Наставна тема: Језик

Наставна Почети словенске писмености старословенски језик Црноризац

јединица: храбар ; Слово о писмнима.
Тип часа: Утврђивање, обрада
Циљ часа: - Упознати ученике са почецима словенеске писмености;
- Са стварањем старословенског, српскословенског, рускословенског
и славеносербског језика;
-Упознати их са Слово о писменима , Црноризац храбри;
-Упознати их са Записм Глигорија Дијака у Мирослављевом
јеванђељу;
Очекивани Ученици ће бити у стању да:
исходи: - Разуме језик као систем разлике његове функције;
- Препозна особине књижевног језика пре Вука Караџића.
Наставне методе: Дијалошка, монолошка, текстуална, аналитичка, синтетичка.
Облици рада: Фронтални, индивидуални.
Наставна Читанка, школска свеска, табла, креда.
средства:
Међупредметне Естетичка, комуникација, решавање проблема.
компетенције:
Међупредметно Историја, географија
повезивање:
Кључни појмови: Старословенски језик, ћирилица, глагољица, беседа(слово о
писменима), црквенословенски језик, српскословенски језик,
Мирослављево јевањђеље, Дјак, рускословенски језик,
српскословенски

Уводни део часа Планиране активности наставника:

(5 мин.) - Упознаје ученике са циљем часа.
- Обнавља – утврђивање са учеником знања стечена на претходном
часуи у основној школи.

Планиране активности ученика:

- Учествују у наставничком разговору.
- Изсносе своја Знања о језику и језицима до 19. века.
Главни део часа Планиране активности наставника:
(30 мин.) - Упознаје ученика са књижевним језицима 19. века.
- Упознаје ученика са писмима: глагољицом и ћирилицом.
- Говори о српскословенском језику.
- Говори о славеносерпском језику.
-Упознаје ученике са беседом слово о писменима.
- Упознаје ученике са Записом Глигорија Диака у Мирослављевом
јевањђељу.
Планиране активности ученика:
- Прате излагање и упутства наставника и излагањe других ученика.
- Износе своја знања о језицима на српском језичком подручју 19.
века.
Завршни део часа Планиране активности наставника:
(5 мин.) -Обнавља са ученицима новостечена знања.
 -Утврђује степен усвојености нових знања.
- Најављује садржај следећег часа и даје упутства.

Планирање активности ученика:

-Примениће знање у вежбама на стр 28,29,30,31.Што је и домаћи

Начин провере - Праћење ученика, анализа и вредновање њихових одговора.

остварених исхода: -Закључивања и потпуност одговора на постављена питања.

Оквир за - Да ли сам планирала адекватне активности ученика?

преиспитивање - Да ли је било одступања приликом планирања остваривања
оствареног часа: планираног?
- Шта бих променила?

Уводни део часа Проучавањем уметности као ствар алачког феномена бави се
(5 мин.) ЕСТЕТИКА и ТЕОРИЈА УМЕТНОСТИ. Теорије дисциплине су
посвећене проучавању свих важних садржаја уметности.
Уочавају и објашњавају карактеристике стваралашког процеса у
уметностима. Устаљен назив за научно проучавање књижевности је
НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ.
Главни део часа -Словени су између 5. и 7. века почели да се селе из прапостојевине.
(35 мин.) Тако су населили велики део Европе. На нову територију дошли су
као НЕПИМЕНИ, ПАГАНИ(многобошци).Временом су примили
ХРИШЋАНСТВО. Нашли су се између Рима и Цариграда два
средишта хришћанства.(Рим-на латинском , Цариград-на грчком).
-Великоморавски кнез Растислав, желео је да се у његовој земљи
хришћанство шири на словенском језику. Тежио је да се одупре
политичким притисцима немачког свештенства. Зато је од
византијског цара Михајла III тражио да у Мораву пошаље учитеље
који ће на словенском језику проповедати хришћанство. Тако 863.
шаље Ћирила и Методија учену браћу из Солуна.
- Пре пута су морали да преведу БОГОСЛУЖБЕНО ЈЕВАЊЂЕЉЕ
на словенски језик. Због тога је створено посебно писмо
ГЛАГОЉИЦА-ГОВОРИТИ. Имала је око 40 СЛОВА.
После смрти Ћирила и Методија рад нихова настављача у
Моравској постаје све тежи због притиска немачког
свештенства.Зато одлазе у Бугарску у Јадранско приморје. Настала
је нова азбука ЋИРИЛИЦА. Тако је названа у част Ћирила.
Направљена је прича о једној врсти ГРЧКОГ ПИСМА тзв
УНИЦИЈАЛУ(одликује се бећој заобљености слова). Први
књижевни језик Словена који су створили Ћирило и Методије
крајем 9. века на основу словенског говора у околини Солуна, дали
су назив СТАРОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК. Сматра се да су Срби
примили словенску писменост заједно с Хришћанством 867. и 874.
Упоредо су користили глагољицу и ћирилицу. Најзначајнији записи
на старословенском језику:
-Темнички запис 10. век
 -Маријанино јеванђеље 11. век.

