POSLOVNO

PRAVO
LJUBIŠA DABIĆ LUCI J A SPIROVIĆ JOVANOVIĆ

www.ekof.bg.ac.rs
 Izdavač
Univerzitet u Beogradu
Ekonomski fakultet
Centar za izdavačku delatnost
K am enička 6, tel. 3021-045, faks 3021-065
E-m ail: cid@ ekof.bg.ac.rs

Recenzenti
prof. dr Stevan Šogorov
prof. dr Aleksandar Ćirić

Dekan Ekonomskog fakulteta

Prof. dr Branislav Boričić

Direktor i odgovorni urednik

Dr Đ orđe Mitrović

Dizajn korice
M axNova Creative
w w w .m a x n o v a.rs

Štampa
ČUGURA Print - Beograd
w w w .c u g u ra .rs

Godina
2018.

ISBN: 978-86-403-1407-7

© 2018.
Sva prava su zadržana. Ni jedan deo ove publikacije ne može biti
reprodukovan niti smešten u sistem za pretraživanje ili transmitovanje u bilo
kojem obliku, elektronski, mehanički, fotokopiranjem, snimanjem ili na drugi
način, bez prethodne pismene dozvole autora.
 Napomena autora

Udžbenik Poslovno pravo namenjen je, pre svega, studentima ekonomije, ali
i drugim profilima studenata kojima su potrebna znanja iz ove oblasti prava. Udž­
benik može biti od koristi i drugima koji se bave naročito kompanijskim pravom i
trgovinskim pravom (privrednim ugovorima) iz bilo kog razloga.
Materija udžbenika je tako strukturirana da zadovolji uslove nastavnog pla­
na i programa za predmet Poslovno pravo na Ekonomskom fakultetu u Beogradu,
kao i da bude usaglašena sa potrebama koje nameće bolonjski sistem obrazova­
nja.
U odnosu na izdanje udžbenika iz 2015. godine, u ovom izdanju došlo je do
određenih izmena, ali i dopuna. Prvenstveno je izvršeno usaglašavanje teksta sa
novodonetim propisima odnosno novim rešenjima i poboljšanje istog korišćenjem
nove literature (objekti industrijske svojine, revizija, javni sektor, javna preduzeća
u domaćem pravu, zadruge u domaćem pravu, privredne komore u domaćem
pravu, stečaj, reorganizacija stečajnog dužnika, ugovor o prevozu robe
železnicom, ugovor o mešovitom prevozu robe, ugovor o javno-privatnom
partnerstvu i koncesijama i dr.).
Ljubaznošću i naporima Marka Radovića, studenta angažovanog u nastavi
- demonstratora na predmetu Poslovno pravo (škol. 2016/2017), ovo izdanje
udžbenika je upotpunjeno jo š jednim ugovorom u oblasti poslova fmansiranja i
kreditiranja međunarodnog prometa. Kolega Radović je napisao „ugovor o
kreditu “, na čemu se autori zahvaljuju.
Svaki kritički osvrt na tekst udžbenika biće autorima od koristi, a i studenti­
ma prilikom sledećeg izdanja, pa sa zahvalnošću očekujemo konstruktivne primed-
be i predloge od strane zainteresovanih.

Beograd, januar 2018.

Autori
 SKRAĆENICE
URS - Ustav Republike Srbije, „SI. glasnik RS“, br. 98/2006 i 113/2006
PZ- Porodični zakon, ,,S1. glasnik RS“, br. 18/2005 i 6/2015
ZON- Zakon o nasleđivanju, ,,S1. glasnik RS“, br. 46/1995 i 6/2015
ZOSPO - Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa, ,,S1. list SFRJ“, br. 6/1980.
36/1990 i ,,S1. list SRJ“, br. 29/1996
ZO JS- Zakon o javnoj svojini, ,,S1. glasnik RS“, br. 72/2011, 88/2013, 105/2014
108/2016 i 113/2017
ZOPN - Zakon o prometu nepokretnosti, ,,S1. glasnik RS“, br. 93/2014 i 121/2014 i 6/2015
ZO ZP- Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, ,,S1
glasnik RS“, br. 57/2003, 61/2005 i 64/2006
ZOH - Zakon o hipoteci, ,,S1. glasnik RS“, br. 115/2005, 60/2015 i 83/2015
Z O O - Zakon o obligacionim odnosima, ,,S1. list SFRJ“, br. 29/1978, 39/1985, 45/1989
57/1989 i ,,S1. list SRJ“, br. 31/1993
ZO ZP- Zakon o zaštiti potrošača, ,,S1. glasnik RS“, br. 62/2014
ZOJB - Zakon o javnom beležništvu, ,,S1. glasnik RS“, br. 31/2011, 85/2012
19/2013, 121/2014, 6/2015 i 106/2015
ZOFL - Zakon o finansijskom lizingu, ,,S1. glasnik RS“, br. 55/2003,61/2005 i 31/2011
ZOF — Zakon o faktoringu, ,,S1. glasnik RS„“, br. 62/2013
ZOPD - Zakon o privrednim društvima, ,,S1. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/20 U
- dr. zakon i 5/2015
ZOTK - Zakon o tržištu kapitala, ,,S1. glasnik RS“, br. 31/201,112/2015 i 108/2016
Z O JP- Zakon o javnim preduzećima, ,,S1. glasnik RS“, br. 15/2016
Z O S- Zakon o stečaju, ,,S1. glasnik RS“, br. 104/2009, 83/2014 i 113/2017
ZOJN — Zakon o javnim nabavkama, ,,S1. glasnik RS“, br. 124/2012,14/2015 168/2015
ZO PR- Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, ,,S1. glasnik RS“, br
99/2011 i 83/2014
ZOJPP - Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, ,,S1. glasnik RS“, br. 88/2011
Z O B - Zakon o bankama, ,,S1. glasnik RS“, br. 107/2005, 91/2010 i 14/2015
ZO- Zakon o osiguranju, ,,S1. glasnik RS“, br. 139/2014
Z P P - Zakon o parničnom postupku, ,,S1. glasnik RS“, br. 72/2011 i 55/2014
ZIP- Zakon o izvršenju i obezbeđenju, ,,S1. glasnik RS“, br. 106/2015 i 106/2016
ZO VP- Zakon o vanpamičnom postupku, ,,S1. glasnik SRS“, br. 25/1982, 48/1988 i ,,S1
glasnik RS“, br. 46/1995,18/2005,85/2012,55/2014 i 6/2015
Z O R - Zakon o računovodstvu, ,,S1. glasnik RS“, br. 62/2013
ZO PU - Zakon o platnim uslugama, ,,S1. glasnik RS“, br. 139/2014
ZORev. - Zakon o reviziji, ,,S1. glasnik RS“, br. 62/2013
ZODRI - Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji, ,,S1. glasnik RS“, br. 101/2005
54/2007 i 36/2010
ZO P- Zakon o posredovanju u rešavanju sporova, ,,S1. glasnik RS“, br. 55/2014
ZORad. - Zakon o radu, ,,S1. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013
75/2014 i 113/2017
ZOUŽS - Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju, ,,S1. glasnik RS“, bi
38/2015
NAPOMENA:

ZAOKRUŽENA POGLAVLJA I OBLASTI

POTREBNO JE UČITI ZA ISPIT!

 SADRŽAJ
DEO PRVI
UVOD U PO SLO V N O PRAVO

Glava I
OSNOVNA ZNANJA O PRAVU

{. POJMOVNO ODREĐENJE PR A V A .............................................................................. 3

a) Poreklo i višeznačnost prava....................................................................................3
b) Teorije o p rav u ......................................................................
c) Definisanje prava.............................................................
d) Vrste prava..................................................................................................................7
( ^ P R A V N I ODNOS.................................................................................................................8
a) Pojam društvenog odnosa........................................................................................ 8
b) Pojam pravnog odnos i njegove karakteristike.....................................................8
c) Razlike između društvenih i pravnih odnosa........................................................ 8
d) Pretpostavke za postojanje pravnog odnosa......................................................... 9
e) Nastanak, promena i prestanak pravnog odnosa.................................................. 9
^ S U B J E K T I PR A V A ............................................................................................................ 9
| a ))FIZIČKA LICA .................................................................................................................10
a) Pojam, nastanak i prestanak................................................................................... 10
b) Individualizacija (atributi)......... ............................................................................11
c) Matične knjige......................................................................................................... 14
d) Sposobnosti...............................................................................................................14
B^PRAVNA L IC A ................................................................................................................16
a) Nastanak, naziv i pojam ..........................................................................................16
b) Elem enti.................................................................................................................... 17
c) Vrste...........................................................................................................................18
d) N astanak................................................................................................................... 19
e) Individualizacija (atributi)..................................................................................... 19
f) Sposobnosti.............................................................................................................. 20
g) Prestanak.................................................................................................................. 22
h) Značaj (funkcije pravnih lica)............................................................................... 22
 ^ O B JE K T I PR A V A ...................................... ..22
A) POJAM I VRSTE OBJEKATA PRAVA ..22
a) Pojam ................................................................. ..22
b) V rste ................................................................... ..23
OBJEKTI INDUSTRIJSKE SV O JIN E.................. ..24
a) Izvori prava....................................................... ..24
b) Inovaciona delatnost........................................ ..25
c) Pronalazak.......................................................... ..25
d) Know-how (znati kako).................................... ..27
e) Ž ig....................................................................... ..27
f) Industrijski dizajn............................................. ..27
g) Oznake geografskog porekla.......................... ..28
h) Topografija poluprovodničkih proizvoda..... ..29
^ S U B J E K T IV N A PRAVA I PRAVNE OBAVEZE ..30
a) P ojam ........................................................... ..30
b) Pojam objektivnog i subjektivnog prava ..31
c) Vrste subjektivnih građanskih prava....... ..31
PRAVNE N O R M E............................ ..32
a) Pojam ...................................................................... ..32
b) Sastav (struktura).................................................. ,.33
c) Vrste........................................................................ .34
7. PRAVNE ČINJENICE I PRAVNE R A D N JE ........... .36
a) Pojam pravnih činjenica i pravnih radnji.......... .36
b) Vrste pravnih činjenica........................ ............... .37
c) Protek vremena kao posebna pravna činjenica. .38
(8. tU M A Č EN JE PR A V A ........... ............................................ .39
a) Pojam i vrste tum ačenja....................................... .39
b) Pravna praznina, analogija i razlog suprotnosti .40
9 / SISTEM P R A V A ............................................................ .41
a) Pojam ................................. .41
b) Elementi............................. .41
PRAVNI A K T ........................... .45
a) Pojam ................................. . .45
b) Bitni elem enti.................... .45
c) D onošenje........................... .45
d) V rste ................................... .46
e) Hijerarhijski odnos............ .46
FORMALNI IZVORI PRAVA .47
a) Opšta razm atranja............. .47
b) V rste .................................... 48

II
^ ./P O JE D IN A Č N I PRAVNI A K T ................................................................................... 54
a) P ojam ........................................................................................................................ 5
b) V rs te ......................................................................................................................... M
c) Posebne v rste ........................................................................................................... 55
13. Anglosaksonski TIP PRAVA I IZVORI PRAVA......................................................56
a) Opšta razm atranja...................................................................................................56
b) Precedentno pravo (common la w ) ....................................................................... 56
c) Pravo pravičnosti (equity law) ..............................................................................57
d) Sudska praksa kao izvor p rav a ............................................................................ 57
e) Osnovne razlike između evropsko-kontinentalnog
i anglosaksonskog sistema p rav a .......................................................................58

G lav a II
OSNOVNA ZN A N JA O DRŽAVI

1. POJMOVNO ODREĐENJE D R Ž A V E .......................................................................59

a) Opšta razmatranja o državi................................................................................... J
b) Nastanak države......................................................................................................60
c) Defmisanje države................................................................................................. ov
2. ELEMENTI D R ŽA V E.....................................................................................................61
69
a) Državna teritorija....................................................................................................°
b) Državni narod (stanovništvo).............................................................................. 62
c) Državna v last.......................................................................................................... 63
FUNKCIJE D R ŽA V E.................................................................. 64
a) Zakonodavna........................................................................................................... 65
b) Izvršna..................................................................................................................... ^
c) S u d sk a ..................................................................................................................... ^
4. OBLICI DRŽAV E.......................................................................................................... 66
a) Države prema obliku vladavine........................................................................... 66
b) Države prema obliku političkog sistem a........................................................... 67
c) Države prema obliku državnog uređenja........................................................... 68
^ OBLICI DRŽAVNE VLASTI........................................................................................ 69
a) Sistemi vlasti........................................................................................................... 69
b) Sistemi vlast u Republici S rbiji........................................................................... 71
6. SUDSKA V L A S T .......................................................................................................... 72
A) SUDSKA FUNKCIJA.....................................................................................................72
a) Sudska v last............................................................................................................ 72
b) Izbor sudija i prestanak sudijske funkcije.......................................................... 73
c) Visoki savet sudstva.............................................................................................. 73
B) OSNOVNA NAČELA SUDOVANJA......................................................................... 74

II
 C) POJAM, VRSTE I ORGANIZACIJA SUDOVA 77
a) Pojam i vrste sudova............ . 77
b) Organizacija sudova u Srbiji 78
c) Hijerarhija sudova.................. 79
d) Nadležnost sudova................ 79
e) Ustavni s u d ............................. 79
f) Arbitraža.................................. 80
g) M edijacija............................... 82

Glava III
STVARNO PRAVO

1. POJAM STVARNOG PRAVA......................................... 85

v s t v a r i .............................................................................................................................. 86
a) Pojam .........................................................................................................................
b) V rste ................................................................................................................. 8y
c) Posebne vrste stv a ri.............................................................................................. ..
Q D R ŽA V IN A .................................................................................................................... ...
a) Pojam i osnovna pravila...................................................................................... 93
b) Dve koncepcije o državini................................................................................. 94
c) Razlike između državine i detencije................................................................ 95
d) Vrste državina..................................................................................................... ..
e) Zaštita državine................................................................................................ 95
0 PRAVO SV O JIN E .......................................................................................................... ..

a) Pojam i opšte karakteristike...............................................................................96

b) Svojinska ovlašćenja................................................................................. 97
c) Načini sticanja prava svojine............................................................................ 98
d) Ugovorno sticanje prava svojine na nepokretnostima u pravu S rb ije..... 100
e) Zaštita svoj ine.............................................................................................. 101
5 .V r st e s v o jin a ...........................................................................................................
a) Lična svojina.............................................................................................. 102
b) Privatna svojina ................................................................................................102
c) Javna svojina.............................................................................................. 103
d) Zadružna svojina.............................................................................................. 104
e) Društvena svojina.. ....................................... 105
f) Susvojina........................................................................................................ IO5
g) Zajednička svojina............................................................................................ 106
h) Etažna svojina............................................................................................... 107
r \ i) Mešovita svojina................................................................................................... q8
^ /Z A L O Ž N O PR A V O .......................................................................................................
a) Pojam ...................................................................................................................
b) V rste ....................................................................................................................
c) N ačela..................................................................................................... IO9
IV
(7 ^ZALOŽNO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA
(RUČNA ZALOGA, DRŽAVINSKA ZA LOG A).....................................................110
8 . ZALOŽNO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA UPISANIM
U REGISTAR (NEDRŽAVINSKA Z A L O G A ).........................................................111
a) Nastanak, pojam i značaj......................................................................................111
b) Potraživanja podobna za obezbeđenje............................................................... 112
c) Predmet zaloge....................................................................................................... 11 2
• • 111
d) Zasnivanje............................................................................................................... 11J
e) Obaveze i prava ugovornih stra n a ............................................................ ......... 114
f) Prinudno nam irenje............................................................................................... 114
g) Prestanak.................................................................................................................11 ^
f9)Z A L O Ž N O PRAVO NA PRAVIM A.............................................................................115
10. ZALOŽNO PRAVO NA NEPOKRETNIM STVARIMA
(HIPOTEKA).................................................................................................................... 116
a) Pojam i osnovne karakteristike............................................................................ 116
b) Predmet hipoteke i njen dom ašaj......................................................................... 112
c) Zasnivanje................................................................................................................11^

e) Namirenje i postupci nam irenja.........................................................................118

-v f) Prestanak.................................................................................................................. 120
U 1. &LUŽBENOST................................................................................................................ 120
a) Lična službenost........................................... 121
b) Stvarna službenost..................................................................................................121

Glava IV
OBLIGACIONO PRAVO

I OSNOVNI POJMOVI OBLIGACIONOG PRAVA

1. POJAM, PREDMET I ZNAČAJ OBLIGACIONOG PR A V A ..............................123

2) FORMALNI IZVORI OBLIGACIONOG PRAVA................................................. 125
A ) POJAM OBLIGACIJE I OBLIGACIONOG ODNOSA..........................................127
4. PODELA OBLIGACIJA............................................................................................... 129
a) Proste i složene....................................................................................................... 129
b) Samostalne i akcesom e..........................................................................................120
c) Obligacije rezultata (cilja) i obligacije sredstva (načina)............................... 130
d) Obligacije sa deljivim i nedeljivim predmetom................................................131
e) Trenutne i trajne...................................................................................................... 121
f) Lične i nelične......................................................................................................... 121
5 JMAČELA OBLIGACIONOG PR A V A ........................................................................ 122
a) Načelo autonomije v o lje ....................................................................................... 122
b) Načelo ravnopravnosti stran a...............................................................................122
c) Načelo savesnosti i poštenja................................................................................. 122

V
 d) Načelo neformalnosti (konsensualizm a)..................... .133
e) Načelo zabrane zloupotrebe prava................................ .133
f) Načelo zabrane stvaranja i iskorišćavanja
monopolskog položaja............................................. 134
g) Načelo ekvivalentnosti................................................... 134
h) Načelo zabrane prouzrokovan] a štete.......................... 135
i) Načelo dispozitivnosti pravnih n o rm i.......................... 135
j) Načelo postupanja sa pažnjom dobrog domaćina,
dobrog privrednika, odnosno dobrog stručnjaka.......... 135
k) Načelo jedinstvenog regulisanja obligacionih odnosa 136
l) Načelo mirnog rešavanja sporova................................. 136
' 6 . IZVORI OB LIG A C IJA ............................................................. 136
a) P ojam ................................................................ 136
b) V rste .................................................. 136

II UGOVOR KAO IZVOR OBLIGACIJA

1. POJAM UGOVORA I AUTONOMIJA V O L JE ................................. .139

a) Pojam ugovora............................................................. .139
b) Autonomija volje i njena ograničenja......................................... .141
2. KLASIFIKACIJA UGOVORA......................................................... .141
a) Imenovani i neim enovani............................................ .141
b) Unutrašnji i m eđunarodni............................................................ .142
c) Dvostrano obavezni i jednostrano obavezni............................... .143
d) Neformalni i form alni................................................ .143
e) Teretni i dobročini..................................................... .144
f) Komutativni i aleatom i................................................ 144
g) Sa trajnim i trenutnim prestacijam a............................................. 145
h) Sa sporazumno utvrđenom sadržinom i ugovori po pristupu... 145
i) S obzirom na lična i bez obzira na lična svojstva saugovarača 145
( i ) ELEMENTI UG O V O RA .............................................................. 146
4. MODIFIKACIJA UGOVORA.............................. 147
a) Uslov...................................................... 147
b) R o k ................................. . . . . 149

III USLOVI ZA ZAKLJUČENJE UGOVORA

@ OPŠTI USLOVI ZA ZAKLJUČENJE UGOVORA.................................................150

i . SAGLASNOST VOLJA UGOVORNIH STRANA.......................................... 150
'1: NASTANAK SAGLASNOSTI (ZAKLJUČIVANJE UGOVORA)"!""!!"."'"""." 151
a) Ponuda........................................................................ jj,
b) Pravna dej stva ponude............................................................................... 153
c) Prihvat ponude............................................................................. .... j 54

VI
 d) Vreme zaključenja ugovora........................................... 155
e) Mesto zaključenja ugovora........................................... 156
156
3> R E D M E T UGOVORA...........................................................
157
a) M oguć...............................................................................
157
b) Dopušten..........................................................................
.157
c) Određen (odrediv)...........................................................
.158
4.10SN0V U G O V O R A .............................. .................................
5. SREDSTVA OBEZBEĐENJA IZVRŠENJA UGOVORA .159
.159
a) Opšta razm atranja...........................................................
.159
b) Jem stvo...........................................................................
B) USLOVI ZA PUNOVAŽNOST UG O V O RA ................. .161
^SPO SO B N O ST U G O V A R A N JA ......................................... .161
.161
0 M A N E V O L JE .........................................................................
.162
a) Z abluda...........................................................................
.162
b) Prevara............................................................................
.163
c) Pretnja..............................................................................
..163
d) Prinuda............................................................................
..164
e) Pravna dejstva manljive volje......................................
..164
(^T)FORMA U G OV ORA..............................................................
..164
a) Pojmovno određenje.................................................
..165
b) V rs te ...................................................... .........................
..165
c) Pravni značaj..................................................................
..165
d) Prenos nepokretnosti...................................................
...165
, e) Pisana (pismena) fo rm a ...............................................
l') POSEBNI USLOVI ZA ZAKLJUČENJE UGOVORA.. ... 166

' IV)PRESTANAK UGOVORA

1. NAČINI PRESTANKA UGOVORA...................... 167

167
2. PONIŠTENJE UG OV ORA......................................
167
a) Opšta razm atranja...........................................
b) Apsolutno ništavi ug o v o ri............................. 168
c) Vrste apsolutno ništavih ugovora................. 169
,169
d) Relativno ništavi ug o v o ri..............................
e) Razlike između ništavih i rušljivih ugovora .169

ROUZROKOVANJE ŠTETE KAO IZVOR OBLIGACIJA

170
1. POJAM I VRSTE ŠTETA
170
a) Pojam
170
b) V rste .

VII
 ^ O D G O V O R N O S T I VRSTE ODGOVORNOSTI...................................................... 171
a) Subjektivna odgovornost..................................................................................... ..
b) Odgovornost za drugog.................................................................................. 173
c) Odgovornost preduzeća i drugih pravnih lica prema trećem ..........................174
d) Objektivna odgovornost........................................................................................ 74
e) Posebni slučajevi odgovornosti za pričinjenu štetu ......................................... 175
(V >JA K N A D A ŠTETE......................................................................................................... 77
a) Pojam i vrste naknade........................................................................................... ..
b) Naknada nematerijalne štete.................................................................. 177
c) Naknada nematerijalne štete........................................................................ 17g

VI PROMENA SUBJEKTA U OBLIGACIONON ODNOSU

T iC E S I J A .............................................................................................................................. .
a) P ojam ........................................................................................................................
b) U slovi..................................................................................................................... .
c) Potraživanja koja ne mogu biti predmet prenosa...............................................180
d) Dejstvo ustupanja potraživanja............................................................................ 181
2 . PREUZIMANJE D U G A ................................................................................................ ..
a) Pojam ........................................................................................................................
b) U slovi......................................................................................... j 82
^ c) D ejstvo...........................................................................................
( j ) USTUPANJE UGOVORA............................................................................................. 183
a) Pojam .........................................................................................................................
b) U slovi........................................................................................... j 83
c) Dejstvo.................................... 84
d) Razlike između cesije i ustupanja ugovora.........................................................184
X ISPLATA SA SUBROGACIJOM
(PERSONALNA SUBROGACIJA).......................... I 84
a) Pojam ..................................................................................................................... 84
b) Osnov za nastanak......................................................................... 185
c) D ejstvo..................................................................................................... .""..........185
X UPUĆIVANJE (A SIG N A C IJA )...................................................... ;........................... i 85
a) Pojam i značaj..................................................................................... j 83
b) Dejstvo............................................................................................. '" ’’’’" " ’’” ’" ’i 86
VII PRESTANAK OBLIGACIJA

( i) ISPUNJENJE............................................................................... 188
a) Pojam ............................................................................ 188
b) Subjekt ispunjenja........................................................... 188
c) Predmet ispunjenja........................................................... 189
d) Vreme ispunjenja............................................................. 190
e) Mesto ispunjenja.............................................................. 190
VIII

Š
 2/PREBIJA N JE.................................... 190
a) Pojam i značaj....................... 190
b) V rs te .................................. 191
(" 3] NEMOGUĆNOST ISPUNJENJA. 192
192
a) Pojam ......................................
192
b) U slo v i.....................................
.192
4/ZA ST A R ELO ST.............................
a) Pojmovno određenje i značaj.............. .192
b) Početak toka i nastupanje zastarelosti .193
c) Opšti i posebni rokovi zastarelosti..... .193
d) Zastoj i prekid zastarelosti.................. .194

DEO DRUGI
STA TUSN O PO SLO VN O PRAVO

Glava I
OPŠTA PITANJA POSLOVNOG PRAVA

1/N A ZIV , POJAM I PREDMET POSLOVNOG PR A V A ............. 197

a) N aziv............ ......................................................... ................... 198
200
b) Pojam ....................................................................... .................
.200
c) Predm et........ 4....... *........................................................ ......... •
2. IZVORI POSLOVNOG PR A V A .................................................... .201
a) Pojam i klasifikacija izvora.................................................. . .201
.202
b) V rs te ................................... *..... ...............................................

Glava II
OSNOVNA STATUSNA PITANJA PRIVREDNIH DRUŠTAVA

I. PRIVREDNI I NEPRIVREDNI SUBJEKTI..................... 205

a) Pojmovno određenje................................................... ,205
b) Uporednopravni pristup............................................. .208
2/PRA VO EVROPSKE U N IJE................................ ............. .210
a) Pojam Evropske unije i njeni organi........................ .210
b) Pojam komunitamog prava....................................... .212
c) Izvori prava................................................................. .212
d) Kompanijsko p ra v o ................................................... .214
3j p r i v r e d n o d r u š t v o i n j e g o v a o b e l e ž j a .... .219
a) Pojmovno određenje privrednog društva i njegovi
pravnoorganizacioni oblici.......................... ............. .219
b) Teorijsko određenje pojma privrednog društva.... .220
c) Zajednička svojstva pravnoorganizacionih oblika. ,.221

IX
 4. OGRANAK PRIVREDNOG DRUŠTVA I PREDSTAVNIŠTVO
' STRANOG PRIVREDNOG DRUŠTVA..................................................................... 222
a) Ogranak privrednog društva............................................................................ 222
b) Predstavništvo stranog privrednog društva........................................................225
V 5.,KLASIFIKACIJA PRIVREDNIH DRUŠTAVA........................................................226
6>OSNIVAČI, OSNIVAČKI AKT, STATUT I DRUGI AKTI
PRIVREDNOG DRUŠTVA.......................................................................................... 230
a) O snivači............................................................................................. 230
b) Osnivački a k t.................................................................................................... 230
c) Statut akcionarskog društva.... ................................................................ 231
d) Drugi akti..................................................................................................... 231
e) Ništavost osnivačkog a k ta ....................................................................................232
(7)O SNIVA NJE PRIVREDNOG DRUŠTVA................................................... 232
/^R E G IS T R A C IJA PRIVREDNIH SU BJEK A TA .......................... Z Z Z " Z Z Z ' . 2 3 5
a) Pojam, istorijat i značaj evidencije (registracije)..............................................235
b) Izvori prava....................................................................................................... 236
c) Osnovna obeležja registracije........................................................................ 237
d) Agencija za privredne registre.............................................................................238
e) Registar privrednih subjekata.............................................................................. 238
f) Postupak registracije i pravna zaštita podnosioca zahteva.............................. 239
g) Ništavost registracije osnivanja privrednog društva (preduzetnika)..............241
h) Rezervacij a naziva........................................................................................ 241
(9)lM O V IN A I KAPITAL PRIVREDNOG DRUŠTVA................................................ 242
a) Pojam ....................................................................................................................... 242
b) Form iranje............................................................................................ 242
c) Struktura............................................................................................ 245
d) Sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti......................................... 246
10/ POSLOVNO IME PRIVREDNOG DRU ŠTV A .......................................................247
a) Poslovno ime (firm a)............................................................................................ 248
b) Elementi poslovnog im ena.................................................................................. 250
c) Principi poslovnog im ena.....................................................................................251
d) Zaštita poslovnog im ena.......................................................................................253
1 Č) DELATNOST PRIVREDNOG D R U ŠTV A ............................................................. 254
a) Poim anje............................................................................................... 254
b) Z načaj......................................................................................................................255
c) Uslovi za obavljanje registrovane delatnosti.......... ..........................................256
(12) SEDIŠTE PRIVREDNOG DRUŠTVA...................................................................... 257
a) P ojam .......................................................................................................................257
b) Određivanje sed išta...............................................................................................257
c) Zasnivanje nadležnosti suda i adresa za prijem pošte...................................... 258
d) Promena sedišta..................................................................................................... 258
e) Značaj sedišta......................................................................................................... 259
X
 ZASTUPANJE I ZASTUPNICI PRIVREDNOG DRUŠTVA 259
a) Opšta razm atranja.................................................................. .259
b) Izvori prava............................................................................. .260
c) Vrste zastupnika..................................................................... .261
14. POSLOVNE KNJIGE I REVIZIJA .265
a) Poslovne knjige....................................................................... .265
b) Finansijski i konsolidovani izveštaji...................•............... .267
c) R evizija.......................................................................... ......... .268
d) Društvo za reviziju i samostalni revizor............................. .275
e) Državna revizorska institucija.............................................. .278
f) Sistemi organizovanja vrhovnih revizorskih instutucija u
uporednom p ra v u ................................................................... .281

GTjvadTlI
ZAJEDNIČKI PRAVNI INSflTUTI RIVREDNIH DRUŠTVA

J' POSEBNE DUŽNOSTI U OBAVLJANJU POSLOVA

V PRIVREDNOG DRUŠTVA.......................................................................................... 283
a) Lica koja imaju posebne dužnosti prema
društvu i povezana lic a ......................................................................................... 283
b) Dužnosti pažnje (postupanje sa pažnjom dobrog privrednika
i pravilo prosuđivanja).......................................................................................... 28^
c) Dužnost lojalnosti (načelo lojalnosti).................................................................283
d) Dužnost čuvanja poslovne ta jn e ..........................................................................288
J. REŠAVANJE SPOROVA KOJI PROIZLAZE IZ
v ZAKONA O PRIVREDNIM DRUŠTVIM A.............................................................. 289
a) Nadležnost suda i vrste postupaka................................................................... 289
b) Tužbe u vanpamičnom postupku.......................................................................290
< JAVNOST RADA DRUŠTVA, INFORMISANJE ČLANOVA
DRUŠTVA I PRISTUP AKTIMA D R U ŠT V A .......................................................... 292
Glava IV
OSNOVNI PRAVNOORGANIZACIONI OBLICI
PRIVREDNIH SUBJEKATA

( |J) INDIVIDUALNI PREDUZETNIK......................................................... 295

a) Pojam i vrste preduzetništva...................................................... ,295
b) Istorijat.......................................................................................... ,296
c) Izvori prava................................................................................... .296
d) Zakonska definicija.................................................................... .297
e) Teorijski pojam ............................................................................ .297
f) Pravna forma i status................................................................... .299
g) Gubitak svojstva......................................................................... .301
h) Značaj........................................................................................... .302

XI
 0ORTAČK O DRUŠTVO................................................................................................
a) Pojam, regulativa i pravni subjektivitet......................................................... 303
b) Osnivanje, registracija, odgovornost i značaj................................................304
c) Pravni odnosi između ortaka i ortaka sa ortačkim društvom ..................... 306
d) Pravni odnosi društva i ortaka prema trećim licim a....................................308
e) Prestanak ortačkog društva, prestanak svojstva ortaka i
pravne posledice............................... 31a
T>COMANDITNO DRUŠTVO....................................... ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ 11
a) Nastanak, razvoj, regulativa i značaj.............................................................. 3 11
b) Pojam, osnivanje i registracija.................................................... ZZZZZZZZ..312
c) Pravni odnosi među ortacima i između ortaka i društva.............................. 3 14
d) Zastupanje - pravni odnos prema trećim licima........................................... 316
e) Prestanak društva i prestanak svojstva člana društva.................................. 316
4.)DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU............................Z Z I j l 6
a) Naziv, nastanak, svojstva i z n a ča j................................................................ 316
b) Pojam, osnivanje i sta tu s............................................................................ 3 lg
c) Osnovni kapital, ulozi i udeli................................................! Z Z ! " ” ! ^ ^ " ! " Z 2 0
d) Prava članova društva......................................................................... 324
e) Obaveze članova društva.............................................................. 327
f) Upravljanje društvom (organi).................................................................. 328
g) Prestanak društva i prestanak svojstva člana društva...................................... 335
^A K C IO N A R S K O D RU ŠTV O ................................................................................ 338

IO P Š T E K A R A K T E R IST IK E A K C IO N A R SK O G DRUŠTVA

^ N A S T A N A K I ZNAČAJ............................................................................................... ...
POJMOVNO ODREĐENJE, SVOJSTVA I R EG U LA TIV A .............. ZZZZZZZZ',339
a) Pojam ...................................................................................................................... ..
b) Osnovne karakteristike......................................................................... 34 q
c) Regulativa...... .......................................................................... 34 j

VRSTE A K C IO N A R SK IH DRUŠTAVA

\ • JAVNO (OTVORENO) IN EJA V N O (ZATVORENO)

AKCIONARSKO D RU ŠTV O ...................................................................................... ..
a) Pojmovno određenje................................................................................. 34 j.
b) Načini osnivanja............................................ 342
c) Karakteristike nejavnog (zatvorenog) akcionarskog društva.......................... 343
d) Karakteristike i prestanak svojstva javnog
akcionarskog društva.................................................................................. 344
e) Pretvaranje nejavnog akcionarskog društva u javno....................................... 344
2. JEDNOČLANO DRUŠTVO KA PITA LA .............................................. .............345
a) Nastanak i pravna regulativa................................................................... 345
b) Pojam ................................................................................. Z Z Z Z Z Z Z Z \Z Z .* 3 4 6
c) O snivanje..................................................................................... 347
d) O rgani................................................................................ ZZZZZZZZZZZZZZ ..... 347
XII
 e) Registracija i transformacija 347
f) Prestanak................................ ,347
,348
g) Z načaj.....................................

AKCIJE I OSTALE HARTIJE OD VREDNOSTI

348
I. A K C IJE ....................................................................................................................
a) Pojam, izdavanje i svojstva akcija............................................................... 348
b) Pojam klase akcija......................................................................................... ,350
c) Jedinstvena evidencija akcionara................................................................ .350
.350
d) Vrste akcija.....................................................................................................
2 OBVEZNICE......................................................................................................... .352
( y OSTALE HARTIJE OD V R ED N O STI............................................................... .353

IV,OSNIVANJE I PRESTANAK AKCIONARSKOG DRUŠTVA

1) o s n iv a n je d r u š t v a ........................................................................ 354
354
a) O snivači...............................................................................................
b) Osnivački akt i statu t...................... ................................................. ,355
c) Troškovi osnivanja društva............................................. ................ .356
d) Registracija........................................................ ............................... .356
e) Ugovor sa akcionarima posle registracije društva....................... .356
f) Obaveza čuvanja akata i dokumenata i pristup njim a.................. .356
2) OSNOVNI K A PITA L............................................................................. .357
.357
a) Pojam ..................................................................................................
b) Vrste uloga i njihova procena.......................................................... .358
V p r o m e n e NA K A PITA LU ..................................................................... .358
a) Povećanje osnovnog kapitala.......................................................... .359
b) Smanjenje osnovnog kapitala......................................................... .361
4) PRESTANAK ČLANSTVA I PRESTANAK
AKCIONARSKOG D R U ŠT V A ............................................................... 361

OTPRAVA I OBAVEZE AKCIONARA I ZAŠTITA

PRAVA MANJINSKIH AKCIONARA

I.TRA VA AKCIONARA 363

a) Statusna prava.... 363
.364
b) Imovinska p ra v a .
i)O B A V E Z E AKCIONARA.......................................... .366
L)ZAŠTITA PRAVA MANJINSKIH AKCIONARA. .367

PRAVLJANJE AKCIONARSKIM DRUŠTVOM

OOPŠTA RAZM ATRANJA........... 368

1 ^STRUKTURIRANJE ORGANA 369

XIII
 ( i ) SKUPŠTINA AKCIONARSKOG DRUŠTVA........... ,.370
a) Opšta razm atranja.................................................... .370
b) V rs te ........................................................................ .371
c) Sazivanje i održavanje............................................ .373
d) N adležnosti...................................................... .374
e) Kvorum za r a d .................................................... .374
f) Ostvarivanje prava g la sa ....................... .375
g) Glasanje preko punom oćnika............................... . .376
h) Komisija za glasanje................................................ .377
i) Donošenje odluka...................................................... .377
j) Pobijanje skupštinskih odluka................................. .378
4) JEDNODOMNO UPRAVLJANJE AKCIONARSKIM
DRUŠTVOM ........................... .379
a) Direktori (odbor direktora).............................. .379
DVODOMNO UPRAVLJANJE AKCIONARSKIM
DRUŠTVOM ........................... .388
a) Izvršni direktori (izvršni odbor)...................... .389
b) Nadzorni odbor.................................................. .391
ADZOR NAD AKCIONARSKIM DRUŠTVOM .395
a) Opšta razm atranja..................................... .395
b) Unutrašnji nadzor..................................... 396
c) Spoljni nadzor........................................... 396
d) Posebna i vanredna revizija.................... 397
SEKRETAR AKCIONARSKOG DRUŠTVA 397

Glava V
PRAVNOORGANIZACIONI OBLICI PREMA
POSEBNIM PROPISIMA
I PRAVNOORGANIZACIONI OBLICI ZA
PRIVREDNE SUBJEKTE
O U-JA VN A PREDUZEĆA................... .399
a) Pojam javnog sektora privređivanja.. .399
b) Javna preduzeća u uporednom pravu .402
c) Javna preduzeća u domaćem p rav u ... .405'
2 )B A N K E ............................................................... .410
a) Pojam i vrste banaka............................ .410
b) Narodna banka Srbije.......................... .411
c) Poslovne banke u domaćem p ra v u .... .412
^ O R G A N IZ A C IJ E ZA O SIG U R A N JE........... .415
a) Pojam ........................................................ 415
b) Poslovi osiguranja i vrste osiguranja.... 415
c) Pravnoorganizacioni oblici.................... 417

XIV
•UZADRUGE
.421
.421
a) Istorijski razvoj....................................
.422
b) Izvori zadružnog prava......................
.422
c) Pravna priroda......................................
d) Zadruga kao poseban pravni oblik.... .424
.425
e) V rste......................................................
f) Evropsko zadružno društvo................ .426
g) Zadruge u našem p ra v u ..................... .427
.431
h) Z n ačaj...................................................
INVESTICIONA DRUŠTVA
(BROKERSKO-DILERSKA DRUŠTVA) ....................431
a) Pojmovno određenje............................... ....................431
b) Pravna forma i statu s............................. .................... 432
.................... 432
c) O snivanje.................................................
.................... 434
d) O rgani........................ .............................
e) Fond za zaštitu investitora.................... .................... 424

PRAVNOORGANIZACIONI OBLICI ZA NEPRIVREDNE SUBJEKTE

KOMORE I POSLOVNA UDRUŽENJA.............................................. .....................434

a) Pojam i vrste komora u uporednom pravu.................................. .....................434
b) Privredne komore u uporednom i domaćem pravu.................... ..................... 435
c) Profesionalne komore (profesionalna udruženja)...................... ..................... 442
POSLOVNA U D RU ŽEN JA ................................................................... ..................... 443
REGULISANO TRŽIŠTE I MULTILATERALNA TRGOVAČKA
PLATFORMA - MTP (BERZE)............................................................. 445
,445
a) Istorijat.........................................................................................
.446
b) Pojam ...........................................................................................
.447
c) V rste......................................................................... ...................
d) Berzanski poslovi...................................................................... .447
e) Pravni status................................................................................ .447
f) Članovi regulisanog tržišta.................................. .................... .449
g) Poslovi na regulisanom tržištu, odnosno MTP i
njihovo obavljanje...................................................................... .449
h) Organi i upravljanje organizatora trž išta .............................. .449
i) Uključenje i isključenje akcija sa regulisanog tržišta,
odnosno M TP................................................... ................ •"••••• .450
j) Nadzor nad zakonitošću poslovanja na regulisanom tržištu .450
4iKOM ISIJA ZA HARTIJE OD VREDNOSTI................................ .451
N CENTRALNI REGISTAR HARTIJA OD VREDN OSTI........... ..453
Y NACIONALNA KORPORACIJA ZA OSIGURANJE
\ STAMBENIH K R ED ITA ............................................................■ ..455
7 KOMISIJA ZA ZAŠTITU K O NK URENCIJE.............................. ..456

XV
 G lav^V U
POVEZIVANJE PRIVREDNIH DRUŠTAVA

jl^ O P Š T A RAZM ATRANJA.......................................... 459

2! POVEZIVANJE PRIVREDNIH DRUŠTAVA U NAŠEM P R A W !!!!!"!!!!!!!."l460
a) Pojam ................................................................................................................... . 460
b) Načini (oblici)............................................................................................... 4^0
c) Vrste..............................................................................................I Z ! Z ! I " I ! 4 6 0
d) Oblici povezivanja na osnovu ugovora............................................................. 463

G la v /V n )
REORGANIZACIJA PRIVREDNIH DRUŠTAVA

' I. POJAM I PRAVNA REGULATIVA.......................................... 466

2. PROMENA PRAVNOORGANIZACIONOG OBLIKA.................. " ! ! " '" ! I 'I " a 67
a) Pojam ...................................................................................................................... ..
b) V rste ..........................................................................................................................
c) Postupak.................................................................................................................. ..
d) Pravne posledice.................................................................................................... 469
(U )STA T U SN E PROM ENE..........................................................................................' " 470
a) Pojam ...................................................................................................................... ..
b) V rste ....................................................... ................................................................47 j
c) Postupak................................................................................................ 47]

Glava{yill)
PRESTANAK PRIVREDNlfl DRUŠTAVA
(T) STEČAJ............................................................................................................................. ..
0 OSNOVNA SVOJSTVA ST E Č A JA ...........................................................................473
a) Istorijat i izvori prava............................................................................................ ..
b) Pojam, uloga i vrste stečaja................................................................................. 476
c) N ačela.....................................................................................................................A80
d) Stečajni razlozi.................................................................................................... 4g j
B) ORGANI STEČAJNOG PO STU PK A .....................................................................484
a) Stečajni sudija........................................................................................................ ..
b) Stečajni upravnik.......................................................................................... 434
c) Skupština poverilaca............................................................................................. 433
d) Odbor poverilaca ..................................................................................... 439
© STEČAJNI PO STU PA K ................................................I Z ..................................... 490
a) P ojam ...................................................................................................................... ..
b) Stranke i drugi učesnici....................................................................................... ..
c) Predlog za pokretanje stečajnog postupka......................................................... 495
d) Pokretanje prethodnog stečajnog postupka....................................................... 495
e) Rešenje o otvaranju stečajnog postupka............................................................ 496
f) Posledice otvaranja stečajnog postupka............................................................. 496
g) Redosled namirenja u stečajnom postupku....................................................... 497
XVI
IA l ORMIRANJE STEČAJNE MASE I NJENA DEOBA........................... 497
a) Pojam, obim, sastav i pravna priroda stečajne m ase........................ .497
b) Upravljanje imovinom i pravima stečajnog dužnika....................... .497
c) Utvrđivanje potraživanja...................................................................... .498
d) Pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika...................................... .499
e) Unovčenje stečajne m ase....,............ .................................................. .500
tj Deoba stečajne mase ........................................................................... .502
REORGANIZACIJA STEČAJNOG DUŽNIKA - PLAN
REORGANIZACIJE...................................................................... ................ .503
A ) POJMOVNO ODREĐENJE, SVRHA I VRSTE REORGANIZACIJE .503
a) Istorijski pristup.................................................................................... .503
b) Naziv i pojmovno određenje............................................................... .504
c) Svrha....................................................................................................... .505
d) V rs te ....................................................................................................... .506
B) PLAN REORGANIZACIJE U TOKU STEČAJA I UNAPRED
PRIPREMLJENI PLAN REORGANIZACIJE........................................ 507
t ' i POJAM, PRAVNA PRIRODA I SADRŽINA PLANA REORGANIZACIJE . .509
REORGANIZACIONE M E R E ................................................................................ .512
Pik SPRO VOĐENJE POSTUPKA.................................................................................. .513
I UPRAVNE POSLEDICE POTVRĐENOG PLANA REORGANIZACIJE......... ..516
( ’,) PRIMENA PLANA REORGANIZACIJE U PRAKSI SR BIJE.......................... ..519
I ^LIKVIDACIJA PRIVREDNOG DRUŠTVA........................................................... ..521
a) Pojam i izvori prava........................................................................................... ..521
b) Dobrovoljna likvidacija................................ ................................................... ..521
c) Prinudna likvidacija........................................................................................... ..522
d) Zaštita poverilaca............................................................................................... ..523
e) Prijava potraživanja.......................................................................................... ..524
f) Status društva u likvidaciji................................. ............................................. ..524
g) Likvidacioni u pravnik..................................................................................... ..525
h) Obustava likvidacije......................................................................................... ..526
i) Likvidacioni bilansi i izveštaji......................................................................... ...527
j) Isplata vlasnika društva i okončanje likvidacije........................................... ...528
k) Odgovornost članova društva po okončanju likvidacije............................. ...528

DEO TREĆI
UGOVORNO POSLOVNO PRAVO

OPŠTA RAZMATRANJA O UGOVORIMA U PRIVREDI

I POJMOVNO ODREĐENJE TRGOVINSKOG POSLA

(UGOVORI U PRIVREDI)..............................................................
2.)RAZLIKE I SLIČNOSTI IZMEĐU GRAĐANSKOPRAVNIH
UGOVORA I UGOVORA U PRIVREDI......................................

XVII
 n jp O T R O Š A Č K I UGOVORI............................................................................................ 535
/^ P O S E B N A PRAVILA KOJA VAŽE ZA UGOVORE U PRIV RED I....................536
a) Izvori prava............................................................................................................. 536
b) Uticaj države na zaključenje ugovora u privredi.............................................. 536
c) Način zaključivanja ugovora u privredi.............. .............................................. 537
d) M em orandum ......................................................................................................... 538
e) Nadležni sud ili arbitraža...................................................................................... 538
f) Pojačana pažnja.......................................................................................................538
g) Formulami ugovori................................................................................................ 538
h) Zatezna kam ata.......... ............................................................................................ 538
i) Obezbeđenje ugovora............................................................................................. 539
j) Način izmirivanja novčanih obaveza................................................................... 540
k) Fiksni ugovori......................................................................................................... 541
l) Dokazna sredstva.....................................................................................................541
Q ) ZNAČAJ UGOVORA U PRIVREDI............................................................................ 541

Glava II
U G O V O R O PR O D A JI I SRODN I UGOVORI

o G O V O R O PR O D A JI

1. OPŠTA RAZM ATRANJA..............................................................................................543

2. IZVORI PR A V A .............................................................................................................. 544
3. VRSTE (MODALITETI) U G O V O R A .........................................................................546
4. BITNI ELEMENTI UGOVORA....................................................................................547
a) Predmet ugovora.................................................................................................... 547
b) Kupovna cena.........................................................................................................549
5. SADRŽINA UG OV ORA................................................................................................ 550
a) Obaveze prodavca.................................................................................................. 550
b) Obaveze kupca............................' ......................................................................... 555
6 . ZNAČAJ UGOVORA......................................................................................................556
7. TRANSPORTNE K LA U ZU LE..................................................................................... 557
a) Klauzule za isporuku u m estu.............................................................................. 559
b) Klauzule za isporuku uz otprem u........................................................................559
c) Grupa C - glavni prevoz p lać e n ..........................................................................560
d) Klauzule koje regulišu ugovor o prispeću......................................................... 561
8 . DOCNJA PRODAVCA I DOCNJA K U PCA ..............................................................563
a) Pojam ....................................................................................................................... 563
b) Docnja prodavca................................................................. 563
c) Docnja kupca...........................................................................................................564
9. GARANCIJA ZA ISPRAVNO FUNKCIONISANJE
PRODATE TEHNIČKE S T V A R I............................................................................... 565
a) Opšta razm atranja.................................................................................................. 565
b) Naziv i pojmovno određenje................................................................................ 566

XVIII

■
 ........567
c) Pravni osnov nastanka i vrste garancije......................... ................................... 567
d) Subjekti odgovornosti (garant)....................................... ——” ......................... 568
e) Garantni lis t.................................. 569
ft Garantovan slučaj igarantni r o k .................................... 570
g) Sadržina garancije......................................................................
m ODGOVORNOST PROIZVOĐAČA STVARI 57l
SA NEDOSTATKOM ...............................................................................
X u G ° V O R O E K SK L U Z IV N O J D ISTR IB U C IJI
^ 575
STA RAZM ATRANJA.................................................................................. 5
» \V N A PRIRODA U G O V O R A ......, 7 ......................................................

Č N O ST II RAZLIKE SA DRUGIM UGOVORIM ............................. 5

DRŽINA U G O V O R A ...................................................................................... 58
AČAJ UGOVORA...........................................................................
Glava III
U G O V O R I O PR IV R ED N IM USLUGAM A

^ T jJ g O V O R O PO SRED O V A N JU
........583
I. OPŠTA RAZM ATRANJA............................................... "ZZZZZZZ........... 585
2. SADRŽINA U G O V O R A ....................................................... 585
a) Obaveze posrednika...................................................................... 587
b) Obaveze nalogodavca............................................ 588
3 ODGOVORNOST POSREDNIKA...................................... ZZZZZZZZZZZ.... 588
4. ZNAČAJ UG OV ORA....................................................................
, Illu G O V O R O T R G O V IN SK O M ZASTUPANJU
........589
I . OPŠTA RAZM ATRANJA............ ” .................................................. Z Z Z Z ............592
2. VRSTE TRGOVINSKOG ZASTUPNIKA................................ ............................... 592
3. SADRŽINA U G O V O R A .................................................... 593
a) Obaveze trgovinskog zastupnika........................................" ...................... 594
b) Obaveze nalogodavca............................................ 595
4. ZNAČAJ UG OV ORA.............................................................. "ZZZZZZZ......... 596
5. PRESTANAK UGOVORA........................................................
f m ) u G O V O R O K O M ISIO N U
......... 597
1 OPŠTA RAZM ATRANJA.................................................................... 598
2 . VRSTE UGOVORA.............................................................. Z . Z Z Z '. ........................ 600
3. SADRŽINA UG OV ORA..................................................... 600
XIX
a) Obaveze kom isionara........................................................... 603
b) Obaveze kom itenta......................................................................... 604
4. ZNAČAJ U G OV ORA........................................................................................
 UGOVOR O KONTROLI ROBE
1. OPŠTA RAZMATRANJA .604
2. VRSTE K O NTROLE........
.606
3. ZNAČAJ UGOVORA.......
.607
4. SADRŽINA UGOVORA..
.608
a) Obaveze vršioca kontrole.................................................... .608
b) Obaveze naručioca kontrole................................................. 610
5. ODGOVORNOST VRŠIOCA KONTROLE.................................... 610
^ U G O V O R O USKLADIŠTENJU
1. OPŠTA RAZM ATRANJA............. .611
2. VRSTE SK LA D IŠTA .......................
.612
3. SADRŽINA UGOVORA......................................" " '. " " I " . ’” " ” !"" .615
a) Obaveze skladištara...................................................... .615
b) Obaveze ostavodavca......................................... .617
4. ODGOVORNOST SKLADIŠTARA.. 618
5. ZNAČAJ UGOVORA.......................
618
6 . SKLADIŠNICA.................................................. ZZZZZZZZZZZ..... 619
( v i Xj g o v o r O OTPREMANJU (ŠPEDICIJA)
1. OPŠTA RAZM ATRANJA..........
.620
2. VRSTE UGOVORA...................................................................... ........
.622
3. SADRŽINA UG OV ORA............................... .......................................
.623
a) Obaveze špeditera......................................................
.623
b) Obaveze kom itenta...................................................... 624
4. ODGOVORNOST ŠPEDITERA .. 625
5. ZNAČAJ UGOVORA............................................
626
M UGOVOR O LICENCI
1. OPŠTA RAZM ATRANJA.........
.626
2. VRSTE LICEN CI................................................... .................................
.628
3. SADRŽINA U G OV ORA................................. ........................... ..........
.630
a) Obaveze davaoca licence......................................
.630
b) Obaveze sticaoca licence........................................ ,630
4. ZNAČAJ UG OV ORA................................. 631
5. PRESTANAK UGOVORA.................... 631

Glava IV V
U G O V O R I^ r ^ E V p zU
IZGOVOR O PREVOZU ROBE ŽELEZNICOM
%■OPŠTA RAZM ATRANJA...... 633
2. BITNI ELEM ENTI.................... .................................
636
$ £ TARIFA PR EV O ZN IK A ......... ............................................
636
XX
 637
4. TOVARNI LIST........................... ......................................................■:••••
639
f. VRSTE UGOVORA...................................................................................
,639
6 . SADRŽINA U G OV ORA........................................................................
a) Obaveze železničkog prevozioca................................................... .639
b) Obaveze pošiljaoca......................................................................... .642
ODGOVORNOST I OSLOBAĐANJE OD ODGOVORNOSTI
644
ŽELEZNICE...............................................................................................
,647
X ZNAČAJ UG OV ORA...............................................................................
@>UGOVOR O MEŠOVITOM PREVOZU ROBE
648
' I^OPŠTA RAZM ATRANJA.......................................................................
2.(RAZGRANIČENJE OD SLIČNIH U G O V O R A ,................................ ,650
.651
3.5ZVORI PRAVA............................................. ..........................
4. ODGOVORNOST ORGANIZATORA MESOVITOG PREVOZA .653
.654
5^ ZNAČAJ UGOVORA..............................................................................

Glava V
POSLOVI FINANSIRANJA I KREDITIRANJA
MEĐUNARODNOG PROMETA
^JjUGOVOR O KREDITU

655
1. OPŠTA RAZM ATRANJA......................................
,658
2. POJAM UGOVORA O KREDITU.......................
3. PRAVNA PRIRODA UGOVORA O KREDITU .659
.660
4. IZVORI PR A V A .......................................................
5. BITNI ELEMENTI UGOVORA O KREDITU ... .661
.661
6 . VRSTE UGOVORA O K R ED ITU .......................
.663
7 SADRŽINA UGOVORA O KREDITU...............
8 PRESTANAK UGOVORA O K R ED ITU ........... .666

Q ) u g o v o r o l iz in g u
666
I . OPŠTA RAZM ATRANJA..................................................................
669
2 VRSTE UGOVORA................................................................................
3 RAZLIKE IZMEĐU UGOVORA O LIZINGU I LIZING POSLA ,669
4 FINANSIJSKI LIZING U NAŠEM PR A V U ..................................... .671
5. OBAVEZE UČESNIKA U LIZING POSLU
.673
I UGOVORNE K LA U ZU LE..............................................................
.674
6 . ZNAČAJ UGOVORA...........................................................................
UGOVOR O FAKTORINGU
675
1. OPŠTA RAZM ATRANJA.......
,678
2. UGOVORNE STR A N E...........
.679
3. IZVORI PR A V A .......................
.679
4. VRSTE FAKTOR1NG POSLA
XXI
5. SADRŽINA UG O V O RA ........................................................ 680
6 . ZNAČAJ UGOVORA.............................................................. 680
7. UGOVOR O FAKTORINGU U DOMAĆEM PR A V U .... 681

© u GOVOR O FORFETINGU DEO PRVI

1.
2.
OPŠTA RAZM ATRANJA......................................................
UGOVORNE STR A N E...........................................................
.686
.687
UVODU
3.
4.
IZVORI PR A V A .......................................................................
SADRŽINA UG OV ORA........................................................
.687
.688
POSLOVNO PRAVO
5. ZNAČAJ UG OV ORA.............................................................. .689

GOVORI O JAVNO-PRIVATNOM PARTNERSTVU I

KONCESIJAMA (JAVNI UGOVOR)

1. OPŠTA RAZMATRANJA O JAVNO-PRIVATNOM

PARTNERSTVU........................................................................................... 689
2. POJMOVNO ODREĐENJE I NAČELA
JAVNO-PRIVATNOG PARTN ERSTVA................................................ 691
3. JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U UPOREDNOM PRAVU .., 692
4. PRAVNE FORME JAVNO-PRIVATNOG
PARTNERSTVA U SR BIJI......................................................................... 694
5. JAVNI UGOVOR.......................................................................................... 694
6. POSTUPAK IZBORA PRIVATNOG PARTNERA I
NAČIN DODELE JAVNOG UGOVORA................................................ ,697
7. ZAŠTITA PR A V A ........................................................................................ ,698
8 . REŠAVANJE SPOROVA I MERODAVNO PRAVO........................... 699

GlavAVj)
UGOVORI AUTONOMNOG POSLOVNOG PRAVA

IJUGOVOR O FRANŠIZINGU

1. OPŠTA RAZM ATRANJA.......................................................................... 701

2. POJMOVNO ODREĐENJE U G O V O R A ................................................ 703
3. PRAVNA PRIRODA U G O V O R A ............................................................ 704
4. UGOVORNE STR A N E............................................................................... 705
5. VRSTE UGOVORA - SISTEMI FRANŠIZINGA................................. 706
6 . SADRŽINA UGOVORA............................................................................. ,707
7. ZNAČAJ UG O V O RA .................................................................................. 708
LITERATU RA................................................................................................... 709

XXII
 Glava I
OSNOVNA ZNANJA O PRAVU
U ovom poglavlju razmatrana su pitanja o poimanju prava (poreklo, višeznač-
nost i definicija prava), sa akcentom na teorije o pravu (prirodno pravne teorije, pozi­
tivističke teorije o pravu i teorije trećeg puta - ni prirodnopravne teorije ni pravni po-
.itivizam), uz konstataciju da je u praksi najčešće prihvaćen normativizam. Bliže su
razrađene pretpostavke pravnog odnosa: subjekti pravnog odnosa (fizička i pravna li­
ca), objekti pravnog odnosa (stvari, činidbe, prava, proizvodi ljudskog uma i ljudskog
duha i lična dobra), subjektivna prava i obaveze i pravne norme. Kako je osnovni ele­
ment prava norma, a ona je sadržana u pravnim aktima, to je pažnja posvećena kako
njenom poimanju tako i vrstama (opšte i pojedinačne), kao i razradi pravnih činjenica
I pravnih radnji koje utiču na nastanak, promenu ili prestanak pravnog odnosa. Po­
sebno je obrađeno pitanje anglosaksonskog tipa prava i njegovih izvora.

I. POJMOVNO ODREĐENJE PRAVA

a) Poreklo i višeznačnost pojma prava - Reč ,,pravo“ je istorijska pojava 1 i

ima više značenja. Izvedena je iz latinske reci directum (čiji je koren isti sa drugim la­
tinskim rečima: regere - vladati, rex - vladar, regnum - vlada ili vlast, regula - pravi­
lo). Ove reči ukazuju na pravilo ponašanja, povezane su sa idejom vlasti, ali ne i sa sa­
di/inom samog prava2. Značenje ovih reči ostalo je na određeni način povezano sa na­
zivima prava u staroj Grčkoj i Rimu. Tragovi rimske podele na ius i lex, a posebno vi-
še/.načnosti reči ius, uticala je i na samo značenje reči ,,pravo“. Reč ius imala je tri
značenja: pravda, pravo u etičkom značenju i subjektivno pravo.
Društvena zajednica ne može da obezbedi svoje postojanje, funkcionisanje i op-
•tanak bez društvenih pravila, a s obzirom na njenu složenost, postoji mnoštvo tih pra­
vila. Pri tome, treba razlikovati društvena pravila (norme) od prirodnih zakona, koji su
objektivni, deluju na materiju u prirodi i nezavisno od volje ljudi. S druge strane, dru­
štvenim normama uređuju se međusobni odnosi ljudi, a ne ponašanje prema prirodi. U
lim odnosima postoje izraženi sukobi interesa, a društvene norme treba da obezbede
da sukobi budu rešeni na objektivno pravedan način, da bi se uspostavio poredak i iz-

1Nastanak prava kao istorijske pojave vezuje se za nastanak ljudskog društva. Nauka o pravu pojavila
\c mnogo kasnije od pojave prava, i to najpre u krilu religijske i filozofske misli.
’ R. Lukić - B. Košutić, Uvod u pravo, Beograd 2006, str. 72.
3
 begla anarhija. Opšta funkcija društvenih normi je u prinudnom uticaju na subjekte na
koje se primenjuju kako bi se u određenim odnosima (situacijama) ponašali na način
kako je to predviđeno normom. Dva su osnovna razloga za stvaraoce normi da prinud­
no usmeravaju društvene odnose: sje d n e strane, postoji potreba za pojednostavljiva­
njem složenih društveni odnosa, a s druge strane, neophodnost za što racionalnijim na­
činom rešavanja sukoba interesa ljudi u društvenoj zajednici.
Postoje različiti kriterijumi za podelu društvenih normi (npr. prema subjektu
prava koji stvara normu, sadržini norme, sankciji, ko sankcije primenjuje), ali je naj­
značajnija njihova podela na običajne, moralne i pravne. Običajne norme nastaju sti­
hijski, neprecizno su formulisane od strane društva i bez unapred određenih sankcija.
Moralne norme traže da se čini dobro a izbegava zlo i od velikog su značaja za svaku
društvenu zajednicu. One nastaju spontano i neformalno, a sankcije su im pretežno
društveno neorganizovane (npr. griža savesti, prezir, izolacija, bojkot). Nesporno je da
postoji funkcionalna povezanost između morala i prava, ali, između njih postoje i zna­
čajne razlike. Poznato je da je pravo višeslojna pojava, zbog čega je prof. R. Lukić
predložio užu i širu definiciju prava. Pravom u užem smislu nazvao je jednu idealnu
pojavu, tj. skup normi određene vrste koje su sankcionisane državnom prinudom, a
pravom u širem smislu obuhvatio je, osim normativnog, i druge strane i vidove prava
- psihički, društveni, vrednosni i dr.3.
b) Teorije o pravu - Pravna nauka stvorila je brojne i raznovrsne pravne
je, škole i pravce sa svojim najistaknutijim predstavnicima, koje grupiše u idealističke
i realističke teorije o pravu4. Ove teorije u istoriji pravne misli izučavaju pojam, priro­
du i funkcije prava5. Pravo kao složena pojava predstavlja predmet različitih vrsta izu­
čavanja: teologije, opšte teorije prava, filozofije prava, sociologije prava, psihologije
prava, pozitivnopravnih nauka, ali i laičkog saznanja; a prema sadržaju, tj. predmetu i
metodu, gledišta o pravu mogu se razvrstati u idealistička i realistička, pozitivistička i
prirodnopravna, strukturalna i funkcionalna, normativistička i fakticistička, etatistička
i neetatistička, pravnička, sociološka, filozofska i dr.6.
1) Prirodnopravne teorije - Izraz „prirodno pravo“ nije jednoznačan, jer po­
stoji veći broj shvatanja prirodnog prava. Kod ovog učenja (škole, teorije) postoji za­
jedničko uverenje d a je pravo sastavljeno iz sistema prirodnog prava i sistema pozitiv­
nog prava. Prirodno pravo ne stvaraju ljudi svojom voljom, već je ono objektivno dato
i utemeljeno u ljudskoj prirodi. Ono je večno, jer važi za sva vremena, i univerzalno,
jer važi za sve narode ili za sve pripadnike jednog naroda, budući da se sastoji od savr­
šenih i apsolutno pravednih pravila. Ono je nadređeno sistemu pozitivnog prava, koje
prolazno i partikulamo, jer se ne sastoji iz savršenih i apsolutno pravednih pravila7.
Prirodno pravo počiva na ideji da pravo nije samo zapovest koja ima za pretpo­
stavku odnos između nadređenog i podređenog, tj. da se njegova snaga ne iscrpljuje u
državnoj sili i prinudnoj sankciji, već u sopstvenim unutrašnjim vrednostima koje su
zasnovane na moralnosti prava.

3 Detaljnije videti: R. Lukić, Metodologija prava, Beograd 1977, str. 69-72.

D. Mitrović, Uvod u pravo, Beograd 2012, str. 120.
3 R. Lukić - B. Košutić, op. cit., str. 84.
b K. Čavoški - R. Vasić, Uvod u pravo, Beograd 2006, str. 258.
D. Mitrović, op. cit., str. 120.
4
 Prirodnopravna škola dugo je bila vodeća pravna ideja, da bi u XIX veku bila
potisnuta pred naletom pravnog pozitivizma8. Ponovo bi oživljavala, posebno posle
rušenja tiranskih i totalitarnih režima, a poslednji put posle Drugog svetskog rata, kada
su se u pojedinim pravnim aktima iznova pomenula neotuđiva građanska prava i slo­
bode, tj. prirodna prava.
2) Pozitivističke pravne teorije - Jedno od najpoznatijih i najrasprostranjenijih
ličenja o pravu, naročito u Evropi, predstavlja pozitivnopravno učenje. Po ovom učenju
pravo predstavlja sistematizovan skup opštih pravnih normi, koje svojom voljom stvara
država i čiju primenu obezbeđuje putem prinudne sile, a kojom raspolaže njen aparat za
vladanje. Ovo učenje je dugo bilo vladajuće u zapadnoj političko-pravnoj i filozofskoj
misli. Nestaje u XIX veku, kao posledica pojave dve značajne škole mišljenja - pozitivi-
zma i istoricizma. Pozitivističke pravne teorije odbacuju ideju prirodnog prava, jer po
ovom shvatanju nema drugog prava osim vrednosno neutralnog pozitivnog prava, koje
postoji u stvarnosti. Postoje značajne razlike između pravnog pozitivizma XIX i XX ve-
ka, kao i između njegovih različitih pravaca (dogmatičko-normativističke pravne teorije,
analitičke teorije prava, istorijske pravne škole i sociološke pravne škole).
Jednu od najoriginalnijih zamisli prava u prvoj polovini XX veka, predstavlja
normativistička teorija (čista teorija prava) Hansa Kelzena9. Njegova je želja bila da
svojim učenjem o pravu i državi izgradi „čistu teoriju prava“ lišenu političkih, sociolo­
ških, ideoloških i drugih premisa. Svoju zamisao ostvaruje u delu „Opšta teorija prava
i đržave“ 10. Ova teorija, koja je proizašla iz uporedne analize različitih pravnih poreda­
ka, pruža osnovne pojmove pomoću kojih se može opisati pozitivno pravo određene
društvene zajednice. H. Kelzen je normativistički sistem prava zasnovao na važećem
pravu i logičkom analizom objasnio i defmisao veći broj pravnih pojmova, tj. pravnih
instituta, kao što su: pravna norma, pravni akt, delikt, pravna obaveza i pravna odgo­
vornost, apsolutna i relativna prava, subjekt prava, pravni posao itd. Ova teorija bila je
usmerena na strukturalnu analizu pozitivnog prava i izučavala je samo ono što važeće
pravo sadrži. Zbog toga se u pravnoj teoriji ističe d a je njegova teorija do krajnosti do­
vela pozitivistički pristup pravu, a svesno zanemarila sve ostale elemente, posebno so­
ciološke i vrednosne, a naročito ideju pravde11.
Savremeno normativističko učenje o pravu ima tri svoje varijante. Prema prvoj,
koja je po svom opsegu najuža, pod pravom treba podrazumevati samo skup pravnih
normi koje donosi, primenjuje i štiti država. Prema drugoj varijanti, pravo se ne može
svesti samo na skup pravnih normi, jer se one donose radi regulisanja određenih odno­
sa u društvu, zbog čega je nužno pod njegov pojam uvrstiti i odnose koji se pravnim
pravilima regulišu. Zbog toga, pod pravom treba podrazumevati, kako sistematizovan
skup pravnih normi, tako i pravne odnose regulisane ovim normama. Prema trećoj va­
rijanti, pravo se mora šire poimati, jer se primena pravnih normi veoma često odvija
preko sudova. Sudovi ne samo što primenjuju važeće pravne norme, već često svojim

* K. Čavoški - R. Vasić, op. cit., str. 66.

9 Hans Kelzen (austrijski pravnik) se smatra osnivačem bečke normativističke škole i sistema norma­
tivne teorije prava i države.
10 Delo H. Kelzena, General Theory ofLaw and State, predstavlja zapravo sintezu svih njegovih pret­
hodno objavljenih radova u Nemačkoj i u SAD.
11 O teorijama prava detaljnije videti: R. Lukić - B. Košutić, op. cit., str. 84-118; K. Čavoški - R. Va­
sić, op. cit., str. 26-92; D. Mitrović, op. cit., str. 120-128. i dr.
5
 odlukama popunjavaju pravne praznine, i time na određeni način kreiraju pravo. Isto
tako, sudske odluke su i rezultat tumačenja pravnih normi od strane sudova, kao dr­
žavnih organa, koji na indirektan način utiču na kreiranje prava u datom društvu. Zbog
toga, prema ovoj varijanti, pod pojmom prava treba podrazumevati kako skup pravnih
normi i pravnih odnosa, tako i sudsku praksu, jer se bez sudske prakse pravo ne može
sagledati u svojoj celini.
3) Teorije trećeg puta - ni prirodnopravne teorije ni pravni pozitivizam -
Istorija pravne misli pokazuje da su u XVIII veku bile vladajuće racionalne prirodno­
pravne teorije. Zbog potrebe tog vremena, one su doprinele stvaranju boljeg i praved­
nijeg sveta, ali su vremenom postale smetnja privrednom i društvenom razvoju. Pri­
rodnopravne teorija su otvorile prostor za izuzetnu proizvoljnost u primeni prava zbog
poricanja postojanja vrednosti u formalnim garantijama u pozitivnom pravu, naročito
pravne sigurnosti. A, tržišnoj privredi upravo je bila neophodna predvidivost posledica
i pravna sigurnost prilikom stupanja u pravni promet. Zbog ovakvog zahteva, XIX vek
je bio u znaku „pravno-naučnog pozitivizma“. Taj pozitivizam bio je izraz potrebe za
zakonom kao najsavršenijim oblikom stvaranja opštih (jednakih) normi. Odatle i vla­
davina pravnog pozitivizma (normativizma) u XIX i prvoj polovini XX veka. Sredi­
nom XX veka dolazi do potrebe prevazilaženja pravnog pozitivizma, zbog krajnje ne­
pravednih zakona koji su donošeni u tadašnjoj fašističkoj Italiji, nacističkoj Nemačkoj
i boljševičkom SSSR-u, i do oživljavanja prirodnopravne doktrine, posebno posle
Drugog svetskog rata. Međutim, iako je pravni pozitivizam ostao vladajuće učenje i u
XX veku, njegova dominacija nije više apsolutna. Zbog toga se tragalo za novim prav­
cem u pravnoj nauci, nezavisno od prirodnog prava i pozitivizma. Nove teorije opre-
dehle su se za traženje trećeg puta, između prirodnopravnog i pozitivnopravnog uče­
nja . Ovi, novi, pravci nastoje da uspostave određenu harmoniju između prava, mora­
la i pravde, sa težnjom da formulišu celovitu teorijsku koncepciju prava*13.
c) Defmisanje prava - Defmisati pravo znači utvrditi njegovu suštinu. U
noj teoriji i filozofiji predložen je veliki broj definicija prava. Pojam prava kroz istori-
ju kao i danas ostao je sporan. Prema mišljenju određenih teoretičara, pravo proističe
neposredno iz prirode ili suštine čoveka i potpuno je nezavisno od države kao stvarao­
ca prava. Sa pojavom modeme, centralizovane, suverene države postepeno je odbače­
no učenje o prirodnom pravu i zauzet je stav d a je celokupno pravo ljudska (društve­
na) a ne nadljudska tvorevina. Na taj načinje prevaziđen dualizam prirodnog i pozitiv­
nog prava, čiji se koreni nalaze duboko u prošlost14.
Kad se raspravlja o naučnom pojmu prava15, nužno je utvrditi određena svojstva
koja su zajednička svim konkretnim oblicima prava. Pravo kao skup pravnih normi
ima određena obeležja po kojima se razlikuje od drugih društvenih normi, a ta obelež-
ja su. 1) pravne norme pretežno stvara država; 2 ) običajne norme mogu postati pravne
norme kad i ako budu sankcionisane od strane države; 3) pravne norme su prinudne

j3 R. Lukić - B. Košutić, op. cit, str. 106-110 i dalje.

Reč je o sledećim teorijama prava: Radbruh-Kaufmanova i integralna teorija prava; teorije o pravu
kao sistemu normi i principa - Dvorkin, Fikenčer, Koing; Fulerova teorija o minimalnoj unutrašnjoj mo­
ralnosti prava; fenomenološka teorija prava - Gerhard Huserl, Feliks Kaufman, Koen, Amselek- pravni
egzistencijalizam - G. Kon, B. Maihofer.
J4 R. Lukić - B. Košutić, op. cit., str. 78.
H. Kelzen, Opšta teorija prava i države, Beograd 2010, str. 18.
6
norme; 4) pravne norme su obavezne; 5) pravo ne predstavlja samo skup važećih prav­
nih normi zaštićenih državnom sankcijom, već se zahteva i određena sadržina fih nor­
mi zbog kojih pravo zaslužuje da bude poštovano i cenjeno (legitimnost prava) ^
Pravo se razvijalo u najtešnjoj vezi sa moralom, naročito sa posebnim značajnim
dolom morala, pravdom. Još je Aristotel u svom delu „Nikomahova etika“ naglašavao
značaj moralnih vrlina i pravde za zajednički život u tadašnjem polisu. Njegovo učenje,
preko učenja Cicerona i drugih pravnih pisaca, Justnijanove kodifikacije i filozofije To­
me Akvinskog, izvršilo je veliki uticaj na evropsku pravnu i političku misao. Tako, rim­
ski pravnik Celsus konstatuje d a je pravo veština dobra i pravičnosti (ius est ars boni et
acqui), a za drugog rimskog pravnika Ulpianusa postoje tri osnovna načela svakog pra­
vu: pošteno živeti, drugom ne škoditi i svakom dati ono što mu pripada (honeste vivere,
uličnim non laedere, suum quique tribuere). Nakon propasti nacističke Nemačke, u ne-
mačkoj pravnoj teoriji oživelo je pojačano interesovanje za prirodnim pravom, a time i
U-žnja da se u definiciju prava uključi pravda. Nakon okončanja Drugog svetskog rata,
uvećanje broj demokratskih država, koje počivaju na najvišim moralnim vrednostima i
pravdi. Na osnovu iznetog, a polazeći od potrebe za pragmatičnom definicijom prava,
pravo se može definisati kao skup normi kojima se uređuje zajednički život ljudi u dru­
štvenoj zajednici, zaštićenih organizovanim sankcijama koje primenjuje država legitim­
nom upotrebom monopola fizičke sile kojom raspolaže. Pravo treba da ostvaruje pravdu,
mir, sigurnost, slobodu i druge najviše društvene vrednosti. Naravno, kao što nas uči i
pokazuje istorija, pravo to uvek ne čini u stvarnosti .
d) Vrste prava - U pravnoj nauci pravi se razlika između ideje prava i njeg
pojavnih oblika, subjekata koji stvaraju pravo ili oblasti koje su predmet pravnog re-
gulisanja. Navedene razlike predstavljaju kriterijume za određivanje glavnih i karakte­
rističnih vrsta prava.
Polazeći od kriterijuma pravne prirode prava, ono se deli na prirodno i pozi­
tivno. Prirodno pravo (ius natura) je nezavisno od nekog spoljašnjeg autoriteta, jer je
dato od jednog uzroka ili činioca izvan njega samog, jednom i zauvek. Taj uzrok jeste
i/ vor prirodnog prava, tj. njegov tvorac. Prema jednoj školi prirodnog prava, taj tvorac
je biološka (antropološka) priroda čoveka (biološko prirodno pravo), prema drugoj -
um, umna priroda čoveka (umno prirodno pravo), prema trećoj —božanski um, čiji je
glasnik čovečji um (božansko prirodno pravo). Pozitivno pravo (ius positum) je po­
stojeće, od ljudi doneto i materijalizovano, posebno pravo, koje u datom društvu važi i
primenjuje se. Njegovim izučavanjem i razvijanjem podrobno se bavi pravna nauka, a
unutar nje pravna dogmatika i normativna pravna teorija. U tzv. nepozitivno pravo
spada istorijsko pravo, jer ne važi i ne primenjuje se. Istorijsko pravo izučava istorija,
pravna filozofija i druge discipline.
Prirodno pravo uvek prethodi pozitivnom pravu i služi mu kao osnov i uzor.
Prirodno pravo je nepromenljivo i univerzalno, dok je pozitivno pravo različito kod
naroda i podložno promenama. Prirodno pravo je dato samom ljudskom prirodom, jer
se čovek rađa sa prirodnim pravom, a ovo drugo stvaraju ljudi. Ono je idejno, praved­
no, savršeno, dok je pozitivno pravo ,,stvamosno“, pravično i nesavršeno.167

16 R. Lukić - B. Ičošutić, op. cit., str. 80-81.

17 Ibid., str. 82.
7
 Predmet izučavanja pozitivnog prava je postojeće pravo koje u konkretnoj drža­
vi i datom vremenu važi i manje-više se efikasno primenjuje. Znači nije reč o pravu
kakvo bi trebalo da bude, ni kakvo je nekad bilo, već pravo kakvo ono stvarno jeste.
Polazeći od kriterijuma načina nastanka i obeležja, pravo se deli na državno i dru­
štveno. Državno pravo donose i primenjuju nadležni državni organi, a društveno pravo
društvo, odnosno pojedinci, grupe ljudi ili njihove organizacije. Do postojanja društvenog
prava došlo se laajem XIX i početkom XX veka, na osnovu socioloških istraživanja.
Polazeći od kriterijuma oblasti regulisanja, pravo se deli na privatno i javno.
Jos u rimskom pravu pravila se podela na privatno (ius privatum ) i javno pravo (ius
pubhcum). U savremenim uslovima, za razliku od tradicionalne bipartitne podele pra­
va, pravi se trojna deoba (privatno, javno i društveno), odnosno četvorna deoba (pri­
vatno, javno, crkveno i društveno). Polazeći od navedenog kriterijuma, pravo se deli i
na: međunarodno i unutrašnje, materijalno i formalno i objektivno i subjektivno18.

2. PRAVNI ODNOS

a) Pojam društvenog odnosa - Čovek je društveno biće, jer živi i radi u dru­
štvu. Živeći i radeći u društvu on neminovno dolazi u kontakt sa ostalim jedinkama
društva, odnosno sa ljudima. Komunikacija, kontaktiranje sa drugim ljudima iz uže ili
sire zajednice dovodi do uspostavljanja određenih odnosa među ljudima koje naziva­
mo društvenim odnosima.
„ 0dnosi među ljudima koji ne uživaju zaštitu prinudne sile društva nazivaju se
društveni odnosi. Ovi odnosi regulisani su pravilima ponašanja iza kojih ne stoji orga-
mzovana sankcija društva. Oni mogu biti različite prirode. Stoga i postoje različiti dru­
štveni odnosi. Oni se razlikuju po svojoj prirodi i sadržini. Na primer, to mogu biti od­
nosi simpatija, prijateljstva, bračni ili vanbračni odnosi, odnosi u proizvodnji, odnosi u
razmeni, raspodeli ili potrošnji, moralni, običajni i dr.
Stupanje u različite društvene odnose može biti voljno, nevoljno ili prinudno,
a primer, voljno se zasniva prijateljski odnos; nevoljno se zasniva obligacioni odnos
zbog nenamemo pričinjene štete; prinudno se zasniva odnos između države i njenih
građana po osnovu obaveze plaćanja poreza.
b) Pojam pravnog odnosa i njegove karakteristike - Pravni odnosi su posebna
vrsta društvenih odnosa, jer se odlikuju posebnim karakteristikama. Pravni odnos je: 1) regu-
lisan pravnom normom; 2) obezbeđen pravnom sankcijom; 3) iz njega proizlaze subjektivna
prava i obaveze; 4) pravno je obavezan; 5) utuživ i 6) i podložan prinudnom izvršenju.
Pravni odnosi su zaštićeni unapred propisanom društveno organizovanom sank­
cijom, čije je izvršenje obezbeđeno prinudnom silom društva. Kao najznačajniji vid
orgamzovane prinude društva javlja se država. Njeni specijalizovani organi, pred koji­
ma se mogu voditi sporovi, jesu sudski organi. Pred njima subjekti jednog pravnog od­
nosa mogu tražiti zaštitu svojih prava.
c) Razlike između društvenih i pravnih odnosa - Pravni odnos se razlikuje
od društvenih odnosa baš po tome što je regulisan pravnom normom i što je pravno
sankciomsan. Pravni odnos se razlikuje od drugih društvenih odnosa i po tome što je
to odnos iz kojeg proističu prava i obaveze pravne prirode. Obaveze se mogu ostvariti

18 o vrstama prava detaljnije videti: D. Mitrović, op. cit., str. 141-148.

8
prinudnim putem. Pravni odnosi su utuživi, jer se povodom zasnovanog pravnog od­
nosa može voditi spor pred sudom, što sa drugim odnosima nije slučaj.
d) Pretpostavke za postojanje pravnog odnosa - Da bi došlo do nastanka (za­
snivanja, uspostavljanja) pravnog odnosa, potrebno je da budu ispunjene određene
pretpostavke, koje pojedini autori nazivaju elementima pravnog odnosa. Te pretpo­
stavke su: 1) subjekti pravnog odnosa (subjekti prava); 2) objekti pravnog odnosa; 3)
subjektivna prava i obaveze i 4) pravne norme.
Pravni odnos može nastati samo između subjekata prava, bilo da je reč o fizič­
kim i/ili pravnim licima. Pravni odnosi se ne mogu zasnivati između subjekata i obje­
kata već samo između subjekata prava povodom objekata. Svaki pravni odnos pretpo­
stavlja dve strane, a na svakoj strani može biti jedan ili više subjekata prava. ^
Objekat prava je ono povodom čega se zasniva pravni odnos. On može biti sve
ono što ima svoju vrednost i čija se vrednost može izraziti u novcu. Zbog toga, objekti
prava mogu biti ne samo stvari, već i ljudske radnje, imovinska prava, proizvodi ljud­
skog uma (objekti industrijske svojine), proizvodi ljudskog duha (objekti autorskog i
srodnih prava), pa i lična dobra neimovinske prirode, pod uslovom da su povređena
nedopuštenom ljudskom radnjom.
Iz zasnovanog pravnog odnosa nastaju subjektivna prava i obaveze za subjekte
prava. Lice kome u pravnom odnosu pripada subjektivno pravo naziva se nosilac ili titu­
lar prava, a lice na kome leži obaveza naziva se obavezno lice. Dok je jedna strana u
pravnom odnosu nosilac određenog subjektivnog prava, dotle je druga strana nosilac odre­
đene pravne obaveze. Njihova međusobna prava i obaveze stoje u korelativnom odnosu -
ono što za jednu stranu predstavlja pravo, za drugu stranu predstavlja obavezu i obratno.
Prava i obaveze nastaju iz opšte pravne norme kojom je pravni odnos regulisan.
( )pšta pravna norma reguliše pravne odnose objektivno i bezlično. Iz nje se izvodi po­
jedinačna pravna norma koja se odnosi na konkretno zasnovan pravni odnos. Iz takvog
odnosa proističu subjektivna prava i obaveze za subjekte prava.
Pravni odnos je regulisan i sankcionisan pravnim normama. Pravne norme su
nužan i obavezan elemenat pravnog odnosa. Jedan odnos može biti regulisan jednom
ili većim brojem pravnih normi. Zbog toga, ako jedan društveni odnos nije regulisan
pravnom normom, on nema prirodu pravnog odnosa. .v .
e) Nastanak, promena i prestanak pravnog odnosa - Pravni odnosi su dinamični
i neprekidno se menjaju, jer dok jedni odnosi nastaju, drugi se menjaju, a treći prestaju.
Znači, subjekti prava u pravnom odnosu dužni su da se ponašaju po određenoj pravnoj
normi. Pravni odnos nastaje u onom trenutku kad jedna norma počne obavezivati dva kon­
kretna subjekta prava. Obrnuto, on prestaje kad prestane obaveza. Ovaj odnos se menja sa
pomenom obaveze, tako što jedan odnos prestaje a jedan novi nastaje .

3. SUBJEKTI PRAVA

Subjekt prava može se defmisati kao imalac pravne sposobnosti da bude nosi­
lac prava i obaveza1920. Njegova pravna sposobnost je naročita, jer mu omogućava da

19 R. Lukić - B. Košutić, op. cit., str. 311.

20 U našem pravnom sistemu uporedno se koriste dva sinonima: lice u pravu (fizičko ili pravno) i su­
bjekt prava. Prvi termin se upotrebljava za označavanje vrsnog, a drugi izraz za imenovanje rodnog poj­
ma. K. Čavoški - R. Vasić, op. cit., str. 434.
9
 bude titular prava svojine, poverilac, dužnik, naslednik i dr. Koje je lice sposobno da
bude nosilac prava i obaveza utvrđuje pravni poredak one zemlje kojoj to lice pripada.
Utvrditi ko se smatra licem u pravu od posebnog je značaja sa stanovišta prava, jer se
pravni odnosi mogu zasnivati jedino između ovih lica, tj. samo subjekt prava može sti-
cati prava i obaveze, biti njihov nosilac i strana u pravnom odnosu.
U savremenim uslovima pravo poznaje dve vrste subjekta prava: ljudi kao poje­
dinci —fizička lica i organizacije sa pravnom sposobnošću —pravna lica. Međutim, u
pravnoj istoriji poznato je širenje i sužavanje subjekata prava. Na primer, u najstarijim
zakonicima svojevrsni subjektivitet, koji je uključivao i krivičnu odgovornost, prida-
van je i životinjama. Takođe, svako ljudsko biće nije uvek imalo status fizičkog lica,
jer u robovlasništvu robovi nisu priznavani za subjekte prava, već su tretirani kao stva­
ri koje se kreću (res semuventes). Rob je bio objekt, a ne subjekt prava. Dalje, sve do
polovine XX veka, subjektivitet žena bio je ograničen. U savremenom pravu status su­
bjekta prava priznaje se svim ljudskim bićima.
U naučnoj literaturi postoje zalaganja, stara više decenija, koja nisu prihvaćena
da se i životinjama prizna pravni subjektivitet. Međutim, životinje uživaju pravnu za­
štitu, uključujući i krivično pravnu (zabrana ubijanja i zlostavljanja), radi suzbijanja
postupaka brutalnosti i si. .
Kao subjekti prava, fizička lica su ljudska bića, koja nastaju prirodnim putem
dok su pravna lica organizovan skup fizičkih lica, tj. društvene tvorevine kojima prav-
P°r.?d?k priznaj e sv°jstvo subjekta prava. Međutim, nema svaki organizovan skup
fizičkih lica svojstvo pravnog lica, već samo onaj kome pravni poredak priznaje to
svojstvo, uz prethodno ispunjenje određenih uslova. Zbog toga, status pravnog lica
može imati ne samo organizovan skup fizičkih lica, već i izdvojena imovina sa poseb­
nom namenom, npr. fondovi, fondacije, zadužbine.
Subjekti prava, odnosno lica u pravu nosioci su: prava i obaveza; sopstvenih
oznaka za identifikaciju; pravne, poslovne i deliktne sposobnosti; prava svojine kao
najšireg stvarnog prava; aktivne i pasivne legitimacije (pravo da tuže i budu tuženi);
subjekti su registracije (upisa) u javne knjige, kao i drugih ovlašćenja i prava koje im
pravni poredak priznaje. S druge strane, kao subjektima prava, pravni poredak im pru­
ža i odgovarajuću pravnu zaštitu.

A) FIZIČKA LICA

a) Pojam, nastanak i prestanak - Fizičko liceje čovek kao imalac pravne spo­
sobnosti. Pod fizičkim licem se tradicionalno podvodi živo rođeno ljudsko biće. Da bi
jedno lice imalo status fizičkog lica, ono mora da zadovolji tri osnovna uslova: 1) da je
nastalo prirodnim putem, tj. rođenjem; 2 ) d a je živo rođeno (mrtvo rođeno dete nema
status subjekta prava) i 3) da ima ljudski oblik22. Rođenjem fizičko lice postaje subjekt
prava. J J
U izvesnoj meri i pod određenim uslovima, iz razloga pravičnosti, pravnu spo­
sobnost ima začeto ljudsko biće {fetus, nasciturus), bez obzira na njegovu starost. Pra­
vilo iz rimskog prava, po kojem se začeto dete smatralo rođenim ako je to bilo u nje­
govom interesu i pod uslovom da se živo rodi danas prihvataju sva savremena prava,

O. Stanković - V. Vodinelić, Uvod u građansko pravo, Beograd 2007 str 52

Ibid., str. 44.
10
posebno kad je reč o naslednim pravima. U našem pravu, radi zaštite nasledmh prava
nerođenog deteta, na osnovu Zakona o nasleđivanju (skraćeno. ZON) stvorena je pret­
postavka da se nerođeno dete ima smatrati rođenim u momentu smrti njegovog oca,
kako bi po rođenju ostvarilo svoja nasledna prava"3. Uslov je da se začeto a nerođeno
dete rodi živo. Krivičnim normama se štiti pravo na život fetusa, jer se zabranjuje pre­
kid trudnoće protivno važećim propisima"4. Prekid trudnoće je moguć iz medicinskih i
socijalnih razloga, ali uvek saglasno važećim propisima" .
Fizičko lice može prestati na dva načina: smrću i proglašenjem lica za umrlo.
Pravilo je da pravni subjektivitet fizičkog lica prestaje smrću fizičkog lica. Za pravo je
od značaja i tačno vreme nastupanja smrti, imajući u vidu da se kao naslednik može
pojaviti samo lice koje je nadživelo ostavioca. Međutim, kad postoji pravni interes, fi­
zičko lice može da izgubi pravni subjektivitet na osnovu sudske odluke kojom se pro­
glašava za umrlo. Postupak proglašenja lica za umrlo je posebna vrsta sudskog postup­
ka, pokreće ga zainteresovano lice, a rešenje nadležnog suda o proglašenju fizičkog li­
ca umrlim predstavlja oborivu pravnu pretpostavku. U rešenju o proglašenju se ozna­
čava dan, a po mogućstvu i čas, koji se ima smatrati momentom smrti fizičkog lica.
Proglašeno lice za umrlo, ako se jednog dana pojavi, može dokazivati svoje postojanje
i identitet u postupku pred nadležnim sudom.
Da bi fizičko lice bilo proglašeno umrlim, zakonodavac po pravilu traži: da po­
stoje indicije koje ukazuju na fizički nestanak, tj. smrt, d a je proteklo određeno vreme
od nestanka lica, tj. vreme u kome se o licu ništa ne zna i da se ne može sa sigurnošću
ustanoviti da li je živo ili mrtvo. Zakonodavac predviđa konkretne uslove koji moraju
biti ispunjeni da bi sud mogao doneti odluku o proglašenju lica za umrlo . Takođe,
pred sudom se može pokrenuti postupak, bilo od strane zainteresovanog lica, bilo od
sirane javnog tužioca, da se lice proglasi za umrlo, koje je bilo u ratu, pa po prestanku
rata u roku od jedne godine o licu nema nikakvih vesti, a ima indicija d a je umrlo. Ili,
u drugom slučaju, ako je lice nestalo u brodolomu, zemljotresu, poplavi, požaru, sao­
braćajnoj nesreći ili kakvoj drugoj neposrednoj smrtnoj opasnosti, a o čijem životu ni­
je bilo nikakvih vesti 6 meseci od dana prestanka opasnosti. Proglašenje jednog fizič­
kog lica za umrlo ima svoj smisao u prekidanju pravne neizvesnosti, npr. u pogledu
bračnog stanja, njegove imovine i si. Mesno nadležan sud za ovakve slučajeve je sud
poslednjeg prebivališta, a ako jp nema, onda boravišta nestalog lica, a proglašenje se
vrši u vanpamičnom postupku" .
Pravne posledice prestanka fizičkog lica su sledeće: lična prava se gase, imovina
umrlog fizičkog lica, odnosno proglašenog za umrlo prelazi na njegove naslednike i dr.
b) Individualizacija (atributi) —Da bi se fizička lica međusobno razlikovala i
da bi se mogao utvrditi njihov identitet, pravni poredak predviđa za ova lica određene

1Zakon o nasleđivanju (,,S1 . glasnik RS“, br. 46/1995 i 6/2015), čj. 3. stav 2. _.
24 U našem pravu predviđeno je krivično delo nedozvoljeni prekid trudnoće. Krivični zakonik (,„61.
glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005, 107/2005,72/2009, 111/2009 i 121/2012 104/2013, 108/2014 i
94/2016), čl. 120. . 01 . 1A,,QQ,
25 Zakon o postupku prekida trudnoće u zdravstvenoj ustanovi, ,,S1. glasnik RS , br. 16/ 19V5.
26 Naš zakonodavac za proglašenje nestalog lica za umrlo predviđa ispunjenje opšteg uslova: da o ne­
malom licu u poslednjih 5 godina nije bilo vesti, uključujući još jedan uslov alternativno: da je od njego­
vog rođenja proteklo 70 godina ili da okolnosti pod kojim je lice nestalo čme verovatmm da ono vise nije
u životu. Zakon o vanpamičnom postupku („SI. glasnik SRS“, br. 25/1982, 48/1988 . „SI. glasnik RS“, br
46/1995, 18/2005, 85/2012, 55/2014 i 6/2015), čl. 57.
27 Vanpamični postupak je posebna vrsta sudskog postupka o kome će biti jos reci.
u
 ozrake rasp°znavanja, tj. atribute. Ti atributi su: ime (lično i porodično), prebivalište
(domicil), boravište (rezidencija) i državljanstvo.
, 1.) *me ._ J.e Pre(iviđeno odredbama Porodičnog zakona (skraćeno: PZ),
une fiz^kog lica sastoji se od ličnog (rođenog) imena i porodičnog imena (prezime-
na) . Lično ime predstavlja oznaku fizičkog lica pomoću koga se identifikuje, ali i
razlikuje od drugih fizičkih lica. Lično ime je lično pravo svakog fizičkog lica da se
njime služi, ali je to i njegova dužnost. Lično ime detetu određuju roditelji. Stiče se ro-
enjem i upisuje se u matične knjige rođenih, od kada uživa pravnu zaštitu. Pravo na
ime ima sledeća svojstva: stiče se rođenjem i upisom u matične knjige, reč je o lič­
nom, apsolutnom, neimovinskom i neprenosivom pravu. Ono uživa pravnu zaštitu i ne
podleže zastarelosti.
Pravo na pramenu ličnog imena ima svako lice koje navrši 15 godina života i
koje je sposobno za rasuđivanje, a dete koje navrši 10 godina života i koje je sposobno
za rasuđivanje ima pravo da daje saglasnost prilikom promene ličnog imena. O zahte-
vu rešava nadležni opštinski organ uprave prema mestu prebivališta fizičkog lica u
upravnom postupku" . Pramena imena upisuje se u matične knjige i u druge knjige o
evidenciji građana. Lica u određenom statusu ne mogu da promene lično ime*30.
Prezime deteta određuju roditelji. Dete dobija prezime prema prezimenu jednog
ili oba roditelja, s tim što zajednička deca ne mogu imati različita prezimena. Prezime
se može menjati prilikom stupanja u brak i usvojenja. Usvojiti se može samo malolet-
no lice. Po prestanku braka supružnik može zadržati prezime koje je nosio u braku ili
uzeti ono koje je imao pre stupanja u brak.
2) Prebivalište (domicil) - Prebivalište predstavlja mesto stalnog življenja fi-
zickog lica, tj. mesto u kome se lice nastanilo sa namerom da u njemu stalno živi31. Fi­
zičko lice može imati samo jedno prebivalište. Punoletno fizičko lice bira svoje prebi­
valište supružnici se sporazumevaju o mestu svog prebivališta, a maloletna lica imaju
prebivalište svojih roditelja. Utvrđivanje prebivališta je od pravnog značaja, jer u nje­
mu fizičko lice ostvaruje svoja prava, izvršava svoje obaveze, vodi sporove, ostvaruje
obaveze prema organima vlasti i dr. Takođe, prema prebivalištu se utvrđuje mesna
nadležnost suda. Postoji obaveza građana da prijave svoje prebivalište i da ga odjave
za slučaj njegove promene. Ovoj obavezi podležu i maloletna deca.
3) Boravište (rezidencija) - Fizička lica mogu povremeno, odnosno privreme­
no da borave van svog prebivališta. Mesto u kome fizičko lice privremeno boravi nazi­
va se boravištem. Za razliku od prebivališta, kod boravišta ne postoji namera lica da u
10311 ™estu stalno živi’ da se 11 nJemu nastani, npr. boravi se u mestu studiranja, u ze-
mlji ili mostranstvu, u mestu gde se nalazi na godišnjem odmoru ili na službenom pu­
tu. U slučajevima koji su zakonom predviđeni, fizička lica su dužna da prijave i odjave
svoje boravište. U pravu se boravište uzima kao supsidijami kriterijum, za slučaj da ne
postoji prebivalište.

™Porodični zakon („SI. glasnik RS“, br. 18/2005 i 6/2015), Cl. 342-346.
30 Upravni postupak je posebna vrsta postupka o kome će biti još reci.
•v ■nPre,ma f>or°d,cnom zakonu, pravo na promenu ličnog imena nema: lice protiv koga se vodi kri-
anrli nP? ć| PKk k°J5 T P ,ne po sl.užbenoj dužnosti; lice koje je osuđeno za krivično delo za koje se
g po službenoj dužnosti dok kazna nije izvršena, odnosno dok traju pravne posledice osude- lice koje
pramenom ličnog imena namerava da izbegne neku svoju obavezu; lice koje namerava da promeni imeAi
pogrdno ime, ime kojim se vređa moral ili ime koje je u suprotnosti sa običajima i shvatanjima sredine
cf„ . H svak0dnevnom životu se za prebivalište upotrebljavaju i drugi izrazi: „stalno prebivalište",, me-
sto stalnog stanovanja , „mesto stalnog življenja44i dr.
12
 Evidenciju o statusnim pitanjima prebivališta i boravišta fizičkih lica vodi op-
št mski organ uprave nadležan za unutrašnje poslove
4) Državljanstvo - Državljanstvo kao odnos fizičkog lica i jedne suverene
>nvc postaje predmet detaljnog regulisanja u zakonodavstvu tek od kraja XVIII i po­
četka XIX veka. Do tada, norme o državljanstvu bile su najčešće predmet regulisanja
građanskih zakonika, a kasnije posebnih zakona o državljanstvu i međunarodnih ugo-
vora. . , .
Državljanstvo je atribut fizičkog lica i označava njegovu pripadnost određenoj
državi. Reč je o javnopravnoj vezi između jednog fizičkog lica i određene države. Ta
pravna veza sadrži u sebi prava i obaveze fizičkog lica prema državi i obrnuto J. Drža­
vljanin je fizičko lice koje je pravno vezano za jednu državu i koje u njoj uživa sva po­
litička, građanska, imovinska i socijalno-ekonom ska prava. Materiju o državljanstvu
tegu liše svaka država svojim imperativnim normam a, a naša zemlja Zakonom o drža­
vljanstvu Republike Srbije (skraćeno: ZO D R S)34.
Lica koja nisu državljani jedne države, u njoj se smatraju strancima, bilo da su
'itrnni državljani ili lica bez državljanstva. Lice bez državljanstva naziva se apatrid, a li-
u . sa dva državljanstva bipatrid. Lice sa jednim državljanstvom naziva se monopatrid.
U uporednom pravu postoje četiri načina za sticanje državljanstva. Po pravilu,
državljanstvo se stiče poreklom, od oca ili od oba roditelja (ius sanguinis) ili prema te-
i Moriji države na kojoj je jedno fizičko lice rođeno (ius soli). To su redovni načini sti-
i imja državljanstva. U našem pravu 35 sticanje državljanstva na osnovu državljanstva
roditelja predstavlja osnovni način sticanja, dok se sticanje državljanstva prema mestu
rođenja primenjuje kao supsidijami kriterijum. Pojedine zemlje nekad kombinuju ova
dva načina, zahtevajući d a je bar jedan roditelj državljanin dotične države i da je lice u
pitanju rođeno na njenoj teritoriji. Dopunski načini sticanja državljanstva su: prirode-
ii|c (naturalizacija) i sticanje državljanstva po osnovu međunarodnog ugovora (kada
države regulišu pitanje državljanstva licima bez državljanstva ili licima sa dvostrukitr
đržavljanstvom ili kada države mirovnim ugovorom regulišu pitanje državljanstva
onih lica koja žive na pripojenim teritorij ama). Prirođenje podrazumeva podnošenje
/ahteva za prijem u državljanstvo određene države. Svaka država propisuje svoje ušlo-
ve za prijem u državljanstvo. Njeno je pravo da odlučuje o tome hoće li ili neće i kome
ćc dati državljanstvo putem prirođenja.
Državljanstvo je od posebnog značaja sa stanovišta međunarodnog privatnoj
piava, imajući u vidu da se prema njemu određuje merodavno pravo za statusna, poro­
dična i nasledna pitanja.
Državljanstvo prestaje smrću fizičkog lica, pošto se smrću gase sva njegova lič­
im prava u koja spada i državljanstvo. Državljanstvo prestaje i odricanjem, jer fizičke
lice ima pravo da se odrekne državljanstva. Državljanstvo se nikom ne može nametnu­
li silom. Ono se može oduzeti licima koja su ga stekla naturalizacijom (prirođenjem)
lb je diskreciono pravo svake države, tako da državljanstvo može prestati i oduzima­
njem istog. Državljanstvo može prestati i na osnovu međunarodnog ugovora.

12 Zakon o prebivalištu i boravištu građana, ,,S1. glasnik RS“, br. 87/2011.

33 Detaljnije videti: V. Čok, Pravo na državljanstvo, Beograd 1999.
34 Zakon o državljanstvu Republike Srbije, ,,S1. glasnik RS‘\ br. 135/2004 i 90/2007.
35 Državljanstvo Republike Srbije se stiče: 1) poreklom; 2) rođenjem na teritoriji Republike Srbije
1) prijemom; 4) po međunarodnim ugovorima (ZODRS, čl. 6).
i:
 e) Matične knjige - Matične knjige su osnovne službene evidencije o statu
zičkih lica i imaju svojstvo javnih knjiga. One se vode za matično područje koje se odre-
đuje odlukom skupštine opštine odnosno grada. Imaju dokaznu snagu javnih isprava36,
kao i izvodi iz njih i uverenja koja se na osnovu njih izdaju. Uvid u matične knjige, kao i
spise na osnovu kojih je izvršen upis u matične knjige, dopuštenje licu na koje se ti po­
daci odnose (članu njegove uže porodice, usvojitelju ili staratelju), a drugim licima na
nacm i pod uslovima utvrđenim zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti i zako­
nom koji uređuje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja17.
Prema vrsf' činjenica koje se u njih upisuju, postoje matične knjige rođenih, ma­
tične knjige venčanih i matične knjige umrlih. Matične knjige vodi posebno ovlašćeno
službeno lice - matičar. Sve promene pravnog položaja fizičkih lica upisuju se u odgo­
varajuće matične knjige .
d) Sposobnosti - Sa stanovišta prava fizička lica imaju tri vrste sposobn
pravnu, poslovnu i deliktnu sposobnost.
1) Pravna sposobnost - Ona se tradicionalno defmiše kao sposobnost fiz
lica da kao subjekt prava bude nosilac prava i obaveza i stiče se rođenjem. U savreme-
nim pravnim sistemima sva fizička lica su subjekti prava i sva imaju isti obim i kvali-
tet pravne sposobnosti, nezavisno od njihovog uzrasta, pola, nacionalnosti, rasne ili
verske pripadnosti.
Potpuna (opšta) pravna sposobnost stiče se rođenjem fizičkog lica, pod uslovom
d a je dete rođeno živo. Reč je o zakonskoj pretpostavci, a ko tvrdi suprotno dužan je
da to i dokaže. Za razliku od nekih stranih zakonodavstava, naše pravo kao uslov ne
predviđa vitalitet rođenog deteta, tj. sposobnost deteta da živi. Rođenjem dete dobija
status fizičkog lica i stiče pravnu sposobnost.
Pravna sposobnost fizičkog lica prestaje njegovom smrću (prirodnom ili nasil­
nom), kada prestaje i njegov pravni subjektivitet. Isto dejstvo izaziva i sudska odluka o
proglašenju nestalog lica za umrlo. Smrću ili proglašenjem fizičkog lica za umrlo, njego­
va se lična prava gase, dok prava i obaveze imovinske prirode prelaze na naslednike.
Poslovna sposobnost —Ona se definiše kao sposobnost fizičkog lica da za­
ključuje pravne poslove, tj. da svojom voljom stvara prava i obaveze, odnosno da rea-
lizuje pravnu sposobnost. To je sposobnost fizičkog lica da izjavom volje proizvodi
pravno dejstvo (nastanak, promenu ili prestanak nekog pravnog odnosa).
Nužna pretpostavka poslovne sposobnosti fizičkog lica je pravna sposobnost, ali
ne i obratno. Da bi fizičko lice svojim izjavama volje zaključivalo pravne poslove nu­
žno je d a je subjekt prava, tj. da ima pravnu sposobnost.
Poslovna sposobnost je regulisana imperativnim normama, zbog čega na njenu
primenu zainteresovano lice ne može uticati. Sva fizička lica nemaju poslovnu sposob­
nost, jer je za nju potrebna određena psihofizička zrelost. Momenat zrelosti ove vrste od­
ređuje zakonodavac svojim imperativnim normama. U uporednom pravu momenat sti-

j6 „Javna isprava" je opšti naziv za sve vrste pismena, koje se izdaju u različitom obliku i za različite
svrhe. Izdaje ih ili zvamčno potvrđuje nadležni državni organ. Najčešće služe kao dokaz onih činjenica
koje se nalaze u javnoj ispravi.
” Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („SI. glasnik RS“, br. 97/2008) i Zakon o slobodnom pristupu in­
formacijama od javnog značaja (,,S1. glasnik RS“, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010)
Zakon o matičnim knjigama, ,,S1. glasnik RS“, br. 20/2009 i 145/2014
14
unija poslovne sposobnosti različito se određuje. U našem pravu se smatra da se zrelost
.uče sa 18 godina a time i punoletstvo. Potpuna poslovna sposobnost stiče se i ^ l j u c e -
n|cm braka sa navršenih 16 godina života, uz dozvolu suda - emancipacija (PZ, cl. ).
U našem pravu, polazeći od poslovne sposobnosti, fizička lica su ili potpuno
poslovno nesposobna, ili ograničeno poslovno sposobna, ili potpuno poslovno sposob-
mt. Potpuno poslovno nesposobna lica su ona fizička lica koja nisu navrši a go i
mi (mlađi maloletnici). Međutim, u ovu kategoriju spadaju i punoletna lica, koja su du­
ševno bolesna, odnosno umobolna ili nesposobna za rasuđivanje, koja su zbog toga li­
šena poslovne sposobnosti i proglašena potpuno poslovno nesposobnim licima sud­
skom odlukom. Ova kategorija lica ne može zasnivati pravne odnose. Njima se sud­
skom odlukom postavlja staratelj (roditelj ili staralac) koji ima status zakonskog za­
stupnika39. Ograničeno, odnosno delimično poslovno sposobna lica su ona koja su
imvršila 14 godina (stariji maloletnici), kao i punoletna lica kojima je poslovna spo­
sobnost ograničena sudskom odlukom. Punoletnim licima poslovna sposobnost se
ograničava, ako se dokaže njihovo nerazumno ponašanje kojim ugrožavaju sopstvene
Interese ili interese lica koja su dužna da izdržavaju. I ova kategorija lica ima svog za­
konskog staratelja. U našem pravu fizičko lice sa navršenih 15 godina stiče radnu spo-
sobnost,40 tj. pravo da radom stiče zaradu i njome raspolaže (PZ, čl. 64\ stav ^ a°.!
dn sačini testament, pod uslovom d a je sposobno za rasuđivanje (ZON, čl. 79). btariji
maloletnici sa navršenih 14 do 16 godina mogu zasnivati određene pravne odnose ( a
obavljaju svakodnevne kupovine neophodne za redovan život), ali i da zaključuju dru-
tH' pravne poslove, pod uslovom da dobiju prethodnu ili naknadnu saglasnost rodite ja
III staratelja. Ako je pravni posao zaključen bez saglasnosti, on se može osnažiti, ako
ga maloletno lice prizna po sticanju punoletstva, ili ako staratelj maloletmka da sagla-
most naknadno. Potpuna poslovna sposobnost stiče se punoletstvom, sa navršeni
IH godina, a pre punoletstva emancipacijom. Reč je o opštoj (mogućnost zakjucivanja
svili pravnih poslova) i potpunoj poslovnoj sposobnosti (svi pravni poslovi mogu se
/uključivati samostalno, bez prethodne ili naknadne saglasnosti trećeg lica). Razvo­
dom braka pre navršenih 18 godina, lice ne gubi poslovnu sposobnost, saglasno načelu
dn se stečena lična prava ne gube. Potpuna poslovna sposobnost označava sposobnos
li/ičkog lica da svojim svesnim i voljnim radnjama stupa u pravne odnose, izaziva
pravne posledice (npr. zaključuje ugovore, stupa u brak, vodi sporove), recju preuzima
prava i obaveze. Ako punoletno lice, koje je steklo poslovnu sposobnost, kasnije po­
slane nesposobno za rasuđivanje ili svojim postupcima ugrožava svoja prava i intere­
se, ili prava i interese drugih lica, može biti lišeno poslovne sposobnosti, potpuno i i
delimično. Ovakva lica stavljaju se pod starateljstvo.

w Određivanje zastupnika fizičkom licu treba razlikovati od određivanja P“ "°™ °c" k ski za_
.1ii|t- sudskom odlukom, a drugi voljno na osnovu ugovora. Licima koja nisu navršila 1 4 ■ _
topnik je roditelj, odnosno staratelj. Ako ova lica zaključe kojim slučajem kakav Prav"‘ P ° ^ ’ Je Psk)_
tulilo ništav i ne može se naknadno osnažiti. Međutim, ova lica mogu samostalno zaručivati p P
vi- malog značaja (npr. kupovina u samoposluzi, kupovina štampe i si.) i pravne poslove kojim
lito prava (npr. primanje poklona). ............................ . isnunjava druge
Radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina života l i p j |
listove za rad na određenim poslovima. Zakon o radu (,,S1. glasnik RS“, br. 24/-005,
12/2013, 75/2014 i 113/2017), čl. 24. stav 1.
15
 3) Deliktna sposobnost - Ova sposobnost fizičkog lica predstavlja njegov
sobnost da odgovara za posledice svojih deliktnih radnji. To je sposobnost lica da rasu­
đuje, odnosno da je svesno posledica koje prouzrokuje svojim radnjama. Puna deliktna
sposobnost stiče se punoletstvom. Međutim, određeni obim deliktne sposobnosti mogu
imati i lica mlađa od 18 godina života. Lica do navršenih 14 godina deliktno su nespo­
sobna. Međutim, u oblasti građanske (imovinske) odgovornosti mogu biti ograničeno
dehktno odgovorna pod uslovom da su navršila 7 godina i da su bila sposobna da shvate
značaj radnje koju preduzimaju i posledice koje iz njih proizlaze, pod uslovom da se do-
kaze da su u vreme prouzrokovanja štete bila svesna svojih postupaka (u pogledu njih
važi oboriva pretpostavka da su nesposobna za rasuđivanje)41, s tim što u svakom kon­
kretnom slučaju sud utvrđuje postojanje takvog razbora. Šteta se namiruje iz imovine
deteta, a ako je dete nema, za štetu odgovaraju njegovi roditelji. U našem pravu za štetu
koju prouzrokuje dete do navršene 7 godine odgovaraju njegovi roditelji, nezavisno od
njihove krivice. Takođe, roditelji odgovaraju i za štetu koju drugome pričini dete sa na­
vršenih 7 do navršenih 14 godina, osim ako dokažu d a je šteta nastala bez njihove krivi­
ce (odgovornost po osnovu pretpostavljene krivice). Po ovom osnovu odgovara staratelj,
škola ili druga ustanova, a ne roditelj, ako maloletno dete pričini štetu dok se nalazi pod
njihovim nadzorom. Na osnovu Zakona o obligacionim odnosima (skraćeno: ZOO)42,
maloletmk sa navršenih 14 godina odgovara prema opštim pravilima o odgovornosti za
štetu, dok lice koje nije sposobno za rasuđivanje (npr. lice koje je duševno bolesno) ne
odgovara za štetu koju drugome prouzrokuje (ZOO, čl. 159. i 160. stav 3).
Izvan deliktne odgovornosti fizičkog lica u građanskom pravu, za maloletna lica su
zakonom predviđeni i maloletnički sudovi i poseban postupak, a pre izricanja mere sud je
dužan da uzme u obzir mišljenje socijalnog radnika, psihologa, pedagoga i pravnika.

B) PRAVNA LICA

a) Nastanak, naziv i pojam - O poreklu pravnih lica i njihovoj pravnoj prirodi

postoje različita mišljenja. Pojava pravnih lica bila je uslovljena pojavom robnonovča-
mh odnosa i delovanjem ekonomskih zakonitosti u uslovima robne privrede. Potrebe
ekonomskog života u uslovima koncentracije kapitala prevazilazile su ekonomsku
moc pojedinca, pa čak i vreme njegovog trajanja (življenja). Koncentracija kapitala
nužno dovodi do centralizacije svojine nad kapitalom. Koncentracija kapitala nameće
potrebu za stvaranjem određenih organizacionih oblika udruživanjem fizičkih lica i
njihovog kapitala. Takve tvorevine postaju društvena realnost kojima pravni poredak
priznaje svojstvo lica u pravu radi pravne zaštite. Pošto su novi subjekti nastali u obla­
sti prava, kao pravne konstrukcije, otuda im i naziv pravna lica. Razvoj pravnih lica u
većem obimu započinje sa razvojem krupne robne privrede, odnosno sa razvojem ka­
pitalističkih odnosa .

4' O. Stanković - V. Vodinelić, op. cit., str. 62.

SRJ“ b rk30l/r993li8aCi0nim ° dn0S'ma’ ”SL list SFRJ“’ br- 29/1978, 39/1985, 45/1989. 57/1989 i „SI. list
va ^ nton‘j Privredno pravo, Beograd 1986; R. Legradić, Nauka privrednog pra-
, , Beograd 1966, V. Jovanovic, Privredno pravo - Privredne organizacije, Beograd 1961. i dr.
16
 Fizičko lic e je čovek kao imalac prava i obaveza, a kada je organizacija imalac
prava i obaveza naziva se pravno lice. Međutim, pravno lice i organizacija nisu isto,
kao što ni fizičko lice i čovek ne znače isto44. Zbog toga, pravno lice nije rezultat pri-
rodnog događaja već društvenih odnosa. Ono ne nastaje prirodnim putem, kao fizičko
lice, već iz potrebe društva da određenoj društvenoj tvorevini pruži pravnu zaštitu.
Stoga je pravno lice društvena tvorevina kojoj pravni poredak priznaje svojstvo su­
bjekta prava. Istovremeno, pravno lice predstavlja ijednu vrstu pravne konstrukcije.
Sa stanovišta savremenog normativističkog učenja, pod pravnim licem se podra-
/umeva: 1) organizovan skup fizičkih (i/ili pravnih) lica; 2) skup koji ima svoju posebnu
imovinu koja se razlikuje od imovine članova; 3) izdvojena imovina služi obavljanju ne­
ke delatnosti ili ostvarenju društveno korisnog cilja, i 4) kojoj tvorevini pravni poredak
vojim imperativnim normama priznaje svojstvo subjekta prava. Bez tog priznanja nema
m pravnog lica. Priznanje nužno sledi iz činjenice da pravno lice ima svoj ekonomski
ubjektivitet (imovinsku masu, kapital, sredstva). Da bijedno lice imalo status pravnog
lica potrebno je da ispunjava sva četiri navedena uslova kumulativno.
Pravno lice označava samo jedno pravno svojstvo organizacije (njen pravni sta-
liis), a ona ima i druga vanpravna svojstva, npr. ekonomska, politička, kulturna i dr.
Veliki broj organizacija u kojima čovek učestvuje ili sa kojima na drugi način dolazi u
dodir (npr. privredna društva, banke, bolnice, opštine, fakulteti, političke stranke itd.)
iucđstavljaju subjekte prava i pravna lica. Međutim, dok je svaki čovek subjekt prava
(li/ičko lice), svaka organizacija nije pravno lice45.
Organizovan skup fizičkih lica podrazumeva tvorevinu koja nastaje na način
piopisan zakonom, koji ima pravila o svojoj organizaciji (osnivački akt, statut), organe
preko kojih ostvaruje svoju poslovnu sposobnost i ima svoj personalni i materijalni
element (supstrat), a to će reći fizička lica i sredstva. Imovina mora pripadati pravnom
licu. Ona je strogo namenska, jer služi za obavljanje delatnosti ili ostvarenje postavlje­
nog cilja i za namirenje preuzetih obaveza. Delatnost, odnosno cilj moraju biti pravno
dopušteni i registrovani. 1 pravni poredak takvu društvenu tvorevinu mora priznavati,
11 predviđati je svojim propisima kao subjekt prava. Nedostatak bilo kog od navedenih
elemenata uskraćuje jednoj tvorevini status pravnog lica.
Ukoliko se određenoj tvorevini priznaje status subjekta prava, u tom slučaju no-
.ilnc prava i obaveza je sama tvorevina, a ne njeni osnivači. Pravna sfera pravnog lica
Ii- podvojena od pravne sfere njenih osnivača, zbog čega pravno lice nastaje, postoji,
obavlja delatnost ili ostvaruje društveno koristan cilj i prestaje nezavisno od osnivača.
Međutim, postoje organizacije kojima nedostaje neki od elemenata pravne razdvojeno-
.11 sa njenim osnivačima, npr. ortačka društva, zadruge i dr.
b) Elementi - Pravna licima imaju opšte i posebne elemente. Pravno li
može postojati bez organizacionog jedinstva, identiteta i priznatog pravnog subjektivi-
lcla (opšti elementi). Međutim, svako pravno lice ima i neke druge elemente, koji su
.\ tijstveni samo toj vrsti pravnog lica (posebni elementi), npr. komanditno društvo ne
može da postoji bez dve vrste članova, ustanova bez korisnika, udruženje bez članova

M(). Stanković - V. Vodinelić, op. cit., str. 70-71.

