PISMO I TIPOGRAFIJA-TEZE

UVOD
• Pismo je sredstvo prostorne i vremenske komunikacije.(Sistem grafičkog predstavljanja
odnosno zapisivanja jezika)
• Prelazak sa usmene na pismenu kulturu
• Tipografija je grafička disciplina koja se bavi organizacijom oblika slova i teksta u cilju
poboljšanja čitalačkog komfora i efektivnosti štampane poruke.
• ‘’Slova su tumači pojmova koji imaju toliku moć da nam u nedostatku govora bez glasa
pričaju’’.
• Crteži na pećinama, glinene pločice, pergament, papir, gušće pero, mastilo, pisaće i štamparske
mašine, kompjuteri i savremeni alati za obradu i prikazivanje slovnih znakova
• 1448. godine Johanes Guttenberg iz Majnca (poznavalac tehnike rezbarenja, kaligrafije i
zlatarskog zanata) izumeo je pomični olovni slog.

OLOVNI SLOG:
• Slovni znakovi dobijeni su livenjem olova u prethodno pripremljene kalupe. Svaki slovni znak
je izlivan posebno u matrice ili kalupe. Dobijeni odlivci su imali izdignut slovni znak.
• Gotovi slovni znaci su se smeštali i čuvali u fiokama. Odatkle je slovoslagač uzimao odlivke i
nizao ih u slagajući štap, dobijajući redove teksta, a potom je te redove ređao na slagajući sto i
tako dobijao celu stranicu spremnu za štampu.

MAŠINSKI SLOG:
• Mašinski ili vrući slog-slova složena i izlivena u jednom redu pomoću pojedinačnih matrica
‘’linotip’’ i ‘’intertip’’.
• Sam pismovni materijal je uvek bio neistrošen, oštrih linija i prelom tabaka se odvijao mnogo
brže i sa manje tehnoloških problemam.(prednosti mašinskog u odnosu na ručni slog)
• Linotype-1886. godine-Ottmar Mergenthaler (novinska štampa)

MONOTIP SLOG:
• To je sistem za slaganje pojedinačnim pokretnim slovima koji se sastoji od posebne jedinice za
izradu preforirane trake i posebne jedinice za livenje.
• Kao i linotip, imao je tastaturu kojoj se tipkanjem kodifikovao rukopis bušenjem rupica
odogovarajućih kombinacija na karticama. Slova su se lila u matrice, ali ne kao ceo red, već
pojedinačno, pa su se onda slovni znaci slagali u redove. Ovo se koristilo za štampanje knjiga i
luksuznih izdanja.
• Monotype-1896. godine-Tolbert Lanston-mašina za livenje pojedinačnih slovnih znakova

FOTOSLOG:
• Slog koji je izrađen na fotoslagajućim uređajima.
• Realizovao se projektovanjem fotomatrica ‘’slovo po slovo’’ na fotoosetljivi sloj, potom se
fotohemijskim postupkom razvijao i fiksirao
• Direktno je dolazio kao pismovni pozitiv ili negativ najčešće na filmu, zavisno od tehnike
realizacije (ofset, sito ili duboka štampa).
• Prednost ovog sloga je u tome što je postojao relativno veliki raspon gradacija slova(jer se
upotrebljavao optički sistem od jedne graniture matrica)
• posle 1947. godine matrice za olovni slog propuštaju snop svetlosti u obliku slovnog znaka na
fotoosetljivi papir

LUMITYPE:
• Lumitype-1949. godine-Rene Higonnet i Marius Moyroud
• Ovaj uređaj koristi snop stroboskopskog svetla, sistem sočiva i disk na kom su se nalazile
matrice slovnih znakova fonta.
• Svetlo je padalo na taj fotoosetljivi papir
• Kasniji modeli-do 28000 karaktera na sat

STONO IZDAVAŠTVO:
• Nova delatnost sredinom osamdesetih godina 20. veka
• Pojava prvih grafičkih okruženja GEM Ventura i Mac OS, Post-Script-a i laserskih štampača-
DTP proizvodnja prelazi polako u industriju
• Kompletno pripremanje teksta i slike za štampu, prelom, i prikaz konačnog lejauta na ekranu

BITMAPIRANI (VEKTORSKI) FONTOVI:

• Prvi oblici digitalnih tipografskih pisama
• Projektovani su pažljivim iscrtavanjem pojedinačnih piksela
• Prednost je u boljoj kontroli pojedinačnih piksela, međutim mana je u tome što je ovo mnogo
bio komplikovan i spor proces-za svaku veličinu fonta potrebno je bilo iscrtati novi skup
piksela

KONTURNI FONTOVI:
• Uvođenje Bezijeovih krivih-intuitivnije oblikovanje tipografskih znakova
• Izvedeni su oblici za svaku veličinu pisma (za razliku od vektorskih fontova)
• Jednostavnije i brže

KODNE STRANE:
• Potreba da se slova zapišu kao brojevi u memoriji računara
• Uspostavljeni su standardi u vidu kodnih strana
• Prvi standard je izgledao previše jer je sadržao sva mala i velika slova engleske abecede,
brojeve, interpunkcijske znakove i sve to smešteno u 7-bitnoj ASCII tabeli.

