Prva scena

(Laert lupa na vrata I zeli da svrgne kralja ez)

Laert: Dole kralj! Ubi’te kralja!...

Kralj: Sta se desava, pobogu? Sta to radis Laerte?
Laert: Ocu da te ubijem kao sto si ti moga oca. Lopove.
Kralj: Laerte sine, nisam ga ja ubio, no onaj moj bratanac Hamlet. Njega treba
ubiti ne mene. Ja posteno vladam Danskom.
Laert: Znaci ti predlazes da ubijem Hamleta.
Kralj: Boze moj, nebi ja to nikad reko (namigne). Ja nisam takav covek (namig
namig). Sacu da ti ja kazem kako cemo. Ti si dobar sa macem, jel da?
Laert: Pa nema mi ravnog u Danskoj.
Kralj: E vidis, to I onaj moj Hamlet kaze. Mislim da bi bilo pametno da ga izazoves
na dvoboj, a ja cu da se postaram da pobedis u tom dvoboju (namig).
Laert: Sad kad rece to, seti se, znam jednog coveka sto prodaje otrov, mogao bi
natopiti vrh svoga maca tim otrovom I tako se resiti Hamleta. Niko nece
posumnjati na to 
Kralj: Zapravo to bi moglo da uspe, ali za svaki slucaj, ja cu mu isti taj otrov staviti I
u pice, pa ako slucajno pobedi, pozelece da proslavi pobedu I onda ce umreti.
Kralj I Laert: Imamo dogovor! (rukuju se)

Druga scena
(Dvoboj (traje 1-2 minuta))
(Prve dve runde idu Hamletu)
(Macuju se I u jednom trenutku obojica padaju na zemlju, gde im se macevi
zamenjuju. Kralj I Kraljica to gledaju)
Kraljica: Bas je napeto. (Uzme da popije vodu)
Kralj: n….(nije hteo da se oda pa nije zavrsio recenicu)
(Laert rani Hamleta, dok Hamlet njega okrzne otrovnim macem. Znajuci da ce
obojica da umru, prestase sa dvobojom)
(Kraljica pada)
Kralj: Otrovana je! Otrovana je! Zovite doktora!
Laert: Kasno je za nju I ti to dobro znas! (umre)
Hamlet: Izdajnice! Lopove! (Probada ga otrovnim macem)
Kralj: (umire)
(Ulazi Horacio)
Horacio: Sta se pobogu ovde desilo?
Hamlet: Moras mi obecati, svima ces ispricati sta se ovde desilo
Horacio: Kneze, ako vi umrete, umirem I ja
Hamlet: Ne Horacio, ja cu umreti ali ti moras ostati da ispricas ovu pricu! U
suprotnom niko nece verovati sta se desilo ovde danas…(umre)