1' Ihid., str. 71
17
 itd. Sva pravna lica imaju zajedničke elemente: 1) pravilima uređenu organizaciju; 2)
imovinu; 3) dopušten cilj; 4) atribute (ime, sedište i nacionalnu pripadnost); 5) organe
6) priznati pravni subjektivitet (pravna, poslovna i deliktna sposobnost)46.
c) Vrste —Koje će vrste pravnih lica postojati u jednom društvu zavisi od
nomskog uređenja datog društva i od stepena razvoja njegove materijalne osnove. Ovi
činioci u prvom redu uslovljavaju pravna rešenja vezana za vrste pravnih lica i njihov
pravni položaj. U pravnoj teoriji postoje različiti kriterijumi za klasifikaciju pravnih lica.
1) Organizacije i samostalne imovine - Kriterijum za ovu podelu je pravni su­
bjektivitet pravnih lica, koji se polarizuje na organizacije i na samostalne imovine
(imovinske mase). U prvom slučaju, kao subjekt prava javlja se organizacija, a imovi­
na kao njena ekonomska osnova (npr. privredno društvo, zadruga). U drugom slučaju,
kao subjekt prava pojavljuje se imovina koja je namenska, a fizička lica koja upravlja­
ju ili raspolažu tom imovinom produkt su postojanja same imovine (npr. zadužbine,
fondovi i fondacije). Naš zakonodavac jednim zakonom reguliše zadužbine i fondaci­
je , a posebnim zakonom fondove4748.
2) Udruženja i ustanove - Kriterijum za ovu podelu je unutrašnja struktura prav­
nog lica. Udruženje (universitas personarum) je skup lica, tj. članova udruženja koji su
povezani zajedničkim ciljem odnosno interesom. Na primer, udruženja književnika, lo­
vaca i ribolovaca, distrofičara i dr.49. U našem pravu se domaća i strana udruženja ure­
đuju zakonom, a njihova registracija vrši u Agenciji za privredne registre50.
Ustanova (universitas bonorum) je pravno lice koja nema svoje članove, već
služi ostvarivanju određenog društveno korisnog cilja, zbog čega ima svoje korisnike.
Njen cilj, uređenje i način funkcionisanja određuje osnivač, a u život sprovode učesni­
ci (organi, zaposleni). Na primer, muzej, zavod za zaštitu zdravlja, bolnica, fakultet,
institut i dr. Fizička lica u ustanovama nemaju status članova, već zaposlenih lica, dok
u udruženju imaju status člana. Ustanove se u našem pravu uređuju opštim zakonom 51
i posebnim zakonima52.

47 Detaljnije videti: O. Stanković - V. Vodinelić, op. cit., str. 86-98.

48 Zakon o zadužbinama i fondacijama, ,,S1. glasnik RS“, br. 88/2010.
5/2015^ |3r*rner’ 231(011 0 Ponc*u 23 razvoj Republike Srbije, „SI. glasnik RS“, br. 36/2009, 88/2010, 119/2012 i
49 Udruženja se u pravnoj teoriji razvrstavaju po različitim kriterijumima: 1) po broju članova na ied-
noclana (npr. jednodano akcionarsko društvo) i višečlana (npr. sindikalna organizacija, politička stranka
zadruga), s tim da su po pravdu višečlana; 2) po intenzitetu lične veze koja postoji između člana i udruže­
nja i između članova međusobno na lična (npr. ortačko društvo, savez država) i korporativna (npr. sindi­
kat, komora, verska zajednica, akcionarsko društvo); 3) po drugim kriterijumima. O. Stanković - V Vodi-
nelic^ op. cit., str 78-81.
.. r -ie “dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja
vise fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapređivanja određenog zajedničkog ili onšteg
sinrInovte-?S^ njslLzabranjem Ustavom ili zakonom”. Zakon o udruženjima („SI. glasnik RS“, br.
br 99/2011 i 83/2014*) ° postupku reSlstracije u Agenciji za privredne registre (,,S1. glasnik RS“,
5‘ Zakon o javnim službama (,,S1. glasnik RS“, br. 42/1991 i 71/1994), čl. 1.
primer, ustanove kulture uređuju se Zakonom o kulturi (,,S1. glasnik RS“, br. 72/2009, 13/2016 i
„„„„ zdravstvene ustanove Zakonom o zdravstvenoj zaštiti (,,S1. glasnik RS“ br 107/2005 88/2010
99/20.0, 57/2011 119/2012, 93/20.4, 96/2015 i 106/20.5); ustanke koje obavijaju delatnofvJsokog ob'a:
zovanja uređuju se Zakonom o visokom obrazovanju („SI. glasnik RS“, br. 88/2017) i dr.
18
 3) Javnopravna i privatnopravna pravna lica —Ova podela nije karakteristič­
na /a naše pravo, a u nemačkom i francuskom pravu ima višestuki značaj: materijalno-
pravni, procesnopravni i zakonodavni. Do danas je ova podela sporna u nauci i praksi
n pogledu kriterijuma za određivanje pravnog lica: posedovanje prerogativa vlasti, slu­
ženje opštem interesu, nastanak javnopravnim aktom, direktan uticaj i kontrola države,
/bog čega se ista pravna lica različito kvalifikuju .
4) Profitna i neprofitna pravna lica - Ova podela izvršena je prema cilju radi
koga se osniva i vrsti delatnosti koju obavlja pravno lice. Prva se osnivaju i registruju
za obavljanje onih delatnosti putem kojih ostvaruju dobit (privredni subjekti), a druga
i adi ostvarivanja neprofitnih ciljeva (npr. udruženja, ustanove, zadužbine).
5) S obzirom na cilj koji pravna lica ostvaruju, ona se mogu podeliti na: držav-
no-teritorijalne zajednice (republika, autonomna pokrajina, grad, opština), političke
organizacije (političke partije); neprofitne organizacije (npr. komore, sindikati) i na
profitne organizacije (npr. privredna društva, banke, osiguravajuća društva).
d) Nastanak - Treba naglasiti da ne postoji jedinstven način priznanja svi
da pravnih lica, jer se ona razlikuju u zavisnosti od uloge države u postupku priznava­
nja i po osnovu njihovog nastanka. Jedino država stiče pravni subjektivitet samim or-
gunizovanjem, bez ičijeg naknadnog priznanja, jer njoj nema ko da prizna status prav­
nog lica - tzv. sistem autopriznanja. Za sve druge oblike nužno je da im država prizna
pravni subjektivitet. Zbog toga, pravna lica nastaju u postupku koji je unapred zako­
nom propisan ili predviđen opštim aktom. U zavisnosti od vrste pravnog lica zavisi i
postupak njegovog nastanka. Za pravnu teoriju i društvenu praksu od značaja je pita­
nje koji se momenat ima smatrati momentom nastanka pravnog lica. U stranom i do­
maćem pravu ističu se tri momenta: 1) momenat organizovanja, slobodnog udruživa­
nja, odnosno donošenja odluke o organizovanju ili osnivanju - sistem slobodnog
udruživanja; 2 ) momenat registracije na osnovu ispunjenosti uslova iz zakona - si-
slcm normativnog akta; 3 ) momenat davanja prethodne saglasnosti (dozvola) ili
naknadne saglasnosti (odobrenje) od strane nadležnog državnog organa - sistem
prethodne ili naknadne saglasnosti. Utvrđivanje ovog momenta od pravnog je zna­
čaja, jer od trenutka nastanka pravno lice stiče sposobnost da svojom voljom, izraže­
nom preko svojih organa, stupa u pravne odnose i time preuzima prava i obaveze.
e) Individualizacija (atributi) —Sva pravna lica, kao i fizička, da bi se m eđu­
sobno razlikovala u pravnom prometu, moraju posedovati određena obeležja, odnosno
atribute. U atribute ovih subjekata najčešće se ubrajaju: ime, sedište i nacionalna pri­
padnost (državljanstvo)5354.
1) Ime - Pravno lice mora imati ime koje služi za njegovu individualizaciju. Ime
pravnog lica određuje se osnivačkim aktom i registruje se u odgovarajući registar.
Pravna lica koja obavljaju društvene delatnosti ili ostvaruju društveno koristan cilj
imaju naziv, a pravna lica koja obavljaju privredne delatnosti imaju poslovno ime. Reč
,,naziv“ je rezervisan da označi: ustanovu, udruženje, drugi organizacioni oblik nepro­
fitne prirode, dok je izraz „poslovno ime - firma“ rezervisan za privredne subjekte.

53 O. Stanković - V. Vodinelić, op. cit., str. 85.

54 O ovim atributima biće posebno i detaljnije reći u delu o privrednim društvima.
19
 2) Sedište - Svako pravno lice mora imati svoje sedište. Ono se određuje u
osnivačkom aktu pravnog lica i služi kao jedan od elemenata za njegovu individualiza­
ciju. U uporednom pravu postoje različiti sistemi za određivanje sedišta pravnog lica,
koje je od višestrukog pravnog značaja.
3) Nacionalna pripadnost (državljanstvo) - Ona predstavlja pravnu vezu iz­
među jednog pravnog lica i određene države, preko koje to lice postaje nosilac prava i
obaveza u toj državi i potpada pod njenu jurisdikciju, tj. nadležnost55. U uporednom
pravu postoje značajne razlike u vezi sa određivanjem nacionalne pripadnosti prav­
nih lica. Danas je česta pojava da se jedno privredno društvo vezuje za više država,
zbog čega je npr. vrlo teško odrediti nacionalnu pripadnost multinacionalnoj kompani­
ji. Naše međunarodno privatno pravo prihvata nacionalnu pripadnost kao tačku vezi­
vanja za određivanje merodavnog prava u pogledu pravne sposobnosti pravnih lica57.
f) Sposobnosti - Pravna lica imaju iste one sposobnosti koje imaju i fizič
ca, s tim što je njihov obim i sadržaj specifičan.
1) Pravna sposobnost pravnog lica znači d a je ono sposobno da bude nosilac
prava i obaveza u pravnom prometu. Pravno lice, kao i fizičko lice, ima pravnu spo­
sobnost samo što je ona po svom obimu uža i u neposrednoj je vezi sa delatnošću ko­
jom se bavi i sa ciljem zbog koga se osniva. Pravno lice je nosilac samo određenih
prava i obaveza koja su utvrđena aktom o osnivanju, statutom i zakonom. Ono obavlja
određenu delatnost, ostvaruje određeni društveno koristan cilj, pa može preuzimati
prava i obaveze samo povodom delatnosti koju obavlja ili cilja koji ostvaruje. Za razli­
ku od rešenja u uporednom pravu, smatra se da pravno lice u našem pravu ima speci­
jalnu pravnu sposobnost u odnosu na fizička lica, za koja se smatra da imaju opštu
pravnu sposobnost .
Pravna sposobnost se ogleda u tome d a je pravno lice nosilac prava na ime, de­
latnost, sedište, registraciju, izbor organa upravljanja, poslovni račun itd. Istovremeno
pravno lice je nosilac i obaveza prema državi i drugim pravnim licima (plaća porez
vrši obavezno osiguranje i si.). Međutim, ima mišljenja d a je pravna sposobnost prav­
nih lica sadržana, tj. obuhvaćena poslovnom sposobnošću pravnog lica i d a je ne treba
posebno izdvajati.
Pravnu sposobnost pravno lice stiče momentom osnivanja, odnosno momentom
registracije. Smatra se da pravna sigurnost trećih lica nalaže uvažavanje momenta
osnivanja i registracije u odgovarajući registar.
2) Poslovna sposobnost omogućava pravnom licu da stupa u pravne odnose, d
javama volje zaključuje pravne poslove i preduzima druge pravne radnje u pravnom pro­
metu, tj. da stiče, menja, prenosi i gasi svojim radnjama prava i obaveze. Pošto se prava i
obaveze preuzimaju i prenose izražavanjem sopstvene volje, u pravnoj teoriji i danas ne

I; Vara^ ’ B; Bordas, G. Knežević i V. Pavić, Međunarodno privatno pravo, Beograd 2008, str. 278
56
;ii u Poredno.(koinparativno) pravo je uobičajeni naziv za svako proučavanje putem poređenja dva
v se pravnih sistema, grana prava ili pravnih instituta najmanje dve zemlje. Ono ne predstavlja granu
pozitivnog prava, a sam naziv nije adekvatan. U suštini ono označava korišćenje uporednim metodom
koji^rimenjuju nauke u oblasti prava. 1 niciouora,

72/198?USni. H s 7 i^ ”jbrS46/01996Xkč7nT7Sa Zema'ja (”SL Hst SFRJ“> br- 43/1982 1

38 Takvo rešenje proizlazi iz ZOO, čl. 54.
20
. ,ii>i ii značaju pitanje: kako pravno lice ispoljava svoju volju? Najčešće se smatra da volju
iuiivnog lica izražavaju njegovi organi, odnosno fizička lica koja čine organe, preduzima-
lin i radnje saglasno ovlašćenjima koja su utvrđena zakonom i osnivačkim aktom.
Poslovnu sposobnost pravna lica stiču registracijom u odgovarajući registar, a
111iliov obim neposredno je određen obimom njihove pravne sposobnosti.
3) Deliktna sposobnost je specifična i razlikuje se od deliktne sposobnosti
i, 1.1h lica. Pošto im je priznata poslovna sposobnost, ova lica moraju imati i deliktnu
posobnost, a to znači da odgovaraju za štetne radnje koje prouzrokuju vršenjem svoje
ik'lutnosti ili ostvarivanjem cilja zbog kojeg se osnivaju.
Pravno lice odgovara za štetu koju prouzrokuje trećim licima celokupnom svo-
l„m imovinom, a šteta može da proizađe iz radnje zaposlenog u pravnom licu ili od or-
.mi pravnog lica. Da bi pravno lice odgovaralo za prouzrokovanu štetu, nužno je da
,, /uposleni štetu prouzrokovao u radu ili u vezi sa radom u pravnom licu. Međutim,
tko je zaposleni štetu prouzrokovao namemo, oštećeno lice ima pravo da zahtev za
naknadu štete usmeri i neposredno prema zaposlenom (ZOO, čl. 170-172).
Ako organ pravnog lica obavljajući svoju funkciju pričini štetu trećem licu, za
pričinjenu štetu odgovara pravno lice. Osnov odgovornosti pravnog lica je radnja ili
propuštanje dužnog nadzora organa upravljanja ili ovlašćenog lica usled čega je došlo
do povrede propisa. Zbog toga je odgovornost pravnog lica objektivna, dok je odgo­
vornost fizičkog lica subjektivna. Pravna lica ne mogu odgovarati pod uslovima pod
kojima odgovaraju fizička lica, niti za dela za koja odgovaraju fizička lica (krađa, bi-
i’iimija, plagijat i dr.) .
Nasuprot klasičnom pravilu da pravno lice ne može biti krivično odgovorno (so-
, 1,'uis cJelinquere non potest), danas je sve prisutnije mišljenje da je opravdano da
pmvno lice može biti subjekt krivičnog prava, tj. krivične odgovornosti. Osim u anglo-
il sonskom pravu, koje poznaje odgovornost pravnih lica za krivična dela u obliku
1 1 irpnrate liability, i u evropskim zemljama se u novije vreme uvodi odgovornost
pravnih lica za krivična dela. Taj proces je započeo novelom francuskog Krivičnog za-
|. iimka (1992), a zatim donošenjem novog Krivičnog zakonika (1994), a nastavljen je
u većem broju zakonodavstava drugih zemalja (npr. Holandiji, Švajcarskoj, Finskoj,
Švedskoj, Danskoj, Portugaliji). Takav trend sledile su i države nastale na prostorima
bivše Jugoslavije (npr. Slovenija, Hrvatska, Crna Gora). U krivičnom zakonodavstvu
sibije do nedavno pravno lice nije moglo biti subjekt krivičnog dela, jer je važilo reše-
nic ,,rcrna kojem je pravno lice predstavljalo subjekt privrednog prestupa kao posebne
i sic delikta u našem krivičnom pravu. Međutim, nasuprot ovom rešenju, u Srbiji je
(lonet Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela (2008.), s tim da su najzna-
,,ipiija koncepcijska pitanja ostala nedorečena. Ovim zakonom utvrđuju se uslovi kri-
, ične odgovornosti i sankcije koje se mogu izreći prema pravnom licu .

Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, ,,S1. glasnik RS“, br. 97/2008 Prema prav-
iiom licu mogu se izreći krivične sankcije (1. kazna - novčana kazna i prestanak pravnog lica; 2.uslovna
,, ,,„|a t mere bezbednosti - zabrana obavljanja određenih registrovamh delatnosti ili poslova, oduzima­
ni,- predmeta, javno objavljivanje presude) i 4. privremene mere - privremene mere obezbeđenja u smis u
■ikona o izvršenju i obezbeđenju, privremena zabrana obavljanja jedne ili vise registrovamh delatnosti,
>ilmina statusnih promena.
21
 Osim krivične odgovornosti, za štetne radnje pravno lice može da odgovara i za
privredne prestupe i za prekršaje, odnosno za povredu pravila o privrednom i fmansij-
skom poslovanju. Za iste povrede može odgovarati i fizičko lice kao odgovorno lice u
pravnom licu, ali ono tada odgovara za prekršaj ili za učinjeno krivično delo a ne za
privredni prestup °. ’
g) Prestanak - Pravna lica prestaju saglasno ustavu, zakonu i osnivačkom aktu.
na mogu prestati po sili zakona ili drugog propisa, na osnovu državnog pojedinačnog
akta, ostvarenjem cilja zbog koga su osnovana, protekom vremena za koje su osnova­
na, na osnovu odluke nadležnog organa, usled statusnih promena, u drugim zakonom i
osnivačkim aktom određenim slučajevima. Privredna društva, kao posebna vrsta prav­
nih lica, mogu prestati na jedan od navedenih načina, ali i na načine koje zakonodav­
stvo o privrednim društvima posebno predviđa za ova pravna lica, npr. usled stečaja.
h) Značaj (funkcije pravnih lica) - Pojedinac u svojstvu fizičkog lica objek­
tivno nije u mogućnosti da zadovolji društvene potrebe ljudi koje može da zadovolji
pravno lice, i to ne samo na unutrašnjem planu jedne države, već i na međunarodnom
p anu' Međutim, m jedna delatnost, ni jedan društveni cilj, ne može se ostvariti bez
ucesca fizičkog lica. Fizičko lice je osnovna pretpostavka svakog pravnog lica. Zbog
toga je društveni značaj pravnih lica veliki. Vezivanjem prava i obaveza isključivo za
pravno lice (organizaciju), a ne za njegove osnivače i učesnike, društvena tvorevina u
svojstvu pravnog lica omogućava: 1) ostvarivanje trajnijih i individualnih ciljeva- 2 )
lakše odvijanje pravnih odnosa, odnosno pravnog prometa; 3 ) obezbeđenje namirenia
povenlaca; 4) ograničenje rizika, odnosno odgovornosti*61.
Pošto prevazilaze ekonomsku moć i životni vek pojedinca, pravna lica mogu da
obavljaju sin spektar aktivnosti u dužem vremenskom intervalu nego fizička lica. Pre-
ko njih se ostvaruju brojni društveno-ekonomski, politički, privredni, društveni i soci­
jalni ciljevi društva. Njihov značaj se povećava, je r su vremenom ciljevi društva sve
bogatiji, raznovrsniji i složeniji. Pravnoorganizacioni oblici u privredi su nosioci pri­
vrednog života. Ustanove obavljaju raznorodne vanprivredne delatnosti kao što su:
zdravstvo, kultura, socijalni rad i si. Funkcije države vrše se preko državnih organa
politički život preko političkih partija i pokreta itd.

4. OBJEKTI PRAVA

A) POJAM I VRSTE OBJEKATA PRAVA

a) Pojam - Pravni odnosi mogu se zasnivati samo između subjekata prava, a po­
vodom objekata prava. Svi objekti koji postoje u realnosti, ne mogu biti objekti prava.
U pravnom smislu, pod objektom prava podrazumeva se sve ono što može biti
predmet metamorfoze vrednosti. Da bi jedan objekat prava imao to svojstvo mora da
ispunjava određene uslove, i to: 1) mora objektivno biti podoban za metamorfozu

šJ ’i Pra,nih liC“ “ “ • “ “ “ “ ■>k™ - Prouzrokovanje

61 Detaljnije videti: O. Stanković - V. Vodinelić, op. cit, str. 74-77.
22
ju njihove povrede, što povlači za sobom odgovornost, a ona se ogleda u moralnoj sa­
tisfakciji ili u moralnoj satisfakciji zajedno sa novčanom naknadom.
Lična su ona dobra koja su najneposrednije i neraskidivo povezana sa fizičkim
ili pravnim licem. Naime, nijedno drugo dobro koje pravni poredak štiti nije tako ne­
posredno vezano za lice (npr. život, telo, zdravlje, lik, glas, ugled, ime). Zbog toga,
svako lično dobro pripada nekom licu, tj. subjektu prava. Kako nema ničijih ličnih do­
bara, to i lična prava ne mogu biti ničija (bezsubjektivna)64. Pod ličnim dobrima pod-
razumevaju se određena svojstva fizičkog lica, koja su strogo vezana za samu ličnost
čoveka, koja nisu podobna za promet, za tržište, jer bi se promet takvih dobara direkt­
no protivio moralnom shvatanju društva o neprikosnovenosti ličnih svojstava (ugled,
status, čast i si.).
Jedni autori u lična dobra ubrajaju: lična prava i lična imovinska prava. Lična
prava su ona koja su najneposrednije vezana za fizički integritet i slobodu ljudske lič­
nost (npr. pravo na nepovredivost fizičkog integriteta, pravo na slobodu kretanja i pra­
vo na slobodu izražavanja ljudskog mišljenja). U lična imovinska prava spadaju ona
prava koja su imovinske prirode i čije je vršenje i trajanje neposredno vezano za lič­
nost čoveka (npr. pravo plodouživanja, pravo izdržavanja, pravo lične službenosti i
dr.). Drugi autori u objekte ličnih prava svrstavaju dve vrste ličnih dobara: 1) dobra
koja su elementi, sastavni delovi jednog lica (npr. njegov život, telo, privatni život,
glas i dr.); 2 ) dobra koja su emanacije, opredmećeni izrazi jednog lica (npr. foto­
grafija na kojoj je lice prikazano, tonski snimak njegovih reči, njegovi lični zapisi -
dnevnik, pisma i si.)65.
Lična prava na ličnim dobrima su neprenosiva i prestaju smrću fizičkog lica,
odnosno prestankom pravnog lica. Ova prava su zaštićena kako putem međunarodnih
akata tako i putem nacionalnog zakonodavstva (ustavno pravo, krivično pravo gra­
đansko pravo i dr.).

B) OBJEKTI INDUSTRIJSKE SVOJINE

a) Izvori prava - Materija o objektima industrijske svojine uređena je međuna­

rodnim i domaćim izvorima prava. Na međunarodnom planu, najpre je doneta Pariška
konvencija (Konvencija Pariške unije za zaštitu industrijske svojine - 1883), koju je
potpisala i tadašnja Kraljevina Srbija66*. Bivša Jugoslavija je ratifikovala i p’o slednju
reviziju (1974) . Za našu zemlju od posebnog značaja je Konvencija o evropskom pa­
tentu (1975) i Sporazum o saradnji za proširenje u oblasti patenata69. U domaće izvo-

64 O. Stanković - V. Vodinelić, on. cit., str. 120.

65 Ibid, str. 121.
66
’ Pariška konvencija više puta je revidirana, i to u: Brislu (1900), Vašingtonu (1911) Hagu 119251
Londonu (1934), Lisabonu (1958), Stokholmu (1967). ’ ’
Pored Pariške konvencije, naša zemlja je ratifikovala i druge međunarodne instrumente u oblasti in­
dustrijske svojine, i to: Madndski sporazum o međunarodnoj registraciji žigova (1891); Ničeanski spora­
zum o međunarodnoj klasifikaciji proizvoda i usluga radi registracije žigova (1957); Lokamski sporazum
0 m^ unarodnoJ klasifikaciji industrijskih modela i uzoraka (1968).
Konvencija o evropskom patentu je doneta 5. oktobra 1975, stupila na snagu 7. oktobra 1977 a SR
Jugoslavija je ratifikovala ovu konvenciju 1996. (,,S1. list SRJ - Međunarodni ugovori11 br 3/1996) ’
Zakon o potvrđivanju Sporazuma između SR Jugoslavije i Evropske patentne organizacije o sarad­
nji u oblasti patenata, ,,S1. list SCG —Međunarodni ugovori11, br. 14/2004.
24
 ju njihove povrede, što povlači za sobom odgovornost, a ona se ogleda u moralnoj sa­
tisfakciji ili u moralnoj satisfakciji zajedno sa novčanom naknadom.
Lična su ona dobra koja su najneposrednije i neraskidivo povezana sa fizičkim
i i pravnim licem. Naime, nijedno drugo dobro koje pravni poredak štiti nije tako ne­
posredno vezano za lice (npr. život, telo, zdravlje, lik, glas, ugled, ime). Zbog toga
svako lično dobro pripada nekom licu, tj. subjektu prava. Kako nema ničijih ličnih do­
bara, to i lična prava ne mogu biti ničija (bezsubjektivna)64. Pod ličnim dobrima pod-
razumevaju se određena svojstva fizičkog lica, koja su strogo vezana za samu ličnost
coveka, koja nisu podobna za promet, za tržište, jer bi se promet takvih dobara direkt­
no protivio moralnom shvatanju društva o neprikosnovenosti ličnih svojstava (ugled,

Jedni autori u lična dobra ubrajaju: lična prava i lična imovinska prava. Lična
prava su ona koja su najneposrednije vezana za fizički integritet i slobodu ljudske lič­
nost (npr. pravo na nepovredivost fizičkog integriteta, pravo na slobodu kretanja i pra­
vo na slobodu izražavanja ljudskog mišljenja). U lična imovinska prava spadaju ona
prava koja su imovinske prirode i čije je vršenje i trajanje neposredno vezano za lič­
nost coveka (npr. pravo plodouživanja, pravo izdržavanja, pravo lične službenosti i
dr.). Drugi autori u objekte ličnih prava svrstavaju dve vrste ličnih dobara: 1) dobra
n l T i ^ r V ^ T tK Saf avn‘ delOVi Jedn0g iica (nPr- nJeg °v Život, telo, privatni život,
glas i dr.) 2 ) dobra koja su emanacije, opredmećeni izrazi jednog lica (npr. foto-
d n e v id k p N m a i^ l pnkaZan° ’ tonski snimak njegovih reči, njegovi lični zapisi -
Lična prava na ličnim dobrima su neprenosiva i prestaju smrću fizičkog lica
odnosno prestanlcom pravnog lica. Ova prava su zaštićena kako putem međunarodnih
akata tako i putem nacionalnog zakonodavstva (ustavno pravo, krivično pravo gra­
đansko pravo i dr.). F ’5

B) OBJEKTI INDUSTRIJSKE SVOJINE

a) Izvori prava - Materija o objektima industrijske svojine uređena je međuna­

rodnim i domaćim izvorima prava. Na međunarodnom planu, najpre je doneta Pariška
onvencija (Konvencija Pariške unije za zaštitu industrijske svojine - 1883) koju je
S J i l ' t S r Kraljevina Srbija66. Bivša Jugoslavija je ratifrkovala i poslednju
L L rL -irJ f c mSU ZemljU, od posebn°8 ™ « a ja je Konvencija o evropskom pa-
tentu ( 975) i Sporazum o saradnji za proširenje u oblasti patenata69. U domaće izvo-

O. Stanković - V. Vodinelić, op. cit., str. 120.

Ibid, str. 121.

Bri" “ ™ in8” n“ " ’ 25>.

dustriisk0eresdvoiineki Z6mlja16 raf ko™\a 1 međunarodne instrumente u oblasti in-
7 i.m ^ a * Q a 110.’ ds.^ sP°.razum 0 međunarodnoj registraciji žigova (1891)- Ničeanski snora-
zum o međunarodnoj klasifikaciji proizvoda i usluga radi reeistraciip žjanva fiQS7 v i V i• ^
o međunarodnoj klasifikaciji industrijskih m o d e l S a l c a f l ^ K 'J § ( ?)’ U M l SP° raZUm

n jia o ^ p r r iš r fe ^
24
re prava, koji su na snazi, ubrajaju se: Zakon o inovacionoj delatnosti (2005), Zakon o
patentima (2011); Zakon o žigovima (2009); Zakon o pravnoj zaštiti industrijskog di­
zajna (2009); Zakon o oznakama geografskog porekla (2010); Zakon o zaštiti topogra­
fija poluprovodničkih proizvoda (2013). . . .. ^
b) Inovaciona delatnost - Proizvodi ljudskog uma predstavljaju inovacije, no­
va intelektualna rešenja, vrednosti koje se mogu primemti u privrednoj, zanatskoj ili
drugoj delatnosti. Oni nastaju inovacionom delatnošcu koja se preduzima radi stvara­
nja novih proizvoda, tehnologija, postupaka i usluga ili značajne izmene postojeći
Subjekti inovacione delatnosti su fizička i pravna lica. Privatni i javni sektor su ravno­
pravni u obavljanju inovacione delatnosti i korišćenju podsticajmh mera u ovoj obla-
,li Svi subjekti koji se bave inovacionom delatnošcu registruju se u posebnom regi-
slru - Registar inovacionih delatnosti, koji vodi nadležno ministarstvo za naucnoistra-
>,vačku delatnost i tehnološki razvoj. Radi obavljanja delatnosti istraživanja, stvara­
nu,, razvoja, primene i plasmana inovacija, tj. radi stvaranja statusa organizacije za
obavljanje inovacione delatnosti, nužno je da se u ministarstvu izvrši registracija u
icdnom od sledećih oblika: 1) razvojno-proizvodm centar, 2 ) istrazivacko-razvojm
centar 3) inovacioni centar. A privredno društvo koje se osniva radi pružanja mtra-
»truktume podrške i povezivanja sa privrednim subjektima može se u ministarstvu re­
ci strovati u jednom od sledećih oblika: 1) poslovno-tehnoloski inkubator, 2 ) naucno-
lchnološki park, 3) organizacija za podsticaj inovacionih aktivnosti u prioritetnoj obla­
sti nauke i tehnologije, 4) centar za transfer tehnologije. To su nova resenja, koja omo­
gućavaju privredni razvoj. Te novine prvi put pravno uređuje Francuska svojim Zako­
nom o patentima (1791) kao predmet industrijske svojine. Izraz „industrijska svojina
kasnije je prihvaćen kao izraz koji obuhvata pravnu zaštitu ne samo patenta, vec i dru­
gih inovacija u nacionalnom i međunarodnom pravu. Prema intenzitetu inovacije om
se razvrstavaju na objekte industrijske svojine koji slede.
c) Pronalazak je novi izum, novo rešenje nekog tehničkog problema, k
može primeniti u industrijskoj, zanatskoj ili drugoj delatnosti. Pronalazak se pravno
Miti registracijom, kao i njegov pronalazač. Registracija znači upis novog izuma i izu­
mitelja u odgovarajući registar, pod uslovima koji su propisani zakonom. Pronalaskom
sc ne smatraju naučna otkrića, naučne teorije, matematičke metode, estetske kreacije,
programi računara, prikazivanje informacija, pravila za obavljanje intelektualnih delat-

" Pravo koje reguliše oblast pronalazaka naziva se pronalazačko pravo. Lice ko-
ie je tvorac pronalaska naziva se pronalazač ili izumitelj. Lice koje pruža tehmc i
pomoć pronalazaču ne smatra se pronalazačem. Pronalazač u odnosu na svoj izum mu
lično (moralno) pravo i imovinsko pravo. Lično pravo je vezano za ličnost pronalaza­
ča koje mu daje pravo da bude naveden u prijavi za priznanje patenta, spisima, regi­
strima, ispravama i publikacijama, dok se njegovo imovinsko pravo sastoji u ekonom
skom iskorišćavanju izuma, zaštićenog patentom. Stoga je imovinsko pravo prenosivo
najčešće putem ugovora o licenci.
U zavisnosti od nivoa inventivnosti, stepena „novatorstva , pronalazak se moz<
pravno zaštititi kao patent ili kao mali patent .701

70 Zakon o inovacionoj delatnosti („SI. glasnik RS“, br. 110/2005, 18/2010 i 55/2013), Cl. 2.
71 Zakon o patentima (,,S1. glasnik RS“, br. 99/2011), čl. 1.
2:
 . . . . 1) P ^ en t se u nasem Pravu defmiše kao pravo koje se priznaje za pronalazak iz
bilo koje oblasti tehnike. Da bi to pravo bilo priznato, pronalazak mora da ispunjava
tri uslova: 1) d a je nov; 2) da ima inovativni nivo i 3) d a je industrijski primenljiv.
Zbog toga, kao prvo, pronalazak mora biti novo tehničko rešenje koje nije poznato na­
učnoj i stručnoj javnosti. Novost je vezana isključivo za područje tehnike. Drugo
izum mora predstavljati novinu od značaja, koja je rezultat stvaralačkog rada, uma’
znanja nešto do čega se ne dolazi rutinskim radom. Nivo inventivnosti mora biti zna­
čajan. Treće, inovacija mora biti primenljiva u nekoj grani industrije ili poljoprivrede.
atent uživa zaštitu i na nacionalnom i na međunarodnom planu Međutim
pravna zaštita je vremenski ograničena, jer tehnički izumi vremenom zastarevaju!
Pravna zaštita prestaje protekom zakonom predviđenog roka za zaštitu patenta. Pravnu
zaštitu uživa kako patent, tako i pronalazač (bilo fizičko, bilo pravno lice), u našem
pravu na period od 20 godina, od datuma podnošenja prijave.
Strana fizička i pravna lica uživaju ista prava kao i domaća.
Predmet pronalaska koji se štiti patentom može biti proizvod, postupak prime-
" a Pro,zvoda ' pnm ena postupka. Proizvod može biti: uređaj, supstanca, kompozicija
sastav), biološki materijal i dr. U smislu Zakona o patentima, pod biološkim materija­
lom se podrazumeva materijal koji sadrži genetsku informaciju i koji je sposoban da
se sam reprodukuje ili da bude reprodukovan u biološkom sistemu. Međutim paten­
tom se ne mogu štititi takvi pronalasci čija bi komercijalizacija bila protivna javnom
poretku ili moralu društva kao što je npr. postupak kloniranja ljudskih bića ili korišće-
nje ljudskog embriona u industrijske ili komercijalne svrhe.
Pravna zaštita patenata ostvaruje se u upravnom postupku pred organom uprave
za poslove intelektualne svojine - Zavodom za intelektualnu svojinu. Ovaj organ
vodi više registara . ®
Nosiocu patenta izdaje se isprava o priznatom pravu, a podaci o tome objavljuju
se u službenom glasilu koji izdaje nadležni organ. Nosilac patenta ima isključivo pra­
vo da: 1) koristi u proizvodnji zaštićeni pronalazak; 2 ) stavlja u promet predmete izra­
đene prema zaštićenom pronalasku; 3 ) raspolaže patentom.
Nosilac patenta može se odreći svog patenta putem izjave u pisanom vidu date
nadležnom organu. Danom smrti ili prestankom pravnog lica pravo na patent prestaje
da postoji, osim ako je prešlo na naslednike ili na pravne sledbenike pravnog lica. Pra­
vo na patent štiti se građanskopravnim tužbama, a sadržina tužbenih zahteva određena
je zakonom. Najzad, zakonodavac predviđa i evropsku prijavu patenta koja se podnosi
na osnovu Konvencije o evropskom patentu kao i međunarodnu prijavu patenta na
osnovu Sporazuma o saradnji za proširenje u oblasti patenata.
2) Mali patent predstavlja novi izum, novi pronalazak, ali nižeg inventivnog
voa od patenta. On se još naziva mali pronalazak ili “korisni model”, i ne može se od­
nositi na postupak, kao što je to slučaj sa patentom.72

72 Rf je 0 tri vrste registra: 1 ) Registar prijave patenata; 2) Registar patenata u koji se unose podaci
o priznatom patentu , 3) Registar Sertif.kata o dodatnoj zaštiti. U poslednji se upisuju Ser t i f i kad2
noj zastit. patentom zaštićenog pronalaska koji se isključivo odnosi na lek za ljude li zivo inje sredstva
za zaštitu bilja za koje postoj, dozvola organa države članice (Pariške unije za zaštitu i n d u s H s k e v o n e
ih Svetske trgovinske organizacije), da se mogu stavljati u promet. J Jlne
26
 Zakonodavac mali patent defmiše kao pravo kojim se štiti nov industrijski pri-
menljiv pronalazak, koji ima niži inventivni nivo od onog koji se traži za patent, ali
prevazilazi rutinsko korišćenje stanja tehnike od strane stručnjaka. Pritom, to može 1-
n rešenje koje se odnosi na konstrukciju nekog proizvoda ili raspored njegovih sastav­
nih delova. Prijava malog patenta se ne objavljuje. On uživa zaštitu, ali ima kraci vek
Iciljanja od patenta - 10 godina, od dana podnošenja prijave. Nosilac prava na mali pa­
rnu može podneti zahtev za pretvaranje prijave malog patenta u prijavu patenta ili u
prijavu modela. Na mali patent primenjuju se odredbe zakona koje važe za patent,
osim kada je izričito drugačije propisano. . .
d) Know-how (znati kako) predstavlja objekat industrijske svojine, ne registruje
•i\ ali uživa pravnu zaštitu na osnovu pravila o nelojalnoj konkurenciji, poslovnoj tajni i
pravila imovinske i krivičnopravne prirode. To je skup tehničkih i tehnoloških znanja i
iskustava koja su stečena u praksi i mogu se primeniti u industrijskoj, zanatskoj ili dru-
po| proizvodnji. Znanje, stečeno iskustvom, kao i veština u primeni patenta i malog pa­
lenta čuvaju se u tajnosti, ali se prenose sa prenosom prava na iskonšćavanje istih.
e) Zig je znak za razlikovanje robe i usluga koji se još naziva „zaštitni znak i i
,marka“. Žig se registruje i od trenutka registracije uživa pravnu zaštitu . On sluzi za
in/likovanje, ali i za obeležavanje robe i usluga na tržištu. Stoga postoje robni i uslu-
•iii žigovi. Naš zakonodavac razlikuje individualni, kolektivni ili žig garancije.
Pečat, štambilj, službeni znak za obeležavanje dragocenih metala, m era i si. ne
miniraju se žigovima. . . . . . • j u
Žigom se štiti znak koji se može grafički predstaviti pod uslovom da je podoban
i ruzlikovanje u prometu robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od robe,
odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica. Znak koji se štiti može da se sastoji od
ioči, slogana, slova, brojeva, slika, crteža, rasporeda boja, trodimenzionalnih oblika,
kombinacija tih znakova, kao i od muzičkih fraza prikazanih notnim pismom i si.
Pravna zaštita žigova ostvaruje se u upravnom postupku pred Zavodom za inte­
lektualnu svojinu. Protiv odluka Zavoda, može se izjaviti žalba Vladi u roku od 15 da­
mi od dana prijema odluke. Protiv odluke Vlade o žalbi, može se pokrenuti upravni
,por u roku od 30 dana od dana prijema odluke Vlade.
Zavod za intelektualnu svojinu vodi dve vrste registra: Registar prijava i egi-
ilm žigova. M •
Lice, bilo fizičko, bilo pravno, koje registruje žig naziva se nosilac žiga. n o s i -
lm /iga može preneti pravo korišćenja žiga na drugo lice ugovorom o licenci i ostati
nosilac žiga. v. . . ,
Žig je pravo koje vremenski nije ograničeno. Da bi žig trajao uslov je da se
njegovo održavanje vrši produžavanjem svakih 10 godina, uz plaćanje propisane
ml. se. Rok od prvih 10 godina se računa od dana podnošenja prijave za priznanje žiga.
f) Industrijski dizajn je objekat industrijske svojine, pod kojim se podrazum
poljašnji izgled proizvoda, tj. ukupni vizuelni utisak koji proizvod ostavlja na mtormi-
iimg potrošača ili korisnika. To je znak koji služi za razlikovanje roba na tržištu, ali na
drugačiji način od žiga. Industrijski dizajn je uzor po kome se proizvodi dobro (stvar) u

' Žig je pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog
ll/lčkog lica ili pravnog lica od iste ili slične robe, odnosno usluge drugog fizičkog ili pravnog lica . Za­
kon o žigovima (,,S1. glasnik RS“, br. 104/2009 i 10/2013), čl. 1. stav 1.
27
 privrednoj i zanatskoj delatnosti (model i uzorak). Da bi bio pravno zaštićen, industrijski
dizajn mora biti nov i individualne prirode, tj. da ima individualnog tvorca74.
Industrijski dizajn može biti trodimenzionalni (model) ili dvodimenzionalni
(uzorak) izgled celog proizvoda, ili njegovog dela, a određen je njegovim vizuelnim
karakteristikama, posebno linijama, konturama, bojama, oblikom, teksturom i materi­
jalim a od kojih je proizvod sačinjen, ili kojim je ukrašen, kao i njihovim kombinacija­
ma. Industrijski dizajn je novi spoljašnji oblik određenog industrijskog ili zanatskog
proizvoda ili dela tog proizvoda. Takav oblik postaje dizajn, a registracijom postaje
pravno zaštićen.
Pravo na industrijski dizajn u našem pravu stiče se upisom u Registar industrij­
skog dizajna i traje 25 godina, od dana podnošenja prijave. Na pravnu zaštitu novog
objekta shodno se primenjuju pravila koja važe za zaštitu patenata.
Dok je model telo, uzorak je nova slika ili crtež, koji mogu da se prenesu na in­
dustrijski ili zanatski proizvod ili na njegov deo. Kao uzorak može da posluži lik ne­
kog lica, ali samo uz njegov pristanak. Lik umrlog lica takođe može da se zaštiti kao
uzorak, ali uz pristanak njegovog roditelja, bračnog druga ili dece. Ako je u pitanju
znamenita istorijska ili druga poznata ličnost, lik se može zaštititi kao uzorak uz do­
zvolu nadležnog organa i srodnika do trećeg stepena srodstva. Međutim, kao uzorci ne
mogu se zaštititi fotografska i kartografska dela i tehnički planovi i skice.
Kreator industrijskog dizajna naziva se autor ili nosilac prava na dizajn. On
može ostati nosilac tog prava, a preneti samo pravo korišćenja dizajna na drugo lice,
uz odgovarajuću naknadu.
Pravo na industrijski dizajn stiče se upisom u registar industrijskog dizajna i
traje 5 godina od datuma podnošenja prijave nadležnom organu. Zaštita industrijskog
dizajna može se, uz podnošenje zahteva i plaćanje odgovarajuće propisane takse,
produžavati za periode od po pet godina, ali najduže do 25 godina računajući od
datuma podnošenja prijave za priznanje prava na industrijski dizajn.
g) Oznake geografskog porekla - Pitanja kako se stiču oznake geografskog
poreklaJ kako se iste pravno štite regulisana su Zakonom o oznakama geografskog
porekla . Oznake geografskog porekla obuhvataju dva pojma: ime porekla i geograf­
sku oznaku. Oba pojma služe za bližu identifikaciju i obeležavanje: prirodnih, poljo­
privrednih i industrijskih proizvoda, kao i proizvoda domaće radinosti i usluga. ’
1) Ime porekla je „naziv zemlje, regiona ili nekog lokaliteta koje označava da
proizvod odatle potiče i da su kvalitet i posebna svojstva takvog proizvoda isključivo
ili bitno uslovljeni geografskom sredinom, koja obuhvata i prirodne i ljudske faktore
te sredine i čija se priprema, proizvodnja i prerada u celini obavljaju na tom području.
2) Geografska oznaka je ,,oznaka“ za identifikaciju robe koja potiče sa teritori­
je određene zemlje, regiona ili lokaliteta i koja ukazuje na određen kvalitet, reputaciju
ili na druge karakteristike robe koje joj se suštinski mogu pripisati, jer ima takvo geo­
grafsko poreklo. Priprema, proizvodnja i prerada se ne mora odvijati na istom mestu.75

75 Zajcon o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna (,,S1. glasnik RS“, br. 104/2009 i 45/2015) čl 3
Zakon o oznakama geografskog porekla, ,,S1. glasnik RS“, br. 18/2010.
28
 Na sticanje imena porekla utiče veći broj faktora, pored geografskog porekla,
dok kod sticanja geografske oznake prevashodno utiče geografsko poreklo.
Tradicionalni i istorijski nazivi takođe mogu poslužiti kao ime porekla ili kao
geografska oznaka, ako ispunjavaju uslove koji se za njih traže. Zakonom su predviđe­
ni i nazivi koji se ne mogu pravno zaštititi (npr. naziv protivan javnom poretku i mora­
lu, uobičajen naziv, ime zaštićene biljne sorte itd.). y6
Zavod za intelektualnu svojinu vodi više registara oznaka geografskog porekla .
Ovlašćeni korisnik, odnosno podnosilac prijave koji traži priznanje statusa ovla-
Uenog korisnika oznake geografskog porekla može da podnese i zahtev za međuna-
mkIiio registrovanje u skladu sa međunarodnim ugovorom koji obavezuje Republiku.
Nadležni organ može doneti rešenje o registraciji u odgovarajući registar, ili rešenje
Kojim se odbija podneti zahtev, jer je tokom ispitivanja utvrdio da zakonom traženi
uslovi nisu ispunjeni.
Pravo korišćenja oznake geografskog porekla traje 5 godina od dana upisa
ovlašćenog korisnika u registar. Može se na zahtev korisnika produžavati neograničeni
broj puta, pod zakonom propisanim uslovima.
h) Topografija poluprovodničkih proizvoda - Brzi razvoj tehnike i tehnologi-
,c uslovio je pojavu novih objekata industrijske svojine kojima je neophodno pružiti
pravnu zaštitu zbog odnosa njihovih stvaralaca na tržištu. U tu novu pojavu spada i to­
pografija poluprovodničkih proizvoda.
Osnovni izvor prava za predmetni objekat industrijske svojine je Zakon o za­
jmi topografija poluprovodničkih proizvoda (2013)7677, a pre njega bio je na snazi Za­
kon o zaštiti topografija integrisanih kola (2009).
Zakonodavac pravi razliku između poluprovodničkih proizvoda i topografije po-
luprovodničkih proizvoda78, a predmet zaštite može biti samo topografija koja je rezul-
lat intelektualnog napora stvaraoca i koja u vreme njenog nastanka nije bila opštepozna-
lii u industriji poluprovodničkih proizvoda. Stvaralac topografije može biti samo fizič­
ko lice, a do topografije je došao svojim intelektualnim naporom. Ako je topografija
•dvorena u radnom odnosu, pravo na zaštitu ima poslodavac stvaraoca topografije, osim
nko ugovorom o radu nije drugačije ugovoreno.
Pravo na topografiju može biti, u celini ili delimično, predmet prenosa prava na
osnovu ugovora o prenosu, statusne promene nosioca prava, nasleđivanja, sudske i ad­
ministrativne odluke. Takođe, pojedina ili sva ovlašćenja iz prava na topografiju mogu
bili predmet ustupanja na osnovu ugovora o licenci i predmet zalaganja na osnovu ugo­
vora o zalozi.

76 To su: Registar prijava imena porekla, Registar prijava geografskih oznaka, Registar ovlašćenih ko­
risnika imena porekla i Registar ovlašćenih korisnika geografskih oznaka.
77 Zakon o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda, „SI. glasnik RS“, br. 55/2013.
78 Zakonodavac pod poluprovodničkim proizvodom podrazumeva gotov proizvod ili međuproizvod
mimenjen obavljanju elektronske funkcije, isključivo ili zajedno sa drugim funkcijama, koji se sastoji od
.loja poluprovodničkog materijala i od jednog ili više drugih slojeva provodnog, izolacionog ili polupro-
vodničkog materijala, raspoređenih u skladu sa unapred utvrđenim trodimenzionalnim uzorkom. A pod
topografijom poluprovodničkog proizvoda (topografija) podvodi niz povezanih slika koji predstav ja
Imdimenzionalni uzorak slojeva od kojih je poluprovodnički proizvod sastavljen i u kojem svaka slika
prikazuje uzorak ili deo uzorka površine poluprovodničkog proizvoda u bilo kojoj fazi njegove proizvod­
nje, bez obzira na način na koji je prikazan ili kodiran.
29
 Postupak za priznanje topografije poluprovodničkih proizvoda se ostvaruje u
upravnom postupku, pod zakonom utvrđenim uslovima, koji vodi Zavod za intelektual­
nu svojinu. Lice koje je ostvarilo zaštitu naziva se nosilac prava na topografiju. Nad­
ležni organ vodi dve vrste registra: registar prijava i registar topografija.
Topografija poluprovodničkih proizvoda uživa pravnu zaštitu na period od 10 go-
dina od dana nastanka isključivih prava, tj. njene priznate zaštite. Za vreme trajanja is­
ključivih prava, nosilac prava može poluprovodnički proizvod obeležavati velikim slo­
vom ,,T“.

5. SUBJEKTIVNA PRAVA I PRAVNE OBAVEZE

a) Pojam - U svakom pravnom odnosu postoje dve strane (od kojih se svaka mo­
že sastojati iz više subjekata prava), od kojih je jedna ovlašćena da nešto čini, a druga
od njih je obavezna da nešto čini, zbog čega se ova dva elementa nazivaju pravno ovla­
šćenje i pravna obaveza (dužnost)79. Drugim rečima, jedna strana je nosilac određenog
subjektivnog prava a druga strana nosilac određene pravne dužnosti80.
Subjektivno pravo je pravno ovlašćenje subjekta prava radi zaštite njegovog
sopstvenog interesa, npr. pravo svojine, pravo slobode kretanja itd. Subjekt prava je
potpuno slobodan da se svojim subjektivnim pravom (pravnim ovlašćenjem) ne kori­
sti, i zbog toga neće pretrpeti bilo kakvu sankciju. Subjektivna prava se mogu razvr­
stavati po različitim merilima, ali je najvažnija podela na apsolutna (stvarna) prava i
relativna (obligaciona) prava.
Pravna obaveza (dužnost) znači d a je subjekt prava u takvoj situaciji da njego­
vo ponašanje obavezno reguliše pravna norma, po kojoj treba da postupi, jer će u su­
protnom prema njemu biti primenjena sankcija81. Istovremeno, imalac subjektivnog
prava ima ovlašćenje da zahteva od subjekta dužnosti da svoju obavezu prema njemu
izvrši. Na primer, na osnovu zaključenog ugovora o zajmu, zajmodavac ima ovlašće­
nje da traži od zajmoprimca da mu vrati dato na zajam, a zajmoprimac ima obavezu da
primljeno na zajam vrati.
Subjektivna prava i pravne dužnosti strana u pravnom odnosu nalaze se u odno­
su korelacije, a mogu biti uzajamna kada je reč o dvostrano obaveznom pravnom od­
nosu. Međutim, taj odnos može biti i jednostrano obavezan, kada na jednoj strani u
pravnom odnosu postoji samo subjektivno pravo a na drugoj samo pravna dužnost.
Pravni odnos može biti javnopravne prirode, kada se zasniva između javnopravnih su­
bjekata ili privatnopravne prirode, kada se zasniva između privatnopravnih subjekata.
Ovi odnosi mogu biti i mešovite pravne prirode, ali i pravni odnosi u kojima preovla-
đuje neki od javnopravnih ili privatnopravnih elemenata (subjekt, objekt, postupak u
kome se zasniva, priroda sredstava koja se angažuju i dr.). Na primer, oporezivanje
poreskog dužnika je upravnopravni odnos, koji nastaje između javnopravnog subjekta
(nadležne poreske uprave, u svojstvu organa državne uprave) i privatnopravnog su-

79 R. Lukić - B. Košutić, op. cit., str. 304.

. . \’Pod dužnošću se podrazumeva akt koji treba učiniti ili radnje koje valja propustiti. Suprotnost du­
žnosti jeste nepravo. knvda odnosno delikt. Pored pozitivnog činjenja, dužnost često obuhvata i uzdraža-
vanje od nekih radnju Takva je recimo, dužnost čuvanja vojne tajne, službene ili poslovne taine“ K Ča-
voski - R. Vasic, op. cit., str. 470. ' '
1 R . L u k ić - B . K o š u tić , op. cit., str. 3 1 0 .

30
tijckta (fizičkog ili pravnog lica, u svojstvu privatnopravnog lica, kao građanskoprav-
tmg ili privrednopravnog subjekta), koji je mešovite pravne prirode u odnosu na su-
hjckte prava između kojih se zasniva, ali u kojem preovlađuju javnopravni elementi
(način regulisanja i zasnivanja, postupak u kome se realizuju subjektivna prava i prav­
ne dužnosti, priroda prikupljenih sredstava i njihova namena i dr.).
b) Pojam objektivnog i subjektivnog prava - Neophodno je napraviti razliku
i 'među objektivnog prava, sjedne, i subjektivnog prava, s druge strane, kako bi bolje
iii/umeli subjetivna prava subjekata u određenom pravnom odnosu.
1) Objektivno pravo se najčešće definiše kao skup opštih pravnih normi kojim
, icgulišu određeni pravni odnosi. Objektivno pravo8-, tj. njegove opšte pravne nor­
mi- sadržane su u odgovarajućem zakonu i drugim izvorima prava. Na primer, stvarno
pravo predstavlja posebnu granu pravnog sistema, koja svojim normama reguliše
Ivarnopravne odnose. Norme stvarnog prava predstavljaju stvarno pravo u objektiv­
nom smislu, jer se u njima na uopšten način, bezlično, objektivno, regulišu stvarna
prnva.
2) Subjektivno pravo predstavlja ovlašćenje konkretnog subjekta prava koje on
In'i* na osnovu normi objektivnog prava. Na primer, prava koja pripadaju jednom licu
(lulo fizičkom, bilo pravnom), na osnovu normi objektivnog stvarnog prava, jesu su-
lip-klivna stvarna prava, tj. stvarna prava u subjektivnom smislu. Subjektivna stvarna
pi.iva izvode se iz stvarnog prava u objektivnom smislu i pripadaju konkretnim titula-
...... odnosno nosiocima stvarnih prava.
c) Vrste subjektivnih građanskih prava - U pravnoj teoriji subjektivna gra­
đanska prava klasifikuju se po različitim kriterijumima, ali su tri podele najznačajnije,
I lo apsolutna i relativna; imovinska i neimovinska i prenosiva i neprenosiva.
1) Apsolutna i relativna - Apsolutna (stvarna) prava su usmerena na neku
a var (ius in rem), npr. pravo svojine na automobil, na knjigu i si. Ona imaju za korelat
dužnost svih drugih lica da ova prava poštuju. Zbog toga, ona su apsolutna, deluju pre-
m,i svima (erga omnes), pretežno su imovinske prirode i protekom vremena ne zasta-
ii’vuju. U apsolutna prava ubrajaju se: 1) stvarna prava (pravo svojine, pravo zaloge i
Iu iivo službenosti)83; 2 ) intelektualna prava, koja za objekat imaju neki objekat indu-
mi|ske svojine ili autorsko i srodno pravo, i 3) lična prava (prava ličnosti), koja za
objekat imaju neko lično dobro (pravo na život, telesni i psihički integritet, ljudsko do-
ilojanstvo, čast, ugled, lik, ime i dr.).
Relativna prava (obligaciona prava) se ogledaju u pravu prema nekom licu (ius
in iursonam ), npr. obaveza dužnika da plati dug poveriocu. Ona imaju za korelat du­
žnost određenog lica i otuda deluju između unapred poznatih strana. Ona nastaju iz­
među tačno određenih strana (poverioca i dužnika), po svom dejstvu su relativna, jer
deluju samo između strana u obligacionom odnosu (inter partes), imovinske su priro­
di , sa unapred određenom sadržinom i protekom vremena zastarevaju.
2) Imovinska i neimovinska - Imovinska prava su ona prava koja glase na odre­
đenu sumu novca ili se odnose na neku stvar (dobro) ili radnju čija se vrednost može iz-*81

11 ’ .....[zraz objektivno nije upotrebljen u smislu nepristrasnosti,, već u smislu depersonalizovanosti: nor­
mi- koje čine objektivno pravo su opšte (apstraktne), a to znači da se odnose na sve slučajeve iste vrste, sada-
m|i- i buduće (koliko god da ihje)“. O. Stanković - V. Vodinelić, op. cit, str. 1.
81 O posebnim vrstama stvarnih prava biće detaljnije reči na odgovarajućem mestu.

31
 raziti u novcu. Na primer, pravo na kupovnu cenu, pravo svojine, pronalazačko pravo,
pravo da se zahteva od druge strane da popravi neku stvar ili obavi neki posao na osno­
vu ugovora o delu. Po svojoj pravnoj prirodi najveći broj prava u pravnom prometu su
imovinska.
Neimovinska prava su ona prava koja se odnose na dobra koja su neimovinske
prirode. Na primer, porodična prava i prava ličnosti su isključivo neimovinska.
Neka prava su mešovite prirode, jer se sastoje od imovinske i neimovinske (mo­
ralne) komponente, kao npr. autorska prava.
3) Prenosiva i neprenosiva - Prenosiva su ona prava koja se mogu prenositi s
jednog subjekta na drugi, zbog čega se nalaze u pravnom prometu. Prenosiva su goto­
vo sva imovinska prava (obligaciona, stvarna, intelektualna), sa izuzetkom ličnih slu-
žbenosti i prava na zakonsko izdržavanje. Imovinska prava koja proizlaze iz ugovora,
iako su prenosiva, njihov prenos može biti ograničen ili isključen. Na primer, ne mogu
se prenositi prava koja potiču iz ugovora koji je zaključen s obzirom na lična svojstva
jedne ili obe ugovorne strane. Prava su neprenosiva, jer su vezana za ličnost titulara.
Neprenosiva su i druga neimovinska prava, npr. porodična prava, prava ličnosti, autor­
ska moralna prava.

6. PRAVNE NORME

a) Pojam - Glavni deo svakog pravnog poretka je normativni element, koji se

sastoji iz pravnih normi (pravila o ponašanju) i pravnih akata (psihičke radnje kojima
se stvaraju pravne norme ili određuju uslovi za njihovu primenu). Sve norme predsta-
vljaju pravila ponašanja, zbog čega se nazivaju društvenim propisima, konvencijama,
standardima itd. Najznačajniju vrstu društvenih normi predstavljaju pravne norme.
Njihov skup tvori normativni društveni sistem84.
Pravna norma 85*je nužna pretpostavka pravnog odnosa. Ona je poslednji, naj­
prostiji i najhitniji element prava, koji se više ne može razložiti na prostije pravne ele­
mente. Pravna norma je pravilo ponašanja, tj. pravilo o jednom određenom ponašanju
(npr. zabranjeno je ubijati životinje pod pretnjom određene sankcije; ko drugom priči-
ni š^tetu dužan je d a je naknadi i dr.), koje je zaštićeno organizovanom sankcijom drža­
ve . Pravna norma na apstraktan način definiše određeno ponašanje ljudi u društvu,
zbog čega je objektivna, bezlična i uopštena.
Za sam pojam pravne norme nužne su sledeće pretpostavke: 1) subjekti koji stva­
raju norme (adresanti, pojedinac ili grupa); 2) subjekti kojima su norme upućene (adre­
sati, pojedinac ili grupa); 3) predmet regulisanja normom; i 4) ciljevi koji se žele ostvari­
ti normom87.
Pravnu normu treba razlikovati i razgraničiti od člana (paragrafa), pravnog akta ili
zakona. Po pravilu, ona se rede može naći u jednom članu zakona. Obično se njeni delo-

84D. Mitrović, op. cit., str. 170.

Termin ,,norma“ ima rasprostranjenu upotrebu u pravnoj teoriji, ali i u sociologiji, filozofiji morala, lo-
g'Cf lingvistici, s tim da ne postoji opšta saglasnost o njegovom jedinstvenom značenju.
R. Lukić - B. Košutić, op. cit., str. 222.
87 Ibid, str. 75.

32
VI nalaze na više mesta, u više različitih, pa i raznorodnih članova. Pravna nauka, a i
piavna praksa, sastavljaju pravnu normu u jednu celinu iz teorijskih i praktičnih razloga.
Nn primer, odredba čl. 687. Zakona o obligacionim odnosima glasi: „Ugovor o licenci
mora biti zaključen u pismenoj formi“. Ova zakonska odredba ne sadrži potpunu pravnu
normu, imajući u vidu da ne predviđa sankciju za nepoštovanje pisane forme. Međutim,
i.i sankcija je određena u odredbi čl. 70. pomenutog zakona, koja je u obliku opšteg pra-
||n predviđena za sve ugovore i glasi: „Ugovor koji nije zaključen u propisanoj formi
nema pravno dejstvo", tj. njegove posledice ravne su ništavosti ugovora.
Za pravnu normu često se kaže da predstavlja pravilo o ponašanju ljudi u dru-
(Vii za čije se kršenje predviđa sankcija. Međutim, to je takav iskaz o pravnoj normi
ko|i ne omogućava da se ona razgraniči od ostalih društvenih pravila ponašanja (obi-
.Milih, moralnih), jer se pod taj iskaz mogu podvesti i pravna i sva druga društvena
I>i avila ponašanja. Svako društveno pravilo ponašanja reguliše određene odnose ljudi
u društvu, a njihovo kršenje povlači za sobom odgovarajuće sankcije. To isto važi i za
pmvnu normu, osim što se ona razlikuje od ostalih pravila ponašanja upravo po prirodi
iiiikcije kojom je zaštićena. Sankcija pravne norme je društveno organizovana, una-
inal predviđena, propisana i obezbeđena prinudnom silom države. Društvena pravila
I unašanja, koja nisu pravne norme, ne odlikuju se ovakvom vrstom sankcije.
b) Sastav (struktura) - Svaka pravna norma je po svom sastavu složena, jer
mi.i glavne i sporedne elemente. Ona se sastoji iz tri ili četiri elementa, od koji su dva
oliivna (dispozicija i sankcija) i jednog ili dva sporedna elementa (pretpostavka sank-
ijo i pretpostavka dispozicije). Dok je pretpostavka sankcije stalni sporedni element,
Inllc je pretpostavka dispozicije nestalni sporedni element, jer samo uslovne norme
mi uIu pretpostavku dispozicije88.
Pravna norma se sastoji iz tri osnovna elementa: 1) hipoteze (pretpostavke, uslo-
i). 2) dispozicije (pravila ponašanja) i 3) sankcije (kazne). Dispozicija je osnovni ele­
ment svake pravne norme, bez koje ona ne može da postoji, a sankcija predstavlja ka-
/mi /a slučaj da subjekt prava prekrši dispoziciju. Na primer, pravna norma može da
svako punoletno fizičko lice mora da ima ličnu kartu pod pretnjom plaćanja
novčane kazne. U ovoj normi reči „svako punoletno fizičko lice“ predstavlja hipotezu,
..u „mora da ima ličnu kartu" predstavljaju pravilo ponašanja, a reči „pod pretnjom
plućunja novčane kazne" predstavljaju sankciju.
1) Hipoteza dispozicije predstavlja deo norme koji određuje činjenice ili okol­
no,li koje moraju da se ispune da bi dispozicija, kao glavni element pravne norme,
mogla da se primeni. Odatle za konkretnog subjekta nastupa dužnost da se ponaša po
ililevu sadržanom u dispoziciji, nakon što se ispune uslovi sadržani u pretpostavci
ili .pozicije. Pretpostavka dispozicije određuje događaj koji još nije nastupio, ali koji je
moguć, verovatan ili neizbežan. Pretpostavku dispozicije sadrže samo uslovne opšte i
pojedinačne norme Na primer, pravna norma koja propisuje da svako ko ima imovinu
■tužan je da plati porez, u tom slučaju reči „svako ko ima imovinu" čini pretpostavku
ili .pozicije navedene norme.

KK I). M itro v ić , op. cit., str. 180.

33
 Pretpostavka sankcije sadrži opis prekršaja dispozicije, tj. deliktne radnje koji
tek treba da se dogode da bi se primenila sankcija. Na primer, ko ne plati porez, u pro­
tivnom biće kažnjen. Reći ,,u protivnom14 opisuju delikt i čine pretpostavku sankcije.
retpostavku sankcije treba razlikovati od delikta, koji je izvan norme i predstavlja po-
sledicu kršenja norme.
2) Dispozicija nije norma, već deo pravne norme, njen glavni element. Ona je
onaj deo pravne norme koji sadrži pravilo ponašanja, koji kazuje šta je dozvoljeno, a
sta nije. Ovaj deo norme najčešće zabranjuje neko ponašanje, ovlašćuje na neko pona­
šanje ili naređuje neko ponašanje.
3) Sankcija je drugi glavni element pravne norme. Ona predstavlja kaznu koja
je unapred propisana, predviđena, poznata za slučaj da dođe do povrede dispozicije ili
ipoteze. Na primer, reči „građani su dužni da plaćaju porez na imovinu11čine dispozi­
ciju pravne norme, a reči „biće kažnjeni11 (za neplaćanje poreza na imovinu) predsta­
vljaju sankciju. Kaznu za kršenje pravila ponašanja primenjuju nadležni državni orga­
ni postupajući prema dispoziciji druge norme. Podložnost prekršioca dispozicije sank­
ciji naziva se pravnom odgovornošću.
Na primer, odredba čl. 455. Zakona o obligacionim odnosima glasi: „Ugovor o pro­
daji nepokretnih stvari mora biti zaključen u pismenoj formi, pod pretnjom ništavosti11. Hi­
poteza je da je pomenuti ugovor zaključen, dispozicija je naređenje zakonodavca da ugo­
vor mora biti u pomenutoj formi, a ako toga nema, sankcija je ništavost ugovora.
c) Vrste - Podela (razvrstavanje, klasifikacija) pravnih normi vrši se na o
različitih kriterijuma. U zavisnosti od kriterijuma koji se koristi u cilju klasifikacije
postoje različite vrste pravnih normi.
1) Opšte i posebne - Prema stepenu uopštenosti, pravne norme se dele na: op-
ste (apstraktne) i posebne (konkretne). Opšte norme regulišu unapred neodređeni broj
slučajeva na takav način da su za njihovu primenu potrebne konkretne norme, kao što
je slučaj sa načelima pravnog poretka. Konkretne norme mogu neposredno da se pri-
mene, bilo da su opšte, npr. svako punoletno lic e je dužno da ima ličnu kartu bilo da
su pojedinačne, npr. Marko je dužan da ima ličnu kartu89.
2) Opšte i pojedinačne - Polazeći od kriterijuma obima i kruga subjekata na
koje se norme odnose, one se dele na opšte (generalne) i pojedinačne (individualne).
Opšte norme se odnose na unapred neodređeni broj subjekata i situacija, npr. zastup­
nik je dužan da se stara o interesima nalogodavca, roditelji su dužni da vaspitavaju de-
cu i dr. Pojedinačne norme se tiču samo jednog tačno određenog slučaja koji se u
pravnoj normi tačno imenuje, npr. Marko je dužan da plati 100.000,00 dinara na ime
poreza na ukupan prihod građana. Pojedinačna norma je i kad se odnosi na više tačno
određenih lica ili slučajeva. Pojedinačne norme se nalaze u pojedinačnim pravnim ak-1
tima (npr. presudama, rešenjima, ugovorima i dr.) i moraju biti saglasne sa opštim nor­
mama. Putem pojedinačnih pravnih normi se konkretizuju i sprovode u život opšte
pravne norme. K
3) Imperativne i dispozitivne - Polazeći od kriterijuma stepena obaveznosti dis­
pozicije, sve pravne norme dele se na imperativne (cogentne, prinudne) i dispozitivne
(zamenljive). Prve su prinudne, a druge se mogu zameniti dogovorenim pravilom subje-

89 D. M itro v ić , op. cit., str. 188.

34
i ti.i prava. Imperativna norma izričito obavezuje i voljom subjekata njena se primena ne
isključiti. One se prvenstveno nalaze u izvorima prava kojima se uređuje ustavna,
tipiuvna, krivična i druga javnopravna materija. Na primer, zabranjeno je krasti, nanositi
i, |r ,ne povrede i ubijati; punoletstvo se u našem pravu stiče sa navršenih 18 godina ži-
ni.i, državljanstvo prestaje smrću fizičkog lica; privredno društvo mora imati poslovno
u,i,. (firmu) i sedište itd. Iza ovih normi stoji javna vlast, naređenje države. Zbog toga je
njihovo poštovanje obavezno. Voljom subjekata njihova se sadržina ne može menjati.
I 'i .pozitivna norma je ona koja će se primeniti, ako subjekti prava nisu drugačije uredili
voj pravni odnos, tj. svojom voljom nisu isključili primenu dispozitivne norme, koja se
niiiii/i u nekom opštem pravnom aktu. Ako je isključe, važiće ono pravilo koje sami uta-
ii. u . Dispozitivne norme su zamenljive, jer njihovu sadržinu subjekti prava mogu me-
ttjfrti One se primenjuju i obavezuju samo ako subjekti prava nisu što dmgo predvideli.
i , primer, na osnovu odredbe čl. 823. Zakona o obligacionim odnosima posrednik stiče
l„ ivo na naknadu u času kad njegov nalogodavac zaključi ugovor sa trećim licem za ko-
H |i on posredovao. Međutim, posrednik i nalogodavac mogu sporazumno promemti sa­
li mm ove zakonske norme tako što se mogu drugačije dogovoriti. Ako se drugačije ne
•li ipovore, primeniće se propisana dispozitivna norma.
4) Naređujuće, zabranjujuće i ovlašćujuće - Polazeći od kriterijuma prirode
li .pozicije u pravnoj normi, one se dele na: naređujuće, zabranjujuće i ovlašćujuće. Na-
i ,.Iii|uće norme sadrže izričito naređenje, dispoziciju, koja zapoveda određeno ponaša-
M|, Na primer, norma koja nalaže obavezu privrednom subjektu da mora imati sedište i
pi ..lovno ime ili d a je direktor privrednog društva zastupnik društva po sili zakona. Za-
lniiiijujuće norme sadrže dispoziciju kojom se zabranjuje određeno ponašanje. Na pri-
..... norma koja zabranjuje poslovno ime koje izaziva zabunu o privrednom društvu ili
....i koja brani prokuristi da prenese svoju prokuru na dmgo lice. Ovlašćujuće norme da­
lu ovlašćenja subjektima prava na određeno ponašanje. Na primer, norma koja daje pra-
.1 privrednom društvu da može u poslovno ime uneti i elemente koji detaljnije označa-
1111 ovaj subjekt prava, npr. godinu osnivanja. Takođe, norma koja pruža mogućnost fi­
zičkim licima da imaju međunarodnu putnu ispravu (pasoš) je ovlašćujuća, jer je to
, lnšćcnje pruženo (dato) svakom fizičkom licu, a ono ga može, ali ne mora iskoristiti.
5) Uslovne i bezuslovne - Pravne norme mogu biti stvorene u vezi s konkret-
II,ni, situacijom na koju se odnose90. U pravnoj teoriji postoji podela pravnih normi na
uslovne (apstraktne) i bezuslovne (konkretne). Uslovne su one koje regulišu situacije
I n|f lek treba da nastupe, a bezuslovne su one koje se donose da bi se regulisale situa-
i iju koje su već nastale. Dakle, pravna norma se može donositi unapred, ali se ona ne
može primeniti ukoliko ne nastupi situacija kakva se u njoj predviđa. Nastupanje takve
»nuncije u životu predstavlja uslov za primenu konkretne uslovne pravne norme. Po
piuvilu, opšte pravne norme su uslovne a pojedinačne bezuslovne.
Za uslovne norme pojedini autori smatraju da pored dispozicije i sankcije imaju
i,,, dva elementa: hipotezu sankcije i hipotezu dispozicije, dakle, ukupno četiri ele-
monta. Osim toga se tvrdi da obe hipoteze nisu normativne prirode, jer ne naređuju ni-
I. nkvo ponašanje91.

K. Lukić - B. Košutić, op. cit., str. 223.

K. Lukić, Uvod u pravo, Beograd 1994, str. 179-180.
 6) Potpune i nepotpune - Polazeći od kriterijuma da li pravna norma sadrži
poziciju i sankciju, one se dele na potpune i nepotpune. Potpune su one norme koje sadr-
ze dispoziciju i sankciju, a nepotpune su one kojima nedostaje jedan od obaveznih ele­
menata. Takav je slučaj sa deklarativnim pravnim normama koje su po pravilu nepotpu-
ne’ JfmStadrZwiST ° - dlspozlc,Ju- Na Primer, na osnovu Ustava Republike Srbije (skraće­
no^ URS) „Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim
ljudskim pravima . Ili, „Glavni grad Republike Srbije je Beograd" (URS, čl. 9).
1) Državne i nedržavne - Polazeći od kriterijuma subjekta koji donosi pravne
nornie, država ili drugi ovlašćeni subjekt, norme se klasifikuju na državne i nedržavne
Državne norme su one koje donosi država preko svojih za to ovlašćenih organa, a ne­
državne su one koje stvaraju ovlašćeni subjekti od strane države (npr. sindikati poli-
k u f eUZadr^ e’ Pnvredna društva), donošenjem pravnih akata, a čiju primenu
obezbeđuje i štiti država. Na pnm er, norme sadržane u zakonu jesu državne norme a
one koje su sadržane u opštem aktu ovlašćenih subjekata jesu nedržavne norme.
8) Materijalnopravne i procesnopravne - Sve pravne norme razvrstane su u
dve velike celine: u norme materijalnopravne prirode i norme procesnopravne prirode.
Prve su one koje reguhsu stvarne (realne, materijalne) odnose subjekata prava, dok su
druge one koje reguhsu postupak (način) primene normi materijalnog prava. Materi­
jal nopravnom normom apstraktno se reguliše određena situacija koja se inače stvarno
može desiti u zivotm Za nju se apstraktno određuje sankcija. Takvim pravnim pravi­
lom defimse se određeno ponašanje u društvu, koje, ako bude prekršeno od strane bilo
kog hca, na njega ce biti pnm enjena propisana sankcija. Na primer, norme materijal­
nopravne prirode nalaze se u izvorima prava kojima se reguliše ustavna, upravna, kri­
vična, građanskopravna, trgovinska i druga materija.
Da bi bilo moguće primeniti materijalnopravne norme, neophodno je prethodno
urediti postupak (način, oblik, formu) njihove primene. Pravna pravila koja regulišu
postupak primene materijalnog prava nazivaju se pravnim pravilima procesnog prava
Na pnmer, norme procesnopravne prirode nalaze se u izvorima prava kojima se regu-
hse parnični, krivični vanpamični, izvršni sudski postupak ili opšti upravni postupak,
carinski, poreski ili neki drugi poseban upravni postupak.
9) Pravne norme određenih pravnih grana - Pravni sistem se sastoji od obla-
sh prava one obuhvataju veći broj grana prava. U zavisnosti od toga kojoj grani prava
pripada određena norma, ona poprima prirodu te grane prava. Na primer, u sferu mate­
rijalnog prava spadaju sledeće grane pravnog sistema: ustavno, krivično, građansko
trgovinsko, porodično, nasledno, stvarno, obligaciono, radno i druge, a u sferu proce­
snog prava spadaju: krivično procesno pravo, građansko procesno pravo, upravno pro­
cesno pravo (opšti upravni postupak) i dr. Pravna norma koja pripada ustavnom pravu
ima prirodu ustavnopravne norme, koja pripada naslednom pravu ima prirodu nasled-
nopravne norme, a ona koja pripada radnom pravu ima prirodu radnopravne norme itd.

7. PRAVNE ČINJENICE I PRAVNE RADNJE

a) Pojam pravnih činjenica i pravnih radnji - Činjenice koje su predviđene u

pretpostavkama pravnih normi, na osnovu kojih nastaju, menjaju se ili prestaju pravni
o nosi, nazivaju se pravnim činjenicama, a njihov zbir se naziva činjeničnim sku-

' Ustav Republike Srbije („SI. glasnik RS“, br. 98/2006 i 113/2006), čl. 3. stav 1.
36
 Na primer, pravni odnos između roditelja i deteta nastaće zahtevom roditelja za
i,Milovanjem od strane svog deteta, ako bude ispunjeno više činjenica: da jeidetesu
mogućnosti da izdržava roditelja; d a je roditelj nesposoban za privređivanje; da rodi­
li l| nema sredstava za život. Pravni poredak određuje činjenice kao uslov za zasmva-
nii\ promenu ili prestanak pravnog odnosa. One se vezuju za prostor i vreme u pravu,
1.1 postoje samo ako su prostomo-vremenski određene. v .
Pod pravnim radnjama podrazumevaju se samo one radnje koje su od značaja
pravo, jer pravo ne reguliše sve ljudske radnje. Subjekti prava mogu nešto da čine
lll ne čine, a njihove konkretne radnje predstavljaju element faktičkog delanja u prav­
ni mi poretku. Uostalom, pravni sistem jedne države počiva na ljudskim pravnim rad-
•tliima, sa osnovnim zahtevom da se one moraju vršiti u skladu sa pravnim normama,
pnivne radnje, kao posebna vrsta pravnih činjenica, nalaze se u svim elementima prav-
norme, jer čine sadržinu pretpostavki, zapovesti i sankcija u pravnim normama,
dovode do nastanka, promene ili prestanka pravnih odnosa, jer predstavljaju
i lov za primenu zapovesti u pravnoj normi, npr. radnje zaključenja ugovora, upra-
limija motornim vozilom, podnošenja tužbenog zahteva i dr. Takođe, one doprinose
llkiisnosti pravne norme i celokupnog pravnog sistema, imajući u vidu da^se pravne
, ,,|ii|c ogledaju i u izvršavanju pravnih dužnosti i vršenju subjektivnih prava .
b) Vrste pravnih činjenica —Činjenice mogu biti raznovrsne, a mogu se klasi-
i, kovati prema raznim kriterijumima u odgovarajuće grupe. Najjednostavnija je podela
,,, obične i pravne činjenice. Obične činjenice su bez pravnog značaja, odnosno prav-
..... relevantne, jer one ne utiču na nastanak, promenu ili prestanak pravnog odnosa.
i >iic činjenice koje utiču, koje su od pravnog značaja za nastanak, promenu ili presta-
„ ,k nekog već zasnovanog pravnog odnosa, jesu pravne činjenice . Međutim, jedna
, i,i okolnost, odnosno jedna ista činjenica u jednom slučaju može imati svojstvo prav­
ni unjenice, a u drugom slučaju ne. Na primer, kiša kao prirodni događaj, kao jedna
Huttna okolnost, predstavlja običnu činjenicu, bez pravnog značaja. Ali, ako je kiša
uhlovila uništenje useva, ona poprima svojstvo pravne činjenice, pod uslovom da je
hlo zaključen ugovor o osiguranju tih useva. .................
Polazeći od kriterijuma da li je moguće pravno obarati određenu činjenicu ili ne,
činjenice se dele na oborive i neoborive. Oborive pravne činjenice su one za koje
, suprotno može dokazati, odnosno koje se mogu osporiti (npr. muž detinje majke je
.im deteta ili sudska odluka kojom se jedno fizičko lice proglašava umrlim). Neobo-
i ivo pravne činjenice su one za koje se ne može suprotno dokazati (npr. pravnosna-
Mio presuđena stvar).
Polazeći od kriterijuma da li je određena činjenica rezultat ljudskog ponašanja ih
.im to nije, sve činjenice se dele na prirodne događaje i ljudske radnje. Prirodni događaji
ii okolnosti koje nastaju nezavisno od volje ljudi, a za koje pravo vezuje pravne posle ice
i upi rođenje deteta, smrt, zemljotres, epidemija i dr.). Ljudske radnje su činjenice koje
.„ritaju delovanjem (aktivnošću) ljudi, za koje pravo vezuje pravne posledice (npr. pnci-
M)t.na šteta, kleveta i dr.). Pod ljudske radnje podvode se i telesne i psihičke radnje coveka.*li

M Videti: R. Lukić - B. Košutić, op. cit., str. 313 i D. Mitrović, op. cit., str. 259.
MD. Mitrović, op. cit., str. 261. . A •
" ' Za razliku od običnih ti. nepravnih činjenica, pravne činjenice su one koje na osnovu naređenja sa­
li m o g u zakonu proizvode pravna dejstva (nastanak, prenos, gašenje, izmena subjektivnih prava i prav­
nih situacija)". O. Stanković-V. Vodinelić, op. cit., str. 159.
37
 Ljudska radnja se može kvalifikovati kao pravna činjenica samo kad izaziva određen
pravna dejstva. Najveći i najvažniji broj pravnih dejstava nastaje iz izjava volja.
Ljudske radnje se mogu podeliti na dozvoljene i nedozvoljene (delikti). Dozvo
Ijene radnje se dele na radnje koje su saglasne pravu i voljne radnje. Radnje sagla
sne pravu su one koje se preduzimaju bez namere da se zasnuje, promeni ili prekini
pravni odnos, ali koje izazivaju pravno dejstvo, tj. pravne posledice, npr. nalaz tuđi
stvari, nužna odbrana i dr. Voljne radnje su one koje se preduzimaju s namerom da si
zasnuje, promeni ili prekine pravni odnos (npr. ponuda za zaključenje ugovora, ustu
panje ugovora, oprost duga). Pod voljnim radnjama se, prvenstveno, imaju u vidu izja
ve volje koje subjekti prava čine u nameri da zasnuju, promene ili ukinu neki pravn
odnos. Od posebnog značaja su izjave volja kojima nastaju pravni poslovi u oblast
građanskog, odnosno poslovnog prava, od kojih je najznačajniji ugovor. Naprosto
pravnim poslovima se prvenstveno pribavljaju, prenose ili ukidaju subjektivna prava
Nedozvoljene ljudske radnje (delikti) su one radnje kojima se krše pozitivni propisi
odnosno prihvaćeni običaji u društvu. Postoje više vrsta delikata, u zavisnosti od po-
sledica koje izazivaju (krivična dela, imovinski delikti, privredni prestupi, prekršaji)96.
c) Protek vremena kao posebna pravna činjenica - Protek vremena ima po­
seban značaj u pravu kao pravna činjenica. Načelno, svako ovlašćenje koje subjekt
prava ima je vremenski ograničeno, jer se njemu daje određeni vremenski rok da se
svojim ovlašćenjem koristi. U protivnom, ukoliko se u datom roku svojim ovlašće-
njem ne koristi, ono prestaje .
U mnogim slučajevima se nastanak, promena i prestanak pravnog odnosa vezuje za
protek vremena. Na primer, u našem pravu fizičko lice sa navršenih 15 godina stiče testa-
mentalnu sposobnost, a sa 18 godina postaje punoletno i stiče poslovnu sposobnost.
Ako je reč o subjektivnim pravima, za protek vremena se vezuje njihovo stica-
nje ili gubitak. U slučaju da se protekom vremena gube pojedina ovlašćenja ili prestaje
je an pravni odnos, reč je o pravnoj činjenici koja se u pravu naziva zastarelost. Pre­
ciznije, zastarelost je prestanak prava da se zahteva prinudno izvršenje obaveze po
proteku zakonom određenog vremena, u kome poverilac nije vršio svoje pravo a bio je
ovlašcen da ga vrši . Međutim, u obrnutom slučaju, ako se protekom vremena pojedi­
na ovlašćenja stiču ili odnos zasniva, onda je reč o proteku vremena koji se u pravu
naziva održaj. Ovim pravnim institutom se uspostavlja sklad između faktičkog i prav­
nog stanja. Održajem se ne mogu sticati obligaciona prava i pravo ličnosti.
Prekluzija je slična institutu zastarelosti, jer i ona znači gubitak prava po proteku
zakonom određenog roka u kome pravo nije vršeno. Na istek prekluzivnog roka, za raz-
lku od roka zastarelosti, sud pazi po službenoj dužnosti. Ovaj rok teče neprekidno (ne-
ma ni prekida ni zastoja), a posle njegovog isteka prava se definitivno gube, uz neznatne
izuzetke (npr. ponekad zakonodavac dopušta povraćaj u pređašnje stanje). Prekluzivni
rokovi mogu biti subjektivni (koji teku od dana saznanja za neku činjenicu) i objektivni
(koji teku od nekog pravno relevantnog događaja, npr. dan zaključenja ugovora).

- f s t S . i d n ' " ’ Str' 313' 314; Mitr0ViĆ’ 0/? cit" Stn 25<M6I; °- Stanković
„Q„ 0vo Pravno načelo, iako na prvi pogled izgleda nepravično, u stvari je društveno nužno, jer odgo-
ItU aH°Wbl Pred zi ranj a od nosa među ljudima da se situacije koje dugo traju a ne odgovaraju pravu
usklade s pravom. R. Lukić - B. Košutić, op. cit., str. 315. J ‘
O. Stanković - V. Vodinelić, op. cit., str. 209.
38
 H M \< I N .IE PRAVA

0 l’ojain i vrste tumačenja —Kad nastane konkretan slučaj, koji je regulisan

, i m pi.tvnom normom, njega treba podvesti pod odgovarajuću opštu pravnu nor-
Ml i i ti, voj situaciji može se javiti potreba za tumačenjem pravne norme. Jer, pojedi-
......... ponašanja ljudi, kao konkretni slučajevi, po pravilu nisu identični sa apstrakt-
m u irmulacijom koju daje jedna opšta pravna norma.
1 umačenje predstavlja delatnost kojom se utvrđuje značenje (smisao) jedne ma-
....... Ii,i pojave ili znaka, u ovom slučaju norme kao materijalnog znaka, koja je done-
i.i mi., d.i bi se određena poruka saopštila. Zato se pojam tumačenja prava može defi-
u .u Kao utvrđivanje tačnog (pravog) značenja (smisla) pravnih normi . Tumačenju
,i ,„i lupa prilikom primene pravne norme. To čini sud ili organ uprave u cilju dono-
I, , „lame pravne odluke. Tako, npr. za slučaj spora zbog datog otkaza, kojim zaku-
,!, i, prekida ugovor o zakupu, koji je zaključen na neodređeno vreme, a zakupac
i M|i|jfiiog stana prigovori da mu je otkaz dat u nevreme, na sudu je^cla protumači iz-
, u ,ncvreme“ koji je sadržan u Zakonu o obligacionim odnosima . To mogu biti
kl dimi, dani epidemije gripa i si.
U svakom jeziku postoje reči kojima se smisao može protumačiti na različite
, mu Stoga je umeće tumačenja svojevrsna veština, umešnost razumevanja nekog
l i l i •..im postupak otkrivanja značenja teksta101. Da bi se valjano otkrila poruka ko-
i .Inu pravna norma sadrži, treba je povezivati sa normama sa kojima je u struktu­
rni,.I i lunkcionalnoj vezi. Izolovano tumačenje jedne pravne norme može dovesti do
moh pogrešnog razumevanja.
Ako je sadržina pravne norme nejasna, ako izaziva nedoumice, njeno tumačenje
.... i, dati jedino zakonodavac, jer on najbolje zna s ta je želeo da poruči donošenjem
i, ilrnc pravne norme. Tumačenje koje daje zakonodavac naziva se autentično tu-
mn trn je . , .
tumačiti se može ne samo jedna norma, već i više normi koje su povezane u
Inu i dinu, pa i u celinu pravnog sistema, što je mnogo rede u praksi. Tumačenje vr-
li.Mvni organi, sudski i upravni, a izuzetno, zakonodavni organ. Sudovi obavljaju
iii delatnost primenjujući pravne norme, ali i tumačeći ih. U praksi je neophodno
l„ /hediti najveći mogući stepen jedinstva u tumačenju zbog pravne sigurnosti subje-
i iiii prava. Pored državnih organa, tumačenje mogu da pruže i nedržavni subjekti
,,, ,v ,,o ili fizičko lice kao tumač), ali njihovo tumačenje nema obaveznu snagu. Pored
ili. poznato je i naučno tumačenje koje nema za svrhu primenu pravne norme, već
...mi no objašnjenje pravne norme.
Postupak tumačenja započinje utvrđivanjem tačnog teksta pravne norme, koja
, im dco pozitivnog prava. Zatim se prelazi na glavni postupak tumačenja, tj. na samo
ni, nlivanje pravog značenja pravne norme.

K, I.ukić- B. Košutić, op. cit., str. 365. . ....

...„Ako dužina otkaznog roka nije određena ugovorom ili zakonom ili mesnim običajima, on iznosi
u diina, s tim da otkaz ne može biti dat u nevreme". ZOO, čl. 597. stav 2.
1,11 K o š ta Č a v o š k i - R. V a sić , op. c it, str. 1 5 3 -1 5 4 .
39
 1) Jezičko tumačenje - Osnovno i glavno sredstvo tumačenja je jezik. Otuda je
neophodno valjano poznavanje jezika i posedovanje određene jezičke kulture. Ono
podrazumeva primenu pravila gramatike i sintakse na tekst pravne norme radi utvrđi­
vanja jezičkog značenja pravne norme. Međutim, jezičko značenje pravne norme samo
je u manjem broju slučajeva jasno i određeno. Zbog toga treba povesti računa da li je
reč o ,,običnom“ govoru ili posebnom pravnom jeziku, odnosno terminologiji. Pri
utvrđivanju jezičkog značenja treba se držati određenih tehničkih pravila koia je uspo­
stavila doktrina102. j j p
U postupku utvrđivanja pravog značenja pravne norme, pored jezičkog tumače­
nja od koga se polazi, koriste se i druge vrste tumačenja (logičko, sistematsko, istorii-
sko i ciljno). Jf
2) Logičko tumačenje - Ovo tumačenje se ogleda u utvrđivanju značenja prav­
ne norme uz pomoć logike. To je takvo tumačenje, čije se značenje norme, koje je do-
bijeno jezičkim tumačenjem ili drugom vrstom tumačenja, sada (podvrgava) tumači
zakonima logike. Logičkim tumačenjem postiže se ono značenje pravne norme koje se
ne može ostvariti drugim vrstama tumačenja.
3) Sistematsko tumačenje - Ovo tumačenje vrši se tako što se njeno značenje
utvrđuje prema mestu gde se pravna norma nalazi u pravnom sistemu i prema smisao-
nom povezivanju sa drugim normama, jer svaka norma je u okviru jedne veće celine, u
kojoj su delovi čvrsto međusobno povezani.
4) Istorijsko tumačenje - Ono se vrši na taj način što se uzimaju u obzir sve
društvene okolnosti koje su bile od značaja u trenutku donošenja norme. Ovom vrstom
tumačenja utvrđuje se istorijsko poreklo pravne norme koja se tumači kao i “istorijski”
uslovi u kojima je ta norma nastala.
Istorijsko tumačenje, kao jedna vrsta sociološkog tumačenja, ima zajedničkog sa
ciljnim tumačenjem da setum ačenje pravne norme vrši pomoću društvenih okolnosti.
5) Ciljno (teleološko) tumačenje - Ono predstavlja utvrđivanje sveukupnosti
delovanja norme, posledice koje izaziva norma, njen društveni i objektivni značaj i
svrha zbog koje je norma doneta. Ciljno tumačenje rešava pitanje svrhe njenog dono­
s i 3’ cilja koji se želi da ostvari i koji se društveni interes želi da zaštiti. Odatle je ve­
liki značaj ciljnog tumačenja i potreba da se ono što korektnije vrši103.
b) Pravna praznina, analogija i razlog suprotnosti - Tumačenje pravnih nor­
mi ima poseban značaj kad se ustanovi pravna praznina. I pored najbolje volje i
stručnosti zakonodavac ne može normama da uredi sve one odnose koji su od opšteg
interesa za društvo, jer je život mnogo raznovrsniji i bogatiji od sposobnosti ovog or­
gana da unapred predvidi buduće situacije. Ako nastupi slučaj koji nije regulisan prav-1
nom normom, a dođe do spora, sud se ne može pozvati na pravnu prazninu. Sud mora
presuditi i doneti sudsku odluku. U takvom slučaju sud ima kreativnu ulogu, jer svo­
jom delatnošću mora da popuni pravnu prazninu. On će potražiti pravnu normu za sli­
čan slučaj, osloniće se na običaj, pozvati se na opšta načela, prateći pritom duh prav­
nog sistema u celini. Sud nije ovlašćen da popunjava pravnu prazninu u krivičnom
pravu. U ovoj oblasti važi načelo: nema dela, nema kazne ako zakonom delo nije pro­
pisano (nullum crimen, nullum poene, sine lege).

k. Lukić - B. Košutić, op. cit., str. 389.

m Ibid., str. 419.
40
 Pravnu prazninu sud popunjava analogijom ili razlogom suprotnosti. Analogija
, mu in tumačenja kojim se pravna praznina, tj. slučaj koji nije regulisan pravnom
Miti mom, reguliše na taj način (a praznina tako popunjava) što se primenjuje norma za
.Inigi slučaj koji je u svojim bitnim elementima istovetan sa neregulisanim slučajem.
Miulogija može biti zakonska i pravna. Kod zakonske analogije primenjuje se pravno
, i iivi|o predviđeno za sličan slučaj, a kod pravne analogije jedno opšte načelo izve-
u no i/, više pravnih normi ili iz celog prava kao sistema.
Razlog suprotnosti, koji se još naziva argumentum a contrario, predstavlja jo š
i, , |, im način tumačenja pravnog pravila i popunjavanja pravnih praznina, ali se u praksi
' -n/dno primenjuje.

'» SISTEM PRAVA

a) Pojam - Sistem prava nalazi se u odnosima međuzavisnosti sa drugim siste­

mima u društvu (političkim i ekonomskim), a svi ti sistemi čine delove jedinstvenog
društvenog sistema14. U pravnoj teoriji sistem prava ima više značenja, ali se najčešće
•I, IhiiŠe kao skup pravnih normi sređenih po određenim kriterijumima pravne doktri-
ii, Čiju osnovu čine opšte pravne norme grupisane prema njihovoj srodnosti u prav­
it. institute i grane prava. Osnovu sistema prava čine opšte pravne norme. One nisu
u, -;ivisne i razdvojene jedne od drugih, već su međusobno povezane predmetom, na­
dim ali ciljem regulisanja.
b) Elementi - Osnovni elementi sistema prava su: pravni instituti (pravne usta­
nove) i grane prava. Pravne oblasti predstavljaju delove sistema prava, ali se ne kvali-
iikuju kao element pravnog sistema.
1) Pravni instituti - Oni se definišu kao skup pravnih normi kojima se regulišu
, uIi edeni društveni odnosi ili grupe istovrsnih društvenih odnosa (npr. brak, testament,
<vojina, državljanstvo, krivično delo i dr.). Na primer, pravni institut „pravo svojine 44
obuhvata opšte pravne norme kojima se regulišu pitanja u vezi sa predmetom, sadrži-
imm, prenosom, zaštitom i drugim pitanjima prava svojine.
Pravni institut može da ima uže ili šire značenje, odnosno može da obuhvati
iniivne norme kojima se regulišu uže ili šire celine pravnih odnosa, a ponekad može da
obuhvati samo deo iste celine pravnog odnosa. Na primer, pod pravni institut se pod­
vode: pravni posao, kao najširi pojam obligacionog prava; zatim ugovor, kao genusm
pojam za sve vrste ugovora; ali npr. i ugovor o prodaji, kao posebna vrsta ugovora.
2) Grane prava - Više pravnih instituta, koji uređuju srodne društvene odnose,
, me granu prava (pravnu granu). Na primer, najznačajniji pravni instituti grane prava
imsledno pravo” jesu: zakonsko nasleđivanje, testamentalno nasleđivanje, nužni na-
.leđni deo i dr. Ili, najznačajniji pravni instituti „porodičnog prava su: brak, porodica,
-ilurateljstvo, usvojenje i dr. Sve grane prava u jednoj državi čine sistem prava.
Broj grana prava u jednom pravnom sistemu nije konačan. Promene društvenih
odnosa i razvoj pravnog sistema dovodi do pojave novih grana prava, kao npr. ekolo-

H'4 Pravna nauka (doktrina) proučava pravo. Ona je jedna od najstarijih društvenih nauka, a sa nje­
nim razvojem ona se sve više granala.
41
 skog prava. Međutim, u svim savremenim pravnim sistemima postoje osnovne grane
prava sa dugom tradicijom, koje predstavljaju najznačajnije grane prava. U takve gra­
ne spadu: ustavno, upravno (administrativno), krivično, sudsko, radno, stvarno obli-
gaciono, porodično, nasledno, poslovno (privredno, trgovinsko), međunarodno javno
međunarodno privatno pravo.
Osobenost anglosaksonskog pravnog sistema se ogleda ne samo u izvorima pra­
va nego i u načinu na koji su formirane grane prava. Na primer, građansko pravo je
drugačije postavljeno nego u kontinentalnom pravu. Pravo svojine predstavlja posebnu
granu prava (a ne deo stvarnog prava), ni obligaciono pravo ne postoji kao jedinstvena
grana prava, već se izdvajaju dve celine: ugovori (contracts) i naknada štete (torts )
Takođe, postoji posebna grana prava - trust, koja reguliše anglosaksonski pravni insti­
tut koji u kontinentalnom pravu nije poznat. Međutim, svojina je najspecifičniji deo
anglosaksonskog prava u .
3) Oblasti prava - U pravnoj teoriji se, u zavisnosti od srodnosti pravnih no
koje sadrže, grane prava grupišu u veće celine, odnosno u pravne oblasti. Na primer
pravne oblasti predstavljaju javno i privatno pravo, materijalno i procesno pravo unu­
trašnje i međunarodno pravo.
Podela prava na dve oblasti, javno i privatno pravo, vuče svoje korene iz rim­
skog prava. Javno pravo uređuje i štiti javne interese (ius publicuni), a privatno pravo
privatne interese (iusprivatum). Ova podela vrši se na osnovu toga da li pravne norme
uređuju državu kao predstavnika i zaštitnika javnog interesa u društvu, odnosno da li
uređuju odnos javne vlasti i građana i pravnih lica (javno pravo), ili uređuju i štite in­
terese građana kao pojedinaca i pravnih lica, odnosno njihova lična i imovinska prava
koja počivaju na privatnoj svojini (privatno pravo). U oblast javnog prava ubrajaju se-
ustavno, upravno, krivično, sudsko, krivično procesno, građansko procesno, radno
međunarodno javno, ekološko pravo; dok se u oblast privatnog prava ubrajaju: stvar­
no, obligaciono, porodično, nasledno, poslovno, međunarodno privatno pravo
U savremenim uslovima podela oblasti prava na javno i privatno relativizovana
je i izgubila je na prvobitnom značaju.
U zavisnosti od toga da li se pravnim normama regulišu realni društveni odnosi
ih odnosi u postupku primene ovih normi, pravo se tradicionalno deli na oblast mate­
rijalnog i oblast procesno pravo. Materijalno pravo sadrži opšte pravne norme koji­
ma se uređuju: pravni status, prava i obaveze subjekata prava (fizička i pravna lica) i
sankcije koje se prirnenjuju u slučaju povrede njihovih prava. Procesno pravo (formal­
no) sadrži opšte pravne norme kojima se određuju oblici, način i sredstva ostvarivanja
odnosno primene materijalnopravnih normi, u slučaju njihove povrede. Na primer u
oblast materijalnog prava ulaze: ustavno, upravno, krivično, radno, porodično pravo i
dr. A u procesno pravo ulaze: građansko procesno i krivično procesno pravo upravno
procesno i dr.
Primenu pravila materijalnog prava na konkretne slučajeve vrše sudovi i drugi
zakonom ovlašćeni državni organi (upravni organi) u postupku (proceduri) koji je una-
pred propisan. Postupak primene normi materijalnog prava okončava se donošenjem

Detaljnije videti: S. Avramović, V. Stanimirović, Uporednapravna tradicija, Beograd 2008, str. 228-234.
42
„ 1 , 1 ,kog akta (p resu d a, re še n je ) u su d sk o m p o stu p k u ili u p rav n o g akta (rešenje, zak lju -
,k ) u opštem i p o seb n im u p rav n im p o stu p cim a. Izv ršav an je ovih akata po d leze po-
abnom p o stu p k u k o ji je tak o đ e u n ap red p ro p isan n o rm am a o izv ršn o m postupku.
Sudski postupci se u o snovi dele na građanske i krivične. Posebnu vrstu po stu p ­
im predstavlja upravni postupak. G rađanski se tiču sporova izm eđu fizičkih i pravnih i
među pravnih lica kao stran ak a u parnici (parnični postupak) koju vode radi o stv an -
anjn ili zaštite p ojedinačnih prava. G rađanski p o stu p ak pokreće se tužbom od strane za ­
miri csovanog lica. K rivični se tiču suđenja o krim in aln im postupanjim a fizičkih lica, a
i„"| određenim u slo v im a i prav n ih lica (krivični postupak). K rivični postupak se pokre-
. ili privatnom tužbom o štećen o g lica ili na o sn o v u krivične prijave dostavljene tuži a-
n u koje ceni im a li o sn o v a za pokretanje postu p k a, ili tužbom ja v n o g tužioca po slu ­
đ e n o j dužnosti.
Upravni postupak se tiče p o stu p a n ja d ržav n ih o rg an a u u p ravnim stv arim a ve-
»miini za p rim e n u p ro p isa o p rav im a, o b a v e z a m a ili prav n im in teresim a fizičkih i
,,,,'vnih lica. U pravni p o stu p a k se p o k reće ili po slu žbenoj du žn o sti od strane n adle-
'm .g o rg an a ili n a zah tev stra n k e (fizičk o g ili p ra v n o g lica).
Pravo se m o že p o d eliti n a dve oblasti: unutrašnje pravo i međunarodno (jav­
io,) pravo, s o b ziro m n a to d a li se u ređ u ju o d n o si u je d n o j državi ili se u ređuju od n o si
, m eđu dve ili više d ržav a ili m e đ u n aro d n ih o rg an izacija. U n u trašn je (n acio n aln o , do-
..... e) pravo p re d sta v lja sk u p o p štih p rav n ih norm i k o jim a se u ređ u ju društveni od n o si
........ d ržav i, o d n o sn o m e đ u so b n i o dnosi g ra đ a n a i/ili p rav n ih lica, ali i n jihovi od-
,„, m sa d ržav o m . M e đ u n a ro d n o (jav n o ) p rav o sadrži opšte p rav n e norm e k o jim a se
„m iliju m eđ u n aro d n i o d n o si, tj. o dnosi iz m e đ u dve ili v iše d ržav a, odnosno izm eđu
m bjckata u p rav u različitih d ržav a, ili d ržav e i m eđ u n aro d n ih o rg an izacija. T i o d n o su
u m eđunaro d n i i ja v n o p ra v n i. ,
M eđu n aro d n o p ra v o se raz lik u je o d u n u tra šn je g p ra v a p rem a v ećem b ro ju ele-
m. nula: su b jek tim a, p re d m e tu reg u lisan ja, izv o rim a, n ačin u d o n o šen ja norm i, sred-
11 ima o b ezb eđ en ja n jih o v o g p o što v a n ja i dr.
O d m e đ u n a ro d n o g ja v n o g p rav a tre b a razlik o v ati međunarodno privatno pra-
u , pod kojim se p o d ra z u m e v a sk u p p rav n ih n o rm i k o jim se u ređ u ju g rađ an sk o p rav m
i Privatnopravni) o d n o si sa stran im elem en to m . O no se bav i rešav an jem su k o b a zak o ­
nodavne (sukob zakona), ili su d sk e n ad ležn o sti (sukob jurisdikcije) dveju ili v iše d r­
m a u reg u lisan ju i re ša v a n ju p riv a tn o p ra v n ih o d n o sa i sp o ro v a izm eđu d o m aćih i
nultih fizičk ih i p rav n ih lica, a tak o đ e i p ro b le m o m p rizn av an ja i izvršenja stran ih
nilskih odluka.
M eđ u n aro d n o p riv a tn o p rav o je grana unutrašnjeg prava. N jeg o v a p rav ila m -
ii m eđunaro d n a, a m e đ u n a ro d n o o b eležje im aju sam o odnosi ko je reg u h se, je r se ve-
uju za više su v eren iteta. S tro g o uzev, o no n ije “m e đ u n aro d n o ” , je r se nalazi n egde iz­
m eđu u n utrašn jih p rav n ih p o re d a k a d rž a v a i m e đ u n a ro d n o g ja v n o g prava, s tim d a j e
m nogo bliže u n u trašn jem p ra v u d ržava. N je g o v i izvori p rav a su prev ash o d n o unutra-
propisi država.
.1111 .
Strani elem en t (element inostranosti) p risu ta n u je d n o m p riv atn o p rav n o m od-
no Mi p retv ara p o ro d ič n o p ra v n e , g rađ an sk o p rav n e, ra d n o p rav n e i p riv red n o p rav n e o d ­
nose u o d n o se m e đ u n a ro d n o g p riv atn o g prava. S trani elem en t je signal da sm o napu-
43
 s og prava. Međutim, u svim savremenim pravnim sistemima postoje osnovne grane
prava sa dugom tradicijom, koje predstavljaju najznačajnije grane prava. U takve gra­
ne spadu: ustavno, upravno (administrativno), krivično, sudsko, radno, stvarno, obli­
gaciono, porodično, nasledno, poslovno (privredno, trgovinsko), međunarodno javno
međunarodno privatno pravo. ’
Osobenost anglosaksonskog pravnog sistema se ogleda ne samo u izvorima pra­
va nego i u načinu na koji su formirane grane prava. Na primer, građansko pravo je
drugačije postavljeno nego u kontinentalnom pravu. Pravo svojine predstavlja posebnu
granu prava (a ne deo stvarnog prava), ni obligaciono pravo ne postoji kao jedinstvena
grana prava, vec se izdvajaju dve celine: ugovori (contracts) i naknada štete (torts) I
1akođe, postoji posebna grana prava - trust, koja reguliše anglosaksonski pravni insti­
tut koji u kontinentalnom pravu nije poznat. Međutim, svojina je najspecifičniji deo f
anglosaksonskog prava . J
3) Oblasti prava - U pravnoj teoriji se, u zavisnosti od srodnosti pravnih no
koje sadrže, grane prava grupišu u veće celine, odnosno u pravne oblasti. Na primer
pravne oblasti predstavljaju javno i privatno pravo, materijalno i procesno pravo unu- ft
trasnje i međunarodno pravo.
Podela prava na dve oblasti, javno i privatno pravo, vuče svoje korene iz rim­
skog prava. Javno pravo uređuje i štiti javne interese (ius publicum), a privatno pravo
privatne interese (ius privatum). Ova podela vrši se na osnovu toga da li pravne norme “
uređuju državu kao predstavnika i zaštitnika javnog interesa u društvu, odnosno da li
uređuju odnos javne vlasti i građana i pravnih lica (javno pravo), ili uređuju i štite in­
terese građana kao pojedinaca i pravnih lica, odnosno njihova lična i imovinska prava
koja počivaju na privatnoj svojini (privatno pravo). U oblast javnog prava ubrajaju se:
ustavno, upravno, krivično, sudsko, krivično procesno, građansko procesno radno
međunarodno javno, ekološko pravo; dok se u oblast privatnog prava ubrajaju: stvar­
no, obligaciono, porodično, nasledno, poslovno, međunarodno privatno pravo.
U savremenim uslovima podela oblasti prava na javno i privatno relativizovana
je i izgubila je na prvobitnom značaju.
U zavisnosti od toga da li se pravnim normama regulišu realni društveni odnosi
i Ii odnosi u postupku pnm ene ovih normi, pravo se tradicionalno deli na oblast mate­
rijalnog i oblast procesno pravo. Materijalno pravo sadrži opšte pravne norme koji­
ma se uređuju: pravni status, prava i obaveze subjekata prava (fizička i pravna lica) i
sankcije koje se pnm enjuju u slučaju povrede njihovih prava. Procesno pravo (formal­
no) sadrži opšte pravne norme kojima se određuju oblici, način i sredstva ostvarivanja
odnosno pnmene matenjalnopravnih normi, u slučaju njihove povrede. Na primer u
oblast materijalnog prava ulaze: ustavno, upravno, krivično, radno, porodično pravo i
dr. A u procesno pravo ulaze: građansko procesno i krivično procesno pravo upravno
procesno i dr. H
Primenu pravila materijalnog prava na konkretne slučajeve vrše sudovi i drugi
zakonom ovlašćeni državni organi (upravni organi) u postupku (proceduri) koji je una-
pred propisan. Postupak primene normi materijalnog prava okončava se donošenjem

Detaljnije videti: S. Avramović, V. Stanimirović, Uporedna pravna tradicija, Beograd 2008, str. 228-234.
42
 nilskog akta (p resu d a, rešen je) u su d sk o m p o stu p k u ili u p rav n o g ak ta (rešenje, zaklju-
ik ) u opštem i p o seb n im u p ra v n im p o stu p cim a. Izv ršav an je o v ih akata podleže po-
i:bitom p o stu p k u k o ji je tak o đ e u n a p re d p ro p isan n o rm am a o izv ršn o m postupku.
Sudski postupci se u o sn o v i dele na građanske i krivične. P osebnu vrstu postup-
U predstavlja upravni postupak. G rađanski se tiču sporova izm eđu fizičkih i pravnih i
■-među pravnih lica kao stranaka u parnici (parnični postupak) koju vode radi ostvari­
l i ja ili zaštite p o jedinačnih prava. G rađanski p o stu p ak pokreće se tužbom od strane za-
llileresovanog lica. K rivični se tiču suđ en ja o k rim in aln im postu p an jim a fizičkih lica, a
,„„1 određenim u slo v im a i prav n ih lica (krivični postupak). K rivični postupak se pokre-
, jli privatnom tužbom o štećen o g lica ili na o sn o v u k rivične prijave dostavljene tuži a-
,vU koje ceni im a li o snova z a p o kretanje postupka, ili tužbom ja v n o g tužioca po slu-
!henoj dužnosti.
Upravni postupak se tič e p o stu p a n ja d rž a v n ih o rg an a u up rav n im stvarim a ve-
za p rim e n u p ro p isa o p rav im a, o b a v e z a m a ih pravnim in teresim a fizičkih i
,1111111

pm vnih lica. U pravni p o stu p ak se p o k reće ili p o slu žb enoj d u žn o sti od strane nadle-
'm .g organa ili n a zah tev stran k e (fizičk o g ili p ra v n o g lica).
Pravo se m o že podeliti n a dve oblasti: unutrašnje pravo i međunarodno (jav­
im) pravo, s o b ziro m na to da li se u ređ u ju o d n o si u je d n o j državi ili se u ređ u ju odnosi
i / m eđu dve ili v iše d ržav a ili m eđ u n a ro d n ih o rg an izacija. U n u trašn je (nacio n aln o , do-
mm c) pravo p re d sta v lja sk u p o p štih p rav n ih no rm i k o jim a se u ređ u ju društveni odnosi
„ ,a |noj d ržav i, o d n o sn o m e đ u so b n i o dnosi g ra đ a n a i/ili p rav n ih lica, ah i njihovi od-
..... . sa državom . M eđ u n aro d n o (jav n o ) p rav o sad rži opšte p rav n e norm e k o jim a se
uređuju m eđ u n aro d n i o d n o si, tj. o d n o si izm eđ u d v e ili v iše držav a, odnosno izm eđu
nibjekata u p rav u različitih d ržav a, ili d ržav e i m eđ u n aro d n ih o rg an izacija. T i odnosu
m eđunarodni i ja v n o p ra v n i.
, ii , . .
M eđu n aro d n o p rav o se ra z lik u je o d u n u tra šn je g p rav a p rem a većem b ro ju ele-
mi imta: su b jek tim a, p red m etu reg u lisa n ja , izv o rim a, način u d o n o šen ja norm i, sred-
ilvlma o b ezb eđ en ja n jih o v o g p o što v a n ja i dr.
O d m e đ u n a ro d n o g ja v n o g p ra v a treb a ra z lik o v a ti međunarodno privatno pra-
i„ pod kojim se p o d ra z u m e v a sk u p p rav n ih n o rm i k ojim se u ređ u ju građan sk o p rav m
mi ivatnopravni) o d n o si sa stran im elem en to m . O n o se bav i rešav an jem su koba zak o ­
nodavne (sukob zakona), ili su d sk e n ad ležn o sti (sukob jurisdikcije) dveju ili vise d r­
um, u reg u lisa n ju i rešav an ju p riv a tn o p ra v n ih o d n o sa i sp o ro v a izm eđu do m aćih i
u,mili fizičkih i p rav n ih lica, a ta k o đ e i p ro b le m o m p rizn av an ja i izv ršenja stranih
nilskih odluka.
M eđ u n aro d n o p riv atn o p ra v o je grana unutrašnjeg prava. N jeg o v a p rav ila m -
„ m eđunarodna, a m e đ u n a ro d n o o b eležje im aju sam o odnosi ko je reg u h se, je r se ve-
,i,u za više su v eren iteta. S tro g o u z e v , ono n ije “ m e đ u n aro d n o ” , je r se nalazi negde iz­
među unutrašn jih p rav n ih p o re d a k a d ržav a i m e đ u n a ro d n o g ja v n o g prava, s tim d a j e
m nogo bliže u n u trašn jem p ra v u držav a. N jeg o v i izvori prav a su p rev ash o d n o un u tra-
4ii|i propisi d ržava. .
Strani ele m e n t (element inostranosti) p risu ta n u je d n o m p riv atn o p rav n o m o d ­
nosu pretv ara p o ro d ičn o p rav n e, g ra đ an sk o p rav n e, ra d n o p rav n e i p riv red n o p rav n e o d ­
nose u od n o se m e đ u n a ro d n o g p riv a tn o g prava. S tran i elem en t je signal da sm o n ap u ­
43
 stili sferu u kojoj bezrezervno sude domaći sudovi i primenjuju domaće norme zbo*
čega se postavljaju pitanja: 1) da li će suditi domaći ili strani sud i 2 ) da li će se prime-
niti domaće ili strano pravo . F
Osnovni izvor međunarodnog privatnog prava u svim zemljama su zakoni, sa
uzetkom onih zemalja u kojima se pnm enjuje precedentno pravo. Srbija ima svoj za­
kon o međunarodnom privatnom pravu - Zakon o rešavanju sukoba zakona sa pro-
pisima drugih zemalja (1982). p
Za međunarodno privatno pravo su karakteristične kolizione norme koje upu­
ćuju na merodavno pravo, odnosno po kom će materijalnom pravu koje zemlje biti re-
sen konkretan privatnopravni odnos sa elementom inostranosti. Na primer za ugovore
koj. za predmet imaju nepokretnost isključivo je merodavno pravo države na čijoj se
entonj, nalaz, nepokretnost'”’. Dakle, iz ovog primera se može sagledati da međun,!
rodno privatno pravo ne preuzima rešavanje privatnopravnog odnosa sa stranim ele­
mentom u ce ini, jer nakon što su pravila međunarodnog privatnog prava (kolizione
norme) odred,la pravo koje države je merodavno, dalji postupak rešavanja spornog od-
nosa prelazi na pnm enu građanskopravmh, porodičnopravnih, radnopravnih ili pri-1
vrednopravnih normi određene države. F P
K olizione n orm e im aju d v a o sn o v na elem enta: 1) u njim a se najpre im enuje jedna
pravna kategorija pod koju se podvodi konkretno pravno pitanje, 2) sadrže tačku vezi­
vanja, tj. izdvajanje je d n e o d lu ču ju će veze koja će u konkretnom slučaju dovesti do m e-'
nost ’T ?kPT ' Hnm er’ ak° k° lizi0na n0rma glasi: Za pravnu 1 P°slovnu s p o l ­
nost fizičkog lica merodavno je pravo države čiji je on državljanin, pravna kategorija j<
pravna i poslovna sposobnost fizičkog lica, dok je tačka vezivanja državljanstvo.
Tačke vezivanja su om elementi u kojima zakonodavac vidi odlučujuću vezu
oja nas, prema tome, vodi do jednog zakona, preciznije prava. Postoje tačke veziva­
nja koje su u uporednom pravu postale tipične za pojedine pravne grane, i to- a) za
statusne i porodične odnose: 1) lex n a tio n a lis - zakon državljanstva; 2 ) le x dom icilu
za on domicila (prebivališta); b) za stvarnopravne odnose najtipičnija tačka vezi­
vanja je lex rei sita e - zakon mesta gde se stvar nalazi; c) za ugovorne odnose- 1) lex
loci co n tra ctu s - zakon mesta zaključenja ugovora; 2 ) lex lo c i so lu tio n is - zakon me-

m iiaZv o b > v % / 6X, Z V,endlt0rLS ~ Zak° n mCSta Pro d a v c a i 4) lex v o lu n ta tis (au to n o ­
m ija vo lje), 5) le x lo ci d elicti c o m m issi - zakon m e sta izv ršen ja d elikta. U raznim situ-
acijama se cesto koristi kao tačka vezivanja: l e x f a r i - zakon suda, foruma odnosno or­
gana koji postupa u određenom slučaju, npr. sud, arbitraža, organ uprave i si
U okviru međunarodnog privatnog prava izdvaja se posebna disciplina - među­
narodno privredno pravo, koje predstavlja skup pravnih normi kojima se uređuju
međunarodni elconomsta odnosi u međunarodnom robnom i platnom prometu. Njego­
vi subjektu nisu države i međunarodne organizacije, već privatni subjekti - preduzet-
ruci, privredna društva i drugi privredni subjekti.

106

107 T. Varadi, B. Bordaš, G. Knežević i V. Pavić, op. c i t str. 33-34.

108 Zakon 0 R v a n ju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, čl. 21.
. Varadi, B. Bordaš, G. Knežević i V. Pavić, op. cit., str. 88-89.
44
III rU A V N I AK T

a) Pojam - Pravni akt nije isto što i pravna norma. Pravni akt se defimse kao
.U umvljene volje. Cilj takvog akta jeste donošenje odluke. Izjavljena volja u okviru
IVnou akta mora imati sadržinu i formu. Otuda se smatra da je za pravni akt bi na,
i njegova sadržina, tako i njegova forma. Međutim, u pravu ima mišljenja da je
„„„n i akt, kako psihički akt, tako i akt razuma, koji se matenjalizuje u nekoj formi.
loga se može reći da se svaki pravni akt sastoji iz dva elementa: unutrašnjeg, o-
„ ,n iirn psihički akt, i spoljašnjeg, koji materijalizuje taj psihički akt. Ovaj drugi e e-
....mit pravnog akta je onaj sa kojim se susrećemo u pravnom životu, tj. u poslovnoj
» ilO ‘>

Pravni akt se u pravnoj teoriji shvata šire i uže. Šire poimanje obuhvata svaku
, ,,, u volje koja proizvodi neko pravno dejstvo. Na primer, žalba tužba izjava volje
pilhvutanju nasleđa, o priznanju očinstva, o prihvatu ponude itd. U užem smislu,
.....I pravnim ak to m tre b a p o d ra z u m e v a ti ak t k o jim se stv ara p ra v n a norm a, tj. ak t koji
,,li >i pravnu normu. Pravnim aktom se stvara pravna norma i bez njega nema ni

li) Hitni elementi - Sadržina pravnog akta i njegova forma (oblik) su bitni e
„i, pravnog akta. Sadržinu pravnog akta čini sadržina pravila ponašanja (normi), a
>>i. |,ovu forma predstavlja oblik u kome se ispoljava. ,
Sadržinu pravnog akta čini e lem en at izjav ljen e v o lje (o d lu k a) n jeg o v o g dono-
, Kad je reč o formi pravnog akta, o n a zav isi od tri elem en ta: n ad ležn o g su bjek-
,, „ „jcg o v o d o n o šen je, p o stu p k a u k o m e se ak t d o n o si i m ate rija h z ac ija akta (p isan a
m u h u N ep o što v an je p ro p isa o sad ržin i i form i p rav n o g ak ta p o vlaci p rim en u propi-
mhiIIi san k cija p rem a ak tu , a često i p re m a su b je k tu koji je akt doneo. K ad prav n i akt
donet u propisan o j fo rm i reč je o form aln o j n e isp rav n o sti ak ta (npr k ad g a do n ese
i, ullcžni o rg an ili p o d ru g a č ije m p o stu p k u o d u tv rđ en o g ), a sad rzinska neisp rav n o s
,Miog ak ta p o sto ji k a d a je n je g o v a sa d rž in a su p ro tn a z a k o n u ili drugom p ro p isu
...... zaključen u g o v o r o p ro d aji n e p o k retn o sti k o ja nije u p rav n o m prom etu).
c) Donošenje - Pravne norme u jednoj državi stvaraju se pravnim aktima, a
i. ..„.vili akt (ustav) reguliše donošenje kasnijih nižih pravnih akata Pravne akte donose
l,i,, cni subjekti pod uslovima i na način predviđenim zakonom ili drugim opstim a -
„u ( )ni se donose od ovlašćenih subjekata u unapred predviđenom postupku i formi.
Kad je reč o načinu na koji se pravni akt stvara i ispoljava u konkretnom prav-
..... . istomu, pravne akte može donositi država (državni organi) i drugi organi (npr.
„Piuvne o rg an izacije) i o rg a n iz a c ije (n ed ržav n i organi). D ržav n i organi do n o se tri vr-
i, ii.viiopravnih akata: z a k o n o d av n e, u p rav n e i sudske. P o stu p ak u kom e se do n o se
.....viti akti n e p o sre d n o zav isi o d sam o g p ra v n o g sistem a i v rste akta koji se do n o si,
! u don o sio ci p ra v n ih a k a ta n jih o v u sa d rž in u izražav aju u z p o m o ć je z ik a i u o d re đ e ­
nu! humi .

