Terapija akutnih stanja

u trudnoci

[Pick the date]

 Terapija akutnih stanja u trudnoci

Sadrzaj
Uvod 3
Oboljenja urotrakta u trudnoci 5
Respiratorne bolesti 8
Oboljenja git-a u trudnoci 11
Terapija soka 13
Orl oboljenja u trudnoci…………………………………………………………………………………………………………………………14

Preeklampsija I eklampsija………………………………………………………16

Literatura………………………………………………………………………18
 Terapija akutnih stanja u trudnoci

UVOD

Savremena farmakoterapija raspolaže

veoma efikasnim lekovima za lečenje
navećeg broja oboljenja, ali je njihova
sudbina u trudnoći zavisna od uticaja
fizioloških i biohemijskih promena u
organizmu majke.

U toku graviditeta menja se

motilitet i sekrecija
gastrointestinalnog trakta, posebno
želuca, pa dolazi do produženog
tranzita kroz želudac i tanko crevo,
sto može da dovede do promena u
resorpciji lekova. Takodje, u toku
trudnoce dolazi do pada
koncentracije albumina u serumu, pa
postoji redukcija interreakcije lek-
protein za vreme graviditeta.
 Terapija akutnih stanja u trudnoci

U toku prvih 12 nedelja graviditeta placentna barijera nije razvijena i

lekovi koji se unose slobodno prelaze u
embrion. Zato lekovi koji ulaze u fetus Najosetljivije razdoblje za pojavu anomalija je
mogu modifikovati njegov razvoj u ranim fazama, od 3-10 nedelje intrauterinog razvoja. Pre tog
vremena lekovi će verovatno dovesti do
pre razvoja posteljice.
pobačaja, a posle su organi već formirani, pa su
Kasnije, formirana posteljica, može da štiti plod od ako dođe do anomalije one manje drastične.
lekova, ali samo od hiirosolubilnih, koji teže
prolaze kroz biološke membrane, dok liposolubini
lekovi dobro prolaze kroz placentu.

Eliminacija leka iz organizma vrši se uglavnom hepatičnim ili ranalnim putem.

Preko bubrega se veoma brzo izlučuju hidrosolubilni lekovi u nepromenjenom
obliku ili u vidu metabolilta, kao i hidrosolubini metaboliti liposolubilnih lekova.
Treba imati u vidu da u organizmu ploda jos nisu razvijeni jetra i bubrezi-organi
koji razgradjuju i izlučuju lekove, pa je farmakodinamska osetljivost fetusa na
postignute koncentracije leka mnogo veća nego kod majke.

Danas postoji izuzetno veliki spektar medikamenata čiji je terapijski učinak kod
pojedinih bolesti sličan, ali se po toksičnim efektima za majku i plod jako
razlikuju.

U praktičnom radu danas postoje dve krajnosti: od potpune negacije medikamentne

terapije u graviditetu, najverovatnije uslovljene strahom od posledica po plod, do
nekontrolisane i krajnje nekritičke upotrebe lekova.

Lekovi se u trudnići daju zbog sistemskih oboljenja ili zbog akutnih stanja nastalih
u toku trudnoće i porođaja. Kada lekovi mogu pomoći za ublažavanje tegoba i
sprečavanje komplikacija treba ih upotrebljavati, odmeravajući uvek eventualnu
korist prema riziku.
 Terapija akutnih stanja u trudnoci

OBOLJENJA UROTRAKTA U TRUDNOCI

Infekcija urinarnog sistema je česta i ozbiljna

komplikacija u patologiji trudnoće, ali nije specifično
oboljenje trudnoće. Posebno je često u drugoj polovini
[Terapija
graviditeta, mada se može ispoljiti i u samom pocetku.
Anatomska blizina genitalnih i mokracnih organa čini da Lečenje se vrši
često dolazi do njihovog istovremenog oboljenja, ili da prema nalazu
se oboljenje jednog sa lakoćom prenosi na druge biograma i
organske sisteme. Sa druge strane uticaj hormona antibiograma
dovodi do smanjenog tonusa mišićnih vlakana mokraćne primenom energične
bešike,uretera i bubrežnih karlica dovodeći do dilatacije antibiotske terapije,
njihovih zidova i usporene evakuacije mokraće. pretežno per oralno u
trajanju od 14 dana,
Bakterije dospevaju u urotrakt najčešće
vodeći računa o
ascedentnim putem, a ređe descedentno. Bakterijske
periodu trudnoće,
vrste koje su najčešće prisutne u urinarnom traktu su
načinu izlučivanja i
članovi familje enterobakterija. Najviše je zastupljena
mogućoj akumulaciji i
Escherichia coli, i do 90% slučajva. Drugi po
toksičnosti leka. U
učestalosti u infekcijama mokraćnih puteva je Proteus sa
drugom aktu
više svojih tipova, od kojih su najznačajniji mirabilis,
ordiniraju se
vulgaris i dr..
uroantiseptici,
Urinokultura, antibiogram i broj klica zauzima ( efikasni u lečenju
osnovno mesto u dijagnostici i terapiji uroinfekcija. mokraćnih infekcija
Urinokultura je pozitivna ukoliko se nađe više od jer se koncentrisu u
100000 klica u 1ml mokraće. mokraći) 7-10 dana
mesečno, 3-4 meseca
nakon antibiotske
terapije, sa
nastojanjem da se
suzbije pojava
manifestne bubrežne
infekcije.
 Terapija akutnih stanja u trudnoci

