Источно Сарајево

Историја

Данашње подручје града Источно Сарајево је било насељено још у праисторији, на шта указује
велики број праисторијских некропола (громиле) и градина на подручју Гласинца, од којих су
најзначајније Мала Градина у Бјелосављевићима, Градина Пуховац, Кочев до и Талине. По
Гласиначкој висоравни име је добила и једна од најзначајнијих култура бронзаног и жељезног
доба на европском континенту. То је била култура једног од највећих илирских племенских
савеза — Аутеријата и подељена је у три фаза (1800 — 800 године п. н. е.). Ова култура
представља историјски континуитет са бутмирском неолитском културом (2400 — 2000. п. н. е.),
чија се налазишта налазе у пограничном подручју Федерације БиХ и Кантона Сарајево са
општином Источна Илиџа. Иако је простор данашњег града Источно Сарајево био у саставу
Римске Империје, римски односно антички археолошки локалитети нису значајније заступљени.
У средњем вијеку овај простор је био у саставу босанске средњовјековне државе. У касном
средњем вијеку, у периоду феудалног партикуларизма, крајем 14. и почетком 15. вијека
значајним дијелом овог простора Гласинац, Прача управља властелинска породица Павловић,
која је господарила дијелом источне Босне и Херцеговине. Из тог периода и раније потичу стари
градови и утврђења као што су Витањ, Хрељин град и Стари град изнад изворишта Паљанске
Миљацке.[5]
Стари град Ходидјед изнад Миљацке био је под контролом босанског краља и један је од првих
градова у Босни који су освојиле Османлије. На читавом подручју су присутне и бројне
некрополе стећака из средњовјековног периода. Најпознатије некрополе су некрополе стећака у
Војковићима, Крупцу и Хреши. Са падом Босне 1463. године и ово подручје доспјева под турску
власт. Значајнији споменици из турског периода су били Селимија џамија у Кнежини и Јахијино
турбе у Бјеласовићима.
Године 1878. Аустроугарска преузима управљање Босном и Херцеговином, па тако и данашњим
подручјем града Источно Сарајево. Војна касарна у Подроманији (у склопу данашњег комплекса
психијатријске болнице) представља градитељско насљеђе из овог периода.

Утврђења
На територији Источног Сарајева постоје три утврђења: Ходидјед — средњовјековни стари град
чији се остаци налазе у селу Булози, Источни Стари Град, Стари град — средњовјековни стари
град чији се остаци налазе на саставцима Паљанске Миљацке и Мокрањске Миљацке, Градина
— средњовјековно утврђење које се налази у Горњим Палама и постојала је као управни центар
за подручје паљанског поља, а можда и ширег подручја властелинске породице Павловића.
 

Мјесто на ком се налазио Ходидјед

Стари град на саставцима двије Миљацке

Градина