UNICODE:
• Definisan je 16-bitni kodni raspored u kome je svaki karakter predstavljen sa 2 bajta
• Sada je moguće mapirati 65.536 karaktera što je dovoljno za sve svetske jezike
• Zbog međusobnoh konflikta u prikazivanju istih karaktera, svaki kompjuter mora da podržava
više različitih kondih sistema
• FORMATI FONTOVA:
• U Fontlabu:Windows Type 1, Windows TrueType i OpenType PS
NOMENKLATURA DIGITALNOG TIP PISMA:
• Tipografsko pismo-jedinstveni skup svih karaktera koji ga opisuju. Čini ga skup slova,
brojeva, interpunkcijskih znakova i dijakritičkih znakova u svim gradacijama veličina i
različitim stilovima za izdvajanje reči hijerarije teksta.
• Font-set karaktera jednog tipografskog pisma u jednoj veličini (to je fizički deo, definisan
izbor, gradacija i rez tipografskog pisma)
• Glif ili lik-određeni oblik slovnog znaka koji je smešten unutar fonta, to su alternacije
određenog znaka, može ih biti više od jednog za svaki karakter
• Tipografski znak-oznaka za slovo, broj ili interpunkciju i sve ostale znakove unutar
tipografskog pisma
• Knjižna pisma-pisma namenjena za duže tekstove, manje gradacije, pogodnija za duže čitanje
• Naslovna pisma-dekorativna pisma za naslove i dekoraciju, u većim dimenzijama
• Tačka (Point)-veličina pisma, to je tipografska merna jedinica koja odgovora 1/12 pike,
odnosno 1/72 inča
• Gradacija pisma/Veličina u tačkama-mera rastojanja između krajnih visina pisma u
četvorolinijskom ili petolinijskom sistemu
• The world is flat-
-Razmera-odnos između tipografskih elemenata u hijerarhijskoj kompoziciji
-Tipografski diletalizam-minimalne razlike u velicini cine da ova tipografija izgleda proizvodno i
proizvoljno
-Kontrast razmera-jak kontrast između gradacije daje dizajnu dinamičnost, odlučnost i dubinu
-Tipografski kriminal-nepravilna horizontalna i vertikalna pomeranja
1. temeljni potez-slablo slova 17. akut
2. rep 18. ruke
3. struk 19. peta
4. serif 20. silazni potez
5. konzola 21. luk
6. kvačica 22. terminal
7. vrh 23. kapljični terminal
8. spajajuća crta 24. obli potez
9. kičma 25. podnožje
10. uspravni serif 26. uvce
11. tačka 27. petlja
12. okce 28. spoj
13. dijagonalni potez 29. osa
14. ligatura 30. rameni potez
15. uzlazni potez 31. polu-serif
16. noga

KLASIFIKACIJE TIPOGRAFSKIH PISAMA:

• Pjer Simon Furnije-bavio se klasifikacijama tipografskih pisama u 18. veku-slovorezbar koji
je ustanovio tipografski merni sistem
• Prva značajna klasifikacija pisma desila se posle Drugog svetskog rata, na našim prostorima, u
Zagrebu 1963. godine-Franjo Mesaroš
• Francuski dizajner Maksimilijen Voks-prihvaćen je njegov sistem od strane ATypI
(Association Typographique Internationale)-u svakoj od ovih grupa ima malo ''čistih'' primera
I GRUPA: HUMANISTIČKA (VENECIJANSKA) PISMA
-Venecija 15. vek
-Prvi put u upotrebi 1465. god-prema uzorcima pisanim širokim perom
-Osovina slova je nagnuta u levo, prelazi između glavnih poteza i serifa su zaobljeni, kontrast
između tankih i debelih poteza nije velik, poprečni potez kurentnog e je kos
-Primeri:Jenson,Golden Type, Centaur...
II GRUPA:GARALD PISMA
-Garamond i Aldus
-Frančesko Grifo je rezao ovo pismo za Aldusa Manuciusa
-Najpoznatiji primer je Garamond-najvažnije pismo renesanse i ranog baroka
-Osovina slova je nagnuta u levo, prelazi između glavnih poteza i serifa su zaobljeni, a serifi su
finiji, veći kontrast između debelih i tankih poteza, poprečni potez kurentnog e je horizontalan
-U engleskoj se ove dve grupe nazivaju Old Face, a kod nas se nazivaju klasična (renesansna)
antikva
-Primeri:Garamond, Garaldus,Bembo, Dante, Vendome...
III GRUPA:PRELAZNE (BAROKNE) ANTIKVE
-Prelaz između klasične i klasicističke antikve
-Širenje bakroreza u 17. veku
-Pismo Romain du Roi (1694.god)-Granžan
-Svako slovo ovog pisma bilo je ucrtano u kvadrat podeljen na 2304 mala kvadrata, što je prva
anticipacija digitalizovane slovne forme
-Kasnije ovo pismo nalazimo u projektima Džona Beskervila
-Osovina je bila vertikalna ili malo nagnuta, kontrast između debelih i tankih poteza mnogo veći
nego kod garald pisma, serifi su ravni i tanji, ali još uvek imaju prelaze
-Primeri:Baskerville, Bell, Times, Caledonia...
IV GRUPA:DIDONE
-Dido i Bodoni
-Širenje gravure u bakru i čeliku-17. i 18. vek
-Nastaje pismo u 18. veku-fini potezi
-Osovina slova je vertikalna, obla slova se sužavaju, kontrast između debelih i tankih poteza je
izrazit, serifi su horizontalni bez prelaza
-Primeri:Didot, Bodoni, Pergamon, Corvinus...
V GRUPA:MEHANICISTIČKA (EŽIPTIJEN) PISMA
-Potiču iz dana industrijske revolucije
-za privlačenje pažnje, plakate, letke, reklame...ali i za ukrašavanje u kom se i preterivalo
-Tri podgrupe ovog pisma:
1. Obični egiptijeni-imaju četvrtaste serife bez prelaza
2. Klarendoni(novinske antikve)-imaju četvrtaste serife sa prelazom
3. Slova za pisaće mašine-jednake debljine poteza i serifa, neki i ujednačenu širinu slova
-Kod ovih pisama kontrast između debelih i tankih poteza sveden je na minimum,svi potezi su iste
debljine, serifi su pravougaoni, oblik slova je geometrijski sveden
-Primeri:Memphis, Volta, Neutra, Beton, Typewriter...
VI GRUPA:LINEARNA (SANSERIF,GROTESK) PISMA
-Egiptijen je nastao pojačavanjem serifa do debljine osnovnog poteza, a sanserif stanjivanjem
serifa do njegovog nestanka
-Prvi SANSERIF se pojavio 1816. godine u Engleskoj iz Keslon slovolivnice
-U početku slova su smatrana ružnim i neprivlačnim pa su nazvana GROTESK (lat. grottesco-
čudan, smešan, neprirodan...)
-Nema značajnog kontrasta, uklonjeni su svi serifi i ukrasi
-Imamo 4 podgrupe ovih pisama:
1. GROTESK-bezserifna pisma 19. veka, uži lik u odnosu na neo-grotesk, zatvoren silazni potez
kod malog g i brada velikog slova G, primeri:Headline Bold, Monotype 215
2. NEO-GROTESK-širi i svetliji lik u odnosu na grotesk, primeri:(Frutigerov) Univers,
(Midingerova) Helvetica, Arial
3. GEOMETRIJSKI GROTESK-na osnovu geometrijskih oblika, jednaka debljina poteza
(monolinearna), mala čitljivost zbog korišćenja istih pravih i krivih formi, karakteriše ga oblik
kurentnog slova a, raširena slova M,N i V, bezbrado G i noga slova R, primeri:Futura, Erbar,
Eurostyle...
4. HUMANISTIČKI GROTESK-zasnovan na proporcijama klesane rimske kapitale i
humastičkog kurenta, kontrast između tankih i debelih poteza, povratak zatvorenog silaznog
pokreta kod slova g i različita širina slova, primeri:Optima, Frutiger, Gill Sans...
VII GRUPA:KLESANA (EPIGRAFSKA) PISMA
-Inspirisana su slovima klesanim u kamenu zbog čega obično sadrže samo verzale
-Primeri:OpenRoman, Hadriano, Columna...
VIII GRUPA: SKRIPT PISMA
-Obuhvata pisma koja oponašaju rukom slova
-Imaju vezne poteze između slova
-Primeri:Hyperion, Park Avenue, Present Script, Ashley Script...
IX GRUPA:MANUELNA PISMA
-Nastala su na osnovu rukom crtanog predloška, četkom, perom, olovkom ili nekim drugim
instrumentom
-Nisu za duže tekstove, pa se korsite samo za reklame
-Primeri:Banco, Jacno, Matura, Libra, Cartoon...
X GRUPA: GOTIKA (PRELOMLJENA) PISMA
-Gotsko pismo (naziv su mu dali italijanski humanisti) je nastalo u Evropi i njime je počelo
štamparstvo-pismo pisano širokim perom, još uvek se koristi u Nemačkoj
-Podeljena je u 4 grupe:
1. Tekstura-sužena i uglasta slova, vertikalni i kosi potezi, uzana i uzvišena slova, kurentna slova
se gore i dole završavaju kosim pravougaonicima, primeri:Minster Black, Old English Text
2. Rotunda-italijanizovana verzija teksture, prelaz prema švabaheru, krajevi nisu pravougaoni,
slova se zaobljavaju, primer:Wallau
3. Švabaher-narodno, popularno pismo, lettre batarde, prva Kekstonova pisma pripadaju ovoj
grupi, dinamičke verzale i šiljato o, primer:Renata
4. Fraktura-u Nemačkoj je naziv za ovo pismo gotika, kurentno a nema petlju na vrhu, g ima
otvoreni zakrivljeni rep, smena krivina i uglova, zakrivljeni stubovi, primeri:Fette Gotisch
4.a-Fraktur varijante-Klaudius, Kanzlei...
XI GRUPA:NELATINSKA PISMA
-obuhvala sva ćirilična, grčko, arapsko i orijentalna pisma
XII GRUPA: KELTSKA PSMA
-ova grupa je dodata u klasifikaciju ATypI na konferenciji u Dablinu 2010.god
NOVI DESKRIPTIVNI SISTEM:
-Ketrin Dikson-2001. god u knjizi Typeform dialogue-osnova za objašnjenje varijateta u
tipodizajnu
-Okvir sistema deskriptivne klasifikacije zavisi od 3 komponente:
1. Izvori-informacije o generičkim uticajima:dekorativno/slikovni, rukopisni oblici, roman oblici,
oblici devetnaestog veka i novi oblici
2. Formalni atributi-osnovne individualne jedinice deskripcije koje se odnose na dizajn i
konstrukciju pisma:
-Konstrukcija -Proporcija
-Oblik -Svetlina lika
-Modelovanje -Specifična slova
-Terminali -Dekoracija
3. Obrasci-fiksan uzajamni odnos-obrazac-prikazuju se duž vremenske linije kako bi obezbedili
vezu od pojedinačnog ka univerzalnom