... ,vnj akt se kao psihički akt po pravilu suprotstavlja materijalnoj ljudskoj radnji, koja predstavlja
■ ...... ! ; ; V0 » “ 5 h i K , j , donošenje od,edene odluke kojadi sad™ ™ n , p , » » o o pona-
...... ih predstavlja uslov za primenu neke druge norme. R. Lukic - B. Kosutic, op. cit., str. /
45
 U zavisnosti od cilja koji se želi postići i prirode pravnog akta koji ovlašćeni su­
bjekt donosi, pravnu normu može stvarati kolektivni organ ili pojedinac Tako, pravni
akt može doneti parlament kao kolektivni organ ili ministar kao pojedinac. Sloga pravni
akt može biti akt kolektivnog organa, kao sto je zakon koji donosi parlament, ili akt po­
jedinca, kao stoje npr. odluka koju donosi ministar ili guverner Narodne banke Srbije.
d) Vrste - U zavisnosti od subjekta koji je ovlašćen za donošenje određenog
pravnog akta, oni se dele na državne i nedržavne. U zavisnosti od postupka u kojem se
pravni akt donosi, oni se mogu razvrstati na: ustav, zakon, podzakonski akt, drugi op-
šti akt i ugovor (međunarodni, kolektivni).
Polazeći od prirode pravnih normi koje su sadržane u pravnim aktima, oni se
mogu podeliti na opšte i pojedinačne. Opšti pravni akti sadrže opšte pravne norme, a
pojedinačni pravni akti pojedinačne pravne norme. Opšti pravni akti nazivaju se izvo­
rima prava. U pravnoj nauci izvori prava se nekad tretiraju uže, kad se izvorom prava
smatra samo zakon i podzakonski akti, a nekad i mnogo šire. Pozitivisti smatraju da se
izvorom prava može smatrati samo onaj izvor koji je određen od strane pozitivnog
prava. U našoj pravnoj nauci kao domaći izvori prava prihvaćeni su pisani opšti pravni
akti u vidu: ustava, zakona i drugih pisanih izvora prava (podzakonski akti), drugih
opštih akata i kodifikovanih običaja.
Ako se za kriterijum uzme vrsta norme koju pravni akti sadrže, mogu se podeliti
na potpune i nepotpune. Prvi sadrže potpune pravne norme (dispoziciju i sankciju), a
drugi nepotpune pravne norme. U praksi se rede susreću potpuni pravni akti (najčešće
u opštim pravnim aktima), dok je većina pravnih akata nepotpuna, posebno kad je reč
o pojedinačnim pravnim aktima.
Treba pomenuti da postoje i druge podele pravnih akata, kao što su podela na jav­
nopravne i privatnopravne, akte saglasne pravu i protivpravne akte, više i niže i si.110.
e) Hijerarhijski odnos - Načelo hijerarhije pravnih akta i normi jedno je od
najvažnijih u izgradnji pravnog sistema svake zemlje. Među pravnim aktima usposta­
vlja se hijerarhijski odnos u kojem je zastupljeno osnovno načelo da su opšti pravni
akti viši od pojedinačnih. Takođe, i među opštim pravnim aktima uspostavljenje od­
nos subordinacije.
Pravni poredak počiva na opštim pravnim aktima koji pružaju sigurnost i obez-
beđuju pravnu jednakost svih subjekata. Formalni izvori prava dati su u pisanoj formi i
prema svojoj pravnoj snazi poredani su u jed a n hijerarhijski red. Postoje opšti pravni
akti više i niže pravne snage. Opšti pravni akti koji imaju nižu pravnu snagu moraju
biti u saglasnosti sa opštim pravnim aktima koji imaju višu pravnu snagu. Odnos hije­
rarhije između pravnih akata postoji zbog toga što postoji odnos hijerarhije između
njihovih donosioca. Stoga se višim pravnim aktom može ukidati niži, dok je obrnut
postupak nedopušten.

110 K. Čavoški - R. Vasić, op. cit., str. 350.

46
 . FORMALNI IZVORI PRAVA

a) Opšta razmatranja - Izraz „izvor prava“ na određeni način objašnjava na-

i in na koji se stvara pravo i osnov njegovog važenja, jer svaka viša opšta pravna nor­
ma predstavlja izvor niže pravne norme, npr. ustav je izvor zakona, zakon podzakon-
'kim propisima 1" .Z a razumevanje pravnog sistema najvažnija je podela pravnih akata
na opšte i pojedinačne"2. Opšti pravni akti se još nazivaju izvorima prava.
U pravnoj teoriji izraz „izvori prava“ imaju tri značenja, i to: materijalni, vred-
nosni (idejni) i formalni izvor prava. Materijalnom izvoru prava daju se različita
značenja, jer jedni autori pod njim podrazumevaju uzrok koji izaziva stvaranje prava,
•i drugi, one društvene činioce koji pod dejstvom tog uzroka stvaraju pravo. Mišljenja
.u podeljena i u vezi sa uzrokom koji pravo izaziva: po jednim a to je priroda, po dru­
gima to je ljudski razum, po trećima nacionalni (narodni) duh, a po četvrtima međuza­
visnost ljudi u društvu. Kad se misli na društvene činioce koji stvaraju pravo, onda se i
ovde imaju razni činioci, i to: država, društvo i drugi subjekti112113.
Pod izvorima prava u materijalnom smislu, treba podrazumevati materijalne
nslove života ljudi, tj. materijalnu osnovu društva iz koje pravo ,,izvire“. Jer, nastanak
i razvoj prava uslovljen je načinom proizvodnje i stepenom razvitka proizvodnih sna­
gu društva. Od ovih činjenica zavisi i stepen svesti ljudi o tome šta je progresivno, šta
oslovljava razvoj datog društva. Ukratko, ekonomska osnova i kulturno nasleđe nepo­
sredni su izvor prava u materijalnom smislu.
Društvene vrednosti predstavljaju vrednosni (idejni) izvor prava. Međutim,
nemaju sve društvene vrednosti isti značaj za pravo, zbog čega je potrebno utvrditi po­
ložaj subjekata u pravnim odnosima, njihova pravna ovlašćenja i pravne obaveze, ima­
jući u vidu postojanje suprotstavljenih interesa učesnika u tim odnosima. Ta raspodela
ovlašćenja i obaveza među subjektima prava u značajnoj meri zavisi od prihvaćenog
sistema vrednosti u jednom društvu, npr. pravda, pravičnost, sigurnost i dr.114.
Formalni izvor prava predstavlja svaki opšti pravni akt u kome su sadržane
opšte pravne norme. Opšti pravni akti predstavljaju jezičke forme, tj. tekstove koji sa­
drže opšte pravne norme. Uz pomoć ovog izvora prava ispoljavaju se materijalni i
vrednosni izvori prava. Formalni izvori prava u demokratskim državama obezbeđuju
ostvarivanje temeljnih pravnih vrednosti: ljudsko dostojanstvo, slobode i prava, jedna­
kosti, pravnu sigurnost i dr.
Pojedinačni pravni akti, koji se donose na osnovu opštih pravnih akata, u koji­
ma su sadržane pojedinačne pravne norme, ne predstavljaju izvor prava. Takođe, treba
praviti razliku između izvora prava i pravnog akta, jer se pravne norme u evropsko-
kontinentalnom pravu donose u pisanom obliku i u formi pravnih akata, pa se i izvori
prava često nazivaju pravnim aktima. Međutim, pojam izvora prava nije identičan poj­
mu pravnog akta, npr. običaj je u mnogim pravnim sistemima izvor prava, ali običaj
nije pravni akt, jer nije u pisanoj (materijalizovanoj) formi.

111 D. Mitrović, op. cit., str. 204.

112 R. Lukić - B. Košutić, op. cit., str. 253.
113 Ibidem.
114 Detaljnije videti: R. Lukić - B. Košutić, op. cit., str. 254-257.

47
 Formalni izvori prava predstavljaju sastavni deo svakog pravnog sistema. U
evropsko-kontinentalnom i našem pravu formalni izvori prava su međunarodni i do­
maći opšti pravni akti i kodifikovani običaji, a sudska praksa ima utieaj na stvaranje
prava, ali joj zvanično nije priznato svojstvo izvora prava. Za stav sudova zaintereso-
vani su praktičari i pravna doktrina, jer sudovi svojom delatnošću utiču na zakonodav­
ca, naučnu i stručnu javnost i na indirektan način utiču na stvaranje prava, s tim da nji­
hove odluke kao pojedinačni pravni akti nisu izvor prava. Nasuprot iznetom stavu u
evropsko-kontinetalnom pravu, u anglosaksonskom pravu sudska praksa predstavlja
značajan izvor prava.
Pravna nauka nije izvor prava, jer je po svojoj prirodi samo interpretativna, tj.
objašnjavajuća.
b) Vrste - Postoje različiti izvori prava. Oni nisu isti u svim pravnim sistemi­
ma, a nisu ni u istorijskom smislu nepromenljivi. Koji će izvori prava postojati u jed­
nom pravnom sistemu zavisi, prvenstveno, od stepena razvijenosti određenog društva i
prava.
Različiti formalni izvori prava karakteristični su, s jedne strane, za evropsko-
kontinentalno pravo, a s druge strane, za anglosaksonsko pravo. U Evropi preovlađuju
pisani formalni izvori prava u obliku zakona, dok je običajno pravo potisnuto, a sud­
ska praksa gotovo ne postoji. U anglosaksonskom pravu preovlađuju običaji i sudski
precedenti (sudska praksa), dok u savremenim uslovima sve više jača uloga zakona i
pisanog prava.
U našem pravu Ustav Republike Srbije u formalne izvore prava ubraja domaće i
međunarodne. Ovi poslednji predstavljaju deo pravnog poretka Srbije, pod određenim
uslovima. Ustav je na hijerarhijskoj lestvici opšte pravne akte poredao na sledeći na­
čin: 1) ustav Srbije; 2) opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni (rati-
fikovani) međunarodni ugovori (ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom); 3) zakoni i
drugi opšti akti javne vlasti; 4) podzakonski opšti akti; 5) drugi opšti pravni akti razli­
čitih subjekata koji su ovlašćeni da ih donose (organizacije kojima su poverena javna
ovlašćenja, političke stranke, sindikati i udruženja) i 6) kolektivni ugovori.
1) Ustav115, kao opšti pravni akt, datira iz vremena sveopšteg bunta naroda u
nastojanju da zaustavi apsolutnu moć vladara kao pojedinca. To je doba antifeudalnih
revolucija čiji je cilj bio da se narod proglasi suverenim. Ustav predstavlja najviši pi­
sani pravni akt u državi116. Njime se ograničava državna (javna) vlast, uspostavlja or­
ganizacija vlasti, način vršenja vlasti i utvrđuju granice te vlasti. Ustav ima i nepravna
svojstva, jer jednim delom sadrži političke, ideološke i programske deklaracije.
Prvi ustav donosi ustavotvorna vlast, koja je izvorna i neograničena, jer pre nje
ne postoje norme na koje se može pozivati. Donošenjem ustava ustavotvorna vlast
ustanovljava novu vlast, koja je ograničena ustavom. Nova vlast ima i revizionu vlast,
jer može menjati ustav, ali na način kako je to utvrđeno tim aktom.

Reč je izvedena od latinskog glagola comtituere što znači urediti, ustrojiti, sastaviti.
115
116,,Ustav“ je naša, domaća, reč. Tvorcem ovog pojma smatra se Dimitrije Davidović, kreator Sre-
tenjskog ustava iz 1835. (Srbija), koji je reč ustav izveo iz glagola ustaviti, zaustaviti. Davidović je sma­
trao da se putem najvišeg državnog akta mora zaustaviti sveopšta monarhova vlast i da se ona mora ras-
podeliti na državne organe koji će vršiti zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast odvojeno i samostalno.
48
 Pretečom ustava smatra se Velika povelja o slobodama (Magna carta liberta-
turri) iz 1215., kojom je plemstvo u Engleskoj uspelo da od kralja za sebe otrgne jedan
deo ličnih sloboda. Ovaj akt predstavlja srž anglosaksonske demokratije, jer se celo-
kupni anglosaksonski sistem prava zasniva na ovoj povelji.
Pisani ustavi (ustavi u formalnom smislu) pojavili su se tek krajem XVIII veka.
Prvi ustav u Evropi koji uvodi podelu vlasti i ustavnu monarhiju jeste Francuski ustav
iz 1791. U Velikoj Britaniji ne postoji jedan pisani akt u vidu ustava, već brojne ustav­
ne konvencije i ustavni običaji, kojima se takođe uvodi podela vlasti, ali i parlamentar­
na monarhija. Ovim ustavima vlast monarha je ograničena.
Ustav se određuje u materijalnom i formalnom smislu. Pod ustavom u materijal­
nom smislu podrazumeva se skup pravnih normi kojima se uređuju osnovi društvene
organizacije u jednoj društvenoj i političkoj zajednici, način vršenja državne vlasti u
njoj, kao i granice državne vlasti. Pod ustavom u formalnom smislu podrazumeva se
formalni, pisani opšti pravni akt najjače pravne snage117.
U pravnoj teoriji ustavi se dele po različitim kriterijumima: pisani i nepisani,
kodifikovani i nekodifikovani, čvrsti i meki i dr.
Ustav reguliše dve vrste pitanja. Dok se prva grupa pitanja odnosi na državnu
vlast, dotle se druga odnosi na društvo i njegove pripadnike, građane. Obe grupe pita­
nja čine ustavnu materiju (materia constitutiones). Sadržinu ustava čine norme koje
imaju najvišu pravnu snagu. Ustav, po pravilu, čine tri celine: preambula, osnovna na­
čela i normativni deo. Preambula više liči na uvod u ustav. Ako je u vidu pravne nor­
me, onda je obavezujuća, a ako nije, tada je od pomoći pri utvrđivanju značenja i smi­
sla ustavnih načela i normi. Preambula sadrži motive za donošenje ustava, ciljeve koji
se žele postići ustavnim uređenjem, donosioca ustava, kao i druge načelne stavove.
Tekst je nekad duži, nekad kraći, sa malo ili više istorije, a nekad i bez toga. Osnovna
načela sadrže opšte principe na kojima počiva ustavni sistem jedne države. Nekad su
deklarativna, a nekad u vidu normi. Ako su deklarativna, tada su izdvojena u poseban
deo, a ako nisu, tada se nalaze u sastavu normativnog dela. Normativni deo čini tekst
koji je uobličen u vidu normi. Ovaj deo ima različitu sadržinu u zavisnosti od organi­
zacije vlasti koja se ustavom uspostavlja. U nekim pravnim sistemima ustavne norme
se direktno primenjuju, dok se u drugim primenjuju posredno, preko zakona.
Postupak donošenja ustava je veoma dug i složen, odnosno mnogo složeniji nego
što je to slučaj sa postupkom donošenja zakona. Donošenje ustava, kao i njegova revizi­
ja, zavise od tipa političkog sistema jedne zemlje i tipa ustava (da li se lako ili teško me-
nja)118. Donosilac ustava je najviši organ vlasti u jednoj državi, a to je skupština odnosno
parlament ili organ čiji je zadatak da donese ustav (ustavotvorna skupština). Namena
ustava je da na duži rok uredi organizaciju vlasti u jednoj državi. Ako ta organizacija od­
govara osnovnim vrednostima datog društva, objektivnim kretanjima, kulturnom nasle-
đu, viziji u kojoj društvo vidi svoj napredak, takvi ustavi su dugotrajni, stabilni, a vek im

117R. Marković, Ustavno pravo, Beograd 2011, str. 36.

1,8Ustavi koji se menjaju putem ustavnih amandmana sadrže i ustavne amandmane, kao svoj sastavni
deo. Oni se dodaju na kraju ustava, kao njegovo produženje, umesto da se kao izmene i dopune ustava unose
u ustavni tekst i time menja prvobitni tekst ustava. R. Marković, op. cit., str. 43.
49
se produžava odgovarajućim amandmanima (izmenama i dopunama)119. U protivnom,
takvi su akti podložni čestim revizijama i zamenama novim ustavima120.
Prvi ustav države Srbije donet je 1835., na Sretenje (15. februara), zbog čega se
naziva Sretenjski ustav121. On je rađen pod uticajem francuskog Ustava iz 1791.
Srbija je donela svoj važeći Ustav krajem 2006. Nakon kratke preambule u od­
redbi člana 1. Ustavom se definiše Srbija kao država srpskog naroda i svih građana
koji u njoj žive, koja je zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima gra­
đanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evrop­
skim principima. Ustav u normativnom smislu ima deset delova122.
2) Međunarodni ugovori - Ugovor koji sadrži opšte pravne norme ima prirodu
opšteg pravnog akta, odnosno izvora prava. To je slučaj sa međunarodnim ugovorima,
koji sadrže opšte pravne norme.
Međunarodnim ugovorima, koje donose univerzalne i regionalne organizacije
(Ujedinjene nacije, Svetska trgovinska organizacija, Evropska unija i dr.), uređuju se
značajni društveni odnosi na osnovu ali i mimo saglasnosti određenih nacija-država,
uz uvažavanje temeljnih ljudskih prava i sloboda12’.
Međunarodno ugovorno pravo je oblast prava koja obuhvata uređivanje po­
stupka zaključivanja, izvršavanja i prestanka međunarodnih ugovora. Osnovni izvori
ove oblasti međunarodnog prava su: Bečka konvencija o ugovornom pravu (1969)124 i
Bečka konvencija o pravu ugovora između država i međunarodnih organizacija ili iz­
među međunarodnih organizacija (1986).
Od značaja je klasifikacija međunarodnih ugovora na dvostrane (bilateralne) i
višestrane (muitilateralne). Treba istaći da ijedna i druga vrsta ugovora predstavljaju
zakon za ugovorne strane. Dok ugovorna strana u slučaju dvostranih ugovora može bi­
rati svog partnera i određivati predmet uređenja, dotle se višestrani ugovori zaključuju
na širim međunarodnim konferencijama. Najčešće ostaju otvoreni za prihvatanje od­
nosno pristupanje i potpisivanje i za one države koje nisu neposredno učestvovale u
postupku njihovog donošenja.
Višestrani ugovori (međunarodne konvencije), koji su otvoreni za pristup svim
članicama međunarodne zajednice ili većini, proizvod su novijeg vremena. Od poseb­
nog značaja su višestrani ugovori kojima se osnivaju pojedina međunarodna tela ili or­
ganizacije. Ta pojava ukazuje na složenost međunarodnih odnosa, kao i na činjenicu
da tradicionalni dvostrani ugovori nisu dovoljni za uspostavljanje univerzalnije sarad-
nje na međunarodnom planu, kao što je slučaj sa stranim direktnim investicijama.

119 Ustav Republike Srbije (2006) spada u čvrste ustave, jer se metija po složenijem postupku od po­
stupka po kojem se donose i menjaju zakoni.
1 0 Državna vlast koja donosi ustav zove se ustavotvorna vlast, a ona vlast koja menja važeći ustav
naziva se reviziona vlast.
Republika Srbija od 2002. Sretenje obeležava kao državni praznik, tj. kao dan ustavnosti.
122 Ti delovi su sledeći: Načela ustava (čl. 1-17); Ljudska i manjinska prava i slobode (čl. 18-81);
Ekonomsko uređenje i javne finansije (čl. 82-96); Nadležnosti Republike Srbije (čl. 97); Uređenje vlasti
(čl. 98-165); Ustavni sud (čl. 166-175); Teritorijalno uređenje (čl. 176-193); Ustavnost i zakonitost (čl.
194-202); Pramena ustava (čl. 203-205); Završna odredba (čl. 206).
’2j R. Lukić - B. Košutić, op. cit, str. 278.
124 Bivša Jugoslavija potpisala je i ratifikovala ovu konvenciju, a Zakon o njenoj ratifikaciji objavljen
je u ,,S1. list SFRJ - Međunarodni ugovori11, br. 30/1972.
50
 Međunarodne ugovore države zaključuju u različitim oblastima i radi postizanja
različitih ciljeva: političkih, ekonomskih, pravnih, kulturnih i dr. Međunarodni ugovo­
ri (sporazumi, konvencije, paktovi) predstavljaju opšte pravne akte tek posle njihove
ratifikacije. Ratifikaciju (potvrdu o prihvatanju) međunarodnog ugovora vrši onaj or­
gan u čiju nadležnost spada regulisanje materije koju sadrži odgovarajući međunarod­
ni pravni akt. To je po pravilu parlament ili odgovarajući njegov dom. Stoga se ovi ak­
ti defmišu i kao višestrani ugovori posebne vrste.
U uporednom pravu postoje dva načina uvođenja ratifikovanih međunarod­
nih ugovora u pravni sistem jedne zemlje: monistički i dualistički. Monistički si­
stem podrazumeva da ratifikovan akt postaje sastavni deo nacionalnog (unutrašnjeg)
zakonodavstva momentom ratifikacije. Dualistički sistem podrazumeva njegovo uvo­
đenje u nacionalno zakonodavstvo donošenjem posebnog zakona ili drugog propisa
kojim se uređuje materija ratifikovanog međunarodnog akta. Ustav Srbije prihvata
monistički sistem, jer ratifikovani međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila me­
đunarodnog prava postaju neposredno sastavni deo pravnog poretka Srbije, s tim što
ratifikovani međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom (URS, čl.
194. stav 4). Ipak, svaki međunarodni ugovor ne podleže ratifikaciji, jer se u samom
ugovoru predviđa da stupa na snagu danom njegovog potpisivanja.
3) Zakoni su niži po svojoj pravnoj snazi od ustava, sa kojim moraju biti
glasnosti. Zakoni 125 se donose od strane zakonodavnog organa države na osnovu usta­
va i u posebnom zakonom utvrđenom postupku. Postupak donošenja započinje pripre­
mom nacrta zakona koji se daje na diskusiju. Na osnovu datih predloga i primedaba
priprema se predlog zakona od strane nadležnog ministarstva i vlade. Vlada utvrđuje
predlog zakona i dostavlja ga zakonodavnom organu na razmatranje i usvajanje. Po­
što se o predlogu u zakonodavnom organu obavi pretres (skupštinski odbori), pristupa
se njegovom razmatranju u parlamentu (rasprava u načelu i u pojedinostima), nakon
čega se predlog zakona usvaja ili odbacuje. Ako se usvoji, zakon je donet.
Doneti zakon objavljuje se u službenom glasilu126, kako bi se javnost upoznala
sa njegovom sadržinom. Objavljivanje zakona označava njegovo javno obnarodova-
nje. Od objavljivanja do njegovog stupanja na snagu određuje se određen rok, nakon
čijeg proteka, koji po pravilu iznosi 8 dana (vacatio legis), zakon stupa na snagu. Od
stupanja zakona na snagu započinje njegovo pravno dejstvo, odnosno od tog trenutka
on ima obaveznu snagu. Međutim, moguće je da zakon stupi na snagu, a d a je određen
drugi rok za početak njegove primene.
Zakon ne može delovati unazad, tj. retroaktivno (URS, čl. 197. stav 1). Takvo
dejstvo zakona nije dozvoljeno, jer bi se time narušilo načelo zakonitosti. Drugim reči-
ma, zakon se ne može primenjivati na odnose koji su nastali pre njegovog stupanja na
snagu. Povratno (retroaktivno) dejstvo moguće je u našem pravu samo izuzetno, i to
samo pojedine odredbe, ukoliko to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona.

125 U pravnoj teoriji pravi se razlika između zakonika ili kodeksa i zakona. U formalnom smislu ne­
ma razlike između ovih akta, jer su iste pravne snage. Razlika postoji u obimu materije koja je predmet
regulisanja. Zakonikom (kodeksom) se uređuje čitava jedna oblast društvenih odnosa (npr. trgovačkim
zakonikom celokupna oblast trgovinskog prava), a postupak njegovog donošenja naziva se kodifikacijom.
126 Službeno glasilo naše zemlje naziva se „Službeni glasnik Republike Srbije".

51
Odredba krivičnog zakona može imati povratno dejstvo u kaznenom delu, samo ako je
novopropisana kazna blaža za učinioca krivičnog dela.
Zakoni se donose sa namerom da važe neodređeno vreme. Izuzetno se može do-
neti zakon sa određenim vremenskim trajanjem. Zakon se ukida donošenjem novog
zakona u istoj materiji (abrogatio), što mora biti izričito utvrđeno u novom zakonu.
Zakon može biti izmenjen i/ili dopunjen odredbama zakona o izmenama i dopunama
konkretnog zakona (derogatio). Ako dođe do međusobne nesaglasnosti među odredba­
ma prethodnog i potonjeg zakona, važi pravilo da će se primenjivati zakon koji je ka­
snije donet (lex posteriori derogat legi priori).
Zakon proizvodi svoje dejstvo na teritoriji na kojoj se prostire vlast njegovog
donosioca, odnosno na prostoru određene države. Međutim, postoje i izuzeci od izne-
tog pravila. U oblasti krivičnog prava važe posebna pravila, koja svaka država određu­
je svojim propisima. Međutim, u slučaju pravnog odnosa sa elementom inostranosti
(npr. u pogledu njegovog subjekta ili objekta), tada dolazi do tzv. sukoba zakona, gde
se pojavljuje pitanje po kom će pravu taj pravni odnos biti rešen. Sukob zakona je po­
seban pravni institut, koji se rešava uz pomoć pravila međunarodnog privatnog prava,
kojima se utvrđuju kriterijumi za određivanje merodavnog prava.
4) Drugi opšti pravni akti javne vlasti - U druge opšte pravne akte javne
vlasti treba uvrstiti sve one Ustavom i zakonom neimenovane opšte akte koje donose
državni ograni: Narodna skupština, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samoupra­
ve (statuti, odluke i drugi akti koje ovi subjekti donose, a koji su po svojoj formi i sa­
držim opšti akti). Svi ovi akti moraju biti saglasni Ustavu.
5) Podzakonski opšti akti - Ovi akti su niži po svojoj pravnoj snazi od zakona.
Oni moraju biti u saglasnosti sa ustavom i zakonom. Podzakonske opšte akte donose:
vlada, izvršni i upravni organi, kao i funkcioneri koji se nalaze na čelu određenog or­
gana države ili organizacije pod upravom države. Podzakonski opšti akti su: uredbe,
odluke, pravilnici, naredbe, uputstva. Tim se aktima određena materija iz zakona bliže,
detaljnije i konkretnije reguliše, iz razloga što zakonom ne mogu biti obuhvaćena sva
pitanja, niti regulisani mnogi detalji. U protivnom, zakon bi postao preopširan, nepre­
gledan i nepotrebno opterećen većim ili manjim brojem detalja.
Podzakonski opšti akti nalaze se u hijerarhijskom odnosu u zavisnosti od polo­
žaja subjekata koji ih donose, pa stoga jedni imaju višu, a drugi nižu pravnu snagu, s
tim da niži moraju biti u saglasnosti sa višim. Izvršni organi donose uredbe, a upravni
organi donose pravilnike, naredbe i uputstva.
6) Opšti pravni akti ovlašćenih subjekata —U ove akte spadaju opšti pravni akti
onih subjekata koji su Ustavom ovlašćeni za njihovo donošenje, kao što su statuti, pra­
vilnici, poslovnici i dr. Na donošenje ovih akata Ustavom su ovlašćeni sledeći subjekti:
organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja, političke stranke, sindikati i udruže­
nja građana. Država je praktično delegirala svoja ovlašćenja tačno imenovanim subjekti­
ma koji su zbog toga ovlašćeni da donose opšte akte. Njima ustavotvorne priznaje priro­
du opštih pravnih akata, s tim da moraju biti saglasni zakonu.
7) Kolektivni ugovori - Kolektivni ugovori su tradicionalni izvor radnog prava, a
njihova uloga i značaj su veliki u poboljšanju uslova rada i ukupnom položaju radnika.
Oni su specifična, atipična vrsta ugovora koji su namenjeni isključivo regulisanju radnih

52
 odnosa i svojstveni su samo radnom pravu1-7. To su ugovori kojima se individualna prava
zaposlenih, koja su vezana za radni odnos, uređuju kolektivno, odnosno na uopšten način.
Pod kolektivnim ugovorom o radu podrazumeva se pisani sporazum između poslo­
davca, grupe poslodavaca ili poslodavačke organizacije, sjedne strane, i strukovne organi­
zacije radnika (sindikata), s druge strane, kojim se uređuje radnopravni režim odnosa iz­
među radnika i poslodavaca, kao i prava i obaveze samih strana (potpisnika) kolektivnog
u g o v o ra 'U g o v o rn e strane su u principu sindikat i poslodavac, ili sindikat, vlada i poslo­
davac, koji se putem pregovaranja sporazumevaju o međusobnim odnosima i uređuju
uslove rada pod kojima će zaposleni raditi kod poslodavca129*. U predmet kolektivnog ugo­
vora o radu ulaze sva pitanja koja su u vezi sa uslovima rada i povodom rada u radnom od­
nosu, a o kojima se ugovorne strane sporazumeju. Iako počivaju na autonomiji volje, može
se ugovoriti samo ono što je u skladu sa zakonom i dobrim običajima. Kolektivni ugovori
ne mogu da sadrže manje prava od onih koje predviđa nacionalni zakon kojim se uređuju
radni odnosi. S druge strane, ako je država članica Međunarodne organizacije rada
(MOR) , onda njenim nacionalnim zakonodavstvom ona ne može da utvrđuje manje pra­
va od onih koja su predviđena konvencijama MOR-a, pod uslovom da ih je ratifikovala'31.
Kolektivni ugovor se smatra zaključenim kad ga potpišu ovlašćeni predstavnici ugovornih
strana. Inače, oni se zaključuju na neodređeno ili određeno vreme.
Kolektivni ugovori o radu mogu biti: opšti, koji se zaključuju na nivou države;
posebni, odnosno granski, koji se zaključuju na nivou jedne privredne grane; i pojedi­
načni, koji se zaključuju u okvirima jednog privrednog društva. Na nivou privrednog
društva zaključuje se pojedinačni kolektivni ugovor, saglasno granskom i opštem kolek­
tivnom ugovoru. Za privredna društva pojedinačni kolektivni ugovor predstavlja najzna­
čajniji autonomni izvor radnog prava i po pravilu se zaključuje na određeno vreme132.
( )pšti i posebni kolektivni ugovori zaključuju se na principu bipartizma.
8) Kodifikovani običaji (uzanse) - Uzanse su sakupljeni, sistematizovani i ob­
javljeni trgovinski običaji od strane ovlašćenih profesionalnih udruženja, npr. komore,
berze i si. U pogledu pravne prirode, uzanse sadrže pravila dispozitivne prirode, na ko­
ja se ugovorne strane mogu pozivati pri zaključivanju ugovora u privredi. To su pisani
izvori prava čije su odredbe označene arapskim brojevima i predstavljaju kodifikovana
i sistematizovana pravila, koja su nastala u poslovnoj praksi i čija je primena vreme­
nom postala uobičajena.
Uzanse su kao izvor prava od posebnog značaja za poslovno (trgovinsko, pri­
vredno) pravo.

! ”7 P. Jovanović, Radno pravo, Novi Sad 2012, str. 67.

”8 Ibid., str. 6 8 .
B. Lubarda, Leksikon industrijskih odnosa, Beograd 1997, str. 91-92.
MOR (International Labour Organization) osnovana je 1919, sa osnovnim ciljem da stalno i siste­
matski radi na poboljšanju radnih, socijalnih i ekonomskih uslova zaposlenih, kao i da na taj način dopri­
nese obezbeđenju trajnog mira u svetu. U ostvarivanju tog cilja, MOR radi na usvajanju međunarodnih
konvencija i preporuka kojima se utvrđuju minimalni standardi u oblasti radnog i socijalnog prava. Na
osnovu sporazuma zaključenog sa Ujedinjenim nacijama, 14. decembra 1946., MOR ima status specijali-
/.ovane agencije UN. Sedište MOR je u Zenevi. Srbija je članica MOR-a od njenog osnivanja.
L. Spirović-Jovanović, Međunarodne konvencije i naše radno pravo, Ekonomski anali Beoarad
br. 137/1998, str. 91-98. &
1 ’2 B. Lubarda, op. cit., str. 93.

53
12. PO JE D IN A Č N I PRAVNI AKT

a) Pojam - Pojedinačni pravni akt je onaj akt koji sadrži ili stvara pojedinačnu
pravnu normu, bilo u celini ili delimično. Donošenjem pojedinačnog pravnog akta za­
vršava se postupak stvaranja pravnih normi.
Da bi opšte pravne norme mogle da ostvaruju svoju svrhu, one moraju biti prime-
njivane kroz pojedinačnu normu. Preko pojedinačne norme vrši se konkretna primena
opšte pravne norme, kojom je regulisan određen pravni odnos. Pošto opšte pravne nor­
me neposredno ne obavezuju, jer se odnose uopšteno na sve subjekte ili uopšteno na od­
ređenu kategoriju subjekata, da bi došlo do njihove primene, do neposrednog obaveziva-
nja subjekata prava, potrebno je doneti pojedinačni pravni akt. Takvim aktom se određu­
je konkretno ponašanje subjekta u određenoj situaciji, bilo da se utvrđuje njegovo pona­
šanje po dispoziciji, bilo da se prema njemu utvrđuje konkretna sankcija.
b) Vrste - Pojedinačni pravni akt može biti potpun ili nepotpun, u zavisnosti
od toga da li stvara oba normativna elementa (pojedinačnu dispoziciju i pojedinačnu
sankciju) ili stvara samo pojedinačnu dispoziciju ili sankciju. Međutim, ova podela je
više teorijska, jer nije izvedena do kraja ni u jednom pravnom sistemu.
Pojedinačni pravni akt može biti državni i nedržavni. Prvu vrstu donose državni
organi, a drugu nedržavni. Državni organi, koji donose pojedinačne pravne akte, jesu
sudski organi i upravni (administrativni) organi. Nedržavni organi su pojedinci ili orga­
nizacije ovlašćeni da donose pojedinačne pravne akte. Na primer, direktor privrednog
društva ovlašćen je da donese pojedinačni akt o prestanku radnog odnosa zaposlenom.
Pojedinačni pravni akti mogu biti javnopravni i privatnopravni. Prve donose
javnopravni subjekti, a druge privatnopravni subjekti.
Tri su vrste nepotpunih pojedinačnih pravnih akata: sudski akti, upravni akti i
pravni poslovi.
Pojedinačnim sudskim aktom, tj. sudskom odlukom, u kome je sadržana pojedi­
načna pravna norma, razrešava se spor i određuje sankcija. Sud sudi, presuđuje, odlučuje
po tužbenom zahtevu na osnovu opšte pravne norme, u zakonom predviđenom postupku
(sudski postupci su: krivični, parnični, vanpamični, izvršni, prekršajni i upravni spor).
Pojedinačni sudski akt može biti potpun ili nepotpun. Potpun je ako sadrži ocenu o po­
vredi dispozicije i sankciju koja se izriče za utvrđenu povredu. Nepotpun je onaj koji ne
sadrži sankciju, jer sadrži samo ocenu da povrede dispozicije nije bilo.
Sudski pojedinačni akt se može doneti u formi presude, rešenja ili zaključka. Po
pravilu, sudovi donose meritornu odluku u obliku presude ili rešenja.
Nadležni upravni organ donosi pojedinačni upravni aktlj3, kojim se određuju
dispozicije konkretnim subjektima prava, u zakonom predviđenom postupku (u op-13

133 Treba imati u vidu da su organi uprave ovlašćeni da donose i opšte akte (podzakonske akte) i dru­
ge vrste pravnih akata (npr. pravne poslove - pravo da zaključuju upravne ugovore).
54
 (em upravnom postupku ili nekom od posebnih upravnih postupaka134*) i u propisanoj
formi. Pojedinačni upravni akt sadrži dispoziciju zapovest, naredbu, kako se treba po­
našati. Izuzetno, ovaj akt može da sadrži i sankciju, kada se izriče mera zbog učinje-
nog prekršaja. Ovi akti se donose u formi rešenja ili zaključka. Pojedinačni upravni
akt u obliku rešenja sadrži pojedinačnu pravnu normu koja je namenjena razrešenju
konkretnog slučaja13'. Nadležni organ uprave donosi npr. rešenje o razrezivanju pore­
za na imovinu građana, o plaćanju naknade za korišćenje gradskog građevinskog ze­
mljišta, o iseljenju iz zajedničkih prostorija stambene zgrade i si., a zaključak kada se
nalaže konkretnom subjektu prava da u određenom roku pribavi protivpožami aparat
ili otkloni neki drugi nedostatak.
U pojedinačni pravni akt spada i pravni posao (jednostrana izjava volje i ugo­
vori), koji svojom voljom zaključuju subjekti prava, a na osnovu opšte pravne norme.
Pravni posao zaključen između dva lica kao dve strane, koji veže samo ta dva lica, ta-
kođe je pojedinačni pravni akt, jer sadrži pojedinačnu pravnu normu stvorenu voljom
samih ugovornih strana. N a osnovu pravnih poslova nastaju brojni pravni odnosi, ali
se isti, putem pravnog posla, mogu isto tako menjati ili razvrgavati. Pojedinačni pravni
akt ove vrste jesu ugovori obligacione prirode (npr. ugovor o prodaji) i jednostrana iz­
java volje (npr. testament).
c) Posebne vrste - Oni su javnopravne prirode, a čine ih akti amnestije, ab
je i pomilovanja. Amnestija, abolicija i pomilovanje spadaju u posebnu vrstu pojedi­
načnih pravnih akata. Amnestija i pomilovanje predstavljaju takve pravne akte, koji se
odnose na lica koja su već osuđena, tj. kojima je već izrečena kazna. Ovim aktima
osuđena lica se potpuno ili delimično oslobađaju od kazne ili im se izrečena kazna za-

1,4 Upravni postupak obuhvata opšti upravni postupak i posebne vrste upravnih postupaka. Osnovni izvor
prava je Zakon o opštem upravnom postupku („SI. glasnik RS“, br. 18/2016), po kome su dužni da postupaju
državni organi (i nedržavni subjekti) kada u upravnim stvarima, neposredno primenjuju propise, rešavaju o pra­
vima, obavezama ili pravnim interesima fizičkog ili pravnog lica, ili druge stranke, kao i kad obavljaju druge
poslove utvrđene zakonom. Upravni postupak pokreće nadležni organ po službenoj dužnosti ili na zahtev
stranke. U postupku organi uprave dužni su da utvrde pravilno i potpuno sve činjenice i okolnosti koje su od
značaja za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja. Organ vodi postupak i donosi rešenje samostalno.
Rešenjem se odlučuje o pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke. Zaključak je upravni akt kojim organ
upravlja postupkom i koji se donosi kad zakonom nije određeno da se donosi rešenje. Žalba je redovno pravno
sredstvo koje stranka može upotrebiti protiv prvostepenog rešenja, a u određenim slučajevima može podneti
prigovor (zbog neispunjenja obaveza iz upravnog ugovora, zbog upravne radnje i zbog načina pružanja javnih
usluga). Protiv rešenja donetog u daigom stepenu žalba nije dopuštena. Pravnosnažno rešenje je ono protiv
koga se ne može izjaviti žalba niti pokrenuti upravni spor, a može se poništiti, ukinuti ili izmeniti samo u sluča­
jevima koji su predviđeni zakonom. Izvršenje rešenja donetog u upravnom postupku sprovodi se radi ostvari­
vanja novčanih ili nenovčanih obaveza. Upravni postupak se mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje tro­
škova za stranku i druge učesnike u postupku.
1° Rešenje se donosi u pisanom obliku (elektronski ili papirni dokument), a izuzetno u usmenom
obliku. Rešenje sadrži: uvod, dispozitiv (izreku), obrazloženje, uputstvo o pravnom sredstvu, potpis
ovlašćenog službenog lica i pečat organa ili drugi vid potvrde o autentičnosti. U slučajevima predviđenim
zakonom ili drugim propisom, rešenje ne mora sadržavati pojedine od tih delova. Dispozitivom rešenja se
rešava o predmetu postupka u celini i o svim zahtevima stranaka o kojima u toku postupka nije posebno re-
šeno. On mora biti kratak i određen, a ako je potrebno, može se podeliti i na više tačaka. Dispozitivom se
može rešiti i o troškovima postupka, ako ih je bilo, određujući njihov iznos, koje dužan da ih plati, kome i u
kom roku.

55
menjuje blažom 136. Akt abolicije ima drugu svrhu. Tim se aktom onemogućava krivič­
no gonjenje i sprečava utvrđivanje krivične odgovornosti. Stoga se taj akt može doneti
samo pre izricanja krivične kazne. U našem pravu Narodna skupština daje amnestiju
(URS, čl. 99. stav 1. tač. 12), a aboliciju predsednik Republike (URS, čl. 112. stav 1.
tač. 7). Organi koji su ovlašćeni da donose akte amnestije, abolicije i pomilovanja su
državni organi, ali vansudski. Tim aktima se praktično zadire u sudsku vlast koja je sa­
mostalna i nezavisna od drugih državnih vlasti. Praktično govoreći, aktom amnestije i
pomilovanja, menja se sudska odluka o izrečenoj krivičnoj kazni, a aktom abolicije,
sprečava se krivično gonjenje lica koje je osumnjičeno d a je učinilo krivično delo.

13. ANGLOSAKSONSKI TIP PRAVA I IZVORI PRAVA

a) Opšta razmatranja - Početkom XIII veka ostatak Evrope se okreće rim­

skom pravu, a u Engleskoj čak dolazi i do zabrane njegove upotrebe Mertonskim sta­
tutom (1235.). Od tog trenutka počinje definitivno razdvajanje puteva dva velika dana­
šnja pravna sistema —anglosaksonskog i evropsko-kontinentalnog137138. Anglosaksonsko
pravo nastalo je u Engleskoj, a zatim se proširio na zemlje koje su bile njene kolonije i
na zemlje engleskog govornog područja. Sve zemlje koje pripadaju ovom sistemu pra­
va negovale su svoju tradiciju i običaje, ali je utucaj engleske organizacije sudstva i
engleskog shvatanja procesnih prava bio preovlađujući.
Ostavljajući naučne rasprave po strani, u pravnoj literaturi se konstatuje da su u
anglosaksonskom sistemu prava najznačajniji izvori prava sudske presude, zakoni i
običaji. Zbog pretežnijeg značaja sudske prakse i običaja, u odnosu na zakone, ovaj si­
stem se kvalifikuje kao precedentno ili običajno pravo. Ovo pravo se često identifikuje
sa sistemom engleskog prava u celini, iako predstavlja samo jedan njegov deo, i to
najstariji. Osim opšteg prava (common la w )’ , englesko pravo sadrži još pisano (za­
konsko) pravo (sta tu te law ), pravo pravičnosti (eq u ity lavi) i, prema nekim autorima,
kanonsko pravo. Potpuno izgrađeni, danas ovi sistemi postoje paralelno kao sastavni
delovi engleskog prava139.
b) Precedentno pravo (common law) — Pravni sistem evropskih zemalja za­
snovan je na tradiciji rimskog prava i određenim stavovima škole prirodnog prava.
Njemu se najčešće suprotstavlja pravni sistem precedentnog prava, za koji se kaže da
važi na anglosaksonskom području (Velika Britanija, SAD, Kanada, Australija, Novi
Zeland, Indija, Pakistan i druge zemlje u kojima je Engleska nekada vladala i koje je
kolonizovala), iako pravni sistemi ovih zemalja nisu istovetni140. Evropljani ovaj si­
stem još nazivaju “anglosaksonsko pravo”, „sudsko pravo“ ili common law, dok svoj

136 Videti: Zakon o amnestiji, ,,S1. glasnik RS“, br. 107/2012 i Zakon o pomilovanju, ,,S1. glasnik RS“.
br. 49/1995. i 50/1995.
137 S. Avramović, V. Stanimirović, op. cit., str. 225.
138 C om m on law striktno rečeno znači „opšte pravo". Međutim i zakoni na području važenja common
law imaju karakter „opšteg prava", pa čak i kanonsko pravo na području gde važi. Ali, uobičajeno je da se
pod tim pojmom podrazumeva pravni sistem u kome je najznačajniji izvor prava precedentna sudska odluka.
139 K. Cavoški - R. Vasić, op. cit., str. 356. _
140 Navedene zemlje ne neguju aglosaksonsko pravo u potpunosti i jednolično. Na primer, u Škotskoj i
Irskoj i u Luzijani u SAD-u neguje se kontinentalno pravo, a u Indiji i Pakistanu, iako je zastupljen sistem
precedentnog prava, ne prihvataju englesko porodično i nasledno pravo. O. Stanojević, Osnovi precedentnog
prava (Common Law), Centar za publikacije Pravnog fakulteta u Beogradu, Beograd 1987, str. 1.

56
sistem nazivaju kontinentalnim pravom ili pisanim pravom 141*. U evropsko-kontinen-
talnom pravu formalni izvori prava su pisani opšti pravni akti, pisani zakoni. U siste­
mu precedentnog prava osnovni i najznačajniji izvor prava su precedentne sudske od­
luke.
U evropsko-kontinentalnom pravu zakone donosi poseban zakonodavni organ -
parlament. U sistemu precedentnog prava, pravna pravila koja imaju snagu zakona, stva­
ra država delatnošću suda. Međutim, i ovaj sistem poznaje zakone kao izvore prava, ko­
je donosi država, a koje primenjuje sud. Postoje sastav ovih sudova različit, a procesno
pravo izuzetno složeno i različito od sudskog prava evropskih zemalja, sudovi u anglo­
saksonskom pravnom sistemu vrše interpretaciju donetog zakona, ne primenjujući ga
neposredno. U evropsko-kontinentalnom pravu donose se opšta pravna pravila, koja će
se primenjivati na konkretne, pojedinačne slučajeve, tako što će se konkretni (pojedinač­
ni) slučajevi podvoditi pod opštu pravnu normu. U sistemu precedentnog prava ne pola­
zi se od opšte pravne norme, već od slučaja (case - slučaj)’42. Naime, sud za konkretan
slučaj traži rešenje u precedentnoj sudskoj odluci koja je prvi put isti slučaj rešila. Ana­
logno prvodonetoj presudi, sud će na isti način presuditi i u sledećem istom slučaju.
c) Pravo pravičnosti (equity law) - Na području gde važi anglosaksonsko pra­
vo, pored precedentnog prava koje je nastalo u feudalnom sistemu i nazvano common
law, razvilo se i pravo pravičnosti, koje je nazvano equity law, pošto se protekom vre­
mena precedentna odluka za isti slučaj u novim okolnostima pokazala nepravičnom,
/b o g toga se nezadovoljna stranka obraćala kralju, tražeći za sebe pravičnost, odnosno
pravičnu odluku. Kasnije je u te svrhe ustanovljen poseban sud — Kancelarov sud
(XVI vek). Ovaj sud je na određen način donosio odluke koje su pravičnije u novim
uslovima, pa su i te odluke postale precedentne, ali kao precedenti “pravičnog prava”.
d) Sudska praksa kao izvor prava - Za razliku od evropsko-kontinentalnog
pravnog sistema, u anglosaksonskom sudska praksa predstavlja izvor prava. U ovom
sistemu sudska odluka (presuda) kojom je rešen konkretan slučaj obavezuje sud koji je
tu odluku doneo, ali i sve sudove niže po rangu od njega, na donošenje iste presude u
svim budućim takvim slučajevima. Zbog toga se takva presuda naziva sudski prece-
dent (presedan). Međutim, nužno je naglasiti da svojstvo precedenata imaju samo pre­
sude viših i najvišeg suda.
Precedentna sudska odluka može se definisati kao prva odluka suda kojom je re­
šen određen slučaj i koja postaje pravilo za sve buduće iste slučajeve. Zbog toga je po­
znavanje precedentnog prava na području anglosaksonskog prava veoma složeno, ali i
neophodno. Precedentna sudska odluka može biti izmenjena samo zakonom ili odlu­
kom višeg suda. Takođe, precedenti najvišeg suda jedne zemlje mogu biti izmenjeni
novodonetom odlukom istog suda.
Presude u anglosaksonskom pravu sadrže, po pravilu, obimna obrazloženja, u
kojima se sud poziva na vodeće principe, ali i na motive i razloge i pravna mišljenja
sudija iz prethodno donetih odluka.

Evropljani stanovnike Britanskih ostrva i SAD obično nazivaju Anglosaksoncima, mada naziv ne
odgovara stvarnosti, jer su Angli i Šasi prvobitni stanovnici Velike Britanije, pre doseljavanja Normana.
lako se tvrdi da u načelu rimsko pravo nije uticalo na precedentno pravo, već samo na kontinentalno
pravo, ipak reč precedent potiče od latinskog glagolapraecedo što znači ići ispred, preticati, nadmašivati.

57
 Prevlast precedentnog prava u odnosu na evropsko-kontinentalno ogleda se u:
pravnoj sigurnosti koja je posledica činjenice da se isti slučaj rešava na isti način; mo­
gućnosti razvoja pravnog sistema donošenjem novih precedenata; bogatstvu pojedi­
načnih, detaljnih pravila kakav zakon i kodifikacija ne poznaju; praktičnom značaju
pravila precedentnog prava143.
e) Osnovne razlike između evropsko-kontinentalnog i anglosaksonskog siste­
ma prava - Sistem anglosaksonskog prava čini običajno pravo, pisano (statutamo, zakon­
sko) pravo - statute law i sistem pravičnog prava - eguitv lciw. Ovo pravo došlo je poseb­
no do izražaja stvaranjem i jačanjem SAD-a i širenjem njegovog uticaja na druge zemlje.
U Engleskoj su krajem XIX veka doneti propisi, kojima se svim sudovima omo­
gućava da primenjuju kako sistem precedentnog opšteg prava (common la w ), tako i si­
stem precedentnog pravičnog prava (e q u ity Zaiv)144.
U savremenim uslovima u pravnim sistemima anglosaksonskog prava zakon,
kao pisani izvor prava (sta tu te la w ), sve više dobija na značaju.
Moglo bi se zaključiti da su tri načelne i nedovoljno precizne razlike između evrop­
sko-kontinentalnog i anglosaksonskog sistema prava. Prva se tiče kodifikacije koja je zastu­
pljena u prvom ali ne i u drugom sistemu145. Druga se odnosi na tvorca zakona koji je u
aglosaksonskom sistemu na svojevrstan način sud, koji svojim odlukama kreira pravo, a u
kontinentalnom pravu to je zakonodavni organ. Od XIV veka, donošenje zakona postaje
obavezna od strane engleskog Parlamenta146. Treća razlika tiče se uticaja rimske pravne tra­
dicije koja je bila dominantna u evropsko-kontinentalnom pravu, ali ne i u anglosaksonskom.

14j O. Stanojević, op. cit, str. 4.

144 U XVIII veku u Engleskoj je formalno zabranjena primena rimskog prava, ali usled prevlasti nekih
rešenja iz rimskog prava nije bilo moguće da se ta rešenja u potpunosti odbace. O tome svedoči i česta
upotreba latinskog jezika u anglosaksonskom sistemu prava.
145 Međutim, u SAD-u i u Engleskoj ima zakona, kao što su npr. Jednoobrazni trgovački zakonik
SAD-a ili serija zakona o svojini u Engleskoj. O. Stanojević, op. cit., str. 2.
146 Pisano pravo koje je na snazi u V. Britaniji (lex scripta, statute law, legislation) obuhvata zakone
koje donosi Parlament, akte Parlamenta koji nisu zakoni i pisane akte upravnih i drugih državnih organa.
K. Čavoški - R. Vasić, op. cit., str. 357.

58
 Glava II
OSNOVNA ZNANJA O DRŽAVI
U drugom poglavlju akcenat je stavljen na pojmovnom određenju države, nje­
nim elementima (teritorija, stanovništvo i državna vlast) i njenim funkcijama (zakono­
davna, izvršna i sudska). Prikazani su oblici države prema obliku vladavine (monarhi­
ja i republika), političkog sistema (demokratija i autokratija), i državnom uređenju
(unitarne i složene države), kao i oblici državne vlasti, tj. sistemi vlasti: predsednički,
parlamentarni, mešoviti, autoritarni i skupštinski). Posebna pažnja posvećena je sud­
skoj vlasti, načelima na kojima počiva, njenoj organizaciji i vrstama sudova.

I. POJMOVNO ODREĐENJE DRŽAVE

a) Opšta razmatranja o državi - Do današnjih dana u opštoj teoriji prava i dr­

žave ne postoji saglasnost u pogledu nastanka i defmisanja prava i države, a razloge za
to treba tražiti u složenosti ovih društvenih pojava. Međutim, postoje i različiti politič-
ki stavovi, jer jedni smatraju da je država nepotrebna i štetna organizacija, koju treba
uništiti ili je pustiti da odumre, drugi d a je ona korisna i značajna, a treći daje ona nu­
žno sredstvo za ostvarenje čovekovih ličnih i društvenih ciljeva.
Postoje brojni nazivi (imena) koji se koriste za označavanje države, od kojih su
značajnija tri: prvi, res publica, koji označava javnu ili zajedničku tekovinu; drugi,
<<>mmonwealth, čije je značenje danas izmenjeno; sasvim drugačije nazive koriste ro­
manski i germanski narodi (ii stato, etat, Staat ili State), kojima se označava stanje,
uređenje ili stabilan poredak; svi navedeni nazivi su izvedeni iz latinske reči status,
koja znači stanje, postojanost, stabilnost.
U antičkoj Grčkoj narod nije jasno razlikovao društvo od države. Makijaveli je
u srednjem veku razdvojio pojam države od srednjovekovnog pojma društva, od kad
se razdvaja država od društva u smislu današnjih termina government i society. Među-
tim, i u savremenim uslovima država i društvo su međusobno povezani i međuzavisni.
( )datle, država je povezana sa drugim društvenim pojavama, od kojih su tri vrste veza
i/među države i društva najznačajnije: fiziološke veze krvnog srodstva, ekonomske
veze proizvodnje i raspodele materijalnih dobara i duhovne veze moralnog i intelektu-
alnog razvitka' .17

117 Detaljnije videti: D. Mitrović, op. cit., str. 8-10.

59
 U pravnoj doktrini je prihvaćeno stanovište da država predstavlja naročitu dru­
štvenu organizaciju, jer su država i društvo nosioci dva različita shvatanja zajedničkog
života - državnog i društvenog. Zbog toga, postoji uverenje da nema postojane dru­
štvene zajednice bez države.
b) Nastanak države - Država, kao društvena tvorevina, nastala je u doba raspa­
da prvobitne zajednice (gentilnog, odnosno rodovskog društva). Prva država se vezuje
za nastanak robovlasničkog društva. U njemu se javlja sitna robna proizvodnja (trži­
šte), pa mu više ne odgovaraju ustanove iz rodovskog društva. Zbog toga, država kao
javna vlast organizuje i štiti novi poredak, koji je uspostavljen na privatnoj svojini i u
okvirima određene teritorije.
Kako su država i pravo društvene pojave koje su međusobno povezane, to je
pravnu misao oduvek zaokupljalo pitanje, koja je društvena tvorevina pre nastala, pra­
vo ili država? Ako izuzmemo starije teorije sa njihovom tvrdnjom d a je država oduvek
postojala (npr. patrijarhalna teorija, psihološka teorija, ugovorna teorija, teorija sile i
dr.), u pravnoj teoriji zapažaju se u osnovi tri shvatanja. Prvo, država je nastala pre po­
jave prava, jer se prvobitno javila kao nadmoćna sila, kao neograničeni monopol nasi­
lja, a tek kasnije je postala zakonom uređena vlast (K. Čavoški). Drugo, država i pravo
nastaju istovremeno, jer nema države bez prava, niti prava bez države, tj. pravo stvara
država, a država ga stvarati mora kako bi obezbedila sopstvenu zaštitu (R. Lukić). Tre­
će, državi prethodi pravo, u obliku pravila ponašanja po kojima ljudi žive i po kojima
se ravnaju i pre pojave države, koja su obavezna i prinudna, sa unapred poznatom
sankcijom, čiju primenu obezbeđuje starešina gensa (roda) ili unapred poznati organ.
Tek sa nastankom države, funkciju stvaranja prava preuzima na sebe država (R. Le-
gradić). Međutim, pojavile su se teorije u kojima se država smatra isključivo tvorevi­
nom modernog doba, koja je nastala tokom XVI i XVII veka u Evropi (zaključenjem
Vestfalskog mira 1648.148), kada su ograničene pretenzije Rimokatoličke crkve nad
svetovnom vlašću.
Kako se ističe u pravnoj teoriji, T. Livije je formulisao tri faze u razvoju države,
odnosno tri lica u kojima se ona manifestuje. U prvoj fazi, ona se pomalja kao nad­
moćna sila i neograničeni monopol nasilja, u drugoj fazi ona je zakonom uređena
vlast, a u trećoj, ona postaje legitimna vlast i složena (integrisana) zajednica149.
c) Definisanje države - U pravnoj misli nastale su brojne definicije države,
zbog čega je teško utvrditi i dati jednu kratku i za sve prihvatljivu definiciju države.
Jedan od tih razloga je postojanje dva različita pristupa proučavanju države kao poseb­
ne društvene pojave: prvi, koji nastoji da odgovori na pitanja kakva treba da bude dr­
žava i šta treba d a je čini?, i drugi, koji nastoji da odgovori na pitanje kakva je država,
a ne kakva bi trebalo da bude? Prvi pristup se vezuje za političku filozofiju, a drugi za
političko-pravne nauke i političku sociologiju. U mnoštvu različitih značenja pojma

148 Vestfalski m ir predstavlja seriju sporazuma, kojima je završen tridesetogodišnji rat (Španski spo­
razum, kojim je završen osamdesetogodišnji rat, potpisan je 1648. Ugovorom su priznate nezavisnost
Holandije i Svajcarske konfederacije;_ Ugovor o Pirinejim a iz 1659. smatra se delom Vestfalskog spora­
zuma, a potpisale su ga Francuska i Španija). Vestfalski mir potpisan je između cara Ferdinanda III, ne-
mačkih kneževina, predstavnika Holandije, Francuske i Švedske. Vestfalski sporazum sadrži 4 osnovna
principa: 1) suverenitet nacija-država i fundamentalno pravo samoopredeljenja; 2) pravna jednakost među
nacijama-državama; 3) obaveznost međunarodnih ugovora među državama i 4) nemešanje jedne države u
unutrašnja pitanja druge države. Zbog njegovog značaja, mnogi istoričari ovaj sporazum smatraju počet-
kom moderne ere. Njime je stvorena osnova međunarodnog sistema suverenih država.
K. Čavoški - R. Vasić, op. cit., str. 109.
60
države izdvajaju se dva osnovna. Prvo, država predstavlja jednu od društvenih organi­
zacija u sastavu globalnog društva sa posebnim obeležjima (država kao organizaci­
ja). Drugo, država se identifikuje sa posebnom političkom zajednicom - narodnom,
nacionalnom ili višenacionalnom (država kao zajednica). Treba naglasiti d a je odre­
đivanje države kao društvene organizacije (političke ustanove) uže od određivanja dr­
žave kao posebne političke zajednice, jer je kod prve vrste definicija težište na držav­
nom aparatu i njegovim obeležjima, a kod druge vrste definicija težište je na utemelje-
nosti države u stanovništvu, posebno u uspostavljenim odnosima između onih koji vla­
daju i onih nad kojima se vlada150.
Da bi defmisali državu kao društvenu organizaciju nužno je da utvrdimo specifič­
na obeležja države u odnosu na druge društvene organizacije, a ona se ogledaju u slede-
ćem: monopolska kontrola nad sredstvima nasilja, teritorijalnost, suverenost, bezlična
struktura vlasti (ne vlada se po ličnoj volji, već po unapred utvrđenim pravilima) i legiti­
mitet. Stoga, država bi se mogla definisati kao osnovna politička organizacija u global­
nom (potpunom) društvu, poseban politički aparat odvojen od civilnog društva, koja ras­
polaže najvišom, suverenom, vlašću nad stanovništvom nastanjenim na određenoj terito­
riji, utemeljenoj na pravu na legitimnu upotrebu monopola fizičkog nasilja i koja uživa
bar minimum podrške vlastitog stanovništva151. Međutim, pored valjanih političkih i
pravnih ustanova, nužno je još jedno svojstvo koje državi obezbeđuje „postojanost i du-
govečnost", a to je odgovarajuće emocionalno poistovećivanje građana sa svojom drža­
vom, kao prisnom moralnom zajednicom152153. Država nije samo poseban aparat političke
vlasti, već predstavlja i političku zajednicu, koja se od drugih zajednica izdvaja određe­
nim obeležjima. Ona je legitimna teritorijalna politička zajednica sa najvišom vlašću,
koja počiva na vladavini prava, demokratiji i ljudskim pravima i slobodama.
Na kraju, navodimo „tipična svojstva modeme države“ kojoj se teži: centralizo-
vana politička vlast; afirmacija nacionalne države i nacionalne suverenosti; afirmacija
narodne suverenosti; zaštita sloboda i prava građana; postojanje službi socijalne zašti­
te; podsticanje materijalnog i duhovnog razvoja društva; sekularizovanje i deideologi-
zovanje državne vlasti i dr.

2. ELEMENTI DRŽAVE

Svaku državu odlikuju tri konstitutivna elementa: državna teritorija, državni na­
rod (stanovništvo) i državna vlast. Dok se narod smatra personalnim, teritorija materi­
jalnim, dotle se državna vlast smatra idealnim ili pravnim elementom jedne države 5 .
Da bi jednoj organizaciji priznali svojstvo države, ona kumulativno mora da poseduje
sva tri elementa.
Iako je učenje Georga Jelineka o tri elementa države podvrgnuto kritici, ne samo
u političkoj filozofiji, nego i u političkoj sociologiji i u političko-pravnoj teoriji, ono je
prihvaćeno u međunarodnom i u uporednom ustavnom pravu. Tako, u Međunarodnoj
konvenciji o pravima i obavezama država (1933) data je definicija države kao subjekta
međunarodnog prava, koja glasi: država kao subjekt međunarodnog prava poseduje sle-
deće karakteristike: 1) stalno stanovništvo, 2) određenu teritoriju, 3) vladu i 4) sposob­

150 R. Lukić - B. Košutić, op. cit., str. 35-36.

151 Ibid, str. 36-41.
152 K. Čavoški - R. Vasić, op. cit., str. 159.
153 R. Marković, op. cit., str. 151.
61
nost da stupa u odnose sa drugim državama154. A u uporednom ustavnom pravu data je
sledeća definicija države: „Država je teritorijalna zajednica ljudi s vrhovnom vlašću“ 15 .
a) Državna teritorija - Država je organizovana na teritorijalnom principu i
zbog toga mora posedovati svoju teritoriju. Državno područje koje je omeđeno držav­
nim granicama naziva se državnom teritorijom 156. Pod nju se podvodi određena ze-
mljina površina (područje), koja uključuje kako njenu unutrašnjost (utroba zemlje), ta­
ko i vazdušni stub iznad te površine, kao i određeni morski pojas, pod uslovom da dr­
žava izlazi na more, ili okean, uključujući i priobalni deo reka i jezera. Takođe, pod
državnu teritoriju podvode se i njeni vazduhoplovi, brodovi i drugi plovni objekti, kao
i diplomatska i konzularna predstavništva.
Granice se utvrđuju međunarodnim sporazumima. One mogu biti prirodne (pla­
ninski venci, reke) ili veštačke. Od kako se čovek vinuo u svemir, napušten je stav da
se vlast države proteže iznad celog njenog vazdušnog prostora. Na osnovu usvojenih
međunarodnih konvencija (1963, 1967 i 1979), svemir je namenjen za upotrebu u ko­
rist celog čovečanstva i ni jedna zemlja ne može polagati pravo svojine ni najednom
njegovom delu. Takođe, utvrđeno je da se on ne može koristiti u vojne svrhe, iako se
ta uspostavljena obaveza nedovoljno poštuje u praksi157.
Državna teritorija je od značaja za načelo teritorijalnog važenja pravnih normi,
ali od ovog načela postoje i izuzeci, kada se prelazi na teren međunarodnog privatnog
prava. Izuzetak od ovog načela u međunarodnom javnom prvu postoji za eksteritorijal­
na strana diplomatska i konzularna predstavništva, jer postoji fikcija da su ona na teri­
toriji svoje države.
b) Državni narod (stanovništvo) čine svi ljudi nastanjeni na državnoj teritoriji,
a ti ljudi podređeni su javnoj vlast države i dužni da poštuju pravni poredak. Kao što
država ima jednu teritoriju, tako ima i samo jedno stanovništvo158. Nije odlučujuće za
državu da njeno stanovništvo bude homogeno, u smislu da pripada istoj religiji, kultu­
ri, naciji, jeziku. Međutim, iskustva nas uče da ako u državi nije ostvaren minimum
homogenosti njenog stanovništva (da postoji bar minimum lojalnosti većine stanovni­
štva državi kojoj pripadaju), takve države brže ili sporije (uz spoljnje mešanje ili bez
njega) nestaju sa svetske političke scene159.
Broj stanovnika u jednoj državi nikad nije postojan, a njega određuju brojni či­
nioci, npr. razlika u stopi nataliteta i mortaliteta, razlika između broja iseljenih i broja
useljenih i dr.
Na državnoj teritoriji, osim njenih državljana, u određenom broju nalaze se i li­
ca sa stranim državljanstvom (stranci), ali i lica bez državljanstva (apatridi) ili sa vi­
še državljanstva (bipatridi, tripatridi itd.). Prava i obaveze navedenih kategorija lica
bitno se međusobno razlikuju. Pravni položaj stranaca i apatrida, osim što je regulisan
međunarodnim aktima, regulisan je i na nacionalnom planu posebnim propisima.*13679

154 R. Lukić - B. Košutić, op. cit., str. 42-43.

1,5 R. Marković, Ustavno pravo i političke institucije, Beograd 2004, str. 179.
136 Međunarodno pravo ne postavlja zahtev, odnosno ne određuje minimalnu veličinu državne teritori­
je. U praksi egzistiraju tzv. mini države (Grenland, San Marino, Vatikan) sa priznatim subjektivitetom u
međunarodnom pravu.
137 R. Lukić - B. Košutić, op. cit., str. 43.
158 D. Mitrović, op. cit., str. 24.
139 R. Lukić - B. Košutić, op. cit., str. 44.
62
 c) Državna vlast je najuočljivija manifestacija države, jer se zasniva na o
zovanoj sili. Ona povezuje personalni i materijalni element države u jedinstvenu teri­
torijalnu zajednicu ljudi. U pravnoj nauci vlast se poima kao sposobnost i mogućnost
nametanja volje jednog subjekta drugom subjektu. Kad je reč o državnoj vlasti, ona se
poima kao sposobnost i mogućnost vladajuće strukture (ili klase) da preko državnog
aparata i prava koje stvara, izrazi svoju volju i nametne je svim članovima društva pod
pretnjom prinude. Vlast treba razlikovati od moći. Dok je moć sposobnost da se utiče
na ponašanje drugih ljudi na način koji oni nisu odabrali. Vlast je legalna, na normama
zasnovana, i predstavlja pravo javne vlasti da utiče na ponašanje drugih ljudi, a ti ljudi
su dužni da se pokoravaju toj vlasti160. Vršenje vlasti ogleda se, s jedne strane, u stva­
ranju prava a, s druge strane, u njegovoj primeni. Javna vlast mora biti legalna i legi­
timna. Ona je legalna ako je organizovana i ako vrši svoje funkcije u skladu sa važe­
ćim propisima. Ona je legitimna ako uživa podršku većine svojih građana, ako se na­
meće snagom svog autoriteta, ako postoji uverenje u valjanost vrednosti koje ona bra­
ni i zastupa. Stoga javna vlast može biti legalna, ali nelegitimna i obrnuto.
Osim državne vlasti na njenoj teritoriji postoje i druge vlasti, npr. crkvena, škol­
ska, porodična i dr. Samo državna vlast raspolaže i može da upotrebljava državnu prinu­
du, po čemu se razlikuje od svih drugih vlasti na svojoj teritoriji. 1 druge vlasti mogu da
koriste određenu fizičku prinudu, zato što im je to dopustila državna vlast, ali državna
vlast raspolaže najjačim sredstvima prinude. Ona je na državnoj teritoriji vrhovna, tj.
najviša vlast. Pojedini autori ističu tri suštinska svojstva državne vlasti: nezavisnost, ne­
prekidnost i nedeljivost161162. Nezavisnost znači da državna vlast nije potčinjena nijednoj
drugoj vlasti unutar svoje teritorije ili izvan nje. Ako državnu vlast ograničava vlast dru­
ge države, onda takva država postaje njena kolonija, dominion, protektorat, odnosno ona
je kvazidržava. Takođe, ona je originema (izvorna), a sve druge su izvedene iz državne
vlasti. Svojstvo neprekidnosti državne vlasti ogleda se u njenom trajanju, nezavisno od
činjenice da se njeni nosioci menjaju. Najzad, nedeljivost državne vlasti znači d a je ona
jedna i kad se vrši posredstvom više organa. Drugi autori ističu i neka druga svojstva dr­
žavne vlasti, npr. d a je sveobuhvatna, što znači da unapred ne može da se isključi nije­
dan društveni odnos kao mogući predmet državnog regulisanja i dr.16:.
Državna suverenost je bitno svojstvo države kao političke zajednice. Državna
vlast je najviša ili vrhovna vlast kojoj su podređeni svi drugi subjekti u državi. Druga vr­
sta odnosa iz kojih se sastoji državna suverenost, jeste tzv. spoljna suverenost. Ona se
ogleda u nezavisnosti i ravnopravnosti državne vlasti u odnosima sa drugim državama.
Sa stanovišta međunarodnog prava, sjedne strane, da bijedna država bila nezavisna (su­
verena), ona mora da bude pravno slobodna od uticaja stranih vlasti u pravnom regulisa-
nju društvenih odnosa na državnoj teritoriji i u vođenju unutrašnje i spoljne politike163. S
druge strane, ona mora biti ravnopravna sa drugim državama, što znači daje ona sa jed­
nakim osnovnim pravima, kao i sve druge države, nezavisno od svoje veličine, brojnosti
stanovništva, vojne i političke moći, ugleda itd.164. Suverena država svoju nezavisnost i
ravnopravnost iskazuje tako da može zaključivati međunarodne ugovore sa drugim drža­
vama i da sa njima učestvuje u međunarodnim odnosima i organizacijama.

m Ibid„ str. 45.

161 R. Marković, op. cit., str. 151.
162 D. Mitrović, op. cit., str. 27-28.
Ifu Detaljnije videti: R. Lukić - B. Košutić, op. cit., str. 46-51.
164 D. Mitrović, op. cit., str. 30.
63
druge propise i mere17’. Iako Vlada i upravni organi imaju za zadatak da obavljaju izvr­
šne funkcije države, njihova uloga, nadležnost i sastav bitno se razlikuju. Prema ustavu
Srbije, skupština bira vladu, nadzire njen rad i odlučuje o prestanku mandata vlade kao
organa i ministara koji je čine. Za svoj rad vlada odgovara skupštini. Organi državne
uprave (upravni organi) odgovaraju vladi za svoj rad. Mada su nadležnosti organa držav­
ne uprave uređene zakonom, vlada propisuje njihovu unutrašnju organizaciju, usmerava
i usklađuje njihov rad i istovremeno vrši nadzor nad njihovim radom. Poslove državne
uprave obavljaju ministarstva i drugi ograni državne uprave određeni zakonom.
c) Sudska - Sudsku funkciju obavljaju posebni organi državne vlasti - sudovi173174.

4. OBLICI DRŽAVE

Država je sastavljena od različitih državnih organa, koji se nalaze u međusobno raz­

ličitim odnosima, kao i u različitim odnosima prema stanovništvu. Sveukupnost tih odnosa
čini oblik države. Prema tome, oblik države je način na koji je ona organizovana, tj. sastav
i veza njenih organa, kako među sobom, tako i sa narodom175. Kako je oblik države način
na koji je država organizovana, treba konstatovati da na njenu organizaciju utiče veći broj
činilaca, i to: društveno-ekonomski odnosi, ideologija, istorijsko i kulturno nasleđe, vera,
nacionalni sastav i dr. U pravnoj teoriji uobičajena je klasifikacija oblika države prema:
obliku vladavine, obliku političkog sistema i obliku državnog uređenja.
a) Države prema obliku vladavine - U zavisnosti od toga kako je organizovan
šef države, razlikuju se dva osnovna oblika vladavine: monarhija i republika, sa vrsta­
ma i podvrstama.
1) Monarhija je takav oblik vladavine u kome je šef države, tj. poglavar (mo­
narh, car, kralj) osoba sa velikim privilegij ama. Privilegije se vezuju za njegovu lič­
nost, a ne za vlast koju vrši kao državni organ. Osnovna od njegovih privilegija jeste
privilegija pravne i političke neodgovornosti, što ga izdiže iznad svih drugih lica.
Osim ove, monarh uživa još dve privilegije: na vlast dolazi tako što nasleđuje funkciju
i na vlast dolazi na neodređeno vreme - doživotno176. Vlast mu može prestati putem
abdikacije177, davanjem ostavke ili odricanjem od vlasti.
Kao pravno neodgovoran, on ne podleže pravnim propisima, sudskoj i politič­
koj odgovornosti. Za njegove političke i druge postupke pravno odgovaraju drugi or­
gani. Ipak, to ne znači d a je on apsolutno neodgovoran, jer odgovara moralno, običaj­
no ili politički. Na mesto poglavara države dolazi naslednim putem (postoje izuzeci) i
bez unapred određenog mandata, uz izuzetke.
Prema kriterijumu pravnog položaja monarha, tj. prema tome da lije monarh šef
države ili samo suverena ličnost (poglavar države), postoje dve vrste monarhija: neo­
graničena i ograničena178. Neograničena je ona u kojoj vladar vrši ulogu poglavara dr­
žave, koji ima zakonodavnu, izvršnu, izvršno-upravnu i sudsku vlast, koju može vršiti

173 S. Vučetić, Novi ustav Srbije, Pregled, Beograd, br. 4/2006, str. 36.
174 O sudskoj funkciji biće posebno reći u nastavku.
175 R. Lukić - B. Košutić, op. cit., str. 137.
176Ibid., str. 141.
177 Abdikacija je jednostrani akt odricanja monarha od prestola ili samo u svoje ime ili i u ime jednog
ili svih naslednika. To je politička ili moralna sankcija za određen monarhov postupak, odnosno držanje.
Zbog toga je abdikacija češće iznuđena nego dobrovoljna.
8 D. Mitrović, op. cit., str. 113.
66
neposredno ili preko sebi potčinjenih organa. Karakterističan oblik neograničene mo­
narhije naziva se apsolutna monarhija, koja se ogleda u monahovom ličnom i držav­
nom apsolutizmu. U ograničenoj monarhiji monarhova vlast je određena (ograniče­
na) ustavom ili od strane parlamenta. U prvom slučaju reč je o ustavnoj, a u drugom o
parlamentarnoj monarhiji. Ustavna monarhija znači da je monarh izgubio ustavo­
tvornu vlast, jer nema u svojoj nadležnosti donošenje ustava. Ustav donosi drugi organ
kojim ograničava monarhovu vlast. U parlamentarnoj monarhiji, koja je nastala u
Engleskoj, monarhova vlast je u značajnijoj meri ograničena, jer njegova volja ne mo­
že biti iznad volje parlamenta, u čijim rukama se nalazi zakonodavna funkcija države.
U savremenoj parlamentarnoj monarhiji vlast parlamentarnog monarha je formalno
neznatna, iako je njegova uloga u državnim poslovima značajna.
U islamskom svetu poznata je tzv. rotaciona monarhija, u kojoj se iz iste dina­
stije vladari rotiraju na svakih 5 godina (npr. u Maleziji).
2) Republika - Za razliku od monarhije, republika je takav oblik vladavine u ko­
me šef države (predsednik republike) ima uži ili širi obim državnih nadležnosti, a nema
nikakve lične privilegije. Takođe, na vlast dolazi izbornim putem (bira ga neposredno
narod na izborima ili se bira u parlamentu, posredno), njegov mandat je vremenski ogra­
ničen, a društveni položaj nije iznad ustava i zakona. Odgovoran je pravno i politički,
iako može imati određene pogodnosti u odnosu na pravnu odgovornost običnih građana.
U izbornim republikama predsednik se obično bira na 4 godine £SAD), a izuzet­
no na 7, 6 ili 5 godina (Rusija, Francuska), ili samo na godinu dana (Svajcarska), pod
uslovom da jedno lice može samo još jednom da ponovi m andat171’. U savremenoj
ustavnosti predviđa se mogućnost ostavke ili opoziva predsednika republike, kad pre­
staje njegova funkcije pre isteka mandata. Po pravilu je inokosni šef države, a rede ko­
legijalni (prezidijum, predsedništvo).
Postoje dve osnovne vrste republika: neograničena i ograničena. Neograničenim
republikama mogu se označiti određene diktature, tiranije ili totalitarne države, koje su
uspostavljane u prošlosti, ali i u savremeno doba. U njima šef države dolazi na vlast na­
silno i protivpravno ili samo protivpravno prisvaja više vlasti nego što mu pripada. Sa-
vremene republike su ograničene, a dele se na: predsedničke, u kojima je šef države
ujedno i predsednik vlade; parlamentarne, u kojima pored šefa države postoji i pose­
ban predsednik vlade; mešovite, u kojima vlada odgovara i parlamentu i šefu države179180.
b) Države prema obliku političkog sistema - Polazeći od kriterijuma politič­
kog nosioca suverene državne vlasti, oblici političkog poretka (sistema) mogu biti: de-
mokratija ili autokratija181182.
1) Demokratija je takav politički poredak (sistem) u kome državna vlast pripa­
da većini naroda, koji bira nosioce državnih funkcija, vrši kontrolu nad njihovim ra­
dom i postavlja pitanje njihove odgovornostilfC.
Demokratija je vladavina naroda. Bez postojanja narodne suverenosti i vladavi­
ne prava (pravne države) ne može biti demokratije u državi. Demokratija pretpostavlja
ispunjenost određenih uslova, npr. političku svest građana, razvijenu političku kulturu,
određeni nivo ekonomske razvijenosti društva, društvenu stabilnost, toleranciju i dr. U

179Ibid, str. 115.

180 R. Lukić - B. Košutić, op. cit., str. 144.
181 Reč dem okratija je kovanica dveju grčkih reči demos (narod) i kratein (vladati), a reč autos, tako-
de grčka reč, označava onoga koji je sam.
182 R. Lukić - B. Košutić, op. cit., str. 145.
67
zavisnosti od oblika i obima ostvarenosti ovih uslova, razlikuju se dve vrste demokra-
tije: formalna i stvarna.
U pravnoj teoriji pravi se razlika između neposredne i posredne demokratije.
Neposredna podrazumeva neposredno učešće celokupnog naroda u vršenju državne
vlasti, a posredna (predstavnička) vrši se preko slobodno izabranih narodnih predstav­
nika. Dok je prva stvarno nemoguća u svom punom obliku, ali se njoj može težiti i pri­
bližavati, uz pretpostavku da društvena zajednica upražnjava vršenje vlasti u odgova­
rajućim oblicima (npr. u vidu narodne inicijative, referenduma, plebiscita i dr.). Po­
sredna demokratija je stvarnija i zastupljenija u političkim sistemima. Ona podrazume­
va vladavinu naroda na posredan način, preko slobodno izabranih predstavnika u orga­
nima državne vlasti. Međutim, i ona se ostvaruje u manjoj ili većoj meri uz određene
teškoće, jer se demokratska sredstva za dolaženje na vlast u stvarnosti zloupotrebljava­
ju (po pravilu, na vlast dolaze predstavnici vlasnika kapitala i zahtevaju vršenje vlasti
u njihovom interesu).
Kad se u savremenim uslovima kaže demokratija, misli se na modemu predstav­
ničku demokratiju nastalu u Evropi i SAD tokom XIX veka, koja je povremeno dopu­
njavana i ispravljana oblicima neposredne demokratije, ali koja se suštinski razlikuje
od antičke neposredne demokratije183.
2) Autokratija se vezuje za stare azijske despotije, grčke i rimske manjinske
političke režime, sve do savremenih prikrivenih autokratija ili otvorenih autoritarnih i
totalitarnih poredaka. Uz izuzetak atinske demokratije, autokratija je bila vladajući si­
stem u antici, srednjem veku i u prvim decenijama modernog društva184. To je takav
politički poredak u kome državna vlast pripada manjini naroda, nosioci te vlasti ne iz­
vode pravo na vlast iz volje većine naroda, ne podležu kontroli i odgovornosti pred na­
rodnom većinom. Njena suština se iscrpljuje u tome što državna vlast pripada manjini,
koja vlada u svoje ime i u svom interesu.
Kao demokratija, i autokratija može biti formalna i stvarna. Formalna (čista,
prava, uža) je kada se i formalno proklamuje, a stvarna (šira) je kad je to i bez prokla­
macije, tj. kad u društvu stvarno vlada manjina.
Tokom istorije različiti oblici autokratije dobijali su različite nazive, i to: dikta­
tura, tiranija, despotija, oligarhija, aristokratija, plutokratija, kleptokratija i dr.
c) Države prema obliku državnog uređenja - Oblik državnog uređenja zavisi
od toga da li u konkretnoj državi postoji jedna ili više državnih organizacija, tj. da li je
ona podeljena na unutrašnje delove koji ne poseduju svojstva države, kada je reč o
unitarnoj ili jednostavnoj ili regionalnoj državi, ili ih poseduje, kad je reč o federaciji
ili savezu država185. Ove prve se još nazivaju Centralizovane, a ove druge složene.
1) Centralizovane (unitarne) - Kod ovih država postoji samo jedna državna or­
ganizacija koja vrši sve državne nadležnosti. To su one države kod kojih je javna vlast
centralizovana u odnosu na lokalne organe vlasti (autonomije, oblasti, regione, kantone i
si.). Vlast je centralizovana na nivou države, a jedinice lokalne ili teritorijalne autonomi­
je lišene su prerogativa vlasti, čak i kad uživaju manji ili veći stepen samouprave. Poje­
dini autori ove države dele na centralne, centralizovane i decentralizovane186.

I8j D. Mitrović, op. cit., str. 95.

184 R. Lukić - B. Košutić, op. cit., str. 172.
185 Ibid, str. 180.
186 D. Mitrović, op. cit., str. 86.
68
 2) Decentralizovane (složene) - Ove države se sastoje iz više autonomnih jedi­
nica (država članica), koje imaju svoju samostalnost u odnosu na centralne organe dr­
žavne vlasti. Zbog toga je državna vlast kod ovih država decentralizovana.
Složena država postoji kad je uspostavljen visok stepen i obim decentralizacije
državnih organa država članica. Polazeći od kriterijuma stepena samostalnosti država
članica u odnosu na državu u čijem su sastavu, država može biti u obliku federacije
(savezne države), konfederacije (savez država) ili regionalne države. Federacija je
složena država, koja je u najvećoj mogućoj meri decentralizovana jedinstvena država,
ali nije zajednica država, niti savez država. Savezna država ima jedinstvenu teritoriju,
stanovništvo i suverenu vlast. Države članice raspolažu državnom vlašću, ali one nisu
suverene, jer je njihova vlast izvedena iz državne suverene vlasti savezne države. Reč
je o pravno neograničenoj vlasti koja se nalazi u rukama federacije, koja poseduje svo­
je posebne zakonodavne, političko-izvršne, upravne i sudske funkcije. Njihova organi­
zacija i nadležnosti utvrđene su saveznim ustavom. Konfederacija potiče još iz antič­
kih vremena i uvek nastaje pravnim putem (na osnovu ugovora), a ne faktičkim. Čla­
nice konfederacije su države članice. U prošlosti su postojali različiti interesi koji su
povezivali države u konfederaciju, a prvobitnih oblika konfederacija praktično nema.
Konfederacija se vremenom transformisala u ugovornu federaciju, kao novi oblik dr­
žave. Reč je o savezu samostalnih država koje su na osnovu zaključenog ugovora
stvorile savez i prenele deo svojih nadležnosti na zajedničku državu (npr. Zajednica
Srbije i crne Gore)187. Regionalna država ima u svom sastavu više autonomnih jedi­
nica (npr. Spanija, Italija).

5. OBLICI DRŽAVNE VLASTI

a) Sistemi vlasti - Centralno teorijsko pitanje o odnosima državnih vlasti je od­

nos zakonodavne (legislative) i izvršne (egzekutive) vlasti. To su dve vlasti političke
sadržine, čiji se nosioci biraju po političkim merilima. Imajući u vidu da sudska vlast
zahteva visok stepen stručnosti za svoje vršenje, to se njeni vršioci biraju po stručnim
merilima. Zbog toga se sudska vlast i njeno vršenje organizuje nezavisno od političkih
vlasti, na načelima samostalnosti i nezavisnosti188189.
Tradicionalne teorije na osnovu kojih se i u savremenim uslovima odvijaju od­
nosi između državnih vlasti jesu teorije o podeli vlasti, sa varijantama krute i gipke
podele (ili saradnje) vlasti, i teorije o jedinstvu, preplitanju, mešanju vlasti. Na osnovu
tih teorija nastale su tradicionalne klasifikacije oblika državne vlasti koje izražavaju
ustavnu stvarnost. To su oblici državne vlasti koji slede.
I) Predsednički sistem, kao oblik državne vlasti, nastao je na podlozi teorije
krute podele vlasti između ustavno garantovane nezavisnosti predsedničke i parlamen­
tarne vlasti. Prvi i najtipičniji predsednički sistem stvorenje u SAD ustavom iz 1787.
Suštinska obeležja predsedničkog sistema su: izvršna vlast je oličena u šefu dr­
žave (predsedniku republike), kojeg neposredno biraju građani181’; uzajamna nezavi­
snost šefa države i parlamenta - predsednik ne srne učestvovati u obavljanju zakono­
davne vlasti, a parlament ne može intervenisati u izvršavanju izvršne vlasti; predsed-

187 O oblicima države detaljnije videti: R. Marković, op. cit., str. 361-3%; R. Lukić - B. Košutić, op.
cit., str. 172.180-201; D. Mitrović, op. cit., str. 76-94. i dr.
188 R. Marković, op. cit., str. 176.
189 Na primer u Srbiji: Zakon o izboru predsednika Republike, ,,S1. glasnik RS“, br. 111/2007.
69
nik nema pravo da raspusti parlament, a ovaj ne može razrešiti predsednika; između
ove dve vrste vlasti postoji stroga podela poslova i dr. U predsedničkom sistemu šef
države je prvenstveno na čelu izvršne vlasti, imenuje starešine upravnih resora, sudije,
ambasadore, najviše činovnike i službenike u državi. Osim toga, on ima i ovlašćenja
vlade i prvog ministra (premijera) iz parlamentarnog sistema.
U najpoznatijem primeru predsedničkog sistema u svetu, u SAD, očigledna je
težnja ustava da stavi u istu ravan predsednika SAD i Kongres, i u pogledu njihovog
položaja i u pogledu njihovih funkcija190.
2) Parlamentarni sistem nastao je na načelu gipke podele vlasti191. Za razliku
od stroge podele vlasti, načelo gipke podele ili saradnje vlasti pretpostavlja: prvo, spe­
cijalizaciju vlasti, ali i postojanje oblasti u kojima zajednički deluju različiti državni
organi; drugo, sredstva uzajamnog pritiska jedne vlasti na drugu192. Zbog karakteristi­
ka ovog oblika državnog uređenja, nije jednostavno utvrditi opšta pravila parlamentar­
nog sistema, imajući u vidu da u političkoj praksi zemalja koje primenjuju ovaj oblik
organizacije vlasti postoji veći broj varijanti i oblika tog sistema.
U parlamentarnom sistemu zakonodavna vlast pripada parlamentu, koji je najče­
šće dvodoman, čiji se članovi biraju na neposrednim izborima. Parlament se obnavlja
u određenim vremenskim razmacima na osnovu neposrednih parlamentarnih izbora i
uz učešće političkih stranaka.
Izvršna vlast u parlamentarnom sistemu organizovana je preko dva organa, šefa
države i vlade. Osnovna funkcija šefa države je usklađivanje vlasti vlade i parlamenta.
Vlada proizlazi iz parlamentarne većine, a čine je ministri, s predsednikom vlade na
čelu. Ona je operativni deo izvršne vlasti. Nezavisno od toga što formalno mandatara
vlade predlaže šef države, posle izbora vlade u parlamentu ona postaje samostalna u
odnosu na šefa države, pošto je jedino odgovorna parlamentu. Između vlade i parla­
menta mora postojati odnos stalnog poverenja. Vlada vrši svoje funkcije pod stalnom
kontrolom parlamenta i dužna je da se povuče onda kada izgubi poverenje. Zbog toga
je vlada nestabilni element izvršne vlasti, jer je može iz političkih razloga smeniti par­
lament pre isteka vremena na koje je izabrana. Međutim, vlada može predložiti šefu
države raspuštanje parlamenta.
Pojedinačna obeležja parlamentarnog sistema mogla bi se podvesti pod tri nje­
gova načela: 1) ravnopravnost zakonodavne i izvršne vlasti, 2) saradnja između ove
dve vlasti, 3) postojanje sredstava uzajamnog uticaja jedne vlasti na drugu.
3) Mešoviti sistem je kombinacija obeležja predsedničkog i parlamentarnog si­
stema. Od predsedničkog sistema preuzima položaj šefa države izabranog na nepo­
srednim izborima, a od parlamentarnog sistema preuzima vladu, kao kolegijalni organ
koji je odgovoran parlamentu. Kod ovog sistema vlada je u senci predsednika države
koji imenuje i razrešava premijera, a na predlog premijera imenuje i razrešava članove
vlade. U njemu, ipak, pretežu obeležja parlamentarnog sistema. U literaturi se ističe da
je reč o “parlamentarizmu poremećene ravnoteže u korist izvršne vlasti”. Ovaj sistem
je relativno novijeg datuma u političkoj praksi.
4) Autoritarni sistem je nastao na podlozi teorije o jedinstvu vlasti izvedenom
u korist egzekutive, iako se razlikuje zakonodavna, izvršna i sudska vlast. Primeri ta­

190 Detaljnije videti: R. Marković, op. cit., str. 183-189.

191 U istorijskom smislu, parlamentarni sistem nastao je kao plod lagane evolucije odnosa između kralja i
parlamenta u Engleskoj. On je bio prelazni oblik između monarhovog svevlašća i narodne suverenosti.
192 R. Marković, op. cit., str. 190.
70
kvog sistema su nekadašnji fašistički režim u Italiji, nacional-socijalistički režim u Ne-
mačkoj, Frankov režim u Spaniji i dr.1<r’.
5) Skupštinski sistem nastaje na podlozi teorije o jedinstvu vlasti, a to j
stvo je izvedeno u korist zakonodavne. Skupštinski sistem postoji kada skupština na
osnovu ustava i u praksi ima političku prevlast nad vladom. I u ovom sistemu postoje
različiti organi, ali u njemu realno postoji samo jedna vlast, tj. skupština izabrana od
strane naroda1‘,4.
Zbog relativno slabe primene skupštinskog sistema u praksi, u prošlim revoluci­
onarnim vremenima i njegove marginalne primene u današnje vreme, u pravnoj teoriji
se opravdano postavlja pitanje da lije održivo skupštinski sistem još uvek smatrati ob­
likom u sistematizaciji vlasti.
Odnosi koji se uspostavljaju između zakonodavne i izvršne vlasti razlikuju se
od jednog do drugog sistema. Međutim, i u savremenim uslovima navedeni oblici dr­
žavne vlasti sačuvali su svoju unutrašnju logiku i specifična obeležja. Tako, kod pred-
sedničkog sistema preovlađuje kruta podela vlasti, kod parlamentarnog saradnja vlasti,
a kod skupštinskog jedinstvo vlasti sa legislativom kao centralnim organom vlasti19314195.
b) Sistem vlasti u Republici Srbiji - Ustavom Republike Srbije (2006) uspo­
stavljen je isti sistem vlasti koji je bio postavljen i ustavom iz 1990. Državna vlast je
podeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, a „odnos tri grane vlasti zasniva se na
ravnoteži i međusobnoj kontroli11 (URS, čl. 4. stav 3).
Narodna skupština je „najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i za­
konodavne vlasti u Republici Srbiji11 (URS, čl. 98). Ona odlučuje o: izmenama i dopu­
nama ustava, donosi i menja zakone, odlučuje o ratu i miru, proglašava i ukida ratno i
vanredno stanje, usvaja strategiju odbrane, nadzire rad službi bezbednosti, bira najveći
broj nosilaca javnih funkcija, pokreće postupak za razrešenje i odlučuje o razrešenju
predsednika Republike i dr.
Vlada je nosilac izvršne vlasti, a njene osnovne nadležnosti su: utvrđivanje i
vođenje politike; izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine; usmera-
vanje i usklađivanje rada organa državne uprave. Vlada utvrđuje i vodi politiku tako
šio skupštini predlaže zakone i druge opšte akte i daje mišljenja o njima kad ih podno­
se drugi predlagači. Izvršava zakone tako što donosi uredbe i druge opšte akte radi iz­
vršavanja zakona, a rad organa državne uprave usmerava i usklađuje na način što pro­
pisuje unutrašnje uređenje ministarstava i drugih organa državne uprave. Vrši nadzor
nad njihovim radom i dr.196.
Predsednik Republike izražava jedinstvo Republike Srbije (URS, čl. 111). On
nije nosilac aktivne vlasti, već je moderator u odnosima između nosilaca dve odnosne
političke vlasti, Narodne skupštine i V lade197. Predsednik Republike je šef države, koji
predstavlja Republiku u zemlji i inostranstvu. On je vrhovni komandant Vojske Srbije,
komanduje i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije. Ovlašćen je da
ukazom proglašava zakone, uključujući i pravo suspenzivnog zakonodavnog veta.
I’redlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade i kandidate za nosioce

193 Ibid., str. 177.

194 Detaljnije videti: Pavle Nikolić, Skupštinski sistem, monografija br. 71, Beograd 1973.
195 Detaljnije videti: R. Marković, op. cit., str. 176-208.
196 Ibid., str. 207.
197 Ibidem.
71
javnih funkcija koje bira Narodna skupština. Ima pravo da na obrazloženi predlog Vla­
de raspusti Narodnu skupštinu. Svojim ukazom postavlja i opoziva ambasadore Srbije
na osnovu predloga Vlade i prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih
predstavnika.
Predsednik Republike komanduje vojskom, postavlja, unapređuje i razrešava
oficire vojske Srbije, dok skupština odlučuje o ratu i miru i proglašava ratno i vanred-
no stanje.
Sudovi vrše sudsku vlast, koja je jedinstvena na teritoriji Srbije. Oni su nezavi­
sna grana vlasti, odvojeni u vršenju svojih nadležnosti od zakonodavne i izvršne vlasti.
Sude na osnovu ustava, zakona i drugih opštih pravnih akata.
Ustavni sud Republike Srbije štiti ustavnost i zakonitost.
Sistem vlasti u Srbiji ima spoljašnja obeležja mešovitog sistema, kakav danas
postoji u većini bivših socijalističkih zemalja. Od tih obeležja, u Ustavu Srbije, ne po­
stoji pravo predsednika Republike da imenuje i razrešava predsednika Vlade i da na
predlog predsednika Vlade imenuje i razrešava njene potpredsednike i ministre, što
inače predstavlja jedno od ključnih obeležja mešovitog sistema. Zbog toga se može
zaključiti da sistem vlasti u Srbiji više naginje parlamentarnom nego mešovitom siste­
mu. Konkretno, taj sistem vlasti naginje racionalizovanom parlamentarnom sistemu19819.

6. SUDSKA VLAST

A) SUDSKA FUNKCIJA

a) Sudska vlast - Sudska funkcija ima svoju dugu istoriju, jer su se sudskom
funkcijom ljudi bavili i kada nije bilo državne organizacije. Kao državna institucija
koja predstavlja deo javne vlasti, odvojene od političke vlasti, koja svoju funkciju oba­
vlja samostalno i nezavisno, novijeg je datuma. Smatra se da su sudovi, kao samostal­
ni državni organi, koji sudsku funkciju vrše na osnovu zakona, nastali tek posle Fran­
cuske revolucije (1789). Samostalan i nezavisan status sudstva, ne samo u formalnom
smislu, pretpostavka je vladavine prava. Gde su samostalnost i nezavisnost sudstva
ugroženi, tamo su i vladavina prava i ustavna država ugroženi. U modernim državama
sudovi uživaju autoritet i poštovanje kao institucije koje garantuju da će zakoni biti
jednako primenjivani na sva lica i da će sud izricati „zakonsku istinu“.
Sudska vlast je grana državne vlasti koja autoritativno, odnosno snagom držav­
ne vlasti, rešava pravne sporove. U njenoj nadležnosti je da iskaže šta je zakon, pravo,
čak i pravda, i da izriče sankcije. Proizlazi d a j e njen zadatak da osnaži i sankcioniše
načelo legaliteta (zakonitosti)19 .
Sudska vlast tumači pravo i donosi pravnosnažne i izvršne odluke, kojima se
priznaje autoritet presuđene stvari (odluka kojom je okončan sudski spor). Moguće su
dve vrste sporova o pravu: kad privatnopravna lica nisu saglasna u tumačenju onih za­
konskih propisa kojima su uređeni njihovi međusobni odnosi i kad javna vlast treba da
kazni krivca za povredu zakona.
Sudska vlast je nezavisna od zakonodavne i izvršne vlasti, a njene odluke
moraju svi poštovati, od državnih organa do svih pravnih i fizičkih lica. Svaki uticaj

198 R. Marković, op. cit., str. 208.

199Ibid, str. 506.
72
na sud je zabranjen, počev od lica na javnom položaju, preko državnih organa, pa do
sredstava javnog obaveštavanja. Profesionalnost u vršenju sudske funkcije, odvojenost
od politike i nezavisnost od stranačkih promena, pretpostavke su za objektivan rad
sudskih organa. Međutim, odvojenost, samostalnost i objektivnost sudova smatra se da
nije moguća u apsolutnom smislu, jer su sudovi ipak državni organi pa kao takvi obič­
no slede opštu politiku koju država vodi. S druge strane, sudije bira ili parlament (par­
lamentarni sistem) ili ih imenuje šef države (predsednički sistem), što indirektno utiče
na njihovu nezavisnost i potencijalno stvara uslove za politizaciju sudstva. Da bi se
napred rečeno izbeglo, pravni sistemi predviđaju različite pravne mehanizme, kao što
su: stalnost sudijske funkcije, formiranje organa koji se stara o nezavisnosti sudije
(npr. visoki savet sudstva) i druge mehanizme, kako bi se obezbedio objektivan i pro­
fesionalni rad sudije. Pri tom, od značaja je i činjenica da se za politički rad ne traži
stručnost, dok se za rad u sudu, tj. za svojstvo sudije zahteva visoka stručnost, profesi­
onalnost i iskustvo.
Sudska vlast je javna vlast, koja preko suda presuđuje za slučaj spora između
dve stranke ili u slučaju povrede zakona. Ona je ograničena zakonom. Na sudu je kao
organu sudske vlasti da konkretan slučaj podvede pod odgovarajuću opštu pravnu
normu, da izvrši tumačenje pravne norme i da je primeni donošenjem odluke (presu­
de).
b) Izbor sudija i prestanak sudijske funkcije - U pravosudnom sistemu Srbi­
je postoje dva načina izbora sudija. Prvi, kada se za sudiju bira lice „koje se prvi put
bira za sudijsku funkciju", koga bira Narodna skupština, na predlog Visokog saveta
sudstva, na određeno vreme, na period od 3 godine (probni mandat). Drugi, kada se
sudije biraju trajno za obavljanje sudijske funkcije (stalnost sudijske funkcije). U dru­
gom slučaju sudije bira Visoki savet sudstva, pod uslovima i na način određenim za­
konom.
Sudiji prestaje sudijska funkcija: 1) na njegov zahtev; 2) nastupanjem zakonom
propisanih uslova; 3) razrešenjem iz zakonom predviđenih razloga; 4) ako ne bude
izabran za trajno obavljanje sudijske funkcije. Odluku o prestanku sudijske funkcije
donosi Visoki savet sudstva, a protiv nje je dozvoljena žalba Ustavnom sudu. Postu­
pak, osnovni razlozi za prestanak sudijske funkcije, kao i razlozi za razrešenje od du­
žnosti predsednika suda, bliže se uređuju zakonom.
c) Visoki savet sudstva - Ustav ga određuje kao „nezavisan i samostalan organ
koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija" (URS, čl. 153.
stav 1). Reč je o autonomnom državnom organu sui generis, koji obavlja deo funkcija
pravosudne uprave, iako to nije dovoljno da se svrsta u organe državne uprave'00. Nje­
mu je namenjena uloga da obezbeđuje i garantuje nezavisnost sudova i sudija.
U okviru pravosudnog sistema Srbije zakonom je bliže uređen novi pravni insti­
tut - Visoki savet sudstva20201. Njegova uloga je da Narodnoj skupštini predlaže izbor za
predsednike sudova, da bira sudije i da imenuje sudije porotnike. U donošenju Zakona
o visokom savetu sudstva pošlo se od pretpostavke d a je za izbor i imenovanje pome-
nutih lica potreban predlagač koji je visoko stručan, kvalifikovan, nezavisan od zako­
nodavne, izvršne i političke vlasti, jer je reč o predlaganju lica koja vrše takve funkcije

200 R. Marković, op. cit., str. 520.

201 Zakon o Visokom savetu sudstva, „SI. glasnik RS“, br. 116/2008, 101/2010, 88/2011 i 106/2015.
73
u pravosudnom sistemu za koje je neophodan visoki stepen stručnosti, znanja i ospo­
sobljenosti za vršenje takvih funkcija. Osim toga, potrebno je da takva lica uživaju
ugled u stručnoj javnosti, da poseduju izgrađenu pravnu kulturu i pravnu etiku. Ista
svojstva istovremeno treba da poseduje i predlagač. Takav predlagač viđenje u poseb­
nom telu nazvanom Visoki savet sudstva.
Sastav Visokog saveta sudstva čine članovi po položaju (ukupno tri) i izborni
članovi (ukupno osam). U red članova po položaju ulaze predsednik Vrhovnog kasaci-
onog suda, ministar pravde i predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine. Izborne
članove bira Narodna skupština, od kojih su šest sudije sa stalnom sudijskom funkci­
jom (koji obavljaju sudijsku funkciju najmanje 7 godina) i dva ugledna i istaknuta
pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi
profesor pravnog fakulteta (može se birati i profesor u penziji). Predviđeni sastav Vi­
sokog saveta sudstva ukazuje na povratak „parlamentarnom sistemu" izbora sudija, na
uticaj zakonodavne vlasti na sudsku vlast, pa se postavlja pitanje u kojoj je meri takvo
rešenje u skladu sa ulogom Saveta da garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i
sudija.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda je po položaju predsednik Visokog save­
ta sudstva. Mandat izbornim članovima Visokog saveta sudstva traje 5 godina, sa pra­
vom da ponovo budu birani, ali ne uzastopno.
Visoki savet sudstva donosi odluke većinom glasova koje moraju biti obrazlo­
žene kada je protiv njih dozvoljen pravni lek i kada je tako određeno. Protiv njegovih
odluka može se izjaviti žalba Ustavnom sudu.
Članovima Visokog saveta sudstva po položaju prestaje ta funkcija kad im pre­
stane osnovna funkcija, a izbornim članovima u sledećim slučajevima: 1) trajnim gu­
bitkom radne sposobnosti za obavljanje funkcije; 2) ostavkom na članstvo; 3) istekom
mandata; 4) razrešenjem. Izborni član razrešava se funkcije pre isteka vremena na koje
je izabran, a odluku o tome donosi Narodna skupština202.

B) OSNOVNA NAČELA SUDSKE VLASTI

Osnovna načela sudske vlasti utvrđena su ustavom i zakonom.

1) Načelo samostalnosti i nezavisnosti - Sudovi su posebna vrsta državnih or­
gana i organizaciono odvojeni od drugih državnih organa (načelo samostalnosti) a u
vršenju svoje funkcije nezavisni, jer drugi organi ne mogu uticati na njihov rad (načelo
nezavisnosti). Na njima je da primenjuju važeće opšte pravne norme, nepristrasno,
profesionalno i po pravilima struke. Odluke sudova ne mogu biti menjane od strane
drugih organa (političkih, zakonodavnih, upravnih). Sud je odvojen od drugih držav­
nih organa i njegove odluke može menjati samo sud višeg stepena po žalbi nezado­
voljne stranke.
2) Načelo zakonitosti - U evropsko-kontinentalnom pravu sudovi sude na
osnovu ustava, zakona i drugih opštih pravnih akata. Pravna podloga njihovih odluka
su pravna pravila sadržana u pomenutim državnim i drugim opštim aktima. Osnov za

202 Ti slučajevi su sledeći: 1) ako funkciju člana ne vrši u skladu sa Ustavom i zakonom; 2) ako bude
osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora; 3) ako bude osuđen za krivično delo koje ga čini
nedostojnim za vršenje funkcije člana Visokog saveta sudstva.
74
donošenje odluke je zakon, ili drugi opšti pravni akt. Sud se poziva u donošenju presu­
de na odgovarajuću odredbu opšteg pravnog akta. On se ne može pozivati na prece-
dentnu odluku, kao što je to slučaj u anglosaksonskom pravnom sistemu. Sud radi po
zakonu, presuđuje na osnovu ustava, zakona, propisa donetih na osnovu zakona, dru­
gih opštih pravnih akata, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih
međunarodnih ugovora. Iskaz suda u presudi mora biti zasnovan na odgovarajućoj op-
štoj pravnoj normi i na obrazloženju zbog čega je poklonio veru određenim dokazima.
3) Načelo obaveznosti sudskih odluka - Kako su sudovi državni organi, to su
njihove odluke obavezne za sve. Sudsku odluku može preispitivati samo nadležan sud,
u zakonom predviđenom postupku. Samo izuzetno, na sudsku odluku može da utiče
neki drugi državni organ (amnestija, pomilovanje).
4) Načelo prava na pravično suđenje - U Evropskoj konvenciji o zaštiti ljud­
skih prava i osnovnih sloboda sadržan je veći broj dužnosti koje sud mora da ispoštuje
u postupku razmatranja procesnih prava konkretnog subjekta prava211' Pravom na pra­
vično suđenje štiti se lepeza prava koje lice ima kad pristupi sudu, između ostalog i
pravo na brz i efikasan postupak. Odredbe ove konvencije sadrže temeljne principe na
kojima bi trebalo da se zasnivaju građanski i krivični postupak u svim demokratskim
državama. Ustavom se garantuje svakom licu pravo da nezavisan, nepristrasan i zako­
nom već uspostavljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o nje­
govim pravima i obavezama, tj. osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje
postupka, kao i o optužbama koje mu se stavljaju na teret.
5) Načelo kontradiktornosti - Ovo je veoma značajno načelo koje vuče svoje
korene još iz rimskog prava, a sastoji se u obavezi suda da sasluša i jednu i drugu
stranku (audiatur et altera pars ). Sud ne može izreći presudu samo na osnovu sasluša­
nja jedne stranke. Sud mora pružiti priliku i drugoj stranci da iznese svoju odbranu.
K o je okrivljen ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne može biti kažnjen
ako mu nije pružena mogućnosti da bude saslušan i da se brani. Na sudu je da ceni
pružene dokaze i jedne i druge stranke da bi mogao da izrekne objektivnu presudu.
6) Načelo višestepenosti - Višestepenost je garant pravilne primene materijal­
nog i procesnog prava, kao i zaštite ustavnosti i zakonitosti. Dvostepenost je pravilo,
jednostepenost izuzetak, dok je trostepenost nešto češća, pod zakonom predviđenim
uslovima. Na odluku prvostepenog suda nezadovoljna stranka ima pravo žalbe, višem,
drugostepenom sudu, koju podnosi preko prvostepenog suda, kao i pravo na upotrebu
vanrednih pravnih lekova.
7) Načelo javnosti - Rad sudova je javan i time dostupan javnosti. Suđenju mo­
gu prisustvovati i druga lica, a ne samo učesnici u sporu. O toku suđenja javnost može
biti obaveštavana putem sredstava informisanja. Javnost rada sudova ima dvosmemi
značaj. Javnost se upoznaje sa radom sudova, razvija svest o zakonitosti, društvenom
značaju suda i poštovanju suda, a sud u očima javnosti nastoji da bude što objektivniji,
nepristrasniji, stručniji i odgovorniji.203

203 Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda - sa dod
nim Protokolima (,,S1. list SCG - Međunarodni ugovori", br. 9/2003, 5/2005 i 7/2005. i ,,S1. glasnih RS -
Međunarodni ugovori", br. 12/2010), videti čl. 6. stav 1. Konvencije.
75
 Ustavom je predviđeno d a je „raspravljanje pred sudom javno i može se ograni­
čiti samo u skladu sa Ustavom44. To su sledeći slučajevi: 1) zaštita interesa nacionalne
bezbednosti; 2) zaštita javnog reda i morala; 3) zaštita interesa maloletnika; 4) zaštita
privatnosti u postupku. Trebalo bi imati u vidu da se javnost može isključiti tokom či­
tavog postupka ili u njegovom delu.
8) Načelo kolegijalnosti (zbornosti) - Sudovi su u principu kolegijalni ili kako
se još nazivaju zborni organi. Sudovi sude u veću. Svako veće je sastavljeno od nepar­
nog broja sudija (pravilo je tročlano veće, a izuzetno petočlano ili sedmočlano veće).
Sudija kao pojedinac sudi izuzetno, samo kada je to propisano zakonom. Kolegijalno
suđenje obezbeđuje viši stepen objektivnosti i pravičnosti u presuđivanju. Takav rad
suda je veća garantija da će se sporu prići prilježnije, da će se oceni materijalnih činje­
nica pristupiti svestranije i da će odluke biti pravno valjanije.
9) Načelo učešća građana u suđenju - Ovo načelo pretpostavlja tzv. sistem
porote u pravosuđu. Reč je o učešću nestručnjaka, tj. građana laika u suđenju, pored
profesionalnih sudija. U uporednom pravu su poznata dva sistema porote: sistem poro­
te u anglosaksonskom pravu i mešoviti sistem porote. U prvom sistemu u suđenju uče­
stvuju dva odvojena tela, od kojih porotnici-laici odlučuju samo o činjenicama, a pro­
fesionalne sudije samo o pravnim pitanjima (u krivičnom suđenju porotnici odlučuju
da lije optuženi kriv ili nije kriv, a posle njihove odluke i na osnovu nje profesionalne
sudije odlučuju o primeni prava izričući kazne). U mešovitom sistemu porote u suđe­
nju učestvuju zajedno i porotnici-laici i profesionalne sudije i odlučuju zajedno o svim
pitanjima.
U našem pravosudnom sistemu postoji mešoviti sistem porote, koji je usposta­
vljen Ustavom, utvrđivanjem dva pravila: prvo, u suđenju učestvuju sudije i sudije po­
rotnici, na način utvrđen zakonom i drugo, zakonom se može propisati da u određenim
sudovima i u određenim stvarima sude samo sudije (URS, čl. 142. stav 4-5). Svako
veće ima svoga predsednika, koji mora biti pravnik sa odgovarajućim stručnim kvalifi­
kacijama, dok su članovi veća porotnici-laici, za koje zakon ne traži stručne kvalifika­
cije. Za određene slučajeve zakonodavac zahteva da sudsko veće bude sastavljeno is­
ključivo od sudija.
Do danas u domaćem pravu nije otklonjena dilema da li je neophodno da i sudi­
je laici učestvuju u vršenju sudske funkcije. Tendencija je da se oni polako udalje iz
oblasti građanskog sudskog postupka, jer kvalitet suđenja u ovoj oblasti zahteva visok
nivo profesionalnog znanja koji sudije laici nemaju204.
10) Načelo jednakosti pred zakonom - Pred ustavom i zakonom svi su jedna­
ki. Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a
naročito po osnovu vere, rase ili neke druge pripadnosti, kao što je pripadnost određe­
nom narodu, narodnosti, naciji, etničkoj grupi, polu, političkoj stranci i si. (URS, čl.
21). Zakon se jednako primenjuje na svako lice pred sudom. U našem pravu svako ima
pravo: 1) na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije; 2 ) da ga nadležni sudovi i
drugi organi javne vlasti efikasno štite od svih oblika diskriminacije; 3) na jednak pri­
stup i jednaku zaštitu svojih prava pred sudovima i organima javne vlasti. Diskrimina-

204 A. Jakšić, Građansko procesno pravo, Beograd 2009, str. 118.

76
torsko postupanje službenog lica, odnosno odgovornog lica u organu javne vlasti,
smatra se težom povredom radne dužnosti205.
11) Načelo prava na odbranu - Ovo načelo dolazi do izražaja u krivičnom
postupku. Svako lice koje se nađe pred sudom ima pravo na odbranu, tj. da se brani,
bilo samo, bilo preko punomoćnika ili zajedno sa njim, da iznosi dokaze, da predlaže
izvođenje dokaza, da iznosi protivdokaze, tj. da dokazuje sve što mu ide u korist. Za
određena krivična dela lice mora imati branioca. Ako ga ne imenuje, sud ga određuje
po službenoj dužnosti.
12) Načelo prava na upotrebu svog jezika - Lice lišeno slobode odmah mora
biti obavešteno na jeziku koji razume, o razlozima zbog kojih je lišeno slobode, o
optužbi koja mu se stavlja na teret i o pravima koja ima (URS, čl. 27. stav 1). Osim
toga, slepo, gluvo i nemo lice ima pravo na besplatnog tumača (URS, čl. 32. stav 2).
Na sudu je svakom licu dato pravo da se služi svojim jezikom i da na njemu bu­
de informisano o svim činjenicama, Stoje izraz principa ravnopravnosti svih subjekata
pred zakonom. To ne znači da se svi učesnici moraju služiti jezikom jedne stranke, već
da svaka stranka ima pravo na prevodioca, kako bi o svemu bila informisana na svom
jeziku, tj. na jeziku kojim se služi, da joj spisi budu prevedeni na jezik kojim se služi,
da bi u potpunosti mogla da prati suđenje i ishod suđenja i da bi mogla na vreme da re-
aguje.

C) POJAM, VRSTE I ORGANIZACIJA SUDOVA

a) Pojam i vrste sudova - Sudovi su samostalni i nezavisni državni organi koji

štite slobode i prava građana, zakonom utvrđena prava i interese subjekata prava i
obezbeđuju ustavnost i zakonitost.
U teorijskom smislu, polazeći od kriterijuma stvarne nadležnosti sudova, oni
se dele na opšte i specijalizovane sudove. Sudovi se često nazivaju opštim sudovima,
jer su jednaki za sve građane. Opšti sudovi se razvrstavaju na građanske sudove, kad
sude u materiji građanskopravne prirode, i na krivične sudove, kad su u pitanju krivič­
na dela. Pored opštih postoje i specijalizovani sudovi, koji se obrazuju za rešavanje
sporova posebne vrste, bilo d a je reč o materiji u kojoj se sudi, bilo d a je reč o statusu
lica kojima se sudi. U red specijalizovanih sudova spadaju: privredni (trgovinski),
upravni, prekršajni, vojni, maloletnički i dr.
S obzirom na poslove koje vrše u obavljanju sudske funkcije, sudovi se dele
na prvostepene, drugostepene (apelacione) i trećestepene (vrhovni ili kasacioni). Pr­
vostepeni su oni čije odluke nisu konačne, jer se na njihove odluke može uložiti žalba
sudu višeg stepena. Sud koji odlučuje o žalbi koju je uložila stranka nezadovoljna pr­
vostepenom odlukom, ima status drugostepenog suda - apelacionog (u našem pravu
ovaj sud se pojavljuje i kao prvostepeni za značajnije sporove). Kasacioni sud, po
pravilu, povodom pravnog leka ne odlučuje u meritumu spora, tj. ne upušta se u reša­
vanje spornog pitanja, već samo odlučuje o zakonitosti presude, uz mogućnost da pre-203

203 Zakon o zabrani diskriminacije (,,S1. glasnik RS“, br. 22/2009), čl. 3. stav 1. i 15.
77
sudu koju smatra nezakonitom poništi i vrati predmet na ponovno suđenje. Samo izu­
zetno, kasacioni sud može presuđivati u prvom stepenu206.
U pravnoj teoriji postoje i drugačije klasifikacije sudova.
b) Organizacija sudova u Srbiji - Ustrojstvo sudova u Srbiji uređeno je usta­
vom i zakonom. Sudska vlast pripada sudovima, sudovi se osnivaju, ukidaju i njihova
nadležnost određuje zakonom. Ustavom je zabranjeno osnivanje privremenih, prekih i
vanrednih sudova (URS, fil. 143. stav 3).
U okviru pravosudne reforme u Srbiji doneti su zakoni kojima je uspostavljena
nova organizacija i novo uređenje sudova i tužilaštava. Krajem 2008. usvojen je paket
pravosudnih zakona, koji su činili temelj reforme sudstva i tužilaštava u Srbiji2072
08*Na­
žalost, ova reforma pravosuđa nije uspela, zbog čega su izvršene pripreme (kraj 2012 )
za nastavak reforme, a početkom 2014. uspostavljena je nova organizacija sudova u
Srbiji.
U pravnom poretku Srbije jedni sudovi imaju status državnih sudova, a drugi
status nedržavnih sudova. Državni sudovi su razvrstani u sudove opšte nadležnosti i
u sudove posebne nadležnosti.
U sudove opšte nadležnosti spadaju: 1) osnovni, koji pokrivaju teritoriju grada,
jedne ili više opština (na području osnovnih sudova, u pojedinim opštinama, formiraju
se sudske jedinice)'08; 2 ) viši, koji pokrivaju područje jednog ili više osnovnih sudo­
v a'09; 3) apelacioni, koji pokrivaju teritoriju više viših sudova, sa sedištem u Beogra­
du, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu; 4) Vrhovni kasacioni sud, kao najviši sud u ze­
mlji, pokriva teritoriju ćele Republike i ima sedište u Beogradu, odlučuje o vanrednim
pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova u Srbiji, sukobu nadležnosti sudova
i dr. Izvan suđenja, ovaj sud utvrđuje načelne pravne stavove radi jedinstvene sudske
primene prava, razmatra primenu zakona i rad drugih sudova, imenuje sudije Ustav­
nog suda i dr.
U sudove posebne nadležnosti spadaju: 1) privredni, koji pokrivaju teritoriju
jednog ili više gradova, odnosno opština210; 2) Privredni apelacioni sud, koji pokriva
teritoriju Republike, čije je sedište u Beogradu; 3) prekršajni, koji pokriva teritoriju
grada ili jednu ili više opština211; 4) Prekršajni apelacioni sud, koji pokriva teritoriju
Republike, sa sedištem u Beogradu (sa odeljenjima u Kragujevcu, Nišu i Novom Sa­
du); 5) Upravni sud koji se osniva za ćelu teritoriju Republike sa sedištem u Beogra­
du (sa odeljenjima u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu).

