Professional Documents
Culture Documents
БРУШЕЊЕ
БРУШЕЊЕ
БРУШЕЊЕ
Марија Б. Цвијановић
БРУШЕЊЕ
САМОСТАЛНИ РАД
Београд, 2022.
САДРЖАЈ:
УВОД................................................................................................................1
2. ОБРАДА БРУШЕЊЕМ............................................................................2
2.1. Врста брушења....................................................................................... 2
2.1.1 Кружно (округло) брушење................................................................2
2.1.2 Равно брушење......................................................................................3
2.1.3 Брушење без шиљака...........................................................................4
2.1.4 Брушење сложених површина............................................................5
2.2. Глачање – најфинија обрада брушењем.............................................5
2.2.1 Леповање – спољашње глачање.........................................................6
2.2.2. Хоновање – унутрашње глачање.......................................................6
2.2.3. Суперфиниш..........................................................................................6
2.2.4. Полирање...............................................................................................6
3. АЛАТИ ЗА БРУШЕЊЕ – ТОЦИЛА.......................................................7
4. ОТПОРИ И СНАГА РЕЗАЊА.................................................................11
4.1. Режим обраде............................................................................................11
4.2. Главно време обраде...............................................................................12
5. БРУСИЛИЦЕ..............................................................................................14
6. ОДРЕЂИВАЊЕ ОТПОРА РЕЗАЊЕМ ПРИ ОКРУГЛОМ
ПОПРЕЧНОМ БРУШЕЊУ.........................................................................16
7. ОПАСНОСТИ КОД БРУШЕЊА............................................................20
ЗАКЉУЧАК....................................................................................................21
ИЗВОРИ...........................................................................................................22
Самостални рад Марија Цвијановић
УВОД
Брушење је најчешћи поступак завршне обраде резањем. Као завршна обрада јавља се у
свим случајевима када је потребно побољшати квалитет обрађене површине после грубе обраде,
ако су делови термички обрађени.
Брушењем се могу обрађивати сви материјали без обзира на њихову тврдоћу. Обрађују се
спољашње и унутрашње површине, равне и профилне површине са додатком материјала за
завршну обраду од 0,1 до 0,2 мм. Брушењем постижемо велику тачност и квалитет површине
малих толеранција. Користи се и за оштрење алата.
-1-
Самостални рад Марија Цвијановић
2. ОБРАДА БРУШЕЊЕМ
2.1. Врсте брушења
Основне производне операције брушења су:
Спољашње брушење
Унутрашње брушење
Брушење чеоних површина
Код кружног спољашњег брушења главно кружно кретање обавља алат, док је помоћно
кретање састављено од два помоћна кретања: кружног који обавља обрадак и уздужног који
може обављати алат или обрадак. Користи се за брушење предмета кружних облика различитих
дужина. Алат је краћи од обратка који се бруси.
-2-
Самостални рад Марија Цвијановић
Код кружног унутрашњег брушења такође главно кретање обавља алат, док помоћна кретања
обављају алат и обрадак.
Врло често се јавља потреба да се поред спољашњих и унутрашњих површина бруси чеона
површина.
Спољашње чеоне површине могу бити:
Равне са додатком δ1 (мм) и
Угаоне са додатком 𝛿 2 (мм).
Тоцило – брусна плоча има главно кретање са одговарајућим бројем обртаја.
-3-
Самостални рад Марија Цвијановић
Брушење без шиљака је брушење код кога је предмет обраде наслоњен на подупирач и
постављен између радног и водећег тоцила. Радно тоцило остварује процес обраде, а водеће
обртање предмета обраде. Аксијално помоћно кретање се остварује нагињањем водећег тоцила
за угао α.
-4-
Самостални рад Марија Цвијановић
Глачање представља врсту најфинијег брушења, при чему се побољшава квалитет одрађене
површине скидањем слоја материјала помоћу алата – абразива – у виду врло ситног праха, који
може бити у невезаном стању (паста, мешавина зрнаца абразива и течности) или у везаном стању
(брусне летвице).
N1, N2 и N3 су најфиније класе храпавости који се подстижу специјалним поступцима
брушења – глачањем.
У поступке спољашњег и унутрашњег глачања се убрајају:
Леповање
Суперфиниш
Хоновање и
Полирање
-5-
Самостални рад Марија Цвијановић
2.2.3 Суперфиниш
2.2.4 Полирање
Полирање је обрада која не обезбеђује тачност мера ни високи квалитет обрађене површине.
Њен циљ је постизање високог сјаја на радном предмету. Може се изводити после брушења али
и после било које обраде скидањем струготине.
-6-
Самостални рад Марија Цвијановић
Као алат за полирање користе се дискови од флица, коже, свиле, финог крзна и меких
синтетичких влакана (четке). Средство за полирање су пасте које се наносе или на алат или на
предмет обраде. При полирању се ради великим брзинама.
Тоцила се састоје од великог броја абразивних зрна, која су међусобно повезана везивним
материјалом у једну целину одређеног облика и димензија.
Абразивна зрна имају по свом обиму већи број оштрих ивица (сечива) која у захвату са
обратком скидају материјал у облику струготине.
