JU SM Š “Bećo Bašić”

SEMINARSKI RAD
Tema:
Korinebakterijum difterije (corynebavterium diphteriae)

Profesor/ica: Eldana Canović Učenik: Aid Mulić II-4

2021
Bakterije iz roda korinebakterijum uzrocnici su oboljenja kod coveka I
brojnih kicmenjaka. To su uglavnom nepokretni, gram-pozitivni bacilli,
zadebljani na jednom ili oba kraja. Medju brojnim vrstama u rodu
korinebakterijum za humanu medicinu je najznacajniji korinebakterijum
difterije, uzrocnik, kao sto mu ime kaze, veoma ozbiljnog oboljenja –
difterije. Uzrocnika difterije prvi je opisao Klebs daleke 1880. godine.
Rezervoar i izvor zaraze kod difterije je čovek, bolesnik ili
kliconoša. Infekcija se prenosi kapljično ili direktnim kontaktom. Difterija
se retko može preneti korišćenjem nepasterizovanog kravljeg mleka.

Ima karakterističan raspored u obliku slova V, Y, L, u vidu

palisada ili kineskih slova. Specijalnim bojenjima po Neisseru ili
Ljubinskom mogu se na jednom ili češće na oba pola, a ponekad i
uzduž cele bakterije videti metahromatske granule.
Corynebacterium diphtheriae nema ni kapsulu, ni flagele, niti
stvara sporu, a veoma je otporan u spoljnoj sredini. Co.
diphtheriae u toku razmnožavanja luči egzotoksine koji stimuliše
organizam na stvaranje antitoksina.

Put prenošenja
Put širenja je kapljični, direktno ili indirektno preko zagađenih
predmeta. Ulazno mesto osim ždrela i nosa mogu biti
i opekotine, rane, konjunktiva, vulva. Oboleva samo čovek,
izvor infekcije su oboleli i kliconoše. Bolesnik je infektivan pred
kraj inkubacije, tokom bolesti i još dugo u rekonvalescenciji.

Patološki (medicinski) značaj

Difterija je teška akutna infektivna i kontagiozna bolest koja se

karakteriše fibrinoznim naslagama na mestu ulaska (obično na
sluzokoži ždrela) i simptomima toksemije usled resorpcije
egzotoksina.
Na osnovu anatomske lokalizacije razlikuju se respiratorna i
ekstrarespiratorna difterija.

Respiratorna difterija
 Difterija ždrela - inkubacija traje 2 - 3 dana, javlja se
gušobolja, neraspoloženje, malaksalost, slabiji apetit,
temperatura je slabo povišena. Krajnici su otečeni, crveni a
karakteristični eksudat u vidu skrame se javlja od trećeg
dana bolesti. Skrama je beličasta, sjajna, sedefasta, glatka i
jasno ograničena, čvrsto prirasla za podlogu i pri nasilnom
skidanju podloga krvari. Lako su uvećane podvilične limfne
žlezde i bolne su na dodir. Ukoliko se ne aplikuje serum,
progredira u teži oblik, kada su svi simptomi izraženiji.
Skrame se šire na okolinu, na meko nepce, resicu. Bolesnik
je bled, adinamičan, febrilan, ubrzan je rad srca, snižen krvni
pritisak.
 Bez specifične terapije difterija progredira u maligni oblik sa
naglim skokom temperature, glavoboljom, gušoboljom,
otežanim gutanjem, krvavljenjem iz nosa, povraćanjem,
osećajem gušenja. Bolesnik je voštano bled, teško i čujno
diše na otvorena usta, vrat je deformisan uvećanim
žlezdama, ubrzo se javljaju znaci kardiovaskularnog
kolapsa, prisutno je modrilo usana, znaci oštećenja bubrega
sa azotemijom.
 Difterija nazofarinksa - lokalizovana na trećem krajniku,
javlja se oteano disanje, pojačane serozno-sluzavo-krvave
sekrecije iz nosa.
 Difterija larinksa (grla) - nastaje širenjem iz ždrela i nosa,
karakteriše se opstrukcijom larinksa zbog prisutnog otoka i
fibrinskih membrana koje se lako ljušte i javlja se
laringospazam.
 Ekstrarespiratorna difterija
 

 Difterija oka - prenosi se zagađenim rukama, obično na

jednom oku, gde se primećuje otok konjunktiva i
pseudomembrane koje slepljuju očne kapke. Ako proces
zahvati i rožnjaču, može doći i do gubitka vida.

 Difterija vulve - kod malih devojčica na unutrašnjoj strani

velikih usana se javljaju otok i pseudomembrane.

 Difterija kože - nastaje na oštećenoj koži, sa otokom,

crvenilom i sekreceijom i stvaranjem krusti.

Mikrobiološka dijagnostika

Dijagnostika obuhvata: mikroskopski pregled, ispitivanje

kulturelnih osobina, ispitivanje biohemijskih osobina (šareni niz),
antigensku identifikaciju (imunoflorescencija) i određivanje
toksičnosti ispitivanog soja (biološki ogled, Elek-ova proba, na
kulturi ćelija).Za bakteriološki pregled se uzima bris sa
tonzilofaringealne regije, iz nosa, sa konjunktiva i drugih mesta
gde postoji sumnja da je oboljenje lokalizovano. Bris se uzima sa
granice zdravog tkiva i pseudomembrane, a korisno je uzeti i delić
pseudomembrane ako hoće spontano da se skine.

Lečenje

Podrazumeva specifičnu terapiju antitoksinom (antidifteričnim

serumom), kauzalnu terapiju antibioticima i simptomatsku
terapiju - kortikosteroidi, inhalacija toplom parom, higijensko
dijetski rezim, strogo mirovanje u postelji. Prevencija infekcije se
sprovodi aktivnom imunizacijom (vakcinacijom) koja je obavezna
Reference :
Udzbenik : Mikrobiologija sa epidemiologijom za 2.razred
medicinske skole

https://www.stetoskop.info/bakterije/corynebacterium-diphtheriae
https://simptomi.rs/bolesti/22-infektivne-bolesti/1476-difterija-
dyphteria
https://www.svetmedicine.com/bolesti-i-stanja/zarazne-bolesti-
infektivne-bolesti/370-difterija-dyphteria-croup-krup-gusobolja