Песма у свадбеном обреду

Животни циклус човека по традиционалном веровању садржи неколико кључних

тренутака. Ови догађаји праћени су одговарајућим обредима са израженом магијско-
апопропејском функцијом. У науци сврставамо их у групу обреда прелаза (Rit de
passage по Van Gennepu).
По рођењу и обреду иницијације (којим младићи добијају статус зрелих за женидбу)
следила би свадба. Овај обредни чин је незаобилазан (у случају његовог изостанка по
народном веровању постојала би опасност од разних несрећа).
У обредној синтагматици (по Н. Толстоју и осталим представницима руске семиотичке
школе) разликујемо тростепену (трочлану) парадтматику: реални (предметни), акциони
и вербални кôд (оваква рашчлањеност најчешће води општој синонимности значења
симбола различитог кода у тексту). Ако оваквом методологијом приступимо анализи
свадбеног обреда и места песме у њему, закључујемо:
1) Песма није у функцији весеља, већ она читавом догађају даје нужну ноту
сакралности (функцију сакрализације добиће у новијој историји црквено венчање).
2) Песме прате сваки догађај (акциони и предметни кôд) са тачно регламентираним
одредбама која се песма конкретно у ком тренутку, на ком месту пева и коме се пева –
адресат (на пример: улазак кума, старог свата, тренутак испијања вина).
3) Свадбену песму не певају сви учесници обреда (младенци, сватови, гости) већ за то
постоје нарочито одређене особе (2-4 девојке које се називају енђе и енђебуле). Оне
прате читав догађај и дају му космички печат.
4) Песме се певају од свог почетка до краја без измена текста (по овоме су донекле
сличне басмама). Јер у противном губе на "плодотворности". У науци се често због
овога упоређују и са античким химнама.
5) Ниједна од свадбених песама не пева се ван свадбеног обреда (евентуално у
случајевима секундарне ритуализације по Н. Толстоју неки елементи обреда,
првенстено акциони и предметни могу добити ново значење).
Све ове карактеристике чине да свадбене песме сврставамао у обредне, а не обичајне
(за разлику од славских које немају горенаведених карактеристика).
Број свадбених песама је велики. За време читавог догађаја отпева се од 200 до 300.
Има их са различитом тематиком: од оних упућених млади са поруком да добро
размисли за кога се удаје и у коју кућу одлази (на социјалном плану удаја девојке
представља "накалемљивање" на нови родослов), оних које певају о тежини раздвајања
родитеља од кћери; о могућем тешком животу у туђој кући и слично. Врло често иза
њих скривају се једноставни симболи: сокол – младожења, бор и винова лозица –
младожења и млада која се попут лозице увија.
Засебну групу песама представљају оне упућене кључним учесницима свадбеног
обреда: куму, старом свату и деверу; те њиховом понашању у обреду (песма прати
сваки њихов поступак који је од значаја за обред).
Постоје и песме веселог, наздравичарског карактера са нарочитом сакралном и
космичком функцијом: оне обезбеђују здравље и срећу младенцима и заштиту од
виших сила. Ове песме надопуњују апотропејску функцију различитих поступака и
пратећих предмета: младин бео вео против урока, прескакање жара при уласку у
младожењину кућу због "очишћења", ступање десном ногом у двориште, пребацивање
пажње са младе даривањем (белим пешкиром) девера, присуство и шале војводе и сл.
Најинтересантнија група песама била би она са митолошком позадином. Ове песме
дотичу космички ниво и имају нарочит значај за обред. Њима се повезују два принципа:
космички и социјални. На овај начин читава песма добија на сакрализацији – бива
регистрована од "виших сила". Репрезентативна песма овог вида је песма "Вила зида
град". На вертикалном плану она означава спој нижег, социјалног и вишег, космичког.
На хоризонталном плану проласци кроз врата са својим атрибутима (злато, бисер,
црвен) представљају један животни циклус.
Данашњи свадени обреди изгубили су многе значајне карактеристике: значење великом
броју поступака је замагљено и изгубљено, али је највећу деритуализацију доживела
свадбена песма.