Црноризац храбар: Слово о писменима

Питањем постанка словенске писмености нарочито се бавио један
спис- слово о писменима преведено БЕСЕДА О СЛОВИМА. Аутор
користи псеудоним ЦРНОРИЗАЦ ХРАБАР. Црноризац- онај који је
обучен у црну ризу- монах. Један од Ћирилових и Методијевих
ученика. Слово о писменима је написано на старословенском језику
871. и 872. године. Оригинал није сачуван али постоје бројни
преписи. Говори се о томе да Словени пре покрштења нису имали
писмо, већ су се уместо словима служили „ЦРТАМА И РЕЗАМА“.
Након покрштења пишу грчким латинским словима без правила.
Бог им је послао Ћирила који је сачинио 38 слова по узору на грчку
азбуку и према словенској речи. У другом делу списа Храбар брани
СЛОВЕНСКИ ПРЕВОД СВЕТОГ ПИСМА. Иако кратак овај спис
представља значајан ??? о почетку словенске писмености.

Завршни део часа Утврђивање нових знања и утврђивање степена усвојености.

(5 мин.)

Наставна тема: Језик

Наставна Битна својства језика
јединица: Место језика у људском друштву
Тип часа: Обрада
Циљ часа: - Упознати ученике са основним особинама језика и сагледавање
значаја језика у човековом животу;
Очекивани Ученик ће бити у стању да:
исходи: - Идентификује моћ говора;
- Одреди језик као обележје људског постојања на три плана;
- Издвоји битна својства језика;
- Упоређује и разликује особености људске и ??? комуникације;
- Уочава посебност језика;
- Процењује значај језика у разумевању себе и других;
- Примени научено у решавању одговарајућих вежби и задатака.
Наставне методе: Монолошка, дијалошка, аналитичко-синтетичка.
Облици рада: Фронтални, индивидуални.
Наставна Граматика, школска свеска, табла, креда.
средства:
Међупредметне Комуникација, сарадња, решење проблема, рад са подацима и
компетенције: информацијама.
Међупредметно Социологија, Психологија, Географија, Биологија;
повезивање: (унутарпредметне: глас, слог, морфема, реч).
Кључни појмови: Језик, битна својства језика, комуникација.
Уводни део часа Планиране активности наставника:
(10 мин.) - Упознаје ученике са циљем часа.
- Побуђује интересовање за разматрање значаја језика у људском
животу.

Планиране активности ученика:

- Учествују у уводном разговору и размишљају о улози језика.
Главни део часа Планиране активности наставника:
(30 мин.) - Излаже о месту језика у људском друштву.
- Истиче и бележи на табли кључне речи, нове појмове.
- Подстиче ученике на трагање за примерима из живота.
- По потреби усмерава закључке ученика.
- Прати и вреднује рад и понашање ученика.

Планиране активности ученика:

- Прате излагање наставника и других ученика.
- Вреднују и образлажу значај језика и комуникација.
- Уочавају и образлажу језик као битан чинилац идентитета друш.
заједнице и појединца.
Завршни део часа Планиране активности наставника:
(5 мин.) - Упућује ученике на израду вежби у Граматици.
- Задаје домаћи задатак.

Планирање активности ученика:

- Примењују научено кроз израду задатака у Граматици.
- Постављају додатна питања.

Начин провере - Праћење активности и вредновање одговора ученика.

остварених исхода: - Урађена вежба у Граматици.

Оквир за - Да ли ми је адекватан избор начина провере?

преиспитивање - Да ли сам планирала адекватне активности на часу?
оствареног часа: - Да ли је било одступања од планираног?
- Шта бих променила?

Уводни део часа Утврђивање новостечених знања са предходног часа.