AKUTNI PIJELONEFRITIS

U trudnoći je ozbiljno oboljenje nastalo

Terapija
usled infekcije bubrega najčešće ascedentnim
putem iz mokraćnih puteva, a ređe kao posledica Terapija manifestnog
akutnog pijelonefritisa je u osnovi
hematogene diseminacije.
kauzalna i simtomatska. Obično se
daju antibiotici, najčešće
U inicijalnoj fazi oboljenja perzistira
cefalosporini ( betalaktamski
temperatura praćena drhtavicom, antibiotici, deluju baktericidno na
tahikardijom,malaksalošću,bledilom, bakterije imaju širi antibibakterijski
umorom,mukom,povraćanjem,dehidratacijom i spektar od penicilina i otporni su na
hipotenzijom. Postoji spontana bolna osetljivost panicilinazu. Cefalosporini su
prilično neškodljivi i slabo prolaze
lumbalno najčešće sa desne strane, trbuh je
kroz placentu) i to parenteralno, do
palpatorno osetljiv, a bol se javlja i pri aktu nalaza urinokulture, kada se terapija
mokrenja. nastavlja prema antibiogramu. Vrši
se uporna nadoknada tečnosti
Dijagnoza se bazira na kliničkoj slici,
putem infuzija i peroralno uz
labaratorijskim analizama i posebno na pregledu
simptomatsku terapiju analgeticima
mokraće u kojoj se konstatuje bakteriurija i piurija. i antipireticima. Oralna antibiotska
terapija, koja se ordinira nakon pada
temperature, obično se nastavlja u
trajanju oko 14dana, a potom se
duži vremenski period daju
uroantiseptici.
 Terapija akutnih stanja u trudnoci

Terapija
Terapija

U terepiji renalne
Influenca pneumomije zahteva
samo simtomatsku terapiju. U
AKUTNA BUBREŽNA INSUFICIJENCIJA insuficijencije bilo koje
slučaju da dodje do sekundarne
etiologije, između koja
bakterijske infekcije, ostalih
je
Po pravilu ide sa oligurijom, pa čak i postupaka
najčesće primenjuju ilise
pneumokokna
anurijom. U slučajevima teške forme akutnog stafilokokna,
dijaliza i izbor lečenja je
transplanatacija
pijelonefritisa može doći do parenhimatozne obično penicilin za pneumokoknu,
bubrega, čime se može postići
a za stafilokoknu penicilini
bubrežne insuficijencije, sa skokom uree, ublažavanje komplikacija. U
rezistentni na penicilinazu.
mokraćne kiseline, kreatinina i anjona fosfata koliko zene u generativnom
Kod pneumonije izazvane
u plazmi. Zbog smanjenog izlučivanja jona dobu primenjujulek dijalizu,
micoplazmom izboraa žele
je
vodonika razvija se metabolička acidoza. da eritromicin
rađaju,veoma(makrolidni antibiotik,da
je važno
Hiperkaijemija koja nastaje ne samo planiraju
deluje trudnoću za vreme
baktericidno i
smanjenim lučenjem kalijuma, već i bakteriostatski, inhibise sintezu
dobrog kliničkog stanja i
proteina na 50s subjedinici
prelaskom ćelijskog kaljuma u ekstraćelijski zadovoljavajućeg
ribozoma ). Isto bihemijskog
tako,efikasne
prostor, predstavlja retku ali ipak moguću statusa.
tetraciklinske preparate treba
komplikaciju koja bolesnika vitalno ugrozava. izbegavati u trudnoći zbog
njihovog delovanja na zube i
koštani sistem ploda. Kod
gljivičnih pneumonija u terapiji se
primenjuje amfotericin B.