ISTORIJA PISMA
• Mnemotehnička pisma:
1. Raboši-poruke izrezane na štapu
2. Kipu-čvorovi na uzici
3. Vampumi-pojasevi od vlakana protkani raznim predmetima
4. Aroko-predmetno pismo kod kojeg je svaki predmet imao određenu glasovnu vrednost čitave
reči ili jednog sloga ili glasa
5. Tetovaže-saopštavaju društveno stanje, hijerarhijsko rangiranje, potreba za samoukrašavanjem
Podela pisma:
1. Piktogramsko pismo-pre 40000 god. p.n.e.
2. Ideografsko pismo-20000 god. p.n.e.
3. Slogovno pismo-prelaz između pojmova i fongrama
4. Fonetsko ili glasovno pismo
SLIKOVNA PISMA-sadržajno povezane slike, 2 grafičke faze:piktografija i ideografija
• Piktogram-grafička, celovita slika koja označava događaj ili radnju
• Ideogram-nepotpun, jednostavan crtež kojim se objašnjava pojam ili misao
• Grafički znak-simbol govorne reči-znak fonetske vrednosti i značenja govorne reči (svaki glas
ima svoj fongram)
• Sumersko i akadsko pismo
o Klinasto pismo-prvo pojmovno pismo, najstarije sistemsko pismo, osnovali ga Sumeri
(sumerska civilizacija je trajala 3000 godina u Mesopotamiji);urezivali su se klinasti znaci u
kamen, glinu ili drvo
o Ep o Gilgamešu(III milenijum p.n.e.)-nastarije poznato književno (sumersko-
akadsko)delo,najpotpunije očuvano je 12 glinenih ploča u biblioteci asirskog kralja
Asurbanipala iz 7. veka p.n.e.
o Glavni lik je Gilgameš (jednim delom božanstvo, jednim delom čovek) kome jednog dana
premine prijatelj Enkidu. On počinje da upoznaje sebe, traga za tajnom večnog života i na kraju
se miri sa svojom smrtnosti
• Klinasto pismo-Akađani u drugoj polovini III milenijuma nastavljaju da ga usavršavaju
• Hamurabijev zakonik pronađen je 1901. godine u Suzi-pronalazač je Žan Žak de Morgan,
danas se čuva u Luvru
o Ispisan je na crnom kamenom stubu, visokom preko 2m koji kada je pronađen bio je prelomljen
u 3 komada
o Na vrhu prednje strane nalazi se reljef koji prikazuje Hamurabija kako stoji pred bogom pravde
Šamašom koji sedi i predaje caru zakonik
o Za vreme Hamurabija počinje snažna proizvodnja glinenih pločica koje su se smeštale u prvim
bibliotekama-arhivima
o Akađani uvode masovno razmnožavanje tih pločica-preteča današnjeg štamparstva