206 R. Marković, op. cit., str. 508.

207 Videti: Zakon o Visokom savetu sudstva (,,S1. glasnik RS“, br. 116/2008, 101/2010, 88/2011 i
106/2015); Zakon o Državnom veću tužilaca (,,S1. glasnik RS“, br. 116/2008, 101/2010, 88/2011 i
106/2015); Zakon o sudijama (,,S1. glasnik RS“, br. 116/2008,104/2009, 101/2010, 121/2012, 101/2013,
117/2014, 40/2015, 106/2015 i 47/2017); Zakon o javnom tužilaštvu (,,S1. glasnik RS“, br. 116/2008,
104/2009, 101/2010, 101/2011, 121/2012, 101/2013, 117/2014 i 106/2015); Zakon o uređenju sudova
(,,S1. glasnik RS“, br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 101/2011, 101/2013, 106/2015, 13/2016, 108/2016 i
113/2017); Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava („SI. glasnik RS“, br. 101/2013).
208 Na teritoriji Srbije ima ukupno 66 osnovnih suda.
20<) Na teritoriji Srbije ima ukupno 25 viših sudova.
' 10 Na teritoriji Srbije ima ukupno 16 privrednih sudova.
211 Na teritoriji Srbije ima ukupno 44 prekršajna suda sa svojim odeljenjima.
78
 U red državnih sudova sa posebnim statusom spada i Ustavni sud, koji striktno
pravno govoreći nije sud u pravom smislu reći, zbog prirode svoje nadležnosti, pred­
meta rada i postupka koji se pred njim v o d r '2.
Posebnu vrstu sudova čine nedržavni sudovi u koje spadaju: 1) mirovna veća,
2) arbitraže i 3) izabrani sudovi. Njihove odluke imaju obavezujuću snagu.
c) Hijerarhija sudova - Između sudova postoji hijerarhijski odnos iz koga pro-
ističe stepenovanje sudova. Da bi se obezbedilo pravično suđenje, pravilna primena
materijalnog i procesnog prava i sudskom odlukom izrekla “zakonska istina”, pravni
sistem omogućava da strana koja je nezadovoljna odlukom (presudom) suda, može da
se žali, ali ne nekom organu van sudskog sistema, već sudu, kao stručnom i profesio­
nalnom organu, i to višeg stepena. Time se obezbeđuje veća objektivnost u presuđiva-
nju, veća odgovornost suda pri odlučivanju, savesniji rad prvostepenih sudova i prav­
na sigurnost stranaka u sporu. Pošto viši sud ima pravo: 1) da odluku prvostepenog su­
da ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje; 2 ) da prvostepenu odluku preinači ili
3) d a je potvrdi, prvostepeni sudovi zbog toga nastoje da njihove presude budu potvr­
đene u drugom stepenu odlučivanja, jer to postaje pitanje i profesionalne časti. Hije­
rarhija sudova postavljena je tako da se tačno zna koji je sud neposredno viši u odnosu
na određeni sud.
Hijerarhija (rangiranje sudova) u našem pravu uređena je na sledeći način: 1) vi­
ši sud je neposredno viši za osnovne sudove na svom području; 2) apelacioni sud je
neposredno viši sud za više i osnovne sudove sa svog područja; 3) Privredni apelacio­
ni sud je neposredno viši sud za sve privredne sudove; 4) Prekršaji apelacioni sud je
neposredno viši sud za sve prekršajne sudove; 5) Vrhovni kasacioni sud je neposredno
viši sud za apelacione sudove, Privredni apelacioni sud, Prekršajni apelacioni sud i
Upravni sud.
U prvom stepenu sude osnovni i viši sudovi, odnosno privredni i prekršajni su­
dovi. Apelacioni sudovi, Privredni apelacioni sud i Prekršajni apelacioni sud sude u
postupku po žalbama na odluke osnovnih, viših, privrednih, odnosno prekršajnih su­
dova. Vrhovni kasacioni sud sudi samo u postupku po vanrednim pravnim lekovima.
d) Nadležnost sudova - Nadležnost sudova u pravosudnom sistemu Srbije ure­
đena je zakonom.
e) Ustavni sud - Ovaj sud je državni organ koji vrši ustavnosudsku kontrolu
ustavnosti organizacije države, zakona i drugih opštih akata. Kad je reč o zakonima i
drugim opštim aktima, kao i međunarodnim ratifikovanim ugovorima, ustavni sud je
institucija koja vrši ustavnosudsku kontrolu, tako što ceni usaglašenost sadržine normi
sa odredbama ustava i zakona, kao i postupak u kome je akt donet. Pošto je Ustav Sr­
bije na vrhu hijerarhijske lestvice, hijerarhija normi je preduslov kontrole ustavnosti.
Ustavni sudovi su tvorevina novijeg doba (dvadesete godine XX veka). Od zna­
čaja je zapaziti da kontrola ustavnosti ne postoji u svim pravnim sistemima, ali da se
vremenom širi. Isto tako, u uporednom pravu kontrolu ustavnosti ne vrše uvek ustavni
sudovi, već drugi organi, ali kao funkciju ustavnog suda" .213

212 Zakon o Ustavnom sudu, ,,S1. glasnik RS“, br. 109/2007, 99/2011 i 103/2015.
213 R. Marković, op. cit., str. 528.
79
 Ustavni sud Srbije čini 15 sudija koji se biraju odnosno imenuju na način kako
je to propisano ustavom214. Mandat sudije traje 9 godina, a predsednika biraju sudije iz
svog sastava tajnim glasanjem na period od 3 godine sa mogućnošću ponovnog izbora.
Sudija ne može vršiti drugu javnu ili profesionalnu funkciju niti posao, osim profesor­
skog poziva na pravnom fakultetu i poslova koji su spojivi sa sudijskom funkcijom.
U pravnom poretku Srbije zakonom se reguliše uređenje, postupak pred ustav­
nim sudom i pravno dejstvo njegovih odluka, dok se njegova nadležnost utvrđuje usta­
vom. Rad ustavnog suda je javan. Odluke su konačne, izvršne i opšteobavezujuće.
Učesnici u postupku pred ustavnim sudom, povodom ocene ustavnosti ili zakonitosti
su brojni, i to: državni organi, podnosilac inicijative, donosilac opšteg akta, podnosilac
ustavne žalbe, Narodna skupština, predsednik Republike i dr. Postupak se pokreće na
osnovu: predloga, inicijative, ustavne žalbe, zahteva ili drugog akta215.
Ustavni sud održava javnu raspravu: u postupku ocenjivanja ustavnosti ili za­
konitosti opšteg akta; u slučajevima kad oceni d a je održavanje javne rasprave potreb­
no i naročito kada je reč o složenom ustavnopravnom pitanju. Na javnu raspravu pozi­
va sve učesnike u postupku, a kad je potrebno i naučne i javne radnike.
O pitanjima iz svoje nadležnosti ustavni sud odlučuje na sednicama. Za odre­
đena pitanja iz svoje nadležnosti sud donosi odluku, a za druga donosi rešenje. I u jed ­
nom i u drugom slučaju pitanja su zakonom određena. Kad utvrdi postojanje neustav­
nosti ili nezakonitosti opšteg akta ili kolektivnog ugovora, danom objavljivanja njego­
ve odluke u službenom glasilu, takav akt prestaje da važi. Kad sud ocenjuje ustavnost
zakona pre njegovog proglašenja, tada ne vodi javnu raspravu.
Značajnu novinu predstavlja uvođenje ustavne žalbe koja se može izjaviti pro­
tiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno jav ­
no ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobo­
de zajemčena Ustavom. Novina je i pokretanje postupka, na osnovu akta Narodne
skupštine, zbog povrede odredaba ustava od strane predsednika Republike. Ustavni
sud mora doneti odluku u roku od 45 dana od podnošenja pomenutog akta, pošto akt
prethodno bude dostavljen na odgovor predsedniku Republike. Od značaja je još jedna
novina, da ustavni sud ceni ustavnost i zakonitost ratifikovanog međunarodnog
ugovora i ako utvrdi neustavnost odredbe, ona prestaje da važi na način kako je utvr­
đeno u međunarodnom ugovoru i prema opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog
prava.
f) Arbitraža - Arbitraža je nedržavni sud. Spor bez stranog elementa (unutra­
šnja arbitraža) i spor sa stranim elementom (međunarodna arbitraža) može da se reša-
va pred arbitražom samo na osnovu sporazuma stranaka kojim poveravaju arbitražnom

214 Pet sudija bira Narodna skupština između 10 kandidata koje predlaže predsednik Republike, pet
imenuje predsednik Republike između 10 kandidata koje predlaže Narodna skupština, a pet imenuje Op-
šta sednica Vrhovnog kasacionog suda Srbije između 10 kandidata koje na zajedničkoj sednici predlože
Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. Sudija se bira i imenuje među istaknutim pravnicima sa naj­
manje 40 godina života i 15 godina iskustva u pravnoj struci, s tim da isto lice može biti birano najviše
dva puta.
215 Videti: B. Nenadić, Privredna društva kao učesnici u postupku pred ustavnim sudom, Pravo i pri­
vreda, Beograd, br. 5-8/2008, str. 66-81.
80
sudu na rešavanje spor koji je nastao iz određenog pravnog posla, kao i svoje buduće
sporove. Sporazum o arbitraži može biti sadržan u odredbi ugovora (tzv. arbitražna
klauzula) ili u posebnom ugovoru o arbitraži (tzv. kompromis). Bitno je da sporazum
bude u pisanoj formi i da se odnosi na konkretan pravni spor.
Osnovni izvor prava je Zakon o arbitraži216, kojim je uređeno arbitražno rešava­
nje sporova pred unutrašnjom i međunarodnom arbitražom (obe su domaćeg porekla),
kao i arbitražni postupak, kada je mesto arbitraže na teritoriji Srbije. Stranke ne mogu
isključiti primenu Zakona o arbitraži, ako su zaključile arbitražni sporazum i ako je
mesto arbitraže u Srbiji. Kad je reč o međunarodnoj arbitraži, koja za predmet ima
sporove iz međunarodnih poslovnih odnosa, stranke se mogu i drugačije dogovoriti,
tako što će spor poveriti određenoj međunarodnoj trgovinskoj arbitraži čije je sedište u
stranoj zemlji (arbitraža stranog porekla). One ne mogu ugovoriti arbitražu samo za
one sporove za koje je određena isključiva nadležnost suda.
Arbitraža može biti organizovana kao stalna, koju obrazuje stalna arbitražna in­
stitucija ili kao ad hoc arbitraža, koja se organizuje saglasno sporazumu stranaka i Za­
konu o arbitraži.
Broj arbitara određuju stranke. To može biti arbitar-pojedinac, tri ili više arbita­
ra koji čine arbitražno veće, s tim što broj mora biti neparan. Ako stranke ne odrede
broj arbitara, njihov broj određuje lice ili institucija koje su stranke sporazumom odre­
dile (organ imenovanja), a ako takvog organa nema ili to ne učini, to će učiniti nadle­
žni sud.
Arbitar može biti svako poslovno sposobno fizičko lice, bez obzira na državljan­
stvo i na profesiju kojom se bavi. Bitno je da ima ona svojstva koja su stranke spora­
zumno utvrdile: nepristrasnost, nezavisnost, savesnost, efikasnost i pre svega da uživa
poverenje stranaka.
Stranke su slobodne da sporazumno odrede pravila postupka po kojima će arbi­
tražni sud postupati, a mogu i da upute na određena arbitražna pravila, u skladu sa Za­
konom o arbitraži. U slučaju ugovaranja međunarodne arbitraže, stranke se sporazu-
mevaju koje će pravo biti merodavno. Ako ga ne odrede, arbitražni sud može voditi
postupak na način koji smatra celishodnim. Stranke određuju i jezik na kome će se po­
stupak voditi. Zakon o arbitraži mnoga pitanja reguliše dispozitivnim normama, osta­
vljajući mogućnost strankama da se drugačije dogovore.
Arbitražni postupak okončava se donošenjem konačne arbitražne odluke, jer u
ovom postupku važi pravilo jednostepenosti. Međutim, arbitražni sud može doneti i
delimičnu odluku ili međuodluku. Isto tako ovaj sud može doneti odluku primenjujući
merodavno pravo, ugovor i običaje, čak da donese odluku na osnovu pravde i pravič­
nosti (ex aequo et bono), ako su se stranke o tome izričito dogovorile. Kad je kao me­
rodavno pravo ugovoreno strano pravo, smatra se da je reč o upućivanju na materijal­
no pravo te države, a ne na njegove kolizione (upućujuće) norme. Ako pak stranke ni­
su odredile merodavno pravo ili pravna pravila, arbitražni sud u međunarodnoj arbitra­
ži određuje ih na osnovu kolizionih normi koje oceni prikladnim, ali uvek vodeći raču­
na prilikom odlučivanja o odredbama ugovora stranaka i o običajima.

216 Zakon o arbitraži, ,,S1 glasnik RS“, br. 46/2006.

81
 Odluka se donosi u pisanoj formi, mora biti potpisana od strane arbitra ili arbita­
ra, posle većanja i to većinom glasova. Ako arbitar nije saglasan sa izrekom i obrazlo­
ženjem odluke, on može da izdvoji svoje mišljenje.
Protiv domaće arbitražne odluke, bilo d a je doneta u unutrašnjoj bilo u međunarod­
noj arbitraži, može se podneti tužba za poništenje iz razloga koje predviđa Zakon o arbitra­
ži. Na postupak po ovoj tužbi primeniće se pravila Zakona o parničnom postupku217.
Ono što nije svojstveno sporovima pred državnim sudovima da se o istoj stvari
između istih stranaka ne može voditi ponovni spor (ne bis in idem - ne dva puta o istoj
stvari), pred arbitražnim sudom to može, pod uslovom d a je zaključen novi sporazum
o arbitraži.
Domaća arbitražna odluka ima snagu domaće pravnosnažne sudske odluke i iz­
vršava se u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju (skraćeno: ZIO)21829, dok stra­
na arbitražna odluka ima snagu domaće pravnosnažne sudske odluke tek kada je pri­
zna nadležni sud u Srbiji. A stranom arbitražnom odlukom smatra se ona koju je do-
neo arbitražni sud čije je mesto izvan Srbije, ili domaći arbitražni sud, ako je na postu­
pak primenio strano pravo. Priznanje i izvršenje strane arbitražne odluke može se od­
biti ako stranka koja je podnela zahtev za odbijanje priznanja i izvršenja takve odluke
podnese dokaze koji se Zakonom o arbitraži traže.
Pred domaćim sudom može se tražiti priznanje i izvršenje strane arbitražne od­
luke. Sud koji donosi odluku o priznanju i izvršenju u njoj mora dati obrazloženje.
8) Posredovanje (medijacija) - Pojam ,,medijacija“ potiče od latinske reči me-
diare, što znači posredovanje. Medijacija je jedan od alternativnih načina rešavanja
sporova mirnim putem, van sudskog postupka, kroz pregovaranje, uz pomoć treće, ne-
utralne i nepristrasne strane. Postoje dva osnovna načina medijacije: privatna medija­
cija i sudski aneksirana medijacija. Dok se prvi način medijacije odvija nezavisno od
SU.^a ,Prec^ kojim se rešava spor (privatne organizacije, državne agencije, centri za me­
dij acij u), drugi način medijacije je na različite načine povezan sa sudom, tj. odvija se
uz asistenciju suda (medijacije koje sprovode medijatori sa sudskog spiska medijatora,
medijacije koje sprovode same sudije).
Li našem pravu izvor prava za ovaj način rešavanja sporova je Zakon o posre­
dovanju u rešavanju sporova (2014)“' . Cilj njegovog donošenja je mogućnost da
strane dobrovoljno reše sporni odnos putem pregovaranja, čime se doprinosi rastereće­
nju sudova i ostvarivanju prava na pravično suđenje u razumnom roku.

21g Zakon ° parničnom postupku, ,,S1. glasnik RS“, br. 72/2011 i 55/2014.
2I9 Zakon 0 izvršenju i obezbeđenju, „SI. glasnik RS“, br. 106/2015 i 106/2016.
Zakon o posredovanju u rešavanju sporova, ,,S1. glasnik RS“, br. 55/2014 (skraćeno: ZOP). Neposredni
povod za donošenje novog zakona u ovoj materiji jeste neophodnost da se postojeća normativna rešenja u obla­
sti posredovanja usaglase sa međunarodnim i evropskim standardima u ovoj oblasti, posebno sa Pravilima UN-
CITRAL o mirenju od 1980. godine, UNCITRAL Model-zakonom o međunarodnom trgovačkom mirenju od
2002. godine, kao i sa rešenj ima sadržanim u Direktivi 2008/52/EC o nekim aspektima medijacije u građanskim
i trgovinskim stvarima, kojom su, između ostalog, standardizovana osnovna načela posredovanja i predviđena je
obaveza država članica EU da uspostave sistem kontrole kvaliteta rada posrednika, da regulišu način upućivanja
na posredovanje u rešavanju sporova i način ispunjavanja obaveza koje proističu iz sporazuma zaključenog to­
kom posredovanja. Osim toga, vodilo se računa o potrebi da se omogući širi prostor za sprovođenje posredova­
nja u pravnim stvarima sa stranim elementom, što je u skladu sa Preporukom REC (2002) 10 Komiteta minista­
ra država članica o medijaciji u građanskim stvarima, kojom su države upućene da unaprede uspostavljanje me­
hanizama upotrebe posredovanja u rešavanju sporova sa stranim elementom. Iz Obrazloženja Zakona o posre­
dovanju u rešavanju sporova, str. 14.
82
 Posredovanje u rešavanju sporova (medijacija) ne spada u red ni državnih ni ne-
i, is nih sudova22021. To je organ posebne vrste (sui generis), koga može da čini jedan
,i, , ,c medijatora - posrednika (socijalni radnici, inženjeri, pedagozi, psiholozi, sudi-
, iidvokati i dr.), čija je uloga da posreduje između strana kako bi spor resile mirnim
|.Klein, u postupku posredovanja uz njihovu izričitu saglasnost, radi dolaženja do za-
,, diućkog sporazuma, ali bez prava medijatora da im nameće obavezujući spora­
zum Međutim, posrednik može učestvovati u sačinjavanju i izradi teksta sporazu­
mu. idi samo na zahtev stranaka.
Posredovanje se primenjuje u spornim odnosima u kojima strane mogu slo-
1>iiilno da raspolažu svojim zahtevima, ako drugim zakonom nije propisana isključiva
....Ikvnost suda ili drugog organa, bez obzira da li se sprovodi pre ili posle pokretanja
„niskog ili drugog postupka. Posredovanje je moguće u sledećim sporovima: imovin-
kim, privrednim, porodičnim, upravnim, potrošačkim, sporovima iz oblasti zaštite ži­
votne sredine, a u krivičnim i prekršajnim stvarima u pogledu imovinskopravnog zah-
lcvit i zahteva za naknadu štete, kao i u radnim sporovima ako posebnim zakonom nije
drugačije određeno. Odredbe predmetnog zakona ne primenjuju se na rešavanje spor­
nih odnosa u vezi sa utvrđivanjem i naplatom javnih prihoda.
Novina je što zakonodavac uređuje pitanja međunarodnog posredovanja i po­
sredovanje u prekograničnim sporovima po uzoru na UNCITRAL-ov Model-zakon
o međunarodnom trgovačkom mirenju, odnosno na odredbe Direktive EU o nekim
aspektima medijacije u građanskim i trgovinskim stvarima.
Načela - Postupak medijacije odvija se na sledećim načelima: dobrovoljnost,
nivnopravnost strana, prisustvovanje i učestvovanje u postupku posredovanja, isklju­
čenje javnosti, poverljivost, neutralnost posrednika i hitnost postupka (ZOP, čl 9-16).
Postupak posredovanja pokreće se zaključenjem sporazuma o pristupanju po­
sredovanju (ZOP, čl. 18). Strane i posrednik moraju zaključiti ovaj sporazum u pisanoj
formi. Postupak posredovanja sprovodi jedan ili više posrednika, koje strane spora­
zumno odrede. Ako strane sporazumno ne odrede posrednika, mogu zatražiti da po­
srednika odredi sud ili drugi organ pred kojim se vodi postupak. Tok postupka odvija
se kroz tri faze: pokretanje, sprovođenje i okončanje postupka. Vodi se bez prisustva
javnosti a može da traje najduže 30 dana. Može se okončati na četiri načina: 1) za­
ključenjem sporazuma o rešavanju spora posredovanjem; 2 ) odlukom posrednika po­
sle savetovanja sa strankama da se postupak obustavlja, jer dalje posredovanje nije ce-
lishodno; 3) izjavom jedne strane da odustaje od daljeg sprovođenja postupka i 4) pre­
tekom roka od 60 dana od dana zaključenja sporazuma o pristupanju posredovanju,
osim ukoliko se strane nisu sporazumele drugačije.

220 Koreni medijacije kao mirnog rešavanja sporova nalaze se još UAntičkoj Grčkoj, Rimu i tradicio­
nalnim društvima Azije i Afrike. Prve začetke medijacije nalazimo u Americi, gde je u XIX veku korišće-
na za rešavanje sporova između radnika i sindikata proizašlih iz štrajkova. Početkom XX veka, medijacija
se počinje koristiti kao alternativa sudskom rešavanju sporova. Zatim se iz Amerike proširila i na evrop­
ske zemlje.
221 Nas zakonodavac defmiše posredovanje kao postupak, bez obzira na naziv, u kojem strane do­
brovoljno nastoje da sporni odnos rese putem pregovaranja, uz pomoć jednog ili više posrednika, koji
stranama pomaže da postignu sporazum. ZOP, čl. 2.
83
 Posrednik je fizičko lice koje na nezavisan, neutralan i nepristrasan način posre­
duje između strana u spornom odnosu (svojstva posrednika). Za obavljanje poslova
posrednika lice mora da ispunjava sledeće uslove: 1) da je poslovno sposobno; 2 ) d a je
državljanin Republike Srbije; 3) da je završilo osnovnu obuku za posrednika; 4) da
ima visoku stručnu spremu; 5) da nije osuđivano na bezuslovnu kaznu zatvora za kri­
vično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova posredovanja; 6 ) da ima do­
zvolu za posredovanje; 7) d a je upisano u Registar posrednika (ZOP, čl. 33). Sudijama
je omogućeno da obavljaju posredovanje isključivo van radnog vremena i bez nakna­
de. Zakonom su uređeni uslovi i postupak za izdavanje, obnavljanje i oduzimanje do­
zvole za posrednike, a nadležnosti sprovodi Ministarstvo pravde. Dozvola za posredni­
ka izdaje se na 3 godine, a obnavlja se sa rokom važenja na 5 godina. Zakonom je us­
postavljen javni Registar posrednika u Ministarstvu pravde i određene su dve vrste
obuke posrednika - osnovna i specijalizovana.
Više je razloga uslovilo uvođenje posredovanja u pravni poredak Srbije. Prvo,
posredstvom posrednika se umanjuje broj sporova pred sudovima. Drugo, sudovi se
rasterećuju, te im se pruža šansa da budu ažumiji. Treće, stranke štede u vremenu, u
materijalnim troškovima i oslobađaju se nepotrebnog trošenja energije u neproduktiv­
ne svrhe.

84
 Glava III
STVARNO PRAVA
U trećem poglavlju obrađeni su osnovni pravni instituti stvarnog prava kao po-
u-hne grane prava. Razmatrano je pojmovno određenje stvari u pravu, vrste stvari,
kao i koja se stvarna prava mogu imati na stvarima - pravo svojine, pravo zaloge
(različite vrste založnog prava) i pravo službenosti. Obrađena je i državina (predmet
u akonskog regulisanja), kao faktička vlast na stvari, iako nije stvarno pravo. Ona je
' ivarnopravni institut i uživa pravnu zaštitu.

I POJAM STVARNOG PRAVA

Stvarno pravo predstavlja deo građanskog prava i posebnu granu prava. Ono re-
guliše neposrednu pravnu vlast na stvarima. Otuda su stvari kao i svojina u neposred­
noj vezi, jer se sa stanovišta prava, svojina kao pravo, uspostavlja na stvarima i to kao
provo svojine, a imaoci prava svojine određuju se kao titulari, tj. kao nosioci prava
•tvoj ine.
Na stvarima se osim prava svojine mogu imati, odnosno uspostaviti i druga
•ivama prava, kao što su: pravo zaloge i pravo službenosti. Pitanja koja su vezana za
pojmovno određenje stvari u pravu, zatim utvrđivanje prava koja se mogu imati na
ivarima, sadržina ovih prava kao i odnosi između subjekata povodom stvari, izučava
posebna oblast pravne nauke - stvarno pravo. Istovremeno, stvarno pravo predsta­
v a i posebnu granu pravnog sistema, koja svojim opštim normama reguliše odnose
povodom stvari, tj. stvamopravne odnose. Norme stvarnog prava predstavljaju stvar­
no pravo u objektivnom smislu (objektivno stvarno pravo), je r uopšteno, bezlično,
objektivno, regulišu stvarna prava. A prava koja pripadaju jednom licu, bilo d a je fi-
n'ko, bilo d a je pravno, na osnovu normi objektivnog stvarnog prava, jesu subjektiv­
na stvarna prava (stvarna prava u subjektivnom smislu). Subjektivna stvarna prava
i/vode se iz stvarnog prava u objektivnom smislu i pripadaju njihovim titularima.
U obligacionom pravu subjekti prava mogu uspostavljati nove vrste obligacio-
nih odnosa, osim onih predviđenih zakonom. U stvarnom pravu važi drugačiji princip,
da su vrste stvarnih prava i njihova sadržina određeni imperativnim propisima i su­
bjekti prava ne mogu ugovorom ustanovljavati nove vrste stvarnih prava. Stvarna pra-
\ a su apsolutna prava, jer deluju prema svima (erga omnes), a to znači da svako mora

85
 poštovati tuđe stvarno pravo. Stvarna prava su taksativno određena, a njihovu sadržinu
određuje pravni sistem svojim prinudnim propisima. Za sticanje i vršenje stvarnih pra­
va od značaja je državina, kao stvamopravni institut, koja se poima kao faktička vlast
na stvari.
Stvarna prava, kao apsolutna prava, imaju za posledicu postojanje prava sledo
vanja i prava prvenstva. Pravo sledovanja ogleda se u tome što imalac stvarnog prava
može svoje pravo vršiti protiv svakog trećeg u čijim se rukama stvar nalazi, bilo bes­
pravno, bilo po nekom pravnom osnovu. Na primer, vlasnik može zahtevati povraćaj
stvari od lopova, bez obzira koje se lice pojavljuje u toj ulozi. Pravo prvenstva ogle­
da se u tome sto je stvarno pravo jače u konkurenciji sa obligacionim pravom, kao i sa
istovrsnim stvarnim pravom koje je stečeno kasnije. Na primer, vlasnik koji je dao
stvar na poslugu nije izložen riziku da u slučaju dužnikove (poslugoprimac) insolvent-
nosti deli vrednost stvari sa poslugoprimčevim poveriocima222.
Izvori stvarnog prava u našem pravnom sistemu su: Zakon o osnovama svo-
jinskopravnih odnosa (skraćeno: Z O S P O )"3, Zakon o državnom premeru i katastru
(2009), Zakon o javnoj svojini (201 1)~4; Zakon o vraćanju oduzete imovine i obešte­
ćenju (2011)-- ; Zakon o prometu nepokretnosti (2014)* 24*226, Zakon o hipoteci (2005),
Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar (2003); Zakon o
vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama (2006)227 i dr. Nakon
donošenja Ustava Republike Srbije započet je rad na izradi Građanskog zakonika Re­
publike Srbije, kojim će biti obuhvaćena i materija stvarnog prava228.

2. STVARI

a) Pojam - Pojam stvari u pravu nije identičan pojmu stvari u fizici i pojmu ro­
be u ekonomiji. Pod stvarima u pravnom smislu podrazumevaju se proizvodi ljudskog
rada i delovi prirode koji mogu biti potčinjeni ljudskoj vlasti i na kojima može biti us­
postavljeno pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo. To znači, da bi jedan objekat
imao svojstvo stvari u pravu, moraju biti ispunjena dva uslova: fizički (da se stvar mo­
že podvrgnuti ljudskoj vlasti) i pravni (da na stvari postoji pravo svojine ili neko drugo
stvarno pravo izvedeno iz prava svojine).

i O. Stanković - M. Orlić, Stvarno pravo, Beograd 1999, str. 3.

br 29/1996°n ° ° Sn° Vama svoi inskoPravnih odnosa?„SI. list SFRJ“, br. 6/1980, 36/1990 i ,,S1. list SRJ“,
224 Videti: Zakon o javnoj svojini, „SI. glasnik RS“, br. 72/2011, 88/2013, 105/2014, 108/2016 i
113/2017; Uredba o evidenciji nepokretnosti u javnoj svojini, ,,S1. glasnik RS“, br. 70/2014, 19/2015,
83/2015 i 113/2017.
Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, „SI. glasnik RS“, br. 72/2011,108/2013 i
142/2014.
226
Zakon o prometu nepokretnosti, „SI. glasnik RS“, br. 93/2014, 121/2014 i 6/2015.
Zakon o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama, „SI. glasnik RS“, br.
46/2006.
• w-aU wit0!? oelU id u ć e g Građanskog zakonika Srbije treba da budu regulisana stvarnopravna pita-
^ adL v ep~b,'!ke SrbljeT Komisija za izradu Građanskog zakonika, Rad na izradi Građanskog
zakont/ca Republike Srbije - Izvestaj Komisije sa otvorenim pitanjima, I knjiga, Beograd 2007 str 309-
403 (www.mpravde.gov.rs).
86
 I») Vrste - Na osnovu različitih kriterijuma može se vršiti podela stvari i doći
, 1,, njihovog grupisanja u određene celine. Posmatranjem tih celina uočava se da stvari
niuju različite upotrebne vrednosti, različitu prirodu, i da od njihovih svojstava zavisi
I ,»|c se stvarno pravo na njima može imati. Od vrste stvari zavisi i vrsta stvarnog pra-
>,i kao i njegova sadržina.
1) Prosta i složena - Svaka stvar se sastoji od delova, koji su takvi da se ili mo­
ru ili ne mogu raspoznati229230. Polazeći od kriterijuma da li se delovi stvari mogu ili
nt« mogu raspoznati, sve stvari se dele na proste i složene. Kod prvih se delovi stvari
u. mogu raspoznati, a kod drugih mogu. Kod složene stvari svi delovi nalaze se u me-
ihisobnoj funkcionalnoj vezi, jer predstavljaju određenu celinu sa stanovišta njene na-
iii. ne, a ujedno čine pravnu celinu. U zavisnosti od fizičke veze koja postoji među de-
lovima stvari, delovi mogu da se pojave kao spojeni sastavni delovi (koji su u materi-
i iinoj vezi, tj. koji su fizički spojeni) i odvojeni sastavni delovi (koji su fizički samo-
liilni). Spojeni sastavni delovi mogu biti neodvojivi (koji su potpuno inkorporirani i
iu« mogu se odvojiti bez uništenja, odnosno oštećenja, npr. građevinski materijal od
kojeg je napravljena kuća) i odvojivi (oni koji su mogu odvojiti bez uništenja ili ošte-
, . uja, npr. točak od automobila). “ “
2) Glavna i sporedna - Ova podela se vrši kod onih stvari kod kojih više stvari
i' iiic jednu ekonomsku celinu, a time i pravnu, i kod kojih je jedna stvar ekonomski
glavna, a druga sporedna. Pravilo je da sporedna stvar prati pravnu sudbinu glavne
.tvari, mada može biti i izuzetaka. Kad se prodaje brava, uz bravu ide i ključ, jer brava
je glavna, a ključ sporedna stvar, ali tek zajedno čine ekonomsku i funkcionalnu celi-
iiti Isti je slučaj sa violinom i gudalom, pisaćim stolom i fiokom, usisivačem i crevom
•ni četkom itd.
Sporedna stvar može biti u obliku: priraštaja, pripatka i ploda. Priraštaj je spo-
icđna stvar koja je fizički vezana za glavnu stvar (npr. zemljište i drveće na njemu).
Pripadak je sporedna stvar koja nije u fizičkoj vezi sa glavnom, ali joj po nameni pri­
pada i sa njom čini celinu (npr. violina i gudalo). Plodovi su sporedne stvari koje glav­
na stvar periodično daje. Dva osnovna obeležja ploda su: 1) plod je samo ono što stvar
periodično daje i 2 ) plod je samo ono što stvar daje bez iscrpljivanja svoje supstan-
cc-10. plodovi se mogu izdvojiti i postati samostalni, a da pritom glavna stvar ne gubi
svoju vrednost. Plodovi mogu biti prirodni (npr. voće, mladunci životinja, vuna, med,
mleko) i civilni (npr. kamate, zakupnine). Kad se plodovi odvoje, oni imaju svoju po­
sebnu pravnu sudbinu, a dok se ne odvoje dele sudbinu glavne stvari. Od ploda treba
razlikovati proizvod (proizvod u tehničkom smislu), koji stvar daje, ali bez periodič­
nosti i što predstavlja deo njene supstance, npr. posečeno stablo oraha u voćnjaku, iz­
vađen kamen iz njive i dr.
3) Stvari u prometu i stvari van prometa - Ova podela vuče svoje korene iz
rimskog prava. Izvršena je na osnovu kriterijuma da li se pravo svojine na određenoj
stvari može prometati na tržištu ili ne. Ako pravni poredak dozvoljava prenos prava
svojine na određenoj stvari i ako se prenos ne protivi moralu datog društva, onda je u
pitanju stvar u prometu (res in commercio). Ako je obrnuto, reč je o stvarima van
prometa (res extra commercium). Mašine, prehrambeni proizvodi, predmeti u doma-

229 O. Stanković - M. Orlić, op. cit., str. 9.

230 I bici., str. 12.
87
ćinstvu su npr. stvari u prometu, dok su prirodna bogatstva, javna dobra i dobra u op-
štoj upotrebi stvari van prometa (npr. mostovi, trgovi, parkovi). Stvari na kojima se
može slobodno prenositi pravo svojine sa jednog subjekta na drugi nazivaju se stvari u
prometu i takav je najveći broj stvari.
Pojedine vrste stvari zbog svojih svojstava nalaze se u ograničenom pravnom
prometu. To su stvari koje se mogu pribavljati samo uz dozvolu nadležnog državnog
organa, npr. eksploziv, oružje, pojedine vrste medikamenata, hemijskih sredstava i si.
Na određenim stvarima ne može se prenositi pravo svojine. Takve stvari su van
pravnog prometa. Takav je slučaj sa prirodnim bogatstvima i javnim dobrima. Pod
prirodnim bogatstvima se podrazumevaju delovi organske ili neorganske prirode ko­
je čovek koristi ili može da ih koristi radi zadovoljenja svojih potreba. Ona su predmet
ekonomske valorizacije, nalaze se u javnoj svojini (zemljište, šume, vode, rude i dr.), a
dele se na neobnovljiva i obnovljiva.
Polazeći od teorije građanskog prava, javna dobra 1 (stvari) predstavljaju naj­
značajniju i najveću grupu stvari izvan prometa. Ona su predmet ekonomske valoriza­
cije i nalaze se u nekom od oblika javne svojine231232234. U osnovi postoje tri vrste javnih
dobara: opšta dobra (npr. vazduh, tekuće vode, otvoreno more); upravna imovina
(stvari koje služe za rad državnih organa); dobra u opštoj upotrebi (npr. putevi, mo­
stovi, parkovi, trgovi, reke i dr.)2j ’. Javna dobra su ona koja neposredno služe opštim
ciljevima, odnosno užoj ili široj društvenoj zajednici i nalaze se u nekom od oblika
javne svojine. Njima se neposredno koriste sva zainteresovana lica, a s obzirom na nji­
hovu prirodu, uspostavljaju se posebni javnopravni odnosi između javnopravnog su­
bjekta (države, teritorijalne autonomije, jedinice lokalne samouprave) i privatnih lica.
U našem pravu predmet javne svojine su: prirodna bogatstva, dobra od opšteg interesa
i dobra u opštoj upotrebi"34.
Javna dobra se nalaze u svojini društvene zajednice, tj. nekog javnopravnog su­
bjekta koji je dužan da se stara i upravlja tim dobrima. Nisu u pravnom prometu, ali se
mogu prenositi s jednog na drugi javnopravni subjekt na osnovu normativnog akta,
opšteg ili pojedinačnog. Neotuđivost javnog dobra proizlazi iz njegove prirode i name-
ne. Ono nastaje proglašenjem stvari za javno dobro a prestaje sa prestankom tog svoj­
stva. Nisu podložna prinudnom izvršenju, uživaju pojačanu zaštitu i predmet su evi­
dencije koja se vrši u katastrima ili registrima koji su zakonom ustanovljeni za pojedi­
na javna dobra.
Postoje šira i uža ovlašćenja korišćenja javnog dobra, tj. opšta i posebna (proši­
rena) upotreba javnog dobra235. U okviru proširene upotrebe, javno dobro se daje na
korišćenje samo određenom subjektu, po pravilu privatnopravnom, na osnovu poseb­
nog akta, kojim se određuje pravo korišćenja, obim i način njegovog korišćenja. Za
ovu upotrebu javnog dobra, za individualno njegovo korišćenje, izdaje se naročito

231 Pravni institut javnog dobra nije kreacija zakonodavca, već pravne teorije i sudske prakse, poseb­
no prakse francuskog Državnog saveta.
232 Zakon o javnoj svojini, 51. 2.
233 L. Kostić, Administrativno pravo Kraljevine Jugoslavije (II knjiga), Beograd 1933-1936. str. 332.
234 Zakon o javnoj svojini, 51. 3.
2jS Opšta upotreba javnog dobra pretpostavlja upotrebu od strane građana, kolektivno i anonimno
(npr. zahvatanje vode iz reke) i za takvu upotrebu nije potrebno posebno ovlašćenje, odnosno dozvola.
Kada se javno dobro iskorišćava na drugi na5in, koji prevazilazi sadržaj i namenu opšte upotrebe, nužno
je da subjekt pribavi posebno ovlašćenje (dozvolu) nadležnog organa.
88
ovlašćenje, u obliku dozvole, koja sadrži sve elemente koncesije (npr. izgradnja i eks­
ploatacija autoputa ili metroa).
4) Zbirna stvar - Zbirna stvar (universitatis reriim) označava celinu koja se sa-
•loji iz pojedinih samostalnih stvari, fizički odvojenih, od kojih svaka ima samostalnu
upotrebnu vrednost i predstavlja objekat posebnog prava svojine, a u redovnom prav­
nom prometu i samostalan predmet obligacionih odnosa236. Zbirna stvar se može sa-
lojati iz istovrsnih stvari, npr. biblioteka, stado ovaca, zbirka maraka ili raznovrsnih
•i vari, npr. stovarište robe. Polazeći od prava svojine, zbirna stvar nije nova stvar, raz­
ličita od pojedinih stvari iz kojih se sastoji. Svakom od pojedinih stvari raspolaže se
posebnim pravnim poslom u pravnom prometu. Međutim, moguće je raspolagati zbir­
nom stvari kao celinom, zbog čega dolazi do izražaja celishodnost pojma zbirne stvari,
Koji omogućava da se svim stvarima koje čine celinu raspolaže jednim pravnim po­
lom. Od zbirne stvari treba razlikovati komplementarnu stvar (npr. par čarapa, cipe-
l.i, rukavica), kod koje su delovi fizički odvojeni, ali se u pravnom prometu pojavljuju
I no celina, jer u protivnom nemaju upotrebnu vrednost. Zbirna stvar u našem pravu
može biti predmet nedržavinske zaloge.
5) Deljive i nedeljive - Kriterijum za ovu podelu je tehničke prirode: da li je
stvar fizički deljiva. U načelu, sve su stvari u fizičkom smislu deljive. Međutim, treba
imati u vidu da sve stvari nisu deljive u ekonomskom smislu (npr. jedan dragi kamen
\ redi više od zbira vrednosti njegovih delova koji bi se dobili fizičkom deobom). Delji­
ve stvari su one čijom se deobom ne uništava njihova suština, a dobijen deo putem fi-
ičke deobe ima srazmemu vrednost prema celini (npr. džak brašna od 50 kg). Nedeljive
stvari su one čijom bi se fizičkom deobom uništila njihova suština (npr. stolica, usisi­
vač, knjiga). Ova podela stvari je od pravnog značaja kod obaveza kod kojih na strani
dužnika ima više lica. Ako je stvar deljiva, svaki dužnik duguje srazmeran deo poverio-
i u, a ako je stvar nedeljiva, tada poverilac ima pravo da zahteva ćelu stvar, od bilo kog
lica na strani dužnika, koji za slučaj izvršenja obaveze, ima pravo regresa od ostalih du-
uika. Ova podela stvari dolazi do izražaja i kod susvojine i zajedničke svojine.
6) Procenjive i neprocenjive - Kriterijum za ovu podelu je da li se vrednost
stvari može upoređivati sa drugim stvarima u prometu. Procenjive stvari su one
koje imaju i prometnu i upotrebnu vrednost i čija se vrednost može izraziti u novcu.
Neprocenjive stvari su one čija se vrednost ne može upoređivati sa drugim stvarima u
prometu, npr. lična fotografija ili pismo.
7) Bestelesne i telesne - Ova podela stvari potiče iz rimskog prava i vršena je u
vezi sa sastavom imovine, je r je titular imao pravo svojine na materijalnim stvarima
koje su se nalazile u njegovoj imovini - telesne stvari, a sva ostala imovinska prava u
njegovoj imovini tretirala su se kao bestelesne stvari. Kasnije je ova podela stvari pre­
đu i u modeme građanske zakonike XIX i XX veka. Telesne su one stvari koje se mo­
gu dotaći, a bestelesne koje se ne mogu dotaći. Iako bestelesne stvari nemaju telo, jesu
tvari, ako se mogu prometati, utržiti, pošto imaju svoju vrednost koja se može izraziti
u novcu, a pravo dozvoljava njihov promet (npr. pravo potraživanja, autorska imovin-
■ka prava i dr.). Pod bestelesnim stvarima današnji zakoni podrazumevaju sva imovin-
.ka prava osim prava svojine237.

O. Stanković - M. Orlić, op. cit., str. 15.

17 Ibid, str. 19.

89
 8) Potrošne i nepotrošne - Kriterijum za ovu podelu je ekonomski a ne fizički,
jer su u fizičkom smislu sve stvari potrošne, tj. sve se u određenoj meri fizički menja-
ju. Potrošne su one stvari čija se upotrebna vrednost, tj. korisnost iscrpljuje prvom i
jednokratnom upotrebom (npr. voće, hleb, kafa, piće). Novac, kao posebna vrsta stva­
ri, svrstava se u potrošnu stvar, jer se može upotrebiti samo jednom. Nepotrošne stvari
su one koje se mogu upotrebljavati više puta (npr. kompjuter, automobil, cipele). Prav­
ni značaj ove podele ogleda se u tome što se potrošne stvari mogu dati u zajam (ugo­
vor o zajmu), a nepotrošne na poslugu (ugovor o posluzi). Kada se zajmi vraća se ista
vrsta, količina i kvalitet pozajmljene potrošne stvari, dok se kod posluge vraća ista ne-
potrošna stvar koja je uzeta na poslugu. Pojedini pravni odnosi mogu se uspostaviti sa­
mo ako je njihov predmet nepotrošna stvar, npr. posluga, najam, plodouživanje.
9) Individualne i po rodu određene - Po rodu određene stvari (generične) su
one koje su u pravnom prometu označavaju po vrsti i broju, odnosno po nekoj jedinici
mere (npr. 500 tona pšenice, 1000 sijalica, auto-guma, cigala i si.). Generična stvar
može postati individualna njenom individualizacijom, kada se obeleži, izdvoji iz roda
(separacija). Individualno određene stvari su one stvari koje su pojedinačne, tačno od­
ređene, bilo da imaju posebna svojstva (jedinstvene u svom rodu), bilo da su je same
strane odredile (npr. slika Paje Jovanovića „Seoba Srba“). Individualno određene i po
rodu određene stvari mogu biti kako potrošne, tako i nepotrošne. Pravni značaj podele
je u tome što kod propasti individualno određene stvari, obaveza prenosa prava svoji­
ne se gasi, a kod propasti generičnih stvari, obaveza ne prestaje, već je dužnik u oba­
vezi da svom poveriocu preda stvar iste vrste, količine i kvaliteta.
10) Zamenljive i nezamenljive - Zamenljiva je ona stvar umesto koje u prav­
nom odnosu (ispunjenje obaveze) može da se da druga stvar istih osobina i vrednosti.
Ostale stvari su nezamenljive. Ovu podelu treba razlikovati od podele na individualno
određene i po rodu određene stvari. Dok je nezamenljiva stvar uvek individualno odre­
đena, dotle individualno određena stvar može biti i zamenljiva i nezamenljiva. Na pri-
mer, novi automobil određene marke je zamenljiva stvar, ali je individualno određena
(ima broj šasije i motora, registarske tablice i po tome ga je moguće identifikovati).
Zbog toga je u ovom slučaju moguća tužba za povraćaj stvari, ali ako je uništen taj isti
automobil moguća je i tužba za naknadu štete u naturi, jer je reč o generičnoj stvari238.
Pravni značaj podele ogleda se kod izvršavanja obaveze, jer se umesto zamenljive
stvari može dati druga stvar iste vrste, iste količine i istog kvaliteta; ako je reč o neza-
menljivoj stvari, tada se umesto nje može dati novac.
11) Pokretne i nepokretne —Pokretne su one koje se mogu premeštati s jednog
mesta na drugo, a da se pritom njihova suština ne uništi ili ošteti, npr. nameštaj, životi­
nje, vozila. U uporednom pravu u pokretne stvari se svrstavaju i prirodne snage, odno­
sno energije koje su stvar u pravu (npr. električna energija). Nepokretne su one kod
kojih to nije slučaj, jer bi došlo do oštećenja stvari (vrednosti stvari). U nepokretne
stvari ulaze stambene i poslovne zgrade (stanovi, poslovne prostorije i si.) kao i ze-

’8 O. Stanković - M. Orlić, Stvarno pravo, Beograd 1996, str. 21-22.

90
ml liste239. Ova podela je od višestrukog pravnog značaja: 1) način sticanja prava svo-
|ine na pokretnoj stvari vrši se predajom, a na nepokretnoj stvari upisom u javnu knji-
i'.u (registar); 2) za prenos prava svojine na pokretnoj stvari nije potrebna forma ugo­
vora, a za prenos prava svojine na nepokretnoj stvari zahteva se naročita forma, najče­
šće pisana forma ili javnobeležnička forma; 3) na pokretnim stvarima uspostavlja se
mčna zaloga ili registrovana zaloga, a na nepokretnim hipoteka; 4) za sticanje svojine
održajem, za nepokretne stvari potrebni su duži rokovi nego za pokretne stvari; 5) pra­
vila o prinudnoj prodaji različita su za pokretne i nepokretne stvari; 6 ) određene stvari
koje su po svojoj nameni pokretne, pravo svrstava u nepokretne stvari, jer je reč o
stvarima koje imaju veliku vrednost i za čiji je prenos prava svojine društvo zaintere-
sovano; u te stvari spadaju plovni objekti (brodovi) i vazduhoplovi, koji imaju status
nepokretnih stvari, a njihov prenos podleže posebnom pravnom režimu i upisuju se u
posebne registre (registar brodova, odnosno registar vazduhoplova)240.
c) Posebne vrste stvari - Novac i hartije od vrednosti predstavljaju stvari u
vu za koje važi poseban pravni režim. On je uspostavljen zbog toga što ove stvari ima-
|u posebnu namenu na tržištu i što se putem njih obavlja promet drugih stvari i prava.
Otuda, ove stvari imaju posebnu društveno-ekonomsku funkciju, zbog čega za njih va­
že posebna pravna pravila.
1) Novac - Novac je osnova monetarnog i fmansijskog sistema svake privrede.
On je posebna vrsta stvari u pravu i ima značajnu ulogu u tržišnoj privredi, pa stoga
podleže posebnom pravnom režimu. Zbog svojih značajnih ekonomskih funkcija on je
predmet zakonodavnog regulisanja241. Kao ekonomska kategorija, novac ima posebne
funkcije od kojih su značajnije sledeće: 1) merilo je vrednosti, tj. on obavlja funkciju
vrednovanja robe, a time i stvari; 2 ) sredstvo je plaćanja, jer se njime plaća vrednost
robe i usluga na tržištu; 3) sredstvo je tezauracije242. Novac obavlja i funkciju oplod-

239 Pravilo su perficies solo ceclit nastalo je u rimskom pravu, a kasnije je prihvaćeno u građanskim
zakonicima XIX veka, iako je trpelo veće ili manje izuzetke. Njegova suština se ogleda u sledećem: zgra­
de, drveće i drugo rastinje još dok nisu odvojeni od zemlje dele pravnu sudbinu zemljišta na kome se na­
laze, tj. ne mogu imati drugog vlasnika osim vlasnika zemljišta. Ono je nastalo i održavalo se kao izraz či­
njenice da je u pretkapitalističkim ekonomskim formacijama zemlja predstavljala osnovno sredstvo za
proizvodnju i osnovni oblik nacionalnog bogatstva. Kasnije, sa razvojem nauke i tehnologije u oblasti
građevinarstva omogućena je izgradnja velikih zgrada koje su svojom vrednošću prevazilazile vrednost
zemljišta na kome su podignute, zbog čega se obim primene ovog pravila počeo sužavati. Zbog toga, no­
viji građanski zakonici dopuštaju odstupanja od ovog pravila, naročito u vidu prava građenja i etažne svo­
jine. Pravilo superficies solo cedit važi i u našem pravu (kod građenja, sađenja i sejanja na tuđem zemlji­
štu i kod prenosa svojne), ali mu je polje primene suženo. Prema Zakonu o prometu nepokretnosti (2014),
prenosom prava svojine na zgradi podignutoj na zemljištu na kojoj postoji pravo svojine prenosi se i pra­
vo svojine na zemljištu na kome se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgra­
de. Međutim, pravo svojine na zgradi izgrađenoj na zemljištu na kome vlasnik zgrade nema pravo svoji­
ne, već samo pravo korišćenja, prenosi se i pravo korišćenja na zemljištu na kome se zgrada nalazi, kao i
na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade (čl. 3). Znači, zgrada i zemljište na kojem se ona nala­
zi predstavljaju jedinstven objekt u pravu, pa se prilikom otuđenja (prodaje, poklona, trampe) ne može
preneti samo svojina na zgradi ili samo svojina na zemljištu.
240 O podeli stvari detaljnije videti: O. Stanković - M. Orlić, op. cit., str. 6-28; A. Gams, Osnovi stvar­
nog prava, Beograd 1971, i dr.
-4I Zakon o Narodnoj banci Srbije (,,S1. glasnik RS“, br. 72/2003, 55/2004, 44/2010, 76/2012,
106/2012 i 14/2015), čl. 53-58a.
242 Tezauracija je zadržavanje novca izvan prometa i njegovo gomilanje kao aktive najvećeg stepe
likvidnosti. Ona smanjuje opticaj aktivnog novca i deluje deflatorno.
91
 nje, drugim recima i oii ima svoju cenu na tržištu, te daje plodove, kamate, koje se u
pravu nazivaju civilni plodovi.
Novac je posebna vrsta stvari u pravu, jer ima svoju vrednost, koja se može izra­
ziti u drugoj valuti, dakle u novcu. Njegove karakteristike kao posebne vrste stvari je ­
su: da je stvar u prometu, po rodu određena stvar (generična), pokretna, potrošna, za-
menljiva i deljiva (može se deliti na apoene).
2) Hartije od vrednosti - One su pisane isprave čiji zakoniti imalac može
ostvariti ono subjektivno pravo koje je označeno na hartiji. Polazeći od načela demate-
rijalizacije hartija od vrednosti, zakonodavac propisuje da su to prenosivi elektronski
dokumenti kojima se trguje na fmansijskom tržištu, a iz kojih za zakonite imaoce pro­
izlaze prava i obaveze u skladu sa zakonom i odlukom ovlašćenog izdavaoca hartija
od vrednosti (akcije i obveznice kao serijske hartije od vrednosti). Zakoniti imalac je
vlasnik hartije koja se vodi na računu hartija od vrednosti kod Centralnog registra.
Ako je materijalizovana, sama hartija (sam papir) nema neku vrednost. Međutim,
vrednost ima pravo koje je sadržano, odnosno upisano u hartiji.
U našem pravu su najznačajniji izvori prava za hartije od vrednosti: Zakon o
obligacionim odnosima, Zakon o tržištu kapitala, Zakon o privrednim društvima, Za­
kon o menici243, Zakon o čeku 244 i dr.
Hartijama od vrednosti smatraju se samo one isprave kojima je pravni poredak
priznao takvo svojstvo. U našem pravu to su: menica, ček, skladišnica, prenosiv tovar-
ni list (u prevozu stvari železnicom, drumom, vazdušnim putem), teretnica, tj. kono-
sman (u prevozu stvari pomorskim i unutrašnjim vodenim putem), akcija, obveznica i
dr. Da bi jedna hartija od vrednosti imala to svojstvo, mora da zadovolji određene
uslove: 1) d a je regulisana zakonom (načelo zakonitosti); 2) da se izdaje u strogo pro­
pisanoj formi koju zakonodavac nalaže (načelo formalnosti); 3) da ima u sebi određe­
no inkorporisano, upisano subjektivno pravo —npr. novčano potraživanje, pravo svoji­
ne na robi, pravo akcionara na učešće u upravljanju društvom (načelo inkorporacije);
4) da upisano pravo mora biti negocijabilno, tj. prenosivo (načelo negocijabilnosti).
Svi uslovi moraju biti kumulativno ispunjeni, a nedostatak bilo kog uslova uskraćuje
određenoj hartiji svojstvo hartije od vrednosti. Zbog toga, nije hartija od vrednosti npr.
lutrijski loz, poštanska marka, indeks i si.245. Za pojedine hartije od vrednosti važe i
posebna načela, npr. za menicu i ček načela fiksne obaveze, strogosti, samostalne oba­
veze, solidarnosti i neposrednosti.
Treba razlikovati pravo na hartiji i pravo iz hartije. Pravo na hartiji je pravo
koje njen imalac ima i ono može biti pravo svojine ili pravo zaloge. A pravo iz harti­
je je ono pravo koje je upisano, odnosno inkorporisano u hartiji. Pravo upisano u harti­
ji mora biti prometljivo, inače nije reč o hartiji od vrednosti. Ovo pravo može biti neko
stvarno pravo, obligaciono pravo (tražbeno pravo) ili člansko pravo (pravo na učešće).

243 Zakon o menici, ,,S1. list FNRJ“, br. 104/1946, ,,S1. list SFRJ“, br. 16/1965, 54/1970 57/1989 i
„SI. list SRJ“, br. 46/1996.
244 Zakon o čeku, ,,S1. list FNRJ“, br. 105/1946, ,,S1. list SFRJ“, br. 12/1965, 50/1971, 52/1973 i “SI
list SRJ”, br. 46/1996.
U pravnom saobraćaju koristi se veći broj pisanih isprava (npr. legitimacione isprave, obavezne
pisane isprave, dokazne isprave), imaju manje ili veće sličnosti sa hartijama od vrednosti, ali nisu hartije
od vrednosti.
92
 Prema kriterijumu načina određivanja imaoca prava, one se dele na: hartije na
11ne, hartije po naredbi i hartije na donosioca. Kako se prenose hartije od vrednosti?
I ku tije na ime cesijom, hartije na donosioca predajom, a hartije po naredbi indosamentom.
kad se prenosi hartija od vrednosti, tada se vrši i prenos prava koje je upisano u hartiji.
Polazeći od kriterijuma inkorporisanosti prava u hartijama od vrednosti, one
se dele na obligacionopravne, stvamopravne i korporativne. Prve u sebi sadrže obligaci-
ono pravo, najčešće pravo potraživanja zakonitog imaoca prema dužnicima, koje najče­
šće glasi na određenu sumu novca (menica, ček, obveznica). Druge u sebi inkorporišu
neko stvarno pravo, pravo svojine ili zaloge, kakav je slučaj sa skladišnicom, konosma-
nom, prenosivim tovamim listom. Treće su hartije od vrednosti sa pravom učešća (kor­
porativne), jer u sebi mogu da sadrže istovremeno lično pravo - pravo na upravljanje ak­
cionarskim društvom, i obligaciono pravo (imovinsko pravo) - pravo na dividendu i pra­
vo na deo likvidaciononog ostatka. U ovu vrstu hartija spadaju akcije246*.
Značaj hartija od vrednosti je veliki, a ogleda se u tome što se mogu koristiti
kao: 1) sredstvo robnog prometa, jer olakšavaju taj promet i čine ga sigurnijim; 2 )
sredstvo plaćanja; 3) kreditno sredstvo; 4) sredstvo obezbeđenja.
Od hartija od vrednosti treba razlikovati legitimacione znake, za koje ne važi
načelo inkorporacije, a koje služe da pokažu ko je poverilac u obligacionom odnosu
prilikom čijeg nastanka su izdati, npr. garderobni i slični znaci. U slučaju gubitka legi-
limacionog znaka potraživanje se ne gubi, postupak amortizacije se ne sprovodi, a po­
stojanje potraživanja se dokazuje drugim dokaznim sredstvima. Takođe, od hartija od
vrednosti treba razlikovati isprave koje ne sadrže subjektivno pravo, već sadrže ne­
ko drugo pravo ili predstavljaju dokazno sredstvo ili su od značaja za nastanak nekog
prava, npr. putna isprava (pasoš), lična karta, testament i dr.

3. DRŽAVINA

a) Pojam i osnovna pravila - Državina je samostalni pravni institut, nije stvar­

no pravo, ali se izučava u okviru stvarnog prava. Razlikovanje državine od svojine ili
nekog drugog prava nema samo teorijski značaj, već veliki praktičan značaj za pravo,
koji se prvenstveno ogleda u sledećem: 1) važi pretpostavka d a je držalac stvari vla­
snik ili titular nekog drugog prava dok se ne dokaže suprotno; 2) držalac, nezavisno od
toga što ima samo faktičku vlast, uživa pravnu zaštitu; 3) državina može pod određe­
nim uslovima da utiče na prestanak svojine ili nekog drugog stvarnog prava ili da
stvori pravo drugog lica na nekoj stvari (npr. pod određenim uslovima državina može
da preraste u svojinu - u slučaju održaja ili sticanja svojine od nevlasnika).
Državina se definiše kao faktička vlast, tj. kao ekonomska vlast na stvari, za
razliku od prava svojine koje se definiše kao samovlast na stvari, odnosno kao pravna
vlast na stvari. Da bi se faktičko posedovanje stvari podvelo pod pojam državine nu­
žno je da ona bude, s je d n e strane, faktički odnos fizičkog posedovanja stvari, tj. da
postoji aprehenzija (apprehendo , što znači uhvatiti, zauzeti), i s druge strane, da pose­
dovanje znači istovremeno ekonomsko iskorišćavanje same stvari.

246 Postoje i druge podele hartija od vrednosti: prema povezanosti sa osnovnim poslom (kauzalne i
apstraktne); prema načinu nastanka prava (konstitutivne i nekonstitutivne); prema prirodi potraživa­
nja (novčane i robne) i dr.
93
 Državina se može definisati „kao faktička vlast na stvari, nezavisno od toga da li
se vrši na osnovu subjektivnog prava ili bez pravnog osnova i nezavisno od toga da li
držalac veruje d a je ovlašćen da vrši tu faktičku vlast“"47. Imaoci pojedinih subjektiv­
nih prava (npr. pravo svojine, zaloge, službenosti, posluge) ovlašćeni su da vrše faktič­
ku vlast na stvari, sa različitim obimom ovlašćenja. Međutim, polazeći od samostalno­
sti državine pod državinom se podrazumeva i ona faktička vlast koja se ne vrši na
osnovu nekog subjektivnog prava (npr. lice koje je ukralo stvar, lice koje je kupilo
stvar od lopova ili lice koje upotrebljava stvar na osnovu nevažećeg ugovora o zakupu
- ova lica imaju državinu na predmetnoj stvari).
Sadržina ekonomske vlasti (državine) zavisi od vrste prava čija se sadržina vrši,
ali i od vrste stvari koja je predmet državine.
Objekt državine - Državina ima za objekt (predmet) faktičku vlast samo na
stvarima koje su u pravnom prometu. Stvari koje su izvan pravnog prometa ne mogu
biti predmet državine, uz neznatne izuzetke.
U načelu, subjekt državine može biti svako pravno i fizičko lice. Međutim, u
odnosu na neke objekte državine, kao subjekti državine mogu se pojaviti samo određe­
ne kategorije fizičkih ili pravnih lica.
Državina se stiče uspostavljanjem faktičke vlasti na stvari, ili na neposredan ili
na posredan način. Prvi način je uspostavljanje faktičke vlasti na stvari koja se uopšte
ne nalazi u nečijoj državini, npr. zauzimanje napuštenih pokretnih stvari, ulov divljači
i dr. Drugi način je češći u poslovnoj praksi, koji podrazumeva zasnivanje faktičke
vlasti na stvari koja se već nalazi u nečijoj državini.
Prenos državine na pokretnoj stvari vrši se predajom stvari, a na nepokretnosti
je različit u zavisnosti od vrste nepokretnosti, okolnosti slučaja i namere subjekata
(npr. na stanovima i poslovnim prostorijama državina se prenosi njihovim ispražnje-
njem od stvari i predajom ključeva).
Državina se gubi prestankom faktičke vlasti na stvari, što predstavlja faktičko pi­
tanje koje u slučaju spora ceni sud. Međutim, državina se ne gubi ako je držalac privre­
meno sprečen da vrši faktičku vlast na stvari nezavisno od svoje volje (ZOSPO, čl. 74).
Izvor prava za državinu je Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa.
b) Dve koncepcije o državini - Pojam državine preuzet je iz rimskog prava
(rimska, subjektivna, odnosno klasična koncepcija državine). Po ovoj koncepciji za dr­
žavinu (possessio) je bila potrebna sama stvar (corpus) i volja da lice stvar drži kao
vlasnik ^ i m u s domini). Držalac je „zadržavao stvar“ i kada bi je dao u najam ili na
poslugir . Zbog toga, u rimskom pravu zakupac, poslugoprimac, čuvar nisu bili drža-
oci, već pntežaoci i nisu uživali državinsku zaštitu549.
Nasuprot rimskoj koncepciji državine, vremenom je izgrađena modema (objek­
tivna, germanska) koncepcija državine. Po toj koncepciji za državinu je dovoljan samo
corpus, odnosno faktička vlast na stvari, a iz pojma državine se izbacuje animus domi­
ni. Po ovoj koncepciji držalac je npr. zakupac, poslugoprimac, pa stoga ova lica uživa­
ju državinsku zaštitu.
Naš zakonodavac je usvojio modemu koncepciju državine.2489

248 Stanković - M- Orlić, op. cit., str. 33.

249 A' Gams>Osnovi stvarnog prava, str. 233.
D. Stojanović, Stvarno pravo, Beograd 1986, str. 25.
94
 , I Kii/like između državine i detencije - U pravnoj teoriji i zakonodavstvu pravi
, , lika i/među državine i detencije (pritežanja, pridržništva). Detenciju na stvari ima
i o|c po osnovu radnog ili sličnog odnosa, ili u domaćinstvu vrši faktičku vlast na
.......... drugo lice, a dužno je da postupa po uputstvima ovog drugog lica“ (ZOSPO, čl.
11 Na primer, konobar ima detenciju na stvarima hotela u kome je zaposlen ili kućna
i mui niea na stvarima vlasnika kuće u kojoj je angažovana. To znači da detentor nema
Ii i a vmu na stvarima u navedenim primerima, već državinu ima ono lice po čijim uput-
i ima jc detentor dužan da postupa u vezi sa pomenutim stvarima. Takođe, detentor ne
n/lva državinsku zaštitu, a u slučaju uznemiravanja od strane trećih lica, mora da se
, a ii .a i onom licu za koje stvar drži, odnosno koje priznaje za titulara” .
d) Vrste državina - Državina može biti: zakonita i nezakonita, savesna i n
. Min, svojinska i upotrebna, neposredna i posredna.
1) Zakonita i nezakonita - Zakonita je ona državina koja se zasniva na puno-
ii/nom pravnom osnovu. Taj pravni osnov mora biti isti onaj koji je potreban za sti-
. iin|c prava svojine, npr. ugovori o prodaji, poklonu ili sticanje svojine na osnovu za­
konskog ili testamentalnog nasleđivanja (ZOSPO, čl. 72). Nezakonita državina je ona
I nju se ne zasniva na punovažnom pravnom osnovu. Stvar koja se drži bez pravnog
,, nova, drži se nezakonito, pa se i državina smatra nezakonitom, npr. držanje stvari od
ntmnc lopova, uzurpatora ili utajivača.
2) Savesna i nesavesna - „Državina je savesna ako držalac ne zna ili ne može
nuli da stvar koju drži nije njegova 14 (ZOSPO, čl. 72. stav 2), tj. držalac veruje d a je
i lusnik stvari. On je savestan, jer nije znao ili iz okolnosti nije mogao da zna da njego-
s , državina ne proističe iz prava svojine. On veruje da ima pravo svojine na stvari, pa
ume i državinu. Nesavesna državina je ona kad držalac stvari zna da nije vlasnik ili je
i/ datih okolnosti mogao znati da nema pravo svojine, pa ni državinu.
Kad je reč o savesnosti važi pravilo da se savesnost pretpostavlja. Niko svoju
NUvesnost ne dokazuje. Ko suprotno tvrdi, na njemu je da dokazuje nečiju nesavesnost.
Savesnost državine pravnog lica ceni se po savesnosti njegovih organa koji su ovlašće-
ni da ga zastupaju u pravnom prometu.
3) Državina stvari i državina prava - Prema obimu, odnosno širim faktičke
vlasti državina se deli na državinu stvari (svojinsku) i državinu prava (upotrebnu, izve­
denu). Svojinska državina je najšira faktička vlast na stvari, koja po obimu odgovara
sudržini prava svojine. Svojinski držalac se ponaša kao vlasnik, nezavisno od toga da
li ima pravo svojine ili ne. Odatle, svojinski držalac je i lopov. Upotrebna (izvedena)
državina je uža, delimična faktička vlast, koja po obimu odgovara nekom drugom pra­
vu čija je sadržina u neposrednoj vlasti na stvari (npr. držalac stvari po osnovu plodou-
živanja, stvarne službenosti, zakupa, posluge)250251. Kad više lica imaju državinu stvari
ili prava reč je o sudržavini.
4) Neposredna i posredna - Ovu podelu državine poznaje i naš zakonodavac.
Neposrednu državinu ima ono lice koje neposredno, tj. lično ili preko detentora vrši
faktičku vlast na stvari, npr. vlasnik koji se služi svojom stvari. Posrednu državinu ime
lice koje faktičku vlast na stvari vrši preko drugog lica, kojem je npr. po osnovu ugo-

250 Detaljnije videti: V. Vodinelić, Državina i pritežanje, u „Promene svojinskog zakonodavstva u Sr­
biji - Mogućnost reforme u okviru regionalnog razvoja u Jugoistočnoj Evropi11, Beograd 2004, str. 49-64.
251 O. Stanković - M. Orlić, op. cit., str. 34.
95
 vora o pazakupu dalo stvar u neposrednu državinu. Posredna državina uvek pretposta­
vlja nečiju neposrednu državinu-52.
e) Zaštita državine - Državina uživa pravnu zaštitu. Držalac se štiti na dva na­
čina: putem samopomoći i podnošenjem državinskih tužbi.
Samopomoć - U našem pravu samopomoć je pravo držaoca da sam odbije neo-
vlašćena ometanja njegove državine, odnosno da sam povrati stvar koja mu je oduzeta
silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja. Samopomoć je dozvoljena pod tri uslova:
1) da je opasnost neposredna; 2 ) da je samopomoć nužna; 3) da način vršenja
samopomoći odgovara prilikama u kojima postoji opasnost (ZOSPO, čl. 76).
Tužbe za zaštitu državine - Državina se štiti posebnim tužbama, državinskim
(posesomim) tužbama. Svakom držaocu stvari pravo priznaje pravnu zaštitu, nezavi­
sno od toga da li je reč o vlasniku ili samo o držaocu stvari. Osnovno pravilo je da dr­
žaoca stvari ne srne niko da uznemirava u njegovoj državini, osim vlasnik te stvari.
Međutim, i vlasnik stvari može povratiti svoju državinu od drugog držaoca samo prav­
nim putem, tj. putem tužbe sudu i pod uslovom da dokaže svoje pravo svojine.
Povreda državine može biti izvršena na dva načina: prvo, oduzimanjem stvari, od­
nosno državine i drugo, smetanjem državine; tj. potpunim isključenjem držaoca iz faktič­
ke vlasti ili sužavanjem ili otežavanjem faktičke vlasti na stvari. Još u rimskom pravu su
postojale dve vrste tužbi: tužba za povraćaj stvari i tužba zbog smetanja državine.
U našem pravu tužba za zaštitu državine (za povraćaj stvari ili zbog smetanja
državine) mora se podneti u roku od 30 dana od dana kad je tužilac saznao za oduzima­
nje, odnosno smetanje državine i za lice koje je to učinilo - subjektivni rok, a najkasnije
u roku od jedne godine od dana smetanja, odnosno oduzimanja - objektivni rok.
Osnovna karakteristika državinskih, tj. posesornih sporova je što se u njima
ne raspravljaju pravna, već samo faktička pitanja. Raspravljanje o državinskoj tužbi
ograničava se samo na pretresanje i dokazivanje činjeničnog stanja u vezi sa oduzima­
njem stvari, odnosno smetanja, a isključeno je raspravljanje o pravu na državinu, o
pravnom osnovu savesnosti ili nesavesnosti državine, ili o zahtevu za naknadu štete253.
Međutim, od ovog pravila postoje i određeni izuzeci. Državinski sporovi su hitni po
svojoj prirodi. Sudska odluka kojom se rešava državinski spor ne donosi se u obliku
presude, već u obliku rešenja kojim se usvaja tužbeni zahtev i naređuje uspostavljanje
pređašnjeg stanja (predajom oduzete stvari tužiocu), odnosno obustava smetanja i izri­
če zabrana daljeg smetanja pod pretnjom novčane kazne.

4. PRAVO SVOJINE

a) Pojam i opšte karakteristike - Pravo svojine predstavlja jedan od osnovnih

pravnih instituta pravnog sistema i istovremeno predstavlja pretpostavku ekonomskog
i celokupnog društvenog sistema-54. Pravo svojine se garantuje unutrašnjim i međuna­
rodnim propisima-55. U našem pravu ,jem či se mimo uživanje svojine" (URS, čl. 58).

U pravnoj teoriji državina se deli i po osnovu drugih kriterijuma. Detaljnije videti- D Lazarević
Oblici državine, Pravni život, Beograd, br. 10/2006, str. 639-670.
O. Stanković - M. Orlić, op. cit, str. 50.
254 Detaljnije videti: A. Gams, Svojina, Beograd 1991, str. 12-22.
33 Na primer, Univerzalnom deklaracijom o pravima čoveka (1948.), čl. 17, Evropskom konvencijom
o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (1950), Protokol 1, čl. 1.
96
 Pravo svojine (proprietas) je stvarno pravo koje se može imati na stvarima.
( ibjekat prava svojine su stvari u pravu. Pravo svojine je samovlast na stvarima koju
ima nosilac ovog prava, tj. titular prava svojine. Ono je najšire stvarno pravo, u grani­
cama zakona, držanja, korišćenja i raspolaganja jednom stvari, koje se može isticati
prema trećim licima.
Pravo svojine je apsolutno stvarno pravo koje deluje prema svima (erga omnes).
1o pravo titulara svojine moraju svi poštovati, tako što su u obavezi sva lica da se uz­
drže od povrede i ugrožavanja toga prava.
Pravo svojine je u pogledu vremenskog trajanja neograničeno, jer postoji dok
postoji sama stvar koja je predmet ovog prava. Ono se ne može izgubiti zastarelošću,
osim izuzetno zbog nevršenja toga prava.
Pravo svojine je najšire pravo koje se može imati na stvari. Šireg stvarnog prava
od prava svojine nema256. Ali to ne znači da je pravo svojine bez ikakvog ograničenja.
Nema toga prava, bilo ono lično ili stvarno, ili ma koje drugo pravo, koje nije pravnim
poretkom, tj. pravnim pravilima na određen način ograničeno. Svaki pravni poredak
predviđa određena ograničenja za pravo svojine, koja mogu biti u pogledu: 1) pred­
meta, tj. u stvarima na kojima se može imati pravo svojine; 2) sadržine prava svojine,
tj. u određenim ovlašćenjima i 3) subjekata koji mogu biti nosioci prava svojine. Naše
pravo dopušta da pravo svojine na nepokretnostima bude oduzeto ili ograničeno pod
dva uslova: 1) samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona i 2) uz naknadu
koja ne može biti niža od tržišne (URS, čl. 58“57).
Polazeći od prava svojine, krajem XIX i početkom XX veka nastala je teorija
zabrane zloupotrebe subjektivnih građanskih prava, na osnovu koje nije dozvoljeno
vršenje prava sa namerom da se drugom škodi (npr. na svom krovu podići lažni dim­
njak radi toga da se susedu oduzme svetlost ili zakloni vidik), ali nije dozvoljeno ni
prekomemo vršenje prava u objektivnom smislu, bez namere da se naškodi drugome
(npr. upotreba naprave koja susedu stvara preteranu buku ili vibracije ili ometa televi­
zijski prijem). Zloupotreba prava u iznetom smislu sankcionisana je obavezom nakna­
de štete, ili upotrebom naprava kojima se izbegavaju štetne posledice za druge (npr.
ugradnjom raznih prigušivača, neutralizatora i dr.), a ponekad i zabranom daljeg vrše­
nja aktivnosti kojom se drugom stvaraju preterane smetnje258. Vršenjem svoga prava
ne srne se drugom škoditi.
b) Svojinska ovlašćenja - Pravo svojine u sebi sadrži tri ovlašćenja koja se na­
zivaju svojinska ovlašćenja, i to: 1) ovlašćenje držanja, 2) ovlašćenje korišćenja i 3)
ovlašćenje raspolaganja. To su ovlašćenja koja je poznavalo još rimsko pravo: usus,
ususfructus i abusus. Ovlašćenje držanja je pretpostavka za korišćenje stvari, a ogleda
se u pravnoj mogućnosti da se ima faktička vlast na stvari, tj. da se stvar ima u državi-
ni. Ovlašćenje korišćenja se sastoji u pravnoj mogućnosti preduzimanja materijalnih

256 „Kažeš li o kakvoj stvari „moja je“, to je najviše što kazati možeš“. Opšti imovinski zakonik za Cr­
nu Goru, čl. 1015.
257 Nepokretnosti mogu biti eksproprisane ili svojina na njima može biti ograničena samo u jav­
nom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Javni interes za
eksproprijaciju nepokretnosti utvrđuje se zakonom ili odlukom vlade. Zakon o eksproprijaciji („SI. gla­
snik RS“, br. 53/1995, 20/2009 i 106/2016), čl. 1. i 2.
258 O. Stanković - M. Orlić, op. cit., str. 58.
97
radnji prema stvari radi izvlačenja koristi iz nje. Ovo ovlašćenje može imati dva obli­
ka: a) upotreba stvari i b) pribiranje plodova i drugih prihoda. Ovlašćenje raspolaganja
ima dve komponente: a) faktičko raspolaganje i b) pravno raspolaganje259.
Vlasnik stvari ima ovlašćenje držanja stvari, tj. da stvar koristi, d a je upotre­
bljava i zadovoljava svoje potrebe, d a je koristi shodno njenoj nameni ili na drugi na­
čin, ali saglasno pravu. Ovlašćenje da upotrebljava stvar, d a je poseduje podrazumeva
i ovlašćenje titulara da ovo ovlašćenje ustupi drugim licima, ne prenoseći pritom pra­
vo svojine. Ovlašćenje plodouživanja vlasniku (titularu) daje pravo da pribira plodo­
ve i druge prihode koje daje supstanca stvari. Titularu pripada stvar, njena supstanca,
pa je može iskorišćavati (eksploatisati) i ubirati njene plodove. Ubiranje i uživanje
plodova podrazumeva i to d a je titular ovlašćen da ih ustupi drugom licu, a da pritom
ne vrši prenos prava svojine. Ovlašćenje raspolaganja je ono ovlašćenje po kome se
prepoznaje vlasnik. Ko ima ovo ovlašćenje ima i pravo svojine. Ovo ovlašćenje daje
vlasniku mogućnost da stvarima raspolaže faktički (opravke, prepravke, pa čak i iscr­
pljivanje ćele supstance) i pravno, tj. da preduzima pravne akte kojima će potpuno ras­
polagati stvarima (prenos prava svojine) ili delimično raspolagati, tj. da prenese ovla­
šćenje upotrebe (posluga, zakup) ili plodouživanja ili oba ovlašćenja, kada mu ostaje
“golo pravo” (ius nudurri). Ovlašćenja korišćenja i plodouživanja odnose sc na upo­
trebnu vrednost stvari, a ovlašćenje raspolaganja na vrednost stvari. Ovlašćenja prava
svojine mogu se odvajati, tj. svako ovlašćenje može biti predmet posebnog pravnog
prenosa.
c) Načini sticanja prava svojine - U pravu su poznata dva načina sticanja pra­
va svojine, koja su redovna, i jedan način koji se javlja kao izuzetak. Redovni načini
sticanja prava svojine su: derivativni i originemi. Sticanje prava svojine od nevlasnika
spada u izuzetke. Derivativni znači izvedeni, a originemi ili orginarni znači izvorni.
1) Derivativno sticanje prava svojine je takav način sticanja kod kojeg potonji
(novi) vlasnik svoje pravo svojine izvodi (izvlači) iz prava svojine svog prethodnika
(prethodni vlasnik). Da bijedno lice steklo pravo svojine na ovaj način, potrebno je da
budu ispunjena dva uslova: 1) da postoji pravni osnov, pravna podloga za prenos
(.iustus titulus) i 2 ) da postoji zakonit način prenosa (modus acquirendi).
Pravni osnov je zaključeni pravni posao na osnovu kojeg se vrši prenos prava
svojine. Pravni posao mora biti punovažan, a njegov cilj mora biti prenos prava svoji­
ne. Zaključeni i punovažni ugovor ima samo obligaciono dejstvo. On nema translativ-
no dejstvo, jer nema za posledicu prenos prava svojine. Svojina sa prethodnika na no­
vog vlasnika prelazi tek izvršenjem pravnog posla.
Način prenosa prava svojine zavisi od stvari koja je predmet pravnog posla.
Ako je stvar pokretna, prenos prava svojine vrši se predajom stvari sticaocu. Pored
ovog osnovnog pravila postoje i posebni slučajevi, koji su zakonom određeni. Ako je
stvar nepokretna, prenos prava svojine vrši se upisom u registar (ZOSPO, čl. 33).
Kad se pravo svojine na stvari stiče njihovom predajom, takva predaja može biti
fizička (faktička) ili simbolična. Primeri za fizičku predaju su: kad je reč o manjim
stvarima, predaja stvari radi sticanja prava svojine vrši se iz ruke u ruku; kad je reč o

259 Ibid., str. 56.

98
kabastim stvarima, predaja stvari vrši se ostavljanjem stvari na naznačeno mesto, npr.
odlaganje građevinskog materijala na gradilištu. Primeri za simboličnu predaju su:
predaja ključeva od stana ili automobila; ako se stvar vlasnika nalazi kod trećeg lica, a
prenos prava vrši na drugo lice, tada se prenos vrši tako što se obaveštava lice koje dr­
žii stvar d a je prenos izvršen itd.
Na primeru ugovora o prodaji, prodavač ostaje vlasnik stvari sve do momenta
njene predaje kupcu (ako je u pitanju pokretna stvar), odnosno sve do momenta njenog
upisa u registar (ako je stvar nepokretna). Za momenat prelaska svojine sa prodavca na
kupca vezuju se značajne pravne posledice (npr. snošenje rizika za slučajnu propast
individualno određene stvari; ubiranje plodova koje stvar daje i dr.).
U uporednom pravu postoje u osnovi dva sistema sticanja prava svojine na
osnovu zaključenog ugovora: sistem predaje (rimski, tradicionalni, nemački) i tran-
đativni sistem (francuski). Kod sistema predaje zaključen ugovor predstavlja samo
pravni osnov za prenos prava svojine, ali se na osnovu njega ne vrši „stvarni" prenos
log prava. Da bi došlo do “stvarnog” prenosa, zahteva se ispunjenje još jednog uslova
način sticanja, tj. potrebno je da vlasnik preda stvar pribaviocu. Predaja stvari se
sli vata kao samostalan i apstraktan pravni posao kojim se prenosi pravo u svojinu. Ta-
kođe, dovoljno je da predaja bude usmerena u cilju prenosa prava svojine i da su sau-
govarači o tome saglasni. Ovom sistemu pripadaju zakonodavstva većeg broja zemalja
(npr. Nemačka, Austrija, Švajcarska i dr., uključujući Srbiju).
Translativni sistem sticanja prava svojine karakterističan je za francusko pra­
vo, a prihvaćenje u italijanskom i engleskom zakonodavstvu. Njegova suština se ogle­
da u tome što zaključeni ugovor proizvodi translativno dejstvo, odnosno pravo svojine
prelazi na pribavioca, iako stvar koja je predmet zaključenog ugovora nije predata. Na
osnovu francuske sudske prakse, ovaj način prenosa prava svojine primenjuje se samo
kod onih ugovora koji za predmet imaju individualno određene stvari. Pravne posledi­
ce ovakvog načina prenosa prava svojine na osnovu ugovora ogledaju se u sledećem:
pribavilac snosi rizik za slučajnu propast stvari još od momenta zaključenja ugovora;
njemu pripadaju plodovi koje predmetna stvar daje i dr.
2) Originerno sticanje prava svojine je izvorno sticanje ovog prava. Ono se ne
izvodi iz prava prethodnika. Sticalac prava svojine smatra se prvim vlasnikom, pa je
način sticanja prava svojine na ovaj način od posebnog značaja za poresko pravo. Po­
stoji više načina sticanja prava svojine ovim putem. To su: održaj, akumulacija, prira­
štaj i okupacija260.

260 Održaj predstavlja pretvaranje dugotrajne faktičke vlasti na jednoj stvari u pravnu vlast protekom
zakonom određenog vremena. Pravo ima za cilj da stvara izvesnost i sigurnost među ljudima u društvu,
pa otuda teži da faktičko stanje pod određenim uslovima pretvori u pravno. Akumulacija postoji kad se
spoji lični rad i materijal u ličnoj svojini, tada novi proizvod, nova stvar, pripada licu čiji je rad i čija su
sredstva. On postaje vlasnik te nove stvari izvorno. Priraštaj postoji kad se spajanjem dva ili više materi­
jala, koji pripadaju različitim licima, može doći do nove celine i do pitanja koje njen vlasnik. Rešenja za­
vise od toga da li je reč o pokretnim stvarima (priraštaj pokretnih stvari) ili nepokretnim stvarima (prira­
štaj nepokretnih stvari). Do priraštaja može doći usled čovekove aktivnosti (veštački priraštaj) ili sponta­
no (prirodni priraštaj). Pravo svojine na pokretnoj stvari koja je ničija, stiče se na način koji se u pravu na­
ziva okupacijom. Okupacijom se stiče pravo svojine ako je stvar pokretna i ničija. Odbačena stvar, nad
kojom se vlasnik odrekao prava svojine, postaje ničija stvar. Koje prvi prisvoji stiče pravo svojine okupa­
cijom. Svoje pravo svojine takvo lice stiče izvorno.
99
 3) Sticanje prava svojine od nevlasnika - U pravu je poznato pravilo da niko
ne može preneti više prava na drugog nego što i sam ima (Nemo plus iuris ad alium
transfere potest, quam ipse habef). Prema tome, nevlasnik ne može preneti pravo svo­
jine, jer ga ne poseduje. Međutim, pravo poznaje i izuzetke od iznetog pravila, kada se
pravo svojine može steći od nevlasnika261.
d) Ugovorno sticanje prava svojine na nepokretnostima u pravu Srbije -
Promet nepokretnosti je slobodan, osim ako zakonom nije drugačije određeno. Nepo­
kretnosti obuhvataju: zemljište (poljoprivredno, građevinsko, šume i šumsko zemlji­
šte), zgrade (poslovne, stambene, stambeno-poslovne, ekonomske i dr.) i druge građe­
vinske objekte, kao i posebne delove zgrada (stanovi, poslovne prostorije, garaže i ga­
ražna mesta) na kojima može postojati posebno pravo svojine262.
Promet nepokretnosti podrazumeva prenos prava svojine pravnim poslom, uz
naknadu ili bez naknade. Prenosom prava svojine na zgradu istovremeno se prenosi i
pravo svojine na zemljištu na kome se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za
redovnu upotrebu zgrade (ZOPN, čl. 3).
Ugovor o prometu nepokretnosti zaključuje se u obliku javnobeležnički potvr­
đene (solemnizovane) isprave'63. Znači, ugovor sastavlja advokat ili drugo stručno lice u
pisanoj formi, a isključivo je nadležan za njegovo potvrđivanje (solemnizaciju) javni bele-
žnik na čijem se području nalazi nepokretnost koja je predmet ugovora. U protivnom, za­
ključeni ugovori o prometu nepokretnosti neće proizvoditi pravno dejstvo (ZOPN, čl. 4).
Javni beležnik je dužan da potvrdi (solemnizuje) zaključeni ugovor o prometu
nepokretnosti , u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje overavanje nejavne
isprave' . Solcmnizacionom klauzulom javni beležnik potvrđuje d a je strankama u
njihovom prisustvu pročitan zaključeni ugovor o prometu nepokretnosti, da su one iz­
javile da taj ugovor u svemu i potpuno odgovara njihovoj volji i da su ga svojeručno
potpisale (ZOJB, čl. 93a. stav 2).
U sprovođenju postupka, javni beležnik vrši potvrđivanje zaključenog ugovora o
prometu nepokretnosti na taj način što stavlja klauzulu o potvrđivanju (tzv. solemnizacio-
nu klauzulu) koja predstavlja zakonski uslov za punovažnost pravnog posla. Zakonom je
utvrđena sadržina klauzule o potvrđivanju (ZOJB, čl. 93b), a samu klauzulu o potvrđiva­
nju zaključenog ugovora o prometu nepokretnosti (privatna isprava) javni beležnik stavlja
na posebnu ispravu koja se povezuje jemstvenikom sa podnetim zaključenim ugovorom o
prometu nepokretnosti, s tim da oba kraja jemstvenika pričvršćuje pečatnim voskom ili na-
lepnicom i overava pečatom javnog beležnika. Ukoliko podneti ugovor o prometu nepo­
kretnosti sadrži više listova, javni beležnik je dužan da poveže klauzulu o potvrđivanju sa*i6

Pravo svojine može se steći od nevlasnika pod sledećim uslovima: 1) ako je stvar pokretna; 2)
ako je sticalac savestan (da nije znao ili da nije iz okolnosti mogao znati daje prenosilac nevlasnik); 3)
ako je savesnost postojala u momentu zaključenja ugovora, odnosno predaje; 4) ako alternativno bude is­
punjen još jedan od sledećih uslova: a) daje stvar pribavljena na javnoj prodaji; b) daje stvar pribavljena
od lica koje obavlja prodaju u vidu vršenja svoje delatnosti; c) daje stvar stekao od lica koje ima savesnu
i zakonitu državinu (ZOSPO, čl. 31).
Zakon o prometu nepokretnosti („SI. glasnik RS“, br. 93/2014, 121/2014 i 6/2015), čl. 1.
Zakon o javnom beležništvu (,,S1. glasnik RS“, br. 31/2011, 85/2012, 19/2013, 121/2014, 6/2015 i
106/2015), čl. 93. stav 2 (skraćeno: ZOJB).
Solemnizacija je postupak u kome javni beležnik svojom overom nejavnoj (privatnoj) ispravi daje
snasmjavne isprave (ZOJB, čl. 93. stav 1).
6 Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, ,,S1. glasnik RS“, br. 93/2014.
100
svim listovima i u stavljenoj klauzuli dužan je da naznači od koliko listova i stranica se sa­
stoji podneti ugovor. Takođe, javni beležnik je dužan da ispita da li stranke imaju pravnu i
poslovnu sposobnost koja se traži za zaključenje ugovora o prometu nepokretnosti i da li
su ovlašćene da preduzmu predmetni pravni posao. Dalje, javni beležnik je dužan da obja­
sni strankama smisao ugovora o prometu nepokretnosti, da im ukaže na njegove posledice
i da ispita da li je pravni posao dozvoljen, odnosno da nije u suprotnosti sa prinudnim pro­
pisima, javnim poretkom i dobrim običajima.
Javni beležnik koji je potvrdio (solemnizovao) ugovor o prometu nepokretnosti
dužan je da overeni prepis tog ugovora dostavi osnovnom sudu nadležnom za vođe­
nje posebne evidencije ugovora o prometu n e p o k r e t n o s t i Pravo na uvid u ovu
evidenciju imaju svi javni beležnici.
Zakonodavac utvrđuje ništavost ugovora o prometu nepokretnosti koji je za­
ključen pod uslovima postojanja pritiska i nasilja, odnosno u uslovima i okolnostima u
kojima je bila ugrožena ili nije bila obezbeđena sigurnost ljudi i imovine, ostvarivanje
zaštite sloboda, prava i dužnosti građana ili zakonitosti i ravnopravnosti građana
(ZOPN, čl. 11).
Svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima stiču se, prenose i
ograničavaju upisom u katastar nepokretnosti2'’7 (konstitutivnost upisa), a prestaju
brisanjem upisa_t>\
e) Zaštita svojine (svojinske tužbe) - Povreda svojine može biti izvršena odu­
zimanjem stvari vlasniku i smetanjem svojine. Sledstveno konstatovanom, postoje dve
vrste svojinskih tužbi za povraćaj stvari (reivindikaciona tužba i publicijanska tužba) i
tužba protiv smetanja svojine. Za razliku od državinskih tužbi koje se nazivaju pose-
somim tužbama a sporovi koji se njima pokreću posesomim sporovima, svojinske tu­
žbe se nazivaju petitomim a sporovi koji se njima pokreću petitomim sporovima. U
petitomim sporovima se raspravljaju i pravna pitanja: pravo svojine, jačeg pravnog
osnova državine i dr.2678

266 Pravilnik o vođenju posebne evidencije javnobeležničkih zapisa o ugovorima o prometu nepokret­
nosti, ,,S1. glasnik RS“, br. 95/2014 i 128/2014.
267 K atastar nepokretnosti u Srbiji se izgrađuje od 1988., a ozbiljnije se razvija od 2000. na osnovu
Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima (,,S1. glasnik RS“, br.
83/1992, 53/1993, 67/1993, 48/1994, 12/1996, 15/1996, 34/2000. i 25/2002). Danas je na snazi Zakon o
državnom premeru i katastru (2009.). Nastao je spajanjem katastra zemljišta i zemljišnih knjiga. Nadležni
organ za njegovo vođenje je Republički geodetski zavod, koji nastoji da se u postupku registracije prava
na nepokretnosti koristi pravilima koja važe za zemljišne knjige. On je uspostavljen i kao jedinstvena
elektronska baza podataka. U postupku registracije prava na nepokretnosti Zavod primenjuje upravni
postupak, a u ranije važećem zemljišnoknjižnom postupku sudovi su primenjivali poseban sudski
postupak. Katastar počiva na sledećim načelima: državnog premera, upisa, obaveznosti, javnosti,
pouzdanja, zakonitosti, prvenstva, određenosti (čl. 59-66), a sastoji se od: elaborata premera, zbirke
isprava i baze podataka katastra nepokretnosti (čl. 67). Katastar nepokretnosti preuzeo je neka od načela i
pravila zemljišnoknjižnog prava, uključujući i pravila o vrstama upisa u registar. Na taj način, uknjižba
je upis koji ima za posledicu registraciju (upis nepokretnosti i upis stvarnih prava) - sticanje ili gubitak
prava ili se omogućava pravno dejstvo prema trećim licima; predbeležba je upis kojim se posledice
registracije postižu uslovno, imajući u vidu da nisu bili ispunjeni svi zahtevani uslovi za upis uknjižbe;
zabeležba je upis koji nema neposredne veze sa registracijom knjižnih prava, već služi samo da pojedine
činjenice koje su od značaja da ta prava budu obelodanjena, tj da se učine javnim (čl. 73-89).
268 Zakon o državnom premeru i katastru (,,S1. glasnik RS“, br. 72/2009, 18/2010, 65/2013 i 47/2017),
čl. 60. stav 1.
101
 Reivindikaciona tužba (actio rei vindicatio) je tužba vlasnika za povraćaj stva­
ri protiv držaoca kod kojeg se stvar nalazi. Da bi uspeo sa svojini tužbenim zahtevom,
tužilac mora da dokaže d a je vlasnik stvari, tj. mora dokazati činjenice na osnovu kojih
je stekao pravo svojine. Ovom tužbom može se tražiti povraćaj samo individualno od­
ređene stvari (ZOSPO, čl. 37. stav 1). U sporu po ovoj tužbi pasivno legitimasan je dr-
žalac stvari, i to sadašnji držalac. Tuženi koji je izgubio reivindikacioni spor dužan je
da preda stvar tužiocu, i to u onom mestu gde se stvar nalazi.
Publicijanska tužba (actio publiciand) je tužba za povraćaj stvari koju podiže
bivši držalac protiv sadašnjeg držaoca. Cilj tužbe je povraćaj stvari (glavne stvari i
plodova) i u tome nema razlike između nje i reivindikacione tužbe. Međutim, razlika
postoji u osnovu: dok kod reivinidikacione tužbe tužilac mora da dokaže pravo svoji­
ne, kod publicijanske tužbe tužilac se poziva na svoju državinu, pri čemu mora doka­
zati da mu je državina zakonita dok se savesnost pretpostavlja i ne mora je dokazivati.
Tužba zbog smetanja odnosno uznemiravanja svojine (actio negatoria) —Ovom
tužbom vlasnik odnosno držalac traži zaštitu protiv uznemiravanja odnosno smetanja koje
se ne sastoji u oduzimanju stvari (ZOSPO, čl. 42). Uznemiravanje se može vršiti na dva
načina: 1) preduzimanjem akata upotrebe tužiočeve stvari, kojim se ne onemogućava ili
sužava upotreba stvari od strane vlasnika; 2) preduzimanjem akata kojima se vlasnik one­
mogućava da svoju stvar upotrebljava u ranijem obimu ili mu se upotreba otežava. Za ovu
tužbu je karakteristično, za razliku od prethodne dve tužbe, da se stvar nalazi kod tužioca,
zbog čega je aktivno legitimisan držalac stvari. Pasivno legitimisano je ono lice koje vrši
uznemiravanje. Tužbom se zahteva povraćaj u pređašnje stanje, obustava ponašanja kojim
se vrši uznemiravanje kao i zabrana daljeg uznemiravanja. Da bi uspeo u sporu tužilac mo­
ra dokazati daje držalac stvari i da postoji uznemiravanje (smetanje).

5. VRSTE SVOJINA

Svojina se može klasifikovati po osnovu različitih kriterijuma. S obzirom na na­

čin korišćenja stvari na kojima se ima pravo svojine, ono se može javiti kao lična i
kao privatna svojina. S obzirom na broj subjekata koji mogu imati pravo svojine na
jednoj stvari, ona se može javiti kao: susvojina, zajednička, mešovita i zajednička ne-
deljiva svojina. S obzirom na to ko se može javiti kao nosilac prava svojine, ona
može biti: lična, privatna, javna (državna i drugi oblici), zadružna, etažna i društvena.
Nezavisno od izvršenih podela, svaka vrsta odnosno svaki oblik svojine ima svoje spe-
cifike, po kojima se razlikuje od drugih oblika svojine. U pravnoj teoriji se razvrstava­
nje svojine vrši i po osnovu drugih kriterijuma.
U našem pravu ,jem či se privatna, zadružna i javna svojina" i „svi oblici svoji­
ne imaju jednaku pravnu zaštitu" (URS, čl. 86).
a) Lična svojina —Ona je oblik individualne svojine, koja sadrži sva svojinska
ovlašćenja, kojima vlasnik samovlasno raspolaže. Ona je lična, jer pripada pojedincu,
radi zadovoljavanja njegovih ličnih potreba ili potreba lica koje on odredi. Ona nosi
epitet lična, zbog svoje namene, koja se ogleda u namirivanju ličnih potreba.
b) Privatna svojina —Ovaj oblik svojine je nastao i razvijao se uporedo sa rob­
nom proizvodnjom. Ona je pravno uobličena u Grčkoj, a naročito u Rimu (stari vek).
Dok je rimsko pravo najdoslednije izgradilo pravni pojam privatne svojine, dotle se
102
Dii.i liajdoslednije razvila u kapitalizmu. Ona je zapravo proistekla iz lične svojine, a
poprima oblik privatne kada služi sticanju dobiti. Ona postaje privatna prema načinu
kurišćenja svojinskih ovlašćenja, odnosno prema tome u koje svrhe služi. Ako služi u
, iIju pribavljanja dobiti na osnovu tuđe radne snage, onda ona postaje privatna svoji­
na. Međutim, lična svojina postaje privatna i u slučaju d a je sam titular koristi u cilju
•Micanja zarade. Razgraničenje između lične i privatne svojine od značaja je za poresko
pravo, jer podležu različitim režimima oporezivanja.
c) Javna svojina - To je takav oblik svojine čiji je titular određeni javnopra
.objekt, npr. država, grad ili neki drugi javnopravni subjekt. U objekte javne svojine
prvenstveno ulaze prirodna bogatstva, javna dobra i dobra u opštoj upotrebi, ali i po-
kretne i nepokretne stvari, novac, hartije od vrednosti i druga imovinska prava. Kakvu
• udržinu će imati javna svojina zavisi od prirode objekata te svojine. Ako je reč o
objektima koji predstavljaju stvari u građanskopravnom smislu (sredstva za rad i po-
■lovanje), odnosno stvari koje su u pravnom prometu, na kojima se mogu zasnivati su­
bjektivna stvarna prava, tada javna svojina poprima značenje „klasičnog" prava svoji­
ne u privatnom (građanskom) pravu i uživa građanskopravnu zaštitu. Međutim, ako je
i cč o objektima koji su u javnopravnom režimu (npr. prirodna bogatstva), odnosno o
objektima koji ne mogu biti u pravnom prometu, u tom slučaju objekti javne svojine
dobijaju značenje javnopravne kategorije, koja uživa upravnopravnu zaštitu. Ukratko,
sadržina javne svojine ima dve vrste ovlašćenja: javnopravna (upravnopravna) i pri­
vatnopravna (građanskopravna).
U našem pravu oblici javne svojine jesu: državna svojina, svojina autonomne po­
krajine i svojina jedinica lokalne samouprave - gradska i opštinska. Osnovni izvor prava
je Zakon o javnoj svojini (201 1.)269270*kojim se uređuje ovaj oblik svojine, ali se njime
stvara i pravni osnov za prenos određenih objekata postojeće državne svojine u svojinu
autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Ovakvo ustavno i zakonsko rešenje
o "decentralizaciji” državne svojine u skladu je i sa Evropskom poveljom o lokalnoj sa­
moupravi (European Charter ofLoccil Self-Government)~ , kojim Srbija obezbeđuje do­
voljno sredstava za obavljanje funkcija lokalne samouprave. Navedenim zakonom ure­
đena su pitanja predmeta i nosioca javne svojine, kao i osnovni principi vršenja svojin­
skih ovlašćenja. Bliža razrada javne svojine na pojedinim vrstama stvari po pravilu je
predmet regulisanja posebnog zakonodavstva (npr. zakoni kojima se uređuje pravni re­
žim građevinskog i poljoprivrednog zemljišta, šuma i šumskog zemljišta, fmansijskih
sredstava u javnoj svojini - novčana sredstva i hartije od vrednosti).
Državna svojina je onaj oblik svojine kod koje se kao titular prava svojine ja ­
vlja država. Ona ima sva svojinska ovlašćenja (ali i obaveze). Njome upravlja država,
s jedne strane, preko nadležnih organa i organizacija, na način utvrđen ustavom i za­
konom, a s druge strane, kao i svaki drugi vlasnik (fizička i pravna lica), Zbog toga
treba razlikovati državu kao javnu vlast od države kao vlasnika.

269 Zakon o javnoj svojini, ,,S1. glasnik RS", br, 72/2011, 88/2013, 105/2014, 108/2016 i 1I j /2017.
270 Povelju je doneo Savet Evrope, 15. oktobra 1985, a stupila je na snagu 1. septembra 1988. godine.
Naša zemlja je donela Zakon o potvrđivanju Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, ,,S1. glasnik RS ,
br. 70/2007.
103
 Državna svojina je mešovite pravne prirode: sadrži i javnopravne i građansko-
pravne elemente. Zato se kao pravna kategorija ne može objasniti isključivo građansko-
pravmm, odnosno javnopravnim institutima. Državna svojina je dakle „višeznačan, poli­
morfan pojam, koji se u zavisnosti od slučaja ispoljava u jednom, drugom ili trećem obli­
ku .
Subjekt državne svojine je država, koja kao titular državne svojine svoju pravnu
vlast nad objektima u državnoj svojini vrši preko nadležnih državnih organa.
U zavisnosti od prirode objekata, sticanje i prestanak državne svojine podrazume-
va sticanje i prestanak određenih prava i obaveza na objektima državne svojine. Sam po­
jam državne svojine se ponekad u pravnoj teoriji i zakonodavstvu izjednačava sa pojmom
državne imovine.
Svojina autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave - Ustavom je odre-
eno da se zakonom uređuju način korišćenja i raspolaganja imovinom autonomnih pokra­
jina i jedinica lokalne samouprave (URS, čl. 87. stav 4), a Zakonom o javnoj svojini je bli­
ze uređeno pravo svojine i druga imovinska prava autonomne pokrajine i jedinice lokalne
samouprave.
d) Zadružna svojina - Ona je poseban oblik prava svojine, koja je nastala sa poja­
vom sitnih robnih proizvođača (seljaci, trgovci, zanatlije). Zadrugari, obezbeđivanjem po­
četnih sredstava za rad zadruge, stvaraju imovinu koja čini zadružnu svojinu. Zadružnu
svojinu (imovinu) čine: 1) ulozi zadrugara, odnosno članarine zadrugara; 2) sredstva
ostvarenih radom i poslovanjem zadruge (pokretne i nepokretne stvari, novac, hartije od
vrednosti, prava); 3) sredstva koja je zadruga stekla na drugi dozvoljen način (pokloni za-
veštanja, zadužbine, legati i dr.)272.
Zadružna svojina je poseban oblik prava svojine, koja čini ekonomsku osnovu za­
druge. Titular zadružne svojine je zadruga. Zadružna svojina počiva na privatnoj i ličnoj
svojini zadrugara.
Zadružna svojina se formira iz uloga zadrugara, koji momentom njihovog unošenja
u zadrugu prelaze iz lične ili privatne svojine zadrugara u zadružnu svojinu (imovinu). Za
uzvrat, zadrugari stiču pravo na udeo u zadruzi. Poslovanjem zadruge njena imovina se
može uvećati ili umanjiti. Novostvorena vrednost delatnošću zadruge zadružna je svojina.
Specifičnosti zadružne svojine ogledaju se u ovim elementima: zadruga ima poseb­
nu pravnu organizaciju, koja se razlikuje od drugih pravnih organizacija i privrednih dru­
štava; zadruga je posebna vrsta pravnog lica; zadružno organizovanje i poslovanje počiva
na zadružnim principima i zadružnim vrednostima, koji se razlikuju od principa na kojima
posluje privredno društvo (preduzeće) i dr.
Zadružna svojina (poljoprivredna, zanatska, stambena, umetnička, đačka itd.) je po-
seban oblik prava svojine i njena sadržina zavisi od oblika zadruge. Ona je oblik koji se
različito definiše u zavisnosti od prirode sredstava i njihovog pravnog statusa. Izraz „za­
družna svojina" upotrebljava se da označi i neke srodne, ali različite svojinske oblike273.'

272 RaJko Jel‘ć’ Društvena i državna svojina, Beograd 1995, str. 58.
273 Zakon 0 zadrugama (,,S1. glasnik RS“, br. 112/2015), čl. 53.stav 2.
R. Jelić, Posebni oblici prava svojine u SR Jugoslaviji, Beograd 1998, str. 155.
104
 Zadruga raspolaže svojom imovinom na način određen zakonom i osnivačkim
aktom . . .. v . . .
U našem društvu je postojala višedecenijska mistitikacija zadružne svojine kao
sinonima za kolektivizam i ekonomsku neefikasnost. Posmatrano istorijski, najpre,
utapanje zadružne svojine u državnu, a zatim u društvenu dovelo je do apsurdne ideje
o osnivanju zadruge bez zadružne svojine. Na osnovu odredaba Ustava SFRJ (1974) i
Zakona o udruženom radu (1976), „u zadruzi je rad sredstvima u privatnoj svojim sta­
vljen u funkciju stvaranja i reprodukovanja sredstava u društvenoj svojim "' . Zbog to­
ga, zadruge koje su u svojoj imovini imale državnu i/ili društvenu svojinu, predsta­
vljale su subjekte svojinske transformacije*75.
e) Društvena svojina - Ovaj oblik svojine nastao je i razvijao se kao materijal­
na osnova socijalističkih produkcionih odnosa, u ograničenom broju država (bivša Ju­
goslavija, Poljska). O pravnoj prirodi društvene svojine u pravnoj teoriji isknstališale
su se dve teorije: vlasnička i nevlasnička. Prema vlasničkoj teoriji subjekt društvene
svojine je društvo, država ili istovremeno ima više subjekata. Ona se posmatrala, bar
jednim delom, kao imovinskopravni institut i kao subjektivno pravo određenih titulara.
Prema nevlasničkoj teoriji, društvenoj svojini se osporava priroda prava svojine. Da­
nas je ona iščezla, jer je bila predmet transformacije u privatnu svojinu.
f) Susvojina - Susvojina (condominium) je pravni institut rimskog prava. Su-
svojina je takav oblik prava svojine kod kojeg dva ili više lica (suvlasnici) imaju pra­
vo svojine na istoj nepodeljenoj stvari, svako prema svom udelu. Svi suvlasnici zajed­
no imaju pravo svojine na celoj stvari i prema trećim licima istupaju kao jedan vla­
snik. Međutim, gledano iznutra, sa stanovišta međusobnih odnosa suvlasnika, svaki
suvlasnik ima alikvotni (idealni, srazmemi) deo, odnosno suvlasnički udeo na^ stvari
koja je predmet susvojine. Tako, jedan suvlasnik može imati 1/2, 1/3, 1/5 vlasništva na
stvari (izraženo u razlomku), odnosno 25%, 50%, vlasništva na stvari (izraženo u pro­
centu). Na primer, četiri studenta su uložila novac u jednakim iznosima radi kupovine
automobila. Kupovinom automobila oni su postali suvlasnici i stekli pravo svojine na
po % (idealnog dela) automobila. U našem pravu, ako suvlasnički delovi nisu određe­
ni, pretpostavlja se da su jednaki (ZOSPO, čl. 13).
Svaki od suvlasnika ima svoj deo prava svojine, svoj deo stvari, ali ne materijal­
ni deo, već idealni, apstraktni. Kod susvojine zapravo je izražena podela obima prava
svojine među suvlasnicima na jednoj stvari, a ne po pojedinim ovlašćenjima, tj. ne po­
dela same stvari27425276. Tako, jedan suvlasnik ima 1/2 ili 1/5 prava svojine na celoj stvari.
Suvlasnik ima pravo da stvar drži i da je koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima sra-
zmemo svom udelu, bez prava da povređuje prava ostalih suvlasnika. Odatle proizlazi
pravilo da suvlasnik može raspolagati svojim delom bez saglasnosti ostalih suvlasnika,
a u slučaju prodaje suvlasničkog dela, ostali suvlasnici imaju pravo preče kupovine sa­
mo ako je to određeno zakonom (ZOSPO, čl. 14. stav 2). Međutim, ni jedan suvlasnik
ne može preduzimati materijalne akte ili pravne poslove povodom ćele stvari u susvo-

274 S. Barać, Zadruge i Zakon o svojinskoj transformaciji, Pravo i privreda, br. 5-8/1998, str. 278.
275 Zakon o dopunama Zakona o zadrugama (,,S1. glasnik RS“, br. 34/2006), čl. 1.
276 L. Marković, Građansko pravo, Beograd 1927, str. 348.
105
 jini bez saglasnosti ostalih suvlasnika. To ne znači d a je u svim slučajevima potrebna
saglasnost svih suvlasnika. U zavisnosti od važnosti preduzetog posla, ponekad se tra­
ži saglasnost svih suvlasnika, a ponekad je dovoljna saglasnost većine suvlasnika.
Do suvlasništva najčešće dolazi putem nasleđa i ugovorom obligacione prirode
(npr. ugovor o prodaji, poklonu, ortakluku i dr.)277. Suvlasnik može raspolagati svojim
udelom, tako što će ga otuđiti (npr. poklonom) ili opteretiti (npr. konstituisanjem ruč­
ne zaloge, hipoteke, plodouživanja). Pri prenosu svog dela prava svojine, pravilo je da
ga suvlasnik najpre ponuditi ostalim suvlasnicima, koji imaju pravo preče kupovine.
Tek kad oni odbiju ponudu, suvlasnik može svoj alikvotni deo otuđiti trećim licima,
ali pod istim uslovima pod kojima je ponudu učinio ostalim suvlasnicima.
Susvojina je imovinska zajednica, zbog čega suvlasnike povezuje samo imovin­
ski interes, naspram zajedničke svojine kod koje se uspostavlja srodnička ili neka dru­
ga vrsta povezanosti. Zbog toga, ako se imovinski interesi suvlasnika ne mogu uskla­
diti, suvlasnici mogu zahtevati da se izvrši deoba radi prestanka susvojine. Suvlasnik
ima pravo da zahteva deobu u svako doba. To pravo nije podložno zastarelosti. Za do­
nošenje odluke o načinu deobe susvojine zahteva se saglasnost svih suvlasnika - jed-
noglasnost (sporazum suvlasnika). Suvlasnici se mogu sporazumeti da stvar koja je u
susvojini fizički podele (fizička ili naturalna deoba), ukoliko je to moguće, ili da tu
stvar prodaju (civilna deoba, odnosno deoba po vrednosti), s tim da ostvarenu vrednost
od prodaje podele srazmemo veličini njihovih udela. Takođe, mogućno je da stvar pre­
đe u vlasništvo jednog suvlasnika, s tim što je on u obavezi da isplati sve ostale suvla­
snike (deoba isplatom udela). Međutim, ako suvlasnici ne mogu da se sporazumeju o
načinu deobe, odluku će doneti sud (ZOSPO, čl. 16. st. 4. i 5 .).
Troškove korišćenja, upravljanja, održavanja i ostale terete vezane za ćelu stvar
u susvojini, snose suvlasnici srazmemo veličini svojih udela278.
g) Z ajednička svojina - Za razliku od susvojine, zajednička svojina je takav
oblik prava svojine kod kojeg dva ili više lica, koji se zovu zajedničari, imaju pravo
svojine na istoj stvari, ali njihovi udeli u pravu svojine nisu unapred određeni279. Oni
su odredivi ali nisu određeni ni faktički ni pravno (ni u realnom ni u idealnom smislu),
zbog čega zajedničari ne mogu raspolagati svojim udelima dok traje pravni režim za­
jedničke svojine. Zajednička svojina se razlikuje i od etažne svojine, kod koje je deo
etažnog vlasnika fizički određen i njime može da raspolaže.
Zajednička svojina može imati više oblika: svojina bračnih drugova; svojina čla­
nova porodične zajednice; svojina sanaslednika na stvarima u zaostavštini; svojina po­
rodične zadruge i zajednička svojina kao akcesomo pravo.
Iako delovi prava svojine zajedničara nisu određeni ni faktički (stvarno, realno)
ni pravno, to ne znači da se ti delovi ne mogu odrediti i da se podela ne može izvršiti
između zajedničara. Oni se mogu utvrditi, a podela se može izvršiti na dva načina:

,78 Rimski pravnici su govorili: communio mater rixarum est (zajednica je izvor svađa).
Detaljnije videti: D. Lazarević, Susvojina, Pravni život, br. 10/2003, str. 37-62; 1. Babić, Susvojina
~ Poj ° m- vršenje i upravljanje, Pravna Riječ, Banja Luka, br. 24/2010, str. 47-62.
„Zajednička svojina je svojina više lica na nepodeljenoj stvari kada su njihovi udeli odredivi ali ni­
su unapred određeni". ZOSPO, čl. 18. stav 2.
 I„„ažurnom zajedničara280, a u nedostatku sporazuma, sudskim putem28128. Nakon deo-
l„ ,vaki zajedničar stiče pravo svojine na svom delu, kojim može slobodno raspolaga­
li kao i svaki drugi vlasnik28-.
h) Etažna svojina - Etažna svojina 283284je pravo svojine na posebnom delu z
de, koja može postojati na stanu, poslovnoj prostoriji, garaži ili garažnom mestu (ZO-
•.1*0, čl. 19. stav 1). Poseban deo zgrade može biti u isključivoj svojini jednog fizič­
kog ili pravnog lica, s tim da se na njemu može uspostaviti i neki drugi oblik svojine
(npr, susvojina, zajednička svojina bračnih drugova).
Etažna svojina se stiče na osnovu opštih pravila o sticanju prava svojine (npr.
kupovinom, nasleđem, izgradnjom, zamenom, poklonom).
Stanovi i poslovne prostorije (uključujući garaže i garažna mesta), kao posebni
delovi zgrade, nalaze se u pravnom prometu. Međutim, u pravnom prometu ne mogu
biti npr. delovi stana ili poslovne prostorije, nezavisno od broja prostorija i njihove
kvadrature. Naprosto, stan, odnosno poslovna jedinica predstavljaju osnovnu jedinicu
stanovišta prava svojine i njihovog stavljanja u pravni promet. Imalac prava etažne
.vojine ovlašćen je da raspolaže svojim pravom kao isključivi vlasnik. Takođe, etažni
\ lasnik može vršiti prepravke svog posebnog dela zgrade, pod uslovom da se tim za­
hvatom ne dira u etažno vlasništvo drugih titulara (vlasnika) ili u delove koji služe
/gradi kao celini.
Pravo etažne svojine je neraskidivo vezano za zajedničke delove zgrade i za ze­
mljište na kojem je podignuta zgrada. Vlasnik posebnog dela zgrade (etažni vlasnik)
ima pravo svojine, dok na „zajedničkim delovima zgrade i uređajima u zgradi" etažni
vlasnici imaju pravo zajedničke nedeljive svojine, npr. temelji, fasada, ulaz, stepenište,
lift, tavan, krov, nastojnički stan, podrumske prostorije, vešemice, sušionice, kanaliza-
cioni, vodovodni, električni, toplotni i telefonski uređaji i mreže (ZOSPO, čl. 19. stav
2). Zajednička svojina je nedeljiva. Ona je i nerazdvojno vezana sa pravom svojine na
posebnom delu zgrade. Zajedničkom svojinom se ne može raspolagati odvojeno od
prava svojine na posebnom delu zgrade.
Etažni vlasnici dužni su da učestvuju u troškovima tekućeg i investicionog odr­
žavanja zajedničkih delova zgrade, srazmemo vrednosti njihovih posebnih delova
zgrade. Etažni vlasnici koriste zajedničku svojinu, tj. zajedničke delove zgrade u skla­
du sa njihovom namenom.
Etažna svojina je složen oblik prava svojine, čiji se pravni režim relativno često
284
menjao u našem pravu .

280 U domaćem pravu sporazum o deobi zajedničke imovine supružnika obavezno se zaključuje u
obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. PZ, čl. 179. stav 2.
281 Detaljnije videti: D. Radić, Sistemi diobe zajedničke imovine u savremenom pravu. Pravna riječ,
Banja Luka, br. 16/2008, str. 355-364.
282 Videti: A. Radovanov, Susvojina, zajednička i etažna svojina prema Nacrtu zakona o svojinskim i
drugim stvarnim pravima Republike Srbije, Pravna riječ, Banja Luka, br. 16/2008, str. 285-300.
283 Naziv dolazi od francuske reči etage - etaž, koji znači sprat, a ne stan. Stan se pojmovno ne pokla­
pa sa spratom i zato je naziv etažna svojina netačan. O. Stanković - M. Orlić, op. cit., str. 174.
284 Detaljnije videti: I. Spasić, Etažna svojina, u „Promene svojinskog zakonodavstva u Srbiji - Mo­
gućnost reforme u okviru regionalnog razvoja u Jugoistočnoj Evropi , str. 105-135.
107
 i) Mešovita svojina - To je onaj oblik svojine koga čine različiti oblici svojina
kao što su: državna i privatna; privatna i zadružna; svojina domaćeg i stranog porekla
ili spoj pomenutih i drugih oblika svojina. Ona se javlja po pravilu kod privrednih su­
bjekata u koje se udružuju titulari različitih oblika svojine motivisani sticanjem dobiti.