(10 мин.)
Главни део часа Старословенски језик као књижевни и службени у српским
(35 мин.) средњовековним земљама ипак се разликовао од живог говора
српског језика. Имао је нпр. пар носних вокала, а у говору вокале е,
у. Богослужбене књиге су се умножавале преписивањем. То су
радили дисијци. Преписивајући текстове они су уносили особине
народног говора. Прилагођавање старословенског језика народном
настајале су РЕДАКЦИЈЕ старословенског језика: СРПСКА,
РУСКА, БУГАРСКА. Све оне се називају ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ
језик. У српским земљама настала је српска редакција
старословенског или СРПСКОСЛОВЕНСКИ језик. На овом језику
стварали су писци средњовековне књижевности: СВЕТИ САВА,
СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ, ДОМЕТИЈАН, ТЕОДОСИЈЕ, ДЕСПОТ
 СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ, КОНСТАНТИН ФИЛОЗОФ све до
ГАВРИЛА СТЕФАНОВИЋА. Српскословенски језик настао је у 12.
веку и био је у употреби све до 18. века (1. деценија). Најстарији
рукопис на српскословенском језику је

Мирослављево јеванђеље (12. век)

Стриц Светог Саве хунски кнез Мирослав наручио је да се за њега

препише јеванђеље, па је рукопис назван по њему. Има 362 стране
ћириличног текста и око 300 украсних цртежа у боји и злату.

Запис Глигорија Дијака из Мирослављевог јеванђеља

Први средњовековни преписивач чије нам је име познато је

Глигорије. Оставио је кратак запис на маргини Мирослављевог
јеванђеља. Текст су писала 2 писара:
-главни (написао је највећи део текста, непознат је)
-други, у четири кратка записа на маргини оставио сведочанство о
свом имену и жељама. Био је „ПРЕШНИ ГЛИГОРИЈЕ ДИЈАК“.
Мисли се да је он преписао краћи део текста и изградио украсе. Из
записа сазнајемо да није био у милости свога господара кнеза
Мирослава. Зато се обраћа господару са жељом да га задржи у своју
службу.
Богослужбене књиге су се преводиле са грчког. Писала су се и
оригинална дела ЖИТИЈА (биографије). Прво сачувано дело је
ЖИТИЈЕ СВЕТОГ СИМЕОНА (12. век). Тада су настала и 2 житија
Светог Саве: ДОМЕНТИЈАНА и ТЕОДОСИЈА. Утицај народног
језика види се у повељама: ПОВЕЉА КУЛИНА БАНА (12. век) и
ДУШАНОВ ЗАКОНИК (14. век). Од 15. века јавља се и
књижевност на народном језику (превод витешких ??? о
ТРОЈАНСКОМ РАТУ и АЛЕКСАНДРУ ВЕЛИКОМ, од 15. века
ЛЕТОПИСИ). Најстарија преписивачка радионица у 15. веку била је
МАНАСТИР РЕСАВА. Задужбина Стефана Лазаревића, касније
названа МАНАСИЈА. Следи пад српске средњовековне државе.
Велика сеоба Срба, калуђери настављају да преписују књиге на
српскословенском.
Завршни део часа Утврђивање новостечених знања и утврђивање степена усвојености.
(5 мин.)

ТАБЛА

Књижевни језици на српским подручијима до 19. века

-Запис Глигорија Дијака на Мирослављевом јеванђељу

-редакција: српска, руска, бугарска
-српскословенски језик: од 12. до 18. века
-Мирослављево јеванђеље: 362 страна ћириличног текста, 300 страна златних украса
-Глигорије Дијак: кратак запис на маргини
-Четири кратка записа на маргини
-Пишу се биографије -житија
-??? народног језика: Повеља Кулина Бана и Душанов законик
- Преписивачка радионица: манастир Ресава, касније Манасија
- Српскословенским последњи пише Гаврило Стефановић Венцловић

Наставна тема: Језик

Наставна Науке које се баве језиком
јединица:
Тип часа: Обрада
Циљ часа: - Упознавање ученика са језиком као системом знакова и
лингвистике као опште науке о језику: фонетика, морфологија,
лексикологија, синтакса, стилистика;
Очекивани Ученик ће бити у стању да:
исходи: - Опише језик као хијерархијски устројен систем;
- Прикаже области проучавања фонетике, морфолофије, синтаксе,
лексикологије, лингвистике;
- Повезује претходно стечено знање са областима проучавања науке
о језику;
- Примени обновњена проширена и новостечена знања у решавању
задатака и вежби;
- Прати излагања наставника;
- Прати појединачна излагања других ученика;
- Наводи различите језичке појаве, уочава повезаност
лингвистичких дисциплина кроз анализу одабраних примера.
Наставне методе: Монолошка, дијалошка, аналитичко-синтетичка.
Облици рада: Фронтални, индивидуални.
Наставна Граматика, школска свеска, табла, креда.
средства:
Међупредметне Комуникација, сарадња, решење проблема, рад са подацима и
компетенције: информацијама.
Међупредметно Унутарпредметно (глас, слог, морфема, реч, реченица, текст).
повезивање:
Кључни појмови: Језик, хијерархијска структура, наука о језику.