Egipatska pisma:
o Najlepše piktogramsko pismo-Hijeroglifi
o Vremenom znaci uvišestručuju svoje značenje
o transformacija hijerogrolifnog znaka u ideogram
o Hijeroglife je rastumačio Šampolion
• analizirao je trojezični tekst u kamenu iz Rozete 1779.god (egipatski jezik-hijeroglife, demotsko
pismo i lapidarno pismo)
• u kamenu je bilo uklesano fonetizovanim hijeroglifima, a on ih je ratumačio tako što je
identifikovao imena vladara Kleopatra, Ptolomej i Aleksandar Veliki
• hijeroglifi-‘’sveti znakovi’’
• broj znakova je sveden na mogućih 500 kombinacija, a kasnije će proisteći samo 24 osnovna
znaka
• Hijeratsko pismo-za potrebe vojske, religije i administracija, rukopisno je pisano na papirusu, a
papirus je savijan u knjižni svitak-drugi razvojni oblik knjige
• Demotsko pismo-umesto slikovnosti imamo različite kombinacije ovalnih, horizontalnih,
vertikalnih i dijagonalnih poteza znakova
• uprošćen oblik hijeratskog pisma (+7 znakova iz grč.alf)
• hijeroglifi, demotsko i hijeratsko pismo se koristilo do I veka posle Hrista a kasnije biva
zamenjeno koptskim pismom
Nastanak praalfabeta
• ...
• ...
Fonetska pisma:
o Feničansko pismo
1. Feničanski alfabet imao je 22 znaka-slova za suglasnike, a nije imao znakove za vokale
2. Grci su ga usavršili
3. tek se u ovom pismu slova konačno oslobađaju piktogramskih elemenata
4. alfabet nastaje krajem II milenijuma
o Grčko pismo
1. Najstarije evropsko pismo je alfabet stare Helade
2. nastao je krajem X i početkom IX veka preradom feničanskog pisma
3. Grci su alfabetu dali konačan oblik gde svaki glas ima svoj slovni znak
4. Najstariji natpisi na grčkom jeziku pronađeni su na ostrvu Tera (uklesani u kamen ili urezani u
bakarne ploče)
5. Način pisanja-bustrofedonski (zdesna na levo, i u povratku sleva na desno)
6. Grci su slova koristili i kao brojne vrednosti (prvih 9 za jedinice, sledećih 9 za desetice, a
preostala slova plus 3 dopunska znaka za stotine)
7. U Italiji se uz etrursko pismo transponuje grčko pismo u zapadno grčko pismo iz kod
proizilazi današnja latinica, a kasnije i ćirilica
o Latinsko pismo
1. Rimsko carstvo na vrhuncu moći-carevi Trajan i Hadrijan
2. Trojanov stub u Rimu i Trajanova tabla na Dunavu, Đerdap
3. Lapis niger-najznačajnijniji arheološki trag na kom se nalaze tragovi grčkog arhaičnog pisma

MONUMENTALNA KAPITALA:
o Rimska kapitala je glavno rimsko pismo nastalo u prelazu iz VI u V vek
o Prvi oblik-arhajska kapitala
o Definitivno uobličen oblik javlja se u I veku p.n.e., a nastao je tako što su se debeli potezi
arhajske kapitale zamenili različito dimenzionisanim osnovnim i pomoćnih potezima
o Izmenjen oblik arhajske kapitale-monumentalna kapitala (novina u oblikovanju su serifi)
KVADRATIČNA KAPITALA
o Ovo je pismo drugog reda, namenjeno za svakodnevnu upotrebu
o Izvođeno je četkom ili podrezanom trskom
o Glavno pismo za ispisivanje knjiga i beleženje dokumenata od I do IV veka
o Dvolinijski sistem, naglašen kontrast, osnovni potezi su snažni
RUSTIČNA KAPITALA
o Drugi rukopisni oblik ovog pisma
o Znatno slobodnije ispisivanje slova
o suženo verzalno pismo
o dinamični talasasti serifi

RAZVOJNI OBLICI LATINICE:

-Tri velika razdoblja:
-latinična pisma nastala u doba Rimskog carstva,
- nacionalna pisma nastala na evropskom kontinentu u srednjem veku
- i humanistička latinica u modernom razdoblju
o STARIJI RIMSKI RURZIV:
1. nastao je deformacijom verzala pri brzom pisanju
2. pisalo se na diptisima (dvodelna beležnica
3. Prvi oblik stenografije-Tiron(kako bi mogao da beleži misli i reči Cicerona)
o UNCIJALA,UNCIJALNO PISMO:
1. Unicijala je prvo, rimsko, hrišćansko pismo koje razbija neprikosnoveni dvolinijski sistem
2. širenje verske literature
3. kraj IV veka
4. osnovni potezi su snažni
5. obline zamenjuju uglaste delove slova
6. najkarakterističnija slova su A,E i M
7. slovo m ima potpuno nov oblik od dva lučna poteza spojena središnjim vertikalnim potezom
8. probijaju se linije dvolinijskog sistema, ali još uvek nije utvrđen četvorolinijski sistem
o MLAĐI RIMSKI KURZIV:
1. IV do VII vek
2. nastalo iz starog rimskog kurziva
3. povezivanje u jednu celinu slova jedne reči
4. odvajanje reči pomoću praznina u dužini jednog retka
5. linije su istih debljina
6. počinje razvoj malog kurentnog slova
7. razvija se rimska poluuncijala-mešavina uncijalnog i kurzivnog pisma
o POLUUNCIJALNO PISMO:
1. prelazna forma ka minuskuli
2. nastalo iz uncijalnog i rimskog kurziva
3. manje važne knjige i rukopisi
4. nov sistem-četvorolinijski
5. utvđene su dužine gornjih i donjih produžetaka slova
6. slovo e je zatvoreno, t ima zaobljen osnovni potez, r je izostavljen izlazni potez, a na slovu m je
dodat temeljni potez
o NACIONALNA PISMA:
1. Za vreme Seobe naroda pojava nacionalnih pisama
• Kurijalno
• Langobardsko
• Vizigotika
• Irski poluuncijal
• Anglosaksonski poluuncijal
• Meroviško pismo
• Beneventana

