Квантна природа електромагнетног

зрачења

Планков закон зрачења

Макс Планк је 1900. године теоријски одредио облик функције f(λ,T) који се у

потпуности слаже са експерименталним резултатима. Испоставило се да је
основни проблем у класичној физици било то што се сматрало да се емисија,
пренос и апсорпција електромагнетних таласа (зрачења) врши континуирано.
Планк је увео претпоставку да се електромагнетно зрачење емитује у облику
одвојених количина (порција) енергије – кванта енергије. Значи енергија се
емитује дисконтинуално, са прекидима, у пакетима енергије. (квант – упоређење
– меци из митраљеза – између сваког постоји известан размак).

Енергија једног кванта сразмерна је фреквенцији (ν) зрачења:

E=hν

где је h=6,62 ۰ 10-34 Js универзална Планкова константа

- најмања енергија која може да се емитује једнака је енергији једног кванта

(енергија може да буде мања од овог износа, али се не може емитовати)

- укупуна емитована енергија мора да буде једнака целобројном умношку енергије

једног 

1905. године Ајнштајн доказује Планкову хипотезу о квантима успешно их

применивши на објашњење фотоефекта. Притом је Ајнштајн проширио Планкову
хипотезу у смислу да се енергија електромагнетног зрачења не само емитује у
виду кваната, већ да се тако и преноси и на крају апсорбује у некој препреци када
је погоди. Уместо Планковог назива – кванти (порције), Ајнштајн је предложио
назив – фотони (делићи светлости). Ајнштајнов назив је данас општеприхваћен
али је у част Планковог назива читава модерна теорија микросвета – настала на
темељима Планкове хипотезе о квантима – названа квантна теорија.

Идеја о фотонима (квантима) значи следеће: енергија електромагнетних таласа

има зрнасту структуру. Ова зрнца енергије су у ствари фотони (кванти). Планкова

фомула за енергију једног фотона показује да различити електромагнетни таласи

имају фотоне неједнаких енергија. Како је енергија фотона обрнуто сразмерна

таласној дужини зрачења, то значи да минималну енергију фотона имају

електромагнетни таласи са максималном таласном дужином – а то су радио

таласи, док максималну енергију фотона има онај део спектра који има минималне

таласне дужине – а то су космички зраци.

Aјнштајн је допунио Планков закон зрачења тако што је сматрао да је квант

енергије куглица енергије која има честичне особине. Честице морају да имају

енергију, масу и импулс.

Ако се елекромагнетни таласи емитују у виду кванта, при чему је енергија сваког

кванта  E=hν , може се добити маса E=mc2 → hν=mc2 → m= hν/ c2

и импулс P=mc → P= hν/ c2 ۰ c = hν/ c = h/λ → P=h/λ

-Утврдио је да квант енергије задржава својиу индивидуалност приликом

простирања и апсорпције.