1. Котурасто,
2. Обручно
3. Конусно
4. Котурасто са једностраним упустом,
5. Лончасто
6. Котурасто са двостраним упустом,
7. Конично лончасто,
8. Тањирасто,
9. Тањирасто профилно.
-7-
Самостални рад Марија Цвијановић
Брусни материјали су ситна зрнца, различитог облика, природног (кварц SIO2, гранит,
природни корунд AL2O3, дијамант) или вештачког порекла (електрокорунд, силицијум карбид,
карбид бора, синтетички дијамант...). Број зрна брусног материјала је огроман тако да брусне
плоче представљају многосечне алате.
Везивни материјал обезбеђује повезивање зрна брусног материјала у једну компактну и
функционалну целину – тоцило. Дефинише чврстоћу и тврдоћу тоцила, као и област примене.
-8-
Самостални рад Марија Цвијановић
Тврдоћа тоцила представља отпор везивног материјала према испадању зрна брусног
материјала под дејством спољашњих сила при брушењу (центрифугалних, отпора резања и сл.).
Дефинисана је квалитетом везивног материјала. Са аспекта тврдоће тоцила се деле на: врло мека,
мека, средње тврда, тврда, врло тврда и нарочито тврда. При обради тврдих материјала зрна се
брже деформишу, па се користе тоцила мале тврдоће да би се зрно што пре ослободило како не
би утицало на квалитет обрађене површине.
Под структуром тоцила подразумева се однос запремине брусног и везивног материјала према
запремини пора – шупљина у тоцилу. То значи да се укупна запремина тоцила састоји од
запремине брусног материјала, везивног материјала и пора – шупљина. Према структури тоцила
се деле на: затворена, отворена и високопоразна.
-9-
Самостални рад Марија Цвијановић
- 10 -
Самостални рад Марија Цвијановић
𝐹𝑜 ∗ 𝑉𝑡
𝑃= , 𝑘𝑊
1000 ∗ µ
- 11 -
Самостални рад Марија Цвијановић
𝐿∗𝑘
𝑡𝑔 = 𝑖 ∗ , 𝑚𝑖𝑛
𝑛 ∗ 𝑆𝑎
𝑖 – број пролаза,
- 12 -
Самостални рад Марија Цвијановић
I – дужина брушења
B – ширина тоцила
𝐵𝑢 ∗ 𝑘
𝑡𝑔 = 𝑖 ∗ , 𝑚𝑖𝑛
𝑛 ∗ 𝑆𝑎
𝑖 – број пролаза,
b – ширина брушења
B – ширина тоцила
Sa – аксијални корак
e2 – прилаз алата
- 13 -
Самостални рад Марија Цвијановић
5. БРУСИЛИЦЕ
Брусилице се могу поделити, према намени на:
- 14 -
Самостални рад Марија Цвијановић
- 15 -
Самостални рад Марија Цвијановић
- 16 -
Самостални рад Марија Цвијановић
На основу приказа компоненте главног отпора резања и дужине линије контакта може се
закључити да већ након једног обрта обратка, процес брушења поприма уравнотежен ниво са
неравномерно распоређеним додатком за обраду по контури обратка.
Један обрт обратка реализује се за 1s, а померање тоцила на дубину додатка за 1,8 s. Време
брушења обратка задатих димензија је дуже него време једног обрта због неопходности скидања
заосталог слоја додатка.
- 17 -
Самостални рад Марија Цвијановић
У анимираном пољу интерфејса обрадак и тоцило имају супротан смер обртања како би
се испоштовала шема супротносмерног брушења. Промена броја обрта обратка не исказује се
при анимацији, али се пропорцијално мења брзина примицања тоцила с лева на десно.
- 18 -
Самостални рад Марија Цвијановић
- 19 -
Самостални рад Марија Цвијановић
Обраду брушењем прете бројне опасности у току рада, као што су: бука, прашина, лом и
разлетање тоцила.
- 20 -
Самостални рад Марија Цвијановић
ЗАКЉУЧАК
Брушење има веома важну примену у машинству. Омогућава израду великог броја
различитих захтевних и детаљних машинских делова. Како брушење спада у једну од
најпрецизнијих обрада, од велике важности је добра динамика брушених вретена. Разни облици
брушења омогућавају да се делови лакше и доста прецизније израђују.
- 21 -
Самостални рад Марија Цвијановић
ИЗВОРИ
https://www.slideshare.net/miroslavastevanovic/brusenje-2013-14
https://pdfcoffee.com/obrada-rezanjem-pdf-free.html
https://pdfcoffee.com/obrada-brusenjem-pdf-free.html
file:///C:/Users/cvika/OneDrive/Radna%20povr%C5%A1ina/Teorija-i-simulacija-procesa-obrade-
rezanjem/Teorija-i-simulacija-procesa-obrade-rezanjem.pdf
https://mail.google.com/mail/u/0/#sent/FMfcgzGpFzzdBxWtMqzdqxcKDJPZXwxL?projector=1&me
ssagePartId=0.1
- 22 -