2. KAROLINSKA MINUSKULA:
• Karlo Veliki uvodi zvanični oblik državnog pisma-karolina
• Papa Lav III, na Božić, 800. godine kruniše Karla Velikog i od tada se javlja potreba za jednim,
jedinstvenim pismom
• osnivanje Ahenske akademije-velika prepisivačka škola za širenje Karlovog pisma
• upozorenje-admonitio generalis-sve knjige moraju biti napisane njegovih pismom
• Alkuin od Jorka-pročistio karolinu od skraćenica, ukrasa, kvačica, međusobno su odvojena
slova, izobličava slova, proporcije ispoštovane, gornji i donji produžeci slova utvrđeni
3. GOTSKA MINUSKULA:
• prelomljeni luk-arhitektura gotike
• dominacija forme nad funkcijom-slaba čitljivost
• tekstura, rotunda, švabaher, fraktura
ĆIRILO I METODIJE:
o U najstarijim slovenskim izvorima stoji da je Ćirilo sastavio azbuku i primenio je pri pisanju
prve slovenske knjige-izbornog jevanđelja prevedenog sa grčkog jezika
o Braća Ćirilo i Metodije-slovenski apostoli
o Posle uspešne misije među Hazrima, car Mihail angažovao je braću za novu misiju među
zapadnim Slovenima (ideja cara Rastislava bila je da crkvu uredi nezavisno od nemačkih
biksupa i misionara i da crkva postane odbrana od svakog uticaja)
o Ćirilo je preveo najpotrebnije biblijske tesktove i obredne crkvene knjige sa grčkog na
slovenski jezik
o Ćirilo sastavlja slovensku azbuku-glagoljicu
o Neprijateljstvo nemačkog sveštenstva-govorili su da se crkvena služba može vršiti na samo 3
jezika:grčkom, latinskom i jevrejskom
o Rad ove braće smatraju jeretičkim
o Braća u Rimu posećuju panonskog kneza Kocelja gde su stekli podršku, a onda ubrzo i
opravdavaju rad pred Papom Hadrijanom (on je odobrio slovensku liturgiju)
o Ćirilo se razboljeva i umire, a Metodije biva postavljen za panonskog i moravskog nadbiskupa
RASPRAVA O PISMENIMA:
o Crnorizac Hrabar-‘’O pismenima’’-pitanje postanka slovenske pismenosti
o Prvobitna ćirilica bila je kombinacija grčkih slova i glagoljskih slova
o Hrabar navodi da je bilo 38 slova (24 ‘’po načinu grčkih’’ i 14 ‘’po slovenskom govoru’’)
GLAGOLJICA I ĆIRILICA:
o Ćirilica nastaje u Simeonovoj Bugarskoj
o 20 godina je bila u upotrebi samo glagoljica
o ćirilica je u osnovi grčko uncijalno pismo dopunjena slovima potrebnim za obeležavanje čisto
slovenskih glasova
• Ustav-najastariji način ćiriličnog pisanja, svi potezi su pravilni i odmereni, slova su ispravna,
pisana u dvolinijskom sistemu, kasnije ostaje samo za pisanje svečanih crkvenih knjiga
• Poluustav-za razliku od ustava gubi pravilnost oblika, oblici slova su uprošćeni, a neka slova
napuštaju dvolinijski sistem
• Najstariji sačuvani spomenici, od 13. veka:
1. Potpisi velikog župana Stefana Nemanje i kneza Miroslava na ugovoru o miru sa Dubrovnikom
od 27. septembra 1186.godine
2. Povelja Kulina Bana-na latinskom i srpskom jeziku 29. avg 1189.god
3. Potpis kneza Miroslava na povelji pisanoj latinskim od 18. juna 1190.god
• Miroslavljevo jevanđelje
o kraj 12. veka
o ima 181 list
o čuva se u Narodnom muzeju u Beogradu
o ‘’Miroslavu, sinu Zavidinu’’ ukrašeno je na kraju rukopisa zlatom
• Hilandarska Nemanjina povelja
• Vukanovo jevanđelje
• Ovi rukopisi potiču iz vremena kada je bilo samo 3 samostalne srpske državne tvorevine:
o velikožupanska Raška sa Zetom i Humom
o Bosanska banovina
o Mala dubrovačka opština
• Brzopis-kod Srba se javlja u 13. veku, u srpskim knjigama, listinama, živost poteza, slova se
produžuju iznad reda, a jedno slovo može imati više oblika, kurziv se razvija iz brzopisa