6. ZALOŽNO PRAVO

a) Pojam - Založno pravo je stvarno pravo na tuđoj stvari (individualno određe­

noj), bilo d a je stvar pokretna bilo nepokretna, na osnovu koga poverilac može naplati­
ti svoje potraživanje iz vrednosti založene stvari (pre ostalih poverilaca), pod uslovom
da dužnik ne ispuni svoju obavezu o dospelosti. Znači, založno pravo je akcesomo
(zavisno, sporedno, nesamostalno) pravo i stvarno pravo, ali od navedenog pravila ima
izuzetaka .
U odnosu na jem stvo kao lično sredstvo obezbeđenja, založno pravo je realno,
tj. stvamopravno sredstvo obezbeđenja, koje poveriocu stvara mogućnost i pruža si-
gU286° St U P°S,edu naPlate svo§ potraživanja iz vrednosti stvari koja je predmet žalo-

Za razliku od stvarnih prava koja imaju za predmet neku stvar i zbog toga pružaju
njihovim titularima veliku sigurnost, pravo potraživanja kao obligaciono pravo nosi u
sebi i element neizvesnosti (npr. promene se imovinske prilike dužnika, dužnik zanema­
ruje svoje obaveze prema poveriocu). Da bi se uklonila ova neizvesnost za poverioca
potraživanja bilo je potrebno uspostavljanje ovog realnog sredstva obezbeđenja.
Založno pravo je stvarno pravo koje nastaje radi obezbeđenja potraživanja po­
verioca iz nekog pravnog posla. Lice koje daje stvar u zalogu naziva se zalogodavac
(založni dužnik). Zalagač ne mora uvek biti dužnik (lični dužnik), jer zalogu umesto
njega može dati i drugo lice (stvarni dužnik)"*7. Lice koje uzima stvar u zalogu nazi­
va se zalogoprimac (založni poverilac). U praksi je najčešći slučaj d a je zalogodavac
ujedno i dužnik iz osnovnog posla (npr. ugovor o zajmu, ugovor o prodaji), a zalogo­
primac poverilac iz tog osnovnog posla. Odnos koji nastaje između njih pretežno je
obligacionopravne, a manje stvarnopravne prirode.
Pravo zaloge kao stvarno pravo deluje prema svima, pa i prema vlasniku stvari.
Zbog toga, promena ličnosti vlasnika založene stvari ne utiče na uspostavljeno pravo
zaloge. Jedna stvar može biti predmet zaloge za više potraživanja, ali do visine njene
vrednosti. Postojanje potraživanja je neophodan uslov (conditio sine qua non) za
nastanak založnog prava. Potraživanje može biti novčano i nenovčano, kao i buduće i
uslovno.*

~83 U pravnoj teoriji je vladajuće shvatanje daje založno pravo stvarno pravo na tuđoj stvari. U poje­
dinim građanskim zakonicima založno pravo je izričito proglašeno za stvarno pravo, a u drugim zakonici­
ma samo je uvršćeno među stvarna prava. Samo u nekim građanskim zakonicima zemalja Istočne Evrope
ovo pravo je uneto u odredbe o obligacijama (obezbeđenje obligacija). U pravnoj teoriji određeni autori
smatraju daje stvarno pravo samo založno pravo na stvari, a daje založno pravo na pravima (pravo potra­
živanja) obligacione prirode.
Detaljnije videti: D. Stojanović - B. Pavićević, Pravo obezbeđenja kredita, Beograd 1997; M. Jan-
k 0 V I28'jHipotekarno tržište - Razvoj fmamijskih mehanizama stambene izgradnje, Beograd 1999. i dr.
A. Gams, Osnovi stvarnog prava, str. 183.
108
 b) Vrste - Prema predmetu zaloge, pravo zaloge može postojati na: 1) stvari­
ma i 2) pravima (ZOSPO, čl. 61. stav l)288289. Prema vrsti stvari na koju se založno
pravo odnosi, zaloga može biti na pokretnim stvarima (ručna zaloga, registrovana za­
loga) i na nepokretnim stvarima (hipoteka). Prema načinu nastanka (zasnivanja) za­
ložnog prava, ono može biti: 1) ugovorno, tj. založno pravo koje nastaje na osnovu
pravnog posla (ugovor i založnička izjava kao jednostrana izjava volje); 2) sudsko i 3)
zakonsko (ZOSPO, čl. 61. stav 2). Govoreći o založnom pravu uopšte, prvenstveno
imamo u vidu ono koje nastaje na osnovu pravnog posla. Pravni osnov za zasnivanje
založnog prava nalazi se u izričito izjavljenoj volji dužnika za zaključenjem ugovora.
Izuzetno, pravni osnov za nastanak založnog prava može biti sudska odluka (sudsko
založno pravo) ili sam zakon (zakonsko založno pravo), u kom slučaju se ne zahteva
pristanak dužnika za zasnivanje ovog prava. Na primer, sudsko založno pravo na po­
kretnim stvarima stiče se popisom stvari u izvršnom postupku ili u postupku prinudne
naplate poreza, carina i si. Zakonsko založno pravo u poslovnom (trgovinskom) pravu
imaju poverioci na osnovu zaključenog ugovora o prevozu, komisionu, špediciji,
uskladištenju ili nekog drugog pravnog posla (npr. skladištar ima zakonsko založno
pravo na uskladištenoj robi)"8>.
U savremenom pravu dolazi do zalaganja i stvari koje su po rodu određene, npr.
stoka, roba u magacinu, roba u skladištu, inventar u ugostiteljskom objektu, alat i
oprema u servisu. U ovim slučajevima predmet zalaganja su pokretne stvari, po rodu
određene, individualizovane, s tim da njih dužnik ne predaje poveriocu u državinu,
već ostaju u njegovom posedu, dok se zalaganje i publicitet postiže upisom u različite
vrste registara, koji su jedinstvene elektronske baze podataka i javne knjige.
c) Načela —Pravna teorija poznaje nekoliko načela, tj. opštih pravila založnog
prava.
1) Načelo akcesornosti - Založno pravo je sporedno pravo i zbog toga zavisno
od prava potraživanja kao glavnog prava. Postojanje založnog prava zavisi od postoja­
nja prava potraživanja založnog poverioca iz osnovnog pravnog posla. Međutim, zalo­
žnim pravom može se obezbediti i zastarelo potraživanje, što predstavlja izuzetak od
načela akcesornosti, s tim što zastarelo potraživanje mora biti punovažno, a može biti i
uslovno ili buduće potraživanje.
2) Načelo oficijelnosti dolazi do izražaja pri realizovanju potraživanja obezbe-
denog založnim pravom. Založni poverilac može namiriti svoje potraživanje samo iz
vrednosti založene stvari, pod uslovima i na način određenim zakonom (po pravilu pu­
tem javne prodaje i preko suda). Zbog toga, smatraće se ništavim svaki sporazum iz­
među zalogodavca i zalogoprimca, kojim bi zalogoprimac obezbedio sebi ovlašćenje
da založenu stvar zadrži za sebe u slučaju neisplate duga ili drugi način realizovanja
(unovčenja) založene stvari koji nije u saglasnosti sa predviđenim u zakonu.
3) Načelo specijalnosti tiče se predmeta zaloge i potraživanja koje se obezbeđu-
je zalogom. Založno pravo se može konstituisati samo na određenoj stvari (a ne na
svim stvarima zalogodavca) i na zbirnoj stvari (reč je o individualizovanoj stvari ili o
više individualizovanih stvari) i za obezbeđenje određenog potraživanja jednog pove­
rioca a ne neodređenog broja i neodređenog iznosa potraživanja.

288 Detaljnije videti: G. Galev, Stvari, hartije od vrednosti, prava (obligaciona i druga) i trgovačka
društva kao predmet zaloge, Pravni život, Beograd, br. 10/2006, str. 505-518.
289 Na primer, za svoja potraživanja iz ugovora o uskladištenju i ostala potraživanja nastala u vezi sa
čuvanjem robe skladištar ima založno pravo na toj robi. ZOO, čl. 736. stav 2.
109
 4) Načelo nedeljivosti - Založno pravo je po svojoj prirodi nedeljivo, odnosno
založena stvar nalazi se u zalozi sve do momenta isplate celokupnog duga (npr. ako je
isplaćen deo novčanog duga, založena stvar svojom celinom ,jem či“ za preostali dug),
jer ona služi za obezbeđenje celokupnog potraživanja (npr. ako dođe do fizičke deobe
založene stvari, ne može se deo stvari „osloboditi 44zaloge).
5) Načelo prioriteta - Ukoliko na jednoj stvari postoji više založnih prava tada
se između njih određuje rang. Ranije konstituisano založno pravo ima prioritet u
namirenju u odnosu na kasnije konstituisano pravo.
6) Načelo publiciteta zahteva da založno pravo bude spolja vidljivo označeno.
Kod terećenja nepokretnosti, publicitet se ogleda u upisu hipoteke u odgovarajući regi­
star, a kod pokretnih stvari u predaji ručne zaloge u državinu založnog poverioca ili
registrovanjem založnog prava (nedržavinska zaloga, registrovana zaloga) u odgovara­
jući registar290.

7. ZALOŽNO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA

(RUČNA ZALOGA, DRŽAVINSKA ZALOGA)

Objekt ručne zaloge može biti svaka pokretna stvar koja se nalazi u pravnom
prometu. Ručna zaloga se uspostavlja na pokretnoj stvari, individualno određenoj i ne-
potrošnoj stvari. Zalogodavac daje svoju stvar, a zalogoprimac drži tu stvar kao sred­
stvo obezbeđenja svog novčanog potraživanja. Zakonom su detaljnije uređeni pravni
osnov i postupak ostvarivanja prava i obaveza koji proizlaze iz ručne zaloge (ZOO čl
966-996).
Ručna zaloga najčešće nastaje povodom novčanog duga zaključenjem ugovora o
zalozi i predajom stvari zalogoprimcu u državinu. Na osnovu zaključenog ugovora za­
sniva se založnopravni odnos između zalogodavca i zalogoprimca. Ako se daje stvar
određena po rodu, nužno je da se individualizuje. Zakonsko pravilo je da stvar može
punovažno dati u zalogu samo vlasnik ili ono lice koje ima sposobnost da raspolaže
stvarima koje daje u zalogu.
Kad dug dospe za namirenje, a dužnik ne izmiri svoju obavezu, zalogoprimac
svoje potraživanje namiruje preko suda, javnom prodajom stvari. Međutim, zalogopri­
mac je dužan da pre pokretanja sudskog spora opomene dužnika, uz davanje naknad­
nog roka za izmirenje njegovog duga. Ako po proteku ovog roka dužnik ne ispuni svo­
ju obavezu, nakon sudske odluke zalogoprimac može da podnese predlog sudu da se
založena stvar proda na javnoj prodaji u izvršnom postupku radi namirenja potraživa­
nja obezbeđenog ručnom zalogom. Iz dobijenog iznosa novca od prodate stvari zalo­
goprimac, najpre, namiruje svoje potraživanje (uključujući kamatu i troškove), a even­
tualni višak novca vraća zalogodavcu ili ga deponuje kod suda. Međutim, ako dužnik
ne izmiri o roku potraživanje koje je nastalo iz ugovora u privredi, založni poverilac
nije dužan da se obrati sudu, već može pristupiti prodaji založene stvari putem javne
prodaje po isteku 8 dana od učinjenog upozorenja dužniku, odnosno zalogodavcu.
Ako založena stvar ima berzansku ili tržišnu cenu, sud neće narediti javnu prodaju već
će doneti odluku da se stvar proda po tekućoj ceni.

290 Detaljnije videti: O. Stanković - M. Orlić, op. cit, str. 239-246; D. Stojanović, op. cit, str. 177-178;
A. Gams, Osnovi stvarnog prava, str. 182-184.
110
 Zalogoprimac ima državinu na založenoj stvari i ona je neophodan uslov za us­
postavljanje ručne zaloge za sve vreme trajanja založnog prava. Međutim, nije nužno
da zalogoprimac založenu stvar i drži, u kom slučaju on vrši državinu posredstvom
drugog lica (npr. to je slučaj kad je ista založena stvar više puta založena). Prava zalo-
goprimca i njegove obaveze sastoje se u sledećem: mora čuvati založenu stvar kao do­
bar domaćin, odnosno kao dobar privrednik, ali nema pravo da stvar koristi; zbog ne­
plaćenog duga, ne može zadržati založenu stvar u svojinu; dok je založena stvar kod
zalogoprimca, on odgovara za oštećenje stvari i njenu propast.
Zalogodavac ostaje vlasnik založene stvari i njome može raspolagati, vršiti pre-
nos prava svojine na toj stvari, ali zajedno sa založnim pravom.
Pravo ručne zaloge se gasi namirenjem duga zalogodavca iz osnovnog posla. Po
namirenju duga zalogoprimac vraća stvar zalogodavcu. Pravo ručne zaloge može pre­
stati usled odricanja zalogoprimca od založnog prava, usled propasti založene stvari,
kao i u drugim slučajevima (tzv. konsolidacija, konfuzija, javna prodaja stvari). Među­
tim, ako potraživanje založnog poverioca pređe u prirodnu obligaciju (zbog zastarelo-
sti potraživanja), tada se on može namiriti iz vrednosti založene stvari, pod uslovom
da tu stvar ima u državinu241.

8. ZALOŽNO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA UPISANIM

U REGISTAR (NEDRŽAVINSKA ZALOGA)

Ovo je jedna od posebnih vrsta založnog prava. Produkt je poslovne prakse i

najpre je uspostavljeno u pravnim sistemima razvijene tržišne privrede.
a) Nastanak, pojam i značaj - Savremeno pravo obezbeđenja razvijalo se u okvi­
rima nacionalnih prava, uz određene sličnosti ali i veći broj razlika. U nemačkom pravu se
razvio oblik nedržavinskog obezbeđenja (Sicherungsiibereignung) kroz sudsku praksu.
Francusko pravo je nedržavinsku zalogu regulisalo nizom zakona vezanih za određeni
predmet zalaganja. Od XIX veka u angloameričkom pravu se razvija specifičan oblik ne-
državinske zaloge (floating charge), a krajem tog veka u državama SAD započinje usvaja­
nje zakona koji uređuju zalaganje pokretnih stvari upisom u odgovarajuće registre (Chattel
Mortgage Acts)291292. Na međunarodnom planu, ovim pravnim institutom se dugi niz godina
bave dve međunarodne organizacije: Institut za unifikaciju međunarodnog privatnog prava
(UNIDROIT )2932 94i Komisija UN za međunarodno trgovinsko pravo (UNC1TRAL).- 4
Savremeni način privređivanja zahtevao je uspostavljanje elastičnijih realnih
sredstava obezbeđenja od ručne zaloge. Nova sredstva obezbeđenja potraživanja treba­
lo je da omoguće iskorišćavanje kreditne sposobnosti privrednog subjekta uz pomoć

291 Detaljnije videti: Z. Rašović, Založno pravo na pokretnim stvarima (doktorska disertacija), Pravni
fakultet u Beogradu, Beograd 1991.
292 N. Tešić, N. Tešić, Registrovana zaloga, Beograd 2007, str. 32.
293 Institut za unifikaciju međunarodnog privatnog prava (UNIDROIT) je osnovan multilateralnim
sporazumom, koji je zaključen 1926., u okviru Društva naroda. Institut je uspostavio današnji status nakon
izvršene transformacije 1940. Reč je o nezavisnoj, međunarodnoj i vladinoj organizaciji, čije su članice države,
sa sedištem u Rimu. Njen osnovni zadatak je utvrđivanje i razmatranje potreba za modernizacijom,
koordinacijom i unifikacijom privatnog prava, a naročito trgovinskog prava.
294 Komisiju UN za međunarodno trgovinsko pravo (UNCITRAL - United Nations Commission on
International Trade Law) osnovala je Generalna skupština UN 1966. Osnovana je radi postupnog usaglašavanja
i unifikacije prava međunarodne trgovine u oblasti prometa robe, usluga i novca. Svoju delatnost ostvaruje
obrazovanjem radnih grupa u koje ulaze predstavnici svih država članica. Do danas je ostvarila zapažene
rezultate.
111
 davanja u zalogu određene pokretne stvari, ali da dužnik u postupku zalaganja ne izgu­
bi državinu na založenoj stvari. U uporednom pravu navedeni zahtev ostvaruje se pu­
tem pravne ustanove trasta {trust), koji je karakterističan za angloamerički pravni si­
stem, a u pravnim sistemima kontinentalnog prava taj zahtev se ostvaruje: 1) zadrža­
vanjem prava svojine (pactum rezervati damini)-, 2 ) fiducijamim prenosom prava svo­
jine i 3) registrovanom (nedržavinskom) zalogom .2 5
U domaćem pravu, pored opštih pravila o ugovornoj zalozi koja su sadržana u Zakonu
o obligacionim odnosima i Zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa (čl. 61-62), zako­
nodavac je uvažio specifičnost i potrebu savremenog robnog prometa, radi njegovog bržeg i
lakšeg odvijanja. Zbog toga je donet poseban Zakon o založnom pravu na pokretnim stvari­
ma upisanim u registar (skraćeno: ZOZP ).296 Nešto ranije, u našem okruženju, doneti su za­
koni slične sadržine. Pomenuti pravni institut pruža založnom poveriocu garantiju povraćaja
kredita, a dužniku (zalogodavcu) korišćenje založene stvari koja služi kao sredstvo realnog
obezbeđenja, a ujedno mu omogućava ostvarivanje prihoda neophodnih za otplatu duga iz
osnovnog pravnog posla. Pomenuti institut može imati značajan uticaj na ubrzanje pravnog
prometa i efikasnost u likvidaciji tražbina nastalih iz pravnih poslova.
Donošenjem novog zakona u Srbiji stvorenje pravni razlog za drugačiji pristup
predmetu ručne zalome, s tim da se njegovim odredbama ne dovodi u pitanje osnovna
priroda ručne zaioge";i!. Zakon ima za cilj prevazilaženje postojećih teškoća koje se
pojavljuju u praksi po osnovu realizovanja ručne zaioge, pojednostavljivanje postupka
namirenja založnog poverioca, kao i obezbeđivanje veće brzine i pravne sigurnosti u
odvijanju pravnog prometa. Posebna karakteristika predmetnog zakona je što su nje­
gove odredbe dispozitivne prirode, čime se ugovornim stranama ostavlja da pojedina
pitanja urede drugačije.
U pravu Srbije pošlo se od nedržavinskog koncepta ručne zaioge299. Zakonoda­
vac je bliže uredio osnovne elemente i postupak ostvarivanja prava i obaveza koji pro­
izlaze iz nedržavinske zaioge. Time su unete u unutrašnji pravni sistem značajne novi­
ne u založnom pravu na pokretnim stvarima. Reč je o novom modemom obliku obez­
beđenja potraživanja, koji ima očigledne prednosti u odnosu na do sada postojeći, ka­
ko bi se obezbedila brža i jednostavnija naplata poveriočevog potraživanja.
b) Potraživanja podobna za obezbeđenje - U domaćem pravu, za razliku od upo-
rednog prava, nedržavinskom zalogom se obezbeđuju isključivo novčana potraživanja
(novčane obligacije), čiji iznos može biti izražen u domaćoj ili stranoj valuti. Ovim zalo­
žnim pravom mogu se obezbediti i buduća i uslovna potraživanja. Osnov potraživanja mo­
že biti različit (npr. ugovor, delikt). Saglasno načelu specijalnosti, potraživanje mora biti
dovoljno određeno. Založni poverilac se može namiriti iz vrednosti predmeta založnog
prava i posle zastarelosti njegovog potraživanja (ZOZP, čl. 51. stav 2).*I

2% UPorec*': Lj. Đurović, Ugovor ofuhtcijarnomprenosu svojine, Pravni život, br. 10/1998, str. 812.
Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, ,,S1 glasnik RS“ br
57/2003,61/2005 i 64/2006 (isp.). S ’ D
Uporedi: D. Medić, Zaloga kao realno sredstvo obezbjeđenja privrednopravnih ugovora Pravni
zivo^Beograd, br. 11/2001, str. 468.
Odredbe Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar ne primenjuju se na
zalogu. 1) brodova i vazduhoplova; 2) hartija od vrednosti i 3) prava intelektualne svojine, jer su za ove
objekte ustanovljeni registri prema posebnim propisima. ZOZP, čl. 14.
I pokretne stvari mogu se hipotekovati, za štaje potrebno da se za pokretne stvari uvedu javni regi­
stri slični zemljišnim knjigama i drugim javnim knjigama u koje se upisuju nepokretnosti i stvarna Drava
na njima. O. Stanković - M. Orlić, op. cit, str. 269.
112
 c) Predmet zaloge - Kod nedržavinske zaloge omogućeno je zalaganje stvari
određenih po rodu, čime se lepeza objekata kod ove vrste zaloge širi.
U domaćem pravu objekat nedržavinske zaloge može biti pokretna stvar i pravo,
i lo: 1) individualno određena pokretna stvar; 2 ) pokretna stvar određena po rodu (vr­
li K 3) zbirna stvar (roba u skladištu, inventar u hotelu i si.); 4) stvar koju će zalogoda-
vne pribaviti u budućnosti; 5) imovinska prava kojima njihov imalac može slobodno
raspolagati (npr. pravo potraživanja zalogodavca i druga imovinska prava )30 . Predmet
nedržavinske zaloge može biti suvlasnički udeo pokretne stvari ili zbirna stvar, buduća
■tvar i pravo, kao i idealni deo imovinskog prava. Pokretne stvari određene po rodu
mogu biti predmet zalaganja, ako je ugovorom o zalozi određena njihova količina ili
broj i način na koji se mogu razlikovati od drugih stvari iste vrste.
d) Zasnivanje - Zasniva se zaključenjem ugovora o zalozi. Drugi značajan ele-
mcnat u njegovom zasnivanju, koji je u saglasnosti sa načelom publiciteta, jeste obja­
va njihove izražene volje upisom u registar zaloge.
Pravni osnov zasnivanja nedržavinske zaloge predstavlja zaključenje ugovora o
/»lozi. Zakonom je utvrđena njegova minimalna sadržina, kojim se uređuju uzajamna
prava i obaveze. Ovaj ugovor mora biti zaključen u pisanoj tormi (zakonska forma), i
ona je uslov za njegovu punovažnost.
Ugovorne strane su založni poverilac, lice koje je steklo založno pravo upisom
u registar, i zalogodavac, lice odnosno dužnik koje ima pravo svojine na pokretnoj
stvari ili svojstvo imaoca nekog prava kojim može slobodno raspolagati. Pored dužni­
ka iz osnovnog pravnog posla, zalogodavac može biti i treće lice.
Založni poverilac stiče založno pravo upisom u registar zaloge’1". U trenutku
upisa založnog prava poverilac stiče pravo prioriteta i pravo sledovanja. Pravo upisa
mogu tražiti založni poverilac ili zalogodavac. Pravno dejstvo upisa ogleda se u pravu
poverioca da se može naplatiti iz vrednosti predmeta založnog prava pre ostalih pove-
rilaca, ako mu ni po dospelosti njegovog potraživanja ono ne bude isplaćeno. Pravo
poverioca proizvodi pravno dejstvo i prema trećem licu koje je predmet založnog pra­
va pribavilo od zalogodavca, ali i prema docnijim pribaviocima predmeta založnog
prava. Upis zaloge u javnu knjigu je odlučujući momenat, prekretnica koja relativno
pravo poverioca preobražava u apsolutno pravo sa dejstvom erga omnes .
U našem pravu registar zaloge uspostavljen je u Agenciji za privredne registre,
koja vrši registraciju preko registratora. Registrator se stara o njegovom zakonitom, si-
stematicnom i ažurnom vođenju .301*

300 Po mišljenju pojedinih autora, naziv Zakona daje povoda za tvrdnju daje njime regulisano isklju-
čivo zalaganje pokretnih stvari, iako je Zakonom (čl. 10) omogućeno zalaganje i prava potraživanja i dru-
gih imovinskih prava kojima njihov imalac može slobodno raspolagati. N. Tešić, op. cit., str. 15.
301 U slučaju da zalogodavac založi stvar na kojoj nema pravo svojine ili ako zaloga nije punovažna iz
nekog drugog razloga, upis u registar zaloge ne proizvodi pravno dejstvo. ZOZP, čl. 4. stav 2.
3® N. Tešić, op. cit., str. 71. .
''!i: Postupak upisa pokreće se podnošenjem zahteva za upis, na propisanom obrascu i zavodi se u re­
gistar njegovim prijemom u Agenciju, o čemu se podnosiocu zahteva izdaje potvrda. Registrator odlučuje
o podnetom zahtevu rešenjem ili zaključkom. Dok se rešenjem odobrava upis ili briše podatak iz njega,
ako se to zahteva, dotle se zaključkom odbacuje zahtev iz razloga što nije podnet u skladu sa zakonom.
Protiv rešenja ili zaključka može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno
zaključka. Žalba se preko Agencije podnosi ministru nadležnom za poslove privrede.
113
 Registar zaloge je po svojoj prirodi javna knjiga, u koji se upisuju založna prava
na stvarima fizičkih i pravnih lica i drugi podaci koji su od značaja za upis304. Registar
čini ujedno i jedinstvenu elektronsku bazu podataka u kojoj se čuvaju svi uneti podaci.
Podaci su javni, a objavljuju se istovremeno na internet strani Agencije.
e) Obaveze i prava ugovornih strana - Poslovnoj praksi ponuđen je takav oblik
zaloge, kojim se, sjedne strane, štiti založni poverilac, a s druge, omogućava zalogodavcu
da zadrži stvar koja je predmet zaloge radi njenog daljeg korišćenja. Takođe, on ima pravo
da upotrebljava i pribira plodove od založene stvari, raspolaže predmetom zaloge (npr.
ugovorom o zakupu ili posluzi). Pošto zalogodavac zadržava državinu na predmetu zalo­
ge, ima zakonsku obavezu da založenu stvar čuva i održava sa pažnjom dobrog domaćina,
odnosno dobrog privrednika. Zalogodavc je ovlašćen da predmet zaloge upotrebljava pre­
ma njegovoj nameni, da pribira plodove od založene stvari, d a je izda u zakup ili da na
drugi način raspolaže založenom stvari, uz mogućnost njenog otuđenja trećem licu. Među­
tim, dopušteno je da se ugovorom o zalozi isključi pravo zalogodavca da otuđuje predmet
založnog prava, za razliku od hipoteke. Založni poverilac može ustupiti svoje obezbeđeno
potraživanje trećem licu. Takođe, može zasnovati zalogu na potraživanju obezbeđenom
zalogom. Na kraju, založni poverilac može ustupiti založno pravo odnosno zasnovati pod-
zalogu u korist trećeg lica. Ugovorom o zalozi može se predvideti obaveza zalogodavca da
osigura predmet založnog prava, jer rizik slučajne propasti založene stvari snosi njen vla­
snik. Od trenutka kad je obavešten o početku prinudnog namirenja, zalogodavac je dužan
da sarađuje sa poveriocem. Osnovno pravilo je da zalogodavac gubi pravo na državinu
predmeta založnog prava, ukoliko o dospelosti ne ispuni svoju obavezu prema založnom
poveriocu. U vezi sa pravom prvenstva naplate, založnom poveriocu je omogućeno da iz
cene postignute prodajom predmeta založnog prava naplati svoje potraživanje pre ostalih
poverilaca, jer u pogledu reda prvenstva naplate važi pravilo „prvi u vremenu jači u pra­
vu". Naime, ukoliko je jedna stvar založena većem broju poverilaca, tada se red prvenstva
određuje prema vremenu (dan, čas, minut) prijema zahteva za upis založnog prava u regi­
star zaloge (ZOZP, čl. 30). Takođe, red prvenstva u slučaju različitih založnih prava (izme­
đu državinske i nedržavinske zaloge) određuje se prema vremenu njihovog nastanka. Da­
lje, zakonsko založno pravo ima pravo prvenstva u odnosu na založno pravo upisano u re­
gistar. Najzad, za potraživanja na ime poreza i drugih dažbina (zakonsko založno pravo dr­
žave) red prvenstva određuje se prema vremenu njihovog upisa u registar.
Osnovna prava založnog poverioca su: upis založnog prava u registar; prinudno
namirenje iz vrednosti predmeta zaloge; prvenstvo u namirenju potraživanja; povremen
pregled založene stvari, uključujući zahtev za zamenu ili dopunu predmeta zaloge.
Osnovne obaveze založnog poverioca su obaveštavanje zalogodavca o načinu
unovčenja predmeta zaloge i davanje saglasnosti za brisanje zaloge iz registra.
f) Prinudno namirenje - Zakon sadrži posebna dispozitivna pravila o namirenju
potraživanja privrednih subjekata, u kom slučaju se može ugovoriti vansudsko namirenje.
Ako dužnik ne ispuni svoju obavezu o roku dospelosti, založni poverilac stiče
pravo na državinu po samom zakonu. U tom trenutku stiče pravo da iz vrednosti
predmeta zaloge ostvarene prodajom namiri svoje glavno potraživanje, dugovanu ka­
matu i troškove nastale u vezi sa naplatom svog potraživanja, a da eventualni višak
novčanog iznosa isplati zalogodavcu bez odlaganja.

304 Propisano je koje podatke sadrži registar zaloge, s tim da se u njega upisuju i sve promene podata­
ka koje naknadno nastanu. Ako se podatak briše, unosi se napomena: „podatak brisan".
114
 Namirenje započinje kada založni poverilac obavesti (preporučenim pismom)
dužnika o nameri da dospelo potraživanje namiri iz vrednosti predmeta založnog pra­
va. Založni poverilac je dužan da zatraži upis u registar zaloge „da je započeo postu­
pak namirenja“ (ZOZP, čl. 37). Posle dobijanja obaveštenja, zalogodavac nema pravo
da ,,pravno“ raspolaže predmetom založnog prava bez dozvole založnog poverioca.
U slučaju da zalogodavac dobrovoljno ne izvrši svoju obavezu, odnosno ne preda
predmet založnog prava založnom poveriocu, tada ovaj ima pravo da sudu 105 podnese
zahtev radi donošenja rešenja o oduzimanju predmeta založnog prava od zalogodav­
ca ili lica u čijoj se državini nalazi. Uz zahtev sudu, založni poverilac je dužan da podne­
se: 1) overen izvod iz registra zaloge koji ima snagu izvršne isprave, i 2 ) ugovor o zalo­
ži. Sud je dužan da odluči o podnetom zahtevu u roku od 3 dana od dana njegovog pod­
nošenja. Protiv rešenja o oduzimanju predmeta založnog prava od zalogodavca, u roku
od 3 dana zalogodavac ima pravo da uloži prigovor iz zakonom utvrđenih razloga*306.
Postupak oduzimanja sprovodi se u roku od 3 dana od donošenja rešenja kojim
je usvojen zahtev o predaji predmeta zalaganja. Izvršitelj oduzima predmet zaloge od
dužnika i predaje ga, uz potvrdu, založnom poveriocu. Ukoliko je predmet založnog
prava zbog svoje prirode nepodoban za prenos u državinu ili ako je to u interesu zalo­
žnog poverioca, sud na predlog založnog poverioca određuje administratora koji će se
starati o predmetu zaloge do trenutka namirenja.
Tek pošto je izvršen upis početka namirenja u registar zaloge, založni poverilac
može zahtevati sudsku ili vansudsku prodaju predmeta založnog prava. Založni
poverilac može zahtevati od suda odluku da se predmet zaloge proda javnom proda­
jom ili po tekućoj ceni, kad stvar ima tržišnu ili berzansku cenu. Založni poverilac mo­
že pristupiti vansudskoj prodaji predmeta zaloge po isteku roka od 30 dana od upisa
početka namirenja u registar zaloge. Ako predmet založnog prava ima tržišnu ili ber-
zansku cenu, ugovorom o zalozi može se predvideti da založni poverilac ima pravo da
ga proda po toj ceni, ili da ga po toj ceni zadrži za sebe. Ako to nije slučaj, onda ga za­
ložni poverilac može prodati na način na koji bi to učinio razuman i pažljiv čovek,
istovremeno čuvajući interese dužnika i zalogodavaca, ukoliko to nije isto lice.
g) Prestanak - Nedržavinska zaloga može prestati: 1) isplatom duga; 2) u
propasti predmeta založnog prava; 3) javnom prodajom i drugom prodajom predmeta
založnog prava; 4) odricanjem založnog poverioca od založnog prava u pisanoj formi;
5) sjedinjenjem založnog poverioca i dužnika u istoj ličnosti - konfuzija; 6) kad zalo­
žni poverilac stekne pravo svojine na predmetu založnog prava - konsolidacija
(ZOZP, čl. 51-55). Po prestanku založnog prava, na zahtev založnog poverioca, dužni­
ka ili zalogodavca, založno pravo se briše iz registra.

9. ZALOŽNO PRAVO NA PRAVIMA

Predmet zaloge može biti, osim pokretnih i nepokretnih stvari, i neko pravo, tj.
neko potraživanje, ali i neko drugo imovinsko prenosivo pravo, npr. autorsko pravo
(ZOO, čl. 995. stav 1). U pravnoj teoriji važi pravilo da se u zalogu mogu dati sva po-

' Mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi predmet zaloge.

306 Ti razlozi su sledeći: 1) potraživanje založnog poverioca ne postoji; 2) založno pravo ne postoji ili
3) dug je isplaćen. Zalogodavac mora uz prigovor da podnese dokaze u pisanom obliku. Podneti prigovor
ne odlaže izvršenje, a sud odlučuje o prigovoru u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje izvršni
postupak.
115
traživanja osim onih: 1) koja su vezana za ličnost dužnika, 2 ) koja po svojoj prirodi ni­
su prenosiva i 3) čiji je prenos zakonom zabranjen.
Pravni osnov za nastanak ovog založnog prava predstavlja zaključen ugovor iz­
među založnog poverioca i zalogodavca. Njime se obavezuje zalogodavac da na zalo-
goprimca prenese neko svoje potraživanje radi obezbeđenja, koje će zalogoprimac mo­
ći da naplati ukoliko mu zalogodavac o dospelosti ne isplati dug.
Kod zalaganja potraživanja postoje tri lica: zalogoprimac (založni poverilac),
zalogodavac (lice koje je zalogoprimčev dužnik i istovremeno poverilac potraživanja
koje se zalaže) i dužnik iz založenog potraživanja. Zaključeni ugovor o zalozi nije do­
voljan za zalaganje potraživanja, već je potreban i određeni način za pribavljanje ovog
založnog prava (modus acquirendi).
Zalaganje potraživanja koja su sadržana u hartijama od vrednosti (obligaciono-
pravne hartije od vrednosti) vrši se u zavisnosti od njihove vrste. Na primer, ako glasi
na donosioca (npr. obveznica) prenos se vrši prostom predajom, a ako hartija od vred­
nosti glasi po naredbi, prenos potraživanja vrši se založnim indosamentom, uz predaju
hartije po naredbi.

10. ZALOŽNO PRAVO NA NEPOKRETNIM

STVARIMA (HIPOTEKA)

a) Pojam i osnovne karakteristike - Hipoteka je založno pravo koje se uspo­

stavlja na tuđoj nepokretnosti. Ona se stiče upisom poveriočevog prava u javne knjige
kojim se ovlašćuje poverilac da, ukoliko dužnik ne isplati dug o dospelosti, istakne
zahtev za naplatu svog potraživanja iz vrednosti založene nepokretnosti, pre običnih
poverilaca i pre docnijih hipotekamih poverilaca, nezavisno od toga u čijoj se svojini
založena nepokretnost nalazi307.
Hipoteka je apsolutno stvarno pravo koje deluje erga omnes i zavisna je od
osnovnog pravnog posla povodom kojeg je nastala. Hipoteka je realno sredstvo obez­
beđenja svakog potraživanja, čak i budućeg i uslovljenog, pa i u stranoj valuti.
Hipotekovana stvar ostaje u državini dužnika. Hipotekami poverilac ima pravo
da svoje potraživanje prema dužniku prenosi na treća lica na koja prelazi i hipoteka
kao akcesomo pravo308.
Na jednoj nepokretnoj stvari može biti uspostavljeno više hipoteka, ali najviše
do visine njene vrednosti, kao što se može radi obezbeđenja jednog potraživanja opte­
retiti više nepokretnosti. Vrednost založene nepokretnosti mora biti veća od iznosa po­
traživanja koje se obezbeđuje.
Pravilo je da se hipoteka zasniva na jednoj nepokretnosti za obezbeđenje jednog
potraživanja. Međutim, postoji i izuzetak. Naime, kad dužnik založi više nepokretnosti
radi obezbeđenja istog potraživanja, takva hipoteka naziva se zajednička hipoteka.
Te nepokretnosti mogu pripadati istom ili većem broju vlasnika. Hipotekarni poverilac
kod zajedničke hipoteke može svoje potraživanje u celosti da namiri, po sopstvenom
izboru, iz vrednosti jedne ili više založenih nepokretnosti.

303 Zakon o hipoteci („SI. glasnik RS“, br. 115/2005, 60/2015 i 83/2015), čl. 2.
08 Sa potraživanjem prelaze na prijemnika sporedna prava (pravo prvenstva naplate, hipoteka, zaloga,
prava iz ugovora sa jemcem, prava na kamatu, ugovornu kaznu i si.). ZOO, čl. 437. stav 1.
116
 Hipotekami poverilac može svoje potraživanje, koje je obezbeđeno hipotekom,
dalje zalagati, na osnovu ugovora zaključenog između njega i nadhipotekamog poveri-
oea, pod uslovima određenim zakonom. Drugim recima, hipotekami poverilac može
zasnivati hipoteku na postojećoj hipoteci u korist trećeg lica bez pristanka hipotekar-
nog dužnika - nadhipoteka (ZOH, čl. 21).
Publicitet založnog prava kod hipoteke postiže se upisom iste u javne knjige (re-
gistar nepokretnosti). Osnovni izvor prava je Zakon o hipoteci (skraćeno: ZOH).
b) Predmet hipoteke i njen domašaj - Predmet hipoteke može biti: 1) nepokret­
na stvar (zemljište, građevinski objekat i si.); 2) deo nepokretnosti; 3) susvojinski (ideal­
ni) udeo; 4) poseban deo zgrade (stan, poslovna prostorija, garaža i garažno mesto); 5)
pravo koje se ima na zemljištu, a koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja
(pravo građenja, pravo preče gradnje, ovlašćenje raspolaganja u državnoj ili društvenoj
svojini); 6) objekat u izgradnji, u celini ili poseban deo, pod uslovom d a je izdato prav-
nosnažno odobrenje za gradnju (ZOH, čl. 3). Kad se hipoteka uspostavlja na susvojin-
skom (idealnom) delu, nije potrebna saglasnost ostalih suvlasnika, osim ako je reč o
objektu u izgradnji. A kad se uspostavlja na stvari u zajedničkoj svojini, ona se usposta­
vlja na celoj stvari zbog čega je potrebna saglasnost svih zajedničara. U slučaju prodaje
hipotekom opterećene stvari suvlasnici i zajedničari imaju pravo preče kupovine. Brodo­
vi i vazduhoplovi takođe mogu biti predmet hipoteke, a publicitet se postiže upisom hi-
potekamog prava u posebne registre za brodove odnosno vazduhoplove .
Domašaj hipoteke u našem pravu podrazumeva nepokretnost, i to: 1) sve sa­
stavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti,
osim ako je ugovorom o hipoteci drugačije određeno; 2 ) pripatke nepokretnosti odre­
đene ugovorom o hipoteci, ali ne stvari u svojini trećih lica; 3) sva poboljšanja i pove­
ćanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke (ZOH, čl. 5).
c) Zasnivanje - Hipoteka se može uspostaviti na četiri načina, pa otuda postoji:
1) ugovorna, koja nastaje na osnovu ugovora o hipoteci; 2) jednostrana (založnička iz­
java), koja nastaje davanjem založne izjave vlasnika nepokretnosti; 3) zakonska, koja
nastaje po sili zakona i 4) sudska, koja nastaje na osnovu sudske odluke. Za zasnivanje
hipoteke, osim punovažnog pravnog osnova, potrebno je da bude ispunjen i način sti-
canja, koji se ogleda u upisu u javne knjige, tj. u našem pravu u registar nepokretnosti.
Ugovor o hipoteci može biti samostalan ugovor ili deo drugog ugovora kojim se
uređuje određeno potraživanje (ugovor o zajmu, kreditu i dr.). On se obavezno zaključuje
u pisanoj formi. Zaključuju ga vlasnik nepokretnosti i poverilac kojim se vlasnik nepokret­
nosti obavezuje, ako dug ne bude isplaćen o dospelosti, da poverilac naplati svoje obezbe­
đeno potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti, na način propisan zakonom. Zakonom su
propisane obavezne odredbe za ovaj ugovor309310, kao i odredbe koje će biti bez pravnog dej-
stava zbog svoje ništavosti. Zaključeni ugovor o hipoteci (data založnička izjava) podleže
obavezi potvrđivanja od strane javnog beležnika, osim ako sadrži izjavu vlasnika
nepokretnosti (hipotekamog dužnika) da se može neposredno sprovesti prinudno izvršenje
radi naplate obezbeđenog potraživanja po dospelosti obaveze (ZOJB, čl. 93).

309 Detaljnije videti: Z. Radović, Hipoteka na brodu, monografija br. 116, Beograd 1986.
310 To su naročito: 1) atributi poverioca, zalogodavca, kao i dužnika, ako su to različita lica; 2) bezu-
slovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi)-, 3) navođenje preciznih podataka o potraživanju koje se obezbeđuje; 4) podaci o
hipotekovanoj nepokretnosti i 5) podaci o stvarima koje hipoteka obuhvata (prirodni plodovi, pripaci,
stvari u svojini trećih lica i dr.).
117
 Ugovorne strane kod ugovora o hipoteci su hipotekami poverilac i hipotekami
dužnik (vlasnik hipotekovane stvari i dužnik iz osnovnog pravnog posla).
Jednostrana hipoteka nastaje na osnovu založne izjave koja po formi i sadržini
odgovara ugovoru o hipoteci. Založna isprava je sačinjena od strane vlasnika, kojom
se vlasnik nepokretnosti jednostrano obavezuje da ukoliko dug ne bude isplaćen o do-
spelosti, poverilac može naplatiti svoje obezbeđeno potraživanje iz vrednosti te nepo­
kretnosti, na način propisan zakonom.
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev vlasnika nepokretnosti (njegovog sta-
raoca ili zakonskog zastupnika), dužnika ili poverioca.
d) Osnovna prava i obaveze ugovornih strana - Zakonodavac je propisao
prava i obaveze i za vlasnika nepokretnosti i za poverioca. Prava vlasnika su: da drži
predmet hipoteke; da ga upotrebljava saglasno nameni; da pribira prirodne i građanske
plodove koje predmet daje (voće, zakupnina) i pravo da otuđi predmet hipoteke. Nje­
gove obaveze su: da ne srne fizički menjati predmet hipoteke (pregrađivanje, dograd­
nja, rušenje, spajanje, deoba i si.) bez pismene saglasnosti poverioca; da čuva i održa­
va predmet kao dobar domaćin, odnosno dobar privrednik kako ne bi umanjio vred-
nost nepokretnosti; da pre zaključenja ugovora o hipoteci osigura predmet od uobiča­
jenih rizika; da poveriocu omogući pristup nepokretnosti, čak i ulazak radi kontrole ili
iz drugih opravdanih razloga; da kao vlasnik (ali i zakupac i svaki drugi neposredni dr-
žalac) sarađuje sa poveriocem u postupku prodaje.
Osnovno pravo hipotekamog poverioca je da zahteva namirenje iz vrednosti hipo­
tekovane stvari, ako dužnik ne ispuni svoju obavezu o dospelosti. Zatim, on može da
zahteva od dužnika da mu pruži dodatno obezbeđenje, ako je vrednost predmeta hipote­
ke umanjena ili ako preti opasnost da će biti umanjena zbog ponašanja i radnji vlasnika
ili neposrednog držaoca predmeta hipoteke. Ako dužnik ne pruži dodatno obezbeđenje,
poverilac ima pravo da zahteva naplatu celokupnog duga, i to bez odlaganja. Međutim,
umanjenje vrednosti utvrđuje sudski veštak na zahtev poverioca, a ne sam poverilac. Po­
verilac ima pravo da zahteva od suda da naredi vlasniku, odnosno, neposrednom držao-
cu, da prestane sa ponašanjem kojim se umanjuje vrednost predmeta hipoteke ili da odu­
stane od nameravanog ponašanja koje vodi istoj posledici. U ovakvim slučajevima, sud
može da dozvoli poveriocu da preduzme odgovarajuće mere, a ako okolnosti ne trpe od­
laganje, poverilac ima pravo da preduzme mere i pre nego što dobije dozvolu suda.
e) Namirenje i postupci namirenja - Osnovno pravo hipotekamog poverioca jeste
da zahteva namirenje kad na to stekne pravo. Hipotekami poverilac ima pravo prvenstva u
odnosu na “obične” poverioce i u odnosu na sve druge hipotekame poverioce čije je zalo­
žno pravo kasnije upisano u registar nepokretnosti. U slučaju da je vrednost založene ne­
pokretnosti manja od iznosa hipotekamog potraživanja, on će naplatiti svoje potraživanje u
visini vrednosti ostvarene javnom prodajom nepokretnosti, čime će u potpunosti isključiti
iz namirenja “obične” poverioce. Preostali nenaplaćeni deo svog potraživanja, hipotekami
poverilac može da naplati iz imovinske mase dužnika, ali sa položajem ,,običnog“ poveri­
oca. On ima pravo da se naplati nezavisno od toga da li se stvar nalazi u mkama hipotekar-
nog dužnika ili je u međuvremenu prešla u svojinu trećeg lica (tzv. pravo sledovanja).
Zakonodavac je omogućio hipotekamom poveriocu da zahteva da svoje dospelo
potraživanje namiri: 1) najpre iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, a zatim iz ostale
imovine dužnika; 2) istovremeno iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti i iz dužnikove
imovine; ili 3) najpre iz dužnikove imovine, pa tek potom iz vrednosti hipotekovane ne­
pokretnosti (ZOH, čl. 25). Na taj način se pruža hipotekamom poveriocu visok stepen

118
pravne zaštite i umanjuje mogućnost rizika naplate njegovog potraživanja. Iz istih razlo­
ga poveriocu je dato pravo da se može namiriti iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti,
ali i ostale imovine dužnika koja nije pod hipotekom i to sa pravom da bira kojim će se
redom namiriti. On se može namiriti čak i posle zastarelosti obezbeđenog potraživanja.
Postupak namirenja hipotekamog poverioca može se sprovesti vansudskim putem,
u postupku utvrđenom Zakonom o hipoteci, ukoliko su ispunjeni svi zakonom predviđeni
uslovi, i sudskim putem, prema odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju311312.
Vansudski postupak namirenja sprovodi se u slučaju kad su ugovor o hipoteci ili
založna izjava sastavljeni kao izvršne isprave. Na osnovu njih se u registar nepokretnosti
hipoteka upisuje kao izvršna vansudska hipoteka. Obe isprave, po nalogu zakonodavca,
moraju da sadrže odgovarajuće odredbe da bi se kvalifikovale kao izvršne isprave’12.

" Postupci izvršenja i obezbedenja su sudski postupci u kojima se prinudnim putem namiruje, odno­
sno obezbeđuje potraživanje utvrđeno domaćom ili stranom izvršnom ili verodostojnom ispravom. U prav­
noj teoriji je sporno da lije izvršni postupak nov, poseban postupak, ili predstavlja samo produženje parnič­
nog. Stranke u ovim postupcima su izvršni poverilac i izvršni dužnik. Postupci izvršenja i obezbedenja
pokreću se na predlog izvršnog poverioca, a po službenoj dužnosti samo ako je to zakonom određeno. Lice
prema kome se ostvaruje potraživanje u postupku izvršenja i obezbedenja naziva se izvršni dužnik. Izvrše­
nje i obezbeđenje određuje sud na osnovu sudske odluke, a sprovodi ga sud ili javni izvršitelj. Za odluči­
vanje u postupku izvršenja i obezbedenja stvarno je nadležan osnovni i privredni sud. Sud je isključivo
nadležan za sprovođenje izvršenja odluka u vezi sa porodičnim odnosima i za izvršenje radi vraćanja zapo­
slenog na rad. Mesno je nadležan sud na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište ili boravište, odno­
sno sedište, a ako je reč o nepokretnosti izvršnog dužnika, uključujući izvršenje radi iseljenja i predaje nepo­
kretnosti, nadležan je sud na čijem području se nepokretnost nalazi. Javni izvršitelj sprovodi izvršenje na
osnovu rešenja suda za čije je područje imenovan i privremene mere suda, s tim da nije dopušteno da izvrši­
telj i sud istovremeno sprovode izvršenje na osnovu istog rešenja o izvršenju. U prvom stepenu izvršni po­
stupak vodi i odluku donosi sudija pojedinac, a u drugom stepenu veće od troje sudija. Postupci izvršenja i
obezbedenja su hitni. Stranka koja nije preduzela radnju u roku koji je određen zakonom ili koji je odredio
sud, gubi pravo na preduzimanje te radnje. U postupku izvršenja i obezbedenja shodno se primenjuju od­
redbe Zakona o parničnom postupku. Odluke u izvršnom postupku donose se u formi rešenja ili zaključ­
ka. Rešenjem se odlučuje o prediogu za izvršenje ili obezbeđenje, zatim o prigovoru, žalbi, njime se i okon­
čava ovaj postupak, a zaključkom se izdaju nalozi javnom izvršitelju i drugim licima u postupku izvršenja.
Izvršenje se sprovodi sudskim odlukama i ljudskim radnjama sudskog ili jadnog izvršitelja. Pravni lekovi u
postupku izvršenja i obezbedenja određenog u izvršnom postupku su žalba i prigovor. Prigovor i žalba se
mogu izjaviti u roku od 8 dana od dana dostavljanja rešenja. Sud je dužan da odluku o izjavljenim pravnim
lekovima donese u zakonom propisanim rokovima. Nepostupanje sudije u zakonom propisanom roku
vodi njegovoj disciplinskoj odgovornosti. Protiv pravnosnažnog rešenja u postupku izvršenja i obezbeđe-
nja nisu dozvoljeni revizija ni ponavljanje postupka. Protiv zaključka nije dozvoljen pravni lek. Sud spro­
vodi izvršenje po službenoj dužnosti kada su za to ispunjeni uslovi propisani zakonom. Postupak sprovođe-
nja izvršenja od strane javnog izvršitelja pokreće se predlogom izvršnog poverioca. Uz predlog za sprovođe­
nje izvršenja izvršni poverilac je dužan da priloži rešenje o izvršenju u originalu ili overenoj kopiji. Za pred­
uzimanje radnji na koje je izvršitelj ovlašćen ne primenjuju se odredbe ovog zakona po kojim je izvršni po­
verilac dužan da podnosi sudu posebne predloge. Izvršenje se sprovodi svakog dana od 7 do 22 časa. Ovaj
postupak se okončava namirenjem poverilaca ili obustavom izvršenja. Izvor prava za ovaj postupak je Za­
kon o^izvršenju i obezbeđenju, “SI. glasnik RS”, br. 106/2015 i 106/2016.
312 Izvršna isprava sadrži: 1) jasno naznačenu izjavu kojom vlasnik nepokretnosti neopozivo ovlašćuje
poverioca (clausula intabulandi) da ako dug ne bude plaćen o dospelosti, može da naplati potraživanje iz ce-
ne koja bude dobijena prodajom nepokretnosti u vansudskom postupku utvrđenim Zakonom o hipoteci, i to
bez podnošenja tužbe sudu, kao i da će nepokretnost biti prinudnim putem ispražnjena i predata kupcu u po-
sed u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora o prodaji, osim ako se hipoteka upisuje na suvlasničkom
(idealnom) delu; 2) izričitu izjavu vlasnika daje: a) upozoren o posledicama neizmirenja duga, b) svestan
posledica i c) bez prava na vođenje parnice; 3) jasno naznačenu izjavu vlasnika daje saglasan sa pravom po­
verioca da pristupi nepokretnosti i u nju uđe, bez obzira ko se u njoj nalazi, radi kontrole ili iz drugih oprav­
danih razloga i daje dužan da sa poveriocem sarađuje u postupku prodaje i 4) izričitu izjavu trećeg lica (ako
ono postoji) koje ima neposrednu državinu, a nije vlasnik, daje svestan posledica do kojih ugovor o hipoteci
može dovesti uključujući iseljenje i gubljenje državine na njoj. Ako ugovor ne sadrži ove odredbe, namirenje
se sprovodi u skladu sa zakonom koji uređuje izvršni postupak (ZOH, čl. 15).
119
 Vansudski postupak namirenja pokreće se ako dug nije isplaćen poveriocu o do-
spelosti. Tada je hipotekami poverilac dužan da pošalje opomenu dužniku o isplati
duga, u pisanoj formi. Ako dug ne bude namiren u roku od 30 dana od dana prijema
opomene o isplati duga, hipotekami poverilac istom licu upućuje opomenu o prodaji
nepokretnosti, u kojoj se između ostalog navodi izbor načina prodaje, a registru nepo-
kretnosti zahtev da se izvrši zabeležba hipotekame prodaje u korist hipotekamog po-
verioca. Registar nepokretnosti vrši zabeležbu u roku od 7 dana od dana prijema zah-
teva, a rešenje o zabeležbi dostavlja strankama u postupku. Na ovo rešenje vlasnik hi-
potekovane nepokretnosti, dužnik i poverilac mogu izjaviti žalbu nadležnom organu u
roku od 15 dana od dana prijema rešenja. Nadležni organ dužan je da donese drugoste-
peno rešenje u roku od 15 dana od dana podnošenja žalbe313. Drugostepeno rešenje je
konačno i izvršno i protiv njega nije dozvoljena tužba ili pravni lek.
Ukoliko dužnik ne izmiri dug do dana pravnosnažnosti rešenja o zabeležbi hipo­
tekame prodaje, a od dana izdavanja tog rešenja protekne 30 dana, hipotekami poveri­
lac može pristupiti prodaji predmeta hipoteke putem aukcije ili neposrednom po­
godbom, na način i pod uslovima određenim zakonom. Ako ne uspe putem aukcije,
prodaju može izvršiti neposrednom pogodbom, u kom slučaju orijentacionu tržišnu ce-
nu utvrđuje angažovanjem sudskog veštaka kako bi se zaštitio njegov ekonomski inte­
res i interes dužnika.
f) Prestanak - Da bi hipoteka prestala, ona se mora ispisati iz registra nepokret­
nosti u koji je bila upisana. Hipoteka prestaje uz prethodno ispunjenje jednog od slede-
ćih uslova: 1) kad hipotekami dužnik isplati dug hipotekamom poveriocu; 2 ) u slučaju
odricanja hipotekamog poverioca od duga; 3) kad se u istom licu stekne svojstvo hipo­
tekamog poverioca i hipotekamog dužnika (konfuzija); 4) kad hipotekami poverilac
stekne pravo svojine na hipotekamoj nepokretnosti (konsolidacija); 5) u slučaju propa­
sti hipotekame stvari; 6) u slučaju sudske javne prodaje; 7) u slučaju prodaje vansud-
skim putem ili kada je poverilac namiren na osnovu naknadnog ugovora314.

11. SLUŽBENOST

Službenost je stvarno pravo na tuđoj stvari koja daje pravo da se tuđa stvar, od­
nosno tuđe pravo svojine koristi u određenom obimu. Ovo pravo deluje prema svima,
čak i prema vlasniku. Službenost predstavlja istovremeno ograničenje prava svojine
vlasnika na sopstvenoj stvari. Pravo službenosti je nedeljivo pravo. Prema tome, slu­
žbenost je apsolutno stvarno pravo, koje deluje prema svima, trajne je prirode i uspo­
stavlja se na tuđoj stvari.
Službenost se ne može uspostaviti na drugoj službenosti.

5 Žalba će biti uvažena ako dužnik ili vlasnik dostavi registru nepokretnosti nesporne pisane dokaze
da: 1) potraživanje ne postoji; 2) hipoteka ne postoji; 3) potraživanje nije dospelo na naplatu; ili 4) daje
dug isplaćen (ZOH, čl. 31. stav 6)
11 O hipoteci detaljnije videti: M. Orlić, Nacrt zakona o hipoteci, Pravni život, Beograd, br. 10/2004,
str. 39-60; M. Živković, Hipoteka i zemljišni dug, u „Promene svojinskog zakonodavstva u Srbiji - Mo­
gućnost reforme u okviru regionalnog razvoja u Jugoistočnoj Evropi*11, str. 159-172; M. Lazić, Pravni po­
ložaj poverioca po Zakonu o hipoteci, Pravni život, br. 10/2006, str. 519-535; N. Planojević, Pravo stra­
nog pravnog lica na hipoteku, Pravni život, br. 10/2006, str. 537-559. i dr.
120
 Službenost se može uspostaviti u korist jednog lica, kad nastaje lična službenost
ili u korist jedne stvari, kad nastaje stvarna službenost.
a) Lična službenost je ona koja se uspostavlja u korist jednog lica, koje u nače­
lu može biti fizičko ili pravno lice. Dok kod stvarnih službenosti postoji i povlasno i
poslužno dobro, kod ličnih službenosti postoji samo poslužno dobro. Sadržina ličnih
službenosti se uvek ogleda u iskorišćavanju tuđe stvari.
Lična službenost je lično stvarno pravo i kao takvo ono je neprenosivo, ne nasle-
duje se i traje ograničeno, do kraja života lica koje je nosilac tog prava. Drugim rečima,
na stvarima može biti uspostavljeno pravo lične službenosti, ali sa prenosom prava svo­
jine na toj stvari pravo službenosti ne prestaje. Ono prati stvar. Novi vlasnik stvari mora
poštovati uspostavljenu ličnu službenost do kraja života korisnika tog prava.
Klasične lične službenost, koje potiču još iz rimskog prava, su: plodouživanje,
pravo upotrebe i pravo stanovanja.
1) Plodouživanje (ususfructus) se ogleda u ovlašćenju upotrebe i pribiranja plo­
dova sa tuđe stvari, ali bez povrede njene suštine. U našem pravu plodouživanje može
nastati na osnovu ugovora, jednostrano izjavljene volje i održajem. Plodouživalac se
ponaša kao vlasnik, pravo koristi do smrti i uživa sve plodove stvari, ali snosi i troško­
ve povodom stvari čije plodove uživa. Predmet plodouživanja može biti stvar ili pra­
vo, ali i imovina. Stvar koja je predmet plodouživanja može biti pokretna ili nepokret­
na, ali mora biti nepotrošna. Pravo svojine može se preneti, a zadržati ovlašćenje plo­
douživanja, čime se pravo svojine novog vlasnika ograničava.
2) Pravo upotrebe (usus) je lična službenost čiji je imalac ovlašćen da tuđu
stvar upotrebljava i pribira plodove sa nje, u granicama svojih ličnih potreba i potreba
članova svoje porodice, bez narušavanja suštine same stvari315. Ovo pravo nastaje i
prestaje po pravilima za plodouživanje.
3) Pravo stanovanja (habitatio ) se iscrpljuje u ovlašćenju da se radi stanovanja
koristi tuđa stambena zgrada ili stan ili poseban deo zgrade. Ovo pravo je ograničeno
u odnosu na predmet (stambena zgrada, stan), uz isključenje za njegovog imaoca svih
plodova. Po pravilu, imalac prava stanovanja može primiti na stan članove svoje poro­
dice i lica koja su mu potrebna za vođenje domaćinstva.
b) Stvarna službenost se uspostavlja u korist nepokretne stvari. Vlasnik jednog
dobra (poslužno dobro) mora trpeti da se vlasnik drugog dobra (povlasno dobro) kori­
sti njegovom nepokretnosti. Pošto je službenost u korist stvari, vlasnici stvari se mogu
menjati, ali službenost ostaje. Ona je vezana za stvar i prati pravnu sudbinu stvari. Po­
znatije stvarne službenosti su: službenost prolaza preko tuđeg zemljišta, službenost is­
paše na tuđem pašnjaku, službenost sprovođenja vodovoda i kanalizacije preko tuđeg
zemljišta i si..
Predmet stvarnih službenosti mogu biti zemljišta i zgrade (stanovi), a isključene
su pokretne stvari. Na istom poslužnom dobru može postojati više službenosti, iste ili
različite vrste.

315 O. Stanković - M. Orlić, op. cit, str. 227.

121
 U pravnoj teoriji i zakonodavstvu stvarne službenosti se dele na osnovu različi­
tih kriterijuma, i to na: pozitivne i negativne; poljske i kućne; trajne i povremene; vi­
dljive i nevidljive i dr.
Stvarne službenosti se stiču na osnovu: zakona, pravnog posla (ugovor, jedno­
strana izjava volje —testament), održaja, sudske odluke ili odluke drugog nadležnog
organa.
Stvarne službenosti prestaju na osnovu: pravnog posla, nevršenja službenosti,
ukidanja na zahtev vlasnika poslužnog dobra zbog promenjenih okolnosti, sjedinjenja
i dr.
Za ugovore kojima se zasnivaju stvarne i lične službenosti u našem pravu zako­
nodavac zahteva da ih javni beležnik potvrdi (solemnizuje), u protivnom neće proizvo­
diti pravno dejstvo (ZOJB, čl. 93).

122
 Glava IV
OBLIGACIONO PRAVO
Obligaciono pravo predstavlja pretpostavku za savladavanje trećeg dela ovog
udžbenika - ugovornog poslovnog prava, tj. imenovanih i neimenovanih ugovora. U
ovom poglavlju obrađuju se pravni instituti obligacionog prava, i to: osnovni pojmovi
obligacionog prava (pojam, predmet, značaj i formalni izvori obligacionog prava, po­
jam obligacije i obligacionog odnosa, podela obligacija, načela obligacionog prava i
izvori obligacija); ugovor kao najznačajniji i najčešći redovan izvor obligacija (pojam
i autonomija volje, klasifikacija, elementi i modifikacija ugovora); uslovi za zaključe­
nje ugovora (opšti uslovi - saglasnost volja ugovornih strana, predmet i osnov; uslovi
za punovažnost - sposobnost za zaključenje, mane volje i forma; posebni uslovi); pre­
stanak ugovora (načini prestanka ugovora i poništenje ugovora); prouzrokovanje šte­
te kao najznačajniji i najčešći neredovni izvor obligacija (pojam, vrste, odgovornost,
vrste odgovornosti i naknada štete); promena subjekta u obligacionom odnosu (cesija,
preuzimanje duga, ustupanje ugovora, isplata sa subrogacijom i upućivanje) i presta­
nak obligacija (ispunjenje, prebijanje, nemogućnost ispunjenja, zastarelost i dr.).

I O S N O V N I P O J M O V I O B L IG A C IO N O G P R A V A

I. POJAM, PREDMET I ZNAČAJ OBLIGACIONOG PRAVA

Naziv „obligaciono pravo“ ima i svoje druge izraze, npr. „tražbeno pravo“ . Naj­
češće je u upotrebi izraz „obligaciono pravo“316.
Obligaciono pravo je nastalo u uslovima sitne robne privrede, a sa razvojem
krupne robne privrede razvilo se i trgovinsko (privredno, poslovno) obligaciono pravo.
IJ srednjem veku razvoj obligacionog prava bio je zaustavljen zbog vraćanja na natu­
ralnu privredu, da bi nešto kasnije, sa obnovom tržišne privrede ponovo oživeo. Pošto
je obligaciono pravo u osnovi pravo prometa, promene koje su se dešavale u toj obla­
sti uticale su i na promenu pravila obligacionog prava, kao i na principe na kojima po­
čiva obligaciono pravo. Pretekom vremena dolazilo je do promene njegovih instituta,
koje su bile uzrokovane klasnom prirodom prava. Na primer, nove vrste ugovora na­
stajale su sa nastankom novih društvenih odnosa (npr. ugovori o fmansijskom lizingu,16

116 Detaljnije videti: J. Radišić, Obligaciono pravo - Opšti deo, Beograd 2004, str. 25.
123
 franšizingu, faktoringu, forfetingu), a postojeći ugovori menjali su svoju sadržinu ili
sasvim nestajali sa nastalim društvenim promenama.
Obligaciono pravo je, kao deo građanskog prava, pravo prometa robe i usluga na
tržištu. Pravila obligacionog prava, osim što regulišu i odražavaju ekonomske odnose
u jednom društvu, izraz su i određenih moralnih, filozofskih i socijalnih kategorija i
vrednosti '7. Ono je najapstraktniji deo građanskog prava, a može se reći i prava uop-
šte. Sastoji se od opštih pojmova i principa, kao što su: obligacija, poverilac, dužnik,
činidba (prestacija), ugovor, principi autonomija volje, ekvivalentnost i dr. Pojmovi su
međusobno povezani, imaju određena značenja, međusobno se uslovljavaju i prožima­
ju (npr. potraživanje i dug, prava poverioca i obaveze dužnika), precizni su i logični318,
tj. u njima naročito dolazi do izražaja logički način pravničkog mišljenja i rezonova-
nja319*.
Obligaciono pravo možemo da poimamo na tri načina: kao granu prava, kao na­
učnu disciplinu i kao subjektivno obligaciono pravo konkretnog subjekta prava. Kao
grana prava (objektivno obligaciono pravo), ono predstavlja skup (sistem) opštih
pravnih normi kojima se regulišu obligacioni odnosi. Ovi odnosi se još nazivaju du-
žničko-poverilački odnosi, u kojima se jedna strana javlja u svojstvu poverioca, a dru­
ga u svojstvu dužnika, nezavisno od osnova nastanka njihovog obligacionog odnosa.
U uporednom pravu materija obligacionog prava najčešće je regulisana jednim kodifi-
kovanim aktom (zakonom, zakonikom), ali i većim brojem posebnih propisa (zakona i
podzakonskih akata).
Obligaciono pravo kao naučna disciplina (nauka obligacionog prava) bavi se
izučavanjem veze između pravnih normi obligacionog prava, vrši sistematizaciju tih
normi, njihovo tumačenje, objašnjava pojedine pojmovne i pravne institute u istorij-
skom kontekstu i savremenim uslovima, utiče na njihov dalji razvoj, podvrgava ih kri­
tici i predlaže njihovo unapređivanje. Nauka obligacionog prava uslovljena je postoja­
njem objektivnog obligacionog prava, jer su njen predmet prvenstveno formalni izvori
obligacionog prava.
Iz °Jjj)ektivno£ obligacionog prava subjekti prava izvode subjektivno obligacio­
no pravo . Zbog toga je potrebno ukazati na razlike obligacionog prava u objektiv­
nom i u subjektivnom smislu. U objektivnom smislu podrazumevaju se opšte pravne
norme kojima se regulišu obligacioni odnosi. A u subjektivnom smislu podrazume­
vaju se prava koja pripadaju jednom i/ili većem broju lica (fizička i/ili pravna) na
osnovu normi objektivnog prava. To je subjektivno obligaciono pravo, jer pripada od­
ređenim licima koja svoja subjektivna prava izvlače iz objektivne norme, na osnovu
konkretno zasnovanog dužničko-poverilačkog odnosa.
Pojedini autori prave razliku između subjektivnog obligacionog prava u užem i
u širem smislu. U užem smislu obuhvataju samo aktivnog subjekta, tj. poverioca. Pod
njim se podrazumeva konkretno ovlašćenje poverioca koje, na osnovu objektivnog
prava, ima prema dužniku. U širem smislu obuhvataju i dužnost pasivnog subjekta, tj.
dužnika da se ponaša u skladu sa subjektivnim pravom aktivnog subjekta (poverioca).

S. Perović, Obligaciono pravo, Beograd 1980, str. 23-25.

3 i9 Đ°rđev'ć - V. Stanković, Obligaciono pravo, Beograd 1987, str. 6.
i J. Radišić, Obligaciono pravo - Opšti deo, str. 25.
3-0 Ž. Đorđević - V. Stanković, op. cit., str. 3.
124
Pošto svaka obligacija obuhvata i aktivnog i pasivnog subjekta, to je upotreba izraza
“subjektivno obligaciono pravo u širem smislu” postalo pravilo " .
U pravnoj teoriji i zakonodavstvu obligaciono pravo se deli na opšte i posebno
obligaciono pravo. 1 naš zakonodavac je usvojio ovu podelu. Opšte obligaciono pravo
reguliše opšta pitanja, a posebno obligaciono pravo prevashodno reguliše ugovore.
Predmet obligacionog prava kao grane prava su obligacioni odnosi, odnosno
obligacije. Predmet obligacije predstavlja sve ono na šta se obligacija odnosi, tj. dava­
nje (predaja neke stvari), činjenje (izvršenje neke radnje), nečinjenje (nepreduzimanje
neke radnje koju bi dužnik, da nije uspostavio obligacioni odnos, imao pravo da izvr­
ši) ili trpljenje. U našem pravu zakonodavac koristi izraze „predmet obaveze”, odno­
sno “ugovorne obaveze”, koja se ogleda u davanju (dare), činjenju (facere), nečinjenu
(nonfacere ) ili trpljenju (ZOO, čl. 46. stav 1). Predmet obligacije treba razlikovati od
sadržine, koju čine prava i obaveze subjekata u dužničko-poverilačkom odnosu.
U pogledu značaja obligacionog prava, može se konstatovati da su obligacioni
odnosi najrasprostranjeniji građanskopravni odnosi, jer se uspostavljaju u prometu ma­
terijalnih dobara i usluga na tržištu između fizičkih lica, pravnih lica i pravnih i fizič­
kih lica. Oni posebno dolaze do izražaja u savremenim uslovima, u društvima koja su
svoiu privredu zasnovala na tržišnim zakonitostima.

2. FORMALNI IZVORI OBLIGACIONOG PRAVA

U formalne izvore obligacionog prava ubrajaju se oni opšti pravni akti koji sadr­
že pravna pravila kojima su regulisani obligacioni odnosi. Ovi izvori mogu biti doma­
ći i međunarodni.
Ustav - Pošto je Ustav Republike Srbije, kao najviši pravni akt, izvor celokup-
nog pravnog sistema, on je istovremeno i formalni izvor obligacionog prava. Ustavom
se utvrđuje da Republika uređuje i obezbeđuje, između ostalog, obligacione odnose.
M eđunarodne konvencije iz ove oblasti, koje je naša zemlja ratifikovala, postaju
deo unutrašnjeg prava i ujedno formalni izvor obligacionog prava. Tim konvencijama
može biti regulisano jedno konkretno pitanje ili širi segment obligacionih odnosa.
Najznačajnija konvencija u oblasti ugovornog prava je Konvencija UN o ugovo­
rima o međunarodnoj prodaji robe ( United Nations Convention on Contracts fo r the
International Sale ofGoods ) - Bečka konvencija (19 80)*322*. Ona se primenjuje na ugo­
vore o prodaji robe koji u sebi sadrže element inostranosti. Naša zemlja je ratifikovala
i druge konvencije od značaja za obligaciono poslovno pravo: Ženevske konvencije o
menici i čeku; Konvenciju o zastarelosti potraživanja u oblasti međunarodne prodaje;
Konvenciju o odgovornosti hotelijera u vezi sa imovinom njihovih gostiju; veći broj
konvencija koji regulišu materiju o ugovorima u međunarodnom prevozu i dr.
Načela međunarodnih ugovora - Da bi se postigla unifikacija međunarodnog
trgovinskog ugovornog prava sve je veće usmerenje ka autonomiji volje ugovornih
strana. Takav je slučaj i sa novim instrumentom unifikacije - opštim pravilima ugo-

121 O. Antić, Obligaciono pravo, Beograd 2012, str. 26.

322 Konvencija je rezultat dugogodišnjeg rada predstavnika država sa različitim pravnim sistemima u
okviru Komisije UN za međunarodno trgovinsko pravo (UNCITRAL —United Nations Commission on In­
ternational Trade Law). SFRJ je ratifikovala ovu konvenciju 1984, a stupila je na snagu 1988. Ona je rati-
tikovana u skoro svim državama EU.
125
 vomog prava. Ona imaju pretenziju da se nametnu kao nacionalni izvor prava, ali bez
formalnog postupka ratifikacije, odnosno unošenja u unutrašnja prava država, kakav je
slučaj sa međunarodnim ugovorima323.
Načela međunarodnih ugovora izrađena su kao dokumenti koji sadrže široko
primenjive principe za ugovorne odnose, koji su izdvojeni od unutrašnjih pravnih si­
stema, a u kojima se kombinuju rešenja različitih nacionalnih zakona, međunarodnih
ugovora i trgovinskih običaja.
Najpoznatija načela međunarodnih ugovora su: 1) Načela međunarodnih trgo­
vinskih ugovora ( The UNIDROIT Principles o f International Commercial Contracts)
- N a č e la U N I D R O I T 3"4*i 2) Načela evropskog ugovornog prava (Principles o f Euro-
pean Contract Law) - E v r o p s k a n a č e la ’24. Ova načela su rezultat zajedničkog rada
stručnjaka za ovu oblast prava iz različitih zemalja i zasnovana su na uporednim istra­
živanjima. Objavljena su u vidu zbirki pravila, praćenih odgovarajućim komentarima.
Primena načela međunarodnih ugovora zavisi od volje ugovornih strana, jer se
primenjuju samo kad strane ugovore njihovu primenu, kako u sudskim tako i u arbitra-
žnim sporovima.
Z a k o n o o b lig a c io n im o d n o s im a (1 9 7 8 ) je najznačajniji formalni izvor doma­
ćeg obligacionog prava. Zakon se primenjuje na obligacione odnose između fizičkih
lica, između pravnih lica i između fizičkih i pravnih lica. On ima dva dela: prvi deo
(opšti deo), u kojem su regulisane osnove obligacionih odnosa; i drugi deo (ugovori),
u kojim su regulisane pojedine vrste ugovora za promet roba i usluga. Treba naglasiti
da sve do njegovog donošenja, ni pre ni posle Drugog svetskog rata, naša zemlja nije
imala jedinstven zakonski propis o ovoj materiji.
Istorija donošenja Zakona o obligacionim odnosima počiva na individualnom
radu i intelektualnom naporu prof. Mihaila Konstatinovića. Po proteku jedne decenije
od njegovog studioznog rada ponuđena je pravnoj i široj javnosti „Skica za zakonik o
obligacijama i ugovorima" (1969.)326. Pomenuta Skica poslužila je kao kompletna gra­
đa za izradu Zakona o obligacionim odnosima. Njegovim donošenjem i stupanjem na
snagu prestao je da važi Zakon o zastarelosti potraživanja327*i Opšte uzanse za promet
robom, u pitanjima koja su njime regulisana .
Zakon o obligacionim odnosima sadrži 1109 članova i nešto je obimniji od od­
govarajućih zakona u uporednom pravu. Za ovu obimnost razloga ima više. Pošto su
od njegovog donošenja pa do danas izvršene značajne promene u našem društveno-
ekonomskom, pravnom i političkom sistemu, Zakon je pretrpeo odgovarajuće izmene i
dopune, kako bi mogli da se prate i razvijaju novonastali odnosi u ovoj oblasti. U toku
je rad na izradi Građanskog zakonika Republike Srbije329, koji treba da obuhvati i obli-

M‘ P ra.škić - M. Stanivuković, Ugovorno pravo međunarodne trgovine, Beograd 2005, str. 34.
324
Ovi principi usvojeni su u organizaciji Međunarodnog instituta za unifikaciju privatnog prava iz
Rima) 994, a deset godina kasnije revidirani i objavljeni (2004).
' Načela je pripremila Komisija za evropsko pravo u tri etape (I deo - 1995; 11 deo - 1997. i III deo -

,,!) M- Konstantinović, Obligacije i ugovori - Skica za zakonik o obligacijama i ugovorima, Beograd, 1969.
Zakon o zastarelosti potraživanja, “SI. list FNRJ”, br. 40/1953 i 57/1954.
Opšte uzanse za promet robom, “SI. list FNRJ”, br. 15/1954.
Već je objavljen Prednacrt dela Građanskog zakonika koji se odnosi na obligacione odnose, kao
jedan od najobimnijih delova budućeg zakonika. Vlada Republike Srbije —Komisija za izradu građanskog
zakonika, Građanski zakonik Republike Srbije (druga knjiga), Beograd 2009. (skraćeno- GZRS - druga
knjiga).
126
C.acione odnose, a polazište za njihovo regulisanje biće odredbe Zakona o obligacio-
nim odnosima330. Znači, važeći Zakon o obligacionim odnosima će ponovo pretrpeti
inoviranje331, a u uporednom pravu obligacioni odnosi su predmet regulisanja građan­
skih zakonika ili posebnih zakona3’ .
P o s e b n i z a k o n i i d r u g i p r o p is i - Osim u opštem Zakonu o obligacionim odno­
sima (lex generalis), pravila obligacione prirode nalaze se i u posebnim zakonima (lex
specialis). Zbog specifičnosti određenih obligacionih odnosa i potrebe da ti odnosi bu­
du posebno regulisani, doneti su odgovarajući posebni zakoni koji se, takođe, ubrajaju
u formalne izvore obligacionog prava, npr. Zakon o ugovorima o prevozu u železnič-
kom saobraćaju333, Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju’’4, Zakon o trgovačkom
brodarstvu33536, Zakon o tržištu kapitala330, Zakon o osiguranju337, Zakon o standardiza­
ciji338, Zakon o turizmu339 i dr.
U z a n s e - Odredbe opštih i posebnih uzansi su po njihovoj prirodi dopunski iz­
vori obligacionog prava. To su kodifikovani običaji, nastali u praksi, koje ovlašćeni
subjekti uobličavaju u jedan pisani pravni akt. Uzanse služe kao dopunski izvor u ne­
dostatku odgovarajućih pravila obligacione prirode. Posle donošenja Zakona o obliga­
cionim odnosima neće se primenjivati opšte i posebne uzanse, osim ako su ih saugova-
rači ugovorili ili imali u vidu.

3. P O JA M O B L IG A C IJ E I O B L IG A C IO N O G O D N O S A

Pojam ,,obligacija“ potiče od latinskog glagola obligare, što znači obavezati se,
biti obavezan, preuzeti obavezu na sebe, odnosno latinske reči obligatio koja označava
obavezu. Ovaj pojam ima više različitih značenja, a prilikom njegove upotrebe valja
voditi računa u kom se smislu upotrebljava, odnosno da li se njime označava sam obli­
gacioni odnos, dug, potraživanje, pismeno koje služi kao dokaz, obveznica ili sam
obrazac.

330 Detaljnije videti: S. Perović, Kodifikacija ugovornog prava u savremenim uslovima, Pravna riječ,
Banja Luka, br. 16/2008, str. 97-118; M. Orlić, Na putu stvaranja novog Građanskog zakonika u Srbiji,
Pravna riječ, br. 16/2008, str. 119-134; M. Vasiljević, Od obligacionog zakona do građanskog zakonika
(o regulativi ugovora u privredi, bankarskih poslova i hartija od vrednosti), Pravna riječ, br. tO/2007, str.
397-412; M. Velimirović, Kodifikacija ugovora u privredi, Pravna riječ, br. 10/2007, str. 413-434. i dr.
331 GZRS - druga knjiga, str. 11-439.
332 U XIX veku oni su bili predmet regulisanja: Francuskog građanskog zakonika (1804), Opšteg
austrijskog građanskog zakoniku (1811.), Srpskog građanskog zakonika (1844), Opšteg imovinskog zako­
nika za Crnu Goru (1888), Nemačkog građanskog zakonika (1896) i dr. U savremenim uslovima, obliga­
cioni odnosi su predmet regulisanja npr. Holandskog građanskog zakonika (1994), Građanskog zakonika
Ruske federacije (1994-1995), a predlaže se njihovo regulisanje i u budućem Građanskom zakoniku Re­
publike Srbije. Međutim, zbog obimnosti obligacionih odnosa, često su predmet regulisanja u posebnom
zakoniku (zakonu), npr. Švajcarski zakonik o obligacijama (1911), Zakon o obavezama i ugovorima Bu­
garske (1950), Zakon o obligacijama Poljske (1933) i dr.
333 Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju, ,,S1. glasnik RS“, br. 38/2015.
334 Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju, „SI. glasnik RS“, br. 68/2015.
335 Zakon o trgovačkom brodarstvu, „SI. glasnik RS“, br. 96/2016.
336 Zakon o tržištu kapitala, ,,S1. glasnik RS“, 31/2011, 112/2015 i 108/2016.
337 Zakon o osiguranju, „SI. glasnik RS“, br. 139/2014.
338 Zakon o standardizaciji, ,,S1. glasnik RS“, br. 36/2009 i 46/2015.
339 Zakon o turizmu, „SI. glasnik RS“, br. 36/2009, 88/2010, 93/2012 i 84/2015.

127
 Obligacija (obaveza, činidba, dug, dugovanje) je odnos između poverioca (ere-
ditor) i dužnika (debitor), koji ovlašćuje poverioca da od dužnika zahteva određeno
davanje, činjenje, nečinjenje ili trpljenje, a za uzvrat dužnik ima obavezu da to ispuni.
Poverilac i dužnik su strane u obligacionom odnosu. U budućem Građanskom zakoni­
ku Srbije, obligacija se definiše kao pravni odnos između dve određene strane na
osnovu koga je jedna strana (poverilac) ovlašćena da zahteva od druge strane (dužni­
ka) određeno davanje, činjenje ili uzdržavanje od nečega što bi inače imala pravo da
čini, a druga strana je dužna da to ispuni340.
U pravnoj literaturi pravi se razlika između obligacije i obligacionog odnosa341.
Po ovom mišljenju, dok su pojmovi “obaveza” i „obligacija11 sinonimi, dotle obligacija
i obligacioni odnos u širem kontekstu nisu. Svaka obligacija je sastavni deo jednog
obligacionog odnosa. Međutim, obligacija se uvek tiče jedne činidbe i tada nije po­
trebno praviti razliku između obligacije i obligacionog odnosa. Obligacioni odnos po
pravilu obuhvata više potraživanja, zbog čega u sebi sadrži više obligacija. Takođe,
obligacija ne nastaje uvek kad i obligacioni odnos, već kasnije, npr. obaveza plaćanja
naknadnih troškova, naknada štete koja je nastala prilikom vršenja naloga i si. Ova
dva pravna instituta po pravilu se koriste kao sinonimi.
Elementi obligacionog odnosa su: 1) poverilac, 2) dužnik, 3) pravo poverioca
(potraživanje), 4) obaveza dužnika (dug), 5) predmet i 6) sadržina’4". Njih ne treba
mešati sa elementima ugovora.
Obligacioni odnos ima predmet i sadržinu, a iz njih proizlaze njegove karakteri­
stike. Treba praviti razliku između predmeta obligacionog odnosa i njegove sadržine.
P r e d m e t je ono povodom čega je nastao obligacioni odnos. Najčešće, to je određeno
materijalno dobro, određeno pravo ili određeno ponašanje (radnja). S a d r ž in u obliga­
cionog odnosa čine prestacije (celina uzajamnih davanja), tj. prava poverioca i obave­
ze dužnika u zasnovanoj obligaciji. Sadržina obligacionog odnosa je različita i nepo­
sredno zavisi od konkretno zasnovanog obligacionog odnosa, a predstavlja obligacio-
no pravo u subjektivnom smislu343.
Obligacioni odnos odlikuje se određenim k a r a k te r is tik a m a (svojstvima), na
osnovu kojih g a je moguće identifkovati i razgraničiti od ostalih vrsta pravnih odnosa
(npr. stvamopravnih, statusnih). Prva, on je p r a v n i o d n o s, jer je regulisan opštom
pravnom normom, utuživ je i pravno zaštićen. Poverilac može prinudnim putem, pre­
ko suda, naterati dužnika da izvrši svoju obavezu. Za povredu obligacionog odnosa
pravni poredak predviđa podizanje građanske tužbe. Druga, to je odnos samo između
poverioca i dužnika, iako i na jednoj i na drugoj strani može biti i više lica (o d n o s iz ­
m eđ u ta č n o o d r e đ e n ih lic a ). U svojstvu poverioca kao i u svojstvu dužnika mogu se
javiti kako fizička tako i pravna lica. Treća, on je r e la tiv a n o d n o s, jer su prava i oba­
veze iz tog odnosa relativne prirode. Obligacioni odnos je samo odnos između poveri­
oca i dužnika, dejstvuje samo prema njima i ne proizvodi pravno dejstvo prema trećim
licima. Postoji izuzetak od ovog pravila, npr. ugovor u korist trećeg lica (ugovor o osi­
guranju života, ugovor o štednji i dr.). Četvrta, on je o d n o s sa u n a p r e d o d r e đ e n o m

j 40 GZRS - druga knjiga, čl. 1 (str. 11).

,4., J- Radišić, Obligaciono pravo, Opšti deo, str. 40-41.
34~ O elementima obligacionog odnosa vidi: Ž. Đorđević - V. Stanković, op. cit., str. 87-99.
Detaljnije videti: O. Stanojević, Sadržina i predmet obligacionog odnosa, Anali Pravnog fakulteta
u Beogradu, Beograd, br. 5-6/1971, str. 519.
128
s a d r ž in o m između poverioca i dužnika, jer se ogleda u nekom davanju, činjenju ili
uzdržavanju od činjenja na koje se inače ima pravo. Peta, on je im o v in s k i o d n o s , jer
su predmet i sadržina obligacionog odnosa imovinske prirode. 1 sankcija koja pogađa
poverioca ili dužnika je imovinske prirode, jer pogađa imovinu, a ne ličnost štetnika.
Šesta, on je v r e m e n s k i o g r a n ič e n o d n o s , jer nastaje, menja se ili prestaje protekom
344
vremena .

4. P O D E L A O B L I G A C I J A

Podela obligacija (razvrstavanje, grupisanje, klasifikovanje) predstavlja prven­

stveno delo i rezultat pravne nauke, ali se susreće i u zakonodavstvu. Pojedini autori
govore o vrstama obligacionopravnih odnosa. Polazeći od njihovih određenih zajed­
ničkih karakteristika, obligacije se mogu razvrstati u različite celine.
Podela obligacija ima teorijski i praktični značaj. Teorijski značaj ogleda se u
tome što podela omogućava da se ovi odnosi bolje sagledaju i shvate, a praktični zna­
čaj ogleda se u tome što podela omogućava da se ovi odnosi bolje pravno regulišu i
pravna pravila adekvatno primenjuju .
a ) P r o s te i s lo ž e n e - Prema broju lica i prava i obaveza, sve obligacije se mogu
podeliti na proste i složene. Svaka obligacija podrazumeva poverioca i dužnika, s tim
da na svakoj od strana može postojati više lica (subjekata prava), tj. više lica na strani
poverioca i jedno lice na strani dužnika, ili više lica na strani dužnika a jedno lice na
strani poverioca, ili više lica i na strani poverioca i na strani dužnika. P r o ste o b lig a c i­
j e su one kod kojih nema više od po jednog lica na strani dužnika i na strani poverio­
ca, niti više od po jedne obaveze i jednog prava. To je npr. slučaj kod prouzrokovanja
štete od strane jednog lica drugom licu i kod zakonskih obligacija (npr. obaveza jedne
strane da izdržava drugu). S lo ž e n e o b lig a c ije su one kod kojih postoji više subjekata
na jednoj ili drugoj strani, ili na obe strane ili ima više prava i obaveza. Složene obli­
gacije mogu nastati iz bilo kog izvora obligacija (osim iz zakona), a najbrojnije su one
koje potiču iz ugovora.
Složene obligacije se mogu podeliti na zajedničke (deljive) i solidarne. Z a j e d ­
n ič k e o b lig a c ij e su kad svaki od poverilaca može da traži od dužnika samo deo koji
mu pripada, odnosno svaki od dužnika duguje poveriocu tačno određen deo duga. S o ­
lid a r n e o b lig a c ij e su one kod kojih svaki od poverilaca može da traži ceo iznos duga
od dužnika, odnosno svaki od dužnika duguje ceo dug (po principu svi za jednog, je ­
dan za sve). Međutim, između poverilaca, odnosno dužnika, doći će do srazmeme po-
dele obaveza, odnosno prava, što je njihov interni odnos. Može se govoriti o dve vrste
solidarnosti: pasivnoj i aktivnoj. Na primer, kad postoji više lica u svojstvu dužnika, a
obaveza je deljiva, poverilac može da zahteva isplatu celokupnog duga od bilo kog li­
ca na strani dužnika, u tom slučaju reč je o p a siv n o j s o lid a r n o j o b lig a c iji. Obrnuto,
kada ima više lica na stani poverioca, pa svaki od njih može od dužnika da zahteva is­
platu celokupnog duga, u tom slučaju reč je o a k tiv n o j s o lid a r n o j o b lig a c iji. 345

344 Detaljnije videti: Ž. Đorđević - V. Stanković, op. cit., str. 99-108; O. Antić, Obligaciono pravo,
str. 52-64 i dr.
345 Ž. Đorđević - V. Stanković, op. cit., str. 116-117.

129
 Kod pasivne solidarne obligacije, kad jedan od dužnika isplati celokupni dug
poveriocu, tada se obaveze drugih dužnika prema poveriocu gase. Međutim, oni su još
uvek u obavezi prema licu koje je izmirilo celokupnu obavezu prema poveriocu, za vi­
sinu svojih delova duga. Između njih nastaje novi dužničko-poverilački odnos, u kome
dužnik koji je poveriocu isplatio celokupni dug, ima pravo da zahteva od svakog od
sadužnika da mu naknadi svoj deo duga, po p r a v u r e g r e sa . Ova vrsta solidarnosti naj­
češće nastaje na osnovu ugovora, a može nastati i na osnovu testamenta i samog zako­
na. Kod ugovora u privredi zakonodavac je uspostavio pretpostavku solidarnosti na
strani dužnika, osim ako su ugovarači izričito otklonili solidarnu odgovornost (ZOO,
čl. 4 13)346.
b) S a m o s ta ln e i a k c e s o r n e - Polazeći od kriterijuma međusobnih odnosa obli-
gacija, sve obligacije se mogu podeliti na samostalne i akcesorne. S a m o s ta ln e o b lig a ­
c ije (glavne) nastaju, proizvode pravno dejstvo i prestaju nezavisno od drugih obliga-
cija, npr. ugovor o delu. A k c e s o r n e o b lig a c ije (sporedne, zavisne, prateće) zavise od
nastanka, trajanja i prestanka druge, samostalne obligacije, npr. kamata kod ugovora o
zajmu, ugovor o jemstvu i dr. One prate sudbinu glavnog (samostalnog) obligacionog
odnosa, tj. ako se prenese samostalna prenosi se i akcesoma obligacija. Ako prestane
glavni, prestaje i akcesomi obligacioni odnos, a time i sporedna obligacija. Zbog toga
je samostalni odnos u obligacionom odnosu nezavisan, glavni, osnovni, a akcesomi je
prateći, sporedni i zavisan od glavnog.
c ) O b lig a c ije r e z u lta ta (c ilja ) i o b lig a c ije s r e d s tv a (n a č in a ) - Svaka obligacija
ima određeni cilj radi kojeg poverilac i dužnik zasnivaju obligacioni odnos. Međutim,
kriterijum za ovu podelu obligacija nije da li jedna obligacija ima ili nema određeni
cilj, već kada se smatra da je dužnik izvršio svoju obavezu iz konkretne obligacije.
O b lig a c ija r e z u lta ta je ona obligacija kod koje se izvršenjem prestacije postiže cilj
radi kojeg je obligacija nastala. Ako se taj cilj izvršenjem dužnikove obaveze ne ostva­
ri, smatraće se da obligacija nije ispunjena. Poverilac će morati, da bi postao poverilac
naknade štete, samo da dokaže da se postavljeni cilj nije ostvario, odnosno da dužnik
nije preduzeo odgovarajuće radnje radi postizanja postavljenog cilja. U poslovnoj
praksi se najveći broj obligacija kvalifikuju kao obligacije cilja. Nasuprot obligacije
cilja stoji o b lig a c ija s r e d s tv a , kod koje se izvršenjem prestacije ne mora postići po­
stavljeni, odnosno krajnji rezultat za poverioca. Smatra se da je dužnik izvršio svoju
obavezu ako je u njenom izvršavanju postupao savesno i preduzeo dužnu pažnju, ne­
zavisno od toga da li se ostvario rezultat za poverioca ili ne347.

346 O solidarnim obligacijama detaljnije videti: S. Perović, Teorija solidarnih obligacija, Pravna riječ,
Banja Luka, br. 24/2010, str. 15-29.
7 Obaveze koje preuzimaju nosioci slobodnih profesija na osnovu ugovora o vršenju profesionalnih
usluga kvalifikuju se kao obligacije sredstva. Oni se obavezuju da profesionalne usluge pružaju sa du­
žnom pažnjom (stručno i profesionalno), tj. oni se obavezuju samo na preduzimanje određenih sredstava
sa dužnom pažnjom, nezavisno od toga da li će biti postignut krajnji cilj, odnosno rezultat posla. Na pri-
mer, lekar koji se obavezao da pacijentu pruži profesionalnu uslugu lečenja njegove bolesti izvršio je oba­
vezu prema njemu i neće dugovati naknadu štete i u slučaju da pacijent umre, tj. i kad se ne postigne re­
zultat i cilj njegovog posla - izlečenje pacijenata, pod uslovom daje u postupku lečenja pacijenta postu­
pao sa dužnom pažnjom, odnosno po svim pravilima medicinske struke (lege artis). Detaljnije videti: Lj.
Dabić, Građanska odgovornost nosilaca slobodnih profesija, Vox Iuris, Beograd, br. 1/2009, str. 13-43.
130
 Pravni z n a č a j ove podele obligacija ogleda se u tome, što kod obligacije rezul­
tata dužnik snosi odgovornost za štetu ako izvršenjem svoje obaveze ne postigne odre­
đeni cilj, dok kod obligacije sredstva dužnik će biti obavezan da naknadi štetu samo
kada određene radnje nije preduzeo sa dužnom pažnjom, nezavisno od rezultata. U
oba slučaja, da bi nastupila obaveza naknade štete, u načelu se zahteva i krivica dužni­
ka348349. Poverilac je oslobođen tereta dokazivanja krivice samo kod obligacije rezultata,
ali ne i kod obligacije sredstva.
d ) O b lig a c ije sa d e ljiv im i n e d e ljiv im p r e d m e to m - Polazeći od kriterijuma
deljivosti predmeta i množini subjekata, obligacije se mogu podeliti na deljive i nede-
ljive. Kod deljivih obligacija obaveza se može izvršavati periodično, u ratama, obroci­
ma, odnosno delovima. Na primer, obaveza isporuke 100 tona cementa može se izvrši­
li u 10 jednakih rata. Kad je predmet obaveze nedeljiv (npr. kamion, umetnička slika),
izvršavanje obaveza ne može se podeliti u više rata, već se mora izvršiti u celini.
e) T r e n u t n e i tr a jn e - Ova podela obligacija izvršena je prema kriterijumu da li
se ispunjenje obligacije sastoji iz jednog akta davanja, činjenja ili uzdržavanja ili se
sastoji iz više takvih akata. Ako se ispunjenje obligacije sastoji u preduzimanju jednog
akta, ali tako da ne predstavlja produženo i isprekidano delovanje, već se realizuje od­
jednom, takva obligacija naziva se tr e n u tn a . Obrnuto, ukoliko se obligacija ispunjava
preduzimanjem više akata davanja, činjenja ili uzdržavanja, tj. trajnim i kontinuiranim
ponašanjem koje se prostire u vremenu, takva obligacija naziva se t r a j n o m 344. Drugi
autori kod ove podele polaze od kriterijuma vremenskog trajanja izvršenja obaveza.
Trenutne su one obligacije kod kojih se obaveza izvršava odjednom, jednokratno, a
trajne su one kod kojih se obaveza izvršava trajnije, u obrocima, u ratama. Na primer,
kupovina nameštaja jednokratnom isplatom kupovne cene ili isplatom iste u više rata.
f) L ič n e i n e lič n e - Polazeći od kriterijuma vezanosti za lična svojstva ugovor­
nih strana, obligacije se mogu podeliti na lične i nelične. L ič n e o b lig a c ije (obligacije
intuitu personae ) zasnivaju se s obzirom na lična svojstva jedne ili obe strane u du-
žničko-poverilačkom odnosu. One nastaju voljom ugovornih strana (npr. autorski ugo­
vori sa književnikom, vajarom, kompozitorom, slikarom), a mogu nastati i po zakon­
skom naređenju (npr. izdržavanje deteta od strane roditelja do punoletstva). Lične
obligacije su rede, nelične su češće. Lične su neprenosive i ne mogu se nasleđivati,
dok nelične mogu. N e lič n e o b lig a c ije su one koje se zasnivaju nezavisno od ličnih
svojstava njegovih učesnika350351. Ako što drugo nije ugovoreno ili ne proizlazi iz priro­
de pravnog posla, polazi se od pretpostavke d a je obligacija nelična. Obaveza iz lične
obligacije ne može biti zamenjena odgovarajućim ispunjenjem trećeg lica.
Obligacije se mogu podeliti po različitim kriterijumima, i to prema: predmetu,
kauzi, množini subjekata i predmeta, sankciji i trajanju’51. Osim izloženih podela obli­
gacija, u pravnoj doktrini susreću se i druge, i to: n o v č a n e i n e n o v č a n e (kod prvih
predmet obligacije glasi na određenu sumu novca, a kod drugih na izvršavanje neke
druge činidbe); c iv iln e i n a tu r a ln e (kod prvih se izvršenje obaveze može zahtevati i
ostvariti prinudnim putem, pred nadležnim sudom, a kod drugih to nije moguće); p o z i-

48 Detaljnije videti: S. Perović, Obligaciono pravo, str. 92-93.

349 Ibid, str. 106.
350 J. Radišić, Obligaciono pravo - Opšti deo, str. 54.
351 Detaljnije videti: O. Antić, Obligaciono pravo, str. 71-120.

131
tiv n e i n e g a tiv n e (prve su one koje se ogledaju u određenom davanju ili činjenju, a
druge su one koje se sastoje od nečinjenja odnosno uzdržavanja od činjenja na koje se
inače ima pravo); o b lig a c ije p r e m a o d r e đ e n o s ti č in id b i i v r s ta m a čin id b i: ’52 indivi­
dualne i generičke, alternativne, fakultativne i kumulativne) i dr.

5. N A Č E L A O B L I G A C I O N O G P R A V A

Zakonom o obligacionim odnosima, u njegovom prvom delu, i to već u prvom

poglavlju, utvrđuju se neka od osnovnih načela na kojima počivaju njegova rešenja.
Ona predstavljaju sredstvo da bi se postigli određeni ciljevi koje društvo želi da ostva­
ri u oblasti obligacionih odnosa.
a) N a č e lo a u to n o m ije v o lje - U pravnoj teoriji“ovo načelo je poznato pod nazi­
vom „načelo slobode uređivanja obligacionih odnosa” i „načelo slobode ugovaranja".
Naš zakonodavac ga uređuje na sledeći način: strane u obligacionim odnosima su slo­
bodne da svoje odnose urede po svojoj volji, u granicama prinudnih propisa, javnog
poretka i dobrih običaja (ZOO, čl. 10). Načelo autonomije volje obuhvata slobodu su­
bjekata obligacionog odnosa u odlučivanju o: zasnivanju obligacionog odnosa, izboru
druge ugovorne strane, vrsti i sadržini obligacionog odnosa, izboru merodavnog prava
kad je obligacioni odnos sa stranim elementom, ugovaranju nadležnog suda ili arbitra­
že za slučaj spora, promeni sadržine ili prestanku slobodnom voljom obeju strana za­
snovanog obligacionog odnosa.
Autonomija volje je doktrina pravnih filozofa druge polovine XIX veka, a poči­
va na shvatanju da je jedini i jedinstveni izvor obaveze volja ugovornih strana, da ona
stvara ugovor i njegova dejstva za ugovorne strane. Doktrini autonomije volje se daje i
moralno opravdanje, jer se slobodnom voljom realizuju sopstveni interesi ugovornih
strana. Osnovna karakteristika ove doktrine je da je ugovor fundamentalni pravni fe­
nomen koji objašnjava celokupni pravni sistem. Međutim, ova teorija je bila predmet
kritike u francuskoj pravnoj nauci, u načelu i po posledicama koje izaziva*353354.
U nacionalnim pravnim sistemima postoje različita ograničenja načela autono­
mije volje, jer sloboda ugovaranja ne može biti apsolutna.
b ) N a č e lo r a v n o p r a v n o s ti s tr a n a - Zakonodavac je utvrdio da su strane u obli-
gacionom odnosu ravnopravne. Ovo načelo podrazumeva da strane na osnovu Zakona
imaju ravnopravan položaj, nezavisno od toga kakva je njihova ekonomska moć ili
pravnoorganizacioni oblik. U zasnivanju obligacionih odnosa moraju važiti ista pravna
pravila za obe strane kao i isti uslovi prilikom tog zasnivanja. Međutim, u praksi se
ovo načelo ponekad negira. Povreda ovog načela ima za posledicu ništavost ugovora.
Načelo ravnopravnosti strana u obligacionopravnim odnosima kao pravno nače­
lo proizlazi iz tržišnih odnosa i reflektuje se na obligaciono pravo u celini. Funkcioni-
sanje tržišta ne može se zamisliti bez ravnopravnosti učesnika na tom tržištu’54. Ovo
načelo nalazi se u međuzavisnosti sa načelima autonomije volje i ekvivalentnosti.
c) N a č e lo s a v e s n o s ti i p o šte n ja - Ovo načelo je jedno od najznačajnijih načela
na kome počiva obligaciono pravo. Iako je ponekad različito formulisano, ono je pri-

j5 2Detaljnije videti: I. Babić, Obligaciono pravo - Opšti deo, Beograd 2009, str. 35-39.
353 B. Blagojević i V. Krulj (redaktori), Komentar Zakona o obligacionim odnosima, I knjiga, Beo­
grad 1980, str. 49-51.
354 Ž. Đorđević - V. Stanković, op. cit., str. 57.

132
sutno u svim savremenim sistemima evropsko-kontinentalnog i anglosaksonskog pra­
va, u ovom poslednjem pod nazivom goodfaith. Ono je ugrađeno u Načela evropskog
ugovornog prava (čl. 1.7.) i u Bečku konvenciju (čl. 7 /l/).
Zakonodavac nalaže stranama da su dužne da se u zasnivanju obligacionih od­
nosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa pridržavaju načela savesnosti i pošte­
nja, uz predlog da se u tekst budućeg Građanskog zakonika Srbije unese i sledeća za­
brana: „Strane ne mogu ovu dužnost da isključe ili ograniče"355.
U suštini, oba predmetna načela čine jednu celinu, jer su međusobno tesno pove­
zana. Poštovanje načela savesnosti i poštenja najšire uzev podrazumeva: da strane jed­
na prema drugoj postupaju u dobroj veri (bona fides), da teže istom ugovorenom cilju,
da se međusobno podržavaju, tj. da čine sve kako bi se promet odvijao bez zastoja i
okončao na ugovoreni način. Ovo načelo tiče se odanog, vemog i moralnog ponašanja
u zasnivanju i izvršavanju sadržine obligacionog odnosa356. Načelo savesnosti i pošte­
nja istovremeno predstavlja i veliku civilizacijsku tekovinu koja nalaže da se data reč,
odnosno izjavljena volja, poštuje.
U savremenim uslovima načelo savesnosti i poštenja sve više postaje obaveza ugo­
vornih strana, čak prinudne prirode, obaveza koja se ne može isključiti, niti ograničiti. Na­
čelo autonomije volie i disDozitivnosti normi povlači se pred načelom savesnosti i pošte­
nja, što ima za rezultat da se ugovorne strane dovode u isti (etički) položaj od trenutka pre­
govaranja, kao i u uravnotežen položaj pri izvršavanju tako nastalog ugovora. Sud je taj
koji treba kroz sudsku praksu, naknadno (aposteriori), da da život ovom načelu357.
Treba praviti razliku između ovog načela, s jedne strane, i „pravičnosti" i “do­
brih običaja”, s druge strane358*.
O kršenju ovog načela, koje ima za posledicu ništavost ugovora, sud vodi računa
po službenoj dužnosti.
d ) N a č e lo n e fo r m a ln o s ti (k o n s c n s u a liz m a ) - Uspostavljanje obligacionih od­
nosa je u suštini neformalno, jer ne podleže nikakvoj formi, osim ako je zakonom dru­
gačije određeno. Ipak, za određene ugovore zakonodavac zahteva da budu zaključeni u
određenoj formi (zakonska forma), a subjekti u obligacionom odnosu mogu, u skladu
sa načelom autonomije volje, ugovoriti posebnu formu (ugovorna forma).
e) N a č e lo z a b r a n e z lo u p o t r e b e p r a v a —Staro pravilo rimskog prava glasi: ko
svoje pravo vrši drugome ne škodi (qui suo ilire utitur neminem laedit). Međutim, vr­
šenje subjektivnog prava ne podrazumeva apsolutnu, ničim neograničenu slobodu stra­
ne u njegovom vršenju, jer apsolutnih sloboda, pa i u vršenju subjektivnih prava, ne­
ma. Svako vršenje subjektivnog prava mora biti saglasno cilju zbog koga je ono zako­
nom uspostavljeno ili zakonom priznato. Ako se subjektivno pravo vrši suprotno po­
stavljenom cilju, tada je reč o zloupotrebi prava.

355 GZRS - druga knjiga, čl. 12. stav 2 (str. 12).

„ ... pojmovi - savesnost, poštenje, pravičnost, lojalnost, su u istoj funkciji i javljaju se kako u
francuskom zakonodavstvu, tako i u sudskoj praksi i pravnoj nauci. Pravna nauka pored navedenog u
istom kontekstu koristi i izraze razumnost, čak i pristojnost. Treba zapaziti da ti pojmovi: savesnost, po­
štenje, pravičnost, lojalnost, razumnost, pristojnost - svi do jednog spadaju u priznate vrline i to neke od
njih u tzv. antičke grčke, a neke u savremene vrline". O. Antić, Savesnost i poštenje u obligacionom pra­
vu, Pravni život, Beograd, br. 10/2003, str. 577.
357 Ibid, str. 581-582.
358 Detaljnije videti: B. Blagojević i V. Krulj (redaktori), Komentar Zakona o obligacionim odnosima,
I knjiga, str. 63.

133
 Naš zakonodavac pod ovim načelom podrazumeva zabranu vršenja prava iz gra-
đanskopravnih odnosa protivno cilju zbog koga su ona zakonom ustanovljena ili pri­
znata. Prema tome, usvojena je objektivna teorija zloupotrebe prava, po kojoj postoji
zloupotreba ako se pravo vrši protivno cilju zbog kojeg je ustanovljeno ili priznato.
Prema ovom shvatanju, postoji zloupotreba prava kada se ono vrši, i kad je korisno za
njegovog titulara, ali se trećem licu prouzrokuje šteta, jer se u vršenju prava prekora­
čuju uobičajene granice, npr. stvara se nesnošljiva buka, podiže se prašina, šire se ne­
prijatni miris i dr. Naprosto, titular svoje subjektivno pravo ne može vršiti sa namerom
da se drugome nanese šteta ili pričini kakva nelagoda. Zloupotreba prava ima za posle-
dicu zabranu vršenja toga prava359.
f) N a č e lo z a b r a n e s t v a r a n ja i isk o r iš ć a v a n ja m o n o p o ls k o g p o lo ž a ja - Usta­
vom su zabranjeni akti kojima se, suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurenci­
je, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja. Naš zakono­
davac je izričit da se u zasnivanju građanskopravnih odnosa ne mogu ustanovljavati
prava i obaveze kojima se za bilo koga stvara ili iskorišćava monopolski položaj na tr­
žištu. Ovo načelo treba usaglasiti sa novim trendovima u „pravu konkurencije", gde se
pravi razgraničenje između dominantnog i monopolskog položaja i ne sankcioniše
uvek stvaranje ovog položaja (posebno monopolskog, jer postoje npr. prirodni mono­
poli), već samo njihova zloupotreba360.
Predlaže se da se u tekst budućeg Građanskog zakonika Srbije unesu još dva re-
šenja u vezi sa predmetnim načelom: prvo, da se „ravnopravnost i zaštita konkurencije
obezbeđuje i posebnim propisima" (Srbija je donela poseban Zakon o zaštiti konku­
rencije361); drugo, „zabranjena je zloupotreba dominantnog položaja na tržištu kojom
se formalno ili faktički povređuju pravila o zaštiti potrošača" (Srbija je donela poseban
Zakon o zaštiti potrošača362).
g ) N a č e lo e k v iv a le n tn o s ti - Naš zakonodavac ga poznaje pod nazivom „načelo
jednake vrednosti davanja", a u pravnoj teoriji se još naziva „načelo davanja jednake
vrednosti", odnosno „načelo jednakosti uzajamnih davanja".
U zasnivanju dvostrano obaveznih ugovora strane se pridržavaju načela jednake
vrednosti uzajamnih davanja. Zbog toga, ono se primenjuje kod dvostrano obaveznih ugo­
vora, jer svaka strana za korist koju dobija obavezna je da da drugoj strani ili trećem licu
određenu naknadu. Iako zakonodavac upotrebljava termin „davanje", pod njim ima u vidu
i druge činidbe (činjenje, nečinjenje i trpljenje). Međutim, ovo načelo ne važi za sve ugo­
vore, npr. za jednostrano obavezne ugovore (ugovor o poklonu), za ugovore kod kojih po
prirodi samog obligacionog odnosa prestacije, tj. uzajamna davanja nisu u srazmeri (npr.
ugovor o osiguranju) ili je voljom strana ugovorena nesrazmera u davanjima, ali samo do
granice koju zakon dopušta (zelenaški ugovor nije dopušten).
Naš zakonodavac određuje u kojim slučajevima narušavanje načela jednake
vrednosti davanja povlači pravne posledice. Tako, ako između obaveza u dvostrano
obaveznom ugovoru postoji očigledna nesrazmera, oštećena strana može zahtevati po-

J Detaljnije videti: B. Blagojević i V. Krulj (redaktori), Komentar Zakona o obligacionim odnosima,

I knjiga, str. 66-80; V. Vodinelić, Takozvana zloupotreba prava, Beograd 1997. i dr.
M. Vasiljević, Od obligacionog zakona do građanskog zakonika (o regulativi ugovora u privredi,
bankarskih poslova i hartija od vrednosti), str. 402.
36| Zakon o zaštiti konkurencije, „SI. glasnik RS“, br. 51/2009 i 95/2013.
362 Zakon o zaštiti potrošača, ,,S1. glasnik RS“, br. 62/2014.

134
ništenje ugovora. Ovakva nesrazmera poznata je u pravu pod nazivom „prekomemo
oštećenje" ( laesio enormis), na koju se savesna strana može pozivati kod poništenja
ugovora. Na pravni institut laesio enormis ne može se pozivati privredni subjekt, jer
on po prirodi položaja i posla kojim se bavi mora poznavati prilike na tržištu i vred-
nost predmeta (objekta) ili usluga povodom kojih nastaje obligacija363.
h ) N a č e lo z a b r a n e p r o u z r o k o v a n ja š te te - Zakonodavac ovo načelo defmiše
na sledeći način: „Svako je dužan da se uzdrži od postupka kojim se može drugom
prouzrokovati šteta"364.
i) N a č e lo d is p o z itiv n o s ti p r a v n ih n o r m i - Norme kojima se regulišu obligacio-
ni odnosi su po pravilu dispozitivne prirode. Shodno tome, načelo dispozitivnosti
omogućava stranama u obligacionom odnosu da svoje odnose urede i na drugačiji na­
čin od propisanog zakonom. Ako nije u pitanju imperativna norma ili ako iz smisla
odredbe ne proizlazi nešto drugo, ugovorne strane mogu svoje odnose da urede i dru­
gačije, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih običaja. Ako strane ni­
su obligacioni odnos drugačije uredile, na njih će se primeniti dispozitivne norme Za­
kona o obligacionim odnosima.
j) N a č e lo p o stu p a n ja sa p a žn jo m d o b r o g d o m a ć in a , d o b r o g p r iv r e d n ik a , o d n o ­
sn o d o b r o g str u č n ja k a - Načelo postupanja sa pažnjom dobrog domaćina poznavalo je i
rimsko pravo, a ono je sadržano i u našem zakonu. Svaka strana u obligacionom odnosu je
dužna da se ponaša kao dobar domaćin (bonus pater familias), odnosno dobar privrednik,
a to znači da se u izvršavanju svojih obaveza u pravnom prometu ponaša onako kako bi se
ponašala da ih izvršava u svoju korist. Postupanje sa pažnjom dobrog domaćina zahteva se
u izvršavanju obaveza u pravnom prometu kod građanskopravnih subjekata, a postupanje
sa pažnjom dobrog privrednika kod privrednopravnih subjekata. Zakonodavac je postavio
kriterijum pažnje objektivno, jer nije pošao od ličnih okolnosti učesnika, niti od pažnje ko­
ju on poklanja u sopstvenim poslovima, već od pažnje jednog apstraktnog tipa - dobrog
domaćina, odnosno dobrog privrednika.
U pravu se nameće pitanje na koji način se procenjuje pažnja koju jedno lice po­
kazuje u pružanju usluga, jer predmetna pažnja ima različitu sadržinu kod lica koje u vi­
du zanimanja (profesionalno) obavlja neku delatnost od lica koje je neiskusno i nevično
u obavljanju nekog posla. U prvom slučaju, od lica se očekuje da poseduje određene
kvalifikacije (znanje) i iskustvo (sposobnost), dok se u drugom slučaju od lica to ne oče­
kuje. U prvom slučaju traži se od lica da postupa sa pažnjom „dobrog privrednika", a u
drugom slučaju sa pažnjom „dobrog domaćina". I u jednom i u drugom slučaju krivica
lica u izvršavanju svojih obaveza u pravnom prometu procenjuje se in abstracto.
Lice koje se profesionalno bavi određenom delatnošću treba da se ponaša sa pa­
žnjom „dobrog stručnjaka", a to znači d a je dužno da postupa sa povećanom pažnjom,
Ij. da se ponaša prema pravilima struke i prema vladajućim običajima u svojoj struci.
Na primer, za lica koja pružaju usluge u oblasti slobodnih profesija (lekari, veterinari,
advokati, ovlašćeni revizori, poreski savetnici i dr.) zahteva se znanje i iskustvo, ali i
pojačana pažnja u obavljanju njihovih delatnosti. Od ovih lica se zahteva da u pruža­
nju svojih usluga postupaju sa pažnjom „dobrog stručnjaka". I u ovom slučaju krivica
lica u obavljanju njihovih poslova procenjuje se in abstracto.

363 Detaljnije videti: Ž. Đorđević, Problem ekvivalentnosti u obligacionom pravu, Beograd 1958; J.
Naima, Obligaciono pravo, Beograd 1988, str. 114-120; O. Antić, Obligacionopravo, str. 46-49. i dr.
164 O ovom načelu biće više reci u okviru posebnog izvora obligacija - Prouzrokovanje štete.
135
 k ) N a č e lo j e d in s t v e n o g r e g u lis a n ja o b lig a c io n ih o d n o s a - Ono podrazumeva
jedinstveno regulisanje obligacionih odnosa između subjekata u tim odnosima, nezavi­
sno od njihovog pravnog statusa, tj. da lije reč o građanskopravnim ili privrednoprav-
nim subjektima.
l) N a č e lo m ir n o g r e š a v a n ja s p o r o v a - Naš zakonodavac ovo načelo uređuje
pod nazivom „rešavanje sporova na miran način“, a strane u obligacionom odnosu
upućuje „da nastoje da sporove rešavaju usaglašavanjem, posredovanjem ili na drugi
miran način“. Cilj ovog načela je da se izbegnu sporovi, a time učine i uštede u troško­
vima i vremenu.
Osim napred obrađenih načela, u našem Zakonu o obligacionim odnosima regu-
lišu se i druga načela, kao što su: načelo dužnosti ispunjenja obaveza, načelo primene
dobrih poslovnih običaja i dr.

6. IZ V O R I O B L I G A C I J A

a) P o ja m - U istorijskom kontekstu, obligacije nisu uvek izvirale iz istih izvora,

a promene u društvu i potrebe života nametali su uvođenje novih i napuštanje ili modi-
fikovanje starih izvora. Pod izvorima obligacija podrazumevaju se relevantne činjeni­
ce ili skupovi pravnih činjenica za koje objektivno pravo vezuje nastanak obligacija.
Međutim, izvore obligacija treba razlikovati od formalnih izvora obligacionog prava,
jer je reč o skupu opštih pravnih normi kojim su regulisani obligacioni odnosi (objek­
tivno obligaciono pravo).
Obligacioni odnosi ne nastaju „samoniklo", već njih uzrokuju određene pravne
činjenice365. Da bi postale izvor obligacija činjenice moraju biti na jedan opšti način
zakonom predviđene i pravno organizovane. U protivnom, ako zakon ne predviđa i ne
dopušta da jedna činjenica proizvede nastanak obligacionog odnosa, onda ona nije iz­
vor obligacija. Zbog toga, zakon sam za sebe ne smatra se izvorom obligacija, već for­
malnim izvorom obligacionog prava. Takođe, same činjenice koje nisu pravno zaštiće­
ne ne predstavljaju izvor obligacija366.
b ) V r s te izvora obligacija zavise od stepena razvoja datog društva i pravnog po­
retka u celini. Zbog toga izvori obligacija nisu istovetni u svim pravnim sistemima, ni­
ti su to bili od rimskog prava do danas. Obligacije mogu nastati iz različitih pravnih
osnova. Klasifikacija osnova, a time i izvora obligacija, vrši se po osnovu različitih
kriterijuma. U zakonodavstvu i pravnoj doktrini najčešće navođeni izvori obligacionog
odnosa367, samo uz drugačija obrazloženja, su: ugovor, prouzrokovanje štete, sticanje
bez osnova, poslovodstvo bez naloga, jednostrana izjava volje i zakon (ZOO, čl. 1).
Ugovor i jednostrano izjavljena volja predstavljaju r e d o v n e (r e g u la r n e ) iz v o r e
o b lig a c ija . Prouzrokovanje štete, sticanje bez osnova i poslovodstvo bez naloga pred­
stavljaju n e r e d o v n e (ir e g u la r n e ) iz v o r e o b lig a c ija . U posebnu kategoriju izvora obli­
gacija ubrajaju se z a k o n s k e o b lig a c ije . Obligacije se nazivaju zakonskim, jer nastaju
neposredno odnosno direktno po naređenju samog zakona.

365 J. Radišić, Obligaciono pravo - Opšti deo, str. 67.

366 S. Perović, Obligaciono pravo, str. 140.
367 Detaljnije videti: S. Perović, Obligaciono pravo, str. 140-148 i dr.

136
 1) Ugovor je saglasnost volja dve strane radi uspostavljanja, promene ili pre­
stanka nekog obligacionog odnosa368. Reč je o dvostranom pravnom poslu.
2) Jednostrana izjava volje ili jednostrani pravni posao je vanugovome priro­
de, jer nastaje voljom jednog subjekta369. Međutim, ne može se smatrati svaka jedno­
strano izjavljena volja jednostranim pravnim poslom, već za tako izjavljenu volju mo­
raju biti ispunjeni zakonski uslovi i određene pretpostavke. Jednostranom izjavom vo­
lje jedan subjekt može stvoriti sebi jedino obavezu, a ne i pravo za sebe prema drugom
subjektu. U pravnoj teoriji dugo se smatralo da obaveze mogu nastati samo saglasno-
fiću volja dveju strana. Međutim, poslovna praksa je nametnula potrebu da izjavljena
volja samo jednog lica dovede do uspostavljanja obligacionog odnosa.
U našem pravu u ovaj izvor obligacija ubrajaju se: javno obećanje nagrade i iz­
davanje hartija od vrednosti.
Javno obećan je nagrade predstavlja jednostrano izjavljenu volju obećavaoca,
učinjenu javnim oglasom, neodređenom broju lica, kojom obećava nagradu onome ko
izvrši određenu radnju, postigne neki uspeh, nađe se u određenoj situaciji, uz obavezu
da ispuni obećanje (ZOO, čl. 229)370. Ovaj obligacioni odnos nastaje u slučaju kad ne­
ko lice: 1) obeća nagradu radi izvršenja određene radnje, 2) obećanje je izvršio javno
(putem štampe, radija, televizije i si.), 3) obećanje je učinjeno neodređenom broju lica,
4) u javnom oglasu odredi radnju koju je potrebno izvršiti, rok u kome se radnja mora
izvršiti i istakne cilj koji je potrebno postići i 5) odredi nagradu koja pripada licu koje
ic izvršilo radnju ili nešto drugo što je zahtevano u oglasu.
U slučaju obećanja nagrade putem konkursa, o dodeljivanju nagrade odlučuje
organizator konkursa ili jedno ili više lica koja on odredi. Svojinu ili neko drugo pravo
na delu nagrađenom na konkursu stiče organizator samo ako je to izričito navedeno u
oglasu za konkurs.
Hartija od vrednosti je pisana isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da is­
puni obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu (ZOO, čl. 234). Izda­
vanje hartija od vrednosti je jednostrani pravni posao371*37.
3) Prouzrokovanje štete je najznačajniji iregularni izvor obligacija ".
4) Sticanje bez osnova - Za ovaj institut potrebno je da se ispune sledeći uslo­
vi: 1) da postoji obogaćenje određenog lica; 2) d a je obogaćenje rezultiralo iz osiroma­
šenja drugog lica i 3) d a je do obogaćenja došlo bez pravnog osnova (kad osnov nije
nastao ili je postojao pa je o t p a o ) . Pojedini autori navode i četvrti uslov: međuzavi­
snost između umanjenja i uvećanja imovine374375.
Sticanje bez osnova (obogaćenje bez osnova, pravno neosnovano obogaćenje ~)
predstavlja još jedan način nastanka obligacija. Zakonom o obligacionim odnosima za
ovaj izvor obligacija prihvaćenje izraz „sticanje bez osnova“. Ono stvara obavezu da

m O ovom izvoru obligacija, kao osnovnom i najznačajnijem, biće reci posebno.

