Поливинилхлорид: хемијско-технолошки, привредни и екохемијски аспекти

Кључне речи: ПВЦ, поливинилхлорид, полимеризација, пластификација, примена

Поливинилхлорид (ПВЦ, поливинилхлоретилен, поли(1-хлоретилен)) је једна од најважнијих

пластичних маса.[1] Добија се полимеризацијом винил-хлорида, CH2 = CHCl, који је на собној
температури и нормалном притиску непријатног мириса, веома токсичан и канцероген. [1]
Поливинилхлорид спада у групу термопластичних полимера који се при загрeвању топе, а након хлађења
поново очвршћавају задржавајући основна својства. [1] Недостаци ових полимера су низак модул
еластичности, крутост на нижим температурама, негативна промена под дејтсвом УВ зрачења итд. [1] ПВЦ
одликује мала специфична тежина и густина материјала. Као материјал отпоран је на влагу и корозију.
Недостатком метала у хемијској формули објашњавамо немогућост ПВЦ-а да проводи струју. Није
запаљив и температура топљења изнoси 85°C (185F). [2] ПВЦ представља један од најчвршћих полимера
на нормалној температури (25°C) и показује изузетно мале деформације након дугог временског периода
– материјали од ПВЦ-а у зградама могу трајати и више од 20 година, док ПВЦ водоводне цеви остају у
функцији више и до 50 година. Сам поливинилхлорид (ПВЦ), као полимер није токсичан, али једињење
етилен-хлорид или винилхлорид јесте (канцероген је). [3][4] Има благо поларну структуру због чега
једињења сличне поларности попут циклохексанона, диметил формамида, ацетона, фенола растварају
ПВЦ, или изазивају његово бубрење. [5] Велика мана овог полимера је што се лако разграђује при
повишеним температурама, посебно у присуству кисеоника (због тога се употребљавају стабилизатори).
[6]

Због изражене разгранатости, макромолекул је релативно просторно неуређен, па је ПВЦ

углавном аморфан, са уделом од 5 до 10% кристалне структуре, због тога је макромолекул мање
растегљив, има вишу отпорност на механичка оштећења и мање је растворљив у одређеним
растварачима, што омогућава његову лакшу прераду. [5][6] Веома је тврд и крут, па му се у већини
случајева додају омекшивачи да би био еластичан, а хемијски је веома отпоран. [1]

Пластификација ПВЦ-а представља мешање ПВЦ-а са другим супстанцама ради заштите. У

ПВЦ се додају пластификатори (омекшивачи) и други адитиви. То су супстанце које повећавају мекоћу,
еластичност, отпорност ПВЦ-а на високе температуре (стабилизатори попут баријум-цинка и калцијум-
цинка - у медицинске сврхе и за паковање хране), упијање УВ зрака (нпр. титанијум-диоксид) [7]...

Од давнина човек тежи да направи материјал који би надмашио могућности природних

материјала. ПВЦ је један од најстаријих полимера синтетичких материјала са најдужом историјом у
индустријској производњи. Поливинилхлорид је први пут открио 1835. француски хемичар и физичар
Henry Victor Regnault и почетком 20. века руски физичар и хемичар Ivan Ostromislensky је патентирао
синтезу поливинилхлорида.[8]

ПВЦ се најчешће производи суспензионом полимеризацијом, а ређе полимеризацијом у

емулзији, или у маси.[5] Полимеризација у суспензији изводи се у води, уз додатак средстава за
стабилизацију диспергованог мономера винил-хлорида. [5] Као иницијатори реакције користе се једињења
растворива у мономеру и ниских температура разградње. [5] Та реакција се одвија на температури од 55-
75°C и притиску од 7-13 бара, а укупно траје око 4 до 7 сати. [1] Реакција се прекида додавањем
инхибитора реакције, када дође до 85%-тног претварања мономера у полимер. [1] Оваквом реакцијом
добија се врло порозан прах полимера, што је предност код апсорпције потребних додатака. [5]
Полимеризација у маси је најновији и све више примењиван поступак. Као производ добија се прах од
којег се даљом прерадом добијају тврд и мек ПВЦ. [5]
 ПВЦ прах је један вид ПВЦ-а и он може бити емулзионог и суспензионог типа. Емулзиони
типови ПВЦ праха су најмање стабилни. Прах је лакше произвести и боље се меша са пластификаторима
(посебно у течном аграгтном стању). Овај вид ПВЦ-а је један од првих синтетисаних и коришћених
облика ПВЦ-а. [6][7]

Поливинилхлорид се индустријски производи од тридесетих година двадесетог века. [5] Иако

је чист ПВЦ прилично нестабилан, по обиму производње пластичних маса налази се на другом месту,
после полиетилена.[2]Својства му се лако могу мењати, па је данас познато изузетно много
комерцијалних врста полимерних материјала на бази винил-хлорида. [5] Међусобно се разликују по
начину производње, врсти и количини додатог пластификатора, или удела комономера. [5] Стога су
њихова физичка својства веома разноврсна. [5] ПВЦ има предност у односу на друге пластичне масе, јер је
компатибилан са платификаторима и другим додацима, лако се прерађује и његова прерада захтева мали
утрошак енергије због чега је релативно повољан и има изузетно широко подручје примене. [5][10]

Због своје издржљивости и отпорности на временске услове, грађевинска индустрија користи

и круту и флексибилну ПВЦ пластику. ПВЦ материјали могу заменити традиционалне грађевинске
материјале као што су дрво, метал и бетон. Грађевинске фирме користе чврсти ПВЦ за покривање
кровова, подова, ограде, зидне облоге и још много тога. Поседује високи коефицијент топлотне
изолације због чега се често користи и као изолациони материјал, стога се често налази у изолационим
кабловима.[10] Флексибилни ПВЦ се може наћи у цевоводима, изолацији електричних каблова, и другим
материјалима. [10]