NASTANAK ANTIKVA PISMA

HUMANIZAM I RENESANSA:
o Nova istorijska orijentacija-Frančesko Petrarka (jedan od prvih koji je stvarao reneransu-
preporod)
o Individualizam-nova samosvest i samopouzdanje
o Humanizam za Petrarku znači verovanje u ''humanističke nauke'' tj. učenje jezika, književnosti,
istorije, filozofije radi njih samih, a ne zbog religioznih okvira
RENESANSNI ČOVEK
1. rađanje modernog čoveka, praktičnog, svestrano obrazovanog, koji misli po zakonu kauzaliteta
(od uzroka do posledice)
2. sve što je bilo staro i što je podsećalo na gotiku je trebalo prevazići, a sve što je bilo novo je
trebalo da podseća na antikvu
o Petrarka postepeno izrađuje vlastiti tip slova-predhumanistički tip
ANTIKVA PISMO:
o majuskulno i minuskulno
o tip latinskog knjižnog pisma
o XV vek
o rimska kapitala+karolina
o knjižno (oponaša rukopisnu knjigu pisanu karolinškom minuskulom) i kurzivno (štampa)
o ovo pismo oponaša rukopisnu knjigu pisanu karolinškom minuskulom
o ovo pismo možemo naći u Manucijusovim knjigama, Vergilijevim i Petrarkinim delima
o Pronalaženje adekvatne proporcije za svaki slovni znak-prema meri čoveka
o Rad Feliče Feličiana-kaligraf iz Verone-prva primena njegovih patrica i matrica za verzalne
slovne znake se našla u ’’Raspeću’’ 1459. godine Andrea Montenje-za logotip akronim iznad
raspetog Hrista-IN-RI
o Luka Pačoli-knjiga ’’Božanska proporcija’’-60 ilustracija koje su delo čuvenog Leonarda da
Vinčija, knjiga počinje sa projektima 23 slova od A do Z, Pačoli koristi razmeru za slova 1:9
kao što su i proporcije ljudskog tela, koristi kvadrat sa upisanom kružnicom
o Posle Pačolija svi kada su pravili konstrukciju slova su delili slova na kvadrate, samo je pitanje
na koliko, Amfiareo na 8 delova, Tori na 10..
o rimska kapitala-nastala u antičko doba je bila spomeničko, klesano pismo
o karolinška minuskula-nastala u srednjem veku i bila je knjižno, rukopisno pismo
o Nikolas Jenson-pridružuje se radnicima Fust Šeferove štamparije, a krajem 1469. godine
izgravirao je VENECIJANSKU ANTIKVU

GUTENBERGOV PRONALAZAK:
o Univerzalnost Gutenbergove ideje:
1. Mesopotamske glinene pločice
• umnožavanje tesktova II mil. p.n.e.
2. Kineski sistem pečata
• Pejpin-baou je prvi dnevni list 400.god
3. Drvorez-ksilografija
• izrezivanje celih strana knjige u drvorezu
4. Štamparska presa i pomični slog
• Johan Gensflajš Gutenberg-zlatarski i zanat brusača ogledala i dijamanata-15.vek
Gutenbergova Biblija
5. Gutenberg u Majncu pronalazi finansijera Johana Fusta
6. 1949. Gutenbergu se pridružava Peter Šefer, izvrsni kaligraf i graver
7. Rad na štampanju Biblije započeo je 1452. god
8. Delo je štampano u 2 toma: 324 i 317 strana u tiražu od oko 300 primeraka
Fust i Šefer
9. Nakon Biblije, počinju da štampaju novih izdanja Psaltira i drugih religioznih knjiga
10. Nakon smrti Fusta, Šefer preuzima kompletan posao
11. odštampano je 21 delo
12. novine su bili propagandni leci
Prelomljena pisma-Blackletter
13. ovom pismu nedostaju obline, glavna karakteristika je prelomljeni potez
14. Tekstura:Gutenberg je za štampanje Biblije koristio slova uske regulararne teskture,
vertikalne i kose linije sa završecima poput kocke (primer je šestougaono slovo o)
Makarijevo pismo-1493.
15. pismo kojim je odštampana ćirilična knjiga Oktoih u štampariji vladara Đurađa Crnojevića
16. ovo pismo nastalo je iz poluustava
17. pismovna slika je u osnovi uglasta sa jedne strane, a obla sa druge strane
18. pismo je dvolinijsko
Gotoantikva:
19. prvi njeni oblici javljaju se u Fust-Šeferovoj štampariji
20. jedna od najznačajnijih knjiga ’’De Officiis’’ Marka Tulija Cicerona je otisnuta 1465. u
Majncu, a njenim uobličavanjem upravljao je Šefer lično
21. Ustanovio je osnovnu veličinu pisma-12 pt (tačaka)-nazvana cicero (’’Ciceronova pisma’’)
22. po angloameričkom mernom sistemu to je pica