Уводни део часа Планиране активности наставника:

(10 мин.) - У сарадњи са ученицима коментарише текстове које је требало
прочитати за домаћи задатак.
- Проверава да ли је било нејасноћа при изради вежбе из Граматике.

Планиране активности ученика:

- Представљају резултате израде домаћих задатака.
Главни део часа Планиране активности наставника:
(30 мин.) - Подстиче ученике да излажу знање о језику, о лингвистици као
општој науци.
- Подстиче ученике да прикажу предмет проучавања лингвистичких
дисциплина.
- Усмерава ученике да наводе конкретне језичке појаве које су
предмет проучавања лингвистичких дисциплина.

Планиране активности ученика:

 - Прате излагање наставника.
- Прате појединачно излагање других ученика.
- Излажу раније усвојена знања о лингвистици и њеним
дисциплинама.
- Уочавају повезаност лингвистичких дисциплина.
Завршни део часа Планиране активности наставника:
(5 мин.) - Упућује ученике да провере знања стечена на часу кроз израду
вежби у Граматици.
- Прати и вреднује рад и понашање ученика током часа.
- Упућује ученике да се припреме за утврђивање знања.

Планирање активности ученика:

- Решавају задатке у вежбама у Граматици.
- Постављају питања.

Начин провере - Праћење активности и вредновање одговора и закључака ученика.

остварених исхода: - Успешно урађена вежба у Граматици.

Оквир за - Да ли ми је адекватан избор начина провере остварених исхода?

преиспитивање - Да ли сам планирала адекватне активности ученика?
оствареног часа: - Да ли је било одступања приликом остваривања планираног?
- Шта бих променила?

Уводни део часа Домаћи задатак и коментарисање текстова из рубрике

(10 мин.) занимљивости.
Општа наука о језику назива се ЛИНГВИСТИКА.
У оквиру ње постоје више дисциплина које се баве ??? различитих
језичких нивоа (фонемама, морфемама, речима).
Главни део часа ФОНЕТИКА и ФОНОЛОГИЈА
(30 мин.)
Бави се проучавањем гласова односно ФОНЕМА.
Фонетика утврђује какав је неки глас по месту, начину изговора, по
звучности.
Фонологија одређује да ли тај глас има разликовану улогу и
могућност његовог комбиновања са другим фонемама.
Предмет фонетике је и природа СЛОГА, а самим тим и подела речи
на слогове. Фонетика проучава и АКЦЕНАТ.

МОРФОФОНОЛОГИЈА

Бави се проучавањем (морфема и речи) фонема на граници основне

речи и неког префикса или наставка (У творби или промени речи
може се једна фонема заменити другом). Налаѕи се између фонетике
и морфологије.

МОРФОЛОГИЈА
 Бави се проучавањем морфема и речи.
Подразумевају се две дисциплине:

МОРФОЛОГИЈА У УЖЕМ СМИСЛУ

Бави се променом облика једне речи

(род, број, падеж, лица).

ТВОРБА РЕЧИ

Бави се грађењем нових речи извођење, слагање, комбинована

творба, творба претварањем.

СИНТАКСА

Бави се реченицама, синтагмама и речима. Али функцијама речи у

оквиру реченице.

ЛЕКСИКОЛОГИЈА

Бави се речима, али речима као јединицама речника –

ЛЕКСЕМАМА.
Лексема је скуп речи једног језика.
У оквиру лексокологије налазе се и друге дисциплине:
ФРАЗОЛОГИЈА (проучава устаљене изразе и фразе)
ТЕРМИНОЛОГИЈА (бави се терминима)
ЕТИМОЛОГИЈА (проучава порекло и историјски развој речи)
ОНОМАСТИКА (проучава властита имена)

СТИЛИСТИКА

Бави се избором и употребом речи и њихових облика у одређеним

стиловима. Бави се изражајним средствима карактеристичним за
поједине писце.
Завршни део часа Вежбање из Граматике стр. 15. – 16.
(5 мин.) Уколико се вежбање не заврши на часу ученицима то остаје као
домаћи задатак.