RESPIRATORNE BOLESTI
 Terapija akutnih stanja u trudnoci

U toku graviditeta ispoljavaju se biohemijske i mehaničke promene koje imaju

uticaj na funkciju respiratornog sistema. Neke od bitnijih promena su: rast uterusa,
porast sekrecije estrogenih hormona i progesterona,
Terapija
porast prostaglandina plazme i cikličnih nukleotida,
te sekrecija relaksirajućih faktora, promena Potrebno je motivisati trudnicu da
slobodnog i ukupnih kortizola, uz kongestiju učini dodatne napore i odustane od
nazalne i bronhijalne sluzokože. upotrebe medikalnih antiastmatika.
Neke od pacijentkinja su u stanju da
PNEUMONIJE
spreče astmatični napad pijući tople
Infekcije donjeg respiratornog trakta su česte u napitke na prvi znak napada, druge
celoj populaciji, uključujući i gravidne žene. Kod su uvežbane da relaksirajućom
upale pluća dolazi do zapaljenskog procesa plućnog tehnikom smanje intenzitet napada.
parenhima, pri čemu mogu biti pretežno zahvaćene
alveole ili intersticijum pluća. Etioloski Kada je primena lekova ipak
razlikujemo: bakterijsku, virusnu i gljivičnu neophodna, poželjno ih je uzimati u
infekciju. U kliničkoj slici pneumonije dominiraju najmanjim dozama i to putem
povećana temperatura, ubrzan rad srca, znojenje,
inhalacije, pošto taj put primene
malaksalost i dispnea.
rezultira nižim koncentracijama u
krvi i najmanjim transplacentnim
transferom.

BRONHIJALNA ASTMA
 Terapija akutnih stanja u trudnoci

Bronhijalnu astmu karakteriše povećana preosetljivost disajnh puteva na različite

stimulanse, koja prestaje spontano ili pod uticajem terapije. Nespecifična
hiperaktivnost traheobronhijalnog stabla se povećava na različite agense i dovodi
do astmatičnog napada koji se manifestuje pojavom gušenja, iznenada, nezavisno
od napora obično noću. Bolesnik je bled, lividan, uplašen, a disanje otežano,
naročito ekspirijum koji je čujan.

U toku astmatičnog napada dolazi do poremećaja u razmeni gasova, što je i

osnovni uzrok poremećenom sastavu respiracijskih gasova u arterijskoj krvi. U
ranom stadijumu napada najčešće se nalazi lek stepen hipoksemije sa
hipokapnijom, a u slučaju jačeg i dužeg napada hipoksemija i hipokapnija se
pojačavaju. U statusu astmatikusu može doći do stanja kada homeostatski
mehanizmi nisu u mogućnosti da regulišu acidobazno stanje, pa mogu nastati teški
gasni, acidobazni i elektrolitski poremećaji koji remete pravilno funkcionisanje
respiratornog i vazomotornog centra, što može imati fatalan ishod po bolesnika.

Tretman astme u trudnoći ne razlikuje se u većoj meri od terapijskih postupaka van

graviditeta. Ni jedan lek koji je u upotrebi nije kontraindikovan u trudnoći, u
koliko mu je primena neophodna zbog ozbiljnosti bolesti.

U trudnica koje imaju blage astmatične napade, sa periodima bez simptoma, lek
izbora može biti inhalacija simpatomimetičkog agensa. U uslovima težih
perzistirajućih simptoma, trudnice treba da koriste bronhodilatatore.

Najčešće uziman, i najbolje proučen u trudnoći je oralni Theophyllin. Inicijalna

doza je 200-400mg na dan.

Theophyllin sa lakoćom prelazi posteljicu i nema razlike u maternalnoj i fetalnoj