169 B. Blagojević i V. Krulj (redaktori), Komentar Zakona o obligacionim odnosima, I knjiga, str. 595.
170 J. Radišić, Obligaciono pravo - Opiti deo, str. 310-311.
171 O hartijama o vrednosti već je bilo reci napred.
172 O ovom izvoru obligacija biće reci detaljnije.
373 Predlaže se da se u budućem Građanskom zakoniku Srbije, u okviru sticanja bez osnova, reguliše
nemoralni i nezakoniti osnov. GZRS - druga knjiga, čl. 242 (str. 87).
174 I. Babić, Obligaciono pravo - Opiti deo, str. 268.
375 O nazivima za ovaj pravni institut detaljnije videti: J. Radišić, Obligaciono pravo - Opiti deo, str.
292-293.
137
 se ono sto je primljeno bez pravnog osnova (bez pravne podloge, bez pravnog razloga)
vrati, ili da se, ako je to nemoguće, naknadi vrednost ostvarene koristi. Zbog toga, ako
je nešto stečeno bez pravnog osnova, nastaje obaveza vraćanja istog. Na primer, kad
se po istoj fakturi dva puta izvrši isplata, ili kad se uzeti zajam dva puta vrati ili kada
se greškom izvrši uplata licu A umesto licu B i si. Takođe, obaveza vraćanja nastaje i
kad se „nešto primi obzirom na osnov koji se nije ostvario ili koji je kasnije otpao“
(ZOO, čl. 210. stav 2.). Na primer, ako zakupac plati zakupninu unapred za 6 meseci
zakupodavcu, a ugovor o zakupu bude raskinut sporazumno po proteku roka od 2 me-
seca, primljena zakupnina za 4 meseca mora se vratiti, jer je u međuvremenu otpao
pravni osnov za taj primljeni iznos. Ili, ako se dirigentu unapred plati za dirigovanje na
koncertu, a njegovom krivicom (ili usled iznenadne smrti) ne dođe do njegovog održa­
vanja, primljeno se mora vratiti, jer se pravni osnov nije ostvario. Naš zakonodavac re-
guliše pojedinačne slučajeve nedugovanog i način isplate nedugovanog.
Sticanje bez osnova može nastati: radnjom osiromašenog lica, radnjom lica koje
se obogatilo, radnjom trećeg lica ili višom silom.
5) Poslovodstvo bez naloga poznato je u teoriji obligacinog prava i pod nazi­
vom „nezvano vršenje tuđih poslova" (negotiomm gestio)37b. Poslovodstvo bez naloga
najčešće se defmiše kao vršenje tuđeg posla, pravnih ili materijalnih poslova, za tuđi
račun, ali bez naloga (ovlašćenja) onog lica za koje se vrši posao. Lice koje vrši posao
naziva se poslovođa (gestor ), a lice za čiji račun je izvršen posao naziva se gospodar
posla (dominus). Ovaj pravni institut ne poznaje britansko pravo, koje se strogo drži
načela da se niko ne srne mešati u poslove drugog.
Vršenje tuđih poslova bez naloga nije pravilo, već izuzetak. Ne mogu se nezva­
no vršiti tuđi poslovi, jer bi se time vređala subjektivna prava. Međutim, ima slučajeva
kad je vršenje tuđih poslova bez naloga dopušteno i pri tom predstavlja izvor obligaci-
je. Ono nastaje ako su ispunjene određene pretpostavke i uslovi. Prvo, poslovodstvo
bez naloga postoji ako poslovođa vršenju tuđih poslova pristupa u nameri da sa
gospodarem posla zasnuje dužničko-poverilački odnos (poslovodstvo bez naloga),
u protivnom reč je o nepravom poslovodstvu*377. Poslovodstvo bez naloga ne može na­
stati vršenjem tuđih poslova u nameri da se drugom pomogne, a da nisu ispunjeni i
drugi uslovi. Drugo, poslovođa vrši tuđi posao (posao koji se preduzima za drugog) u
nameri da se zaštite interesi gospodara posla. Treće, poslovođa vrši posao bez nalo­
ga, jer nema obavezu, a ni ovlašćenje da vrši tuđi posao. Ako poslovođa vrši posao na
osnovu ugovora ili po nekom drugom pravnom osnovu (zakon, odluka suda ili organa
uprave), tada nije reč o poslovodstvu bez naloga. Četvrto, vršenje tuđeg posla od stra­
ne poslovođe mora biti takvo da ne trpi odlaganja (nužnost), mora biti korisno za go­
spodara posla (korisnost) i objektivno opravdano, u protivnom gospodar posla trpeo
bi štetu ili bi propustio očiglednu korist. Peto, uslov je i namera da to što poslovođa či­
ni pada na teret korisnika nezvanog vršenja tuđeg posla (naknada troškova, ako su
bili nužni i korisni). Šesto, poslovodstvo bez naloga može nastati samo kad ne po­
stoji zabrana gospodara posla da se posao izvrši.

3 0 4 To 5 ^ nazivima za ovaj pravni institut detaljnije videti: J. Radišić, Obligacionopravo - Opšti deo, str.

377 Nepravo poslovodstvo u našem pravu postoji kad neko lice vrši tuđi posao u nameri da za sebe
zadrži postignute koristi, iako zna daje posao tuđ. Na zahtev onoga čiji je posao, poslovođa je dužan da
položi račune kao poslovođa bez naloga i predati mu sve postignute koristi. Lice čiji je posao može zahte-
vati i vraćanje stvari u pređašnje stanje, kao i naknadu štete. ZOO, čl. 227.
138
 Najznačajnije dužnosti poslovođe su da se prilikom vršenja tuđeg posla rukovo­
di stvarnim ili verovatnim namerama gospodara posla i da postupa sa pažnjom dobrog
domaćina, odnosno dobrog privrednika. Njemu pripadaju i određena prava: da zahteva
od onoga čiji je posao da ga oslobodi svih obaveza preuzetih u vezi posla; da onaj čiji
je posao preuzme sve poslove koji su zaključeni za njegov račun; da mu naknadi sve
nužne i korisne troškove; da mu naknadi pretrpljenu štetu; da mu da primerenu nakna­
du za trud u otklanjanju štete ili pribavljanju koristi.
Zakonom o obligacionim odnosima uvode se dve novine u odnosu na uporedno
pravo. Prva, zakonom se dopušta i vršenje tuđih poslova u cilju ostvarivanja koristi za dru­
gog, što nije predviđeno u stranim pravnim sistemima. Druga, zakonom se predviđa ,,pri-
merena nagrada za trud“ vršiocu tuđeg posla, ako je ovaj otklonio štetu ili pribavio korist
za dominusa, što takođe nije predviđeno u uporednom pravu. Uvodeći ove novine zakono­
davac je doslovno ispoštovao princip ekvivalentnosti u obligacionim odnosima .
6) Zakonske obligacije su one koje neposredno nastaju po naredbi zakona.
hov neposredni osnov nastajanja jeste zakon. Zakonom se zapravo predviđaju činjeni­
ce koje uslovljavaju nastanak obligacija, a one su veoma različite. U zakonske obliga­
cije spada obaveza plaćanja poreza, carina i drugih dažbina koje određuje država, oba­
veza roditelja da izdržavaju maloletnu decu378379380i dr.
U pravnoj teoriji je pnmećeno da obligacije mogu nastati iz određenih činjenica
(npr. srodstvo, brak, suvlasništvo, odnosi susedstva), koje su po svojoj prirodi raznorodne i
nije ih moguće obuhvatiti nekim zajedničkim pojmom. Zajedničko im je samo to što iz
njih nastaju obaveze usled naređenja zakona. Zbog toga se nazivaju i „zakonske obligacije
u užem smislu". Međutim, u novije vreme ovakvo stanovište trpi ozbiljnu kritiku’ .

II UGOVOR KAO IZVO R O BLIG AC IJA

1. POJAM UGOVORA I AUTONOMIJA VOLJE

a) Pojam ugovora - Ugovor se može defmisati kao saglasnost volja dveju strana
(ili više strana) koja proizvodi oređena pravna dejstva381. Predlaže se da se u tekst budu­
ćeg Građanskog zakonika Srbije unese još jedno rešenje: „Ugovor obavezuje strane ugo-
vomice kao zakon"382. Maksima koja potiče iz rimskog prava i koja je opšteprihvaćena u
materiji ugovornog prava glasi: pacta sunt servanda —ugovor je zakon za ugovorne stra­
ne. U Opštem imovinskom zakoniku za Crnu Goru ovaj princip je formulisan na sledeći

378 S. Perović (glavni urednik), Komentar Zakona o obligacionim odnosima, I knjiga, Beograd 1995.
str. 525.
379 O vrstama zakonskih obligacija detaljnije videti: O. Antić, Obligacionopravo, str. 567-572.
380 J. Radišić, Obligaciono pravo - Opšti deo, str. 68.
381 Prof. Radišić smatra da nije moguće dati uopštenu definiciju pojma ugovora, jer on ima tri različita
značenja, i to: ugovor kao pravni akt, kao pravni odnos i kao pravni dokument ili isprava. Ugovor kao
pravni akt je razmena saglasnih izjava volja između dva ili više lica, kojom se zasniva, menja ili ukida
određeni pravni odnos. Kao pravni odnos, ugovor je rezultat, tj. posledica ugovora kao pravnog akta, jer
predstavlja „pravno stanje koje traje, i ukoliko mu je trajnost duža, utoliko je uočljivija razlika između
njega i „ugovora" koji g aje proizveo". Ugovor kao pravni dokument predstavlja ugovornu ispravu u
kojoj su inkorporisane saglasne izjave volja konkretnih lica. J. Radišić, Obligaciono pravo —Opšti deo,
str. 70-72.
382 GZRS - druga knjiga, čl. 4. stav 2 (str. 11).
139
način: „Razgovor je razgovor, a ugovor strankama zakon“383. Ugovor kao saglasnost vo­
lja dveju strana (dvostrani pravni posao) treba razlikovati od jednostrane izjave volje
(jednostrani pravni posao), gde se izjavom volje samo jedne strane stvaraju određena
pravna dejstva. Iako je ugovor dvostrani pravni posao, on nije uvek i dvostrano obave­
zan ugovor, jer postoje i jednostrano obavezni ugovor, npr. ugovor o poklonu.
U pravnoj teoriji, zakonodavstvu i poslovnoj praksi egzistiraju i drugi nazivi za
ovaj pravni institut, kao sinonimi, kao što su: dogovor, sporazum, nagodba, pogodba,
pakt, konvencija, utanačenje i dr. Naš zakonodavac u Zakonu o obligacionim odnosi­
ma isključivo upotrebljava naziv „ugovor".
Ugovore zaključuju svojom saglasnošću volja ugovorne strane koje se još nazi­
vaju: strane ugovomice, saugovarači, ugovomici, učesnici, partneri, stipulanti ili kon-
traherenti384.
Ugovor zauzima centralno mesto u društvenom životu uopštc, jer fizička i prav­
na lica uspostavljaju uz pomoć njega različite pravne odnose. Ugovor je primami iz­
vor obligacija, a od posebnog je značaja za poslovanje u privredi. On je: pravni instru­
ment kojim se obavlja razmena dobara i usluga na tržištu; služi kao dokaz o postojanju
međusobnih prava i obaveza saugovarača; instrument pravne zaštite saugovarača, jer
ih obavezuje samo ono što je sadržano u ugovoru; instmment pravne sigurnosti i izve-
snosti, jer su im unapred poznata prava i obaveze; sredstvo iskazivanja autonomije vo­
lje, jer se ugovor zasniva na slobodi ugovaranja.
U građanskom pravu najznačajniji pravni posao i najčešći izvor obligacija jeste
ugovor. Međutim, u svakoj od pojedinih grana prava (porodično, nasledno, obligacio-
no), ugovor nema isti značaj i domašaj. On se tradicionalno najviše izučava u obligaci-
onom pravu, a bez njega obligaciono pravo kao grana imovinskog prava ne bi moglo
da opstane. Postoji poseban deo obligacionog prava u kojem se izučavaju ugovori, a
koji se naziva „ugovorno pravo"385. Iako ima više načela kojima su inspirisana pravila
ugovornog prava, dva su osnovna: načelo autonomije volje i načelo konsensuali-
zma386.
Opštepoznata je činjenica d a je opšti pojam ugovora nastao u obligacionom pra­
vu, a kasnije je na odgovarajući način preuziman i prilagođavan u drugim granama
privatnog i javnog prava: porodičnom, naslednom, radnom, upravnom, međunarod­
nom javnom i dr. U tim granama prava odlikuje se drugačijim obeležjima od ugovora
u obligacionom pravu. Na primer, najznačajniji ugovori u drugim granam prava su: u
porodičnom pravu ugovor o braku (PZ, čl. 15-24); u naslednom pravu ugovor o ustu­
panju i raspodeli imovine za života (ZON, 182-193) i ugovor o doživotnom izdržava­
nju (ZON, čl. 194-205); u radnom pravu ugovor o radu; u upravnom pravu upravni
ugovori (npr. ugovor o javnim nabavkama); u međunarodnom javnom pravu različite
konvencije, sporazumi, paktovi itd.

383 Opšti imovinski zakonik za Crnu Goru, čl. 1020.

J. Radišić, Obligaciono pravo - Opšti deo, str. 78.
U kontinentalno-evropskom pravu ugovor je osnovni izvor obligacija, a ugovorno pravo je deo
obligacionog prava. U anglosaksonskom pravu ugovorno pravo (contract law) je samostalno, npr. nasu­
prot deliktnom pravu (tort law), i ti različiti izvori obligacija ne čine širu celinu kao Stoje grana prava ob­
ligaciono pravo u evropskom pravu.
’S" O načelima ugovornog prava detaljnije videti: Ž. Đorđević - V. Stanković, op. cit, str. 181-187.
140
 b) Autonomija volje i njena ograničenja - Sloboda ugovaranja u ugovornom
obligacionom pravu proizlazi iz načela autonomije volje, na kome počiva obligaciono
pravo. Kao što smo napred naveli, ugovorne strane su slobodne da, u granicama pri­
nudnih propisa, javnog poretka i dobrih običaja, svoj obligacioni odnos urede po naho­
đenju, tj. onako kako nađu za potrebno. Autonomija volje se ogleda u sledećem: sau-
govarači slobodno odlučuju da li će zaključiti ugovor; slobodni su da odluče o izboru
druge strane sa kojom će zaključiti ugovor; da sami odrede sadržinu ugovora; da odre­
de merodavno pravo i nadležnost suda kod ugovora sa stranim elementom i dr.
Autonomija volje kao princip slobode ugovaranja često se osporava u pravnoj
doktrini zbog činjenice da su ugovorne strane najčešće ekonomski ili socijalno nejed­
nake. Međutim, pravni sistemi insistiraju na ovom principu i uvode niz ograničenja
koja neposredno ili posredno utiču na autonomiju (dispoziciju) volje ugovornih strana.
U ovoj oblasti danas postoje brojna ograničenja koja autonomiju volje ugovornih stra­
na sputavaju387. U Zakonu o obligacionim odnosima ta ograničenja su obuhvaćena iz­
razima „prinudni propisi“, ,javni poredak" i „dobri običaji". Ako bi slobodom ugova­
ranja bila povređena bilo koja navedena kategorija, pravna posledica je ništavost ta­
kvog ugovora, osim ako zakonom nije propisano nešto drugo. Kao razlozi ograničenja
autonomije volje najčešće se navode sigurnost pravnog sistema, sigurnost trećih lica,
kao i sigurnost samih ugovornih strana. Međutim, autonomija volje se ograničava kon­
kretnim pravnim institutima, kao što su: zahtev da saglasnost na zaključeni ugovor da
nadležni organ u obliku dozvole ili odobrenja, propisivanjem obavezne forme za za­
ključenje ili postupka za zaključenje pojedinih ugovora, pojavom opštih uslova i for-
mulamih ugovora, uvođenjem ugovora po pristupu, obaveznog osiguranja za određene
ugovore i dr. U pojedinim pravnim oblastima država imperativnim normama delimič-
no ili u potpunosti utvrđuje sadržinu ugovora (npr. ugovor o zakupu poljoprivrednog
zemljišta u državnoj svojini), u drugim uspostavlja zakonsku obavezu zaključivanja
ugovora (npr. za javna preduzeća i javne ustanove) itd.

2. KLASIFIKACIJA UGOVORA

Pravna teorija klasifikuje ugovore u određene celine (grupe) na osnovu odgova­

rajućih kriterijuma. Klasifikacija ugovora se vrši iz pravnih i pedagoških razloga, a po­
red pravnog, ima i praktični značaj.
a) Imenovani i neimenovani - Poreklo ove podele ugovora potiče iz rimskog
prava, a polazi se od kriterijuma da li su ugovori zakonom regulisani. Imenovani su oni
ugovori koji su zakonom posebno regulisani i čiji je naziv zakonom određen, npr. ugo­
vori o prodaji, punomoćstvu, zajmu, zakupu i dr. Njihova svojstva i sadržina su zako­
nom uređeni. To su ugovori koji se često javljaju u pravnom prometu i od velike su va­
žnosti za pravo. U našem pravu oni su prvenstveno regulisani u Zakonu o obligacionim
odnosima, ali i u drugim zakonima, npr. u Porodičnom zakonu, Zakonu o radu, Zakonu
o nasleđivanju. Za razliku od imenovanih, neimenovani su oni ugovori koji nisu poseb-

387 O ograničenju slobode ugovaranja detaljnije videti: B. Blagojević i V. Kralj (redaktori), Komentar
Zakona o obligacionim odnosima, I knjiga, str. 103.
141
je zakonom predviđena (zakonska forma), bilo da su je strane predvidele kao bitan uslov
za punovažnost ugovora (ugovorna forma). Primera radi, to može biti: pisana (pismena)
forma, dozvola ili odobrenje nadležnog organa i si. Forma ugovora može obavezivati sa­
mo jednu stranu (npr. kod ugovora o jemstvu), a po pravilu obavezuje obe strane (npr.
kod ugovora o prodaji nepokretnosti, licenci, punomoćstvu). Ako se zakonom izričito
zahteva forma, a ona nije ispunjena, posledice tako zaključenog ugovora jednake su nje­
govoj ništavosti. Forma ugovora služi zaštiti interesa samih strana, sigurnosti pravnog
poretka i kao pouzdan dokaz d a je zaključen. Međutim, i neformalni ugovori mogu biti
zaključeni u bilo kojoj formi, samo što ona nije uslov za punovažnost ugovora.
Pravni značaj ove podele ugovora tiče se pravnih posledica do kojih dolazi
usled nepoštovanja predviđene forme kod formalnih ugovora, jer zaključeni ugovori
imaju različiti momenat za njihovu punovažnost. Dok konsensualni ugovori proizvode
pravno dejstvo od momenta njihovog zaključenja, dotle formalni samo kad je ispunje­
na i propisana, odnosno ugovorena forma. Takođe, forma štiti saugovarače od prena-
gljenog i nesmotrenog zaključenja ugovora i omogućava lakše dokazivanje postojanja
ugovora i iskazane volje saugovarača.
e) Teretni i dobročini - Osnovni kriterijum za ovu podelu ugovora je da li postoji
ili ne postoji obaveza ekvivalentnog uzvrata. Teretni (ugovori sa naknadom, onerozni
ugovor) su oni ugovori kod kojih postoji obaveza naknade za saugovarače (npr. ugovori
o prodaji, uskladištenju, zajmu i dr.). Strana koja je nešto dala ili učinila po osnovu ugo­
vora, ima pravo na odgovarajuću naknadu, tj. na protivdavanje. Između primljenog i da-
tog mora postojati ekvivalentan odnos. Dobročini (ugovori bez naknade) su oni ugovori
kod kojih postoji obaveza jedne strane da nešto da, učini ili se uzdrži od nekog činjenja,
a druga strana nema obavezu protivdavanja (npr. ugovori o poklonu, posluzi i dr.)394.
Pravni značaj ove podele ogleda se kod primene pravila o odgovornosti za ma­
terijalne nedostatke stvari. Kod ugovora sa naknadom svaka strana odgovara za mate­
rijalne nedostatke svog ispunjenja. Kod dobročinih ugovora ove odgovornosti nema,
jer obaveza jedne strane nije uslovljena obavezom druge strane. Na primer, kod ugo­
vora o prodaji prodavač odgovara za materijalne nedostatke prodate stvari, a kod ugo­
vora o poklonu poklonodavac ne odgovara za ove nedostatke, dok poklonoprimac
osim izjave da prihvata poklon, drugih obaveza nema.
f) Komutativni i aleatorni - Kriterijum za ovu podelu ugovora jeste da li su u
trenutku zaključenja ugovora davanja ugovornih strana poznata i izvesna. Komutativ­
ni (ekvivalentni) su oni ugovori kod kojih su u momentu zaključenja ugovora davanja
unapred poznata i izvesna, tj. izvesna je unapred visina i vrednost prestacija svake od
strana. Dvostrano obavezni ugovori su komutativni, uz neznatne izuzetke. Većina ugo­
vora spada u komutativne ugovore, npr. ugovori o prodaji, kontroli, licenci i dr. Alea­
torni, koji se još nazivaju ugovori na sreću, jesu oni ugovori kod kojih u vreme njiho­
vog zaključenja davanja jedne strane ili obe ugovorne strane, ili visina njihovih obave­
za ili ovlašćenja, nisu određeni, poznati i izvesni već zavise od neke neizvesne okolno­
sti ili od činjenice o kojoj ne postoji saglasnost strana. Okolnost može biti buduća, sa­
dašnja, ili prošla, a aleatorni ugovor postoji samo ako je ta okolnost objektivno neizve-

1,4 Detaljnije videti: S. Perović, Obligacionopravo, str. 203-208; J. Salma, op. cit., str. 297-299. i dr.
144
sna ili je samo za ugovorne strane neizvesna395. Pojedini ugovori su po svojoj prirodi
aleatomi (npr. ugovor o opkladi), a drugi u sebi sadrže elemente aleatomosti (npr.
ugovori o osiguranju i doživotnom izdržavanju).
Pravni značaj ove podele ogleda se u tome što se za slučaj prekomemog ošteće­
nja samo kod komutativnih (ne i kod aleatomih) ugovora može tražiti poništaj. U tom
slučaju, oštećena strana može zahtevati poništenje ugovora, pod pretpostavkom da je
bila savesna, tj. da nije znala niti je mogla znati za pravu vrednost obaveze.
g) Sa trajnim i trenutnim prestacijama’96 - Kriterijum za ovu podelu je duži­
na trajanja prestacija ugovornih strana. Ugovor sa trajnim prestacijama je takav
ugovor kod koga saugovarači svoje prestacije izvršavaju u određenim vremenskim in­
tervalima (sukcesivno, u ratama, u delovima, u više navrata). Oni se mogu zaključiti
na određeno ili na neodređeno vreme. Po samoj svojoj prirodi, takvi su npr. ugovori o
prodaji na rate, zakupu, ortakluku, doživotnom izdržavanju. Ugovor sa trenutnim
prestacijama je takav ugovor kod koga saugovarači svoje prestacije izvršavaju odjed­
nom (jednokratno, nedeljivo). Sa ispunjenjem obaveza iz ovog ugovora, on prestaje.
Takvi su npr. ugovori o razmeni, prodaji za gotovo, pod uslovom da se prestacije sau-
govarača izvršavaju jednovremeno.
Pravni i praktični značaj ove podele dolazi do izražaja kod raskida ili izmena
ugovora zbog promenjenih okolnosti, jer se raskid, odnosno izmena ugovora može re-
alizovati samo kod ugovora sa trajnim prestacijama. Posedice ovih radnji deluju za
ubuduće. Kod ugovora sa trenutnim prestacijama raskid i poništaj imaju retroaktivno
dejstvo i po pravilu se ne mogu raskinuti jednostranom izjavom volje.
h) Sa sporazumno utvrđenom sadržinom i ugovori po pristupu - Kriterijum
za ovu podelu ugovora je način njihovog zaključivanja. Ugovor sa sporazumno utvr­
đenom sadržinom je takav ugovor čiju sadržinu ugovorne strane sporazumno određu­
ju. Na osnovu pregovora, uzajamnih ustupaka, pogađanja i drugih radnji dolaze do
sporazumno utvrđene sadržine. Ugovori po pristupu (adhezioni ugovori) su suprotni
po načinu zaključivanja od prvih. Kod njih nema sporazumnog utvrđivanja sadržine
ugovora, već jedna strana određuje elemente ugovora, dok drugoj preostaje da takav
ugovor prihvati ili odbije. Ovi ugovori ulaze u tzv. formularne ugovore i često se su­
sreću na tržištu. Ugovore po pristupu ne treba mešati sa formalnim ugovorima397*,jer je
za njih kriterijum podele način zaključivanja ugovora a ne obaveznost forme.
Pravni značaj ove podele ugovora ogleda se u autonomiji volje saugovarača,
koja je kod ugovora po pristupu ograničena.
Polazeći od kriterij uma tehnike i načina zaključivanja, u pravnoj teoriji pravi se
podela na kolektivne (npr. kolektivni ugovor o radu, kolektivno osiguranje određene
grupe lica) i individualne ugovore (npr. ugovor o radu na neodređeno vreme), kao i
398
na generalne i posebne
i) S obzirom na lična i bez obzira na lična svojstva saugovarača - Kriterijum
za ovu podelu ogleda su u značaju ličnih svojstava saugovarača za zaključenje ugovo-

195 I. Babić, Obligaciono pravo - Opšti deo, str. 74.

396 Pojedini autori za ovu podelu koriste nazive „kratkotrajni" i „dugotrajni" ugovori.
197 Videti: J Vilus, Opšti uslovi formularnih ugovora, monografija br. 86, Beograd 1976.
’98 Detaljnije videti: S. Perović, Obligaciono pravo, str. 225-231.
145
ra. U poslovnoj praksi najveći broj ugovora zaključuje se nezavisno od ličnih svojsta­
va ugovornih strana, jer njih interesuju bitni elementi ugovora, posebno predmet ugo­
vora, a ne i lična svojstva druge ugovorne strane. Međutim, u određenim slučajevima,
upravo lična svojstva druge ugovorne strane su odlučujuća za donošenje odluke da se
zaključi ugovor, tj. odlučujući razlog za zaključenje konkretnog ugovora, jer u protiv­
nom takav ugovor ne bi bio zaključen. Lična svojstva ugovornih strana mogu biti raz­
ličita: npr. talenat slikara kao ugovorne strane; saugovarač koji poznaje pravila struke
(npr. ovlašćeni aktuar, inženjer, stomatolog i dr.); saugovarač koji ima određenu spo­
sobnost (npr. balerina, glumica, pevačica i dr.) ili ima određeni izgled (foto-model,
maneken) i dr. Pojedini ugovori se po svojoj prirodi svrstavaju u ugovore intuitu per-
sonae, i to; ugovori o doživotnom izdržavanju, punomoćju, ortakluku, poklonu i delu
npr. sa određenim skulptorom, književnikom i dr.
Pravni z n a č a j ove podele: na ugovore intuitu personae primenjuju se određena
posebna pravila koja ne važe za ugovore koji su zaključeni bez obzira na svojstva lič­
nosti (npr. kod prenosivosti ugovora na naslednike, prenosivosti ugovornih obaveza na
treća lica, mogućnosti prinudnog izvršenja, mogućnosti poništenja ugovora usled po­
stojanja zablude o ličnosti druge strane i dr.).
U pravnoj teoriji vrše se klasifikacije i po osnovu drugih kriterijuma: prema
ugovornoj obavezi da se zaključi drugi ugovor, oni se dele na predugovor i glavni
ugovor; prema zavisnosti jednih od drugih, oni se dele na samostalne i akcesome; pre­
ma vidljivosti kauze, oni se dele na kauzalne i apstraktne; prema prirodi prestacije, oni
se dele na jednostavne i mešovite i dr.399.

3. ELEMENTI UGOVORA

Elementi su sastojci od kojih je ugovor sačinjen. Kad nastaje ugovor? Kad ugo­
vorne strane postignu saglasnost volja o bitnim elementima ugovora koji se želi za­
ključiti. Svaka vrsta ugovora ima svoje bitne elemente. Međutim, ugovor će se smatra­
ti zaključenim i kad su saugovarači posle postignute saglasnosti volja o bitnim ele­
mentima ostavile neke sporedne tačke za kasnije. U tom slučaju, ako o sporednim tač-
kama ne postignu saglasnost, njih će urediti sud vodeći računa o prethodnim pregovo­
rima, utvrđenoj praksi između ugovarača i običaja (ZOO, čl. 32. stav 2).
Pravna nauka ukazuje na tri vrste elemenata ugovora: bitni, prirodni i slučajni.
Bitni elementi ugovora (essentialia nogotii) su oni koji su neophodni i o kojima se
mora postići saglasnost između strana. Svaka vrsta ugovora ima svoje bitne elemente,
po kojima se razlikuje od drugih vrsta ugovora. Ovi elementi predviđeni su zakonom
(objektivno bitni elementi ugovora). Međutim, strane svojom voljom mogu zaključe­
nje ugovora usloviti i nekim drugim elementom koji tada, njihovom voljom, postaje
bitan element konkretnog ugovora. Na primer, kod ugovora o prodaji bitni elementi su
predmet i cena, a kod ugovora o zajmu to su predmet zajma i rok vraćanja, tj. predaja
određene sume novca zajmoprimcu i obaveza zajmoprimca da isti iznos vrati zajmo-

399 O podeli ugovora detaljnije videti: S. Perović, Obligacionopravo, str. 190-244; Radišić, Obligaci-
ono pravo - Opšti deo, str. 122-140; Ž. Đorđević - V. Stanković, op. cit., str. 188-206 i dr.
146
davcu po proteku određenog vremena. Ali, pored ovih elemenata strane mogu ugovo­
riti kao bitan element i neki drugi (subjektivno bitni elementi ugovora), kao sto je rok,
način plaćanja i dr. Međutim, ugovornim stranama nije dopušteno da svojom voljom
menjaju ili izostavljaju objektivno bitne elemente, tj. one koje proizlaze iz propisa.
Prirodni elementi ugovora (naturalia negotii), koji se još nazivaju nebitni ele­
menti, jer proističu iz prirode samog ugovora. Oni su svojstveni za određenu vrstu ugo­
vora i po pravilu, regulisani su zakonom, kao dispozitivne (zamenljive) opšte pravne
norme. U našem pravu one se prvenstveno nalaze u Zakonu o obligacionim odnosima,
ali i u drugim propisima. Stranama je dopušteno, ukoliko žele, da u konkretnom ugovoru
ove elemente ugovora urede drugačije, u kom slučaju ih veže ono o čemu su postigli sa-
glasnost volja (npr. utvrditi rok u kome se mora izvršiti obaveza, odrediti mesto isporu­
ke, mesto plaćanja i dr.). Ako propuste da se dogovore o prirodnim elementima ugovora,
smatra se da su imale u vidu zakonske odredbe. Na pnmer, ako strane u dvostrano oba­
veznom ugovoru nisu uredile odgovornost za pravne i materijalne nedostatke ispunjenja,
na njihov ugovor primeniće se dispozitivne odredbe iz zakona (ZOO, čl. 478).
Slučajni elementi ugovora (accidentalia negotii) su oni o kojima se ne mora po­
stići saglasnost volja da bi ugovor nastao. Oni nisu svojstveni za određenu vrstu ugovora
i njih zakonodavac ne reguliše. Međutim, saugovarači ih mogu uneti u svoj ugovor i sa-
glasiti se o njima. Ako se o nekom slučajnom elementu dogovore, dogovoreno ih vezuje
i obratno, ako ga ne utanače, obaveza ne postoji. To je slučaj npr. sa uslovom, rokom,
kaparom itd. Slučajni elementi ugovora su punovažni pod uslovom da su mogući, dopu­
šteni, tj. da nisu protivni prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima.
Ugovor se smatra zaključenim kad se ugovorne strane saglase o bitnim elemen­
tima ugovora. Ako se strane ne saglase o prirodnim elementima to neće biti od uticaja
za nastanak ugovora, jer taj nedostatak zamenjuju dispozitivne zakonske norme. O pri­
rodnim ili slučajnim elementima mogu se sporazumeti i naknadno.

4. MODIFIKACIJA UGOVORA

Jedni autori govore o modifikaciji400 ugovora401, a drugi o ograničenju pravnih

poslova402 uslovom i rokom. Stranama je dopušteno da svoj ugovor modifikuju uslo­
vom ili rokom. Pod uslovom i rokom podrazumevaju se određene činjenice (okolnosti)
od čijeg će nastupanja ili nenastupanja zavisiti nastanak ili prestanak pravnog dejstva
zaključenog ugovora.
a) Uslov je buduća neizvesna činjenica od čijeg nastupanja ili nenastupanja za­
visi nastanak ili prestanak pravnog dejstva već zaključenog ugovora. Za uslov je bitno
da predstavlja, sjedne stane buduću, a s druge strane neizvesnu okolnost za ugovorne
strane. Njegovo nastupanje mora biti objektivno neizvesno (može da nastupi ali ne
mora), jer u protivnom nije reč o uslovu (npr. ako nastupi proleće pokloniću ti skije; u
ovom slučaju nastupanje proleća je izvesno, te ne može biti uslov). Ugovor je zaklju-

4011 Modifikacija potiče od latinske reči modificatio, koja znači: preinačenje, izmena, ograničenje i dr.
401 O. Stanković - V. Vodinelić, op. cit., str. 184.
402 B. Blagojević i V. Krulj (redaktori), Komentar Zakona o obligacionim odnosima, I knjiga, str. 222.
147
čen pod uslovom ako njegov nastanak ili prestanak zavisi od neizvesne činjenice. Ako
uslov ne nastupi pravno dejstvo zaključenog ugovora neće nastupiti, tj. izjavljene volje
strana biće samo faktičke radnje, ali bez pravnih posledica.
Uslov može biti određen zakonom ili voljom strana. Jedan zaključeni ugovor
može se usloviti sa više samostalno postavljenih uslova, tako da jedan ne zavisi od
drugog. Treba konstatovati da svi ugovori nisu podobni za uslovljavanje (npr. kakav je
slučaj sa ugovorima u oblasti porodičnog prava), a najčešće se uslovljavaju ugovori iz
oblasti obligacionog i naslednog prava.
Polazeći od kriterijuma posledice koje uslov izaziva na zaključeni ugovor, on
može biti odložan (suspenzivan) ili raskidan (rezolutivan). Odložni uslov je onaj koji
odlaže pravno dejstvo ugovora (npr. ako položiš ispit iz predmeta Ekonomika predu-
zeća u junskom ispitnom roku, uplatiću ti krstarenje Dunavom). Ako se odložni uslov
ispuni, ugovor deluje od trenutka njegovog zaključenja (osim, ako iz zakona, volje
strana ili prirode ugovora ne proizlazi nešto drugo). I u našem pravu njegovo ispunje­
nje ima povratno dejstvo, jer utiče da ugovor proizvodi dejstvo od momenta zaključe­
nja, a ne od momenta ispunjenja uslova, dok u nekim pravima nema takvo dejstvo, već
ugovor deluje od momenta ispunjenja uslova403.
Raskidan uslov je onaj čije nastupanje dovodi do prestanka pravnog dejstva za­
ključenog ugovora, koji je već počeo sa svojim dejstvom. Kad se raskidni uslov ispu­
ni, ugovor prestaje da proizvodi pravno dejstvo (npr. ako ne položiš ispit iz Ekonomi­
ke preduzeća u junskom ispitnom roku, imaš obavezu da vratiš primljene ključeve od
automobila).
U zavisnosti od toga od čega zavisi nastupanje uslova, oni se dele na potestativ-
ne, kauzalne i mešovite. Potestativni je onaj uslov čije nastupanje zavisi od volje su­
bjekta (npr. ako budeš diplomirao dobićeš na poklon automobil). Kauzalni je onaj
uslov čije nastupanje ne zavisi od volje subjekta (npr. ako ne bude rodna godina pšeni­
ce, biće ti otpisan kredit). Pod mešoviti se podvodi onaj uslov čije nastupanje zavisi i
od volje subjekta i od nastupanja neke činjenice nezavisno od njegove volje (npr. ako
se zaposliš u kompaniji ,,X“ pokloniću ti umetničku sliku, jer zaposlenje u navedenoj
kompaniji iako zavisi od volje lica koje se želi zaposliti, ono zavisi i od volje organa
kompanije ,,X“)404.
Uslov mora biti dopušten i moguć. Dopušten uslov je onaj čiji smisao nije supro­
tan prinudnim propisima, javnom poretku ili moralu društva u datom trenutku.
Postojanje nedopuštenog uslova zaključeni ugovor čini ništavim. Uslov takođe mora biti
objektivno moguć i faktički i pravno, tj. ostvariv. U protivnom, ugovor koji je zaključen
pod nemogućim odložnim uslovom je ništav (ZOO, čl. 75. stav 2).
U jednom ugovoru može biti utanačeno više međusobno nezavisnih uslova. Da li
će nastati ili prestati dejstvo jednog ugovora, zavisi od nastupanja ili nenastupanja sva­
kog uslova ponaosob. U ugovornom pravu utanačenje uslova je redovna pojava. Među­
tim, u određenim oblastima prava uslovljavanje nekih pravnih poslova nije dozvoljeno,
kao što je to u oblasti porodičnog prava (npr. poklanjam ti stan ako se razvedeš).

403 S. Perović (glavni redaktor), Komentar Zakona o obligacionim odnosima, I knjiga, str. 165.
404 B. Blagojević i V. Krulj (redaktori), Komentar Zakona o obligacionim odnosima, I knjiga, str. 223.

148
 Uslovi se mogu podeliti na pozitivne i negativne. Prvi postoji kad njegovo na­
stupanje proizvodi pravno dejstvo na zaključeni ugovor, odnosno izaziva njegov pre­
stanak. Drugi postoji kad dejstvo zaključenog ugovora počinje ili prestaje neispunje­
njem uslova.
b) Rok je određeni protek vremena ili određeni vremenski interval. On je budu­
ća izvesna okolnost od čijeg nastupanja ili nenastupanja zavisi nastanak ili prestanak
pravnog dejstva zaključenog ugovora. Rokovi mogu biti određeni zakonom ili voljom
strana. Polazeći od kriterij uma pravnog dejstva, rokovi se dele, isto kao i uslovi, na
odložne i raskidne. Odložni rok je onaj čijim protekom počinje dejstvo zaključenog
ugovora (npr. 1. septembra će biti isporuka automobila, a ugovor o prodaji automobila
je zaključen u avgustu; sa 1. septembrom uspostavlja se dejstvo zaključenog pravnog
posla, jer se mora izvršiti isporuka automobila). Raskidni rok je onaj čijim protekom
zaključeni ugovor prestaje da proizvodi pravno dejstvo (npr. 1. decembra će biti predat
popravljen auto, a ugovor o popravci automobila (i predaja automobila servisu) je za­
ključen 15. oktobra; sa 1. decembrom prestaje pravno dejstvo zaključenog ugovora).
Nezavisno od obligacionog prava, rokovi se mogu podeliti na stroge (imperativ­
ne), dispozitivne i one koje određuju subjekti prava. Imperativni su određeni impera­
tivnim normama i njih subjekti ne mogu menjati, a dele se na prekluzivne405 i rokove
zastarelosti. Dispozitivni rokovi se određuju dispozitivnim normama, pa ih strane mo­
gu zameniti određivanjem svog roka. I oni se moraju primeniti od subjekata prava, ako
ih nisu zameniti određivanjem svog roka. Rokovi određeni od subjekata prava nisu
određeni pravnom normom, već ih oni određuju po svom nahođenju.
Kako se računaju rokovi? Ako je rok određen ,,u danima“ on počinje teći prvog
dana posle događaja od kog se rok računa, a završava se istekom poslednjeg dana roka.
Ako poslednji dan roka pada na neradni dan, poslednji dan roka je sledeći radni dan.
Kad je rok označen sa „početkom meseca“, izraz označava prvi dan u mesecu. Kad je
rok označen sa „sredinom meseca“, izraz označava petnaesti u mesecu. Rok označen iz­
razom „kraj meseca“ označava poslednji dan u mesecu. Izrazi se, međutim, neće tumači­
ti na ovaj način ako što drugo proizlazi iz namere strana ili prirode ugovorenog odnosa.
Termini ,,odmah“, ,,prompt“, ,,brzo“, ,,hitno“ i slično označavaju da se ugovor
ima izvršiti u roku od 8 dana od dana zaključenja ugovora, odnosno da se isporuka ro­
be ima izvršiti u tom roku. Ako rok isporuke nije određen ugovorom, smatra se d a je
ugovorena promptna isporuka.

II I U S LO V I Z A Z A K L JU Č E N JE U G O V O R A

Da bi došlo do zaključenja ugovora potrebno je da se ispune određene pretpo­

stavke, odnosno uslovi za njegovu punovažnost. Ove pretpostavke ostvaruju se u od­
govarajućem postupku. Ugovor pretpostavlja subjekte prava koji izjavljuju volju,
predmet i osnov (kauzu), a u pojedinim slučajevima postoji zahtev da se volja izjavi u

405 Prekluzivni rok je strog, jer je zakonom određen. Posle njegovog isteka određeno pravo presta
da postoji (gubi se), ako ga njegov titular ne realizuje u tom roku. Prekluzivni rokovi mogu biti materijal­
ni (npr. rok u kome se mora izvršiti pravo preče kupovine) i procesni (npr. rokovi za podnošenje žalbe na
prvostepenu presudu, za podnošenje revizije). Kod ovih rokova nema ni zastoja ni prekida, a na njih sud
pazi po službenoj dužnosti. Njihova svrha je da se definitivno regulišu određeni pravni odnosi, najčešće u
kratkom roku.
149
unapred predviđenoj formi. Da bi jedan ugovor nastao i bio punovažan potrebno je da
se ispune stedeći uslovi: sposobnost ugovaranja, saglasnost volja, predmet i osnov, a
ponekad i forma ugovora, kao uslov za punovažnost ugovora406. U pravnoj teoriji po­
stoje i drugačiji pristupi, jer jedni autori prave razliku između opštih pretpostavki (sa­
glasnost volja, predmet, pravna sposobnost i osnov) i posebnih pretpostavki (forma,
uslov i davanje prethodne ili naknadne saglasnosti) za zaključenje ugovora407, a drugi
autori uslove za zaključenje ugovora razvrstavaju u tri grupe. Po drugom pristupu, da
bi došlo do zaključenja ugovora potrebno je da prethodno budu ispunjeni određeni
uslovi. Ti uslovi se nazivaju o p š tim u slo v im a za zaključenje ugovora. U njih se ubra­
jaju: 1) saglasnost volja, 2) predmet ugovora i 3) osnov ugovora. Međutim, sa opštim
uslovima za zaključenje ugovora ne treba izjednačavati u s lo v e z a p u n o v a ž n o s t već
zaključenog ugovora, u koje ulaze: 1) da postoji sposobnost ugovaranja, 2) da izjavlje­
na volja nije manljiva i 3) d a je zadovoljena forma ugovora. Pored opštih, nekad se za­
konom zahtevaju i p o s e b n i u slo v i, kao što su: predaja stvari ili saglasnost trećeg lica u
vidu dozvole ili odobrenja.
Vezano za terminologiju zaključenja ugovora, u pravnoj teoriji postoje dva pri­
stupa: jedni autori upotrebljavaju izraz „zaključenje ugovora“408*, a drugi „zaključiva­
nje ugovora“4(W, kao postupak koji se odvija između subjekata prava, koji se realizuje
u određenim fazama (koje pretpostavljaju preduzimanje pravnih i faktičkih radnji) i
koji traje određeno vreme. Zaključenju ugovora prethodi: poziv na pregovore, prelimi­
narni pregovori, pregovori, ponuda i, na kraju, prihvat ponude. Prihvatom ponude
smatra se d a je ugovor zaključen.

A) OPŠTI USLOVI ZA ZAKLJUČENJE UGOVORA

1. SAGLASNOST VOLJA UGOVORNIH STRANA

Saglasnost volja je najvažniji opšti uslov za zaključenje ugovora. Ugovor se za­

ključuje povodom nekog predmeta, o čemu saugovarači moraju da postignu saglasnost
volja. Da bi ugovor, kao sinalagmatični (dvostrani) pravni akt, nastao i bio punovažan,
nužno je učešće volje obe ugovorne strane. Njihove volje, iako motivisane sopstvenim
interesima, proizvode pravno dejstvo pod uslovom da su uzajamne i podudarne410. Sa­
glasnost volja se postiže putem ponude i prihvata ponude.
Kad jedna strana izjavi da prihvata ono što druga strana nudi reč je o postignutoj
saglasnosti izjavljenih volja. Izjavljene volje ne smeju biti manljive, u protivnom nisu
punovažne. Zbog toga, postojanje svesti o preduzetoj radnji i namera da se ugovor za­
ključi su osnovna svojstva pravno relevantne volje. Pod izjavljenom voljom treba pod-
razumevati svako ponašanje na osnovu koga se može osnovano zaključiti da lice ima
volju da zaključi ugovor.

406 Videti: S. Perović, Obligacionopravo, str. 245; J. Radišić, Obligacionopravo - Opšti deo, str. 78 i dr.
407 1. Babić, Obligaciono pravo - Opšti deo, str. 89.
408 Videti: M. Konstatinović, Obligacije i ugovori - Skica za zakonik o obligacijama i ugovorima; M.
Orlii. Zaključenje ugovora, Beograd 1993; S. Perović, Obligaciono pravo i dr.
4 9 Videti: M. Draškić, Zaključivanje ugovora o prodaji, Beograd 1986; R. Đurović - B. Stakić, Za­
ključivanje spoljnotrgovinskih ugovora sa oglednim primerima, Beograd 1991. i dr.
410 J. Radišić, Obligaciono pravo - Opšti deo, str. 89.
150
 Za nastanak ugovora izjavljena volja mora da poseduje određena svojstva (atri­
bute), tj. mora biti: 1) ozbiljna, jer ugovor ne može nastati na osnovu postojanja želje
ili šale nekog lica; 2) stvarna, sa namerom da se njen izjavilac obaveže (ne srne biti
prividna, simulovana ili fiktivna) i 3) slobodna (slobodno izjavljena), ne srne biti
manljiva, jer će predstavljati razlog za rušljivost tako zaključenog ugovora.
Na koji se način može izjaviti volja? Ona se može izjaviti: recima, uobičaje­
nim znacima ili drugim ponašanjem iz koga se sa sigurnošću može zaključiti o njenom
postojanju (ZOO, čl. 28). Volja se po pravilu izražava aktivnim ponašanjem ugovornih
strana, a njihovo izražavanje može biti izričito i prećutno. Ona može biti izjavljena:
usmeno, u pisanom vidu, znacima, radnjama, ponašanjem i si. Ponašanje iz koga se
nedvosmisleno može utvrditi da postoji volja (npr. rukovanje, klimanje glavom i si.)
predstavlja konkludentnu radnju. Zbog sve većeg stepena zastupljenosti informatič­
ke tehnologije i drugih savremenih sredstava komunikacija u poslovima robnog pro­
meta i zahtevane brzine u njihovom zaključivanju, predlaže se da se u budući Građan­
ski zakonik Srbije unese još jedna odredba: „Volja za zaključenje ugovora može se sa-
opštiti i različitim sredstvima komunikacija, ako posebnim propisima nije drugačije
određeno“411412
U pravnoj nauci postavljeno je pitanje: da li se pasivnim ponašanjem može iz­
javiti volja? Pasivno ponašanje npr. postoji kad ponudilac pismom predloži ponuđe­
nom da zaključe određeni ugovor, a on na njega ne odgovori, niti preduzme bilo kakve
radnje u tom pravcu. U savremenom pravu važi princip da ćutanje samo za sebe ne
znači i pristanak, a ono je prihvaćeno i u našem zakonodavstvu (ZOO, čl. 42. stav 1).
Ipak, poslovna praksa je stvorila određene izuzetke od pomenutog pravila41".
U pravnoj teoriji postoje dva različita shvatanja o tome kojoj volji treba priznati
pravno dejstvo: onoj pravoj, unutrašnjoj (teorija volje) ili onoj izjavljenoj (teorija izja­
ve). Prema teoriji volje, koja polazi od individualističke doktrine, kad izjavljena volja
ne odgovara unutrašnjoj, odnosno pravoj volji strane, tada izjavljenoj volji ne treba
priznati pravno dejstvo. Prema teoriji izjave, pošto se volja strane može saznati samo
kad se izjavi, izjavljenoj volji treba priznati pravno dejstvo. Sigurnost pravnog prome­
ta zahteva da se vodi računa samo o onome što su saugovarači izjavili, a ne i o onome
što su želeli a nisu izrazili. Poverenje u izjavljenu volju treba da bude zaštićeno, jer je
izjavljenu volju lakše utvrditi nego unutrašnju. U našoj pravnoj teoriji izjavljenoj volji
dat je primat, s tim ako se prava volja može utvrditi, ona će dobiti primat. Može se za­
ključiti da nijedna od ovih teorija nije u potpunosti prihvaćena.

2. NASTANAK SAGLASNOSTI (ZAKLJUČIVANJE UGOVORA)

Svaki ugovor, kao dvostrani pravni posao, pretpostavlja dve strane koje svojim
saglasnim izjavama volja zaključuju ugovor koji proizvodi određeno pravno dejstvo.
Njihovim usaglašavanjem volja, povodom određenog predmeta, nastaje ugovor, tj. on
se smatra zaključenim tek kad ponuđeni izjavi da prihvata učinjenu ponudu. Ponuda i

411 GZRS - druga knjiga, čl. 21. stav 2 (str. 16).

412 Detaljnije videti: S. Perović, Obligaciono pravo, str. 258- 264.
151
 prihvat ponude su obavezni akti kod zaključenja ugovora. Međutim, put do zaključe­
nja ugovora je mnogo složeniji, jer on može, a ne mora da započne pregovorima - po­
zivom na pregovore, vođenjem pregovora, sastavljanjem predugovora i si.413.
Ugovorne strane ne moraju lično zaključiti ugovor, već to mogu učiniti preko
zastupnika ili punomoćnika. One ne moraju fizički biti prisutne prilikom zaključenja
ugovora, već se ugovor može zaključiti i između odsutnih lica, putem pošte (obične i
elektronske), faksa, teleprintera i drugih sredstava komunikacije414*.
a) Ponuda - Ponuda je po svojoj prirodi predlog za zaključenje ugovora,
učinjen određenom licu, da bi se njenim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor (ZOO,
čl. 32. stav l) 4'5. Lice koje daje ponudu naziva se ponudilac, a lice kome je ponuda
upućena ponuđeni.
Koja izjava volje ima svojstva ponude? Prema Zakonu o obligacionim
odnosima svojstva ponude ima ona izjava volje koja predstavlja predlog za zaključe­
nje ugovora, koja je učinjena, po pravilu, određenom licu i koja sadrži sve bitne ele­
mente ugovora koji se želi zaključiti. Međutim, zakonom se dopušta da se predlog za
zaključenje ugovora uputi i neodređenom broju lica, kad je reč o tzv. javnoj ponudi
(opšta ponuda), ako sadrži bitne elemente ugovora koji se želi zaključiti, osim ako
drugačije ne proizlazi iz okolnosti slučaja ili običaja. Takođe, izlaganje robe sa ozna­
čenom cenom smatra se ponudom. Prodaja takve robe ne može biti odbijena, osim ako
drugačije ne proizlazi iz okolnosti slučaja ili običaja, npr. aranžiran izlog (ZOO, čl.
34). Slanje kataloga, cenovnika, tarifa, prospekata, objava i drugih obaveštenja, nema­
ju svojstva ponude, već svojstva poziva da se učini ponuda.
Treba imati u vidu da svaka izjavljena volja nema svojstva ponude. Da bi to bi­
la, ona mora da zadovolji određene uslove, tj. da sadrži određena obeležja, i to: 1) mo­
ra da sadrži bitne elemente ugovora koji se želi zaključiti (essentialia negotii), a nije
nužno da sadrži prirodne elemente ugovora (naturalia negotii)', 2) mora biti upućena
određenom licu, ili pod određenim okolnostima i neodređenom broju lica (javna
ponuda) ; 3) mora biti ozbiljna, jasna i izjavljena sa namerom da se njen izjavilac
obaveže; 4) mora da potiče od lica koje želi da zaključi ugovor ili lica koje je ponudi­
lac za to ovlastio. Ovi uslovi moraju biti kumulativno (istovremeno) ispunjeni. Nedo­
statak jednog od navedenih uslova uskraćuje datoj izjavi svojstva ponude.
Ponuda, u pogledu njene forme, podleže principu neformalnosti, jer se može
dati svim načinima. Izuzetno, za njenu punovažnost se zahteva da bude data u
određenoj formi417.

413 Detaljnije videti: M. Orlić, Zaključenje ugovora.

Detaljnije videti: M. Draškić, Zaključivanje ugovora oprodaji, str. 262-269.
• Prof. Konstatinović ponudu defmiše kao predlog ugovora učinjen određenom licu koji sadrži sve
bitne uslove predloženog ugovora, tako bi se njegovim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor. M. Kon-
stantinović, Obligacije i ugovori, Skica za zakonik o obligacijama i ugovorima, čl. 8. stav 1.
U budućem Građanskom zakoniku Srbije predlaže se unošenje novih rešenja u pogledu opšte
ponude. GZRS - druga knjiga, čl. 26. st. 3-4 (str. 17).
417 O ponudi detaljnije videti: M. Orlić, Zaključenje ugovora, str. 121-311; M. Draškić, Zaključivanje
ugovora o prodaji, str. 60-70. i dr.
152
 b) Pravna dejstva ponude - Učinjena ponuda obavezuje njenog ponudioca u
dva pravca: 1) da ostane pri ponudi i 2) da pristupi zaključenju ugovora pod uslovima
datim u ponudi. Prema Zakonu o obligacionim odnosima, pravno dejstvo ponude
ogleda se u tome što je ponudilac vezan svojom ponudom i dužan je da je održi, pod
određenim uslovima i za određeno vreme. Treba imati u vidu da ovo pravilo ne važi
kod potrošačkih ugovora, jer „ponudu koju potrošač daje trgovcu ne obavezuje
potrošača da ponudu održi“,418 tj. data ponuda je opoziva sve do momenta dok trgovac
ne prihvati ponudu. Ovde nije reč o zakonskoj odredbi koja je u suprotnosti sa
Zakonom o obligacionim odnosima, već samo o posebnom pravilu (lex specialis),
samo za slučaj kad se potrošač pojavi u ulozi ponudioca za zaključenje potrošačkog
ugovora.
Do kad ponuda obavezu je ponuđenog? Ponuda se ne daje u nameri da ponudio­
ca obavezuje vremenski neograničeno. Vreme za koje je ponudilac vezan datom
ponudom zavisi od toga da lije ponuda učinjena između prisutnih ili između odsutnih li­
ca. U prvom slučaju, smatra se d a je odbijena ako nije prihvaćena bez odlaganja, osim
ako iz okolnosti proizlazi da ponuđenom pripada određeni rok za razmatranje ponude.
Drugim rečima, ponuda obavezuje ponudioca dok se ponuđeni ne izjasni, a on se mora
izjasniti bez odlaganja. Ponuda učinjena telefonom, teleprinterom, Internetom ili
neposrednom radio-vezom smatra se kao ponuda prisutnom licu. Ako je ponudilac u
svojoj ponudi naznačio rok za njeno prihvatanje, ona ga obavezuje do isteka tog roka.
U drugom slučaju, ako ponudilac uputi ponudu odsutnom licu, tada važe drugači­
ja pravila, jer strane i njihove volje razdvaja prostor i vreme. Od učinjene ponude do nje­
nog prihvata potrebno je da protekne određen vremenski period. Tako, ako je ponudilac
uputio ponudu odsutnom licu i u njoj nije odredio rok za prihvatanje, nastaje pitanje do
kog vremena ponuda obavezuje. U našem pravu to je vreme koje je redovno potrebno da
ponuda stigne ponuđenom, d a je razmotri, o njoj donese odluku i da odgovor o prihvatu
stigne ponudiocu. Proizlazi da određeni rok od strane ponudioca nije fiksiran, a njegova
dužina zavisi od konkretnog slučaja i okolnosti419. Naš zakonodavac s pravom nije
fiksirao taj rok, već ostavio sudu da u svakom konkretnom slučaju odredi njegovu
dužinu (ZOO, čl. 37. stav 4). U svakom slučaju, reč je o razumnom, tj. primerenom roku
koji se utvrđuje u zavisnosti od faktičkog stanja i konkretnog slučaja. Međutim, ako je
ponudilac u pismenu (npr. pismo, telegram) odredio rok za prihvatanje, smatraće se da
taj rok počinje da teče od datuma označenog u pismenu, odnosno od dana kad je
telegram predat pošti (ZOO, čl. 37. stav 2). U svakom slučaju, ponuda ne obavezuje, ona
se gasi i pre isteka ostavljenog roka, ako je ponuđeni takvu ponudu odbio.
Datu ponudu davalac ponude može opozvati i pre isteka roka, ali pod uslovom
da opoziv ponuđenome stigne pre ponude ili bar istovremeno sa njom. Ovakvo rešenje
zastupljeno je i u uporednom zakonodavstvu (npr. Nemačka, Austrija, Švajcarska), a
polazi od potrebe zaštite ponuđenog, koji posle prijema ponude može preduzeti
određene pripremne radnje i izložiti se troškovima radi zaključenja ugovora, pa bi u
slučaju opoziva ponude pretrpeo štetu. Predlaže se da se u pogledu opoziva ponude

418 Zakon o zaštiti potrošača (,,S1. glasnik RS“, br. 62/2014), čl. 3. stav 4.
419 S. Perović, Obligacionopravo, str. 273.
153
ode i korak dalje u budućem Građanskom zakoniku Srbije, tako što bi bilo moguće
opozvati ponudu „sve dok se ugovor ne zaključi11, pod uslovom da opoziv stigne
ponuđenom pre nego sto je on otposlao svoj prihvat420.
Ponuda prestaje da proizvodi pravno dejstvo kada istekne rok za njeno
prihvatanje, kad ponudilac primi izjavu ponuđenog o odbijanju njegove ponude i kada
je blagovremeno opozvana.
c) Prihvat ponude - Prihvatanjem ponude dolazi do zaključenja ugovora. I pri­
hvat ponude predstavlja jednostranu izjavu volje kojom se daje saglasnost na učinjenu
ponudu. To je izjava volje kojom se vrši prihvatanje ponude radi zaključenja ugovora.
To je pristajanje ponuđenog na zaključenje ugovora. U našem pravu smatra se d a je
ponuda prihvaćena kad ponudilac primi izjavu ponuđenog da prihvata ponudu, kada
ponuđeni pošalje stvar ili plati cenu, kao i kad učini neku drugu radnju koja se, na
osnovu ponude ili prakse utvrđene između zainteresovanih strana ili običaja može
smatrati kao izjava o prihvatanju.
Izjava o prihvatu ponude može se učiniti aktivnim ponašanjem (direktno), npr.
rečima, znacima, kao što je rukovanje, klimanjem glavom ili davanjem kapare i si., ali,
u zakonom određenim slučajevima i pasivnim ponašanjem (indirektno), nor. ćutaniem.
Načelno, svaka izjava ili radnja koja ima značenje izjave o prihvatanju, smatra se
prihvatom ponude.
Trebalo bi imati u vidu da svaka izjavljena volja nema svojstva prihvata ponude.
Da bi to bila, prihvat ponude mora da zadovolji određene uslove, tj. da izjavljena
volja sadrži određena obeležja, i to: 1) d a je data blagovremeno; 2) d a je u pogledu sa-
držine saglasna ponudi (u protivnom, uzeće se da je reč o ponudi ponuđenog - protiv-
ponudi, novoj ponudi); 3) da izražava nameru ponuđenog da zaključi ugovor (animus
contrahendi)-, 4) d a je prihvat učinio ponuđeni ili lice od njega ovlašćeno i 5) d a je pri­
hvat upućen ponudiocu ili licu od njega ovlašćenog.
U pravnoj teoriji postavljeno je pitanje da li je ćutanje na učinjenu ponudu
znak pristanka, odnosno prihvatanja ponude ili ne? Naše pravo utvrđuje da ćutanje
ponuđenog ne znači prihvatanje ponude. Ako ponuđeni izjavu o prihvatu ponude nije
dao, ponuda ga ne obavezuje. Zbog toga, odredba u ponudi kojom se konstatuje da će
se njegovo ćutanje smatrati prihvatanjem ponude, ne može proizvoditi pravno dejstvo.
Međutim, ako su dva lica u stalnoj poslovnoj vezi ili ako se jedno lice ponudilo dru­
gom da izvršava njegove naloge u kontinuitetu (npr. posrednik, zastupnik, komisionar)
za obavljanje određenih poslova, pa ponudu, odnosno nalog nije odmah odbilo, ugo­
vor se smatra zaključenim kad je ponuda, odnosno nalog stigao. U tim slučajevima ne
traži se izjava o prihvatu ponude, zbog činjenice da je dogovoren odnos u kome se
obaveze ispunjavaju sukcesivno (kontinuirano).
Kakvo je pravno dejstvo prihvata ponude s predlogom da se ona izmeni ili
dopuni? Smatraće se da je ponuda odbijena i da je ponuđeni učinio drugu ponudu
svom ponudiocu, ako izjavi da prihvata ponudu i istovremeno predloži da se ona u
nečemu izmeni ili dopuni.

420 GZRS - druga knjiga, čl. 30. stav 4 (str. 18).

154
 U budućem Građanskom zakoniku Srbije predlaže se regulisanje instituta
„ukrštanje ponuda“, koji treba razlikovati od prihvatanja ponude, kao i od prihvatanja
ponude s predlogom da se ponuda izmeni. Smatraće se da je ugovor zaključen za
srednji iznos, ,,u slučaju ukrštanja ponuda koje se razlikuju u tome što jedna strana
traži manju naknadu za svoju obavezu, a druga joj nudi više“421.
Prihvat ponude izvršen sa zadocnjenjem, zadocneli prihvat, smatra se novom
ponudom od strane ponuđenog. Međutim, ako je prihvat učinjen blagovremeno, ali je iz
određenih razloga (npr. blokada u sredstvima komunikacije) ponudiocu stigla nakon
isteka roka za prihvatanje ponude, smatra se d a je ugovor zaključen, pod uslovom d a je
ponudilac znao ili je prema okolnostima mogao znati daje prihvat poslat blagovremeno.
I prihvat ponude može se opozvati, ako ponudilac primi izjavu o opozivu pre
izjave o prihvatanju ili istovremeno sa njom (ZOO, čl. 39. stav 3).
Dejstvo izjave o prihvatanju ponude ogleda se u nastanku ugovora.
d) Vreme zaključenja ugovora - U našem pravu smatra se da je ugovor
zaključen „onog trenutka kad ponudilac primi izjavu ponuđenog da prihvata ponudu“
(ZOO, čl. 31. stav 1).
Trenutak zakliučenia ugovora različito se utvrđuie u zavisnosti od toga da li je
ponuda data među prisutnim ili među odsutnim licima. Ako je ponuda data medu pri­
sutnim licima, pa je ponuđeni dao prihvat odmah, ugovor se smatra zaključenim u tre­
nutku izjave ponuđenog da ponudu prihvata. Ako je ponuda sadržavala rok, izjava po­
nuđenog o prihvatu ponude do isteka datog roka smatra se valjanom. U trenutku, a o
roku, kada je ponuđeni izjavio da prihvata ponudu, ugovor je zaključen. Međutim, ako
je ponuda data među odsutnim licima, teže je utvrditi kada je saglasnost o prihvatu po­
nude data. O tome postoje u uporednom pravu četiri teorije422*.
1) Teorija izjave - Po ovoj teoriji, smatra se d a je izvršen prihvat ponude i ugo­
vor zaključen u trenutku kad ponuđeni izjavi da prihvata ponudu, nezavisno od toga da
li za nju ponudilac zna ili ne zna. Ovu teoriju prihvata francusko pravo. Negativna
strana ove teorije je što stvara visok stepen neizvesnosti, imajući u vidu da je teško
dokazati u kom momentu je ponuđeni prihvatio i da lije zaista prihvatio ponudu.
2) Teorija odašiljanja - Po ovoj teoriji, smatra se d a je prihvat ponude učinjen
kad je ponuđeni odaslao svoj prihvat (npr. pismo, telegram). U trenutku odašiljanja
prihvata od strane ponuđenog smatra se da je ugovor zaključen. Ovu teoriju prihvata
anglosaksonsko pravo. Ovoj teoriji se zamera što saznanje ponudioca o prihvatu
ponude smatra irelevantnim, jer se ugovor smatra zaključenim nezavisno od toga da li
je ponudilac saznao za prihvat ponude. Ona dovodi u pitanje postojanje saglasnosti
volja ugovornih strana, bez koje nema zaključenog ugovora.
3) Teorija prijema - Po ovoj teoriji, prihvat ponude je izvršen i saglasnost vo­
lja postignuta, a time i ugovor zaključen, u trenutku kad je ponudilac primio prihvat
ponude ponuđenog. Ovu teoriju prihvata i naše pravo. Određeni nedostaci sadržani u
prethodnim teorijama otklanjaju se ovom teorijom, jer ponuđeni ne može negirati d a je

421 GZRS - druga knjiga, čl. 34 (str. 20).

422 Detaljnije videti: S. Perović, Obligacionopravo, str. 281- 285; B. Blagojević i V. Krulj (redaktori),
Komentar Zakona o obligacionim odnosima, / knjiga, str. 115-117. i dr.
155
i kad je poslao prihvat ponude, a ponudilac ne može negirati da prihvat ponude nije
primio, imajući u vidu da postoji dokaz kod pošte o otpremljenim i dopremljenim
pošiljkama.
4) Teorija saznanja - Po ovoj teoriji, do saglasnosti volja je došlo u trenutku
kada je ponudilac saznao za prihvat ponude ponuđenog, tj. to je trenutak zaključenja
ugovora. Ovu teoriju prihvata italijansko i špansko pravo. Ovoj teoriji se zamera kako
sa sigurnošću utvrditi da lije i kad je ponudilac saznao za prihvat ponude ponuđenog.
Utvrditi trenutak zaključenja ugovora od značaja je za pravo, jer trenutak
zaključenja ugovora ima višestruki značaj: ugovor počinje da proizvodi pravno
dejstvo, a za ugovorne strane nastaju prava i obaveze iz zaključenog ugovora; počinju
da teku rokovi za izvršenje obaveza i rokovi zastarelosti; ceni se sposobnost
ugovaranja ugovornih strana i dr.423.
e) Mesto zaključenja ugovora - U našem pravu mestom zaključenja ugovora
smatra se ono „mesto u kome je ponudilac imao sedište, odnosno prebivalište u
trenutku kada je učinio ponudu" (ZOO, čl. 31. stav 2). Utvrđivanje mesta zaključenja
ugovora od značaja je prvenstveno za ugovore sa elementom inostranosti, radi
utvrđivanja merodavnog prava i nadležnosti suda.

3. PREDMET UGOVORA

Predmet ugovora je drugi opšti uslov za nastanak punovažnog ugovora. On

predstavlja ono na šta se ugovorne strane obavezuju, tj. ,,o tome o čemu je ugovor"424,
zbog čega svaki ugovor mora imati svoj predmet. Predmet ugovora može biti određe­
na stvar, pravo ili neka radnja. U pogledu određivanja kakav mora biti predmet, u bu­
dućem Građanskom zakoniku Srbije predlaže se unošenje dva nova rešenja: 1) pred­
met ugovora može biti sve što nije zakonom zabranjeno i što nije protivno javnom po­
retku ili moralu i 2) predmet ugovora može biti i buduća stvar425.
Ugovor može imati više predmeta, jer jedan ugovor može imati više obaveza.
Odatle, svaka od tih obaveza ima svoj predmet.
Iz analize odredaba našeg zakona proizlazi d a je predmet ugovora obaveza koja
proističe iz ugovora, a nju čini: davanje, činjenje, nečinjenje ili trpljenje. Međutim, sa-
držinu ugovora čine prava i obaveze ugovornih strana koje nastaju njegovim zaključe­
njem, a predmet ugovora je, pak, ono povodom čega nastaju prava i obaveze ugovor­
nih strana. Zbog toga, treba praviti razliku između predmet ugovora (stvar, pravo ili
radnja) od njegove sadržine (dare,facere ili non facere). Predmet je ono povodom če­
ga nastaju prava i obaveze, a prava i obaveze predstavljaju sadržinu ugovora.
Pravilo je da predmet ugovora postoji u momentu zaključenja ugovora, među­
tim, on može biti i neka buduća stvar, npr. naredni rod šećerne repe.

421 O teorijama nastanka ugovora detaljnije videti: S. Perović, Obligaciono pravo, str. 280-284; J.
Salma, op. cit., str. 218-220; J. Radišić, Obligaciono pravo - Opšti deo, str. 102. i dr.
~4 Opšti imovinski zakonik za Crnu Goru, čl. 513.
425 GZRS - druga knjiga, čl. 42. st. 1-2 (str. 22).
156
 Predmet punovažnog ugovora mora biti: moguć, dopušten i određen, odnosno
odrediv (ZOO, čl. 46. stav 2). Ugovor je ništav, ako je predmet obaveze nemoguć, ne­
dopušten, neodređen ili neodrediv.
a) Moguć - Da bi ugovor mogao biti izvršen, njegov predmet mora biti moguć.
Postoje različite vrste mogućnosti.
Prema kriterijumu vremena postojanja, mogućnost predmeta ugovora može biti
prvobitna (inicijalna) i naknadna (subsekventna). Nemogućnost je inicijalna ako je po­
stojala u momentu zaključenja ugovora, pa takav ugovor ne nastaje. Nemogućnost je na­
knadna ako nije postojala u momentu zaključenja ugovora, već se javila kasnije, i takav
ugovor nastaje i proizvodi pravno dejstvo. Prema kriterijumu vrste, mogućnost predmeta
ugovora može biti faktička i pravna. Faktička mogućnost pretpostavlja da se predmet
ugovor mora odnositi na nešto sto je faktički moguće izvršiti. Staro je rimsko pravilo da
nemoguće ne rađa obligaciju (impossibilium nulla est obligatio), a Skica prof. Konstan-
tinović sadrži: „S toje svakom nemoguće ne može biti predmet ugovora“4-6. Zbog toga,
ugovor ne nastaje ako za predmet ima nešto što se ne može izvršiti, npr. preuzimanje
obaveze izgradnje fabrike za 15 dana. Pravna nemogućnost postoji kad se predmet ugo­
vora odnosi na nešto što ie zabranieno imperativnim nronisima. nnr. kada ie predmet
ugovora neka stvar koja je izvan pravnog prometa. Prema kriterijumu načina na koji se
procenjuje, mogućnost predmeta može biti objektivna (apsolutna) i subjektivna (relativ­
na). Predmet mora biti objektivno a ne subjektivno moguć. Dok se subjektivna moguć­
nost ocenjuje prema ličnim svojstvima saugovarača (uzimaju se u obzir njegove sposob­
nosti i kvalitet), dotle se objektivna mogućnost ocenjuje nezavisno od ličnih svojstava
saugovarača, na osnovu određenih standarda (npr. standardi dobar domaćin, razumno li­
ce i dr.). Ako se dužnik obaveže na nešto što je objektivno nemoguće, obaveza je ništa­
va, a time i ugovor. Obligacija se gasi ako je predmet postao nemoguć zbog više sile4-7.
b) Dopušten predmet ugovora je onaj čiji je promet pravom dozvoljen. Kad je pred­
met ugovora nedopušten, ugovor je ništav. Dopuštenost se ceni prema trenutku zaključe­
nja ugovora, zbog čega treba imati u vidu da jedna stvar ili radnja u jednom periodu može
biti nedopuštena, a u drugom dopuštena. Nedopušten je onaj predmet koji se nalazi van
prometa, tj. čiji je promet pravom zabranjen ili je promet suprotan prinudnim propisima,
javnom poretku, dobrim običajima (ZOO, čl. 49). Zbog njihove prirode, pojedine stvari su
van pravnog prometa (npr. prirodna bogatstva, javna dobra i dobro u opštoj upotrebi). U
pravnoj teoriji se navode najvažnije zabrane predmeta ugovora, koje proizlaze iz: držav­
nog uređenja, prirode pojedinih vrsta stvari i prirode pojedinih vrsta radnji4-8.
c) Određen (odrediv) - Predmet ugovora mora biti određen ili bar odrediv. On
je odrediv ako ugovor sadrži podatke pomoću kojih se može odrediti ili su ugovorne
strane ostavile trećem licu da ga odredi. Međutim, ako treće lice neće ili ne može da
odredi predmet ugovora, ugovor je ništav (ZOO, čl. 50). Prema Skici prof. Konstanti-42678

426 M. Konstantinović, Obligacije i ugovori - Skica za zakonik o obligacijama i ugovorima, čl. 23.
stav 1.
427 Detaljnije videti: S. Perović, Obligaciono pravo, str. 312-314; B. Blagojević i V. Krulj (redaktori),
Komentar Zakona o obligacionim odnosima, I knjiga, str. 151-153. i dr.
428 S. Perović, Obligaciono pravo, str. 315-320.
157
 novića, ugovor je ništav i kad je određivanje predmeta ostavljeno slobodnoj oceni je d ­
nog od ugovomika429.

4. OSNOV UGOVORA

Osnov ugovora ili kauza (causa) predstavlja cilj, odnosno pravni razlog radi ko­
ga se ugovor zaključuje4’0. Kauza je neposredni pravni cilj obavezivanja strana u ugo­
voru, tj. ona objašnjava zašto je nastala obligacija. Na primer, kod ugovora o prodaji
neposredni pravni cilj obavezivanja kupca je sticanje prava svojine na stvari, a za pro-
davca sticanje novca; ili pričinjena šteta je osnov obaveze da se ista naknadi; ili uzeta
stvar na poslugu stvara osnov obaveze da se ista vrati. Osnov objašnjava zbog čega se
saugovarači obavezuju.
Ako se za trenutak zanemare ekstremni stavovi subjektivnog i objektivnog shva-
tanja kauze, kao zaključak se nameće d a je istina negde na sredini. Kauza nije isključi­
vo ni ekonomski ni psihološki, već pravni cilj koji strane ostvaruju izvršavajući svoje
ugovorom preuzete obaveze. To je, dakle, kauza u pravnom smislu reči431.
U našem pravu osnov mora da postoji i da je dopušten. Pretpostavka ie da ugovor­
na obaveza ima osnov i kad on nije vidljiv. Ako osnov ne postoji, ugovor je ništav (npr.
osnov ne postoji kod simulovanih i fiktivnih ugovora). Takođe, svaka ugovorna obaveza
mora imati dopušten osnov, u protivnom ugovor je ništav. Osnov je nedopušten ako je
protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima (ZOO, čl. 51-52).
Ugovori kod kojih se vidi osnov obaveze nazivaju se kauzalni, a kod kojih se ne
vidi, što ne znači da osnov ne postoji, nazivaju se apstraktni. Tipičan primer apstrakt­
nog ugovora je ugovor o izdavanju menice, što ne znači da osnov za izdavanje ne po­
stoji. Takođe, svako priznanje duga („... tom i tom licu dugujem toliko...14) predstavlja
apstraktni pravni posao.
Pobuda je motiv koji opredeljuje jednu stranu da preduzme radnje davanja, či­
njenja ili uzdržavanja od činjenja. Ona je lični, skriveni psihički proces, koji može biti
sadržan u obligaciji432. Pobude su razlozi koji utiču posredno na strane da zaključe
ugovor, kao što su potreba za novcem, potreba za stanovanjem, potreba za putovanjem
i si. Pobuda se razlikuje od osnova, koji predstavlja pravni cilj obavezivanja. Osnov je
uvek isti kod iste vrste obligacije.
U našem pravu pobude iz kojih je ugovor zaključen ne utiču na njegovu punova­
žnost. Međutim, ako je nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku jednog saugovarača
da zaključi ugovor, a pri tom je drugi saugovarač bio nesavestan, zaključen ugovor biće
bez dejstva. U tom slučaju pobuda ulazi u osnov i čini ga nedopuštenim, a nedopuštenost

M. Konstantinović, Obligacije i ugovori - Skica za zakonik o obligacijama i ugovorima, čl. 24.

stav 8.
U uporednom pravu osnov ugovora nije opšteprihvaćena kategorija u savremenom pravu. U ro­
manskom pravu (Francuska, Italija) kauza ima značaj opšte pretpostavke važnosti ugovora, a u german­
skom pravu (Nemačka, Švajcarska) to nije slučaj, jer se tamo umesto predmeta i osnova ugovora operiše
jedmm izrazom —sadržina ugovora. J. Radišić, Obligacionopravo —Opšti deo, str. 84-85.
4,? S. Perović, Osnov ugovorne obaveze, str. 23.
' I. Babić, Obligaciono pravo - Opšti deo, str. 95.
158
osnova čini ugovor ništavim (ZOO, 51. 53). Na primer, ako jedna strana u svojstvu zajmo­
davca da na zajam drugoj strani novac i pri tom zna d aje osnovna pobuda druge strane ku­
povina droge, tada pobuda ulazi u osnov ugovora i zbog svoje nedopuštenosti i nesavesno-
sti zajmodavca ugovor čini ništavim. Na kraju, kad je reč o ugovorima bez naknade (npr.
ugovori o beskamatnom zajmu, poklonu), nedopušten motiv jedne strane je uvek uzrok ni-
štavosti, nezavisno od toga da lije druga strana za nju znala ili morala znati.

5. SREDSTVA OBEZBEĐENJA IZVRŠENJA UGOVORA

a) Opšta razmatranja - Imovina subjekta prava ima dvostmku funkciju: garant­

nu i prometnu. Dok prometna funkcija omogućava odvijanje pravnog prometa i od pod­
jednakog je značaja za poverioca i dužnika, dotle garantna funkcija ima veći značaj za
poverioca, jer predstavlja najopštije sredstvo obezbeđenja njegovog potraživanja4 .
Da bi se obezbedilo izvršenje već zaključenog ugovora, strane pribegavaju ugo­
varanju nekog sredstva obezbeđenja. Preciznije, poverilac ima pravo da zahteva od
dužnika neko sredstvo obezbeđenja koje će mu pružiti sigurnost da će dužnikova oba­
veza iz ugovora biti izvršena.
Sva sredstva obezbeđenja izvršenja ugovora dele se na stvarna (ručna zaloga,
nedržavinska zaloga, hipoteka, založno pravo na pravima, kaucija, kapara) i lična sred­
stva obezbeđenja (jemstvo, ugovorna kazna, odustanica). Stvarna sredstva obezbe­
đenja ovlašćuju poverioca da stekne stvarno pravo na stvarima dužnika ili trećeg lica,
ako dužnik ne ispuni svoju obavezu u zakonom ili ugovorom predviđenom roku. Dok
su kaucija i kapara predmet izučavanja obligacionog prava, dotle su ručna zaloga, ne­
državinska zaloga i hipoteka predmet izučavanja stvarnog prava. Lična sredstva
obezbeđenja ovlašćuju poverioca, pod uslovom da dužnik ne izvrši svoju obavezu, da
od dužnika ili trećeg lica zahteva ispunjenje te obaveze. Jemstvo, ugovorna kazna i
odustanica su predmet izučavanja obligacionog prava, a jemstvo i poslovnog prava.
Za ugovore u privredi, posebno za bakarske poslove (ugovor o kreditu), od po­
sebnog značaja su različite vrste bankarskih garancija i druga sredstva obezbeđenja iz­
vršenja ugovora.
Obezbeđenje ugovora može se realizovati unošenjem klauzule u osnovni ugovor,
istovremenim zaključenjem posebnog ugovora o konkretnom sredstvu obezbeđenja ili
kasnijim zaključenjem posebnog ugovora. Zaključeni posebni ugovor o konkretnom
sredstvu obezbeđenja deli sudbinu ugovora iz koga se vrši obezbeđenje izvršenja.
O stvarnim sredstvima obezbeđenja već je bilo reči, a od ličnih sredstava obez­
beđenja izvršenja ugovora, razmatraćemo samo jemstvo.
b) Jemstvo - U pogledu pojmovnog određenja, jemstvo je ugovor kojim se je-
mac obavezuje prema poveriocu da će ispuniti punovažnu i dospelu obavezu dužnika,
pod uslovom da on to ne učini (ZOO, čl. 997). Zaključenjem ugovora o j emstvu pove­
rilac dobija još jednog dužnika za isti predmet obaveze (potraživanje) i povećava broj
dužnika i sigurnost da će dug biti namiren, a dužnik se ne oslobađa svoje obaveze.43

433 O. Antić, Obligacionopravo, str. 153.

159
 Lice koje preuzima jem stvo naziva se jemac, a lice za čiji se dug jem či naziva
se glavni dužnik. Odatle, jem ac ne preuzima dug glavnog dužnika, već se samo oba­
vezuje da će platiti dužnikov dug.
Jemstvo predstavlja lično sredstvo obezbeđenja izvršenja ugovora između pove-
rioca i dužnika, a nastaje na osnovu zaključenog ugovora. On se zaključuje između
jem ca i poverioca iz osnovnog posla. Ugovor se može zaključiti bez prethodnog spo­
razuma između jem ca i dužnika, šta više, može nastati i bez dužnikovog znanja, pa
čak i protiv njegove volje, s tim što to nije slučaj u poslovnoj praksi. Strana sudska
praksa dopušta da jem ac svoju izjavu o jemstvu, koju je dao dužniku, usmeri prema
još nepoznatom poveriocu, koju ovaj zatim prihvati434. Ugovor o jemstvu može zaklju­
čiti više lica sa poveriocem (zajedničko jemstvo), u kom slučaju jemci odgovaraju
kao solidarni dužnici - solidarnost jem aca (ZOO, čl. 1005).
Ugovor o jem stvu je punovažan samo ako je zaključen u pisanoj formi - zakon­
ska forma. Ugovor može biti dobročin ili teretan.
Koje su karakteristike jemstva? Prva, jemstvo je akcesome prirode, jer je veza­
no za glavni dug iz osnovnog posla. Obaveza jemca je akcesoma u odnosu na obavezu
glavnog dužnika, jer jemac ne može imati veću obavezu od obaveze glavnog dužnika.
Ako je ništav osnovni ugovor zaključen između ooverioca i glavnog dužnika, ništav je i
ugovor o jemstvu. Druga, u odnosu na obavezu iz glavnog posla, obaveza jemca je sup-
sidijama, jer poverilac nije ovlašćen da zahteva od jemca ispunjenje obaveze ako nije
prethodno bez uspeha pokušao izmirenje obaveze od dužnika. Međutim, jemstvo je soli­
darno za obaveze koje potiču iz ugovora u privredi i ako se jem ac obavezao kao jemac
platac. Treća, jemstvo se daje za punovažnu obavezu glavnog dužnika, koja se može
ogledati u nekoj činidbi (davanju, činjenju, nečinjenju ili trpljenju). Obaveza za koju se
jemči može biti uslovna, određena, buduća i zastarela. Četvrta, ugovor o jemstvu je pu­
novažan samo ako je zaključen u pisanoj formi (formalni ugovor).
U pogledu obima jem čeve odgovornosti, pravilo je da jem čeva obaveza ne mo­
že biti veća od obaveze glavnog dužnika (ZOO, čl. 1002). Na jemca, koji je izmirio
glavni dug iz osnovnog posla, prelazi izmireno potraživanje sa svim sporednim pravi­
ma. Sa namirenjem poveriočevog potraživanja od strane jem ca dolazi do prestanka
glavnog duga i ugovora o jemstvu, a nastaje zakonska subrogacija. Na jem ca prelazi
isplaćeno potraživanje sa svim sporednim pravima.
Zakonom o obligacionim odnosima se bliže reguliše odnos između poverioca i
jem ca i odnos između jem ca i dužnika, kao i neki posebni oblici jem stva (jemac pla­
tac, sajemstvo (solidarnost jem aca) i jem čev jem ac (ZOO, čl. 1004-1017).
U nekim slučajevima može se staviti znak jednakosti između jem stva i bankar­
ske garancije (ZOO, čl. 1084-1087). Međutim, iako je slična sa jemstvom, bankarska
garancija ima i niz razlika, tj. ima sopstvenu pravnu prirodu. Bankarska garancija je
ugovor kojim se obavezuje banka (izdavalac) prema primaocu garancije (korisniku) da
će mu za slučaj da mu neko treće lice ne ispuni obavezu o dospelosti, tu obavezu ona
izmiriti, pod uslovima navedenim u izdatoj garanciji. Ona se može dati, kako za nov­
čana, tako i za nenovčana potraživanja, s tim da banka svoju obavezu prema korisniku
garancije uvek izmiruje u novcu - tzv. garantovan iznos, garantovana suma.

4j4 D. Stojanović - B. Pavićević, Pravo obezbeđenja kredita, Beograd 1997, str. 30.
160
It) USLOVI ZA PUNOVAŽNOST UGOVORA

1. SPOSOBNOST UGOVARANJA

Za punovažnost zaključenog ugovora zahteva se da ugovorne strane imaju spo­

sobnost ugovaranja, koja podrazumeva poslovnu sposobnost fizičkih i pravnih lica. U
pogledu sposobnosti ugovaranja treba istaći da ne važe ista pravila za fizička i pravna
lica. Dok fizičko lice može zaključivati punovažne ugovore ako ima poslovnu sposob­
nost koja se traži za konkretan ugovor, dotle pravno lice može zaključivati ugovore u
pravnom prometu u okviru svoje pravne sposobnosti. Pravnu i poslovnu sposobnost
pravno lice stiče momentom nastanka. One su uslovljene delatnošću koju pravno lice
obavlja, jer mogu da zaključuju pravne poslove samo iz okvira svoje delatnosti. Prema
predlogu budućeg Građanskog zakonika Srbije, ugovor koji je zaključen „izvan prav­
ne sposobnosti pravnog lica" neće proizvoditi pravno dejstvo (osim ako posebnim pro­
pisima nije drugačije određeno)435. Zbog zaključenja ugovora koji nema pravno dej­
stvo savesna strana može zahtevati naknadu štete koju je pretrpela. Ako je nešto dato,
a sposobnost za zaključenje ugovora nije postojala, primljeno se mora vratiti. Postoji
obaveza naknade i ako je nešto primljeno, a ne može se vratiti.
Polazeći od kriterijuma da li jedno lice uopšte ne može da zaključuje ugovore ili
ne može da zaključuje samo neke ugovore, u pravnoj teoriji se ističe da nesposobnost
ugovaranja može biti apsolutna i relativna436, pa se i ugovori dele na apsolutno ni­
štave (ništavi) i relativno ništave (rušljivi).
Na sposobnost ugovaranja fizičkih lica primenjuju se opšta pravila o njihovoj
poslovnoj sposobnosti, dok pravna lica imaju pravnu i poslovnu sposobnost, čiji su
obim i sadržina specifični. Pravna lica, kao društvene tvorevine, ne mogu kao fizička
lica neposredno zaključivati ugovore u pravnom prometu, već ona to čine preko svojih
zastupnika ili punomoćnika.

2. MANE VOLJE

Jedan od zahteva kod zaključenja ugovora je da izjavljene volje ugovornih stra­

na budu slobodne. Ako izjavljena volja jedne strane nije bila slobodno data, smatra se
d a je ona manljiva. Postojanje manljive volje predstavlja razlog za rušljivost ugovora.
Nedostaci u saglasnosti strana, odnosno u manljivosti volje na jednoj strani ogledaju
se u postojanju zablude, prevare, pretnje ili prinude. U svim slučajevima, po prestanku
uzroka koji je uslovio manljivu volju, rušenje ugovora može da zahteva strana čija je
volja bila manljiva.
U našem pravu reguliše se, s jedne strane, zabluda kod strane uz čije postojanje
ugovor nastaje, ali je rušljiv - bitna zabluda, a s druge strane, zabluda strana koja spre­
čava nastanak ugovora - nesporazum. Pod nesporazumom se podrazumeva nesagla-
snost o prirodi ugovora ili o osnovu ugovora ili o predmetu obaveze, a ugovorne stra­
ne žive u uverenju da su saglasne (ZOO, čl. 63). Nesporazum je zapravo nedostatak

435 Vidi: GZRS - druga knjiga, čl. 51. stav 2 (str. 25).
436 O ovom pitanju detaljnije videti: S. Perović, Obligaciono pravo, str. 246-250.
161
 saglasnosti volja, pa čim nje nema, nema ni ugovora. Primera radi, kad jedna strana ži­
vi u veri da jednu stvar prodaje, a druga d a je prima na poslugu, ugovora nema, jer obe
strane imaju pogrešnu predstavu o prirodi ugovora. Ili, jedna strana vraća novac na
ime duga, a druga ga prima na ime poklona o svom danu rođenja. I u ovom slučaju sa­
glasnosti volja nema, pa nema ni ugovora. Pri tom mora biti prisutna i činjenica da
ugovorne strane veruju da su postigle sporazum. Pošto ugovora nema, nema ni prav­
nog osnova da se primljeno zadrži, ako je što dato.
a ) Z a b lu d a je netačna (pogrešna ili nepotpuna) predstava o nekoj činjenici rele­
vantnoj za punovažnost zaključenog ugovora437. Netačna predstava se odnosi na neki
element ugovora, na samu prirodu ugovora ili na lice s kojim se zaključuje ugovor438.
Pogrešnu predstavu o ugovoru koji se zaključuje ili o njegovim bitnim elementima na
strani lica koje je u zabludi mogu izazvati različiti činioci, npr. stepen obrazovanosti,
određene navike, nepoznavanje prilika na tržištu i dr.
U našem pravu, da bi zabluda uslovila manljivu volju, ona m o r a b iti b itn a . Iz-
javljena volja dovodi do nastanka ugovora, ali je zbog bitne zablude takav ugovor ru-
šljiv. Zakonodavac kvalifikuje zabludu kao bitnu ako se odnosi na: 1) bitna svojstva
predmeta ugovora, 2) ličnost, ako se zaključuje ugovor u odnosu na lična svojstva sau-
govarača (intuitu nersnnae) i 3) okolnosti koje su po običajima u prometu ili po name-
n strana bile odlučne, a strana koja je u zabludi ne bi inače zaključila ugovor takve sa-
drzme (ZOO, čl. 61. stav 1). Ako zabluda nije bitna, znači da se odnosi na prirodne
elemente ugovora, a strana u zabludi nema pravo na zahtev za poništaj ugovora.
Zabluda m o r a b iti o p r a v d a n a , jer je do nje došlo i pored dužne brige strane u
zabludi o svim pitanjima značajnim za zaključenje ugovora. Neopravdana zabluda je
ona do koje je došlo krivicom same ugovorne strane, zbog nemarnog ponašanja pa i
tvrdoglavosti (npr. strana tvrdi da poznaje likovno delo određenog umetnika i kupuje
sliku bez njegovog potpisa iako mu se skreće pažnja da pouzdanog dokaza o autorstvu
nema). Razlikovanje opravdane od neopravdane zablude je od pravnog značaja, jer se
zbog neopravdane zablude ne može tražiti poništaj ugovora.
Strana u zabludi ne može se na nju pozivati, tj. ne može tražiti poništaj ugovora
ako druga strana pristaje da izvrši ugovor kao da zablude nije bilo (ZOO, čl. 61. stav
4). Obligaciono pravo ima za cilj da se uspostavi ekvivalentnost između obaveza, jer
je to u interesu samih strana, ali i celokupne privrede.
b) P r e v a r a - U osnovi prevare leži zabluda. Prevara se ogleda u namemom
preduzimanju određenih radnji jedne ugovorne strane radi izazivanja ili održavanja za­
blude kod druge strane439. Međutim, prevaru može da učini i treće lice izazivanjem za­
blude ili održavanjem u zabludi obe ili samo jednu stranu radi zaključenja ugovora.
Prevara mora biti takve prirode da se, inače, bez nje ugovor ne bi zaključio. Pre­
vara predstavlja prevamo ponašanje koje se sastoji u lukavstvu, obmanjivanju, u dava­
nju netačnih ili iskrivljenih podataka, kako bi se druga strana opredelila da zaključi

437 Ž. Đorđević - V. Stanković, op. cit., str. 299.

4-* Perović- Obligaciono pravo, str. 286. i dalje.
Uporediti: S. Perović, Obligaciono pravo, str. 301; Ž. Đorđević - V. Stanković, op. cit., str. 302 i dr.
162
ui'nvor ili da prihvati teže uslove, tako da bez prevamog ponašanja ugovor ne bi bio
ik li učen ili bi bio zaključen, ali pod povoljnijim uslovima.
I’revara predstavlja teži oblik zablude, jer uvek pretpostavlja nesavesnost lica
I ti|o prevaru čini. Dok kod zablude samo teži oblici zablude (bitne zablude) predsta­
vi ju razlog za rušljivost ugovora, dotle postojanje svake prevare dovodi u pitanje pu­
novažnost zaključenog ugovora, što je razlog za njegovu rušljivost.
c) Pretnja - Pod pretnjom se podvodi stavljanje u izgled određenog fizičkog
psihičkog nasilja, odnosno određenog zla ugovornoj strani, njegovoj imovini ili nekom
liećem licu do koga je toj ugovornoj strani stalo. To stavljanje u izgled određenog fi­
zičkog ili psihičkog nasilja treba da bude takvo da kod ugovorne strane izaziva oprav­
dan strah i da pod uticajem tog straha formira svoju volju, izjavi je i zaključi ugovor.
I'rctnja je u praksi češći oblik nedozvoljenog uticaja na volju ugovorne strane, nego
prinuda440.
U našem pravu, ako je ugovorna strana ili neko treće lice nedopuštenom pret­
apan izazvalo opravdan strah kod druge strane, a ova je zbog toga zaključila ugovor,
drugoj strani je ostavljena mogućnost da zahteva poništenje ugovora. Treba zapaziti da
10 stavljanje u izgled nasilja ili nanošenje bola relevantno i kad je učinjeno od druge
ugovorne strane, i kad potiče od trećeg lica. Takođe, fizičko ili psihičko nasilje mora
hiti stavljeno u izgled i upereno na život, telo ili drugo značajno dobro ugovorne stra­
ne ili trećeg lica (ZOO, čl. 60. stav 2).
Pretnja mora biti nedopuštena, ozbiljna i da stvara opravdan strah. Samo ne­
dopuštena pretnja dovodi do manljive volje, a ozbiljnost pretnje se ogleda u dobru ko-
|c je napadnuto (život, telo ili drugo značajno dobro). Da straha nije bilo ne bi bilo ni
volje da se ugovor zaključi. Strah je subjektivno stanje jednog fizičkog lica. Strah mo­
gu izazvati razne okolnosti. One mogu biti objektivno ili subjektivno opravdane. S taje
objektivno opravdan strah može se određivati na osnovu objektivnih i subjektivnih
kriterijuma. U uporednom pravu više se insistira na subjektivnim kriterijumima. U na­
šem pravu insistira se na objektivizaciji merila, jer se strah smatra opravdanim “ako se
iz okolnosti vidi d a je ozbiljnom opasnošću ugrožen život, telo ili drugo značajno do­
bro ugovorne strane ili trećeg lica” (ZOO, čl. 60. stav 2).
d) Prinuda - Na početku treba ukazati da naš zakonodavac nije razgran
pretnju od prinude. On je istom odredbom obuhvatio oba uzroka koja dovode do m an­
ljive volje. Međutim, prinuda je nedozvoljeni akt jednog lica kojim se drugo lice prisi­
ljava da izjavi volju u određenom pravcu441. Konkretnije, prinuda je vršenje određenog
fizičkog ili psihičkog nasilja, tj. pričinjavanje fizičkog ili psihičkog bola pod čijim dej-
stvom dolazi do formiranja volje da se ugovor zaključi (npr. nanošenje teških telesnih
povreda, mučenje i si.). Znači, pretnja je stavljanje u izgled da će se pričiniti fizički ili
psihički bol (izazivanje straha), a prinuda je vršenje tog nasilja i izazivanje bola. U bu­
dućem Građanskom zakoniku Srbije predlaže se unošenje dve odredbe o prinudi koji­
ma bi se učinila razlogom za apsolutnu ništavost ugovora, i to: 1) ništav je ugovor za-

440 Ž. Đorđević - V. Stanković, op. cit., str. 303.

441 S. Perović, Obligaciono pravo, str. 304.
163
ključen upotrebom nedozvoljene prinude i 2) ugovor zaključen upotrebom sile ili ne­
dozvoljene prinude prema ugovornoj strani ne proizvodi pravna dejstva442.
Prinuda mora biti nedozvoljena (protivpravna), a manifestuje se upotrebom si­
le (vršenjem nasilja i izazivanjem bola).
U pravnoj teoriji preovlađuje stanovište d a je ugovor zaključen upotrebom fizič­
ke sile (prinuda) nepostojeći, jer strana koja je bila pod prinudom nije izjavila nikakvu
volju, zbog čega se ne može govoriti o postojanju manljive volje443.
e) Pravna dejstva manljive volje - U svim navedenim slučajevima manljive vo­
lje, zainteresovana ugovorna strana može podneti zahtev za poništaj ugovora. Poništaj
ugovora zbog manljive volje može se zahtevati u roku od jedne godine od saznanja za
manjivost izjavljene volje (subjektivni rok), a najkasnije u roku od 3 godine od dana za­
ključenja ugovora (objektivni rok). Za slučaj da je ugovor poništen zbog zablude, naš
zakonodavac drugoj savesnoj strani dopušta da traži naknadu pretrpljene štete, nezavi­
sno od toga što strana koja je bila u zabludi nije kriva za svoju zabludu. Prevarena strana
ima pravo da traži poništaj ugovora i pravo da traži naknadu pretrpljene štete. Pravo na
poništaj ugovora ima i kod ugovora sa naknadom i kod ugovora bez naknade.
Ništav ugovor može biti osnažen (konvalidiran), ako se strane naknadno spora-
zumeju o njegovoj valjanosti ili ako protekne rok za rušijivost, a ovlašćena strana nije
zahtevala poništaj ugovora u tom roku.

3. FORMA UGOVORA

a) Pojmovno određenje - U obligacionom pravu prihvaćenje princip konsen-

sualizma: „zaključenje ugovora ne podleže nikakvoj formi“ (ZOO, čl. 67. stav 1),
osim kad je to zakonom ili voljom strana predviđeno. Međutim, proglašavanjem većeg
broja ugovora formalnim, kao što su ugovori o prodaji nepokretnih stvari, licenci, osi­
guranju, kreditu, trgovinskom zastupanju, građenju, jemstvu, ugovor o angažovanju
turističkih kapaciteta, pokazuje d a je i princip formalnosti takođe dobio u značaju. Za­
konom je forma kod ovih ugovora predviđena kao sredstvo zaštite, u prvom redu dru­
štvenih interesa. Otuda je forma dobila u značaju. Zbog toga pojedini pravnici su volj­
ni da govore o renesansi formalizma u našem pravu i pored intencije zakonodavca da
principu konsensualnosti da prevagu nad principom formalizma.
Ugovori za koje se zakonom predviđa određena forma mogu biti dopunjavani i
menjani u istoj formi u kojoj su zaključeni (ZOO, čl. 67. stav 2). Ako se dopune ugo­
vora izvrše kasnije, a one su vezane za sporedne tačke o kojima u ugovoru nije bilo re-
či, takve dopune su punovažne, iako nisu učinjene u formi u kojoj je zaključen ugovor,
pod uslovom da ove tačke nisu protivne cilju ugovora. To isto važi i kad je zakonom
propisana posebna forma ugovora, ali u interesu ugovornih strana. Ako je predviđena
u cilju zaštite društvenih interesa, sve izmene i dopune vrše se u formi predviđenoj za
zaključenje ugovora.

442 GZRS - druga knjiga, čl. 57. st. 1. i 4 (str. 27).

’ Detaljnije videti: S. Perović, Obligaciono pravo, str. 310; B. Blagojević i V. Krulj (redaktori), Ko­
mentar Zakona o obligacionim odnosima, I knjiga, str. 186; Ž. Đorđević - V. Stanković, op cit str 303 i
dr. ’
164
 U našem pravu osnovno pravilo je da formalni ugovori mogu biti raskinuti na
osnovu neformalnog sporazuma, osim: 1) ako je za određeni slučaj zakonom predviđe­
no nešto drugo, ili 2) ako cilj zbog koga je propisana forma za zaključenje ugovora
zahteva da raskid ugovora bude obavljen u istoj formi.
b) Vrste - U zavisnosti od toga ko predviđa formu ugovora, ona može biti odre­
đena zakonom (zakonska forma), ali nju mogu odrediti i same ugovorne strane (ugo­
vorna forma). Formalni ugovor koji nije zaključen u propisanoj ili u ugovorenoj for­
mi, ne proizvodi pravno dejstvo. Za one koji su zaključeni u posebnoj formi, važi ono
Stoje u toj formi izraženo. Međutim, ako ugovor nije zaključen u formi koja je zako­
nom propisana, on će ipak proizvoditi svoje dejstvo u slučaju ako je forma propisana
sa ciljem da se zaštite interesi samih strana, a one su u celini ili pretežno već izvršile
svoje obaveze. Ako je, pak, forma ustanovljena u cilju zaštite društvenih interesa, ne­
dostatak propisane forme ugovor čini bez dejstva. Drugim rečima, od bitnog su znača­
ja interesi koji se štite propisanom formom.
Drugi autori navode sledeće vrste formi: pisana, forma javne isprave, realna, bit­
na i dokazna, zakonska i ugovorena forma444.
c) Pravni značaj — Forma ugovora koja je određena zakonom ili voljom ugo­
vornih strana predstavlja uslov za punovažnost ugovora. Polazeći od kriterijuma prav­
nog značaja forme ugovora, u pravnoj teoriji se razlikuju ugovori kod kojih je forma
uslov za njihovu punovažnost (forma ad solemnitatem )445 i ugovori kod kojih forma
ima samo dokaznu funkciju (forma adprobationem). Dok nepoštovanje forme ad so­
lemnitatem povlači ništavost ugovora, dotle povreda forme ad probationem ne povlači
ništavost ugovora, jer se postojanje ugovora dokazuje i drugim sredstvima.
U našem pravu smatra se punovažnim ugovor za čije se zaključenje zahteva pi­
sana forma, nezavisno od toga što nije zaključen u zahtevanoj formi, pod dva uslova:
1) da su saugovarači izvršili u celini ili u pretežnom delu svoje obaveze, 2) ako iz cilja
zbog koga je forma propisana ne proizlazi nešto drugo (ZOO, čl. 73).
Od napred iznete dve forme treba razlikovati tzv. pisanu potvrdu o usmeno za­
ključenom ugovoru. Naime, strane se mogu sporazumeti da će svom usmeno zaklju­
čenom ugovoru kasnije dati određenu formu, tj. sačiniti o njemu pisanu ispravu. U tom
slučaju ugovor je punovažan i kad isprava ne bude sačinjena446.
d) Prenos nepokretnosti - Zakonodavac zahteva da ugovor mora biti zaključen
u pisanoj formi, za slučaj da se na osnovu njega prenosi pravo svojine na nepokretno­
sti ili se ustanovljava neko drugo stvarno pravo na nepokretnostima447.
e) Pisana (pismena) forma - Savremena forma ugovora u zakonodavstvu i po­
slovnoj praksi je pisana forma. Obaveznost ove forme može da proizađe iz zakona ili
iz sporazuma ugovornih strana. Ako je reč o obaveznoj pisanoj formi, ugovorne strane
obavezuje samo ono što je u pisanoj formi izraženo. Usmene nagodbe ih ne vežu, niti

444 Detaljnije videti: Ž. Đorđević - V. Stanković, op. cit, str. 246-252.

445 Prof. Radišić ovu formu naziva „konstitutivna forma“, jer ona uslovljava nastanak punovažnog
ugovora. J. Radišić, Obligaciono pravo - Opšti deo, str. 112-113.
446 Ibid., str. 114.
447 GZRS - druga knjiga, čl. 67 (str. 30).
165
 se za slučaj spora na njih mogu pozivati, jer posebna forma i jeste predviđena da ih ve­
že samo ono što je u toj formi sadržano.
Kad je za zaključenje ugovora potrebno sastaviti ispravu, što podrazumeva pisa­
nu formu, ugovor je zaključen kad lica koja se njome obavezuju istu potpišu. S obzi­
rom na razvoj tehnike i sredstava komunikacije, smatra se da je pisana forma zadovo­
ljena i ako strane razmene pisma ili tekst putem teleprintera, pa analogno tome i putem
telefaksa ili na koji drugi način koji omogućava da se nedvosmisleno utvrdi sadržina
ugovora i davalac izjave.
Za zaključenje dvostrano obaveznog ugovora dovoljno je da obe strane potpišu
jednu ispravu ili da svaka od strana potpiše primerak isprave namenjen drugoj strani.
Takođe, zahtev za pisanom formom je ispunjen i ako strane izmenjaju pisma ili se
sporazumeju putem elektronske pošte ili nekim drugim sredstvom koje omogućava da
se utvrdi sadržina i davalac izjave (ZOO, čl. 72, st. 3-4). Korišćenje elektronskog pot­
pisa^0 uređeno je posebnim zakonom449.
Ugovorne strane obavezuje sve ono što je iznad potpisa ugovornih strana, uklju­
čujući i intervencije koje su saugovarači izvršili na njihovoj ispravi. Sve ispod njiho­
vih potpisa ne čini sadržinu ugovora.
Poslovna praksa je iznedriia pravilo, ukoliko ugovor ima vise strana, da se na
svakoj pisanoj strani isprave stavi paraf ili potpis saugovarača.
Nekada su se ugovori zaključivali u prisustvu svedoka. Danas se ova forma ne
praktikuje. Isti je slučaj i sa ugovorima koji su se zaključivali pred nadležnim organima.

C) POSEBNI USLOVI ZA ZAKLJUČENJE UGOVORA

Posebnim uslovima za zaključenje ugovora smatraju se: opšti uslovi i saglasnost

trećeg lica u obliku dozvole ili odobrenja.
Opšti uslovi (formulami ugovori) čine skup pravila, sadržanih u ugovoru ili aktu
izvan njega, prethodno pripremljenih u pisanom obliku od jedne strane, a koja prihva-
tanjem od druge strane postaju izvor ovlašćenja i obaveza za obe strane (ZOO čl 142-
143).
Ugovor može biti zaključen ako postoji saglasnost ne samo ugovornih strana,
već i nekog trećeg lica (ZOO, čl. 55). Kad je aktom pravnog lica određeno i u registar
upisano da njegov zastupnik može zaključiti određeni ugovor samo uz saglasnost ne­
kog organa,, pa ako ta saglasnost nije data, ugovora nema. Saglasnost može biti data
prethodno u formi dozvole ili naknadno, u formi odobrenja. Naknadna saglasnost pro­
izvodi retroaktivno dejstvo. Dozvole i odobrenja kod ugovora u privredi po pravilu da­
je državni organ. O posebnim uslovima za zaključenje ugovora neće biti više reči.*49

44* GZRS - druga knjiga, čl. 70. stav 5 (str. 31).

49 Zakon o elektronskom potpisu, ,,S1. glasnik RS“, br. 135/2004.
166
 IV PRESTANAK UGOVORA

1. NAČINI PRESTANKA UGOVORA

Ugovor može prestati po više osnova: 1) ispunjenjem ugovornih obaveza (kao re­
dovan i najčešći način); 2) poništenjem (apsolutna i relativna ništavost ugovora); 3) ras­
kidom (sporazumni raskid, raskid zbog neispunjenja obaveze i raskid zbog promenjenih
okolnosti); 4) nemogućnošću ispunjenja; 5) smrću ugovorne strane ili prestankom prav­
nog lica; 6) propašću predmeta. Ponekad ovi osnovi dovode do toga da se zaključeni
ugovor ima smatrati kao da nije postojao, a nekad njegov prestanak deluje samo za ubu­
duće. U nastavku biće reći samo o poništaju kao osnovu za prestanak ugovora.

2. PONIŠTENJE UGOVORA

a) Opšta razmatranja - Poništenje ugovora treba razlikovati od raskida ugovo­

ra. Za razliku od poništenja, do koga dolazi usled nepunovažnosti ugovora, raskid
ugovora dolazi do izražaja kod ugovora koji su punovažni, iz ugovorom ili zakonom
predviđenih razloga.
Poništiti ugovor znači lišiti ugovor pravnog dejstva koje on redovno treba da pro­
izvodi, zbog nekog uzroka koji je postojao u momentu njegovog zaključenja. Poništiti se
može svaki ugovor, a ne samo dvostrano obavezni, ako razlozi za poništenje postoje.
U pravnoj teoriji se kriterijum za tradicionalnu, tj. bipartitnu podelu nevažećih
ugovora430 na apsolutno ništave (tzv. ništavi ugovori) i relativno ništave (tzv. rušljivi
ugovori) ogleda u interesima kojima se njima štite. U prvom slučaju se štite interesi
društvene zajednice - države (opšti, odnosno javni interes), a u drugom slučaju pojedi­
načni interesi, tj. interesi privatnih lica. Ništavost predstavlja pravnu sankciju za prav­
ne poslove sa određenim nedostacima, koji nisu zaključeni pod uslovima i na način
određenim zakonom450451*. U francuskoj pravnoj teoriji zastupljena je tripartitna podela
nevažećih ugovora: ništavi, rušljivi i nepostojeći. Suština „nepostojećih ugovora14 se
ogleda u odsustvu određenih elemenata zbog kojih se smatra da nisu ni nastali, tj. pri
njihovom zaključenju nisu bili ispunjeni svi bitni uslovi za njihov nastanak. Zbog to­
ga, nepostojeći ugovori nisu ništavi nego uopšte nisu ni nastali. Međutim, s razlogom
se ističe da su i nepostojeći i nevažeći ugovori bez pravnog dejstva, zbog čega se u
pravnoj teoriji, zakonodavstvu i sudskoj praksi uglavnom između njih ne čine razliko­
vanja. Ova razlikovanja se ne čine ni u Zakonu o obligacionim odnosima. Sankcije ko­
je se primenjuju i na jednu i na drugu kategoriju ugovora su uglavnom identične 3~.

450 „Nevažnost ugovora ili preciznije pravnih poslova je opšti i apstraktni pojam za one ugovore koji­
ma nedostaje neki od neophodnih zakonskih uslova za njihov nastanak ili kod kojih nije ispunjen neki od
uslova za njihovu punovažnost". Lj. Đurović, Nepostojeći i ništavi ugovori, Pravni život, Beograd, br.
10/1996, str. 433.
451 “Nedopuštenim ugovorima nazivamo one ugovore koji su zaključeni u suprotnosti sa prinudnim za­
konskim propisima ili moralnim shvatanjima društva”. V. Krulj, Pravilo o isključenju povraćaja u slučaju
ispunjenja nedopuštenog ugovora, Zbornik radova o stranom i uporednom pravu, br. 3/1965, str. 151.
432 U domaćoj pravnoj praksi postoje zalaganja da se u naše pravo uvede izraz „nepostojeći ugovori",
kao posebne kategorije nevažećih ugovora. L. Karamarković, Apsolutno ništavi ugovori, Pravni život,
Beograd, br. 10/1995, str. 405-421.
167
 U našem jjravu se obe vrste ugovora regulišu pod zajedničkim izrazom „neva-
žnost ugovora" J. Predlaže se da se u budućem Građanskom zakoniku Srbije ovaj iz­
raz zameni novim - zabranjeni ugovori454.
b) Apsolutno ništavi ugovori - U našem zakonodavstvu utvrđeni su opšti raz-
lozi, odnosno osnovi za ništavost ugovora. Ugovor je ništav ako je protivan: 1) prinud­
nim propisima, 2) javnom poretku ili 3) dobrim običajima, odnosno moralu u dalom
društvu, „ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon
u određenom slučaju ne propisuje što drugo" (ZOO, čl. 103, stav 1). Ovo zakonsko ru­
šenje primenjuje se i na ugovore u privredi, tj. na ugovore koje privredna društva i
druga pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost zaključuju među sobom u oba­
vljanju delatnosti koje sačinjavaju predmet njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim de-
latnostima.
Osim „opštih razloga" za apsolutnu ništavost ugovora, postoje i „posebni razlo­
zi , koji su sadržani u drugim delovima Zakona o obligacionim odnosima455. Iako za
konodavac nije predvideo u svim navedenim slučajevima sankciju ništavosti, navede­
ne slučajeve treba podvesti pod razloge za apsolutnu ništavost, jer to proizlazi iz bipar-
titne podele nevažećih ugovora. U prilog ovog stava se iznosi da sankcija ništavosti ne
mora biti zakonom izričito predviđena, jer pored izričitih postoje i tzv. virtuelne ništa­
vosti - one koje proizlaze iz pravnog sistema456.
Na razloge apsolutne ništavosti „sud pazi po službenoj dužnosti", na njih se mo­
že pozivati svako zainteresovano lice, a javni tužilac ima pravo da pred nadležnim su­
dom zahteva utvrđenje ništavosti (ZOO, čl. 109). Pravo na isticanje razloga za apso­
lutnu ništavost pretekom vremena se ne gasi, odnosno ne zastareva. Zbog toga, apso­
lutno ništav ugovor ne postaje punovažan i kad zabrana ili koji drugi razlog ništavosti
naknadno nestanu. Samo izuzetno, zakonodavac dopušta naknadni nestanak razloga
ništavosti, odnosno uspostavlja zabranu isticanja razloga za apsolutnu ništavost. Ništa­
vost pojedine odredbe u ugovoru ne povlači automatski ništavost samog ugovora, pod
uslovom da isti može opstati bez ništave odredbe, posebno ako ona nije bila ni uslov
ugovora, niti odlučujuća pobuda, zbog koje je ugovor zaključen —delimična ništavost
(ZOO, čl. 109). Dopušteno je da apsolutno ništav ugovor bude konvertovan u drugu
vrstu ugovora, pod uslovom da ništav ugovor ispunjava uslove za punovažnost te dru­
ge vrste ugovora. Konvertovan ugovor će proizvoditi dejstvo među saugovaračima
pod dva zakonom određena uslova: 1) ako bi taj ugovor bio u saglasnosti sa ciljem ko­
ji su ugovarači imali u vidu kada su zaključili apsolutno ništav ugovor, 2) ako se može
uzeti da bi saugovarači zaključili konvertovan ugovor da su znali za ništavost svog za­
ključenog ugovora (ZOO, čl. 106). I pored postojanja zakonske mogućnosti za konver-
tovanje apsolutno ništavih ugovora, u literaturi se navodi da naša sudska praksa takvu
mogućnost nije prihvatila457.

55 ZOO, Glava II, Odeljak 1, Odsek 4, čl. 103-117.

GZRS - druga knjiga, čl. 115 (str. 45).
M Naprimer, ugovor je ništav „kada je predmet obaveze nemoguć, nedopušten, neodređen ili neodre-
div ‘ (ZOO, cl. 47). Zatim, ugovor je ništav „ako osnov ne postoji ili je nedopušten" (ZOO, čl. 52). Dalje,
ugovor koji nije zaključen u propisanoj ili ugovorenoj formi „nema pravno dejstvo", što je samo drugi iz­
raz za apsolutnu ništavost.
457 B. Blagojević i V. Krulj (redaktori), Komentar Zakona o obligacionim odnosima /, str 298-299
L. Karamarković, op. cit, str. 411.
168
 l'oslcdice poništaja apsolutno ništavih ugovora su: 1) povraćaj u pređašnje
i.nijc i/ili naknada štete u novcu; 2) nemogućnost povraćaja u pređašnje stanje i na-
l milili šlete u novcu; 3) oduzimanje predmeta u korist trećeg lica, odnosno nadležnog
.Ii iivnog organa. Osnovno pravilo je da ugovorna strana koja je kriva za zaključenje
apsolutno ništavog ugovora snosi odgovornost prema drugoj ugovornoj strani za štetu
I n|ii trpi iz takvog ugovora, pod uslovom d a je bila savesna, tj. da nije znala ili prema
' čulnostima nije morala znati za postojanje uzroka ništavosti (ZOO, čl. 108). Zatim,
.ilui su obe strane bile savesne, svaka strana je dužna da vrati drugoj sve ono što je pri-
II,tlu po osnovu apsolutno ništavog ugovora. Dalje, ako postoji nemogućnost vraćanja
tlt sr priroda onoga što je ispunjeno protivi vraćanju, zakonom se nalaže davanje od­
em .uajuće naknade u novcu, prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. Naj-
,i.l r.\ slučaj d a je ugovor apsolutno ništav zbog toga što je po njegovoj sadržini ili ci-
liu protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, sud može po-
uipili na dva načina: 1) da odbije, u celini ili delimično, zahtev nesavesne strane za
povraćaj onoga što je drugoj strani dala; 2) može odlučiti da druga strana ono što je
,.i Milila na osnovu apsolutno ništavog ugovora (zabranjeni ugovor) preda opštim na či-
,,,| teritoriji ima sedište, odnosno prebivalište, ili boravište. Zahteva se da sud u po-
tupku odlučivanja vodi računa o savesnosti jedne, odnosno obeju strana, o značaju
ugroženog dobra ili interesa, kao i moralnim shvatanjima (ZOO, čl. 104) .
c) Vrste apsolutno ništavih ugovora - U apsolutno ništave ugovore, sa nekim
svojim posebnostima, svrstavaju se: zabranjeni ugovori; fiktivni (prividni) i simulova-
iii ugovori458459; zelenaški ugovori; ugovori kod kojih je prekršena propisana ili ugovore-
n.i forma; ugovori koje su zaključili poslovno nesposobna lica i dr.
d) Relativno ništavi ugovori mogu se rušiti, a ako se ne ruše, oni proizvode
ivoje dejstvo. Na relativnu ništavost ugovora može se pozvati strana u čijem je intere-
,u rušljivost ustanovljena. Rušiti se može ugovor: 1) koji je zaključila jedna strana
ograničeno poslovno sposobna; 2) zatim ako je ugovor zaključila jedna strana čija je
v,.|ja bila manljiva; 3) ako su prestacije u ugovoru očigledno nesrazmeme - prekomer-
no oštećenje. Pravo da se zahteva poništaj rušljivog ugovora prestaje istekom od jedne
godine od saznanja za razlog rušljivosti, ali ono u svakom slučaju prestaje istekom ro­
ka od tri godine od dana zaključenja ugovora. Posledice poništenja su: vraćanje onog
Mo je dato ili odgovarajuća naknada u novcu. Za pretrpljenu štetu uvek ostaje pravo
/.»hteva da se ista naknadi.
e) Razlike između ništavih i rušljivih ugovora —Osnovne razlike se ogledaju
u sledećem: 1) zakonski razlozi za rušljivost ugovora (kad g a je zaključila strana ogra­
ničeno poslovno sposobna, kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje
strana, kad je zakonom ili posebnim propisima određeno) razlikuju se od zakonskih
razloga za ništavost ugovora; 2) na ništavost se može pozivati svako zainteresovano li­
ce i na nju se pazi po službenoj dužnosti, dok se na rušljivost može pozivati samo ugo­
vorna strana u čijem je interesu rušljivost ustanovljena; 3) ništav ugovor se može kon-

458 Detaljnije videti: Lj. Dabić, Apsolutno ništavi ugovori - jedan slučaj iz poslovne prakse, Pravo i
privreda, Beograd, br. 5-8/2006, str. 381-409.
459 J. Salma, Simulovani ugovori, monografija br. 115, Beograd 1987.
169
vertovati u drugu vrstu ugovora, ali ne može biti konvalidiran, tj. naknadno osnažen,
dok rušljiv ugovor može konvalidirati ugovorna strana koja se mogla pozivati na ru-
šljivost; 4) pravo pozivanja na ništavost ne zastareva, dok pravo na podnošenje zahte-
va za poništenje rušljivog ugovora zastareva u roku određenom zakonom - subjektivni
rok od godinu dana i objektivni rok od tri godine.

