i A( f −1 ) = A = (0, 1]. Na kraju, inverzna funkcija se dobija
na standardan način uz napomenu da nam oblik A odred̄uje predznak ispred korena. √ U ovom
slučaju pošto inverznom treba da dobijemo A, pozitivne brojeve, imamo da je f (x) = 1 − x2 .
−1

19
Zadatak 15 Neka je A najveći podskup
√ od R− , a B najmanji podskup od R za koje je funkcija
f : A → B definisana sa f (x) = − 1 − x2 . Tada je A = , B= . Odrediti,
ako je moguće, inverznu funkciju i njen domen i kodomen.

Rešenje: Pošto uzimamo za A najveći podskup od R− , domen je D( f ) = A = [−1, 0). Zbog

minusa ispred korena u funkciji f, i činjenice da je A = [−1, 0) dobijamo četvrtinu kružnice iz
trećeg kvadranta:

f: y

1 0 x

−1

Kako je nula isključena iz domena, broja −1 nema u kodomenu, i time jasno dolazimo do
skupa B = (−1, 0]. Što e tiče inverzne, nju potpuno odred̄ujemo preko domena i kodomena same
funkcije. Jasno D( f −1 ) = B = (−1, 0] i A( f −1 ) = A = [−1, 0). Na kraju, inverzna funkcija se
dobija na standardan način uz napomenu da nam oblik A odred̄uje predznak ispred korena. U
ovom slučaju
√ pošto inverznom treba da dobijemo A, negativne brojeve, imamo da je
f (x) = − 1 − x2 .
−1 

Primer 3 Neka su A = {1, 2, 3} i B = {x, y}. tada je

   1−1 
{ f | f : A → B} = 23 = 8 { f | f : A −−−→ B} = 0
na
 
{ f | f : B → A} = 32 = 9
 
{ f | f : A −−→ B} = 23 − 2 = 6
 na 

{ f | f
1−1 
: B −−−→ A} = 3 · 2 = 6 { f | f : B −−→ A} = 0
   1−1 
{ f | f : A → A} = 33 = 27 { f | f : A −−−→ A} = 3 · 2 = 6
 na  1−1
: A −−→ A} = 23 − 2 = 6
 
{ f | f { f | f : A −−−→ A} = 3 · 2 = 6
na
 
{ f | f : B → B} = 22 = 4  1−1 
{ f | f : B −−−→ B} = 2
 na 
{ f | f : B −−→ B} = 2  1−1 
{ f | f : B −−−→ B} = 2
na
n n
F k je binomni koeficijent i računa se po formuli k = n!
(n−k)!·k!

Definicija 8 Funkcija f : A → B je rastuća, označavamo sa %, ako i samo ako za sve a, b ∈ A

važi a < b ⇒ f (a) < f (b). Broj rastućih funkcija iz skupa A u skup B računa se po formuli
|B|
C|A| = |B|
|A| (broj kombinacija bez ponavljanja).

20
Definicija 9 Funkcija f : A → B je neopadajuća, označavamo sa %, ako i samo ako za sve
a, b ∈ A važi a ≤ b ⇒ f (a) ≤ f (b). Broj neopadajućih funkcija iz skupa A u skup B računa se po
|B|  
formuli C |A| = |B|+|A|−1
|A| (broj kombinacija sa ponavljanjem).

Primer 4 Za skup A = {1, 2} prebrojati rastuće funkcije u sledećim slučajevima.

 
{ f | f : {1, 2} → {1, 2} ∧ f %} = 1
  
{ f | f : {1, 2} → {1, 2, 3} ∧ f %} = 32 = 3
  
{ f | f : {1, 2} → {1, 2, 3, 4} ∧ f %} = 42 = 6
  
{ f | f : {1, 2} → {1, 2, 3, 4, 5} ∧ f %} = 52 = 10
  
{ f | f : {1, 2} → {1, 2, 3, ..., n} ∧ f %} = n2

Primer 5 Za skup A = {1, 2, 3} prebrojati rastuće funkcije u sledećim slučajevima.

 
{ f | f : {1, 2, 3} → {1, 2} ∧ f %} = 0
  
{ f | f : {1, 2, 3} → {1, 2, 3} ∧ f %} = 33 = 1
  
{ f | f : {1, 2, 3} → {1, 2, 3, 4} ∧ f %} = 43 = 4
  
{ f | f : {1, 2, 3} → {1, 2, 3, 4, 5} ∧ f %} = 53 = 10
  
{ f | f : {1, 2, 3} → {1, 2, 3, ..., n} ∧ f %} = n3

Primer 6 Za skup A = {1, 2} prebrojati neopadajuće funkcije u sledećim slučajevima.

    3
{ f | f : {1, 2} → {1, 2} ∧ f %} = 2+2−1
2 = 2 =3
    4
{ f | f : {1, 2} → {1, 2, 3} ∧ f %} = 3+2−1
2 = 2 =6
    5
{ f | f : {1, 2} → {1, 2, 3, 4} ∧ f %} = 4+2−1
2 = 2 = 10
   
{ f | f : {1, 2, 3} → {1, 2, 3, ..., n} ∧ f %} = n+2−1
2

Primer 7 Za skup A = {1, 2, 3} prebrojati neopadajuće funkcije u sledećim slučajevima.

    4
{ f | f : {1, 2, 3} → {1, 2} ∧ f %} = 2+3−1
3 = 3 =4
    5
{ f | f : {1, 2, 3} → {1, 2, 3} ∧ f %} = 3+3−1
3 = 3 = 10
    6
{ f | f : {1, 2, 3} → {1, 2, 3, 4} ∧ f %} = 4+3−1
3 = 3 = 20
   
{ f | f : {1, 2, 3} → {1, 2, 3, ..., n} ∧ f %} = n+3−1
3

21