koncentraciji leka. Prema njihovim istraživanjima novorođenče toleriše
uobičajene koncentracije bez ozbiljnih sporednih efekata. U novorodjene dece
 Terapija akutnih stanja u trudnoci
U koliko trudnica slabo reaguje na bronhodilatatore
inhalacija kortikosteroida može imati veoma povoljan
efekat. Dok oralne kortikosteroide treba primanjivati u
trudnoći, samo u slučaju da maksimalno tolerantne doze
drugih lekova nemaju povoljan efekat. Potencijalne
mogućnosti njihovih uzgrednih efekata ispoljavaju se u
dobijanju u težini, egzacerbaciji hipertenzije dijabetesa,
kao i u supresiji hipotalamo-hipofize i nadbubrega. Ove
pojave se mogu minimizarati, ako se koriste manje doze i
lekovi kraćeg delovanja, najbolje alternativno
prednizolon i prednizon.
OBOLJENJA GASTROINTESTINALNOG TRAKTA I
TRUDNOĆA
Gastrointestinalne tegobe kao što su nauzeja, povraćanje
i epigastrične neugodnosti su uobičajene tokom
trudnoće,posebno u toku prva tri meseca graviditeta.
Povraćanje je složeni refleksni čin koji je koordinisan
Terapija
Bolesnike sa akutnim pankreatitisom
treba tretirati na odeljenjima za
intenzivnu negu. Na samom početku
terapije, neophodno je obustaviti
peroralni unos hrane, a u onih sa
teškim bolovima i paralitičkim ileusom
potrebno je staviti nazogastričnu
sukciju. Pored kupiranja bola, potrebna
je nadoknada optimalne količine
tečnosti, uglavnom fiziološkog
rastvora, ali se daje i sveža smrznuta
plazma i albumini. Da bi se izbegla
tetanija, u slučaju hipokalcijemije,
nadoknađuje se kalcijum. Nakon
ublažavanja primarnih i akutnih tegoba
donosi se odluka o nastavljanju
konzervativne terapije ili primeni
operativnog tretmana. Odluka o vrsti
tretmana se donosi na osnovu
labaratorijske kontrole i kliničke
procene. Akutni pankreatitis u toku
tudnoće praćen je visokom stopom
letaliteta. Prekid trudnoće ne
poboljšava prognozu majke. Kod
manjih trudnoća postoji rizik od
spontanog pobačaja, a kod većih od
prevremenog porodjaja i intrauterine
smrti ploda.
 Terapija akutnih stanja u trudnoci

radom centra za povraćanje u produženoj moždini. Polimorfni nadražaji nastali

razdražljivošću receptora u želucu, duodenumu i drugim organima trbušne duplje,
prenose se aferentnim nervnim vlaknima vagusa i simpatikusa u centar za
povraćanje.

Najvažnije komplikacije upornog povraćanja su dehidratacija i elektrolitički

disbalansi, kao i mogućnost pulmonalne aspiracije povraćenog sadržaja.

AKUTNI PANKREATITIS

Je tesko abdominalno oboljenje koje nastaje zbog akutnog zapaljenja pankreasa

praćenog oslobađanjem pankreasnih enzima i njihovim prodiranjem u okolno
tkivo. U kliničkoj slici dominira bol u epigastrijumu, koji nastaje iznenada, a po
karakteru je stalan i žestok. Obično se širi u leđa, intenzivniji je pri ležanju, dok
mu intenzitet slabi pri sedećem ili sagnutom položaju. Od ostalih simptoma sreće
se nauzeja, povraćanje, zatvor, visoka temperatura, znojenje, bledilo, hladna i
vlažna koža. Abdomen je meteorističan uz postojanje paralitičkog ileusa, a crevna
peristaltika je nečujna.

GASTRITIS

Predstavlja difuzno ili lokalno zapaljenje sluzokože želuca. Akutni gastritis je

reverzibilno oboljenje koje zahvata površne slojeve sluzokože, a nastaje kao
posledica dejstva egzogenih i endogenih faktora. Klinička slika: za akutni stadijum
je karakteristična pojava tupog bola u epigastrijumu uz podrigivanje, gađenje,
povraćanje i gubitak apetita. Lečenje je simptomatsko, uz otklanjanje štetnog
agensa, uz davanje antacida, infuzionih tečnosti, a po potrebi i transfuzije krvi.
 Terapija akutnih stanja u trudnoci

OPSTIPACIJA

Zatvor je uobičajena pojava u graviditetu, uzrokovan sa više faktora: smanjeno

unošenje tečnosti,
nedovoljno žvakanje
Šok se može definisati kao stanje akutnog otkazivanja hrane, pritisak gravidnog
cirkulacije,koje dovodi do smanjene perfuzije tkiva u
uterusa na kolon descedens
vitalnim organima sa posledičnom hipoksijom i brojnim
sistemskim reakcijama.U stvaranju šoka učestvuju tri i rektum, posebno u kasnoj
glavna patofiziološka mehanizma: hipovolemija, srčana trudnoći, smanjeni tonus ili
insuficijencija i promene vaskularne rezistencije. atonija creva, zbog uticaja
hormona, ali do opstipacije
može dovesti i spazam creva.