ТАБЛА

Науке које се баве језиком

- Фонетика са фонологијом
глас и фонема
- Морфологија са творбом речи
речи и морфеме
- Лексикологија
лексема
- Синтакса
комуникативна реченица, предикатска реченица, синтагма
- Лингвистика
лексема
- Стилистика
стилови

Наставна тема: Језик

Наставна Језик као систем знакова
јединица: Језик и комуникација
Тип часа: Обрада
Циљ часа: - Утврђивање и систематизовање знања о језику, језик у људском
животу, језик и комуникација;
Очекивани Ученик ће бити у стању да:
исходи: - Идентификује моћ говора као опште људско обележје;
- Наводи свакодневне ситуације у којима долази до изражаја значаја
језика;
- Одреди значај комуникације као главног својства језика;
- Упоређује и разликује особености људске и животињске
комуникације;
- Упоређује и разликује језичку од других облика комуникације;
- Повезује теоријска знања са конкретним животним ситуацијама;
- Примени обновљена, проширена и новостечена знања у решавању
конкретних питања, вежби;
- Процењује значај комуникације.
Наставне методе: Дијалошка, текстуална, аналитичко-синтетичка.
Облици рада: Фронтални, индивидуални, групни.
Наставна Граматика, школска свеска, табла, креда.
средства:
Међупредметне Комуникација, сарадња, решавање проблема, рад са подацима и
компетенције: информацијама ???.
Међупредметно Социологија, Психологија, Историја; унутарпредметна (глас, слог,
повезивање: морфема, реч, реченица, текст).
Кључни појмови: Језик, знак, комуникација.

Уводни део часа Планиране активности наставника:

(10 мин.) - Коментарише и вреднује успешност израде домаћег задатка.
- Говори о језику, дефинише га.

Планиране активности ученика:

- Излажу резултате израде домаћег задатака.
Главни део часа Планиране активности наставника:
(30 мин.) - Поставља питања о обрађеним наставним садржајима.
- Вреднује одговоре ученика.
- По потреби додатно усмерава и допуњује одговоре ученика.
- Подстиче ученике на изношење ставова о значају комуникације.

Планиране активности ученика:

- Прате упутства наставника и излагања других ученика.
 - Вреднују и образлажу значај језика и језичке комуникације у
развоју човечанства.
- Примењују научено кроз израду домаћих задатака.
- Поткрепљују примерима став да се проучавањем језика и језичке
комуникације долази до драгоцених сазнања о друштву, појединцу,
културним и историјским процесима.
Завршни део часа Планиране активности наставника:
(5 мин.) - Подстиче ученике да предлажу теме за истраживачке радове.
- Коментарише успешност ученика.
- Најављује садржај следећег часа и даје упутства за припрему за
рад на часу.

Планирање активности ученика:

- Предлажу језичке појаве које би могле бити предмет
истраживачког пројекта.
- Самокритички размишљају о свом раду на часу.

Начин провере - Праћење и вредновање излагања ученика.

остварених исхода: - Успешност у сагледавању језика.

Оквир за - Да ли ми је адекватан избор начина провере остварености исхода?

преиспитивање - Да ли сам планирала адекватне активности ученика?
оствареног часа: - Да ли је било одступања приликом остваривања планираног?
- Шта бих променила?

Уводни део часа - Анализа, вредновање и коментар домаћег задатка.

(5 мин.)
Језик је систем знакова који човеку омогућава развијен друштвени,
духовни живот, а остварује се комуникацијом међу људима.
Као најсаршеније средство споразумевања везан је за мисао, па су
мишљење, свест и језик у сталном јединству.
Усавршавањем мисли усавршава се и језик, а са усавршавањем
језика развија се и мишљење.
Главни део часа Као средство споразумевања језик има КОМУНИКАЦИОНУ
(35 мин.) ФУНКЦИЈУ. То је најважнија функција језика. Назив потиче од
речи comunicatio – саопштавање, општење.
Језиком се служе сви људи било које заједницена било ком степену
развоја цивилизације. Чак и најзаосталија племена Африке,
Аустралије имају свој језик. Језици се не могу делити примитивне и
развијене јер сваки језик задовољава комуникационе потребе
заједнице којој служи. Специфичност живота: обичаји, веровања се
одражава у речнику језика.
Друштвена комуникација путем језика може се свести на
ИЗРАЖАВАЊЕ и САОПШТАВАЊЕ. Језик нам омогућава да
изразимо све што осећамо, а оно што изражавамо, углавном
саопштавамо неком другом. Не комуницирамо само са непосредним
саговорником, већ и са онима који су удаљени од нас. Данас се
информације чувају на различите начине: књиге, речници,
енциклопедије, електронска форма.
Завршни део часа Запажања о раду ученика, вредности одговора, кратак резиме о
(5 мин.) језику и комуникацији. Најављујем тему следећег часа.
ТАБЛА

- Језик (дефиниција)
- Мисао (стална веза са језиком)
- Комуникација (најважнија функција)
- comunicatio – саопштавање, општење