Здравствена индустрија користи ПВЦ материјале више од 50 година као алтернативу

гуменим и стакленим цевима и контејнерима. Његов чврст хемијски састав спречава развој
супербактерија (бактерија отпорних на атнибиотике) и лако се чисти. [11] ПВЦ коришћен у здравству је
најчешће у облику уређаја за ентералално храњење, опрема за дијализу, медицинских рукавица,
лабораторијске опреме, наруквице за индентификацију пацијента, производи за респираторну терапију.
Од ПВЦ-а се праве и врећице за крв, чиме се смањује контаминација (загађење) крви, у односу на другу
врсту паковња. ПВЦ је коришћен за израду скафандера и заштитне обуће током 2014.-15. када је избила
епидемија Еболе у Африци.[12]

ПВЦ је нашао место и у нашим кућама, због своје отпорности на воду налази се у кецељама,
јакнама и фластерима. [11][13] Кључна је компонента материјала од вештачке коже. Знакови, налепнице,
скијашка опрема и спортске торбе такође укључују елементе израђене од ПВЦ материјала. [11] Користи се
још и у изради транспортних трака за животне намирнице и водоторњева. [14]

Премда иако поливинилхлорид сам по себи није токсичан, ако се од њега праве производи
који долазе у контакт са храном или водом, постоје одредбе о томе колико ког омекшивача у себи може
да садржи.[14]

ПВЦ има примену и у агрокултури, где се складиштење компоста у пластичиним посудама

показало исплатљивије него садња једногодишњих биљака у расадничкој производњи. Не само што се
паковања могу користити више пута, што је велики еколошки аспект, него се показало да коришћењем
тако складиштеног компоста треба мање времена и рада да се направе одговарајући услови за раст
биљака. [15]

У топ три највећа произвођача и добављача ПВЦ-а, по капацитету производње спадају

компаније Shin-Etsu Chemical Co., Ltd., Formosa Plastics Corp., Inovyn ChlorVinyls Limited.[16] Кина је
земља која највише користи, али и производи ПВЦ-а, само током 2017. Кина је произвела око 17,9
милиона тона, а процене су да тај број расте за 7,2% од године до године. Наравно ова ,,титула” има и
другу страну, а то је да загађење пластиком у Кини достиже врхунац у односу на остатак света, износи
око 60 милиона тона. [17][18]

ПВЦ може да се рециклира и поново искористи. Постоји више метода рециклирања, али је
свим заједничко то да су настале из проучавања деградације ПВЦ-а. Да би се побољшао квалитет
рециклираног ПВЦ-а, додају се биолошки додаци или био-адитиви. Скоро јe откривено да се
искоришћени ПВЦ може рециклирати у облику цеви. [19]

Литература

1. Петровић М. (2012), Полимерни композити у грађевинарству, Заштита материјала, 53(2), 163-164.

2. https://www.pmcplastics.com/materials/pvc-rigid/ (28.04.2022.)

3. Susan E. M. Selke (1997.), Understanding Plastics Packaging Technology, Hanser Publishers, Munich

4. https://www.pvcstolarijamond.rs/blog/da-li-je-pvc-bezbedan-materijal/ (23.04.2022.)

5.https://www.tehnologijahrane.com/enciklopedija/podela-ambalaznih-materijala-prema-barijernim-
sposobnostima#toc-polivinil-hlorid-pvc, (3.5.2022.)

6. Др Јован Величковић (1978.), Технологија поливинилхлорида, Рукопис за део предмета ,,Технологија

вештачких смолаˮ, Београд

7. Patrick A. Toensmeier (2001.), Modern Plastics World Encyclopedia, New York

8. Радуловић Ј., Милојковић А. (2017.) Утицај времена на карактеристике споја екстудиране ПВЦ цеви и
ливеног ХТПБ/ИПДИ рактеног горива, Scientific Technical Review, 67(2), 27-36

9. https://www.thoughtco.com/history-of-vinyl-1992458 (31.04.2022.)

10. https://pvcstolarija.blogspot.com/p/pvc-stolarija.html (30.04.2022.)

11. https://www.emcoplastics.com/pvc/ (2.05.2022.)

12. https://thisisplastics.com/plastics-101/many-benefits-pvc/ (2.05.2022.)

13. https://www.ultrapatches.com/blog/post/learn-all-about-pvc-patches (3.05.2022.)

14. https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik-uslovima-pogledu-zdravstvene-ispravnosti-predmeta-opste-
upotrebe.html (члан 27. и 28.) (2.05.2022.)
15. Поповић С., Лабан Б. Поповић В., Јовин С., Грубљешић Ж. (2018). Управљање коришћењем новог
начина ПВЦ паковања у пољопривредним предузећима са агро-еколошким аспектима, Пољопривредна
техника, 43(3), 38-44.
16. https://plasticranger.com/top-10-pvc-manufactures-and-suppliers-in-the-world/ (2.05.2022.)
17.https://apnews.com/press-release/business-wire/business-china-9847b568202145c785d2267e62d7d01f
(26.04.2022. )

18. https://worldpopulationreview.com/country-rankings/plastic-pollution-by-country (26.04.2022.)

19. Lakhdar Abdelghani, Moumen Aziz, Mansouri Khalifa (2022.), Experimental study of the mechanical effect
of bio-loads on PVC recycling, Journal of Applied Engineering Science, 20(1), 221-229. str