Normalna se funkcija creva može uspostaviti i fiziološkim sredstvima, bez

upotrebe klizme i laksantnih sredstava. U uspešne mere spadaju obično unošenje
tečnosti, lagana ishrana uz dobro žvakanje, konzumiranje znatne količine voća i
kuvanog povrća, dosta voćnih sokova, kompota koji su odličan regulator ishrane.

Uz dovoljno odmora i poštovanje principa ishrane, opstpacija se može uspešno

regulisati, pa će potreba za primenom laksantnih sredstava u trudnoci biti retka i
izuzetna.

TERAPIJA ŠOKA
 Terapija akutnih stanja u trudnoci

Terapija

Cilj terapije je da se vrati u normalno stanje poremećena cirkulacija i funkcija

organa i organizma u celini. Osnovno je da se tarapija usmeri na uzroke nastanka
šoka.

Nadoknada cirkulišućeg volumena je od vitalnog značaja u hipovolemičnom šoku.

U prvoj fazi šoka, izgubljeni volumen se nadoknađuje izbalansiranim rastvorom
elektrolita, kao što je Ringerov laktat. U terapiji šoka koristi se plazma koju kod
većih gubitaka krvi treba nadoknaditi. Zbog nadoknade albumina nekad se koristio
Dekstran, ali danas je zauzet stav da ga ne treba davati u teškom šoku, zato sto
brzo prolazi glomerule, pa može od opstruirati renalne tubule kod bolesnika sa već
smanjenom glomerularnom filtracijom.

U cilju povećanja kontraktilnosti miokarda sve se više koristi dopamin koji

povećava udarni i minutni volumen srca,tenziju i diurezu. On izaziva dilataciju
renalnih krvnih sudova na taj način što aktivira specifične domaniregičke receptore
bubregu, ali se pre njegove primene mora korigovati hipovolenija. Za provokaciju
diureze koristi se furosemid 50mg ali ako se diureza uspostavi doza se povećava,
tako što se udvostruči svaka dva sata. Smanjenje fibrinogena, trombocita, kao i
produženje trombolapstinskog vremena, te mogućnosti DIK-a, predstavlja
indikaciju za davanje heparina. Dalje se obično daje 5-10000 jedinica na 4-6h, uz
praćenje vremena koagulacije.

ORL OBOLJENJA U TRUDNOĆI

OTITIS MEDIA ACUTA

 Terapija akutnih stanja u trudnoci

Najčešće se javlja za vreme ili posle infekcije gornjih respiratornih puteva.

Najčešće je prouzrokovan beta hemolitičkim streptokokom, stafilokokom,
pneumokokom i dr. Klinički se manifestuje bolom i gubitkom sluha, mada može
doći i do povišene temperature i groznice.

RHINITIS

Nazeb je čest sindrom respiratornog trakta koga izaziva širok spektar virusa:
rinovirusi, adenovirusi, virus inflence i parainfluence. Dolazi do zapušenosti nosa,
pečenja,
U terapiji lek izbora su antibiotici širokog spektra i penicilin, posebno praktičan
kod trudnica zbog odsustva teratogenog efekta.
svraba,
kijanja i
obilne bistre
serozne sekrecije. Nakon toga sekrecija postaje sluzava, nekad gnojna i dolazi do
potpune opstrukcije nosa. Ne postoji specifčna vrsta lečenja, a nije potrebno da se
preventivno daju antibiotici. Treba uzimati dosta toplih napitaka . Ako postoji
kašalj daju se antitusici.

INFEKCIJE SINUSA

Javlja se obično nakon infekcije gornjih respiratornih puteva.Najčešce je izazvan

streptokokom, stafilokom, pneumokokom i hemofilusom influence. Klinički se
manifestuje glavoboljom, bolom u predelu lica, otokom i osetljivošću na koži iznad
obolelog sinusa, zapušenost nosa i gnojna sekrecija iz nosa. Lek izbora su
cefalosporini i penicilinski preparati.
 Terapija akutnih stanja u trudnoci

FARINGITIS

Akutni faringitis je akutna infekcija sluzkože farinksa koji se obično javlja kod
bolesti grnjih delova respiratornog trakta.Najčešći su virusne i bakterijske
etiologije. Ždrelo je suvo i praćeno bolovima, a uz to dolazi i do malaksalosti i
povisene temperature.

Terapija

Lečenje je simptomatsko, antibiotike treba davati samo kada je kulturom brisa

dokazana bakterijska infekcija.