V PR O U ZR O K O VA N JE ŠTETE KAO IZVOR OBLIGACIJA

Najznačajniji neredovni izvor obligacija je prouzrokovanje štete. Prouzrokovana

šteta stvara obavezu da se ista naknadi. Pored ugovora kao redovnog izvora obligacija,
za odnose u privredi od posebnog značaja je prouzrokovanje štete i njena naknada. Od
svih iregularnih izvora obligacija pričinjena šteta je u praksi najčešći osnov nastanka
obligacionih odnosa.

1. POJAM I VRSTE ŠTETA

a) Pojam - Šteta se može poimati u nepravnom i pravnom smislu. U nepravnom

smislu pod štetom se podrazumeva npr. propuštena šansa, izgubljena stvar, nezasno-
van radni odnos itd. Međutim, u pravu se šteta uže poima. U pravnom smislu, nužno je
da se steknu određeni uslovi, i to: d a je prouzrokovana šteta na nekom dobru materi­
jalne ili nematerijalne prirode (imovina, život, zdravlje, čast, ugled i si.), a to dobro
pripada oštećenom licu, fizičkom ili pravnom; da je šteta prouzrokovana nezavisno od
volje oštećenog, jer je prouzrokovana radnjom štetnika ili njegovim propuštanjem ili
je nastala usled nekog spoljnjeg događaja, nezavisno od volje subjekta prava; da po­
stoji treće lice, fizičko ili pravno, koje je dužno da štetu naknadi.
U našem pravu šteta se defmiše kao umanjenje nečije imovine (obična šteta) i
sprečavanje njenog uvećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili
psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta) (ZOO, čl. 155). U budućem Građanskom
zakoniku Srbije predlaže se neznatno proširenje ove definicije, gde se u okviru nema­
terijalne štete dodaje i „povreda zajemčenih prava ličnosti , odnosno u okviru alter­
native daje se nova definicija štete*1.
b) Vrste - Iz zakonske definicije proističe da šteta može biti materijalna i nema­
terijalna. Materijalna može biti obična šteta i izmakla korist. Zahtevi za naknadu poje­
dinih vrsta šteta uzajamno se ne isključuju, a oštećeni može, kad su ostvareni uslovi za
to, zahtevati naknadu sve tri vrste štete —stvarne, izmakle koristi i nematerijalne štete.
1) Obična (stvarna) šteta —Ona postoji ako je došlo do uništenja ili oštećenja
stvari, ako je povećana pasiva ili umanjena aktiva, ako je došlo do umanjenja prava ili
do izdataka da bi se sprečila veća šteta. Radnja koja je za sobom povukla fizičku po­
vredu ličnosti pa je prouzrokovala nesposobnost za rad, troškove lečenja ili smrt, pa s
tim u vezi troškove sahrane i si., takođe spadaju u stvarnu štetu.*461

Pojam „zajemčena prava ličnosti" biće određen u Opštem delu budućeg Građanskog zakonika Sr­
bije. Taj pojam bi obuhvatio Ustavom zagarantovana prava ličnosti, kao i prava zagarantovana potvrđe-
nim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava
461 GZRS - druga knjiga, čl. 168 (str. 64).
170
 Stvarna šteta (damnum emergens) može da proizađe iz povrede ugovornog od­
nosa i povrede zakona. Nezavisno odakle proizlazi, ogleda se u realnom, imovinskom
gubitku koji je oštećeni pretrpeo usled nastale štete.
2) Izgubljena dobit (izmakla korist) - Ova vrsta štete postoji kad je došlo do
gubitka izvesne dobiti, koristi, tj. ako je izgubljeno ono što se osnovano moglo očeki­
vati, a nastali događaj u vidu štetne radnje sprečio je očekivanu korist. Dok je kod
ivame štete reč o umanjenju postojeće imovine, kod izmakle koristi (lucrtm cesscms)
reč je o imovinskoj koristi koja bi bila ostvarena u budućnosti, u redovnim okolnosti­
ma, ali je njeno ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili njegovim propuštanjem.
3) Nematerijalna (neimovinska, moralna) šteta - Ova vrsta štete za sobom ne po­
vlači imovinski gubitak, a naš zakonodavac je defmiše kao „nanošenje drugom fizičkog ili
psihičkog bola ili straha11. Ona nastaje kad je povređeno neko lično dobro, ugled, društveni
status, pričinjen bol, patnja, strah. Međutim, dugo se pravna teorija opirala ideji naknade
nematerijalne štete u vidu materijalnog davanja, ističući da je reč o dobrima koja se imo­
vinski ne mogu vrednovati, ne mogu proceniti i izraziti u novcu, pa se ne može odmeriti ni
adekvatna naknada. U modernim pravnim sistemima nematerijalna šteta je prihvaćena kao
posebna vrsta štete, s tim što je naknada različito regulisana. Ona se bazira ipak prevas-
liodno na moralnoj satisfakciji u kombinaciji sa novčanom naknadom.

2. ODGOVORNOST I VRSTE ODGOVORNOSTI

U najširem smislu, pravna odgovornost podrazumeva odgovornost određenog

subjekta prava (fizičkog ili pravnog lica) zbog učinjenog pravnog delikta, koji u zavi­
snosti od vrste pravne norme koja je povređena može biti različite vrste - građanska,
krivična, prekršajna, disciplinska, upravna i dr. Svaka vrsta delikta povlači odgovara­
juću vrstu odgovornosti462.
Građanska (civilna) odgovornost pretpostavlja imovinsku odgovornost za uči­
njeni građanski delikt, čije se posledice ogledaju u prouzrokovanju štete, zbog čega se
ona naziva i odgovornost za štetu. Treba imati u vidu da građanska odgovornost obu­
hvata naknadu štete, a svaka naknada ne predstavlja odgovornost463.
Kod prouzrokovanja štete postavlja se pitanje: šta predstavlja osnov odgovorno­
sti? Istorijski posmatrano, najpre je bio prihvaćen princip krivice kao osnov odgovorno­
sti (subjektivna odgovornost). Kasnije, razvoj tehnike i tehnologije uslovio je nastanak
odgovornosti za opasne stvari, po kojoj imalac ili držalac opasne stvari kao i vršilac opa­
sne delatnosti postaju odgovorni za pričinjenu štetu bez utvrđivanja njihove krivice
(objektivna odgovornost). Osim subjektivne i objektivne odgovornosti, sve više prodi­
ru u savremena zakonodavstva i druge vrste odgovornosti, a pojavljuje se i pravni insti­
tut obaveznog osiguranja od odgovornosti kako bi se teret odgovornosti za štetu raspore­
dio na što veći broj lica koja ulaze u krug onih koji uživaju direktno ili indirektno po­
godnosti takve delatnosti. Modemi zakoni sve više proširuju krug slučajeva za koje se
predviđa obavezno osiguranje od odgovornosti464, kako bi se izvršila socijalizacija rizika

462 Uporedi: J. Radišić, Obligaciono pravo - Opšti deo, str. 181.

463 Ibid, str. 182.
464 Videti: P. Šulejić, Osiguranje od građanske odgovornosti, Institut za uporedno pravo, monografija
28, Beograd, 1967; D. Knežić-Popović - Lj. Dabić, op. cit., str. 225-252 (Osiguranje od profesionalne od­
govornosti) i dr.
171
od opasnih stvari i opasnih delatnosti. Takođe, došlo je do proširenja oblasti u kojima se
reguliše pitanje naknade štete (npr. sport, turizam, zaštita životne sredine i dr.).
Za razliku od teorije jedinstvenosti, dualistička teorija pravi razliku između ugo­
vorne i vanugovorne (zakonske, deliktne) odgovornosti za naknadu štete. Prvenstveni
kriterijum za njihovo razlikovanje nalazi se u izvoru obaveza. Prva se uređuje ugovorom
i proteže se po pravilu na ugovorne strane. Ugovorna obaveza naknade štete nastaje po­
vredom pravila o autonomiji volje ugovornih strana. Vanugovoma se reguliše zakonom i
proteže se na sva lica obuhvaćena opštom pravnom normom. Ona ne nastaje zbog neiz­
vršenja obaveze iz obligacije već iz delikta. Zbog toga se zagovara njeno strože kažnja­
v a n j e . Prva se zasniva na volji ugovornih strana, pa se može isključiti ili ograničiti
(međutim, kad postoje teži oblici krivice —dolus, culpa lata —ona se ne može isključiti),
dok se druga zasniva na imperativnim normama, koje saugovarači ne mogu svojom vo­
ljom menjati. I jedan i drugi oblik odgovornosti ima za krajnji cilj da se prouzrokovana
štete oštećenom licu naknadi. U uporednom pravu u određenim slučajevima može doći
do tzv. konkurencije odgovornosti, tj. da prouzrokovana šteta stvori osnov i za ugovornu
i za zakonsku odgovornost. Naš zakonodavac ovo pitanje izričito ne reguliše.
Da bi jedno lice odgovaralo za prouzrokovanu štetu potrebno je da budu is­
punjeni određeni uslovi. Prvi, u stvarnosti mora da nostoii pričinjena šteta, bilo da je
materijalna, bilo d a je nematerijalna; drugi, mora da postoji radnja iz koje je proistekla
šteta, bilo d a je radnja protivpravna, bilo d a je reč o propuštenoj radnji; treći, da posto­
ji krivica (vinost, krivnja) na strani izvršioca radnje odnosno štetnika ili d a je predvi­
đena pretpostavljena krivica i, četvrti, da postoji uzročna veza između radnje ili propu­
štene radnje i pričinjene štete. Kad oštećeni zahteva naknadu štete na njemu je da do­
kazuje postojanje navedenih uslova.
Naš zakonodavac predviđa više vrsta odgovornosti: a) subjektivnu odgovornost -
odgovornost po osnovu krivice; b) odgovornost za drugog; c) odgovornost preduzeća i
drugih pravnih lica prema trećem i d) objektivnu odgovornost - odgovornost za štetu od
opasne stvari ili opasne delatnosti, a poznaje i e) posebne slučajeve odgovornosti.
a) Subjektivna odgovornost - Ova vrsta odgovornosti predstavlja odgovornost
za štetu po osnovu krivice štetnika. Naš zakonodavac u okviru opšteg pravila o odgo­
vornosti utvrđuje da ,,ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne
dokaže d a je šteta nastala bez njegove krivice" (ZOO, čl. 154. stav 1). Za subjektivnu
odgovornost od značaja su sledeća pitanja: postojanje štete, krivica štetnika, sposob­
nost štetnika da odgovara za prouzrokovanu štetu (deliktna sposobnost), uzročna veza
između prouzrokovane štete i štetnikove radnje, odnosno propuštene radnje.
1) Pojam štete - Ovo pitanje je već razmatrano.
2) Pojam krivice - Regulišući odgovornost po osnovu krivice, naš zakonodavac
nije defmisao pojam krivice, već je utvrdio vrste, odnosno stepene krivice. U teoriji
obligacionog prava krivica se po pravilu defmiše kao skrivljeno ponašanje, kao pona­
šanje odgovornog lica, iz čijeg je postupanja proistekla šteta, bilo da je ona rezultat
smišljene radnje, bilo nesmišljene.

V. Krulj, Vanugovorna (deliktna) i ugovorna odgovornost, Arhiv za pravne i društvene nauke,

Beograd, br. 2-3/1959, str. 302.
172
 Stepenovanje krivice - U obligacionom pravu krivica postoji kad je štetnik prou­
zrokovao štetu namemo ili nepažnjom. I u našem zakonodavstvu se predviđaju dva ste-
pena krivice: prvi, kad je šteta rezultat nameme radnje i drugi, kad je šteta rezultat nepa­
žnje (ZOO, čl. 158). Zlonamema radnja naziva se dohis a nehatna culpci. Dolus je umi-
šljajno, namemo ponašanje iz koga je proistekla šteta, a culpa je nerazumno, nehajno,
nepažljivo ponašanje iz koga je proistekla šteta (culpa = krivica, greška).
Namera (umišljaj) - Reč je o najtežem stepenu krivice koji postoji u građan­
skom pravu, kad je šteta nastala kao rezultat umišljajne (nameme) radnje štetnika. U
pravnoj teoriji smatra se d a je delo učinjeno sa umišljajem ako je učinilac znao za po-
sledicu koja će nastupiti iz njegovog činjenja ili je pristao na nju. Umišljaj se ocenjuje
prema konkretnim merilima.
Nehat (nepažnja) je blaži stepen krivice. Za razliku od namere. nehat se oce­
njuje na osnovu apstraktnih merila. Nehat je složen pojam, koji ima dva oblika: gruba
nepažnja (culpa lafa) i obična nepažnja (culpa levis). Reč je o kvantitativnom razliko­
vanju, koje ne dopušta precizno definisanje tih pojmova. Moguće ih je uobličiti samo
najapstraktnijim formulacijama, koje predstavljaju minimalno polazište za ocenu u
svakom konkretnom slučaju. Dok se pod običnom nepažnjom podrazumeva greška
koja se može potkrasti i pazijivom coveku, dotle se pod grubu nepažnju podvodi gre­
ška koja se urednom čoveku ne bi nikada potkrala (nehajnost, nebriga).
3) Deliktna imovinska sposobnost —Da bi jedno fizičko lice bilo odgovorno za
štetu koju je pričinilo potrebno je da bude sposobno za rasuđivanje, a to znači d a je ka­
dro da shvati posledice i domašaj svojih postupaka. Zakonodavac smatra neodgovor­
nim ono fizičko lice koje nije sposobno za rasuđivanje (koje je duševno bolesno, umno
zaostalo u razvoju, maloletnik do navršene 7 godine i maloletnik od navršene 7 do na­
vršene 14 godine, ako je bez razbora).
Fizičko lice stiče deliktnu sposobnost pre sticanja poslovne sposobnosti, zbog
čega može odgovarati za učinjeni delikt i poslovno nesposobno lice. Pravno lice stiče
deliktnu sposobnost momentom sticanja pravne i poslovne sposobnosti.
Od odgovornosti za pričinjenu štetu biće oslobođeno ono lice koje štetu prou­
zrokuje: 1) u nužnoj odbrani; 2) u stanju nužde; 3) otklanjajući opasnosti od drugog;
4) čineći dozvoljenu samopomoć i 5) prouzrokujući štetu svojom radnjom, ali uz pri­
stanak oštećenog (ZOO, čl. 161-163).
4) Uzročna veza - U građanskom pravu pod uzročnom vezom podrazumevamo
samo vezu koja postoji između protivpravne radnje za koju lice odgovara i posledice
te radnje koja predstavlja štetu. Naš zakonodavac ne defmiše pojam uzročne veze, pa
je sudskoj praksi i pravnoj teoriji prepušteno da određuje ovaj pojam.
b) Odgovornost za drugog - U pravu važi pravilo da se za tuđe radnje ne od­
govara. Od ovog pravila postoje određena odstupanja, u kojim slučajevima se predvi­
đa odgovornost za štetu koju je pričinilo drugo lice. Ova odgovornost se zasniva na
bazi pretpostavljene krivice, a uspostavlja se radi zaštite interesa oštećenog. Reč je o
posebnom obliku odgovornosti, kod koje ne odgovara štetnik, već lice koje je odgo­
vorno za štetnika. Naš zakonodavac utvrđuje nekoliko oblika odgovornosti za drugog
(ZOO, čl. 164-169). Za lice koje je nesposobno za rasuđivanje usled bolesti, odgovara
lice koje je na osnovu zakona, odluke nadležnog organa ili ugovora, dužno da nad
njim vodi, odnosno vrši nadzor. Pravilo je da ova lica odgovaraju za drugog bez svoje
173
 neposredne, lične krivice. Posredno krivica ipak postoji, jer su ova lica dužna da se
staraju o licima koja su pričinila štetu i da nad njima vrše nadzor. To su po pravilu ro­
ditelji i staratelji. Takođe, za štetu koju prouzrokuje dete do navršene 7 godine, odgo­
varaju roditelji. U ovom slučaju roditelji neće biti odgovorni, ako je šteta nastala dok
je dete bilo povereno drugom licu (npr. školi), iako je to lice odgovorno za štetu.
c) Odgovornost preduzeća i drugih pravnih lica prema trećem - Za pravo je
od značaja i pitanje odgovornosti privrednih i neprivrednih subjekata prema trećim li­
cima, odnosno odgovornost ovih subjekata za svog zaposlenog - kad on u radu ili u
vezi sa radom prouzrokuje štetu trećem licu. Navedeni subjekti odgovaraju za štetu
koju je pričinio njihov zaposleni trećim licima, po osnovu odgovornosti za drugoga i
na bazi pretpostavljene krivice. Međutim, zakonom je ostavljena mogućnost da se su­
bjekti oslobode odgovornosti, pod uslovom da dokažu d a je zaposleni u datim okolno­
stima postupao onako kako treba. Takođe, za slučaj d a je zaposleni namemo pričinio
štetu trećem licu, oštećeni može zahtevati naknadu direktno od zaposlenog. Dalje,
pravno liceje odgovorno za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju
ili u vezi sa vršenjem svojih nadležnosti. Pravno lice ima pravo regresa od lica koje je
štetu prouzrokovalo namemo ili krajnjom nepažnjom, s tim da pravo regresa zastareva
u roku od 6 meseci od dana izvršene naknade. Pitanje odgovornosti poslodavca za za­
poslenog razrađeno je u svim zakonodavstvima razvijene tržišne privrede. U budućem
Građanskom zakoniku Srbije predložene su i dve alternative, kao dodatak postojećim
odnosno predloženim odredbama: prvom se predviđa da se odnosi u vezi sa odgovor­
nošću za štetu između zaposlenih i poslodavaca uređuju posebnim propisima; drugom
se predviđa da organ pravnog lica odgovara za štetu koju svojim nezakonitim radom
prouzrokuje trećim licima u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija466.
d) Objektivna odgovornost - Pitanja građanske odgovornosti za prouzrokova­
nu štetu bila su dugo u centru interesovanja civilista. U tim proučavanjima poseban
značaj pridavanje pitanju osnova odgovornosti za prouzrokovanu štetu. Pristalice jed­
nog shvatanja osnova odgovornosti omogućile su da se bolje sagledaju nedostaci dru­
gog shvatanja.
Zastupnici objektivne odgovornosti, u navođenju argumenata da odgovornost
treba da bude zasnovana na stvarnom riziku, ukazali su da odgovornost za štetu ne
može biti zasnovana jedino na krivici učinioca. Ali su i zastupnici subjektivne odgo­
vornosti pokazali koliko je velika korist od načela po kome se odgovara za krivicu i do
kakvih bi nepravičnosti moglo doći kad bi načelo objektivne odgovornosti bilo progla­
šeno za jedini osnov građanske odgovornosti za prouzrokovanu štetu. Rasprave u
pravnoj teoriji su dovele do zaključka da u savremenim uslovima nijedno od pomenu-
tih načela ne može bezrezervno i bez posledica da bude proglašeno za jedini osnov
građanske odgovornosti, kao da ni ranije svi slučajevi obaveze naknade štete nisu bili
zasnovani najednom načelu. Znači, svi slučajevi prouzrokovanja štete ne mogu se tre­
tirati podjednako. Okolnosti u kojima dolazi do nastanka štete tako su različite da po­
jedinim grupama slučajeva treba pristupiti sasvim različito. Na primer, šteta postoji i
kad je neko namemo povredio drugoga, kao i kad neko bude povređen u saobraćaju.
Reč je o dva sasvim različita slučaja, koji su samo u posledici prouzrokovanja štete

466 GZRS - druga knjiga, cl. 183. i 185 (str. 68-69).

174
identični. Zbog toga u savremenom pravu ima mesta primeni i subjektivne i objektiv­
ne odgovornosti, s tim da ni jedna ne može biti uzeta kao opšta i primenjena u svim
lučajevima za osnov građanske odgovornosti za prouzrokovanu štetu 6 .
Odgovornost za štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti predstavlja odgo­
vornost bez krivice (objektivna odgovornost). Odgovornost postoji, jer postoji uzročna
veza između štete koja je nastala i opasne stvari ili opasne delatnosti.
Začeci odgovornosti za opasnu stvar susreću se još u rimskom pravu. S ta je opa­
sna stvar, odnosno opasna delatnost zakonom se ne određuje. Međutim, pojam opasne
stvari je definisan u sudskoj praksi i prihvaćen u pravnoj doktrini. Prot. Konstatinović
đefiniše opasnu stvar, kao „pokretnu ili nepokretnu, čiji položaj, ili upotreba, ili osobi­
ne, ili samo postojanje, predstavljaju pojačanu opasnost štete za okolinu11 , zbog čega
mora biti nadgledana i upotrebljavana sa većom pažnjom (npr. eksplozivi, otrovi, le-
kovi, plinska boca, prevozna sredstva, mašine, aparati i si.) ’ .
Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac. Ako stvar imaocu opasne stvari
bude oduzeta, za štetu nastalu od nje odgovara onaj k o je stvar oduzeo. Takođe, za štetu
Od opasne stvari ne odgovara njen vlasnik, već lice kome je stvar poverena na čuvanje ili
lice koje je dužno da je nadgleda. Vlasnik će biti oslobođen od odgovornosti i u slučaju
kad je šteta nastala usled više sile, krivicom oštećenog ili krivicom trećeg lica.
Za štetu nastalu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njome bavi. Pravilo
je da ko ima koristi od delatnosti kojom se bavi treba da snosi i rizik, a to znači i da
odgovara za štetu koja proistekne iz te delatnosti. Kod ove vrste odgovornosti ne traži
se krivica, vinost štetnika, već uzročna veza između njegove delatnosti i pričinjene šte­
te. U obavljanje opasnih delatnosti ulazi rad u vezi sa: nuklearnim reaktorima, term oe­
lektranama, eksplozivnim materijama, različitim postrojenjima i uređajima, prevoznim
sredstvima, poljoprivrednim i građevinskim mašinama itd. U odeljku o odgovornosti
za štetu od opasnih stvari ili opasnih delatnosti u budućem Građanskom zakoniku Sr­
bije predlaže se regulisanje i nekih drugih oblika odgovornosti, i to: odgovornost u
slučaju korišćenja motornog vozila, odgovornost za štetu od životinja i odgovornost za
štetu od građevina467489470. ~
e) Posebni slučajevi odgovornosti za pričinjenu štetu —U našem pravu p
u osnovi dve grupe posebnih slučajeva odgovornosti za pričinjenu štetu: prvu grupu čine
oni slučajevi kad za nastalu štetu odgovara država, a drugu grupu čine oni slučajevi kad
za nastalu štetu odgovaraju zakonom određeni subjekti (ZOO, čl. 180-184).
U prvu grupu ulaze slučajevi vanugovome odgovornosti za terorističke akcije,
javne demonstracije i javne manifestacije. Ako u ovim događajima nastane šteta usled
smrti ili telesne povrede ili ako dođe do oštećenja ili uništenja imovine fizičkog lica,
za pričinjenu štetu odgovara država čiji su organi po važećim propisima bili dužni da
spreče takvu štetu. Država ima dužnost da štiti svoje građane od akata terorističkih ak­
cija, javnih demonstracija i manifestacija kad su uperene prema državi, a iz njih prois-

467 M. Konstantinović, Osnov odgovornosti za prouzrokovanu štetu, Arhiv za pravne i društvene nau­
ke, Beograd, br. 3/1953, str. 296.
468 M. Konstantinović, Skica za Zakonik o obligacijama i ugovorima, čl. 136. stav 1;
469 Detaljnije videti: D. Kostić, Pojam opasne stvari, monografija br. 81, Beograd 1975.
470 GZRS - druga knjiga, čl. 192-195 i 197-202 (str. 71-74).
175
 tekne šteta za građane ili njihovu imovinu. Zakonodavac obavezuje državu da isplati
iznos na ime naknade štete po ovom osnovu, uz mogućnost da se regresira od štetnika.
U budućem Građanskom zakoniku Srbije predlaže se regulisanje pitanja odgo­
vornosti države i drugih subjekata javnih ovlašćenja, koje u postojećem zakonu nije
bilo regulisano. Naime, državni organ, imalac javnih ovlašćenja, organ autonomne po­
krajine ili organ jedinice lokalne samouprave izričito je učinjen odgovornim za imo­
vinsku i neimovinsku štetu koju prouzrokuje trećim licima svojim nezakonitim ili ne­
pravilnim radom471.
U drugu grupu posebnih slučajeva odgovornosti zakonodavac ubraja četiri slu­
čaja, a u budućem Građanskom zakoniku Srbije predlaže se regulisanje još jedne po­
sebne vrste odgovornosti - profesionalna odgovornost lekara i drugog medicinskog
osoblja472.
1) Odgovornost organizatora priredbi - Organizator okupljanja većeg broja
ljudi (organizator javnih priredbi), u zatvorenom ili na otvorenom prostoru, odgovara-
će za nastalu štetu koju neko pretrpi (npr. smrt lica ili telesne povrede) usled izvanred­
nih okolnosti koje u takvim prilikama mogu nastati, npr. gibanje masa, opšti nered i si.
Organizator priredbi odgovara za štetu, nezavisno od toga da li je ona uzrokovana do­
gađanjem koji je posledica same priredbe ili neke druge radnje ili događaja. Na njemu
je da snosi štetne posledice, jer ko ima koristi od javnog okupijanja taj treba da odgo­
vara i za nastalu štetu. Organizator odgovara po principu objektivne odgovornosti. Od­
govornost organizatora je ograničena na štetu koju pretrpe lica koja su učesnici javne
priredbe (smrt ili telesna povreda), a ne proteže se i na štetu koja je nastala na njihovoj
imovini. U budućem Građanskom zakoniku Srbije, u okviru alternative, predlaže se da
se ovom vrstom odgovornosti obuhvati i imovina učesnika javnih priredbi473. Pravna
doktrina i sudska praksa ovaj oblik odgovornosti proteže i na organizatora vojnih ma­
nevara474. Za slučaj nastupanja smrti, telesne povrede ili oštećenja zdravlja, organiza­
tor priredbi dužan je da naknadi materijalnu i nematerijalnu štetu oštećenom (uključu­
jući članove uže porodice), prema pravilima za naknadu materijalne i nematerijalne
štete. ________ _________ _______
2) Odgovornost zbog uskraćivanja neophodne pomoći - Ko bez opasnosti po
sebe uskrati pomoć licu čiji su život ili zdravlje očigledno ugroženi, biće odgovoran za
tako nastalu štetu, pod uslovom da oštećeni dokaže postojanje određenih pretpostavki:
d a je šteta nastala uskraćivanjem pomoći oštećenom licu; d a je štetnik mogao da pruži
pomoć bez opasnosti po sebe licu kome je pomoć uskraćena; da je pomoć uskraćena
licu čiji je život i zdravlje bilo ugroženo i da je lice koje je pomoć uskratilo tu štetu
prema okolnostima slučaja moglo predvideti. Pritom, zakonodavac predviđa i moguć­
nost oslobađanja od takve odgovornosti ako to pravičnost nalaže, o čemu odlučuje sud
(ZOO, čl. 182).
3) Odgovornost u vezi sa obavezom zaključenja ugovora - Zakonom se po­
nekad nalaže obaveza određenim licima da zaključuju ugovore. U tim slučajevima za-
interesovano lice može zahtevati da se takav ugovor bez odlaganja zaključi (ZOO, čl.
27. stav 1). Zbog odbijanja zaključivanja ugovora ili nezaključivanja ili nezaključiva-

471 GZRS - druga knjiga, čl. 186 (str. 69).

472 GZRS - druga knjiga, čl. 208 (str. 76).
477 GZRS - druga knjiga, čl. 204 (str. 75).
B. Blagojević i V. Kralj (redaktori), Komentar Zakona o obligacionim odnosima, I knjiga, str.
505-506.
176
uja bez odlaganja, a bez objektivno opravdanih razloga, ako proistekne šteta za drugu
siranu, lice koje to nije učinilo dužno je da naknadi štetu (ZOO, čl. 183). Na primer,
ako skladištar u javnom skladištu odbije da primi robu na skladištenje ili bez odlaga­
n a ne zaključi ugovor, odgovara za pričinjenu štetu; ili, ako društvo za osiguranje od­
bije da zaključi ugovor o određenoj vrsti obaveznog osiguranja, a registrovano je za tu
vrstu delatnosti.
4) Odgovornost u vezi sa vršenjem poslova od opšteg interesa - Poseban
čaj odgovornosti predviđen je za privredne subjekte koji vrše komunalnu ili drugu
sličnu delatnost od opšteg interesa, ako bez opravdanog razloga obustave ili neredov­
no vrše svoju uslugu (ZOO, čl. 184). Ovi subjekti odgovaraju za štetu koja proistekne
/bog obustave vršenja usluga ili zbog neredovnog vršenja svojih usluga, ako za to ne
postoje objektivno opravdani razlozi (npr. obustava ili neredovna isporuka vode za pi­
re, obustava prevoza građana u gradskom saobraćaju i si.).

V NAKNADA ŠTETE

a) Pojam i vrste naknade - Zakonom o obligacionim odnosima prihvaćen je

princip integralne naknade, tj. naknada je uvek jednaka ukupno prouzrokovanoj šteti.
udgovom o lice dužno je da uspostavi stanje kakvo je bilo pre nego sto je šteta nastala
(ZOO, čl. 185. stav 1). Ako je to nemoguće ili ako sud nađe da nije nužno, odnosno
pravično, on će dosuditi samo odgovarajuću sumu novca na ime naknade potpune šte-
le. Naknada štete je obaveza štetnika (odgovornog lica), a smatra se dospelom od tre­
nutka njenog nastanka, kada oštećeni stiče pravo na njenu naknadu (ZOO, čl. 186).
koti naknade štete relevantna su pitanja načina i obima njene naknade.
Načelno, naknada štete može se izvršiti na tri načina: prvi, povraćajem u preda­
nije stanje, npr. kad se oštećena stvar popravi; drugi, naknadom u naturi, npr. umesto
uništene stvari vraća se stvar iste vrste, količine i kvaliteta i, treći, kad se naknada vrši
u novcu475. Uspostavljanje ranijeg stanja (restitucija) i naknada u novcu može se zah-
u-vati istovremeno. Tako, kad uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće, sud će odre­
dili štetniku da plati oštećenom odgovarajuću sumu novca na ime naknade štete.
Po pravilu, radi obeštećenja telesnog integriteta (u slučaju smrti, telesne povrede
ili oštećenja zdravlja) naknada se određuje u obliku novčane rente476. Ona može biti
određena doživotno ili za određeno vreme, a plaća se mesečno i unapred (ZOO, čl.
188).
Zakonom su predviđena dva oblika štete, materijalna i nematerijalna šteta, i po-
tcbna pravila za njihovu naknadu.
b) Naknada materijalne štete - Zakonodavac predviđa dva oblika naknade
materijalne štete: 1) uspostava ranijeg stanja i 2) novčana naknada. Ima slučajeva kad
predviđa oba vida naknade štete, ali samo do visine pričinjene štete.

Detaljnije videti: B. Blagojević i V. Krulj (redaktori), Komentar Zakona o obligacionim odnosima,

I kujica, str. 508-511.
I"’ Renta prvenstveno podrazumeva ostvareni neto prihod od zemljišta, zgrada i kapitala bez rada, na
u'inovu prava svojine na nekretninama i novcu.
177
 Naknadu materijalne štete zakonodavac predviđa i za slučaj smrti, telesne po­
vrede, oštećenja zdravlja, ali i za slučaj nematerijalne štete, tj. za povredu časti i šire­
nja neistinitih navoda.
Oštećeno lice ima pravo na naknadu obične štete i na naknadu izmakle koristi.
Visina naknade štete određuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke
(ZOO, čl. 189). Zakonodavac, po pravilu, ne uslovljava obim naknade stepenom krivi­
ce, zbog čega ostaje dosledan principu potpune naknade (ZOO, čl. 190). Za oštećenog
nije od značaja hoće li se utvrditi ovaj ili onaj stepen krivice štetnika, već njegovo pot­
puno obeštećenje. Međutim, ima situacija kad zakonodavac vodi računa o stepenu kri­
vice, i kada vodi računa istovremeno i o stepenu krivice i o materijalnom stanju ošte­
ćenog i štetnika. Tako, sud će umanjiti naknadu štete ako ona nije rezultat namere ili
krajnje nepažnje, a štetnik je slabog imovinskog stanja. Sud se u ovakvim situacijama
rukovodi principom pravičnosti, te u te svrhe vrši korekciju pravila u ime iste. U budu­
ćem Građanskom zakoniku Srbije predlaže se unošenje još jednog kriterijuma u odme-
ravanju naknade materijalne štete - po pravičnosti. Ako se visina štete ne može tačno
utvrditi, sud će odrediti naknadu po pravičnosti, vodeći računa o svim okolnostima
slučaja477.
Pravo na naknadu štete u obliku novčane rente ne može biti predmet prenosa na
drugo lice, a ostvareni i dospeli iznosi naknade mogu.
c) Naknada nematerijalne štete - Pod nematerijalnom štetom se podrazumeva
nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha”, odnosno povreda određe­
nog prava ličnosti (npr. pravo na život, zdravlje, psihički integritet, ime, lik, glas, čast,
ugled, dostojanstvo, slobodu kretanja, govora, veroispovesti i dr.), kao neimovinsko
dobro, koje se štiti u slučaju njegove povrede, a lice koje je njegovom povredom prou­
zrokovalo štetu dužno je d a je naknadi.
Kod naknade nematerijalne štete zakonom se predviđa naknada u vidu objavlji­
vanja presude, vršenja ispravke i novčane naknade (ZOO, čl. 199-205). Sjedne strane,
u slučaju povrede prava ličnosti sudu je dopušteno da naredi, na trošak štetnika, obja­
vljivanje presude ili ispravke, ili da naredi da štetnik povuče izjavu kojom je povreda
učinjena. Objavljivanje presude, vršenje ispravke i javno izvinjenje najčešći su vidovi
moralne satisfakcije oštećenog. Zbog toga se naknada nematerijalne štete još naziva i
moralnom satisfakcijom. S druge strane, pravična novčana naknada štete dosuđuje se
za pretrpljene fizičke i duševne bolove, zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženo-
sti, povrede ugleda, časti, slobode, ili prava ličnosti, smrti bliskog lica, kao i za strah.
Kad sud dosuđuje naknadu nematerijalne štete on vodi računa o značaju povređenog
dobra, o cilju naknade, o njenoj društvenoj ulozi, koja pre svega mora biti vid satisfak­
cije za oštećenog.
Na osnovu Ustava Srbije, lice koje je bez osnova ili nezakonito lišeno slobode,
pritvoreno ili osuđeno za kažnjivo delo ima pravo na naknadu štete od Republike Srbi-

477 GZRS - druga knjiga, čl. 210 (str. 77).

178
je i druga prava utvrđena zakonom. Mogućnost da ovo lice zahteva naknadu nemateri­
jalne štete bliže je razrađena u Zakoniku o krivičnom postupku478.

V I P R O M E N A S U B J E K T A U O B L IG A C IO N O N O D N O S U

U istorijskom kontekstu, u rimskom pravu vladajuće shvatanje bilo je da je za-

mena dužnika i poverioca u obligacionom odnosu u načelu nedopuštena, jer su potra­
živanje i dug neraskidivo bili vezani za konkretna lica. Nešto kasnije bilo je dopušteno
da ih mogu zameniti samo njihovi naslednici, jer se smatralo da oni produžavaju lič­
nost umrlog. Ustupanje potraživanja pravnim poslom među živima rimsko pravo je
najpre omogućilo preko novacije. Međutim, potreba da se potraživanje koristi i pre
njegove dospelosti postala je mnogo veća u uslovima kapitalističkog načina proizvod-
nje. Danas pravna teorija i praksa stoje na stanovištu da se prava i obaveze subjekata
obiigacionog odnosa mogu odvojiti od njihovih ličnosti, tj. da subjekti budu zamenjeni
drugim licima a da sam odnos u svemu ostane isti479.
Promena subjekta u obligacionom odnosu je institut obiigacionog prava, do ko-
|cg može doći po različitim osnovima, s tim da ne dolazi do novacije480, tj. do usposta­
vljanja novog dužničko-poverilačkog odnosa, već samo do promene subjekta na strani
poverioca ili na strani dužnika. Ovo je širi pravni institut koji obuhvata više užih obli-
gucionopravnih instituta, npr. cesiju, asignaciju, preuzimanje duga i dr.48
Do promene subjekta u obligaciji može doći po više osnova. Prvi, na osnovu za­
kona, npr. kod zakonskog nasleđivanja naslednik nasleđuje i prava i obaveze obligaci-
one prirode u kojima je umrli (ostavilac) bio ugovorna strana i stupa na njegovo me-
■,to. Drugi, na osnovu jednostrane izjave volje, npr. kod testamentalnog nasleđivanja
lcstator (lice koje sačini testament) ustupa svoje potraživanje nasledniku, s tim da tre­
ba ukazati da se po ovom osnovu može promeniti samo poverilac. Treći, na osnovu
sudske odluke, npr. u izvršnom postupku kad sud dodeli izvršnom poveriocu potraži­
vanje koje izvršni dužnik (lice protiv kojeg se sprovodi izvršenje) ima prema trećem
licu. Četvrti, na osnovu odluke o statusnim promenama, kad na mesto subjekta koji
je prestao da postoji, u prava i obaveze obligacione prirode stupa novi subjekt (pravni
sledbenik) koji je nastao spajanjem, pripajanjem ili podelom48". Peti, na osnovu ugo­
vora, kao najčešćeg pravnog osnova za promenu subjekta u obligacionom odnosu. Po-
,loji više načina promene subjekata na osnovu ugovora, i to: cesija, preuzimanje duga,
ustupanje ugovora, isplata sa subrogacijom, upućivanje.

I7I<O pitanjima prouzrokovanja štete i njene naknade detaljnije videti: B. Blagojević i V. Kralj (redak-
hu i), Komentar Zakona o obligacionim odnosima, I knjiga, str. 401-550; Ž. Đorđević - V. Stanković, op.
rit, str. 348-510; J. Radišić, Obligacionopravo - Opšti deo, str. 180-291. i dr.
',w J. Radišić, Obligaciono pravo - Opšti deo, str. 374.
,IK" Novacija (prenov) je jedan od načina gašenja obligacija. Nastaje zaključenjem ugovora između
poverioca i dužnika, na osnovu koga se sporazumevaju da obligacija koja među njima postoji prestane, a
,|,i nii mesto nje između istih ugovornih strana nastane nova obligacija, koja se razlikuje u odnosu na pret­
hodnu (ugašenu) po predmetu ili pravnom osnovu. ZOO, čl. 348-352.
■|HI Materija obuhvaćena naslovom „Promena subjekata u obligacionom odnosu", u čijem je pisanju
ih rstvovao Ž. Đorđević, uz manje izmene i dopune preuzeta je iz udžbenika L. Spirović Jovanović, Pri­
vredno pravo sa osnovama prava, Beograd 1988.
IH’ Zakon o privrednim društvima („SI. glasnik RS“, br. 36/201, 99/2011 i 5/2015), čl. 483-514.
179
 Za naš predmet izučavanja od posebnog su značaja načini promene subjekta u
obligaciji do kojih dolazi na osnovu zaključenog ugovora.

1. CESIJA

a) Pojam - Zakonodavac cesiju reguliše i pod nazivom „ustupanje potraživanja

ugovorom" (ZOO, čl. 436). Cesija483 se može defmisati kao ugovor kojim poverilac
(ustupilac, cedent) prenosi svoje potraživanje koje ima prema dužniku (cesusu) na tre­
će lice (prijemnika, cesionara). Cesija pretpostavlja tri lica, i to: cedenta, lice koje pre­
nosi pravo potraživanja, cesionara, lice na koje se prenosi pravo potraživanja i koje
dolazi na mesto ranijeg poverioca, i cessusa, lice koje već ima svojstvo dužnika, i to
svojstvo zadržava i posle cesije.
Cesija počiva na zaključenom ugovoru između poverioca i trećeg lica. Dužnik iz
potraživanja koje se ustupa ne učestvuje u pravnom poslu, ali cesija proizvodi dejstva i
prema njemu. Predmet cesije je ustupanje potraživanja poverioca trećem licu. Predmet
ustupanja može biti celokupno potraživanje ili samo jedan njegov deo.
b) Uslovi - Cesija nastaje zaključenjem punovažnog ugovora između poverioca,
kao nosioca prava potraživanja u obiigacionopravnom odnosu, i trećeg lica na koje se
prenosi pravo potraživanja. Ugovor o cesiji može biti teretan i dobročin. Za postojanje
i valjanost ovog ugovora ne traži se pristanak dužnika, jer za njega nije od značaja ko
mu je poverilac, pošto se njegov položaj ni u čemu ne menja. Raniji poverilac istupa iz
obligacionog odnosa, a na njegovo mesto dolazi treće lice. U svemu drugom, obligaci-
ja ostaje ista, jer nema novacije, tj. ne uspostavlja se novi dužničko-poverilački odnos
između cedenta i cesionara.
Iako se za cesiju ne traži pristanak dužnika, zakonodavac zahteva da on bude
obavešten o cesiji. Na taj način, njegovo učešće se ogleda u aktu notifikacije (obave-
štavanja) o činjenici d a je potraživanje ustupljeno trećem licu. Njega može da obavesti
poverilac, da bi dužnik znao kome treba da izvrši obavezu. Međutim, ako ne bude
obavešten, ili o cesiji ne sazna na drugi način, i izvrši obavezu ranijem poveriocu, on
se, kao savestan, oslobađa obaveze, a novi poverilac može da se obrati ranijem poveri­
ocu i da od njega traži, po pravilima o neosnovanom obogaćenju, ono što mu je dužnik
dao ili učinio na ime izvršenja obaveze.
Za slučaj d a je poverilac ustupio isto potraživanje većem broju lica, potraživanje
pripada trećem licu o kome je ustupilac prvo obavestio dužnika, tj. koji se prvi javio
dužniku. Kada je sporno kome pripada ustupljeno potraživanje, dužniku se ostavlja
mogućnost da izvrši polaganje kod suda484.
c) Potraživanja koja ne mogu biti predmet prenosa - Načelno, može se pre­
nositi svako potraživanje koje je dovoljno određeno, uključujući i buduće i uslovno.
Međutim, od ovog pravila postoje i odstupanja, jer se određena potraživanja ne mogu
prenositi, i to: 1) ona čije je prenošenje zabranjeno zakonom, npr. potraživanja koja se

483 Naziv dolazi od latinske reči cessio, što znači ustupanje, prenos, odnosno od glagola cedere - pre­
dati, ustupiti.
484 GZRS - druga knjiga, čl. 489. st. 2-3 (str. 162).
180
ni- mogu zapleniti, sporedna, ako se ne prenose sa glavnim, koja potiču iz zabranjenih
ugovora; 2) ona koja su vezana za ličnost poverioca, npr. potraživanja naknade neimo-
vinske štete ili po osnovu alimentacije; 3) ona koja se po svojoj prirodi protive preno­
šenju na drugoga, npr. potraživanje po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju
(ZOO, čl. 436).
d) Dejstvo ustupanja potraživanja - Iako je cesija ugovor koji se zaključuje
Između poverioca i trećeg lica, ona proizvodi dejstvo i prema dužniku. Zbog toga tre­
ba razlikovati tri odnosa koja nastaju kod cesije. Prvi odnos se zasniva na osnovu za­
ključenog ugovora o cesiji između poverioca i trećeg lica, iz čije sadržine proizlaze
mudusobna prava i obaveze. Ustupanje potraživanja je derivativni način sticanja, jer
treće lice izvodi svoje pravo od poverioca, tj. preuzima pravo potraživanja u svemu
k.ikvo je bilo kod poverioca. To praktično znači da, osim potraživanja, na treće lice
prelaze i sporedna potraživanja, npr. pravo prvenstva naplate, hipoteka, zaloga, prava
1/ ugovora sa jemcem, prava na kamatu, plodove i si. (ZOO, čl. 437. stav 1). Poverilac
treba trećem licu da preda dokaz o ustupljenom potraživanju (npr. obveznicu ili što
drugo), a ako nema, onda overenu potvrdu o ustupanju. Kad je ustupanje izvršeno
ugovorom sa naknadom, poverilac odgovara trećem licu za postojanje potraživanja u
. .isu izvršenja ustupanja, tj. u momentu zaključenja ugovora. Međutim, on ne odgova-
iii za naplativost ustupljenog potraživanja trećem licu, osim ako je tako bilo dogovore­
no, maksimalno do visine primljenog od trećeg lica.
Drugi odnos nastaje između poverioca i dužnika, jer momentom prenošenja
potraživanja na treće lice, poverilac gubi pravo da od dužnika zahteva ispunjenje oba­
veze. Treći odnos nastaje između trećeg lica i dužnika, jer treće lice momentom pre­
nošenja potraživanja stupa na mesto poverioca i ima ista prava koja je on imao prema
dužniku. Dužnik može da ističe, prema trećem licu sve prigovore koji potiču iz obliga-
i mnopravnog odnosa u kome je on bio i ostao dužnik, a koje je mogao da ističe i pre­
ma poveriocu.

2. PREUZIMANJE DUGA

a) Pojam - Preuzimanje duga se vrši ugovorom između dužnika i trećeg lica

(prcuzimaoca duga), uz pristanak poverioca (ZOO, čl. 446. stav 1). Treće lice se još
miziva novi dužnik, a prvobitni dužnik i stari dužnik. Kad treće lice preuzme dužnikov
dug, menja se samo dužnik, a obligacija u svemu drugom ostaje ista, jer nema novači­
li- Takođe, preuzimanjem duga od trećeg lica, on postaje dužnik u postojećoj obligaci-
11, a stari dužnik se oslobađa obaveze.
Po pravilu, predmet ugovora o preuzimanju duga može biti svaki dug, osim onih
»lugova koji su čisto lične prirode, jer su kod njih svojstva dužnika od značaja za kvali-
Irt ispunjenja obaveze485. Razlog (osnov) za zaključenje ovog ugovora može biti razd­
ru Treće lice može npr. na ovaj način da učini poklon dužniku, ili da plati neki raniji
dug koji ima prema dužniku, ili da da zajam dužniku.

■|K' B. Blagojević i V. Krulj (redaktori), Komentar Zakona o obligacionim odnosima, I knjiga, str. 935.
181
 b) Uslovi - Za preuzimanje duga potrebno je da se ispune dva uslova: 1) zaklju­
čeni ugovor o preuzimanju duga i 2) pristanak poverioca.
Dužnik i treće lice potrebno je da zaključe punovažan ugovor o preuzimanju
duga. Zakonodavac ne zahteva naročitu formu za zaključenje ovog ugovora, što znači
d a je reč o neformalnom ugovoru, koji se zaključuje prostom saglasnošću volja strana.
U uporednom pravu pojedina zakonodavstva za ovaj ugovor zahtevaju pisanu formu.
Drugi neophodan uslov za nastanak pravnog posla radi preuzimanja duga jeste
pristanak poverioca, jer njemu nije svejedno ko mu je dužnik. Poverilac želi za du­
žnika lice koje može da izvrši obavezu, tj. koje nema problema sa insolventnošću. S
jedne strane, o zaključenom ugovoru o preuzimanju duga poverioca može izvestiti i
dužnik i treće lice, a s druge strane, poverilac svakom od ovih lica može saopštiti svoj
pristanak na preuzimanje duga. Saugovaračima je dopušteno da zajedno, ali i svako od
njih posebno, zatraže od poverioca da se u određenom roku izjasni da li pristaje na
preuzimanje duga. Međutim, oni poveriocu mogu ostaviti rok za izjašnjenje, a ukoliko
se on u ostavljenom roku ne izjasni, u tom slučaju će se smatrati da nije pristao. Pove­
rilac može dati svoj pristanak na bilo koji način, ali, ako novi dužnik treba da preuzme
obavezu koja potiče iz nekog posla koji je zaključen u pisanoj formi, on tada svoj pri­
stanak mora dati u istoj formi. Važi zakonska pretpostavka da je poverilac dao svoj
pristanak, ako je bez ograde primio neko ispunjenje od preuzimaoca (trećeg lica), koje
je on učinio u svoje ime.
Zaključeni ugovor o preuzimanju duga u dva slučaja ima pravno dejstvo ugovo­
ra o preuzimanju ispunjenja: 1) za sve vreme dok poverilac ne bude dao svoj prista­
nak i 2) ako odbije da da svoj pristanak (ZOO, čl. 446. stav 5). Preuzimanje ispunjenja
je obaveza iz ugovora kojim se treće lice obavezuje dužniku da ispuni njegovu obave­
zu koju ima prema poveriocu. Kod ovog pravnog posla poverilac ne stiče nikakva pra­
va prema trećem licu koje je preuzelo da ispuni dužnikovu obavezu, jer ono niti je pre­
uzelo dug, niti je pristupilo dugu. Zbog toga, izvršenje ne može da traži poverilac, ne­
go samo dužnik, jer je on s trećim licem zaključio ugovor o preuzimanju duga.
c) Dejstvo - Iako je preuzimanje duga ugovor koji se zaključuje između dužnika
i trećeg lica, on proizvodi dejstvo i prema poveriocu. Zbog toga treba razlikovati tri
odnosa koja nastaju kod preuzimanja duga. Prvi odnos se zasniva na osnovu zaključe­
nog ugovora o preuzimanju duga i njime se uređuju međusobna prava i obaveze sau-
govarača (dužnik i treće lice). Preuzimanjem duga treće lice stupa na mesto ranijeg
dužnika i duguje poveriocu ono što mu je dugovao raniji dužnik. Preuzimalac duguje
poveriocu obavezu iste sadržine koja je do tada postojala između dužnika i poverioca.
Sa glavnom obavezom na poverioca prelaze i sporedna prava, npr. kamate. Drugi od­
nos se zasniva između poverioca i dužnika, jer se preuzimanjem duga od trećeg lica
dužnik oslobađa obaveze prema poveriocu. Između trećeg lica (preuzimaoca duga) i
poverioca postoji ista obaveza koja je dotle postojala između dužnika i poverioca i po­
verilac ne može od njega da traži ispunjenje obaveze. Ali, ako je preuzimalac duga bio
prezadužen u vreme zaključenja ugovora o preuzimanju duga, a poverilac je bio save-
stan (nije znao niti je mogao znati), u tom slučaju dužnik se ne oslobađa obaveze pre­
ma poveriocu. Ugovor o preuzimanju duga se, u ovom slučaju, preobražava u ugovor
o pristupanju dugu, pa, pored starog dužnika, poveriocu duguje izvršenje obaveze i
preuzimalac duga (ZOO, čl. 448. stav 2. i 451). Treći odnos se zasniva između pove-

182
i loca i trećeg lica (preuzimaoca duga), jer preuzimanjem duga, poveriočev dužnik po-
laje treće lice. Poverilac može samo od njega da zahteva izvršenje obaveze kad oba­
veza dospe. S druge strane, treće lice može, prema poveriocu, da ističe sve prigovore u
vezi s izvršenjem obaveze koje je mogao da ističe i dužnik.

t. USTUPANJE UGOVORA

a) Pojam - Cesijom se pojedinačno potraživanje poverioca iz ugovora ustupa

irećem licu. Međutim, i celokupni „ugovorni obligacioni odnos" može biti predmet
ustupanja trećem licu, tako da ono stekne položaj koji bi imalo d a je od samog početka
bila ugovorna strana486. Pravni osnov za ustupanje ugovora je punovažno zaključeni
ugovor o ustupanju ugovora. Suština ovog pravnog instituta ogleda se u tome što jedna
od ugovornih strana, u dvostranom ugovoru, zaključuje ugovor sa trećim licem, na
osnovu kojeg treće lice stupa u ugovor na mesto ustupioca i u svemu postaje ugovorna
strana u tom ugovoru.
U našem pravu svaka strana u dvostranom ugovoru može svoj ugovor ustupiti
nekom trećem licu (ZOO, čl. 145. stav 1). Međutim, ustupanje ugovora treba razliki-
vuli od pristupanja ugovoru, koje postoji kad neko lice pristupa tuđem ugovoru, po­
leti ranijeg saugovarača. Za pristupanje ugovoru nije potrebna saglasnost druge strane,
icr poverilac u toj situaciji ne gubi dužnika. Naprotiv, poverilac dobija novog dužnika.
Dovoljan je samo pristanak one ugovorne strane kojoj treći pristupa.
b) Uslovi - Za nastanak ustupanja ugovora potrebno je da budu ispunjeni ovi
nslovi: 1) da jedna ugovorna strana iz dvostranog ugovora zaključi ugovor o ustupanju
ugovora sa trećim licem; 2) da druga ugovorna strana iz dvostranog ugovora da prista­
nak na ustupanje ugovora (pristanak mora biti dat u formi koja je zakonom propisana
za ustupljeni ugovor); 3) da prava i obaveze iz dvostranog ugovora, koji se ustupa, ni­
su ispunjeni pre ustupanja (u protivnom, ne može doći do ustupanja ugovora); 4) - da
ugovor koji se prenosi mora biti dvostrani (jer jednostrani pravni poslovi ne mogu biti
predmet ustupanja).
Ugovor o ustupanju ugovora može da zaključi i jedna i druga strana iz dvostranog
ugovora, ali uvek sa trećim licem. Prva strana kod ovog ugovora naziva se ustupilac, a
druga prijemnik. Ugovor o ustupanju ugovora ima za svrhu da, na mesto jedne od ugo­
vornih strana, dođe treće lice (prijemnik) i da u svim pravima i obavezama, zauzme po­
ložaj ustupioca. U uporednom pravu se za zaključenje ovog ugovora, u načelu, ne zahte­
va naročita forma, osim kada je zakonom drugačije određeno. Međutim, ako je dvostrani
ugovor iz koga se vrše ustupanja prava i obaveze jedne strane bio formalan, onda i ugo­
vor o ustupanju ugovora mora bit zaključen u istoj formi.
Druga ugovorna strana iz dvostranog ugovora može dati svoj pristana na zaklju­
čeni ugovor o ustupanju ugovora pre njegovog zaključenja, u momentu zaključenja i
posle njegovog zaključenja. Ako je pristanak dat pre njegovog zaključenja, ugovorni
odnos prelazi na prijemnika (treće lice) u momentu kad ugovorna strana, koja je dala
pristanak, bude obaveštena o ustupanju, a u druga dva slučaja, u momentu davanja pri­
stanka.

486 J. Radišić, Obligacionopravo —Opšti deo, str. 379.

183
 c) Dejstvo ustupanja ugovora se ogleda u tome da ustupilac izlazi iz ustupljenog
ugovora, a na njegovo mesto dolazi prijemnik. Takođe, sa ustupioca prelaze na prijemni­
ka sva prava i obaveze. Ipak, samim ustupanjem ugovora određena sporedna prava ne
mogu, zbog njihove prirode, preći na prijemnika (npr. jemstvo i zaloga trećih lica)487.
Iako se ugovor o ustupanju ugovora zaključuje između jedne od ugovornih stra­
na iz dvostranog ugovora i trećeg lica, on proizvodi dejstvo i prema drugoj ugovornoj
strani. Zbog toga treba razlikovati tri odnosa koja nastaju kod ustupanja ugovora. Prvi
odnos se zasniva između ustupioca i trećeg lica (prijemnika) na osnovu zaključenog
ugovora o ustupanju ugovora. Njime se regulišu međusobna prava i obaveze, a može
da sadrži i razlog zbog kojeg su ga ugovorne strane zaključile. Na osnovu njega ustu­
pilac izlazi iz ugovora, koji je ustupio, a na njegovo mesto dolazi treće lice (prijemnik)
s kojim je zaključio ugovor o ustupanju. Ustupilac odgovara prijemniku za punova­
žnost ustupljenog ugovora, ali mu ne jem či da će druga strana ispuniti svoju obavezu
iz ugovora, kao i što ne jem či drugoj strani da će prijemnik ispuniti svoju obavezu iz
ugovora, osim ako se na to izričito obavezao. Drugi odnos se zasniva između ustupio­
ca i druge ugovorne strane, jer kad prijemnik (treće lice) stupi u ugovor koji mu je
ustupljen, ustupilac gubi svojstvo ugovorne strane, a to svojstvo stiče prijemnik. Treći
odnos nastaje između trećeg lica (prijemnika) i druge ugovorne strane, jer prijem­
nik na osnovu zaključenog ugovora o ustupanju ugovora stupa na mesto ustupioca i
stiče prema drugoj ugovornoj strani sva prava i obaveze koje je imao ustupilac. Druga
strana može isticati prema prijemniku sve prigovore iz ustupljenog ugovora, kao i one
koje ima iz drugih odnosa sa njim, ali ne i prigovore koje ima prema ustupiocu (ZOO
čl. 147).
d) Razlike između cesije i ustupanja ugovora - ogledaju se u sledećem: 1)
pravni osnov za cesiju je ugovor o cesiji, a za ustupanje ugovora —ugovor o ustupanju
ugovora; 2) zaključenjem ugovora o cesiji uvek se menja poverilac, a zaključenjem
ugovora o ustupanju ugovora menja se jedna ili druga ugovorna strana; 3) predmet
ugovora o cesiji je prenos potraživanja (prava), a predmet ugovora o ustupanju ugovo­
ra je prenos ugovora (prava i obaveza); 4) za nastanak ugovora o cesiji nije potreban
pristanak druge strane, a za nastanak ugovora o ustupanju ugovora potreban je
pristanak druge ugovorne strane; 5) na osnovu ugovora o cesiji mogu se prenositi po­
traživanja koja potiču, i iz dvostranih, i iz jednostranih pravnih poslova, a na osnovu
ugovora o ustupanju ugovora samo prava i obaveze iz dvostranih pravnih poslova i dr.

4. ISPLATA SA SUBROGACIJOM (PERSONALNA SUBROGACIJA)

a) Pojam - Naziv subrogacija dolazi od novolatinske reči488 subrogatio, koja

znači postavljanje na mesto drugoga, stupanje u nečija prava. Isplata sa subrogacijom
je takav pravni posao u kome treće lice, koje se naziva platac (isplatilac, solvens), vrši
isplatu dužnikovog duga poveriocu, što mu omogućava da stupi na mesto poverioca i
da postane novi dužnikov poverilac. Ovim pravnim poslom menja se poverilac.

488 J' Radišić’ Obligacionopravo - Opšti deo, str. 380.

Reči koje nisu nastala u klasičnoj rimskoj epohi, nego kasnije.
184
 b) Osnov za nastanak —Dva su pravna osnova za isplatu sa subrogacijom. ugo-
w>r i zakon. Pravilo je da ona nastaje saglasnošću volja strana, a u određenim slučaje-
v ima i nezavisno od volje strana, po sili zakona.
Do isplate sa subrogacijom na osnovu ugovora može doći na dva načina, za-
ključenjem ugovora između trećeg lica i poverioca i zaključenjem ugovora između tre­
ćeg lica i dužnika. U prvom slučaju, treće lice se obavezuje poveriocu da mu isplati
potraživanje koje ima prema dužniku, čime stiče pravo da stupi na mesto poverioca i
postane novi poverilac dužnika. Ovaj ugovor mora biti zaključen pre ili najkasnije u
trenutku isplate potraživanja, jer ako se zaključi posle isplate, neće doći do personalne
.ubrogacije. U drugom slučaju, treće lice se obavezuje dužniku da njegov dug isplati
poveriocu, čime stiče pravo da stupi na mesto poverioca kome je dug isplatilo i posta­
ne dužnikov poverilac.
U našem pravu do isplate sa subrogacijom na osnovu zakona dolazi, npr. u sluča­
ju jemstva, u slučaju osiguranja za štete. Kad jemac izmiri poveriočevo potraživanje ko-
|C ima prema dužniku, onda na jem ca prelazi to potraživanje sa svim sporednim potraži­
vanjima i garantijama njegovog ispunjenja (ZOO, čl. 1003). Tada jemac stiče pravo da
•lupi na mesto poverioca kome je dug isplatio i postaje poverilac glavnog dužnika. Do
■ubrogacije na osnovu zakona dolazi, takođe, kada treće lice, koje ima pravni interes da
se dužnikov dug ugasi, isplati poveriocu dug dužnikov. U ovom slučaju, treće lice dolazi
na mesto poverioca kome je dužnikov dug platilo i postaje dužnikov poverilac.
c) Dejstvo - Na osnovu personalne subrogacije treće lice (isplatilac) dolaz
mesto poverioca kome je isplatilo dužnikov dug i postaje dužnikov poverilac. U sve­
mu drugom, obligacija ostaje ista, jer nema novacije.

5. UPUĆIVANJE (ASIGNACIJA)

a) Pojam i značaj - Naš zakonodavac ovaj pravni posao uređuje pod dva nazi­
va: „upućivanje (asignacija)“ . Upućivanje nastaje na osnovu zaključenog ugovora i
ima za posledicu promenu subjekta u obligaciji. Asignacija se može defmisati kao
ugovor kojim jedno lice, koje se naziva uputilac (asignant), ovlašćuje drugo lice, koje
se naziva upućenik (asignat), da za njegov račun izvrši nešto određenom trećem licu,
koje se naziva primalac uputa (asignatar), i u isto vreme ovlašćuje to treće lice da to
izvršenje primi u svoje ime (ZOO, čl. 1020). Primalac uputa (asignatar) stiče pravo da
zahteva od upućenika (asignata) ispunjenje tek kada mu ovaj izjavi da prihvata uput.
Međutim, on nije dužan da prihvati uput (čak i kad je dužnik uputioca), osim ako mu
je to obećao (ZOO, čl. 1030). Zbog toga se može konstatovati da ugovor o upućivanju
nastaje samo ako u njemu učestvuju sva tri lica. Na primer, lice A (uputilac) nalaže li­
cu B (upućenik) da licu C (primalac uputa) isplati 100.000 dolara, pri čemu ovlašćuje
lice C da taj iznos primi u svoje ime. Dakle, lice C prima navedeni iznos kao da mu je
lice B dužnik, iako on sa licem B nije u obligacionom odnosu, već je u tom odnosu sa
licem A. Otuda lice C prima izvršenje prestacije u svoje ime, ali za račun lica A.
Asignaciju treba razlikovati od naloga za isplatu, koji se ogleda u davanju nalo­
ga trećem licu, od strane poverioca, da naplati nešto od njegovog dužnika. U tom slu­
čaju treće lice (nalogoprimac) isplatu zahteva u ime poverioca i za njegov račun, dok
185
primalac uputa (asignatar) to čini u svoje ime, a ono što primi može zadržati za se­
be489.
Ugovor o upućivanju je apstraktan, samostalan, složen višestrano obavezan i ne­
formalan ugovor. O njegovoj pravnoj prirodi ne postoji saglasnost u pravnoj teoriji.
On se razlikuje od naloga, zastupanja, cesije, preuzimanja duga, novacije490 i doku­
mentarnog akreditiva491*. U uporednom pravu zaključuje se prostom saglasnošću volja,
osim kad se zakonom zahteva naročita forma. U našem pravu ne zahteva se naročita
forma, ali se u poslovnoj praksi uput daje, po pravilu, u pisanoj formi.
Upućivanje najčešće nastaje po osnovu postojećeg pravnog odnosa, npr. uputilac
ima prema upućeniku određeno potraživanje. Zbog toga, uputilac ovlašćuje primaoca
uputa da zahteva od upućenika isplatu određenog novčanog iznosa ili izvršenje neke
druge činidbe (prestacije), ali najviše do iznosa potraživanja koje uputilac ima prema
upućeniku, ili uputilac na taj način pribavlja kredit primaocu uputa ili mu čini poklon.
Značaj pravila o asignaciji je veliki, jer ona predstavljaju opšti i subsidijami iz­
vor prava za bankarske poslove, poslove platnog prometa i hartija od vrednosti, kao i
za kreditiranje robno-novčanog prometa (unutrašnjeg i spoljno-trgovinskog). Bez asig-
nacije (i cesije) teško je pravno objasniti veći broj bankarskih poslova i instrumenata
plaćanja u privredi ". Takođe, asignacija omogućava regulisanje novčanih dugovanja
i potraživanja između privrednih subjekata bez upotrebe gotovog novca. Po pravilu, u
položaju upućenika (asignata) nalazi se poslovna banka kod koje uputilac (asignant) u
svojstvu privrednog subjekta ima otvorene račune ili uzete kredite i primalac uputa
(asignatar) u svojstvu privrednog subjekta.
b) Dejstvo - Ugovor o upućivanju proizvodi dejstvo prema svim učesnicima,
odnosno nastaju tri odnosa493.
1) Odnos između primaoca uputa i upućenika (apstraktni odnos) - Primalac
uputa (asignatar) stiče pravo da zahteva od upućenika (asignata) ispunjenje obaveze,
tek kad mu upućenik izjavi da prihvata da izvrši uput uputioca (npr. da isplati neku su­
mu novca). Dati pristanak upućenik ne može da opozove (ZOO, čl. 1021). Odnos iz­
među ovih lica zasniva se na osnovu upućivanja, zbog čega se označava i kao apstrak­
tan pravni posao. Sa prihvatanjem uputa od strane upućenika uspostavlja se dužnički
odnos, nezavisno od odnosa između uputioca i upućenika, kao i odnosa između uputi­
oca i primaoca uputa. Zakonom je dopušteno upućeniku, koji je prihvatio uput, da pri­
maocu uputa ističe prigovore. Po pravilu, uput je prenosiv, jer ga primalac uputa može
preneti na drugoga i pre nego što g a je prihvatio upućenik.
Upućenik vrši isplatu primaocu uputa kad obaveza dospe. Tada je primalac upu­
ta dužan da primi isplatu, a ako to bez razloga odbije, pada u poverilačku docnju. Ako

489 J. Radišić, Obligaciono pravo - Opšti deo, str. 383.

490 O razgraničenju asignacije od drugih ugovora detaljnije videti: I. Babić, Ugovor o upućivanju
(asignaciji), Pravna riječ, Banja Luka, br. 16/2008, str. 170-172.
Z. Vasiljević, Odnos dokumentarnog akreditiva i asignacije, str. 413-421, u zborniku referata “Tri-
deset^godina Zakona o obligacionim odnosima - de lege lata i de lege ferenda", Beograd 2009.
B. Blagojević i V. Krulj (redaktori), Komentar Zakona o obligacionim odnosima, II knjisa, str.
600-601.
493 Detaljnije videti: O. Antić, Obligaciono pravo, str. 140-145; Đorđević - V. Stanković, op. cit., str.
630-634; J. Radišić, Obligaciono pravo - Opšti deo, str. 383-385 i dr.
186
npućenik ne izvrši isplatu primaocu uputa, a dužnik je uputiočev, primalac uputa ima
pravo da se za naplatu obrati uputiocu, jer mu on odgovara za naplativost potraživanja.
Ali, ako upućenik nije dužnik uputiočev, tada primalac uputa može da zahteva izvrše­
nje isplate samo od uputioca prinudnim putem.
2) Odnos između primaoca uputa i uputioca (valutni odnos) - Ovaj odnos je
po pravilu dužničko-poverilački, a isplata koju prima primalac uputa (asignatar) obič­
no glasi na određenu sumu novca, zbog čega se naziva valutni odnos. Njime se obja­
šnjava zašto uputilac (asignant) vrši upućivanje na primaoca uputa (asignatara).
Uputilac može, ali ne mora, biti dužnik primaoca uputa iz nekog ranijeg odnosa s
njim. Ako je dužnik, onda će dug biti ugašen kad upućenik (asignat) prihvati da isplati i
šivamo isplati primaoca uputa (asignatara). Međutim, ako uputilac (asignant) nije dužnik
primaoca uputa (asignatarov), onda on stupa u odnose koje stvara asignacija zato što
isignataru želi da da zajam ili da mu učini poklon. Pritom, za njihov odnos, nije od zna­
čaja to da li je upućenik (asignat) dužnik primaoca uputa (asignatarov) ili nije. Odnosi
i/među uputioca (asignanta) i primaoca uputa (asignatara) uređuju se na osnovu pravila
koja važe za ugovor koji su zaključili (ugovor o zajmu ili ugovor o poklonu).
3) Odnos između uputioca i upućenika (odnos pokrića) - U poslovnoj praksi
najčešće se noslovna banka noiavliuie u ulozi unućenika. a nieni kliienti su uputioci.
Odatle, uputilac (klijent) ovlašćuje upućenika (poslovnu banku) kod koje ima obezbe-
dena novčana sredstva, npr. da isplati određenu sumu novca primaocu uputa. Ovaj od­
nos pokazuje da uputilac (asignant) upućuje i u isto vreme ovlašćuje upućenika (asig-
nala) da izvrši određenu činidbu u korist primaoca uputa (asignatara). Međutim, za pu­
novažnost upućivanja nije neophodno da postoji pokriće, tj. d a je uputilac obezbedio
potrebna sredstva za izvršenje činidbe. Ako upućenik izvrši uput i isplati određenu su­
mu novca prema primaocu uputa, u tom slučaju se njegov dug prema uputiocu sma-
ii|iijc za isplaćeni iznos, odnosno gasi. Na ovaj način mogu istovremeno da se ugase
dva duga: dug koji ima uputilac prema primaocu uputa i dug koji ima upućenik prema
uputiocu.
Odnos između uputioca i upućenika naziva se odnos pokrića, jer pokazuje da li
uputilac (asignant), za ono što upućenik (asignat) plaća primaocu uputa (asignataru),
Ima pokriće kod upućenika (asignata) ili nema. Razlog zašto upućenik pristaje da izvr-
■i uput uputioca može biti različit, npr. dužnik je uputiočev (asignantov), daje mu za-
jiiin ili mu čini poklon.

V II P R E S T A N A K O B L IG A C IJ A

Pod prestankom obligacije podrazumeva se gašenje punovažno zasnovanih oba­

veza između strana njihovim ispunjenjem ili na neki drugi zakonom određeni način.
<»hligacija se zasniva sa ciljem da se obaveze nastale iz nje izvrše. U prirodi je obliga-
•ionog odnosa da traje određeno vreme. Svaka obligacija je vremenski ograničen
pravni odnos, pa pretekom određenog vremena ona prestaje, tj. gasi se. Zbog toga, ona
,o zasniva da bi trajala određeno vreme, kako bi se po proteku određenog vremena
ugasila. Obligacije se ponekad gase ubrzo posle njihovog zasnivanja, jednokratnim iz­
vršenjem obaveza (obligacije sa trenutnim izvršenjem obaveza). Međutim, ima i onih

187
obligacija koje se zasnivaju da bi trajale određeno vreme (obligacije sa trajnim izvrše­
njem obaveza).
Redovan način prestanka obligacija je njeno ispunjenje, ali ona može prestati i u
drugim zakonom određenim slučajevima. Obligacija se može ugasiti na više načina,
usled različitih činjenica, koje mogu da zavise ili da ne zavise od volje subjekata obli-
gacionog odnosa. Načini prestanka obligacija u našem pravu su: ispunjenje; prebijanje
(kompenzacija); otpuštanje duga; prenov (novacija); sjedinjenje (konfuzija); nemoguć­
nost ispunjenja; protek vremena; zastarelost; otkaz i smrt (ZOO, čl. 295-393). Reč je o
opštim načinima prestanka obligacija, nezavisno od njihovog izvora nastanka (npr.
ugovora, prouzrokovanja štete i dr.). Prestankom glavne obaveze gase se jemstvo, za­
loga i druga sporedna prava. Za odnose između privrednih subjekata od značaja su: is­
punjenje, prebijanje, nemogućnost ispunjenja i zastarelost494.

1. ISPUNJENJE

a) Pojam - Ispunjenje je najčešći način gašenja obligacija, koji je zakonom naj­

detaljnije regulisan, pretežno dispozitivnim normama (ZOO, čl. 296-326). Obligacija
se upravo i zasniva radi ispunjenja, a do toga dolazi kad dužnik izvrši svoju obavezu.
Ispunjenje je izvršenje činidbe koja predstavlja predmet dužnikove obaveze. Kako bi ispu­
njenje obaveze dužnika imalo za rezultat prestanak obligacije, ono mora biti izvršeno sa-
vesno i u svemu kako obaveza glasi. Kako su pravila o ispunjenju obligacije uglavnom
dispozitivne prirode, poverilac i dužnik mogu sporazumom da urede pojedina pitanja.
Ako se obaveza ispuni u svemu kako glasi, ona se gasi. Pored nje prestaju i spo­
redne obaveze, sem ukoliko su se dužnik i poverilac dogovorili da se sporedne obave­
ze, sve ili samo neke, ne gase.
Pravilo je da troškove ispunjenja uvek snosi dužnik, pod uslovom da ih nije pro­
uzrokovao poverilac.
Kod ispunjenja se pojavljuju kao relevantna pitanja: subjekt, predmet, vreme i
mesto ispunjenja.
b) Subjekt ispunjenja - Obligaciju, po prirodi stvari, mora da ispuni dužnik. Od­
ređene obaveze mora ispuniti lično, ako su vezane za njegovu ličnost, ili ako po prirodi
stvari može da ih ispuni samo on, ili ako su se dužnik i poverilac tako sporazumeli. Me­
đutim, zakonom je predviđeno da obavezu može da ispuni poslovno nesposobni dužnik,
pod dva zakonom utvrđena uslova: d a je postojanje obaveze nesumnjivo i d a je dospeo
rok za ispunjenje4,5. Takođe, pod određenim uslovima, obavezu može ispuniti i treće li­
ce. Poverilac je dužan da primi ispunjenje od svakog lica koje ima pravni interes da oba­
veza bude ispunjena, čak i u slučaju kad se dužnik tome protivi (ZOO, čl. 296. stav 2).
Na primer, obavezu može ispuniti i jemac. Šta više, jemac ima pravo da isplati dug glav­
nog dužnika čim obaveza dospe, ako glavni dužnik to nije spreman da učini, kako bi iz-

O gašenju obligacija detaljnije videti: M. Konstantinović, Skica za Zakonik o obligacijama i ugo­

vorima, čl. 242-315; J. Radišić, Obligaciono pravo - Opšti deo, str. 342-361; O. Antić, Obligaciono pra­
vo, str. 173-192; Z. Đorđević - V. Stanković, op cit, str. 679-717; B. Blagojević - dr V. Krulj (redaktori)
Komentar Zakona o obligacionim odnosima, I knjiga, str. 743-867 i dr.
Videti: GZRS - druga knjiga, čl. 332. st. 1 (str. 118).
188
begao nastupanje štetnih posledica do kojih dolazi usled docnje glavnog dužnika. U
ovom slučaju na jem ca prelazi po sili zakona poveriočevo potraživanje sa svim spored­
nim pravima, tj. dolazi do zakonske subrogacije (ZOO, čl. 300). Obavezu može da is­
puni i lice koje nema pravni interes, pod dva uslova, i to: da je dužnik saglasan sa tim i
da nije reč o obavezi koju dužnik mora lično ispuniti, kada je reč o ugovornoj subroga-
dji (ZOO, čl. 299). Šta više, poverilac može primiti ispunjenje od trećeg lica bez dužni-
kovog znanja, čak i u slučaju da ga dužnik obavesti da ne pristaje da treće lice ispuni
njegovu obavezu. Zakonodavac u ovom slučaju polazi od pretpostavke d a je i ovaj način
u interesu dužnika i da se time njegov položaj ne ugrožava, odnosno ne pogoršava.
Dužnik može obavezu da izvrši preko punomoćnika ili preko lica koja, umesto
njega, obave izvesne radnje faktičke prirode.
Kome se vrši ispunjen je? Pravilo je da dužnik svoju obavezu mora da ispuni po-
veriocu ili licu određenom zakonom, sudskom odlukom, ugovorom između poverioca i
dužnika ili od strane samog poverioca, s tim da zakonodavac od ovog pravila predviđa i
određene izuzetke. Na primer, kad je poverilac poslovno nesposoban, obaveza se po sa­
mom zakonu izvršava njegovom zakonskom zastupniku ili ako je poverilac pao pod ste­
čaj, ispunjenje obligacije ne treba vršiti njemu, nego stečajnom upravniku, jer je samo
on po zakonu ovlašćen da primi ispunjenje. Isplata obaveze može se izvršiti i zastupniku
poverioca ili licu koje poverilac označi. Ispunjenje je punovažno i kad je izvršeno tre­
ćem licu, pod uslovom da g a je poverilac naknadno odobrio ili ako se njime koristio.
c) Predmet ispunjenja - Osnovno pravilo je da se ispunjenje mora sastojati u izvr­
šenju onoga što čini premet obaveze, zbog toga je ni dužnik ne može ispuniti nečim dru­
gim, niti poverilac može da zahteva nešto drugo. Nepunovažno je ispunjenje ako je dužnik
predao nedugovanu stvar, a poverilac kao takvu primio. U tom slučaju poverilac ima pra­
vo da vrati tu stvar i da zahteva predaju dugovane stvari (ZOO, čl. 307). Ako je predmet
ugovora individualno određena stvar, dužnik je dužan da preda poveriocu isključivo onu
stvar koja je predmet dužnikove obaveze. Ako je reč o stvari određene po rodu, dužnik
ima obavezu dati stvar srednjeg kvaliteta, odnosno odgovarajućeg kvaliteta.
Za predmet ispunjenja tesno su vezana pitanja načina i kvaliteta ispunjenja. Ako
se dužnik i poverilac o tome nisu dogovorili, onda, što se tiče načina ispunjenja, oba­
vezu treba izvršiti tako da se postigne cilj zbog kojeg je obligacija nastala, a što se tiče
kvaliteta predmeta ispunjenja, on treba da bude srednjeg kvaliteta, ili saobrazan odre­
đenom tehničkom standardu ili da odgovara cilju koji treba da zadovolji. Kad je reč o
ispunjenju obaveze po osnovu nekog posla iz oblasti privrede i način i kvalitet pred­
meta ispunjenja regulišu se, u mnogim slučajevima, pravilima opštih i posebnih uzansi
i trgovačkim običajima.
Mada je predmet ispunjenja ono što dužnik duguje, ipak se dužnik sa poverio-
cem može dogovoriti da mu, umesto predmeta koji duguje, ispunjenje obaveze izvrši
nekim drugim predmetom. U tom slučaju dužnik odgovara za materijalne i pravne ne­
dostatke stvari date umesto dugovane.
Dužnik može poveriocu predati neku stvar ili mu ustupiti neko imovinsko pravo
kako bi ih prodao i iz postignutog iznosa naplatio svoje potraživanje.

189
 U našem pravu prodavač nije dužan da primi delimično ispunjenje, osim kad
priroda obaveze drugačije nalaže. Međutim, on je dužan da primi delimično ispunjenje
novčane obaveze, osim ako ima poseban interes da takvo ispunjenje odbije.
d) Vreme ispunjenja - To je ono vreme u kome je dužnik obavezan da ispuni
svoju obavezu iz dužničko-poverilačkog odnosa, jer u protivnom pada u dužničku
docnju. 1 obrnuto, poverilac pada u poverilačku docnju ako iz neopravdanih razloga
odbije da primi ispunjenje ili ga svojim ponašanjem spreči. Vreme izvršenja obaveze
može biti određeno ugovorom (ugovoreni rok), zakonom (zakonski rok) ili prema
ostvarenju cilja iz pravnog posla, prirodi obaveze ili nekom drugom relevantnom do­
gađaju (ZOO, čl. 314-318).
Za slučaj da rok nije određen, a svrha posla, priroda obaveze i druge okolnosti
ne zahtevaju izvestan rok ispunjenja, u tom slučaju poverilac može odmah da istakne
zahtev za ispunjenje obaveze, a dužnik može zahtevati od poverioca da odmah primi
ispunjenje. Kad je rok ugovoren isključivo u interesu dužnika, on ima pravo da ispuni
obavezu i pre roka, pod dva zakonom utvrđena uslova: da obavesti poverioca o svojoj
nameri i da ispunjenje ne usledi u nevreme. U drugim slučajevima, kad dužnik ponudi
ispunjenje obaveze pre roka, poverilac ima dve mogućnosti: da odbije da primi ispu­
njenje i da primi ispunjenje i zadrži pravo da istakne zahtev za naknadu štete, pod
uslovom da o tome bez odlaganja obavesti dužnika. Poverilac ima pravo da zahteva ođ
dužnika ispunjenje pre roka u sledećim slučajevima: ako mu dužnik nije dao obećano
obezbeđenje; ako na zahtev poverioca dužnik nije dopunio obezbeđenje koje je sma­
njeno bez njegove krivice; i kad je rok ugovoren isključivo u interesu poverioca.
Isplata novčane obaveze može se vršiti i preko banke ili druge organizacije kod
koje se vodi račun poverioca. Ako se poverilac i dužnik ne dogovore drukčije, smatra
se da je dug izmiren kada banci, odnosno organizaciji kod koje se vodi račun, stigne
novčana doznaka u korist poverioca ili nalog (virman) dužnikove banke da odobri ra­
čunu poverioca iznos označen u nalogu.
e) Mesto ispunjenja - Ono se određuje ugovorom ili zakonom, a ako nije tako
određeno, ono se određuje prema svrsi pravnog posla, prirodi obaveze ili na osnovu dru­
gih okolnosti konkretnog slučaja. Ukoliko mesto ispunjenja obaveze nije određeno ugo­
vorom, primenjuju se odgovarajuća dispozitivna pravila iz zakona (ZOO, čl. 319-320).
Posebni načini ispunjenja su: deponovanje stvari koja se duguje kod suda i pro­
daja dugovane stvari.

2. PREBIJANJE

a) Pojam i značaj - Prebijanje (kompenzacija) vodi poreklo iz rimskog prava.

Naziv dolazi od latinske reči compensatio, koja označava naknadu, obeštećenje, zamenu
nečega za nešto. Do prebijanja može doći kad između poverioca i dužnika istovremeno
postoje uzajamna potraživanja. U poslovnoj praksi do toga dolazi kad dužnik iz jednog
obligacionog odnosa postane poverilac svog poverioca iz drugog obligacionog odnosa.
U tom slučaju, uzajamna potraživanja poverioca i dužnika mogu se ugasiti, i to na taj na­
čin što će doći do njihovog prebijanja (obračuna, kompenzacije), bez njihovog ispunje­
nja. Za slučaj da su uzajamna potraživanja glasila na istu sumu novca, ona će se ugasiti
(potpuna kompenzacija). U suprotnom, izvršenom kompenzacijom ugasiće se ono ma­
nje, dok će se veće potraživanje umanjiti za prebijeni iznos (delimična kompenzacija).
190
 Prebijanje predstavlja način gašenja obligacije putem uzajamnog obračunavanja
(kompenziranja) potraživanja koje poverilac ima prema dužniku sa potraživanjem koje
dužnik ima prema poveriocu.
Značaj prebijanja ogleda se u tome što ono ima za rezultat ispunjenje uzajam­
nih obaveza na jednostavan i efikasan način, a bez stvaranja troškova. Prebijanje omo­
gućava gašenje uzajamnih obaveza poverioca i dužnika bez efektivnog plaćanja (izvr­
šenja). Najčešće dolazi do izražaja u međusobnim odnosima privrednih subjekata, koji
su u stalnom poslovnom odnosu, bez angažovanja gotovog novca. Zbog njene više­
struke koristi, kompenzacija je danas u upotrebi u svim pravnim sistemima.
b) Vrste - Do kompenzacije može doći na tri načina, i to na osnovu: zakona
(zakonska kompenzacija), odluke suda (sudska kompenzacija) i ugovora (ugovorna
kompenzacija). Zakonom o obligacionim odnosima je regulisana samo zakonska kom­
penzacija, a u budućem Građanskom zakoniku Srbije predlažu se odredbe za sudsku i
ugovornu kompenzaciju491’.
Zakonska kompenzacija - Ona nastaje po sili zakona, pod uslovom da su ispu­
njeni zakonom predviđeni uslovi. Zakonom je dopušteno dužniku da prebije potraži­
vanje koje ima prema poveriocu sa onim što ovaj potražuje od njega, pod uslovom da
oba potraživanja glase na novac ili druge zamenljive stvari istog roda i istog kvaliteta i
ako su oba potraživanja dospela (ZOO, čl. 336). Znači, da bi došlo do zakonske kom­
penzacije, potraživanja koja se prebijaju moraju da ispunjavaju zakonom predviđene
oslove, i to:
1) da su uzajamna, što znači da poverilac mora istovremeno da duguje svom
dužniku, a dužnik, osim duga, mora imati potraživanje prema svom poveriocu, tj. jed ­
no prema drugom, u isto vreme, pojavljuju se i kao dužnik i kao poverilac;
2) da su jednorodna (istovrsna), jer oba moraju glasiti na novac ili druge za­
menljive stvari istog roda i istog kvaliteta, npr. novac za novac, pšenica za pšenicu,
gvožđe za gvožđe;
3) da su dospela, što znači da su za oba potraživanja nastupili rokovi za njihovo
izmirenje (naplatu); ne mogu se kompenzovati potraživanja koja nisu dospela, kao ni
buduća potraživanja, koja će tek nastati; ako je rok za ispunjenje produžen sporazum­
no, potraživanje se smatra dospelim tek kad istekne novi rok497;
4) da jedna od strana izjavi da želi da izvrši prebijanje (izjava o kompenza­
ciji), jer nakon što da izjavu o kompenzaciji smatra se da je prebijanje nastalo onog
trenutka kad su se stekli uslovi za to (ZOO, čl. 33).
Zakonom su predviđeni određeni slučajevi u kojima je prebijanje isključeno, jer
postoje pravne prepreke (ZOO, čl. 341). Ne mogu se prebijati sledeća potraživanja:
ono koje se ne može zapleniti; ono koje potiče iz stvari ili vrednosti stvari koje su du­
žniku bile date na čuvanje, ili na poslugu, ili koje je dužnik uzeo bespravno, ili ih je
bespravno zadržao (stvari koje se moraju vratiti); ono koje je nastalo iz namemog pro-
u/rokovanja štete; ono koje potiče iz naknade štete pričinjene oštećenjem zdravlja ili
prouzrokovanjem smrti i ono koje potiče iz zakonske obaveze izdržavanja.

4% GZRS - druga knjiga, čl. 389-390 (str. 134-135).

117 GZRS - druga knjiga, čl. 381 (str. 133).
191
 2) Sudska kompenzacija - Ona nastaje na osnovu sudske odluke. Naime, kad
se tužilac obrati sudu u parnici protiv dužnika, tuženi (dužnik) može da istakne prigo­
vor da i on prema tužiocu ima određeno potraživanje. On može da traži da to sud utvr­
di, da svojom odlukom izvrši prebijanje i da odbije tužbeni zahtev do iznosa moguće
kompenzacije.
3) Ugovorna kompenzacija - Ugovorne strane mogu svojom voljom prebiti
svoja uzajamna potraživanja i kad nisu ispunjeni drugi uslovi za propisanu zakonsku
kompenzaciju, osim ako su protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili moralu.
Na ovaj način se mogu kompenzirati sva potraživanja: istorodna i raznorodna, dospela
i nedospela, čak i zastarela.

3. NEMOGUĆNOST ISPUNJENJA

a) Pojam —Nemogućnost ispunjena kao poseban način gašenja obligacija regu-

lisan je zakonom (ZOO, čl. 354-356). Posle zasnivanja obligacionog odnosa mogu na­
stupiti okolnosti koje njeno ispunjenje čine nemogućim, a za koje dužnik nije odgovo­
ran. Na dužniku je teret dokazivanja, jer treba da dokaže okolnosti koje isključuju nje­
govu odgovornost, tj. da nastupanje nemogućnosti ispunjenja nije mogao sprcčiti, ot­
kloniti ili izbeći.
Nemogućnost ispunjenja obligacije može biti dvojaka: prirodna (fizička) i prav­
na. Prirodna nemogućnost ispunjenja postoji kad propadne individualno određena
stvar ili kad obligaciju treba lično da izvrši dužnik, a on to, usled sticaja nepovoljnih
okolnosti nije u stanju. Ako je stvar određena po rodu, pa propadne, obligacija se ne
gasi, čak i kad dužnik nije kriv za propast stvari (npr. pšenica), jer može vratiti istu vr­
stu stvari, pošto stvar nije individualno određena. Pravna nemogućnost ispunjenja
obligacije postoji kad dužnik obavezu ne može da izvrši usled pravnih prepreka, npr.
stvar koju je dužnik dužan da preda je eksproprisana ili je zakonom postao zabranjen
njen promet.
b) Uslovi - Da bi došlo do prestanka obligacije usled nemogućnosti ispunjenja
treba da se steknu određeni uslovi, i to: 1) d a je ona nastupila usled okolnosti za koje du­
žnik nije odgovoran; 2) d a je ona nastupila posle nastanka obligacije, u protivnom obli­
gacija nije ni nastala, pa nema mesta gašenju obligacije; 3) d a je ona trajne prirode, a ne
privremene; 4) da se radi o potpunoj, a ne o delimičnoj nemogućnosti ispunjenja obliga­
cije; 5) d a je nemogućnost ispunjenja nastupila pre dospelosti obligacije; 6) da dužnik i
poverilac nisu sporazumom predvideli da će dužnik biti dužan da ispuni obavezu u sva­
kom slučaju, kada nastupela nemogućnost ne dovodi do gašenja obligacije.

4. ZASTARELOST

a) Pojmovno određenje i značaj - Zastarelosti podležu sva potraživanja, bez

obzira na izvor obaveze, na sadržaj činidbe i u kom su aktu regulisana. Nastupanjem
zastarelosti civilna (utuživa) obligacija pretvara se u naturalnu (neutuživu). Suštinski,
zastarelost ne predstavlja način prestanka obligacije, već gubitak prava da se njeno is­
punjenje zahteva prinudnim (sudskim) putem.

192
 /astarelost potraživanja je institut obligacionog prava, po kome poverilac, zbog
pir.ivnog držanja prema svom subjektivnom pravu unutar zakonom određenog vreme­
na. gubi zaštitu tog prava, ako dužnik izrazi volju da se koristi pravom koje za njega
uh .laje iz takvog poveriočevog držanja. Zbog toga je zastarelost jedan od načina pre-
imika obligacija do koga dolazi pasivnim ponašanjem poverioca, uz aktivno ponaša-
it|o dužnika. Proizlazi da zastarelost ima dva bitna elementa: 1) protek vremena i 2)
Ipulsku volju. Sam protek vremena neće dovesti do zastarelosti potraživanja . Rok
r.larelosti je materijalnopravne prirode, zbog čega nije dopušteno kod zastarelosti
povraćaj u pređašnje stanje.
O zastarelosti sud ne vodi računa po službenoj dužnosti, već na inicijativu zain-
U'i esovane strane - dužnika (ZOO, čl. 360. stav 3). Ako dužnik bude tužen da ispuni
r.iarelu obavezu, pa istakne prigovor zastarelosti, sud će, pošto utvrdi d a je obaveza
r tarela, poveriočev tužbeni zahtev odbiti.
Zastarelost u obiigacionom pravu ima poseban značaj, jer predstavlja jedan od
u.u ma za gašenje obligacija. Subjektivna relativna prava zastarevaju ako se ne ostvare
u određenom roku od strane poverioca. Poverilac ne može posle proteka određenog
mka da zahteva preko suda od dužnika da izvrši svoju obavezu. Ta obligacija postaje
prirodna (naturalna). Ako dužnik želi da ispuni zastarelu obligaciju, on to može učini­
li. ali ako ne želi, mora se pozvati na zastarelost i poveriiac ga ne može prinudnim pu-
Irm (putem suda) naterati na ispunjenje. Ali, ako dužnik, iz bilo kog razloga, izvrši za-
i.irelu (prirodnu) obavezu, ne može pravno tražiti natrag ono Stoje platio, niti je to
poverilac dužan da mu da, jer on nije platio nešto što ne duguje.
b) Početak toka i nastupanje zastarelosti - Zastarelost se vezuje za dospelost
poli aživanja, počinje teći prvog dana posle dana kad je poverilac imao pravo da zahte-
\ ,i ispunjenje obaveze, a nastupa kad istekne poslednji dan zakonom određenog vre­
mena, tj. po isteku roka koji je određen kao vreme kad potraživanje mora da bude iz­
nureno od strane dužnika (ZOO, čl. 361-362).
c) Opšti i posebni rokovi zastarelosti - U našem pravu je opšti rok zastarelosti
| n godina, u kome zastarevaju potraživanja, osim ako zakonom nije određen neki dru­
gi rok zastarelosti (ZOO, čl. 371). Međutim, ne zastarevaju sva potraživanja u istom
luku. Za pojedine vrste tražbina postoje, zakonom utvrđeni, i duži ili kraći rokovi. Na
primer, potraživanja po osnovu naknade za isporučenu električnu energiju zastarevaju
.'ii godinu dana, a uzajamna potraživanja između privrednih subjekata po osnovu oba­
veza iz zaključenih ugovora zastarevaju za tri godine itd.
Ugovorom se ne može određivati rok zastarelosti ako je on određen zakonom,
ml i dogovorom odrediti da neće teći određeno vreme. Zakonsko pravilo u pogledu ro­
kova zastarelosti je imperativne prirode, jer se ne može menjati voljom saugovarača.
Zakonom o obligacionim odnosima predviđena su tri posebna roka zastarelosti:
u trajanju od 5 godina (npr. potraživanje trećeg lica iz ugovora o osiguranju života i
dr.), 3 godine (npr. potraživanje naknade prouzrokovane vanugovome štete, potraživa­
nu- zakupnine, bilo d a je ugovoreno povremeno plaćanje ili u ukupnom iznosu i dr.), i
|cdne godine (npr. potraživanje naknade za isporučenu električnu i toplotnu energiju,
vodu, plin i dr.).4

4‘,s B. Blagojević i V. Krulj (redaktori), Komentar Zakona o obligacionim odnosima, I knjiga, str. 830.
193
 d) Zastoj i prekid zastarelosti - Zastoj zastarelosti sprečava početak toka zasta-
revanja, ako postoje razlozi zbog kojih po zakonu zastarevanje nije moglo započeti. Su­
protno tome, prekid zastarevanja ima za posledicu da zastarevanje počinje teći iz počet­
ka. Na primer, do zastoja zastarevanja dolazi kod potraživanja: bračnih drugova od za­
ključenja do prestanka braka; između roditelja i dece, dok traje roditeljsko pravo; izme­ I >| O DRUGI
đu štićenika i njegovog staraoca; između dva lica koja žive u vanbračnoj zajednici, dok
ta zajednica postoji (ZOO, čl. 381). Zastarevanje se prekida kad dužnik prizna dug. Me­
đutim, najčešće se zastarevanje prekida procesnim radnjama poverioca pred sudom, npr.
STATUSNO
podizanjem tužbe i isticanjem zahteva za prebijanjem potraživanja u sporu.
Ostale načine prestanka obligacija nećemo posebno razmatrati, jer su od manjeg zna­
POSLOVNO PRAVO
čaja za privrednu poslovnu praksu ili su bila predmet uzgrednog razmatranja sa nekim
drugim pravnim institutima.

194
 Glava T
OPŠTA PITANJA POSLOVNOG PRAVA
U ovom poglavlju razmatrana su načelna pitanja koja se tiču poslovnog prava,
l,i,i sto su različiti nazivi ove grane prava u domaćoj i stranoj literaturi: trgovačko,
.....n insko, privredno i poslovno pravo, zatim pojam i predmet, i najzad, izvori poslov­
ni iv prava.

I NAZIV, POJAM I PREDMET POSLOVNOG PRAVA

U domaćoj i stranoj pravnoj teoriji ne postoji jedinstvo o nazivu i pojmu, ali ni o

puđm etu poslovnog prava*9. Pojedini nazivi (trgovačko, trgovinsko, privredno, predu-
■rtničko, poslovno pravo*500) ponekad se upotrebljavaju da bi se njima označila ista
, ,blast ili grana prava, a nekad se pod te nazive podvode različite oblasti ili grane prava.
U istorijskom kontekstu, u evropsko-kontinentalnom pravu trgovinsko pravo je
u,ritalo u vreme robne proizvodnje i izdvojilo se u posebnu granu prava iz građanskog
I.i .iva, a u anglosaksonskom pravu business law je nastalo i razvilo se iz „opšteg pra-
I Trgovinsko pravo nastalo je, razvilo se i izdvojilo iz imovinskog građanskog pra-
ii, /bog čega se poima kao deo građanskog prava. Nastalo je iz potrebe da se poseb­
nim pravnim normama i pravnim institutima realizuje promet robe, novca, hartija od
\ rodnosti i usluga. Pojava krupne robne proizvodnje izazvala je potrebu za nastankom
uvc posebne grane prava. Trgovinsko pravo je vremenom izgradilo posebna pravna
pravila za potrebe statusa trgovaca (privrednih subjekata) i trgovinskih poslova koje
oni zaključuju radi obavljanja privrednih delatnosti u cilju sticanja dobiti.
U savremenim uslovima, u zemljama u tranziciji, pravna teorija i praksa nailaze
na značajne probleme u koncipiranju i određivanju naziva i pojma, kao i utvrđivanju
sudržine pravne discipline koja se naziva privredno, trgovinsko, odnosno poslovno
pravo. Na primer, u Rusiji postoje teoretičari koji polaze od nove koncepcije privrednog
prava, koja se naziva „preduzetničko (privredno) pravo“ - npednpmuMamejibCKoe
(oriHucmeeHHoe) npaeo. Pojedini autori smatraju da terminologija koja se koristi za
tmdicionalno privredno pravo nema odlučujući značaj u pravnom regulisanju privred­

m lako je ovaj udžbenik naslovljen kao „poslovno pravo“, prvenstveno iz razloga stoje to zvaničan
nn/.iv za ovaj predmet na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, njega treba uzeti uslovno, jer se susreće i
pod drugim nazivima, kao što je „trgovinsko pravo“ ili „privredno pravo“.
500 O određenju termina videti: M. Vasiljević, Trgovinsko pravo, Beograd 2006, str. 3-5.
197
 nih delatnosti. Ova konstatacija samo potvrđuje činjenicu da ruski autori nazive „pred-
uzetničko" i ,,privredno“ pravo koriste kao sinonime501.
a) N a z iv konkretne grane prava nije samo terminološke prirode, već se n
sredno odražava i na njenu sadržinu. Načelno, u evropsko-kontinetalnom pravu, u trži­
šno razvijenim zemljama, tradicionalno preovlađuju dva naziva, najpre „ tr g o v a č k o
p r a v o " , a u savremenim uslovima „ tr g o v in s k o p r a v o “, dok se naziv „ p r iv r e d n o p ra -
vo“, koji je nastao posle Drugog svetskog rata, prvenstveno vezuje za zemlje Central­
ne i Istočne Evrope i bivšu Jugoslaviju. U anglosaksonskom sistemu prava preovlađu-
je naziv “p o s lo v n o p r a v o ” (business law).
Istorijski posmatrano, izvesno je d a je „ trg o v a čk o p r a v o “ prethodilo trgovinskom
privrednom odnosno poslovnom pravu. Trgovačko pravo (ius mercatorum, običajno, sta-
leško, esnafsko pravo) nastalo je u doba sitne robne privrede, kao autonomno pravo treo-
vaca’„f fr§ovci su bili poseban sloj ljudi koji se bavio kupovinom radi prodaje, zbog poja-
ve višku proizvoda. Početkom XIX veka, privredno razvijenije zemlje započele su sa do­
nošenjem zakona kojim su regulisani odnosi subjekata koji su se bavili trgovinskim poslo­
vima na tržištu. To je period nastanka „ tr g o v in sk o g p rava" (državno, tj. nacionalno pra-
vo), koje je predstavljalo skup pravnih normi kojim su regulisana dva osnovna pitanja:
pravni status trgovaca i poslovi koji se smatraju trgovinskim poslovima502. Trgovinsko
pravo predstavljalo je pandan „ p r iv r e d n o m p ravu" u bivšoj Jugoslaviji, jer su načelno
obe grane prava pokrivale iste oblasti privrednog života. Do njihovog razlikovanja u nazi-
vu došlo je iz ideoloških razloga, tj. različitosti društvenih sistema. I danas se na prostori­
ma bivše Jugoslavije u pravnoj teoriji i poslovnoj praksi nazivi trgovinsko, privredno i po­
slovno pravo ravnopravno upotrebljavaju, kao sinonimi. Međutim, treba imati u vidu da
naziv „privredno pravo", postoji i u drugim savremenim pravnim sistemima, ali on ne
podrazumeva onu sadržinu koja je bila svojstvena privrednom pravu u nekadašnjem jugo-
slovenskom prava U pojedinim zapadnim zemljama egzistira naziv „privredno pravo", ali
sa drugačijim značenjem, jer obuhvata uređivanje odnosa između privrednih subjekata i
države, kao i pravo države na intervenciju u oblasti privrede, zbog čega su propisi privred­
nog prava u tim državama više javnopravne prirode, kakav je slučaj npr. sa britanskim pri­
vrednim pravom Economic law. Ne treba prenebregnuti da je na engleskom području u
-

upotrebi i naziv „trgovinsko pravo" Commercial (mercantil) law, koji ima za predmet re-
-

gulisanja odnose koji nastaju pri isporuci robe i vršenju usluga na trgovački način. U bivšoj
Istočnoj Nemačkoj bio je u upotrebi naziv „privredno pravo" Wirtschaftsrecht, kao i u biv­
-

šem SSSR-u - xo3HucmeeHHoe npaeo. Međutim, treba naglasiti da naziv „trgovinsko pravo"
trpi kritike zbog toga što je već davno prevazišlo prvobitni predmet regulisanja - oblast trgo­
vine. Trpi kritiku i naziv „privredno pravo", jer bi se po nazivu moglo zaključiti da ova grana
prava ima za predmet regulisanja celokupni privredni život jedne zemlje.
U savremenoj teoriji i poslovnoj praksi naziv „ p o s lo v n o p r a v o " upotrebljava se
dvojako: s jedne strane, da označi savremeno trgovinsko pravo, a u našem pravu na­
stalo privredno pravo nakon Drugog svetskog rata i, s druge strane, da označi jednu

Detaljnije videti: M. B. JJohhhkob, Ilpediicjioeue, u knjizi TlpedripuHimamenbCKoe (xo3mcmeeHHoe)

npaeo, MocKBa, 1999; B. A. CeMeycoB, O npenodoeanuu xypca xo3HUcmeeHHoeo npaea fnpome.ubi coeep-
lUMcmeGecmM topuomecKoeo odpmoeanm e Poccuu, Vocy/japcTBo h npaBo, No. 4/2003, cip. 76-78.
. • , or^,U kodiflkaciJu trgovinskog prava izvršila je Francuska donošenjem Trgovačkog zakonika ido-
net je 1807., a stupio na snagu 1808) - Code de commerce. Nemačka je donela Opšti nemački trgovački
(d.°!?et ;|e l8 6 l\’ a zamenjen je 1897., koji je stupio na snagu 1900), a Srbija Trgovački zakonik
(1860) pod direktnim uticajem francuskog Trgovačkog zakonika.
198
novu granu prava koja je po svojoj prirodi multidisciplinama. Naziv „poslovno pravo"
HiM tendenciju da označi savremeno trgovinsko pravo koje je davno prevazišlo svoje
rine okvire, a na anglosaksonskom području da označi oblast prava koju čine razli-
■tu- pravne grane, kako imovinske, tako i javnopravne prirode.
Nazivom „poslovno pravo" pojedini autori označavaju s a v r e m e n o tr g o v in s k o
(p r iv r e d n o ) p r a v o , tj. onu oblast prava koja se uobičajeno naziva „trgovinsko pravo",
i m obuhvata materiju o individualnim preduzetnicima i kolektivnim preduzetnicima
11u Ivredna društva), njihovim pravnim formama, društvima sa posebnim statusom, ob­
lu ima njihovog udruživanja, kao i ugovorne odnose u koje ovi subjekti stupaju, tj. ob­
olu :ila statusno (kompanijsko, pravo društava) i ugovorno (obligaciono) poslovno pra-
ii, Polazeći od ovog naziva, pojedini autori poslovno pravo defmišu kao skup pravnih
milini kojima se uređuje pravni položaj privrednih subjekata i njihovi međusobni od-
H. .ni u vezi sa prometom robe i vršenjem privrednih usluga3 .
„Poslovno pravo" upotrebljava se i radi označavanja one oblasti prava koja se
ii.i anglosaksonskom pravnom području naziva business law. To je oblast prava koja
. u određivanju materije regilisanja, prevashodno rukovodi praktičnim interesom
..... lica koje se upušta u poslovni poduhvat i njegovim potrebama da poslove kojima
ii da se bavi na tržištu, valjano ostvari. Zbog toga su takvim licima potrebna znanja
'• plavnom režimu svojine; svojinskim ovlašćenjima; statusu individualnog trgovca,
poslovima robnog prometa; nelojalnoj konkurenciji; carinskim i poreskim pravima,
i.linve/ama i olakšicama; administrativnom pravu; pravu zaposlenih i o obavezama
I....lodavca prema zaposlenima i državi; bankarskim poslovima, posebno o ugovoru o
kn'đitu, o osiguranju itd.504. Zbog takvog njegovog predmeta, poslovno pravo je u an-
I.. ..iksonskom pravnom sistemu multidisciplinama oblast (grana) prava.
Na anglosaksonskom podmčju prava sva lica koja ulaze u svet biznisa vrlo brzo
,,/imju da zakoni i drugi propisi utiču na sve njihove poslovne aktivnosti, i to od do­
nu.ruja odluka o zapošljavanju do odluka o otpuštanju, do zaštite na radu, proizvodnje
i plasmana proizvoda, poslovnih finansija itd. Da bi preduzetan čovek doneo kvalitet­
nu poslovnu odluku za njega je nužno, ako ne i esencijalno, da poznaje propise koji re-
im11i' >11 njegovu preduzetničku delatnost. Poslovni ljudi (preduzetnici) i kompanije^ u
donošenju poslovnih odluka moraju da uvažavaju i njihovu etičku dimenziju, zbog če-
ii i izučavanje business law -a neminovno obuhvata i etičku dimenziju prava .
Ako se analiziraju tendencije u razvoju poslovnog prava, pojedini autori smatraju
. 11 |. ono jedna generička grana prava, poput građanskog prava iz koga se razvijaju brojne
di ugc grane (podgrane) prava koje imaju niz specifičnosti, ali zadržavaju i odlike svog ge­
nu ..i Tendencije u razvoju poslovnog prava su da postaje sve više: pravo preduzetništva i
n Min; pravo privrednih subjekata; meko pravo; obeleženo povlačenjem države iz pozicije
i n ivi ednika i sve većom ulogom sudske i arbitražne prakse i transnacionalno pravo .
b ) P o ja m - O trgovinskom (privrednom, poslovnom) pravu kao grani prava iz-
iii li su brojna shvatanja, pre svega, zbog različitog pristupa u određivanju predmeta
i.giilisanja. Činjenica je da od predmeta regulisanja zavisi i sam pojam ove grane pra-

Sogorov - Radoman, Poslovno pravo, Novi Sad - Sremska Kamenica 2007, str. 19.
Detaljnije vidi: Ronald A. Anderson, Business Law, Cincinnati West Chicago, 1981; K. Clarkson,
U Mlllcr and F. Cross, Business Law Text and Cases - Legal, Ethical, Global and Corporate Environ-
nirtii. I2th Edition, 2009. i dr.
1 I )nvid Kelly, Ann Holmes, Ruth Hayward, Business Law, 5th edition, 2005, str 2.
M. Vasiljević, Skica za filozofiju poslovnog prava, Arhiv, Beograd, br. 1-2/2006, str. 89.
199
 va. Osim toga, pošto su centralni pravni instituti ovog prava, sjed n e strane, individu-
a ni trgovac (preduzetnik) i trgovačka (privredna) društva, a s druge strane, trgovinski
poslovi (ugovori u privredi), u pravnoj teoriji ne postoji saglasnost u pogledu pitanja
da li prirodu posla određuje status trgovca ili status trgovca određuje prirodu posla ko­
jim se on bavi - trgovinski posao. Iz ovoga se može zaključiti da su pojam i predmet
ove oblasti i grane prava tesno povezani i međusobno uslovljeni.
Pod poslovnim (privrednim, trgovinskim) pravom podrazumeva se grana imo­
vinskog i privatnog prava, koja se bavi pravnim položajem (statusom) privrednih su­
bjekata (individualni preduzetnik i privredna društva) i poslovima koje ovi subjekti
obavljaju na tržištu (privredni ugovori) radi sticanja dobiti.
Trgovinsko (poslovno, privredno) pravo je posebna g r a n a p r a v a koju čine op-
šte pravne norme kojima se uređuje pravni položaj privrednih subjekata i pravni odno­
si u koje oni stupaju u vezi sa prometom robe, usluga i novca na tržištu. Trgovinsko
pravo je i n a u č n a d is c ip lin a koja se bavi izučavanjem i objašnjavanjem tih pravnih
normi. Ono predstavlja nauku o trgovinskom pravu507, koja primenom različitih meto­
da vrsi analizu propisa, pravnih instituta, definiše pojmove, utvrđuje sličnosti, razlike i
zajedničke karakteristike ispitivanih fenomena, kao i njihove specifičnosti. Ona se ba­
vi, kako nastankom, tako i razvojem propisa, instituta, pa i ćele grane prava, ukazujući
na determinante njihovog nastanka i razvoja. Bavi se i kritičkim osvrtima kao i predla-
ganjem novih rešenja, kako bi se postojeći sistem ove grane prava unapredio.
c) P r e d m e t - Poslovno (privredno, trgovinsko) pravo se, kao naučna disciplina
sistematizuje u dve velike celine. U prvoj celini izučavaju se pravna pravila kojima se
uređuje sta tu s p r iv r e d n ih s u b je k a ta (statusno privredno pravo, pravo privrednih dru-
stava, pravo trgovačkih društava, kompanijsko pravo, statusno poslovno pravo). Naj­
značajnija statusna pitanja privrednih subjekata vezana su za: njihovo osnivanje, po­
slovno ime, sedište, delatnost, imovinu, organe, povezivanje sa drugim privrednim su­
bjektima, uključujući statusne promene, stečaj i likvidaciju. U drugoj celini izučavaju
se pravne norme kojima se uređuju p r a v n i p o s lo v i i drugi pravni odnosi u koje pri­
vredni subjekti stupaju u vezi sa prometom robe, usluga i novca (obligaciono privred­
no pravo, trgovinsko pravo, ugovorno poslovno pravo). Međutim, ovaj deo privrednog
prava nema za predmet samo pravila o međusobnim odnosima između privrednih su­
bjekata, već i pravila o odnosima između privrednih subjekata i drugih lica, tj. fizičkih
lica i drugih neprivrednih subjekata, kada zaključuju pravne poslove koji su po svojoj
prirodi privredni. Zbog toga se drugi deo privrednog prava u pravnoj doktrini sistema­
tizuje u tri dela: u g o v o r i u p r iv r e d i (poslovi trgovinskog prava, poslovi prometa roba
i usluga), b a n k a r s k i p o s lo v i i h a r tije o d v r e d n o s ti.
U g o v o r i u p r iv r e d i mogu se podeliti po osnovu različitih kriterija, a jedna od
najznačajnijih podela je na imenovane i neimenovane ugovore. Nih zaključuju pri­
vredni subjekti radi realizovanja delatnosti koje čine njihov predmet poslovanja u ci­
lju sticanja dobiti. ’
... B a n k a r s k i p o s lo v i508 poslovnih banaka i drugih fmansijskih organizacija,
uključujući njihov pravni položaj, značajan broj autora svrstava u predmet regulisanja

Prof. Legradić je svoj udžbenik objavio pod nazivom „Nauka privrednog prava“: R. Legradić Na-
iika privrednog prava, I deo, Beograd 1966. i Nauka privrednog prava, II deo, Beograd 1968
O bankarskim poslovima detaljnije videti: L. Spirović-Jovanović, T. Milenković-Kerković Poslo­
vi trgovinskog prava, Niš 2006, str. 223-365.
200
1 izučavanja poslovnog prava, mada ovaj deo prava označavaju i kao posebnu discipli­
nu „bankarsko pravo“ . Materija bankarskih poslova i statusa banaka bila je tradicio­
nalno predmet privrednog prava, a danas se izučava u okviru posebne naučne discipli­
ne koja se naziva bankarsko pravo.
H a r tije o d v r e d n o s ti su do nedavno bile isključivo pisane isprave, a u savreme-
nun uslovima pojedine od njih su prvenstveno elektronski zapisi, na osnovu kojih se
i, alizuje promet u privredi. Zbog njihove negocijabilnosti, promet bez njih je nezami-
liv, zbog čega su bile predmet izučavanja u privrednom pravu, a u savremenim uslo-
\ una one se izučavaju u posebnoj disciplini —pravo hartija od vrednosti.
Pravne norme kojima se regulišu o b je k ti in d u s tr ijs k e s v o jin e čine posebnu
t'.ranu prava koja se, zajedno sa a u to r s k im i s r o d n im p r a v im a , izučava u okviru po-
. bne naučne discipline - p r a v o in te le k tu a ln e sv o jin e . Međutim, tradicionalno je i
ova materije bila predmet privrednog prava.
Opsežnost predmeta izučavanja poslovnog prava vodi njegovoj sve većoj speci-
liili/aciji, zbog čega se iz njega izdvajaju samostalne discipline: privredno pravo, inte­
lektualna prava, pravo osiguranja, međunarodno privredno (poslovno) pravo, saobra-
i ;11no pravo, bankarsko pravo, pravo telekomunikacija, pravo energetike, berzansko
pravo, menično i čekovno pravo, turističko pravo, arbitražno pravo, zadružno pravo,
pravo spoljne trgovine, pravo konkurencije, kompamjsko pravo iii pravo privrednih
(trgovačkih) društava, stečajno pravo i dr. 9.

1. IZ V O R I P O S L O V N O G P R A V A

a) P o ja m i k la sifik a c ija iz v o r a - Poslovno (trgovinsko, privredno) pravo pred-

.lavlja skup opštih pravnih normi kojima se regulišu pitanja statusa privrednih subjekata
i pravnih poslova koje oni zaključuju. Pravila ove grane prava još se nazivaju formalnim
i/vorima poslovnog prava. Osim njih, postoje i običaji koji predstavljaju nepisani (ne­
formalni) izvor prava, čija se primena uobičajila u poslovnoj praksi, čak postala i obave-
/ i i h , kad na njih upućuje zakon ili su se o njihovoj primeni saglasili saugovarači.
Izvori poslovnog (trgovinskog, privrednog) prava mogu se razvrstati po osnovu
više kriterijuma. Polazeći od kriterijuma m e sta n a k o m e se n a la z e u h ije r a r h ijs k o j
le stv ic i, oni se dele na ustav, međunarodne ugovore, zakone, podzakonske akte i druge
propise! P r e m a s u b je k tu k o ji ih d o n o si, oni mogu biti državni akti (ustav, zakoni,
podzakonski akti i drugi propisi) ili nedržavni akti (uzanse, opšti uslovi poslovanja i
lormulami ugovori). P r e m a m a te r iji k o ju r e g u liš u , oni mogu biti: izvori kompanij­
skog (statusnog) i izvori ugovornog (obligacionog) prava; bankarskog prava ltd. P r e ­
m a te r ito r iji n a k o jo j se p r im e n ju ju , oni mogu biti: savezni, republički, regionalni,
lokalni i dr. Međutim, za njihovo razvrstavanje postoje i druga merila.
U uporednom pravu mogu se uočiti tri sistema izvora poslovnog (trgovinskog)
prava. To su: dualistički, monistički i parcijalni. D u a lis tič k i (d v o jn i) s iste m razdvaja
pravila koja važe za građanskopravne odnose od pravila koja važe za trgovinskoprav-
nc odnose. Takav je slučaj sa francuskim pravom (Građanski zakonik iz 1804. i Trgo­
vački zakonik iz 1807) i nemačkim pravom (Građanski zakonik ^ 18%. i Trgovački
zakonik iz 1861., koji je zamenjen novim zakonom 1897). M o n is tič k i siste m ne vrši
podvajanje u regulisanju građanskopravnih (imovinskih) odnosa između građansko- 509

509 M. Vasiljević, Skica za filozofiju poslovnog prava, str. 90.

201
 pravnih lica i lica koja se bave trgovinskopravnim poslovima. U ovom sistemu obliga-
cioni odnosi su regulisani jednim zakonom, kao s to je to slučaj sa Švajcarskom, koja
je svojim Zakonikom o obligacijama (1911) ponudila jedinstveni pravni režim, kao i
Italija u Građanskom zakoniku (1942). Na anglosaksonskom području to su učinile
SAD donošenjem Jednoobraznog trgovinskog zakona (1962). Istom sistemu, u načelu,
priklonio se i zakonodavac bivše Jugoslavije donošenjem Zakona o obligacionim od­
nosima (1978). P a r c ija ln i s iste m podrazumeva donošenje posebnih zakona za pojedi­
ne oblasti privređivanja, kao što su: ugovori o prevozu robe u železničkom, drum­
skom, pomorskom, vazdušnom saobraćaju ili oblast osiguranja, građevinarstva ili za
konkretne pravnoorganizacione oblike, kao što su: akcionarska društva i si. Izložena
podela sistema izvora trgovinskog prava je načelna, jer nije u svim pravnim sistema
izvedena do kraja. Po pravilu, čistih sistema nema, već je reč o dominaciji jednog od
pomenutih. Priroda trgovinskopravnih odnosa je takva da zahteva primenu više razno­
rodnih propisa, a ne samo jednog zakona, a pojedine oblasti nekad zahtevaju bližu i
detaljniju razradu putem posebnih zakona510.
b ) V r s te - Postoji više izvora trgovinskog prava čiju suštinu možemo izložiti
polazeći od kriterijuma njihovog značaja i mesta gde se nalaze u hijerarhijskoj lestvici.
1) U sta v - Ustav Republike Srbije (2006) sadrži u posebnom poglavlju odredbe
o ekonomskom uređenju zemlje, koje su od značaja za privredu i privredno pravo511.
Ekonomsko uređenje Srbije počiva na sledećim načelima: 1) tržišna privreda; 2) otvo­
reno i slobodno tržište; 3) sloboda preduzetništva; 4) samostalnost privrednih subjeka­
ta, 5) ravnopravnost privatne i drugih oblika svojine i dr. Srbija je jedinstveno privred­
no područje, sa jedinstvenim tržištem robe, rada, kapitala i usluga. Svi privredni su­
bjekti imaju jednak pravni položaj na tržištu. Zabranjeni su akti kojima se protivno za­
konu ograničava sloboda konkurencije, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili
dominantnog položaja. Strani privredni subjekti su pravno izjednačeni na jedinstve­
nom tržištu sa domaćim.
2) M e đ u n a r o d n i iz v o r i — U našem pravnom sistemu to su: opšteprihvaćena
pravila međunarodnog prava i potvrđeni (ratifikovani) međunarodni ugovori, koji čine
deo jedinstvenog pravnog sistema Srbije.
3) Zakoni koji su od značaja za kompanijsko pravo su: Zakon o privrednim
društvima (2011), Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre
(2011), Zakon o stečaju (2009) i dr. Osim pomenutih zakona od značaja su i: Zakon o
računovodstvu (2013), Zakon o reviziji (2013), Zakon o bankama (2005), Zakon o
javnom-privatnom partnerstvu i koncesijama (2011) i dr. Za ugovorno pravo od te­
meljnog je značaja Zakon o obligacionim odnosima (1978). Za ugovore o prevozu do-
neti su i posebni zakoni. Pošto su za promet na tržištu od značaja hartije od vrednosti
treba pomenuti i Zakon o tržištu kapitala (2011) i dr.
4 ) P o d z a k o n s k i i d r u g i o p š ti a k ti - Pošto je praktično nemoguće, a nije ni efi­
kasno, da se određena materija poslovnog prava uredi isključivo zakonom, nužno je i
poželjno da se razrada pojedinih zakonskih rešenja vrši podzakonskim i drugim op-
štim aktima. Ove akte donose: vlada, ministarstva, autonomne pokrajine, lokalne sa­
mouprave i drugi ovlašćeni subjekti. Donose se u formi uredbe, odluke, pravilnika,
statuta, naredbe, uputstva.

