Нишка тврђава

Страхиња Нешић

Нишка тврђава је градско утврђење у центру Ниша на десној обали Нишаве, које има

континуитет од око два миленијума константног постојања о чему сведоче
многобројни археолошки налази. Комплекс овог споменика културе сачињен је из
неколико целина чију заједничку црту чини постојање богатог културног наслојавања
и сложена урбана композиција простора различитих намена и функција, истовремено
испреплетаних и повезаних, али и сукобљених на истим релацијама. Историјски
подаци и архитектонско наслеђе детерминишу овај простор као централну тачку око
које се, на десној обали Нишаве, почевши од 1. века н.е. развијају како фортификације,
тако и урбани елементи Наиса као насеља.
По свом данашњем стању, спада међу најочуваније утврде тог типа у Србији и на
средишњем делу Балканског полуострва Њена полигонална основа, са осам бастионих
тераса, изграђена је на остацима античког, византијског и средњовековног утврђења.
Висина бедема је 8,0 м, а просечна дебљина 3,0 м, док је укупна дужина бедема 2.100
м. Била је споља опасана ровом, а, у оквиру бедема има површину од преко 20 хектара.
Нишка тврђава је решењем Републичког завода за заштиту и научно проучавање
споменика културе Народне Републике Србије бр.671/48 од 6. маја 1948. године
стављена под заштиту државе са непосредном околином. Завод за заштиту споменика
културе у Нишу је решењем бр.02-42 од 24. априла 1969. године утврдио Нишку
тврђаву за споменик културе и проширио границе заштите (заштићена околина).
Тврђава је, одлуком Скупштине Социјалистичке Републике Србије, категорисана за
споменик културе од великог значаја 7. априла 1979. године.
Нишка тврђава се налази у средишњем делу централне градске зоне града Ниша која се
простире на десној обали Нишаве, у близина осталих градских садржаја (културно-
историјских, угоститељских, туристичких, привредних...). Њена непосредна околина на
површини од приближно 57 ха у потпуности припада зони заштите овог споменика
културе. Границе овог подручја су: река Нишава, Улица Ђуке Динића, Булевар
12.фебруар, Београдска улица, Улица Александра Медведева и Булевар Николе Тесле.

Данашње утврђење је артиљеријског типа и подигле су га Османлије у периоду

од 1719. до 1723. године на простору античког и средњовековног утврђења.
Султановом повељом од 19. фебруара 1719. одлучено је да се у Нишу изгради јака
тврђава. У пролеће исте године отпочели су радови по пројекту главног архитекте
Мехмед аге и његовог брата Мустафа аге, главног организатора радова. Прве године
градње, 1719. године, ангажовао је више десетина хиљада спахија из десет санџака
Румелијског беглербеглука, а 1722. године из 14 санџака. Последње године градње
бедема, 1723, доведено је 40. мајстора каменорезаца из Цариграда, а бедем је зидало
400 зидара. Завршетак радова обележен је свечаностима и постављањем плоче са
записом на Стамбол капији, јуна 1723. године.
https://r.search.yahoo.com/
_ylt=AwrJ6ywkK3hitE8Ar51XNyoA;_ylu=Y29sbwNiZjEEcG9zAzIEdnRpZANMT0NVST
AxOV8xBHNlYwNzcg