AKUTNI TONZILITIS

Najčešće je izazvan hemolitičkim streptokokom. Bolest počinje naglo i manifestuje

se bolovima u ždrelu, povećanom temperaturom, glavoboljom, odsustvom apetita i
malaksalošću.Tonzile su edematozne i hiperemične, na površini tonzila uočava se
eksudat. Kulturom brisa se postavlja dijagnoza a leči se penicilinskim preparatima,
uz davanje dosta tečnosti.
 Terapija akutnih stanja u trudnoci

Terapija

PREEKLAMPSIJA I EKLAMPSIJA Pcijentkinja se drži na

regularnoj dijeti, ali sa
Razvoj oplođenje jajne ćelije može kod trudnica dovoljnom količinom
proteina da bi se izbegla
izazvati oboljenja koja su svojstvena samo graviditetu,
hipoproteinemija. Primenjuje
a predstavljaju patološki sindrom koji je odraz se i antihipertenzivna terapija
biološke disharmonije izmedju organzma majke i kako ne bi došlo do
organizma ploda u njegovom razvoju. Ta oboljenja odlubljivanja posteljice i
egzitusa ploda,kao i
nose opšti naziv gestoze, koje karakterišu cerebralnih oštećenja
edemi,proteinurija i hipertenzija. majke.Od lekova se
primenjuju oni koji deluju na
U nastanku gestoza treba istaći da je taj sindrom čisto simpatički nervni sistem( alfa
funkcionalnog karaktera i oboljenje isključivo vezano metildopa, propranol) i
za trudnoću, a u tome nesumljivo učešće ima vazodilatatori (Hydralisin),
ali tako da dijastolni pritisak
poremećaj endokrine funkcije i ravnoteže u čemu ne sme da padne ispod
endokrini sisem ima veoma važnu i neospornu ulogu. 90mmHg kako ne bi došlo do
dalje redukcije dotoka krvi u
Termin gestoze koji je u terminologiji i klasifikaciji placentu što semože
trpeo modifikacije sugeriše prihvatanje naziva nepovoljno odraziti na plod.
preeklampsija i eklampsija.

Teška preeklampsija se definiše kada je krvni pritisak

pacijentkinje od 160/110 ili više, proteinurija od 5gr i
više za 24h, izraženim edemima i dobijanjem na težini
više od 2kg nedeljno.

EKLAMPSIJA
 Terapija akutnih stanja u trudnoci

Eklampsija je krajnji i najteži stepen gestoza, koja se karakteriše pojavom toničkih

i kloničkih grčeva mišića celog tela,posle čega nastaje duže ili kraće komatozno
stanje.

Terapija

Bolesnicu sa eklampsijom treba staviti u mračnu prostoriju i otkloniti nadražaje ma koje vrste.
Medikamentozna terapija kod eklampsije se sastoji u davanju sedativa, lekova za snižavanje krvnog
pritiska.

Davanjem MgSO4 postiže se povoljan rezultat, pošto on snižava krvni pritisak smanjuje edem
mozga i deluje antikonvulzivno. Inicijalna doza je 1-2gr i.v. u toku 10min.a doza održavanja je 1-
2gr u Ringer laktatu ili Dextranu.

Pored ostale terapije bolesnici od eklampsije treba davati i velike količine vitamina B i C kao i
intravenski koncentrovanu glukozu, koja poboljšava diurezu i koristi organizmu kao energetski
materijal. Posebno je važno izvršiti pravilnu rehidraciju organizma a to se najbolje postiže
visokomolekulskim rastvorima, a u težim slučajevima daje se krvna plazma i transfuzija krvi. Pored
sredstava za rehidraciju potrebno je unositi i belančevine i elektrolite.

Kod eklampsije veoma je važno meriti diurezu. Kod postojanja jakih edema daju se diuretici, a
ukoliko su edemi jako izraženi potrebno je ograničiti unos tečnosti.

U posebno teškim slučajevima, kad medikamentozni postupak ne kupira konvulzije, potrebna je

pomoć anesteziologa koji će provesti relaksaciju muskulature, uz intubaciju i veštačko disanje.
 Terapija akutnih stanja u trudnoci

Literarura:
„Ginekologija i akuserstvo“ urednici: D.Plecas, B.Stanimirovic, A.Stankovic, M.Vasiljevic, izdanje
2006.god.

„Ginekologija“ urednici: P.Drobnjak, B.Beric, V.Sulovic, izdanje 1980.god.