ĆIRILICA U ŠTAMPANIM KNJIGAMA

o Krajem XV veka počele su se štampati knjige ćirilicom
o Prva knjiga-Časlavac-1491. god-štampana u štampariji Švajpolta Fijola u Krakovu u Poljskoj
o Posle ove štamparije počinju da se osnivaju srpskoslovenske štamparije
o 1493. god se otvara štamparija na Cetinju-osnovao ju je Đurađ Crnojević, a vodio ju je
jeromonah Makarije
o Prva knjiga na našem jeziku-Oktoih prvoglasnik-04.01.1494. god.(štampana je u 2 boje)
o Posle Cetinjske, otvara se dugovečna srpskoslovenska štamparija u Veneciji koju je osnovao
podgoričanin Božidar Vuković (posle njegove smrti nasleđuje štampariju njegov sin Vićenco)
1. za života izbacuje 9 knjiga
2. najčuvenija knjiga-Praznični minej ili Sabornik 1538. godine(štampao Mojsije Dečanac)
o Posle te, Božidar Goraždanin osniva 1520. godine štampariju u Veneciji, a potom nastavlja sa
radom u crkvi Svetog Đorđa u Goraždu, kasnije se seli u Rumuniju
o U mestu Rujno kod Zlatibora radi štamparija, manastir Mileševa, u Beogradu, Skadru, u
Mrkšinoj crkvi...
o Prvo i drugo izdanje srpskog Bukvara-Sava Dečanski (Inok Sava) sastavlja i štampa 1597.
god na svega 2 lista, drugo izdanje izlazi u septembru iste godine na 4 lista
RAZVOJ ANTIKVA PISAMA
• Pronadjeno u antičko doba-rimska kapitala-spomeničko, klesano pismo
• Pronadjeno u srednjem veku-kalorinški minuskul-knjižno, rukopisno pismo
SERIFI
o serif potiče iz rimskog alfabeta
o rimska slova su se prvo slikala na kamen, a zatim su klesana
o slikana su pd uglom flah četkom
o Edvard Ketič-1968.god-Poreklo serifa
o Serifi mogu biti obostrani ili jednostrani, jednakih ili različitih dužina
o Kod knjižnih pisama imamo obostrane serife, gde su spoljni serifi duži od unutrašnjih
o Kosi serifi-za mala slova knjižnih pisama
o Vrste serifa: (prof Fileki)
1. klasični-klesana rimska kapitala
2. klasicistični-doba baroka
3. skriveni-osnivaju tipo-dizajneri XX veka
4. ukrasni-dolaze sa prvim plakatima i oglasima XIX veka
Aldus Manucius
o izdaje 31 delo na grčkom kurzivnom pismu, tiraž čak do 1000 primeraka
o za Manuciusa pisma reže Francisko Grafo
o Prva antikva-’’Erotemat’’-Konstantin Laskaris 1495.god
o Druga antikva-’’De Aetna’’-Pjetro Bembo (imala samo 60 strana)
o Treća, najsavršenija verzija pisma-’’Polifilusov san’’-Frančesko Kolona 1499. god
Francuska renesansna antikva
o Klod Garamon-projektovanje,livenje i prodavanje slova-16.vek, prvi je napravio kurzivne
verzale i spojio ih sa kurentom, uveo je apostrof i akcenat u francuski pravopis
o Žan Žanon-bio je njegov kasniji kolega koji je 1621. god izrezao pismo slično Garamonovom
o Garamond-renesansno književno pismo čiji je autor Klod Garamon, a pismo je rađeno po
uzoru na Jansonovu antikvu i pisma Aldus-Grifo
Kraljeva antikva
o Žan Batist Kobler-osniva komisiju za pravljenje novog pisma
o 3 člana prave crteže za pismo
o Romain du Roi-1698. god počinje da reže Filip Granžan
o pismo je oblikovano po matemtičkim pravilima
o 48x48 kvadrata=2304 kvadrata
o novo-pojava mreže i nagnutih slova (oblique slova)
o ceo komplet od 82 pisma je završen 1745. godine
o karakteristika je to da je bilo obeleženo kratkim horizontalnim potezom na slovu l
Prelazna barokna antikva-KEZLON
o Vilijem Kezlon
• učio je zanat gravera oružja, obrađuje srebro i reže alate za knjigovesce kao i slova za povez
• pravi svoju slovolivnicu koja postaje najpoznatija u Engleskoj
• Počeo je sa radom livenja slova 1720., a tek 1734. je izdao prvi list sa uzorcima
• Ovaj čuveni katalog imao je 4 stupca i ukupno 38 pisama
• Caslon pismom pisao je Bendžamin Frenklin, američki ustav je bio napisan kao i Deklaracija o
nezavisnosti, Džordž Bernard Šo je zahtevao da svi njegovi radovi budu složeni Caslonom
• ''Ako se dvoumiš, složi Kaslonom''
• Ovo pismo predstavlja prelaz iz renesansnih (Jenson, Garamond) u moderna pisma (Dido,
Bodoni)
• Osa slova je bila vertikalna ili blago nagnuta, serifi su ravni, zaobljeni i debeli, a kod kurenta
koso nagnuti, ovo pismo je knjižno

Baskervil
• Džon Baskervil je prvo profesionalno priznanje dobio sa svojih 17 godina kada mu je
poverena dužnost učitelja pisanja u parohijskoj školi
• Sa više od 40 godina počinje da se bavi tipografijom
• Prvo njegovo pismo rezao je Džon Hendi 1754., a još osam kompleta je napravio do 1758.god
• Kontrast između poteza je povećan, osa slova više nije pod uglom, donji završetak slova g nije
završen, gore ima kvačicu, a završni potez je ukrašen
• Postao je štampar Univerziteta u Kembridžu i kod njig izdao svoje remek delo-folio Bibliju

Dido
• Porodica Dido je dala ime tipografskoj meri koju je utvrdio Fransoa Ambroaz Dido i
klasicističnom pismu koje je razvio Firmin Dido
• Prvi iz porodice koji se istakao bio je Fransoa Dido
• 1713.god otvara knjižaru pod nazivom-A la Bible d’or-kod zlatne Biblije
• Fransoa Ambroaz Dido (sin Fransoa Didoa) je postavio temelj buduće porodične tipografske
slave
• 1780. godine je vezao tipografsku jedinicu mere (koju je izumeo Furnije) za zvaničnu meru-
kraljevski francuski palac tako da je 1 point (dido tačka) = 1/72 francuskog kraljevskog
palca
• Veća mera bila je cicero = 12 dido tačaka
• Firmin Dido-njegova antikva je predstavnik klasicisitičih tipografskih pisama
• Izum-stereotipija-tekst složen putem kalupa se izlije u posebnu matricu
• poboljšao je postupak pravljenja skript pisma
• smislio nov način tipografskog izvođenja
• dobio je medalju Legije časti
• kraljevski štampar i štampar Francuskog instituta
• Kontrast širokih poteza i finih tankih linija, serifi nisu zaobljeni, postavljeni su horizontalno,
osa je vertikalna
• Anri Dido-pismo mikroskopik veličine samo 2 ½ tipo tačke, pravi posebnu napravu
polyamatype-lije 100 slova odjednom

Đambalista Bodoni
• Sa 18 godine postaje šegrt u štampariji Propaganda Fide
• Njegov rad se deli u 2 perioda:
• u prvom je koristio klasična i prelazna slova, i raskošne ukrase
• u drugom je sve efekte postizao pismima i tipografijom bez ukrasa
• Njegovo vrhunsko književno pismo oblikovano je strogim, horizontalnim, vertikalnim i oblim
linijama bez ovalnih ukrasa

o Novisnska antikva-Tajms
• dominantno pismo savremene knjige i novinske štampe Stenli Morisona
• redizajnirao je pisma velikana Garmon, Furnije i Baskervil
• bavio se prelomom lista i gotičkim zaglavljem
• Inspirisao se radom Garamonovog saradnika, Robera Granjona i smanjio visinu donjeg i
gornjeg poteza kurentna u korist OSNOVNE VISINE KURENTA
• Uzlazni potez čini 3:5 pečata što je u proporciji zlatnog preseka, verzalna slova postaju kraća i
uža, a kurentna postaju kompaktnija
REFORME ĆIRILIČNOG PISMA

• Petar I Veliki-želeo je da tradicionalno društvo približi evropskim standardima u kulturi,

ekonomiji, trgovini, obrazovanju, proizvodnji...

REFORMA ĆIRILICE:
o 1707-1710 pripremljeno je i proizvedeno rusko štamparsko pismo
o Prvo znatno izmenjeno pismo projektovano je u holandskoj štampariji Jan Tesing i Kopijević
(za važne dokumetne, geografske karte u bakrorezu, ilustracije)
o Petar Veliki, zajedno sa boljarom Musin-Puškinom i slovolivcem Mihail Jefremovim
napravili su 8 različitih veličina slova i oblika. (1. i 4. kolona imali su oblike ćiriličnog
ukrasnog ustava, a između su oblikovana slova po uzoru na holandsku antikvu)
o Petar Veliki svojeručno crta slova ćiriličnog srpskog ustava i na osnovu njih stvara pismo
Građansa azbuka 29. januar 1710. godine.(razvijaju se samo mala slova)
o Ovo pismo bilo je u upotrebi do 1740. godine, a onda biva izmenjeno-nema više ukrasnih
elemenata kao u ruskoj azbuci
o Primena pisma Petra Velikog i holandske antikve-’’Petrovski građanski šrift’’
o ’’Akademijin šrift’’ Jelisavetinog vremena (pri Akademiji otvorena je graverska škola)
1. Venecijanska antikva
2. Garamon
3. Romain du Roi
4. Građanska azbuka
5. Kezlon
6. Baskervil
7. Dido
8. Bodoni

REFORMA SRPSKE ĆIRILICE:

• Brzopis postepeno počinje da ustupa pre građanskim kurzivom i ovo postaje obavezno pismo
ruskih učitelja-to novo pismo, kao i građanska ćirilica, je interpretacija latiničnog pisma
• Barokni bakroresci-Hristofor Žefarović i Zaharije Orfelin (utkali su, svako na svoj način,
svoj tipografski rad u Građansko pismo)
• Žefarović je rezao slova i dobio Ustavno-barokno pismo, kojim se kasnije bavi Ivan Boldižar
(na molbu Crnogorske akademije nauke i umetnosti ovo pismo je pripremljeno za jubilarno
izdanje Gorskog vijenca)
• Zaharije Stefanović Orfelin

o radio je za patrijaršijski dvor u Sremskim Karlovcima

o Divio se Petru Velikom pa je napravio ’’najlepšu knjigu u izdavačkoj delatnosti Srba u 18.
veku’’ i posvetio caru
o Prvi priručnik za učenje srpskog brzopisa izrezao je 1759. god
o Drugi priručnik za učenje osnovne pismenosti-Propisi-izlazi 1776. god (od tad se više u
školama nije učio brzopis)
o Orfelinova tablica ima 37 slova
o Srpski bukvar 1767. godine
o Radi na udžbeniku ’’Slavenskaja i Valahijskaja kaligrafija’’
o Za svoj rad, Orfelin dobija specijalnu ’’carsku nagradu’’
o Zbog pritiska nemačkog plemstva, knjige su zabranjene za upotrebu
SAVA MRKALJ:
o 1810. god izdaje aktuelnu knjižicu o reformi jezika i pravopisa ’’Salo debeloga jera libo
azbukoprotres’’
o Titulisan je kao ’’Svobodnih hudožestva i filozofije doktor’’
o Vodio se načelem Johana Adelunga:Piši kao što govoriš
o Tada je bilo 4 tipa književnog jezika i čak 48 slova u ćiriličnoj azbuci
o On se vodio time da je za jedan jezik potrebno imati toliko slova koliko glasova imaju sve
njegove reči (da se jedan glas piše samo na 1 način, a ne kao što je bilo da se glas đ piše na 3
načina, glas j na pet...)
o Njegovo delo bilo je jako osuđivano pa se pokaluđerio (postao jerođakon Julijan) međutim
osude su i dalje trajale
o On se odriče grafičko-ortografske reforme u delu ’’Palinodija’’
o U ’’Salo debeloga jera libo azbukoprotres’’ on je stvarno ’’protresao’’ azbuku izbacivši čak 20
suvišnih slova

VUK STEFANOVIĆ KARADŽIĆ

o Bio je reformator srpskog književnog jezika i pisma
o Učio je u manastiru Tronoši, bio je sekretar vojvode Alekse Nenadovića, sekretar
Praviteljstvujuščeg Sovjeta, carisnki i sudski činovnik
o 1813. godine se upoznaje u Beču sa Jernejom Kopitarem
o Vukove reforme:
1. da se čist narodni jezik uvede kao književni
2. da se za svaki glas uvede jedno slovo
3. da štokavština postane jedinstveni književni jezik
o Pridobija svoje stavove od strane Radičevića, Daničića, Njegoša...
o ’’Pismenica serpskoga jezika’’ 1814. god (Pavle Solarić)
o Neslaganje Lukijana Mušickog i Vuka oko velikog slova Đ (Vuk je smatrao da sva velika
slova treba da budu jedanke visine)
ILIRSKI POKRET:
o Ilirski pokret-naziv za kulturni, književni i društveno politički pokret u Hrvatskoj
o Ilirci-zalagali su se da se svi južni Sloveni ujedine u jednom književnom jeziku, štokavskom
narečju za koje se tada borio Vuk Stefanović Karadžić
o Sredina 19. veka-Ljudevit Gaj je predložio rešenje za svaki dvoslovni znak u latinici,
prihvaćena su njegova 3 rešenja (za slova Č, Ž i Š)
o 1827. god-Vuk Stefanović Karadžić izdaje Prvi srpski bukvar (u kojem se nalazi tabela
Alphabeti serbici sa prikazom Vukove ćirilice-Serbici i latinice-Illur)-ova latinica je imala 30
slova od kojih je čak 29 bilo identično sa savremenom srpskom latinicom
o Prvobitna Vukova latinica-slična slovenačkoj latinici (imala je ista slova za lj i nj, a
slovenačka latinica npr. nije imala ć i đ)
o Bečki književni dogovor o zajedničkom književnom jeziku
o Vukova latinica iz 1827. (sa malim promenama Ljudevita Gaja i Đure Daničića) se
upotrebljava i dan danas
o Đura Daničić-‘’Rječnik Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti’’
o Prva sveska Rječnika-1882. godine
o Daničić umesto umesto slova lj, nj, dj i dž stavlja digrame, od kojih je danas ostalo samo slovo
đ