I” DetaUnUe videti: J. Barbić, Pravo društava. Knjiga prva, Opći dio, Zagreb 1999, str. 76-78 i dr.
URS, Treći deo „Ekonomsko uređenje i javne finansije", Cl. 82-96.
202
 5 ) U z a n s e - Specifičan formalni izvor poslovnog prava jesu uzanse, jer se kao
izvor ne pojavljuju u drugim granama prava. Naziv uzansa potiče od latinske reci
„ vh.v, što znači običaj. Uzanse su prikupljeni, sistematizovani i objavljeni običaji u pi-
.iinoj formi, inače nastali u praksi, koji su stekli snagu autoriteta dugotrajnom upotre­
bom. Njih po pravilu donose profesionalna udruženja, odnosno trgovinske komore. Da
bi se uzanse razlikovale od propisa, označene su arapskim brojevima, a ne članovima
tli paragrafima. One se primenjuju kod zaključenja ugovora u privredi pozivanjem na
odgovarajući broj uzanse. Postoje o p š te u z a n s e koje važe za sve ugovore u privredi i
p o se b n e u z a n s e , koje važe za pojedine vrste ugovora u privredi (npr. posebne uzanse
/a promet na malo, u ugostiteljstvu, o građenju, lučke uzanse i dr.). 5p
Najpoznatije uzanse kod nas su Opšte uzanse za promet robom (1954) \ One
u do donošenja Zakona o obligacionim odnosima odigrale značajnu ulogu. Ugovorne
u.me su se često pozivale na primenu uzansi. U navedenom zakonu, u prelaznim i za-
, i ,nim odredbama, utvrđeno je da se odredbe posebnih i opštih uzansi neće više pri-
menjivati. Takav stav proističe iz činjenice da su Zakonom o obligacionim odnosima
medena brojna pitanja koja su do njegovog donošenja uređivale uzanse. Međutim, one
(V se i dalje primenjivati ako ih ugovorne strane predvide ili ako iz okolnosti proizlazi
«l.i su njihovu primenu htele, što je u skladu sa načelom autonomije volje.
6) P o slo v n i o b iča ji - To su nepisana pravila nastala stalnim ponavljanjem istog ili
ličnog ponašanja u istoj ili sličnoj situaciji u dužem vremenskom periodu. Reč je o najstari-
|i ni izvoru trgovinskog prava koji je nastao u poslovnoj praksi. Njihova učestalost i racional­
nost učinili su da odigraju značajnu ulogu u poslovnoj praksi, ali i u zakonodavstvu, jer su se
mnogi od njih vremenom preobrazili u pravna pravila. U teoriji je uobičajena podela poslov­
nih običaja na op šte, reg io n a ln e i m esn e. U praksi je moguća nesaglasnost između ovih po­
slovnih običaja. Ustaljeno je pravilo da mesni običaji imaju primat pred opštim, jer se po­
luzi od toga da su ugovorne strane najpre njih imale u vidu, pošto su u primeni u njihovom
okruženju i da im zbog toga najviše odgovaraju. Razlika između uzansi i poslovnih običa-
|.i je u tome što su uzanse kodifikovana pisana pravila, a običaji nepisana pravila.
Poslovni običaji ne smeju biti u suprotnosti sa javnim poretkom i moralom dru­
štva. Osnov za primenu poslovnog običaja može biti: volja ugovornih strana, zakon (od­
luka suda ili arbitraže), kada upućuje na njihovu primenu, postojanje pravne praznine i
ili. U postupku primene poslovnih običaja važi pravilo da ugovorna strana koja se pozi­
vu na njih mora da dokaže njihovo postojanje, osim u slučaju kad druga strana ne negira
njihovo postojanje. U pravu postoje dve teorije o primeni poslovnih običaja: subjektivna
i objektivna. Prema prvoj, poslovni običaji se primenjuju isključivo na osnovu izričite ili
prećutne volje samih ugovornih strana, pod uslovom da nisu u suprotnosti sa imperativ­
nim propisima. Prema drugoj, koja je zastupljena u uporednom pravu, poslovni običaji
se uvek primenjuju ako nisu u suprotnosti sa imperativnim normama ili ako njihova pri-
mena nije izričito ili prećutno isključena voljom saugovarača.
7) D o b r i p o s lo v n i o b ič a j i - Od poslovnih običaja treba razlikovati dobre po­
slovne običaje, koji u sebi sadrže moralna pravila, tj. etički element. Oni su, takođe,
nepisana pravila. Oni su elemenat poslovnog morala. Njihova primena posebno dolazi
do izražaja u rešavanju sporova pred sudovima časti pri profesionalnim udruženjima,
npr. privrednim komorama.

512 Opšte uzanse za promet robom, „SI. list SFRJ“, br. 15/1954. Njih je doneo tadašnji Plenum Glavne
državne arbitraže.
203
 8 ) O p šte u slo v e p o slo v a n ja donose ekonomski jaki privredni subjekti. Mogu ih
donositi u obliku posebnog akta ili da budu sadržani u formulamom ugovoru. Ovi uslovi
moraju biti objavljeni na uobičajeni način i obavezuju ugovorne strane, osim ako su ti
uslovi drugoj strani bili nepoznati ili joj nisu morali biti poznati u času zaključenja ugo­
vora (ZOO, čl. 142). Saglasno principu autonomije volje, u slučaju nesaglasja između
opštih uslova poslovanja i dogovorenog, saugovarače će obavezivati dogovoreno513.
Ekonomski jaki subjekti koji po pravilu donose opšte uslove poslovanja jesu: po­
slovne banke, osiguravajuća društva, turističke agencije, pošta, železnica, elektoprivreda
i dr., čime unapred sebi obezbeđuju povoljniji položaj u ugovornom odnosu. Međutim,
naš zakonodavac zabranjuje da ovi uslovi poslovanja omogućavaju monopolski položaj
pojedinim privrednim subjektima. Zbog toga, on smatra ništavim one odredbe koje su
suprotne samom cilju zaključenog ugovora ili dobrim poslovnim običajima514.
9 ) F o r m u la r n i u g o v o r i su unapred pripremljeni formulari sa odredbama budu­
ćeg ugovora. Oni olakšavaju zaključenje ugovora, ubrzavaju promet i smanjuju neiz-
vesnost ugovornih strana, jer se zaključenje ugovora odvija na formalizovan način. Sa-
držina ugovora je uvek ista, jer je reč o istoj vrsti ugovora koju privredni subjekt re­
dovno zaključuju na tržištu. Formularni ugovori pokazuju i svoje loše strane. Njih sa­
stavlja jedna strana, u njima dominira volja te strane, autonomija volie druge strane
svedena je na minimum, pa su time pregovaranje i sloboda ugovaranja narušeni. Ako
druga strana ne može doći do robe koju traži ili do potrebnih usluga, najčešće prihvata
sadržinu formulamog ugovora, čime faktički dolazi u položaj podređene strane.
Formularni ugovori se u poslovnoj praksi javljaju u dva oblika: tipski i ugovori
po pristupu (adhezioni ugovori). T ip s k i su u vidu formulara, sa unetom sadržinom
ugovora, ali se drugoj strani pruža mogućnost da traži određene izmene. Ovi ugovori
se odnose na pojedine proizvode kojima se masovno trguje, prvenstveno u spoljnoj tr­
govini, i to: žitarice, kafa, šećer, vuna, pamuk, kaučuk i dr. Ugovornim stranama osta­
je da se dogovore oko količine, cene i roka isporuke. Na primer, Ekonomska komisija
UN za Evropu sastavila je tokom pedesetih i šezdesetih godina XX veka više tipskih
ugovora (i opštih uslova), poznatih pod nazivom ženevski ugovori, kojima se htelo iz-
beći ili smanjiti neizvesnost koja vlada u međunarodnoj prodaji. Radi toga doneti su
npr. tipski ugovori iz oblasti prodaje žitarica, o međunarodnoj kontra-kupovini, o me­
đunarodnim povratnim kupovinama i dr. A d h e z io n i sadrže sve elemente budućeg
ugovora, ali se u njima ništa ne može menjati. Druga strana ima samo pravo izbora, da
potpiše ili da ne potpiše ugovor (uzmi ili ostavi - take it or leave it).
Pravo koje je nastalo na osnovu formulamih ugovora i koje se sastoji iz pravila
koja su zahvaljujući stalnom ponavljanju u međunarodnim ugovorima poprimila priro­
du običajnih pravila u određenoj grani međunarodne trgovine, nazvano je u pravnoj te­
oriji fo r m u la r n im p r a v o m . To pravo deo je transnacionalnog prava međunarodne tr­
govine (lex mercatoria)5'5.* 51

Predlaže se unošenje nove odredbe u budući Građanski zakonik Srbije, koja glasi: „Kada su za od­
ređena javna preduzeća ili druge privredne subjekte utvrđeni opšti uslovi isporuke ili usluga koje oni vrše,
ti uslovi su sastavni delovi svih individualnih ugovora koji bi oni zaključili o tim isporukama ili usluga-
ma“. GZRS - druga knjiga, čl. 155 (str. 60).
Detaljnije videti: K. Jovičić — S. Vukadinović, Opšti uslovi poslovanja u međunarodnoj i
unutrašnjoj trgovini, Pravni život, Beograd, br. 12/2009, str. 725-750.
515 M. Draškić - M. Stanivuković, op. cit., str. 22.
204
 Glava II
OSNOVNA STATUSNA PITANJA PRIVREDNIH
DRUŠTAVA
Poglavlje je posvećeno osnovnim statusnim pitanjima. U njemu se teorijski vrši
i,i. graničenje između privrednih i građanskih (neprivrednih) subjekata, kao i između
privrednog društva i preduzeća. Na sumaran način se izlaže pravo Evropske unije, sa
posebnim osvrtom na njeno kompanijsko pravo. Materija o pravu privrednih društava
obuhvaćena je većim brojem pitanja (privredno društvo i njegova obeležja; ogranak
privrednog društva i predstavništvo stranog privrednog društva; klasifikacija privred­
nih društava; osnivači, osnivački akt, statut i drugi akti društva; osnivanje; registraci-
i,i imovina i kapital; poslovno ime; delatnost; sedište; zastupanje i zastupnici; po­
javne knjige i revizija).

I P R IV R E D N I I N E P R I V R E D N I S U B J E K T I

a) P o jm o v n o o d r e đ e n je - Razmatranje statusnih pitanja privrednih subjekata

/nliteva da se najpre pojmovno odrede: privredni subjekti, neprivredni (građanski) su-
hjukti, privredna društva i preduzeća.
1) P r iv r e d n i s u b je k ti - U širem smislu, u pravnoj teoriji pod privredni
bjektom se smatra ono lice koje obavlja delatnost koja je profitabilne prirode, kao i
uno lice koje obavlja poslove od značaja za profitabilne subjekte, kao što su npr. pri­
vredne (trgovinske) komore, poslovna udruženja i dr. Stoga, privredni subjekt u šir e m
sm islu je zajednički naziv i za profitabilne i za neprofitabilne pravne oblike koji su
Iu ivrednopravne prirode ili su samo u funkciji profitabilnih subjekata. Osim toga, ovaj
i/niz obuhvata i fizička lica koja obavljaju neku od registrovanih privrednih delatnosti
(preduzetnik), kao i fizička lica koja obavljaju neku od slobodnih profesija, pod uslo-
vom da je posebnim zakonom kojim je uređena slobodna profesija određeno da se
iinutraju preduzetnicima.
U u ž e m sm is lu , privredni subjekt je samo ono lice koje obavlja delatnost u cilju
.iicanja dobiti. To su, kako pravna, tako i fizička lica, čiji je cilj poslovanja lukrativne
prirode. Ovo značenje privrednog subjekta je dominantno zastupljeno u zakonodav­
stvu, doktrini i poslovnoj praksi.

205

I
 uzimajući autore bivših socijalističkih zemalja, mali broj autora zastupa mišljenje d a je
preduzeće „subjekt prava i da ima svojstvo pravnog lica“527.
Preduzeće u ekonomskom smislu može biti „pravno organizovano“ kao kolek­
tivni, zajednički, ortački privredni subjekt za obavljanje neke privredne delatnosti (tzv.
kolektivni preduzetnik), ali i u formi fizičkog lica kao privrednog subjekta —individu­
alnog (ličnog) preduzeća (tzv. individualni preduzetnik). Kolektivnog preduzetnika u
pravnom smislu mogu organizovati više fizičkih i/ili pravnih lica (uz neznatne izuzet­
ke), a individualnog preduzetnika registruje pojedinac - fizičko lice.
Za razliku od shvatanja koja preduzeće poimaju kao ekonomsku kategoriju, a
preduzeće prvenstveno određuju kao privrednu delatnost528*, postoji druga grupa shva­
tanja koja kod preduzeća naglašava sociološke elemente i insistira na kolektivitetu za­
poslenih. odnosno na grupnoj prirodi preduzeća.
U pravnoj teoriji je postavljeno pitanje o pravnom subjektivitetu preduzeća. Da
li preduzeće ima pravni subjektivitet i, ako ima, ko je nosilac pravnog subjektiviteta
preduzeća? U trgovačkom pravu zapadnih zemalja preduzeće nije subjekt prava i nije
pravno lice. Razvijajući koncepciju o preduzeću kao ekonomskom i društvenom feno­
menu. u francuskoj pravnoj teoriji je isticano d a je kod preduzeća subjekt sam trgovac
ili trgovačko društvo, a da pojam preduzeća služi da obeleži trgovačku imovinu kojom
trgovac obavlja privrednu delatnost i kojom odgovara ili da bliže odredi pojam trgov­
ca ' . Za razliku od zapadne pravne teorije, socijalistička pravna nauka je izgradila po­
jam preduzeća kao pravnog lica.
Zapadna pravna teorija, koja privredne odnose zasniva na privatnoj svojini, stoji
na stanovištu da preduzeće nema svojstvo pravnog lica već da to svojstvo ima njegov
nosilac. Kako preduzeće nema pravni subjektivitet u pravne odnose sa trećim licima
stupa nosilac preduzeća. Nosilac preduzeća može biti pravno lice u nekom od pravnih
oblika za privredna (trgovačka) društva i fizičko lice u pravnoj formi individualnog
(preduzetnika) trgovca.
Preduzeće u ekonomskom smislu predstavlja privrednu osnovu, a individualni
trgovac i privredno društvo njegovu nadgradnju. Odatle proizlazi da preduzeće nema
pravni subjektivitet, zbog čega ne može da stupa u pravne odnose na tržištu. Međutim,
nosilac preduzeća ima pravni subjektivitet i mogućnost da preuzima prava i obaveze
prema trećim licima. Dakle, preduzeće omogućava njegovom nosiocu - individual­
nom trgovcu i privrednom društvu - obavljanje privredne delatnosti i istupanje u prav­
nom prometu. Ovakva razlikovanja su uslovna i služe za potrebe teorijske analize530.
b ) U p o r e d n o p r a v n i p r is tu p — Svaki pravni sistem svojim normama određuje
koja su lica privredni subjekti i pod kojim uslovima stiču to svojstvo. U načelu, posto­
je: germanski, romanski i anglo-američki sistem.

5~7 Detaljnije videti: Gunther Teubner, Enterprise Corporatism: New Indastrial Policy and the ,,Es-
sence" o f the Legal Person, The American Journal of Comparative Law, No. 1/1988, str. 145-155 i Tho-
mas Raiser, op. cit, str. 122-129.
588 Thomas Raiser, op. cit., str. 123-124.
53o V. Jovanović, Preduzeća i društva prema Zakonu o preduzećima, str. 9.
O ovom pitanju detaljnije videti: Lj. Dabić, Pojam i pravne karakteristike malih preduzeća, Pravo
i privreda, Beograd, br. 5-8/2000, str. 188-190.
208
 1) G e r m a n s k i s is te m , u načelu, privrednim subjektima smatra organizacione
oblike u vidu društva ( Geselschaft), ali i u vidu udruženja ( Verein). Polazeći od krite-
i inima ciljne funkcije, za razliku od romanskog sistema, u germanskom sistemu i dru-
■tva i udruženja mogu se osnivati sa lukrativnim i sa nelukrativnim ciljem. Zbog toga,
ii germanskom sistemu se u privredne subjekte svrstavaju sva trgovačka društva koja
u osnovana radi sticanja dobiti, ali i udruženja koja su osnovana sa lukrativnim ci-
ljem. I obrnuto, nisu trgovačka društva ona društva i udruženja koja su osnovana sa
nelukrativnim ciljem531. Ovaj sistem u privredne subjekte ubraja i fizičko lice koje se
bavi trgovinskim, odnosno privrednim poslovima - individualni trgovac.
2) R o m a n sk i siste m u privredne subjekte ubraja trgovačko društvo, koje se bavi
ngovinskim poslovima (predviđajući različite oblike), i individualnog trgovca. U francu-
koj pravnoj doktrini se za određivanje pojma trgovačkog društva najčešće koristi termin
sodete. Pod ovim pojmom podvodi se i građansko društvo (društvo-ugovor) i trgovačko
društvo (društvo-institucija). Obe vrste društva osnivaju se na osnovu ugovora, a osno­
vano društvo stiče svojstvo pravnog lica, zbog čega je ono samostalan i nezavisan su-
Ijckt u odnosu subjektivitet njegovih osnivača. Međutim, u romanskom pravu pojmu tr­
govačkog društva suprotstavlja se pojam association (udruženje), tj. pojam građanskog
društva. Osnovna i iedina razlika između trgovačkog društva i građanskog društva
(udruženja), koja u savremenom francuskom zakonodavstvu sve više gubi na značaju,
ogleda se u njihovoj ciljnoj funkciji. Prva vrsta društva ima za ciljnu funkciju sticanje
dobiti, a druga vrsta društva je u pogledu ciljne funkcije nelukrativne prirode5’”.
3) A n g lo -a m e r ič k i s is te m ima svoja dva podsistema: anglo-saksonski i američ­
ki U ovim sistemima privredni subjekti razlikuju se od privrednih subjekata u konti­
nentalnom pravu, u pogledu njihove pravne prirode.
Anglo-saksonski sistem poznaje company, koja više odgovara evropskom dru-
.Ivu kapitala, ali nije sa njim istovetna. Imajući u vidu da se kompanije mogu osnivati
i sa nedobitnim ciljem, to je engleska kompanija istovetna sa trgovačkim društvom ka­
pitala u kontinentalnom pravu, samo ako je osnovana sa lukrativnim ciljem. Drugi ob­
lik je partnership, koji je približan ortačkom društvu u kontinentalnom pravu, ali ni sa
njim nije istovetan i javlja se u različitim oblicima.
Američki sistem poznaje Corporation, koja takođe može biti osnovana sa lukra-
livuim i sa nelukrativnim ciljem. Američka korporacija odgovara trgovačkom društvu
k upitala kontinentalnog prava samo ako je osnovana sa lukrativnim ciljem. Drugi ob­
lik je partnership, koji može da se javi u različitim oblicima. Dok partnership odgova-
t.i pojmu ortačkog društva, dotle limitedpartnership odgovara komanditnom društvu
evropskog prava’” . Jedan od posebnih oblika je zajednički poduhvat (joint venture),
koji pretpostavlja udruživanje dva ili više lica u nekom poslovnom poduhvatu u obla­
ci i proizvodnje, trgovine ili usluga sa namerom stvaranja zajedničke dobiti i podele za-
jedničkog rizika. Zajednički poduhvat se može pojaviti kao ugovorni odnos (contrac-
tuni joint venture) i kao statusni odnos sa stvaranjem zajedničkog preduzeća u nekoj
od lormi društva kapitala (corporate joint venture, equity joint venture) 3 .

'" V. Jovanović, Preduzeća i društva prema Zakonu o preduzećima, str. 25.

I lamel-Lagarde-Jauffret, Droit commercial, tom /, Pariš 1980, str. 17. i naredne.
1' () organizacionim oblicima u Engleskoj i SAD detaljnije videti: J. Barbić, Pravo društava, Knjiga
l'i vii, Opći dio, str. 15-18.
11 Detaljnije videti: Lj. Dabić, Zajednička ulaganja u Jugoslaviji - uporednopravna analiza zakono­
davstava socijalističkih zemalja, monografija br. 121, Beograd 1988, str. 25-26.
209
 2. P R A V O E V R O P S K E U N IJ E

a ) P o ja m E v r o p s k e u n ije i n je n i o r g a n i - Evropska unija (EU, Unija) je regio­

nalna međunarodna, nadnacionalna, ekonomska i politička organizacija. Zbog osobe-
nosti ove organizacije, njeno uređenje se ne može izjednačavati ni sa državama fede­
ralnog uređenja, ali ni sa međunarodnom organizacijom tipa UN. EU raspolaže zako­
nodavnom vlašću (legislativom), jer su države članice prenele deo svoga suvereniteta
na samu Uniju, u kojoj stvaraju pravo posebne vrste (sui generis), sa nadnacionalnim
karakteristikama. Ono je istovremeno i unutrašnje pravo država članica, ali i deo me­
đunarodnog prava. Zakonodavstvo EU se razlikuje i od unutrašnjih izvora prava drža­
va pojedinačno i od međunarodne legislacije UN.
I) P o ja m - Posle Drugog svetskog rata razvija se ideja o mirnom i postepenom
ujedinjavanju evropskih država, kao negacija ideje ujedinjavanja putem ratova i osva­
janja. Ciljevi takvog ujedinjavanja su progresivni535*. Om su ekonomske, pravne, soci­
jalne, političke i humane prirode. Na toj ideji je 1951. nastala E v r o p s k a z a je d n ic a za
“ galjl i č e lik , ugovorom o njenom osnivanju, koji je potpisan u Parizu (Pariški ugo­
vor) Nešto kasnije, 1957. nastale su E v r o p s k a z a je d n ic a za a to m s k u e n e r g iju i
E v r o p s k a e k o n o m s k a z a ie d n ic a , ugovorima o osnivanju u Rimu (Rimski ugovori).
Na osnovu ovih ugovora stvorene su tri zajednice od kojih svaka ima svoj međunarod­
ni subjektivitet, svoje ciljeve i organe. Evropska ekonomska zajednica (EEZ) je vre­
menom izgubila isključivo ekonomski cilj. U njoj su članice videle nove i šire intere­
se, pa promenom člana 1. Ugovora, ona prerasta u E v r o p s k u z a je d n ic u (EZ)537. EZ
ima za cilj harmonični razvoj privrede svojih država članica, uspostavljanje zajednič­
kog tržišta, usklađivanje ekonomske politike. U pravnom smislu to podrazumeva
usklađivanje nacionalnih prava i donošenje propisa komunitamog prava (pravo Evrop­
ske unije). Ideja o prerastanju ekonomske u monetarnu uniju i jačanju političke soli­
darnosti, kao i druge progresivne ideje, uslovile su zaključivanje Ugovora o Evropskoj
uniji 1992. u Mastrihtu (Holandija).
Politika produbljivanja integracionih odnosa između država članica Unije spro-
vodila se, počev od uspostavljanja zajedničkog tržišta, preko unutrašnjeg tržišta i mo­
netarne unije do ekonomske unije. Ove promene su u pravnom smislu omogućene po­
vremenim izmenama i dopunama osnivačkih ugovora. Takvih izmena je bilo osam:
kroz četiri izmene osnivačkih ugovora omogućen je prijem novih država članica538, a
preostale četiri izmene ticale su se materijalnih promena, tj. ciljeva Zajednice (Uni-

5 Robert Šuman, francuski ministar inostranih poslova, predložio je 1950. ujedinjenje evropske
industrije uglja i čelika (9. maj - Šumanova deklaracija). Zbog te inicijative smatra se tvorcem Evropske
zajednice/unije.
S37 Ova zajednica je osnovana na period od 50 godina, a prestala je 2002.
„Sporazum iz Mastrihta predstavlja graničnu liniju jer je njegovim stupanjem na snagu otpočeo
proces transformacije dotadašnje Evropske zajednice u političku zajednicu ... “. R. Vukadinović, Uvod u
institucije Evropske unije, Kragujevac 2008, str. 5.
5j8 Države osnivači (izvorne članice) Zajednice su: Nemačka, Francuska, Italija, Belgija, Holandija
i Luksemburg. Sirenje Zajednice (Unije) je realizovano politikom prijema novih članica, i to u
sedam talasaj prvi 1973. (Velika Britanija, Irska i Danska); drugi 1981. (Grčka); treći 1986. (Španija i
Portugalija), četvrti 1995. (Švedska, Finska i Austrija); peti 2004. (Estonija, Litvanija, Letonija, Poljska,
Češka, Slovačka, Mađarska, Slovenija, Kipar i Malta) i šesti 2007. (Bugarska i Rumunija) i sedmi 2013’
(Hrvatska).
210
li ) ' 1'. Navedene promene se po svojoj prirodi mogu okarakterisati kao revizione ili ra­
dikalne, dok su pojedine bile evolutivne. Najnovije promene sadržane su u U g o v o r u iz
i lsa b o n a (donet 2007., stupio na snagu 1. decembra 2009.)540. Osim uspešnih, zabele-
/cn je neuspeli pokušaj reforme Zajednice541 i Unije —P r e d lo g u g o v o r a o u sta v u za
I v r o p u (2004), čija je ratifikacija obustavljena nakon što su se francuski i holandski
riadani izjasnili negativno na referendumima. Sredinom 2007. pronađen je izlaz u for­
mi novog reformskog ugovora, koji je nakon usvajanja konačnog teksta dobio naziv
I isabonski ugovor. Njime je trebalo potvrditi sposobnost država članica da nalaze za-
icdnička rešenja radi širenja EU, njen lakši i efikasniji rad i omogućiti reformom orga-
ii.i EU jednostavnija i jasnija pravila odlučivanja.
Rešenja iz Ugovora o Ustavu preneta su u Lisabonski ugovor, ali su morala biti
i 'begnuta obeležja ustavnosti (konstitucionalizacije) - nestali su simboli EU (grb. za­
stava, himna), a termini zakoni i okvirni zakoni za legislativne akte su izbrisani 4 .
2) O r g a n i EU po Lisabonskom ugovoru su: Evropski parlament (The Euro
Turltament), Evropski savet (European Council), Savet - Savet ministara (Council o f
ilw EU), Komisija EU (Commission o f European Union), Sud pravde EU (The Court
<>/ Justice), Evropska centralna banka (European Central Bank) i Računovodstveni
ud (Court o f Accounts). Podela nadležnosti između organa EU jasno je određena.
E v r o p s k i p a r la m e n t je sastavljen od poslanika koji predstavljaju narode država
, l,uiica Unije. On ima legislativnu, budžetsku, političko-nadzomu i savetodavnu nad­
ležnost. Poslanici se biraju na opštim izborima na period od 5 godina34’. E v r o p s k i sa -
vet čine šefovi država ili vlada država članica i predsednik Komisije, koji se sastaju
najmanje dva puta godišnje. Opšta nadležnost ovog političkog organa je da daje nepo-
tedni podsticaj za razvoj Unije i da utvrđuje opšte političke smemice. Novina je uče-
,i e visokog predstavnika Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku na njegovim
mstancima, koji je potpredsednik Komisije EU. S a v e t m in is ta r a je izvršni i
lcgislativni organ sastavljen od po jednog predstavnika svake države članice Unije, a u
praksi su to kabinet ministri i državni sekretari. Njegove nadležnosti su: da obezbedi
t^klađivanje opštih ekonomskih politika država članica; da donosi odluke (legislativna
ovlašćenja) i da svojim odlukama prenosi ovlašćenja na Komisiju za sprovođenje pro­
pisa koje donosi. Međutim, u vršenju zakonodavne vlasti značajnu ulogu imaju i drugi
organi Unije. K o m is ija E U je stručno telo koje podseća na nacionalne vlade. Ima is­
ključivo i formalno pravo predlaganja legislativnih (pravnih) akata Parlamentu i Save-

11 Materijalne izmene i dopune Osnivačkih ugovora vršene su: 1) usvajanjem Jedinstvenog

evropskog akta (1986), kojim je trebalo uspostaviti unutrašnje tržište; 2) usvajanjem Mastrihtskog
ugovora (1992), kojim je trebalo utvrditi dinamiku uspostavljanja monetarne unije (uvedena je zajednička
■tpoljna i bezbedonosna politika EU - drugi stub, kao i saradnja u pravosuđu i unutrašnjim poslovima -
licej stub); 3) usvajanjem Ugovora iz Amsterdama (1997), kojim je trebalo produžiti rok za
uspostavljanje monetarne unije; 4) usvajanjem Ugovora iz Niče (2001), kojim je trebalo izvršiti
liislilucionalna prilagođavanja za prijem novih država članica Unije.
M0 Ovaj ugovor čine tri dela: Ugovor o EU, Ugovor o funkcionisanju EU i protokoli uz ugovor.
Ml Iz Evropske ekonomske zajednice istupio je Grenland 1985 (nakon sprovedenog referenduma 1982),
kop je postao članica 1973. Velika Britanija se na referendumu izjasnila za izlazak iz EU (2016). Takođe,
građani Švajcarske i Norveške su se izjasnili protiv pristupanja Evropskoj zajednici.
'42 Zbornik radova (urednik: Tanja Miščević), Ugovor iz Lisabona - Sigurna luka ili početak novog
putovanja?, Beograd 2010, str. 28.
vu Sedište Evropskog parlamenta je u Strazburu, njegov generalni sekretarijat se nalazi u Luksembur­
gu, a sednice se održavaju u Briselu.
211
tu ministara, ali ima i druge nadležnosti. S u d p r a v d e E U tumači pravo Unije i stara se
da se to pravo i izvršava. E v r o p s k a c e n tr a la n a b a n k a kreira i implementira
Evropsku monetarnu politiku. R a č u n o v o d s tv e n i su d E U vrši proveru zakonitosti i
pravilnosti izvršavanja budžeta, odnosno svih prihoda i rashoda EU.
S a v e to d a v n i o r g a n i E U su: Ekonomski i socijalni komitet, Komitet regiona i
drugi organi i pomoćna tela (npr. Evropska investiciona banka). Njihov osnovni zada­
tak je da doprinesu boljem i skladnijem funkcionisanju osnovnih organa i ostvarivanju
ciljeva Unije, davanjem mišljenja, obaveštenja i izradom studija.
Kada je o zakonodavnim ovlašćenjima reč, novina Lisabonskog ugovora je izjedna­
čavanje Parlamenta sa Savetom ministara u legislativnom postupku, s obzirom da će oni tu
funkciju po pravilu vršiti u okviru redovnog zakonodavnog postupka koji se ogleda u za­
jedničkom donošenju pravila (uredbe), direktiva i odluka, a na predlog Komisije EU.
Organizacija EU je takva da njeni organi mogu predlagati i usvajati različite vr­
ste pravnih akata. Jednom usvojeni, ti akti postaju izvor prava EU, a države članice i
njihovi građani dužni su da ih primenjuju, bez sprovođenja „dodatnog14 postupka u
svojoj zemlji, pa čak i bez ratifikacije. Osim što je nadležna da donosi propise koji su
obavezni za njene države članice, EU ima pravo i da kontroliše primenu takvih propi­
sa, da koordinira i da zahteva izvršavanje usvojenih pravnih akata.
b ) P o ja m k o m u n ira rn o g p ra v a - Pravo koje se stvara u okviru EU uobičajeno se
naziva komunitamo pravo ( Community law, Droit communautaire, Communitarrecht),
pravo Evropske unije (European Community Law), odnosno evropsko pravo (Euro-
pean Law). Njegova primena je ograničena u personalnom i teritorijalnom smislu, jer
se u prvom slučaju primenjuje samo na komunitame subjekte (pravna i fizička lica, dr­
žave članice i organe zajednica), a u drugom slučaju na područjima 28 država članica
Unije (Velika Britanija je započela postupak istupanja iz EU, ali još uvek nije
formalno istupila iz članstva).
Prema predmetu regulisanja, propisi komunitamog prava mogu se razvrstati u
dve grupe: javnopravni i privatnopravni. Prvom grupom propisa su regulisani sastav,
način rada i nadležnost organa Unije, dok se drugom grupom propisa reguliše usposta­
vljanje i funkcionisanje zajedničkog i unutrašnjeg tržišta, odnosno ostvarivanje četiri
velike slobode na kojima počiva EU: sloboda kretanja lica i organizovanja preduzeća;
sloboda prometa robe; sloboda pružanja usluga; sloboda kretanja kapitala. U drugu
grupu propisa ulaze i oni o konkurenciji i ostalim zajedničkim politikama544. Za naš
predmet razmatranja od prvenstvenog značaja su propisi iz druge grupe.
c ) I z v o r i p r a v a - Izvori prava EU su: 1) primami (originemi, osnovni), 2) se­
kundarni (izvedeni, dopunski) i 3) opšta pravna načela. Primami izvori imaju jaču
pravnu snagu u odnosu na sekundarne izvore.
U p r im a r n e iz v o r e p r a v a E U s p a d a ju : osnivački ugovori, sa pratećim aneksi­
ma, sporazumima i protokolima; konvencije između država članica Unije; sporazumi
između Unije i trećih država i međunarodnih organizacija; sporazumi o pridruživanju
ili asocijaciji i sporazumi o saradnji ili kooperaciji545. Oni predstavljaju konstitutivne

'44 R. Vukadinović, Međunarodno poslovno pravo - opšti deo, Kragujevac 2005, str. 63.
' 3 Konvencije se najčešće zaključuju u sledećim oblastima: ukidanje dvostrukog oporezivanja; uzajam­
no priznanje trgovačkih društava; pojednostavljivanje postupka uzajamnog priznanja i izvršenja sudskih i ar-
bitražnih odluka. Sporazumi za predmet najčešće imaju ova pitanja: pridruživanje, saradnju, trgovinu i dr.
212
akte u pravu EU, neposredno su primenljivi u članicama Unije i postaju deo njihovog
unutrašnjeg prava. Osnivački ugovori sadrže određena pravila koja se tiču kompanija i
slobode konkurencije, zbog čega predstavljaju ujedno i primame izvore kompanijskog
prava EU.
U sekundarne izvore prava EU spadaju: pravila (uredbe), direktive i odluke
(obavezujući akti) i preporuke, mišljenja i drugi tzv. neimenovani akti (neobavezujući
akti). Pravni osnov za njihovo donošenje se nalazi u osnivačkim ugovorima, a donose
ili nadležni organi Unije, s tim d a je Sud pravde nadležan da kontroliše njihovu zako­
nitost i da po tužbama zainteresovanih lica poništi pravni akt za koji utvrdi u sprove­
denom postupku d a je nezakonit. U zavisnosti od predmeta regulisanja, sekundarni iz­
vori prava EU su ujedno i sekundarni izvori kompanijskog prava EU54 .
Izvori prava EU objavljuju se u službenom glasilu EU - Office Journal o f the
European Union.
1) Pravila (uredbe - regulations, reglements) imaju obavezujuću snagu, nepo-
.redno se primenjuju u članicama Unije, jer postaju deo njihovog unutrašnjeg pravnog
sistema. Postoje dve vrste pravila: 1) osnovna pravila, koja donosi Savet samostalno ili
zajedno sa Parlamentom; 2) implementirajuća pravila, koja donosi Komisija.
U zakonodavnoj praksi Unije, pravila se javljaju kao instrument regulisanja sa­
svim specifičnih pitanja, naročito u oblasti trgovine i fmansija.
2) Direktive (uputstva, smemice - directives, directives) su pravni akti, koji
obavezuju države članice Unije u pogledu cilja koji treba ostvariti, s tim da je
slanicama ostavljena sloboda da izaberu oblik i sredstvo njihovog sprovođenja u prak­
si Reč je o slobodi izbora najadekvatnijeg instrumenta implementacije njihove sadrži-
ne. Za razliku od pravila, direktive se ne mogu neposredno primenjivati, jer pretposta­
vljaju postupak i mere implementacije, odnosno ,,uvođenja“ u unutrašnji pravni sistem
članice Unije, donošenjem novih propisa ili izmenom i dopunom postojećih propisa.
Unija donosi direktive kad treba da defmiše ciljeve svoje akcije, da utvrdi mate-
rijalne norme ponašanja država članica, da propiše postupak izvršavanja usvojenog
.ikta itd. Na primer, u materiji poslovnog prava, direktivama su regulisana različita pi­
tanja u oblastima kompanijskog prava, prava konkurencije, prava hartija od vrednosti,
/aštite potrošača, prodaje izvan poslovnih prostorija, nepravičnih klauzula u ugovori­
ma i dr.
3) Odluke (decisions, decisions) su konkretniji pravni akti, koji po pravilu oba­
vezuju one adresate koji su u njima naznačeni, a nakon što su im saopštene. Prema nji­
hovom pravnom dejstvu mogu se podeliti na: 1) izvršne, 2) administrativne i 3) kvazi
•miške. U pogledu načina primene, odluke se mogu porediti sa pravilima, s tim da su
one po svojoj sadržini konkretnije i da se za njihovu primenu bliže određuje adresat.
Adresati odluka mogu biti države, pravna i fizička lica. U zavisnosti od njihove pravne *•

v|'’ ,,U toku četrdesetogodišnjeg postojanja, organi Evropske ekonomske zajednice su doneli više od
MI.OOO raznih akata komunitarnog prava na preko 80.000 stranica, a Sud pravde preko 4.000 presuda, dok
•u države članice u cilju njihovog sprovođenja donele niz tzv. sprovedbenih (implementirajućih) propisa",
h Mortrelmans, Community Law: More than a Functional Area o f Law, Less Than a Legal System, 1
(10%.) LIEI, str. 23; navedeno prema R. Vukadinović, Međunarodno poslovno pravo - opšti deo, str. 68.
213
prirode i sadržine, one mogu biti predmet neposredne primene ili se moraju implemen­
tirati u pravni sistem države članice Unije.
Odluka se najčešće koristi kao pravni akt o pristupanju nekoj međunarodnoj
konvenciji koja je zaključena pod pokroviteljstvom drugog međunarodnog tela, npr.
pristupanje multilateralnim konvencijama Ujedinjenih nacija. Za poslovno pravo od
posebnog značaja su odluke u oblasti prava konkurencije.
4) Preporuke i mišljenja (recomendations and opinions) su od manjeg značaja
za komunitamo pravo, jer spadaju u pravno neobavezujeće akte. U užem smislu reči
ne spadaju u pravne akte, već u pravne instrumente.
5) Ostali sekundarni pravni akti nisu izričito pomenuti u Osnivačkom ugovo­
ru, kao već napred navedeni sekundarni izvori prava. Međutim, nadležni organi Unije
u svojoj praksi donose različite vrste akata i u različitoj pravnoj formi (rezolucije, de­
klaracije, zaključke i dr.).
U izvore prava EU spadaju i opšta pravna načela547* , pod kojima se podrazu-
mevaju „pravila koja odražavaju osnovne pojmove prava i pravde koje mora poštovati
svaki pravni sistem“54x. Ta načela su zajednička pravnim sistemima država članica, a
Sud pravde ih u postupku donošenja svojih odluka koristi za tumačenje pozitivnog
prava EU, za usmeravanje njegovog razvoja i njegovu izgradnju.
d) Kompanijsko pravo - Njegova uloga je da u tržišnoj privredi uredi pravni
režim osnivanja, rada i poslovanja, kao i prestanka kompanija u interesu njihovih osni­
vača (članova), poverilaca i potrošača549. Zakonodavstva članica Unije u oblasti kom­
panijskog prava se razlikuju u manjoj ili većoj meri. Međutim, savremeno kompanij­
sko pravo insistira na načelu slobode osnivanja, minimumu zajedničkih standarda na
međunarodnom planu i na smanjenju opštih pravnih, odnosno administrativnih zabra-
na, ograničenja ili opterećenja kompanija radi ekonomskog razvoja i zapošljavanja550.

547 U opšta pravna načela naročito spadaju: načela međunarodnog prava; načelo autonomije volje;
načelo direktne primene; načelo primata (načelo nadređenosti) prava Unije; načelo slobode prometa robe i
dr.
549 R. Vukadinović, Međunarodno poslovno pravo - opšti deo, str. 78.
Kako je primećeno u engleskom pravu, reč company nema precizno pravno značenje, ali se pod
ovim pojmom podvodi udruženje određenog broja lica radi ostvarenja zajedničkog cilja ili ciljeva, i to u
privredne svrhe, odnosno zbog obavljanja poslova radi dobiti (zarade). LCB Govver et al, The Principles
o f Modem Company Law, 7th Edition, 2003.
Na osnovu člana 48. stav 2. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice, pod trgovačkim društvom ili
preduzećem podrazumevaju se „trgovačka društva ili preduzeća osnovana u skladu sa građanskim ili pri­
vrednim pravom, uključujući zadružna društva i druga pravna lica regulisana javnim ili privatnim pra-
vom,_osim onih čiji cilj poslovanja nije sticanje dobiti".
U 1973., prvoj godini članstva Velike Britanije u Evropskoj zajednici, prof. Schmitthoff je napi­
sao: Kompanijsko pravo će biti prva grana prava koja će proizaći kao ,,verno“ evropsko pravo. Četvrt ve-
ka kasnije, prognoze o vernom evropskom kompanijskom pravu (iako ne mora neophodno da se smatra
za prvu granu) mogu biti opisane kao značajno realizovane. E. Vanessa, EC Company Law, Oxford EC
Law Library, 2003, str. 1.

214

1
 „Privredno pravo EU“551 je najvažniji i najobimniji deo komunitamog prava
(pored pravnog regulisanja same organizacije i nadležnosti EU i njenih organa). Ovo
pravo nastalo je i razvijalo se u funkciji ostvarivanja osnovnih ciljeva ekonomskih in-
lcgracija, koje su u početku bile prevashodno privredne. Privredno pravo EU imalo je i
ima nekoliko osnovnih zadataka: uklanjanje nacionalnih pravnih prepreka i zabrana
koje ometaju ostvarivanje četiri velike slobode na kojima počiva EU; obezbeđivanje
■lobode konkurencije na zajedničkom, odnosno jedinstvenom tržištu EU; harmoniza­
cija prava država članica Unije sa komunitamim pravom i dr.552.
Društva kapitala su najvažnija za modemu ekonomiju, preko kojih se teži da se
obavljaju trgovinski poslovi. Zbog toga, ne predstavlja iznenađenje da se kompanij-
■kom pravu država članica unutar Unije pridaje ključni značaj. Aktivnosti EU na polju
kompanijskog prava su postale značajne za stvaranje i razvoj jedinstvenog tržišta. Dva
najvažnija cilja bila su: da se dopusti kompanijama sloboda osnivanja u drugim drža­
lim a članicama i povezivanje i udruživanje sa drugim kompanijama unutar ili izvan
nacionalnih granica. Radi ostvarivanja navedenih ciljeva bilo je neophodno uklanjanje
nacionalnih barijera, koje su stvorile određene diskriminacije i zabrane. EU je predu-
rla korake ka harmonizaciji prava država članica radi olakšanog stvaranja i funkcio­
niranja jedinstvenog tržišta i jednake zaštite akcionara i trećih lica u svakoj državi čla­
nu i Unije. Takav razvoj kompanijskog prava EU uticao je suštinski na nacionalna
kompanijska prava država članica55 .
Osnovni cilj Osnivačkog ugovora je uspostavljanje jedinstvenog tržišta, koje
počiva na ostvarivanju tzv. četiri slobode. Za kompanijsko pravo EU od naročitog
značaja je sloboda kretanja lica koja obuhvata, sjedne strane, slobodu kretanja i nasta-
npvanja fizičkih lica, a s druge strane, slobodu osnivanja pravnih lica na teritoriji EU.
Kompanijsko pravo EU zasniva se na načelu nacionalnog tretmana, tj. na
principu nesmetanog poslovanja kompanije na teritoriji države članice iako je osnova­
nu na teritoriji druge države članice Unije, što pretpostavlja da kompanija ne treba da
ispunjava dodatne uslove već samo one određene za domaće kompanije. Na osnovu
tng načela, kompanija osnovana u jednoj državi članici priznaje se u svim državama
. kmicama Unije. Osnovni cilj uspostavljanja pravnog režima uzajamnog priznavanja
kompanija na nivou EU je obezbeđivanje slobodnog kretanja robe, kapitala, usluga i
ljudi na jedinstvenom tržištu EU, a u oblasti kompanijskog prava da se kompanijama
osnovanim u jednoj državi članici dopusti da obavljaju delatnost, odnosno pružaju
usluge i izvan svojih državnih granica i, ako to žele, da otvore agencije, filijale ili po-
đmžnice u drugim državama članicama EU (sekundarno pravo nastanjivanja). Ko-
mimitarno zakonodavstvo utvrđuje minimalne jedinstvene uslove za jednak pristup tr-
i Uu druge države članice EU (načelo jedinstvenog pristupa tržištu EU). Takođe, u

v" Izraz „privredno pravo EU“ asocira na pojam, obim i sadržinu koje privredno pravo ima u našem
prnvnom sistemu. Međutim, najpre, treba konstatovati da ono pq predmetu svog regulisanja daleko pre-
,M.i .uje naše privredno pravo. Zatim, i u evropskoj doktrini nije još pronađen naziv koji bi označio granu
pmvti EU koja obuhvata svu materiju pravnog regulisanja EU. D. Mitrović, Osnovne karakteristike pri­
vi ednog prava Evropske unije, Pravo Evropske unije - zbornik radova, Beograd 1996, str. 262.
" Ibid, str. 261.
V. Charlotte, European Company Towards Democracy?, European Business Law Library, 1998, str. 1-

215
 prekograničnom poslovanju kompanija od ključne važnosti je da poverioci, odnosno
investitori mogu sa poverenjem da posluju sa kompanijama iz drugih država članica
EU, kako na neposredan način, tako i otvaranjem filijala, agencija ili podružnica (na­
čelo zajedničkih zaštitnih mera).
U proteklom periodu EU je razvila acquis communautaire (minimalni zajednički
principi, komunitama baština) u oblasti kompanijskog prava, pretežno putem harmoni­
zacije unutrašnjih zakonodavstava zemalja članica na osnovu direktiva EU. Međutim,
unutrašnje zakonodavstvo u ovoj oblasti prava u članicama EU ima vrlo značajno mesto
i ulogu u postupku osnivanja kompanija, njihovom poslovanju i vršenju kontrole i nad­
zora od nadležnih državnih organa. Jednostavno, direktivama EU u oblasti komunitar-
nog prava utvrđeni su minimalni ciljevi usklađivanja koje treba ostvariti, ostavljajući da
zakonodavstva članica EU utvrde način primene evropskih komunitamih propisa. U tom
postupku harmonizacije, unutrašnja zakonodavstva o kompanijama mogu biti stroža u
pogledu pojedinih pitanja, jer je to u interesu zaštite poverilaca i investitora, pod uslo-
vom da se ne naruši načelo nacionalnog tretmana. Zbog toga, iako svaka država članica
EU postupa u skladu sa direktivama, ona utvrđuje uslove za osnivanje kompanija554.
Harmonizacija unutrašnjih propisa država članica Unije sa pravom evropske
unije doprinela je prevazilaženju brojnih prepreka na ekonomskom, pravnom, pore-
skom, psihološkom i drugom nivou, iako ne u potpunosti.
1) Direktive - Pravni osnov za program harmonizacije kompanijskog prava bila je
odredba člana 54(3)(g) osnivačkog Ugovora555. U proteklih nekoliko decenija EU je done-
la veći broj direktiva, odnosno izradila nacrte direktiva u oblasti kompanijskog prava: Prva
direktiva (68/151/EEC) o koordinaciji zaštitnih mera za članice i druge države (sa izmena-
ma i dopunama)556; Druga direktiva (77/91/EEC) o koordinaciji zaštitnih mera u pogledu
akcionarskih društava i održavanja njihovog kapitala (sa izmenama i dopunama)557; Treća
direktiva (78/855/EEC) o spajanju akcionarskih društava (merdžeri) - spajanje na nacio­
nalnom planu (sa izmenama i dopunama)558; Četvrta direktiva (78/660/EEC) o godišnjim
računima nekih oblika kompanija (sa izmenama i dopunama)559; Šesta direktiva
(82/891/EEC) o podeli akcionarskih društava;560 Sedma direktiva (83/349/EEC) o konsoli-
dovanim finansijskim izveštajima (sa izmenama i dopunama)561*; Direktiva (2006/43/EC)
o zakonskoj reviziji godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja (nekadašnja osma di­
rektiva iz 1984. godine) ; Direktiva (2005/56/EC) o prekograničnim spajanjima društava

”UPrkos snažnim kritikama upućenim na račun efikasnosti direktiva kao instrumenata harmoniza­
cije, kao i kritikama postavljenih prioriteta u harmonizaciji kompanijskog prava, postignuti stepen uskla­
đenosti različitih nacionalnih propisa u ovoj oblasti ocenjen je kao iznenađujuće dobar“. Grupa autora
Komganijsko pravo, monografija br. 146, Beograd 2004, str. 9.
Vanessa Edvvards, EC Company Law, str. 4.
556 First Council Directive 68/151/EEC. OJ, No. L 65, od 14. 03. 1968, str. 8-12. Sada je na snazi
Directive2009/101/EC, OJ, No. L258 (dalje: Prva direktiva).
Secortd Council Directive 77/91/EEC. OJ, No. L 26, od 31.01. 1977, str. 1-13.
559 Thirđ Council Directive 78/855/EEC. OJ, No. L 295, od 20. 10. 1978, str. 36-43.
560 Fourth Council Directive 78/660/EEC. OJ, L 222, od 14. 08. 1978, str. 11-31
56 Sixth Council Directive 82/891/EEC. OJ, L 378, od 31. 12. 1982, str. 47-54.
Seventh Council Directive 83/349/EEC. OJ, L 193, od 18. 07. 1983, str. 1-17
Directive 2006/43/EC. OJ, L 157 od 09. 06. 2006, str. 87-107.
216
kapitala563; Jedanaesta direktiva (89/666/EEC) odnosi se na filijale 64; Dvanaesta direktiva
(K9/667/EEC) tiče se jednočlanog društva sa ograničenom odgovornošću (sa izmenama i
dopunama)565; Direktiva (2007/36/EC) o ostvarivanju određenih prava akcionara u regi-
strovanim društvima kapitala5665678; Direktiva (2004/25/EC) o ponudi za preuzimanje ; i dr.
Svaka od kompanijskih direktiva EU ima svoju istoriju, predmet, strukturu i cilj koji se že-
, . . •■•568
Ii njenom pnmenom ostvariti .
2) Posebni pravnoorganizacioni oblici —U postupku izgradnje jedinstvenog
tržišta, evropsko kompanijsko pravo ima za cilj da olakša uspostavljanje i ostvarivanje
saradnje između postojećih trgovačkih društava (kompanija) iz različitih država člani­
ca EU. Ono je otišlo i korak dalje, donoseći posebne propise za pojedine nove pravne
oblike, kao što su: evropsko društvo, evropska grupacija ekonomskog interesa i evrop­
sko zadružno društvo.
Evropsko društvo - evropska kompanija (Societas Europaea - SE) - Pravilo
2157/2001 o Statutu evropske kompanije (dalje: Pravilo)569*doneto je radi stvaranja
minimuma pravnih pretpostavki koje će omogućiti prekograničnu reorganizaciju akci­
onarskih društava iz različitih država članica EU. Prvi predlog ovog pravila datira još
i/ 1970., s tim što ie u proteklom periodu doživeo značajne izmene u vezi sa Statutom
evropske kompanije.
Odredbe Pravila se neposredno primenjuju u državama članicama EU i čine
pravnu osnovu za osnivanje i poslovanje evropskih kompanija koje posluju na jedin­
stvenom tržištu Unije. Međutim, za uređenje odgovarajućih pitanja Pravilo upućuje na
primenu unutrašnjeg prava države članice EU, čime se stvara pravni osnov i moguć­
nost za osnivanje modifikovanih oblika evropske kompanije. Odredbe Pravila osloba­
đaju evropsku kompaniju potencijalnih prepreka, razlika, ograničenja ili zabrana koje
postoje u unutrašnjem kompanijskom zakonodavstvu država članica EU.
Pravilom su uređena statusna pitanja evropske kompanije, a druga pitanja u vezi
kompanijskog prava (konkurencija, insolventnost, oporezivanje ili intelektualna svojina)
uređuju se unutrašnjim pravom država članica i drugim pravilima komunitamog prava.
Pravilom se uređuje osnivanje posebnog pravnoorganizacionog oblika na nivou
EU - evropsko društvo. Reč je o akcionarskom društvu sa svojstvom pravnog lica, sa
minimalnim osnovnim kapitalom od 120.000 evra, koji se iskazuje u akcijama, a nje­
govi članovi (akcionari) snose rizik za obaveze društva do visine upisanih akcija. Ono
ne može biti osnovano izvorno, već samo od strane već postojećih nacionalnih društa­
va (akcionarska društva, društva sa ograničenom odgovornošću i drugih oblika koji
imaju to svojstvo).

563 Directive 2005/56/E., OJ, L 310 od 25. 11.2005, str. 1-9.

564 Eleventh Council Directive 89/666/EEC. OJ, L 395, od 30. 12. 1989, str. 36-39.
565 Twelfth Council Company Law Directive 89/667/EEC. OJ, No. L 395 od 30. 12. 1989, str. 40-42.
566 Directive 2007/36/EC. OJ L 184, 14.7.2007, str. 17— 24.
567 Directive 2004/25/EC. OJ L 142, 30.4.2004, p. 12-23.
568 Detaljnije videti: Ch. Villers, op. cit i V. Edwards, op. cit.
569 Council Regulation 2157/2001 o f 8 October 2001 on the Statute for a European company, OJ, L
294, od 10. 11. 2001, str. 1-21.
217
 Evropsko društvo (kompanija) ima formu akcionarskog društva one države čla­
nice EU u kojoj ima svoje registrovano sedište, nezavisno od toga da li je osnovano
spajanjem (fuzijom), osnivanjem u formi holdinga ili u formi zavisnog društva. Treba
naglasiti da Pravilo dopušta da evropsko društvo može osnivati jedno ili više zavisnih
evropskih društava (subsidiarv SE).
U poslovno ime evropskog društva nužno je istaći da je reč o posebnom prav­
nom obliku na nivou Unije, stavljanjem oznake ,,SE“ ispred ili iza naziva konkretnog
novoosnovanog evropskog društva. Pravilo zahteva da ova skraćenica bude rezervisa-
na samo za pravni oblik evropske kompanije, osim za ona društva koja su već registro-
vana na teritoriji država članica EU sa skraćenicom ,,SE“.
Osim obaveznog postojanja skupštine akcionara, osnivačima je prepušteno da
statutom utvrde da li će imati dvostepeni ili jednostepeni sistem upravljanja društvom.
Pitanje učešća zaposlenih u upravijanju evropskom kompanijom uređeno je posebnom
pratećom Direktivom uz Pravilo570.
Predmetnim pravilom se na manje ili više detaljan način uređuju ova pitanja:
načini osnivanja; visina minimalnog osnovnog kapitala; osnivački akt; registrovano
sedište i njegova promena i dr.
Evropska grupacija ekonomskog interesa (European Economic Interest
Groupings - EEIG) regulisana je i uvedena u pravni sistem EU Pravilom 2137/85.
(dalje: Grupacija)571, koje je počelo da se primenjuje tek u drugoj polovini 1989.572.
Međutim, prvi projekat je pripremljen od strane Komisije još 1973.573, sa predlogom
da se ovaj subjekt nazove „Evropska grupacija za kooperaciju". Kasnije je taj naziv
napušten, sa argumentacijom da bi mogao da dovede do konfuzije sa evropskim koo­
perativnim (zadružnim) pokretom574.
Grupacija je nastala po modelu grupacije ekonomskog interesa francuskog pra­
va, iako ima svoje specifičnosti i različitosti u odnosu na francuski model. Reč je o
svojevrsnom udruženju koje nastaje na ugovornoj osnovi, kojim se uspostavlja među-
sobna saradnja privrednih društava koja imaju sedišta u različitim državama članicama
EU 5. Ona je instrument unapređenja najrazličitijih delatnosti svojih članova, na osno­
vu uzajamne saradnje. Pošto može nastati bez kapitala, ona predstavlja pogodan prav­
ni instrument za saradnju malih privrednih društava (trgovina, industrija, zanatstvo ili
uslužne delatnosti), kao i za saradnju obavljanja delatnosti slobodnih profesija (advo-
katske kancelarije, revizorske kuće i dr.)576.

™ Council Directive 2001/86/EC o f 8 October 2001 supplementing on the Statute fo r a European

comj}cmy witn regard to the involvement o f employees, OJ, L 294, od 10. 11. 2001, str. 21
(EE1GJ 'OJ^L^l 99^0^3t V ^ 9 8 5 / ^ 7/'l^90" ^ ^ ^ ^ ^ European Economic Interest Grouping
Tako dug period za primenu Pravila 2137/85 bio je neophodan da bi se omogućilo državama člani-
eama da donesu odgovarajuće propise, posebno one vezane za registraciju EEIG.
574 Ch' V.‘llers., European Company Towards Democracy?, str. 55. i naredne.
D. Mitrović, Usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravilima o Evropskoj grupaciji ekonom-
skojr interesa; u okviru knjige: Grupa autora, Kompanijskopravo, str. 77.
Evropska grupacija ekonomskog interesa je nastala kao izraz potrebe da se stvori jedan nadnacio­
nalni pravni instrument koji će omogućavati privrednu i profesionalnu saradnju na evropskom prostoru”
D. Mitrovic, op. cit, str. 77.
M. Vasiljević, Privredna društva - domaće i uporedno pravo, Beograd 1999, str. 518.
218
 Grupacija se osniva ugovorom o osnivanju, ima status pravnog lica i upisuje se
u odgovarajući registar. Mogu je osnovati najmanje dva lica, fizička ili pravna, s tim
<Im icdno lice može biti član više ovih grupacija koje pripadaju različitim članicama
I IJ. Ona ne može zapošljavati više od 500 radnika, niti emitovati hartije od vrednosti.
/.i obaveze preuzete prema trećim licima grupacija odgovara celokupnom imovinom,
. inu da odgovaraju i njene članice po principu neograničene solidarne odgovornosti.
I'cč je o prvom autonomnom pravnoorganizacionom obliku uspostavljenom u pravu
I IJ, koji predstavlja realnost577.
Grupacija se razlikuje od privrednog društva, jer nema za cilj sticanje dobiti.
<)na prvenstveno treba da olakša ili razvije ekonomsku aktivnost svojih članova, dok
|i* kod društva po pravilu ciljna funkcija lukrativne prirode.
Obavezni organi grupacije su zajednička skupština i jedan ili više direktora
l menadžera). Prestaje na osnovu odluke članova, saglasno osnivačkom aktu, što dovo­
di ilo pokretanja i sprovođenja postupka likvidacije na osnovu nacionalnog prava ze­
mlje njenog sedišta. Međutim, ona može prestati i iz drugih razloga.
Evropsko zadružno društvo (European Cooperative Society — SCE) — Ono
predstavlja nastavak stvaranja posebnih pravnih oblika na nivou EU, koje treba da
omogući prekogranično osnivanje, spajanje ili reorganizovanje zadruga iz različitih dr­
žava članica EU. U tom cilju, Savet je doneo Pravilo 1435/2003 o Statutu evropskog
zadružnog društva578 i prateću Direktivu o položaju zaposlenih u evropskom zadru­
žnom društvu579. O ovom pravnom obliku biće više reči u okviru zadruga.

V P R IV R E D N O D R U Š T V O I N J E G O V A O B E L E Ž J A

a) Pojmovno određenje privrednog društva i njegovi pravnoorganiza

oblici - Zakonom o privrednim društvima dominantno se uređuju privredna društva
kao pravna lica, koja mogu biti organizovana u više posebnih pravnih formi, dok se in­
dividualni preduzetnici kao fizička lica uređuju samo sa 9 članova.
Zakonodavac pojmovno određuje privredno društvo kao „pravno lice koje
obavlja đelatnosti u cilju sticanja dobiti“ (ZOPD, čl. 2). Privredno društvo stiče svoj -
sivo pravnog lica unošenjem podataka o tom društvu u registar. Ono može imati jedan
ili više ogranaka i može biti organizovano u zakonom određene pravne oblike. Sme­
tajući zakonsku definiciju privrednog društva u širi kontekst Zakona o privrednim
društvima, mogu se izvući određene karakteristike: 1) ono ima pravni subjektivitet; 2)
osniva se osnivačkim aktom; 3) osnivači mogu biti pravna i/ili fizička lica (domaća i
strana); 4) obavlja neku od privrednih đelatnosti; 5) ima lukrativni cilj, tj. posluje radi
sticanja dobiti i 6) registruje se u Registar privrednih subjekata.
Zakonodavac predviđa četiri pravna oblika privrednih društva: ortačko, ko-
manditno, društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo (ZOPD, čl. 8),

577 Već u 1990. osnovano je 14 interesnih grupacija, da bi se u 1991. njihov broj povećao na 218, a u
1994 na 616 grupacija. Već u 1997. ovaj broj je prelazio 800 grupacija. D. Mitrović, op. cit, str. 78.
578 Council Regulation 1435/2003 o f 22 July 2003 on the Statute for European Cooperative Soctety
(SCE), OJ, L 207, od 18. 08. 2003, str. 1/24.
57<*Council Directive 2003/72/EC of22 July 2003 supplementing the Statute for a European Coopera­
tive Society with regard to the involvement o f employees, OJ, L 207, od 18. 08.2003, str. 25/36.
219
koja se po tradiciji smatraju osnovnim oblicima trgovinskog prava. Izraz „privredno
društvo44 upotrebljava se kao genusni pojam za sva četiri oblika i odgovara izrazu “tr­
govačko društvo”, koji poznaju evropske zemlje tržišne privrede i pojedine zemlje u
tranziciji. Međutim, postoji mogućnost da se „posebnim zakonom44 predvide i urede i
druge pravne forme za obavljanje privrednih delatnosti ((ZOPD, čl. 1. stav 2), kakav
je slučaj sa bankama, osiguravajućim društvima, javnim preduzećima, zadrugama i dr.
Pomenuti pravni oblici imaju dugu tradiciju u tržišnim ekonomijama. Oni su se poka­
zali kao pravni standardi u uslovima tržišne privrede, zbog čega opstaju i danas.
U našem pravnom sistemu jednim zakonom uređuju se četiri pravne forme pri­
vrednih društva. Za razliku od takvog nomotehničkog pristupa580, u nekim pravnim si­
stemima postoje posebni zakoni za svaku pravnu formu (Nemačka, Austrija), u dru­
gim posebni zakoni za društva kapitala (Ruska Federacija), a u trećim posebni zakoni
za društva lica i za društva kapitala (V. Britanija).
Zakon o privrednim društvima ne poznaje komanditno društvo na akcije, la j
pravni oblik je poznat u nekim pravnim sistemima Evrope, ali se polako napušta. Poje­
dine zemlje u okruženju su ga, ipak, uredile kao poseban oblik trgovačkog društva
(Bugarska, Makedonija). Zatim, Zakonom se ne razvrstavaju privredna društva na dru­
štva lica i društva kapitala, za razliku od Zakona o preduzećima (1QQ6) i pojedinih ze­
malja romanskog pravnog sistema i zemalja u okruženju581.
b) Teorijsko određenje pojma privrednog društva - U uporednom pravu sta­
tus privrednog društva (trgovačkog društva, preduzeća) tretira se na različite načine. U
našoj pravnoj teoriji, koja je potporu nalazila u rešenjima zakonodavaca, privredno
društvo se uvek smatralo subjektom a ne objektom prava. Priznavao mu se status prav­
nog lica, nezavisno od njegove „pravne forme44: radna organizacija, privredna organi­
zacija, državno preduzeće, društveno preduzeće, javno preduzeće, preduzeće ili pri­
vredno društvo.
U pravnoj teoriji prilikom pojmovnog određenja privrednog društva, posebno se
ističu dva njegova bitna elementa: materijalni i personalni. Materijalni čini njegova
imovina, a personalni čine fizička lica (osnivači, članovi organa društva i zaposleni).
Prvi se još naziva materijalni supstrat, a drugi personalni supstrat. Bez sjedinjenja ovih
elemenata, privrednog društva nema. Koja su svojstva privrednog društva?
1) Organizovan skup lica sa svojstvom pravnog lica - Društvo je organizo
van skup lica, jer je njegova organizacija uređena osnivačkim i drugim aktima društva.
U tim aktima određen je njegov pravni oblik, unutrašnja organizacija, ciljevi osniva­
nja, organi upravljanja, način zastupanja, atributi (poslovno ime, sedište, delatnost),
imovina, način sticanja i raspodele dobiti i druga pitanja od značaja za njegov pravni
status i poslovanje. Kao pravno lice, privredno društvo predstavlja jedinstven pravni,
ekonomski i poslovni subjekt. Ono je vlasnik imovine, nosilac je prava i obaveza, su-

380 Nomotehnika je veština, umeće pisanja zakona i drugih opštih pravnih akata putem pravnologič-
kog metoda.
^581
Na primer, u Sloveniji se privredna društva organizuju ujedan od sledećih oblika: 1) kao društva
lica: društvo sa neograničenom odgovornošću, komanditno društvo i tajno društvo, ili 2 ) kao društva ka­
pitala: društvo sa ograničenom odgovornošću, deoničko društvo, komanditno društvo na akcije i evropsko
deoničko društvo. Zakon o gospodarskih družbah - službeni prečišćeni tekst („Uradni list RS“ br
65/2009, 33/2011,91/2011, 32/2012), čl. 3. stav 3.
220
bjekt je registracije, poreski je obveznik, samostalno snosi rizik svog poslovanja, pred
sudom može biti i tužilac i tuženi.
2) Ima svoju imovinu - Početnu imovinu društva obezbeđuju njegovi osnivači
svojim ulozima . Ulozi kao objekti mogu biti: novac, stvari, hartije od vrednosti,
imovinska prava, a kada je to dopušteno i rad i usluge. Imovinu društva čine i ulozi
koje naknadnim pristupanjem unose novi članovi. Ona je namenske prirode, jer služi
/u obavljanje delatnosti i za namirenje obaveza društva. Imovina društva je njegova
ekonomska osnova.
3) Ima svoju delatnost - Društvo obavlja privrednu delatnost, a samo izuzetno
u* može registrovati i za obavljanje neke neprivredne delatnosti. Ono može obavljati
jednu ili više privrednih delatnosti. Delatnosti su predviđene nomenklaturom, tako da
\ tka delatnost ima svoju šifru. Društvo obavlja delatnosti saglasno zakonu, osnivač­
ki »m aktu, kolektivnim ugovorima, poslovnim običajima i poslovnom moralu.
4 ) P r a v n i o b lik k o ji j e p r o fita b ila n - Ciij osnivanja društva je obavljanje pri­
nudne delatnosti radi sticanja dobiti, a izuzetno se može osnovati i za neke neprofitne
■lijeve (npr. zaštita životne sredine, zaštita zdravlja zaposlenih i dr.). Pravilo je da se
ilmšlvo osniva sa lukrativnim ciljem. Ako dobit ne bi bila motiv osnivanja i cilj poslo-
■Tinja nekog društva, ono ne bi moglo imati to svojstvo. Zbog toga se kao ciljna funk-
. ij.i društva ističe sticanje dobiti. Osnivanje, poslovanje, preduzetničke aktivnosti, bor-
lm na tržištu i sve druge aktivnosti usmerene su ka osnovnom cilju, ka dobiti. Zbog to-
i i je profitabilnost bitno svojstvo svakog oblika društva.
5) Samostalan je subjekt prava - Samostalnost društva se ističe u pravnoj lite-
i miri kao njegovo posebno obeležje. Međutim, njegove apsolutne samostalnosti nema,
Ii i država svojim propisima određuje njegove pravne oblike, uslove nastanka, poslo-
>mi ja i prestanka. Samostalnost društva u svemu drugom, ipak, postoji. Prvo, osnivači
u samostalni u donošenju odluke o osnivanju društva, u okvirima zakona. Drugo,
nsimvano društvo postaje samostalni privredni subjekt. Ono je samostalno u vođenju
ivpjc poslovne politike, jer je vodi bez uplitanja političke i državne vlasti. Ekonomska
i..|iika ima primat u odnosu na druge faktore. Treće, njegova unutrašnja organizaciona
iiiiklura zavisi od vrste delatnosti, broja zaposlenih, obavljanja delatnosti najednom
ili više mesta, pa stoga samostalno odlučuje o svojim delovima. Četvrto, društvo je sa-
moslalno u izboru pravnog oblika, uz zadovoljavanje uslova koji se zakonom traže.
Ivio, ono je samostalno u izboru svog poslovnog imena, njegovog izgleda, izbora spo-
n diiih elemenata poslovnog imena, sedišta, delatnosti, kao što je samostalno i u odlu­
čivanju o promeni tih elemenata. Šesto, ono je samostalno u odlučivanju povodom
Inumene svog pravnog oblika, pod uslovom da ta promena ne predstavlja zloupotrebu
Ihjj prava. Sedmo, ono je samostalno u izboru organa upravljanja, ali uz poštovanje
I>i intidnih propisa. Osmo, ono je samostalno u zaključivanju pravnih poslova. Deveto,
mm je samostalno u sticanju dobiti, ali i u snošenju rizika. Uspeh i neuspeh u poslova­
nju društva deo su njegovog samostalnog poslovanja.
c) Zajednička svojstva pravnoorganizacionih oblika - Svi pravni oblici koji
.u /,ikonom obuhvaćeni izrazom “privredno društvo” imaju određena zajednička svoj-

" ’ ( isnovni (registrovani) kapital društva je novčana vrednost upisanih uloga članova društva, a imo-
.im društva čine stvari i prava u svojini društva. Pravilo je da se u momentu kada je društvo osnovano
H.iiiivni kapital i imovina društva poklapaju.
221
 štva; adresu ogranka; pretežnu delatnost ogranka, koja se može razlikovati od pretežne
delatnosti društva, lično ime, odnosno poslovno ime zastupnika ogranka i obim ovlašće-
nja zastupnika, samo ako je zastupnik ogranka različit od zastupnika društva (ZOPD, čl.
568). Drugo, ogranak se može organizovati u momentu osnivanja privrednog društva^ ali
i kasnije u već osnovanom društvu. Treće, zakonodavac ne zabranjuje bilo kom prav­
nom obliku društva da organizuje jedan ili više ogranaka, s tim što će u praksi to prven­
stveno činiti društva kapitala 87 i velika društva. Četvrto, ogranak nema svojstvo prav­
nog lica ali ima određeni stepen samostalnosti u pravnom prometu sa trećim licima.
Upravo se ogranak, koji ima ovlašćenja da istupa u pravnom prometu, razlikuje u prav­
nom položaju, u pogledu svoje samostalnosti, od drugih delova društva koja takva ovla­
šćenja nemaju. Ogranak može imati određenu finansijsku samostalnost (podračun, inter­
no iskazivanje poslovnih rezultata), u skladu sa aktima društva i posebnim propisima.
Peto, ogranak može da se registruje u registar privrednih subjekata, a obavezno se regi-
struje samo u dva slučaja: 1) ogranak stranog društva; 2) ogranak domaćeg društva, uko­
liko ima zastupnika različitog od zastupnika društva ili se to zahteva posebnim zakonom
kao uslov za obavljanje delatnosti (ZOPD, čl. 569). Registruju se podaci o ogranku, pro-
mene tih podataka i prestanak tog ogranka. Registracija ovih činjenica vrši se isključivo
radi obaveštavanja trećih lica o postojanju ogranka i o njegovim ovlašćenjima u prav­
nom prometu sa trećim licima. Šesto, za obaveze ogranka koje nastanu u poslovanju pre­
ma trećim licima neograničeno odgovara društvo. Sedmo, ukoliko je zastupnik ogranka
registrovan, to lice smatra se zastupnikom celog društva. Osmo, ogranak ima mesto po­
slovanja, koje je po pravilu odvojeno od sedišta društva. Deveto, ogranak poslove sa tre­
ćim licima obavlja u ime i za račun društva. U pravnom prometu ogranak nastupa pod
poslovnim imenom društva, uz navođenje; da je reč o ogranku; adrese ogranka, samo
ako se razlikuje od adrese sedišta društva; naziva ogranka, ako ga ima. Deseto, ogranak
prestaje na osnovu odluke koju donosi skupština, odnosno ortaci ili komplementarni i
prestankom postojanja društva u čijem je sastavu (ZOPD, čl. 572). Jedanaesto, ogranak
ne može biti subjekt nad kojim se sprovodi postupak stečaja i likvidacije iz razloga što
nema sopstvenu imovinu. Dvanaesto, ogranak se ne može pojaviti u ulozi subjekta statu­
snih pramena, jer nema kapacitet za preduzimanje takvih radnji. Trinaesto, ogranak ne
može biti tužen, već se tužba mora usmeriti prema društvu čiji je on deo588.
Naš zakonodavac polazi od jedinstva pravne ličnosti privrednog društva, isključu­
jući^ mogućnost pluralizma pravne ličnosti društva, nezavisno od broja ogranaka koje
društvo ima. Ogranak se u našem pravu poima kao izdvojeni organizacioni deo koji ne­
ma svojstvo pravnog lica, koji nema sedište već „mesto poslovanja", po pravilu disloci­
rano iz sedišta društva. Pošto nema pravnu samostalnost, on ne može imati svoju imovi­
nu, niti svoju delatnost. Ogranak posluje sredstvima privrednog društva i obavlja delat­
nost za koju je društvo registrovano. Zbog toga, za preuzete obaveze ogranka prema tre-

87 Zakon° m je utvrđena obaveza društva sa ograničenom odgovornošću i akcionarskog društva da

™ 0f . T 8’ ”akt 0 obrazovanju svakog ogranka ili drugog organizacionog dela društva"
(Z-UrU, cl. 24U. i 464).
„... S obzirom na nepostojanje pravnog subjektiviteta ovog ogranka, domaći privredni subjekti tre­
ba da znaju da u poslovnim odnosima sa njima za dužnika ili poverioca imaju u stvari društvo čiji su oni
deo, stoje posebno važno i sa stanovišta mesne nadležnosti nadležnog suda u slučaju spora (pravilo sedi-
stj*.lu7cne strane)> te bi bilo preporučljivo da ugovaraju nadležnost domaćih sudova ili arbitraža" M Va-
sujevic, Vodič za čitanje Zakona o privrednim društvima, str. 33.
224
<mi licima odgovara društvo celokupnom svojom imovinom. Takođe, ogranak nije po-
u ,ki obveznik, već je to društvo u čijem sastavu posluje. Iz navedenih razloga ogranak
ii'' može imati svoje organe upravljanja, osnivački akt i druge akte. niti svoje poslovno
ime, ali može imati svoj naziv koji se stavlja ispod poslovnog imena društva. U pravnom
prometu uvek istupa pod poslovnim imenom društva čiji je deo, preuzima prava i obave­
zi u ime i za račun društva. Ogranak može imati rukovodioca, poslovođu, šefa i si.
t Igranak deli pravnu sudbinu privrednog društva čiji je deo
Ogranak stranog privrednog društva —U našem pravu su posebno uređene
pecifičnosti ogranka stranog privrednog društva. Najpre, zakonodavac je defmisao
ovaj ogranak kao izdvojeni organizacioni deo stranog društva preko koga to obavlja
delatnost u Srbiji. Drugo, na delatnost ogranka stranog društva shodno se primenjuju
odredbe o delatnosti privrednog društva. Treće, odluka o organizovanju ogranka stra­
nu); društva sadrži minimum obaveznih elemenata. Četvrto, prilikom registracije
ogranka stranog društva registruju se njegova delatnost, a u skladu sa zakonom o regi-
ilraciji i: 1) promene podataka o njegovoj delatnosti; 2) finansijski izveštaji
organizatora ogranka koji su sastavljeni, podvrgnuti reviziji i obelodanjeni na osnovu
m uva države po kojem osnivač ima tu obavezu; 3) prestanak ogranka.
b) Predstavništvo stranog privrednog društva - Po prvi put se u Zakonu o
privrednim društvima (2011.) uređuje predstavništvo stranog privrednog društva. De-
Imiše se kao izdvojeni organizacioni deo društva koji može obavljati prethodne i pri-
premne radnje u cilju zaključenja pravnog posla stranog društva čiji je deo. Ono ne
može biti registrovano za obavljanje privredne delatnosti, a može zaključivati samo
pi nvne poslove ,,u vezi svog tekućeg poslovanja" (ZOPD, čl. 574. stav 3).
Predstavništvo stranog društva se organizuje (obrazuje) odlukom nadležnog orga­
nu društva, a zakonodavac utvrđuje minimum obaveznih elemenata koje mora da sadrži
odluka, i to: naziv i sedište registra u kome je organizator predstavništva registrovan; na­
ziv, pravnu formu i sedište organizatora predstavništva; matični/registarski broj
organizatora predstavništva; lično ime, odnosno poslovno ime zastupnika organizatora
predstavništva; adresu predstavništva; lično ime, odnosno poslovno ime zastupnika
predstavništva.
Predstavništvo nema svojstvo pravnog lica, a strano društvo odgovara za sve
uiegove obaveze koje nastanu u njegovom poslovanju prema trećim licima. Ono se
obavezno registruje u Registru privrednih subjekata, a osim registracije obaveznih ele­
menata iz akta o njegovom organizovanju u registar se mora uneti i promena ovih po­
dataka i prestanak predstavništva.
Predstavništvo prestaje odlukom o prestanku predstavništva i prestankom posto-
l,mja organizatora predstavništva.

™ o ogranku detaljnije videti: V. Jovanović, Preduzeća i društva prema Zakonu o preduzećima, str.
I /, 15. Nenadić, Pravni položaj ogranka privrednog društva, str. 92-98; R. Priča, Organizacioni oblici di­
rektnih stranih investicija - Uporedna studija, str. 29-343; Lj. Dabić, Pravnoorgamzaciom oblici za^ tra-
mi i zajednička ulaganja u jugoslovensku privredu, Jugoslovensko bankarstvo, br._1-2/1995, str. 47-48,
M, Šulejić, Filijala stranog društva za osiguranje, Pravni život, br. 12/2007, str. 665-672; B. Stankovic
I) Demirović, Predstavništvo i ogranak stranog pravnog lica - status i poreskopravni tretman, Pravo i
privreda, br. 7-9/2010, str. 567-583 i dr.
225
 5. KLASIFIKACIJA PRIVREDNIH DRUŠTAVA

Privredna društva (preduzeća) se mogu klasifikovati (razvrstavati) prema razli­

čitim merilima. Time se ne bavi zakonodavac, osim izuzetno, već pravna teorija iz teo­
rijskih, praktičnih i pedagoških razloga.
Prvo, privredna društva se mogu razvrstati prema načinu odgovornosti
osnivača (vlasnika kapitala) za obaveze društva na društva kapitala i društva lica.
Kod društva kapitala akcenat se stavlja na kapital, pa kad društvo nema dovoljno sred­
stava da izmiri svoje obaveze ide pod stečaj. U ličnu imovinu vlasnika unetog kapitala
tada se ne dira. Vlasnici snose rizik poslovanja društva samo do visine unetih uloga.
Kod društva lica situacija je obrnuta, jer je primat dat svojstvima vlasnika kapitala,
zbog čega kad društvo lica nije u stanju da izmiri svoje obaveze, za iste odgovaraju
njegovi članovi imovinom u ličnoj svojini, osim komanditora. Odgovornost ortaka je
solidarna i neograničena.
Drugo, pravna lica (preduzeća) se razvrstavaju prema veličini na mikro, mala,
srednja i velika (dalje: MMSP)590. Komisija EU je Preporukom 2003/361/EC dala zajed­
ničku definiciju, ne više za „mala i srednja preduzeća14592, već za „mikro, mala i srednja
preduzeća11 . Definicija „preduzeća11, koja je sadržana u članu 1. Aneksa Preporuke
2003/361/EC Komisije EU, glasi: „Preduzecem se smatra svaki entitet koji se bavi pri­
vrednom delatnošću, bez obzira na njegovu pravnu formu. Ovo uključuje, naročito, sa-
mozaposlena lica i porodični biznis koji se bave zanatstvom ili drugim delatnostima,
kao i ortačka društva ili udruženja koja se redovno bave privrednom delatnošću11592.
Pojedine zemlje su neposredno posle Drugog svetskog rata obnovu i oporavak
svojih privreda zasnovale na pospešivanju i razvoju malih preduzeća (Japan, Italija, Ne-
mačka). Od sredine 70-ih godina XX veka, zemlje članice Organizacije za ekonomsku
saradnju i razvoj (OECD) i Evropske ekonomske zajednice (EEZ) usmerile su privredni
razvoj ka podršci osnivanju i razvoju malih i srednjih preduzeća (dalje: MSP). Zemlje
nekadašnje Centralne i Istočne Evrope su krajem 80-ih i početkom 90-ih godina XX ve­
ka započele izgradnju zakonodavstva o MSP u uslovima tržišnog poslovanja i na osno­
vama privatne svojine.
Strana i domaća pravna doktrina posvećuje sve veću pažnju izučavanju preduze­
ća u kontekstu njihove veličine. Takođe, međunarodna i unutrašnja legislativa češće i
detaljnije uređuju karakteristike i osobenosti MMSP, radi njihovog statističkog praće­
nja i upoređivanja, izgradnje institucionalne mreže za njihovu podršku i donošenja
konkretnih ekonomskih i drugih mera za podršku tim preduzećima593.

O ovoj klasifikacija privrednih društava biće nešto više reći.

Enterprise and Industry, The new SMS defmition - User guide and model declaration, European
Commission, p. 8.
592 n r
- Recommendation 2 0 0 3 /3 6 1 /E C o f 6 May 2003 concerning the defmition o f micro small and
medum-sized enterprises, Official Journal of the European Union L 124/36-41, čl 1
. O malim preduzećima detaljnije videti: Hidetaka Saeki, Small and Medium-Sized Businesses, Vo-
loco ioqa. D ^ 9“5"7' Zentaro Kitagawa (General Editor), Doing Business in Japan, Matthevv Bender,
1989-1990; B. E. PaM3ec, MejiKue u cpednue npednpmmm e nocjieeoeuHou flanouuu, MocKBa, 1965;
Burns Paul and Dewhurst Jim (Eds), Small Business in Europe, lst published, London 1986; A. OpjioB,
Manoe npednpuHUMamenbcmeo: cmapue u Hoeue npofijieMU, Bonpocbi 3kohomhkh, MocKBa, No. 4/1997;
A. KojiecHHKOB - JI. KojiecHHKOBa, Manuu u cpednuu 6ianec: oeojimim nomimuu u npodneMa
onpedenemm, Bonpocbi skohomhkh, Moćima, No. 7/1996; Lj. Dabić, Mala i srednja preduzeća u
zemljama Centralne i Istočne Evrope, Pravo i privreda, Beograd, 5-8/2001 i dr.
226
 U unutrašnjim zakonodavstvima postoje različiti pristupi u načinu regulisanja
podcle preduzeća na osnovu njihove veličine i u izboru kriterijuma za njihovu klasifi-
l Riju. Polazeći od kriterijuma u kom izvoru prava je obuhvaćena klasifikacija
preduzeća po veličini, mogu se sva zakonodavstva podeliti u tri grupe: 1) zakonodav-
Iva o MSP (npr. Japan, Bugarska, Češka); 2) zakonodavstva kojima se uređuje pravni
položaj privrednih (trgovačkih) društava (npr. Velika Britanija, Australija, Slovenija),
I) zakonodavstva kojima se uređuje računovodstvo (npr. Srbija, Hrvatska).
U izboru vrste kriterijuma za klasifikaciju preduzeća po veličini u zakono­
davstvima su zastupljeni kvantitativni, kvalitativni i institucionalni kriterijumi, koji se
po pravilu kombinuju u pogledu njihove ispunjenosti od pojedinih grupa preduzeća.
.'.i pojedine vrste preduzeća po veličini (npr. mikro preduzeće), uređuje se i zahteva
ispunjenje samo jednog kriterijuma (broj zaposlenih lica), a ponekad od uređena dva,
.alitcva se ispunjenje najmanje jednog kriterijuma. Za druge grupe preduzeća (mala,
m ln ja i velika preduzeća), zakonodavac po pravilu uređuje dva ili više kriterijuma i
•iliteva njihovo kumulativno ispunjenje ili najmanje dva od utvrđena tri .
U našem pravu se po prvi put, po ugledu na preporuku EU, razvrstavanje prav­
nih lica vrši na mikro. mala. srednja i velika. Razvrstavanje se vrši na osnovu kriteriju-
m.i koji su utvrđeni Zakonom o računovodstvu (skraćeno: ZOR), i to: prosečan broj
mposlenih, poslovni prihod i prosečna vrednost poslovne imovine (aktive) utvrđene
nn dan sastavljanja finansijskih izveštaja u poslovnoj godini (izračunata kao aritmetič­
ki sredina vrednosti na početku i na kraju poslovne godine) . Zakonom su utvrđeni
kriterijumi za određivanje veličine preduzeća i za njihovu statističku obradu i praće-
tijc Razvrstavanje vrši samostalno svako pravno lice (preduzeće) na dan sastavlja­
ni.i linansijskih izveštaja i dobijene podatke koristi za narednu poslovnu godinu. Oba-
\ rStenje o razvrstavanju pravno lice je dužno da, uz finansijske izveštaje, dostavi
Agenciji za privredne registre. Pod mikro pravna lica (mikro preduzeća) podvode se
umi lica koja na dan sastavljanja finansijskih izveštaja ispunjavaju najmanje dva od
»Icđeća tri kriterijuma: 1) da je prosečan broj zaposlenih do 10; 2) d a je poslovni pri­
hod ne prelazi 700.000 EUR*97; 3) da prosečna vrednost poslovne imovine ne prelazi
IM).000 EUR. Takođe, pod mikro preduzeća podvode se ex lege i preduzetnici. Pod
milili pravna lica podvode se ona koja na dan sastavljanja finansijskih izveštaja ispu-
njuvaju najmanje dva od sledeća tri kriterijuma: 1) d a je prosečan broj zaposlenih do
Ml; 2) da poslovni prihod ne prelazi 8.800.000 EUR; 3) da prosečna vrednost poslovne
imovine ne prelazi 4.400.000 EUR. U srednja pravna lica razvrstavaju se ona koja na
«lmi sastavljanja finansijskih izveštaja ispunjavaju najmanje dva od sledeća tri kriteri-

VM Detaljnije videti: Lj. Dabić, Importance o f Establishing the Criteria for the Enterprises
i 'hmlflcation by their Siže, pp. 55-66, u „International Scientific „Conference Contemporary Challenges
ni | eory and Practice in Economics - Management and Marketing under Globalization“ (Editied by: Ra-
I, nn Branko, Lovreta Stipe, Petković Mirjana), Faculty of Economics - Belgrade 26/09/2007 -
."1/09/2007.
vn Zakon o računovodstvu („Si. glasnik RS“, br. 62/2013), čl. 6. stav 1.
Novoosnovana pravna lica razvrstavaju se na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja za po-
,lovnu godinu u kojoj su osnovani i broja meseci poslovanja.
l,/ Za preračunavanje deviznih iznosa u dinarsku protivvrednost, primenjuje se zvanični srednji
kurs dinara NBS, a koji važi poslednjeg dana poslovne godine za koji se sastavlja redovan godišnji finan-
ujski izveštaj.
227
 Navedena razvrstavanja se najčešće prikazuju u pravnoj literaturi, mada se u
uporednom pravu razvrstavanje trgovaca kao subjekata privređivanja vrši i na osnovu
drugih merila.

6. OSNIVAČI, OSNIVAČKI AKT, STATUT

I DRUGI AKTI PRIVREDNOG DRUŠTVA

a) Osnivači - Lica koja mogu osnivati privredna društva nazivaju se osnivači­

ma društva. Ona mogu biti fizička i/ili pravna lica. Shodno tome, kao osnivači mogu
se javiti više fizičkih ili više pravnih lica ili fizička i pravna lica zajedno. Reč je svaka­
ko o domaćim i/ili stranim licima koja osnivanje vrše po pravilima Zakona o privred­
nim društvima i Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Osni­
vači mogu biti i strana pravna i fizička lica, sagiasno Zakonu o privrednim društvima i
Zakonu o stranim ulaganjima601. Osnivači mogu biti lica domaćeg i stranog porekla
zajedno, bilo da je reč o fizičkim, pravnim ili/i fizičkim i pravnim licima. U našem
pravu, kada se osnivaju javna preduzeća, kao osnivač se obavezno javlja država, teri­
torijalna autonomija ili jedinica lokalne samouprave.
Da li osnivač privrednog društva može biti društvo nad kojim je pokrenut postu­
pak likvidacije? Iako takvo društvo ima pravni subjektivitet do okončanja postupka li­
kvidacije, ono ne bi moglo da se pojavi u svojstvu osnivača, jer je njegov subjektivitet
ograničen na preduzimanje poslova koji su u vezi sa likvidacijom društva (ZOPD, čl.

Osnivači su istovremeno i članovi društva. Međutim, svi članovi ne moraju biti

i osnivači, jer se članstvo može steći i naknadnim ulaskom u društvo602. Međutim, u
važećem zakonu je unet novi izraz “član društva”, kao zajednički naziv za osnivače i
lica koja su naknadno pristupila društvu (ZOPD, čl. 9. st. 2-3).
b) Osnivački akt - Društva i javna preduzeća osnivaju se osnivačkim aktom
(akt o osnivanju). Forma osnivačkog akta zavisi od toga ko se javlja u svojstvu osniva­
ča i broja osnivača. Ako se kao osnivači jave dva ili više od dva lica, osnivački akt se
donosi u formi ugovora o osnivanju. Ako se kao osnivač javlja jedno lice, bilo fizič­
ko, bilo pravno, tada se osnivački akt donosi u formi odluke o osnivanju. Ako se kao
osnivač javlja država ili jedinica lokalne samouprave, akt o osnivanju donosi nadležni
organ po pravilu u formi rešenja. Međutim, osnivanje javnog preduzeća može uslediti
i na osnovu zakona, u kom slučaju je zakon osnivački akt. U uporednom pravu država
može osnovati javno preduzeće i sa drugim suosnivačima i tada se osnivački akt dono­
si u formi ugovora o osnivanju.
v Osnivački akt društva kod privatnopravnih lica je formalni, konstitutivni, poje­
dinačni i privatnopravni akt, koji je od značaja za odnose unutar društva i za odnose
između društva i trećih lica.

602 Zak?n 0 ulaganjima, „SI. list SRJ“, br. 89/2015.

Osnivači i lica koja posle osnivanja pristupe ortačkom društvu nazivaju se ortacima, u komandit-
nom društvu - ortacim a (kom plem entarim a) i kom anditorim a, u društvu sa ograničenom odgovorno-
scu - članovima društva, a u akcionarskom društvu - akcionarima.
230
 Osnivački akt pretpostavlja četiri uslova, i to : 1) mora biti u pisanoj formi;
' i mora biti potpisan od strane osnivača; 3) potpisi osnivača moraju biti overeni kod
nadležnog organa; 4) mora biti registrovan u registru. Sva četiri uslova moraju biti ku­
mulativno ispunjena (ZOPD, čl. 11. st. 2. i 6).
Zakonom o privrednim društvima nije propisana minimalna obavezna sadržina
nMiivačkog akta, osim što je lapidarnom odredbom određeno da se osnivačkim aktom
uieđuje „upravljanje društvom i druga pitanja u skladu sa Zakonom za svaku pojedinu
I.ravnu formu društva". Sve odredbe unete u osnivačkom aktu jednako obavezuju osnivače
i . lanove koji naknadno pristupe privrednom društvu, od dana sticanja svojstva člana dru-
,lva. Za razliku od ranijih zakonskih rešenja, koja su predviđala dva konstitutivna akta za
osnivanje društva kapitala (osnivački akt i statut), u našem pravu usvojen je moderniji pri-
•tup, koji počiva najednom osnivačkom aktu konstitutivne pravne prirode.
Izmene i dopune osnivačkog akta vrše se na način utvrđen zakonom za svaku
rstu društva. Osnivački akt ortačkog, komanditnog i društva sa ograničenom odgo-
. mnošću menja se na osnovu punovažne odluke ortaka, komanditora i komplementa-
i .i. odnosno skupštine članova društva sa ograničenom odgovornošću. Ta odluka se
|H)tpisuje od članova društva koji su za nju glasali, a overava se pod dva zakonom
predviđena uslova: 1) da je tako predviđeno osnivačkim aktom i 2) d a je takva obave­
zo icgistrovana u registru. Zakonodavac je uspostavio obavezu za zakonskog zastupni­
ku društva da posle svake izmene osnivačkog akta sačini i potpiše njegov prečišćeni
i. kst, a ove izmene se moraju registrovati.
c) Statut akcionarskog društva - Akcionarsko društvo pored osnivačkog akta mo-
ia imati i statut kojim se uređuje upravljanje društvom i druga pitanja u skladu sa Zako­
nom, ako posebnim zakonom nije drugačije propisano. Osnivački akt akcionarskog dru-
,1va se ne menja, a njegovim donošenjem i registracijom on postaje istorijski akt. Među-
iim, statut akcionarskog društva menja se na osnovu punovažne odluke skupštine akciona-
m ili drugog nadležnog organa. Zakonski zastupnik ima dužnost da nakon svake izmene
.i.iluta sačini i potpiše njegov prečišćeni tekst, a izmene se moraju registrovati.
U uporednom pravu statut je poznat i pod nazivom „pravila društva", koji se če­
do donosi u javnobeležničkoj formi, te je po svojoj prirodi javno overena isprava pot­
pisana od strane osnivača. U toku svog postojanja privredno društvo može menjati sta-
lut. Izmene se vrše u istom postupku u kome se donosi. U našem pravu statut društva
nije osnivački akt. On je formalan, pojedinačni i privatnopravni akt društva.
d) Drugi akti - Osim osnivačkog akta i statuta kod akcionarskog društva, Za­
konom o privrednim društvima je dopušteno („može", a ne „mora") da sve pravne for­
me društava imaju i ugovore članova društva. Naime, članu društva je dopušteno da
zaključi ugovor sa jednim ili više članova istog društva kojim se regulišu njihovi me­
đusobni odnosi u vezi sa društvom, tj. njihova međusobna prava i obaveze koje imaju
prema društvu603. Sastavljaju se u pisanoj formi i potpisuju od svih saugovarača. Ugo-

603 Članovi društva ugovorom mogu urediti: 1) posebne obaveze tih članova prema društvu; 2) pra­
vu i obaveze tih članova u vezi sa prenosom udela odnosno akcija; 3) kako će glasati u skupštini, po odre-
iti-nim ili svim pitanjima; 4) način preraspodele dobiti između tih članova; 5) način rešavanja blokade u
odlučivanju; 6) druga pitanja od značaja za njihove međusobne odnose. ZOPD, čl. 15. stav 3.
231
 vor proizvodi dejstvo isključivo između članova društva koji su ga zaključili604. Ovi
ugovori su po svojoj pravnoj prirodi formalan, pojedinačni i privatnopravni akti.
e) Ništavost osnivačkog akta - U našem pravu su regulisana tri pitanja u vezi
ništavosti osnivačkog akt: razlozi koji dovode do njegove ništavosti, postupak za utvr­
đivanje njegove ništavosti i pravno dejstvo ništavosti. Razlozi za ništavost osnivačkog
akta su utvrđeni zakonom, i to: 1) ako nema formu propisanu Zakonom; 2) ako je de-
latnost društva koja se navodi u osnivačkom aktu suprotna prinudnim propisima ili
javnom poretku; 3) ako ne sadrži odredbe o poslovnom imenu društva, ulozima člano­
va, iznosu osnovnog kapitala ili pretežnoj delatnosti društva; 4) ako su svi potpisnici,
u trenutku zaključenja osnivačkog akta, bili pravno ili poslovno nesposobni. Osim iz
zakonom utvrđenih razloga, osnivački akt ne može se oglasiti ništavim po drugom
osnovu.
U kom postupku se utvrđuje ništavost osnivačkog akta? Njegova ništavost utvr­
đuje se u sudskom postupku, pred nadležnim sudom. Ako razlozi ništavosti ne budu
otklonjeni do zaključenja glavne rasprave, sud će odlukom utvrditi ništavost osnivač­
kog akta. Ako je privredno društvo registrovano, presudu kojom se utvrđuje ništavost
osnivačkog akta društva sud po pravnosnažnosti dostavlja registru radi pokretanja po­
stupka prinudne likvidacije društva.
Kakvo je pravno dejstvo ništavosti osnivačkog akta društva? Njegova ništavost
nema dejstvo na pravne poslove društva sa savesnim trećim licima. Ortaci i komple-
mentari odgovaraju solidarno i neograničeno za obaveze društva prema savesnim tre­
ćim licima, a komanditori, članovi društva sa ograničenom odgovornošću i akcionari
dužni su da uplate, odnosno unesu upisani kapital i izvrše druge obaveze preuzete pre­
ma društvu, u meri u kojoj je to potrebno radi izmirenja obaveza društva prema save­
snim trećim licima.

7. OSNIVANJE PRIVREDNOG DRUŠTVA

Za osnivanje društva od značaja su četiri pitanja: uslovi pod kojima se osniva

jedno društvo i momenat njegovog nastanka (sistem osnivanja), postupak u kome se
ono osniva, njegova registracija i objavljivanje registracije.
Sistemi osnivanja - U uporednom pravu nisu na isti način regulisana pitanja
uslova za osnivanje društva i njegov momenat sticanja svojstva pravnog lica. Poznati
su različiti sistemi koji predviđaju različite uslove za njihovo osnivanje, uključujući i
momenat koji se smatra trenutkom nastanka pravnog lica. Momenat nastanka privred­
nog društva od posebnog je pravnog značaja. Od tog trenutka lice postaje subjekt u
pravu i kao takvo nosilac prava i obaveza, tj. stiče poslovnu sposobnost i može stupati
u pravne odnose u svoje ime i za svoj račun.
Uporedno pravo poznaje više sistema osnivanja privrednih društava.
1) Sistem slobodnog udruživanja - Ovaj sistem podrazumeva donošenje akta
o osnivanju u formi ugovora, pravila društva ili statuta od strane osnivača, koji, na

Ugovor u slučaju ortačkog društva naziva se ugovor ortaka, u slučaju komanditnog društva i dru­
štva s ograničenom odgovornošću ugovor članova, a u slučaju akcionarskog društva ugovor akcionara.
232
osnovu jednog od ovih akata, donose odluku o osnivanju konkretnog pravnog oblika.
Donošenjem takve odluke smatra se da je pravno lice nastalo, odnosno da je osnova­
no. Iza toga sledi podnošenje prijave za registraciju u odgovarajući registar, ali akt re­
gistracije nije konstitutivne prirode, jer je pravno lice nastalo pre registracije, slobod­
nim udruživanjem na osnovu donete odluke. Takav sistem bio je poznat kod nas u vre-
me važenja Zakona o udruženom radu (1976.)605.
2) Normativni sistem (sistem normativnog akta) - Ovaj sistem je u mnogim
zemljama u primeni, kao i u našem pravu. Uslovi i postupak za osnivanje društva su
kod ovog sistema unapred propisani zakonom. Društvo je osnovano ako se ispune pro­
pisani uslovi i ako se upis izvrši na zakonom propisan način. Nakon ispunjenja propi­
sanih uslova, ovlašćeno lice podnosi registracionu prijavu radi registracije društva u
odgovarajući registar. Službeno lice (registrator) ceni samo da li su unapred propisani
uslovi ispunjeni, ne zalazeći u njihovu celishodnost. Ako nade da su formalni uslovi
ispunjeni, unosi neophodne podatke u registar, čime konstatuje ispunjenost uslova za
registraciju društva. Otuda, u našem pravu se ne vrši „upis društva u registar", već se
vrši „registracija određenih podataka i dokumenata o društvu". Momenat registracije
smatra se momentom nastanka društva.
3) Zakonski sistem - Po ovom sistemu privredno društvo se može osnovati za­
konom ili upravnim (administrativnim) aktom donetim na osnovu zakona. Ovaj sistem
je svojstven administrativnom upravljanju privredom, jer se za osnivanje društva do­
nosi poseban zakon ili se zakonom ovlašćuje određeni državni organ da svojim aktom
osnuje društvo606. On je karakterističan širom sveta za osnivanje privrednih društava u
javnom sektoru privređivanja, radi obavljanja delatnosti od javnog interesa (tzv. pri­
vredne javne službe).
4) Sistem saglasnosti - Ovaj sistem se još naziva „sistem dozvole" ili „sistem
odobrenja". Određena privredna društva, zbog prirode delatnosti koju obavljaju ili zbog
svog organizacionog oblika, mogu se osnivati samo uz prethodnu saglasnost (dozvola),
odnosno uz naknadnu saglasnost (odobrenje) nadležnog državnog organa. Državni organ
u postupku davanja saglasnosti ceni, praktično, formalne i materijalne uslove za osniva­
nje, ali, ako je za to zakonom ovlašćen, može da se upusti i u celishodnost (opravdanost)
osnivanja društva. Ocena celishodnosti je diskreciono pravo nadležnog državnog organa,
što znači, da može, ali i ne mora dati saglasnost. U uporednom pravu ovaj sistem je za­
stupljen kod osnivanja banaka, osiguravajućih društava i drugih fmansijskih organizaci­
ja. Na primer, u našem pravu se za osnivanje poslovne banke ili osiguravajućeg društva
zahteva prethodna saglasnost (dozvola) Narodne banke Srbije.
5) Koncesioni sistem - Ovo je poseban sistem prethodne saglasnosti (dozvole)
koja se u našem pravu daje na osnovu Zakona o javno-privatnom partnerstvu i konce­
sijama607. Za osnivanje društva (koncesionog preduzeća, društvo za posebne namene),
koje se može registrovati samo za zakonom određene delatnosti (npr. eksploatacija
prirodnog bogatstva; izgradnja i eksploatacija autoputa i dr.), zahteva se davanje kon­

605 V. Jovanović, Preduzeća i društva prema Zakonu o preduzećima, str. 13-14.

606 Jfoidgffi
607 Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, ,,S1. glasnik RS“, br. 88/2011, 15/2016 i 104/2016.
233
 cesije (naročite dozvole) od strane nadležnog državnog organa. Bez dobijene koncesi­
je ne može doci do osnivanja društva. Na primer, na osnovu Zakona o javno-privat
nom partnerstvu i koncesijama, koncesionar (lice koje je dobilo koncesiju) je dužan da
osmye koncesiono preduzeće (društvo za posebne namene) za obavljanje koncesio,le­
de atnosti. Društvo za posebne namene osniva se u formi društva kapitala, u skladu sa
akonom o privrednim društvima i drugim propisima, na koje se prenose sva prava i
obaveze koncesionara iz ugovora o koncesiji608.
Postupak osnivanja - Određena pravila sadržana u osnovnim odredbama Za­
kona o privrednim društvima tiču se postupka osnivanja privrednih društava. Osim to­
ga za svaki konkretan pravni oblik privrednog društva, navedeni zakon u posebnim
e ovima sadrži detaljnija pravila. Zbog toga se može reći da za osnivanje privrednog
?mn?oabHkZe ZajeđniČke ° dredbe 1 P° Sebne odredbe za svaki Pojedini pravnoorganiza

u nekim zemljama EU, kao i u zemljama bivše Centralne i Istočne Evrope, po­
znata je faza orgamzovanja preddruštva i faza upisa društva u sudski registar. Zaključi­
vanje ugovora između osnivača (koji predstavlja pravni posao na kome se temelji budu­
će društvo), a kojim se uređuju međusobni odnosi osnivača do unisa u sudski registar
naziva se preddruštvo. Ono nije pravno lice. Ne poznaju ga svi pravni sistemi kontinen­
talnog prava, kao ni anglo-amenčki pravni sistem. Tako, u francuskom pravu, čim osni­
vači potpisu pravila društva, društvo je nastalo iako nema status pravnog lica. Do upisa u
trgovački registar odnosi između osnivača (članova) regulisani su tim ugovorom i op-
stim pravilima koja važe za ugovore i obligacione odnose609. Pošto osnivači u njega uno­
se svoje u oge, ono ne može biti vlasnik tih sredstava, jer nije pravno lice. Status unetog
11 .se,regU ISj Posebmm propisima, ili se uzima da osnivači imaju položaj suvlasnika ili
položaj zajedničara. Deoba bi bila moguća kad članovi preddruštva odluče o njegovom
prestanku. Inače, ta sredstva postaju sredstva društva kad se ono registruje kao pravno li­
ce . U uporednom pravu naziva se i društvo u osnivanju, koje pokriva vreme od potpi­
sivanja ugovora o osnivanju društva do upisa društva u registar. To je vreme u kome se
trazi personal, uređuju prostorije, uvode telefonske i druge linije itd. Za status društva u
osnivanju na nivou EU od značaja je njena Prva direktiva.
Naše pravo ne poznaje preddruštvo, već predviđa osnivanje privrednog društva
u jednom potezu, njegovom registracijom. Ipak, da bi došlo do osnivanja i obavljanja
registrovane delatnosti, nužno je da osnivači prethodno obezbede materijalna sredstva
koja ce činiti ekonomsku osnovu privrednog društva, donesu osnivački akt, otvore pri­
vremeni račun radi uplate novčanih sredstava na ime uloga u novcu, pribave druga do­
kumenta zakonom propisana, a uz sve to i podnesu registru registracionu prijavu. For­
malno, zakonom se ne zahteva od osnivača izrada elaborata o opravdanosti osnivanja
društva, o fmansijskoj konstrukciji, ali će osnivači to svakako učiniti radi svoje sigur­
nosti. Osim toga, takav elaborat je neophodan samim osnivačima društva radi donoše-

608
~ pituuz,cuu uciaijmje viaeti: l j . Dab
tocneE vr°pe, monografija 138, Beograd 2002, str. 290-297.
610 B ,a r b ić ’ FV ovo društava, Knjiga prva, O pći dio, str. 4 8 -1 4 9
Ibid., str. 155 -1 5 7 .

234
 . t lishodnih odluka o osnivanju ili radi dobijanja kredita od banke koja bi mogla da
•tltleva takav elaborat*’11.
Pored formalnih uslova (osnivački akt i registraciona prijava), za osnivanje pn-
, i iinog društva mogu se posebnim propisima zahtevati i drugi uslovi, kao što je npr.
...... .. dokaza o saglasnosti nadležnog organa, ako se takva saglasnost traži.
Uslove za osnivanje privrednog društva treba razlikovati od uslova za početa
nlmv ljanja njegove delatnosti posle izvršene registracije.
Registracija i njeno objavljivanje - Kada se ispune formalni uslovi za osniva­
ni. piivrednog društva, ovlašćeno lice podnosi registracionu prijavu, uz određene pri-
I,,,,, radi registracije podataka o privrednom društvu u registar i njenog objavljivanja.
I Min Stiče svojstvo pravnog lica unošenjem podataka o tom društvu u registar, sagla-
.... odredbama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Regi-
h u i,a privrednog društva predstavlja trenutak „rađanja” pravnog lica, a ne momenat
..i.|,ivljivanja registracije.

u REGISTRACIJA PRIVREDNIH SUBJEKATA

a) Pojam, istorijat i značaj evidencije (registracije) - Evidencija je unoš

li . ilcnih podataka, odnosno činjenica na određenom mestu. Ona ima vrednost potvr-
.1. određenih činjenica, koje su od značaja za utvrđivanje statusa nekog subjekta, od-
.....no za postojanje i korišćenje nekog objekta. Evidencija se vrši u katastrima ili regi-
.11ima, koji se zakonom ustanovljavaju za pojedine subjekte ili objekte.
Katastar je naziv za uporedne popise iz kojih se može dobiti uvid u jednovre-
in. iio postojanje činjenica određene vrste. Reč je o skupnoj evidenciji, a od posebnog
'iinoaja je katastar zemljišta612. Registri su javne knjige koje vode organi uprave pra-
i ••tuđa ili neke druge organizacije u kojima se unose relevantne činjenice radi indivi­
dualizacije nekog subjekta ili objekta. U našem pravu najznačajniji je registar nepo-
k i •mosti tj. sistem jedinstvene evidencije, koji predstavlja objedinjenu evidenciju o
lnktičkim i pravnim podacima koji se odnose na nepokretnosti. Postoje i drugi registri:
iu u registar javnih ustanova koji vode privredni (trgovinski) sudovi, registri objekata
industrijske svojine koje vodi Zavod za intelektualnu svojinu, registar sindikalnih or-
iMiuzacija koji vodi ministarstvo nadležno za poslove rada i dr.

1,11 V Jovanović. Preduzeća i društva prema Zakonu o preduzećima, str. 17.

' K atastar zemljišta predstavlja zbirku podataka o delovima zemljme površine koji su od ut.cajai za
nuivne odnose On služi za tehničke, ekonomske, statističke i fmansijske svrhe, a u građanskom pravu kao
. „ovui za orsanizaci
organizacijuu zemljišnih knjiga, Katastar
zeml išniti knjiga. tvatasiar zemljišta
zeimjisut izrađuje
iziauujt ^se na osnovu 7izvršenog
,----- °.r opsteg
, . preme-
. .. (geodetski _\
zemljišta ; u o ci katastarskog
podaci) u re tn o Husiranin zemliišta
klasiranja Drema
zemljišta kulturi
prema i kvalitetu.
kulturi Sastoji
1 kvalitetu. se izse
Sastoji kata-
iz kata-
1 u■ ,kili planova i operata. K atastarski planovi sadrže premer zemljišta kojim se utvrđuju oblici 1 P ^ i n e
. ih parcela na području jedne katastarske opštine. K atastarska parcela je ograničeni deo površine zemlji-
,, po pravilu iste kulture, koji pripada jednom vlasniku i koji je posebno obelezen na katastarskom planu.
. um predstavlja osnovnu katastarsku jedinicu i služi kao baza za određivanje zemljišnoknjižnog tela u siste­
mu ... zemljišnih knjiga. Skup
z«*m išmh kniiea. više katastarskih
^kup vise parcela, povezanih geografski 1 ekonomski
KaiasiarsKin paiucia, - u celinu, čmikata-
v._.... ^Osnovna^katastarska
.i .11 sku opštinu z**\_____, u j notn«.iza područnačna jedinica
ipHinir.fl je
ie katastarska opština,
ODŠtina, koja
koia obuhvata sva zemljišta
u ool.h'li i e d ^ naselja (selo, grad) i za koju se izrađuje jedan operat. Na osnovu katastarskog plana, tj. izvr-
, ,i,„. premera izrađuju se katastarski operati, koji sadrže podatke o posedovnom stanju, rasPor®d“
.1, pf, kulturi i razredima, spisak parcela itd. Katastarski operat sastoji se iz: 1) spiska parcela, 2) posedo -
nil, listova; 3) sumarnog pregleda posedovnih listova i 4) abecednog pregleda korisnika.
235
 Kad je reč o registraciji privrednih subjekata iskristalisale su se dve koncep­
cije. Prema prvoj', uslovno nazvanoj anglo-američka koncepcija, registraciju privred­
nih subjekata vrši i registar vodi organizacija koja je po svojoj prirodi upravni organ
(ministarstvo, agencija, biro i si.), primenjujući upravni postupak. Uz ovu koncepciju
proteze se ideja o uspostavljanju centralnog registra, kao centralne informacione baze
različitih vrsta podataka, koja objedinjava različite posebne registre613*. Prema drugoj,
koju možemo nazvati kontinentalno-evropskom koncepcijom, koja je tradicionalna i
pretežno prihvaćena u evropskim zemljama, privredni subjekti se upisuju u registar
oji vodi privredni (trgovinski) sud primenjujući sudski vanpamični postupak sa izu­
zetkom kad je u pojedinim zemljama registar privrednih subjekata uspostavljen u trgo­
vinskim komorama (npr. Italija, Holandija).
Istorijski, u kapitalističkim zemljama uspostavljeni su trgovački registri a u
bivšim socijalističkim zemljama registri (državnih) privrednih organizacija pod razli­
čitim nazivima ’ . Značaj ovih registara je u zaštiti savesnih učesnika u pravnom pro­
metu, jer omogućavaju zainteresovanim subjektima da se upoznaju sa činjenicama od
značaja za privredni promet i da se tako zaštite od rizika zaključivanja pravnih poslova
sa insolventnim subjektima, nepostojećim partnerima i neovlašćenim licima616! U na­
šem pravu, posle Drugog svetskog rata. upis preduzeća u registar vršili su nadležni or- *
gam uprave. Tek sa donošenjem Uredbe o osnivanju preduzeća i radnji (1953.), vođe­
nje registra privrednih organizacija bilo je uređeno i preneto sa organa uprave na sudo­
ve. Sistem upisa privrednih subjekata u sudski registar zadržao se do 2004., kada je
formalno preovladala anglo-američka koncepcija.
b) Izvori prava - Pitanja registracije i objavljivanja registracije privrednih dru-
stava uređena su Zakonom o privrednim društvima (čl. 5-6) samo načelno, dok je de­
taljnije uređenje prepušteno posebnim zakonima. U postupku harmonizacije domaćih
propisa o registraciji privrednih subjekata sa pravom EU doneta su dva zakona- najpre
Zakon o registraciji privrednih subjekata616, a zatim Zakon o postupku registracije u
Agenciji za privredne registre (skraćeno: ZOPR)617, kao opštiii kojim se uređuje postu­
pak registracije većeg broja subjekata, a ne samo privrednih618*, i Zakon o Agenciji za
privredne registre . Na pitanja postupka registracije i evidentiranja supsidijamo se
primenjuje Zakon o opštem upravnom postupku. U izvore prava ulaze i odredbe poje-

Na primer, donošenjem Zakona o privrednim društvima u Crnoj Gori je dotadašnji normativni si­
stem osnivanja privrednih društava zamenjen sistemom prijave. To je imalo za posledicu i promenu orga­
na koji vrsi registraciju - to vise nije sudski organ, nema ovlašćenja sudije, niti je sudski postupak već
upravni, lakoje uspostavljen pri Privrednom sudu. Promenila su se i određena pravna dejstva registracije
deo dosadašnjeg upisa koji je imao konstitutivno dejstvo sada je deklaratorne prirode (registracija pred-
uzetmka i ortačkog društva), a upis koji ima konstitutivno dejstvo (akcionarsko društvo, društvo sa ogra-
nicenom odgovornošću i komanditno društvo) ograničenog je trajanja (rok od godine dana), jer se ova re-
2003 str TO^3 ^ "° ° bnaV Jatl' Radonj 'c> Komentar Zakona o privrednim društvima, Podgorica
„ Trnmic' z ™čaJ sudskog registra i postupak registracije preduzeća. Povratak privrede tržištu i vla-
smštvu (Pravni položaj privrednih organizacija u svojinskom pluralizmu), I tom, Beograd 1990, str. 165.
616 ! / j Mlcovlc’ Upis u sudski registar u uporednom pravu, Pravo i privreda, br 5-8/1996 str 346
si? Zakon o reg^tracij1privrednih subjekata, ,,S1. glasnik RS“, br. 55/2004 i 61/2005.
6i8 Tr ° n,° P°stuPku registracije u Agenciji za privredne registre, „SI. glasnik RS“, br. 99/2011 i 83/2014
"'“ " i* od
61’ Zakon 0 Agenciji za privredne registre, ,,S1. glasnik RS“, br. 55/2004, 111/2009, 99/2011 i 83/2014.
236
ilinih posebnih propisa, kojima se uređuju pojedina pitanja vezana za registraciju po-
.ubnih pravnih oblika: Zakon o bankama, Zakon o osiguranju, Zakon o zadrugama i dr.
U državama članica EU obaveza upisa (registracije) privrednih subjekata uspo-
invljena je kao opšta obaveza trgovaca, po pravilu utvrđena trgovačkim ili građan-
■kun zakonima, s tim da se konkretne odredbe o postupku upisa nalaze u različitim iz-
w„ ima prava i u posebnim zakonima ili podzakonskim propisima. Na primer, u Ne-
mačkoj je obaveza upisa u sudski registar utvrđena Trgovačkim zakonikom (paragraf
'v i 8-16)620621.Obaveze registracije privrednih subjekata i vođenja registra uspostavljene
, ii unutrašnjim propisima država članica EU. Za registraciju privrednih subjekata na
nivou EU od neposrednog značaja je Prva direktiva EU. Članicama Unije tom direkti­
vom je nametnuta obaveza unošenja minimuma jedinstvenih podataka u registar. Ona
, primenjuje na akcionarska društva, komanditna društva na akcije i na društva sa
ograničenom odgovornošću, a ne i na društva lica, zadruge i zadužbine. Najnovijim
ii|cnim izmenama uređeni su obavezni dodatni postupci elektronske registracije, čime
,e olakšava ispunjenje zahteva za objavljivanje registracije na različitim jezicim a čla­
nica Unije. U međuvremenu je doneta nova direktiva 2009/101/EC
c) Osnovna obeležja registracije —Domaći zakonodavac „registraciju dehm-
šc kao upis, promenu ili brisanje podataka i dokumenata u registrima koje vodi Agen-
,-jja. Registracija se zasniva na sledećim zakonskim načelima: 1) javnosti i dostupnosti
(registrovani podaci i dokumenta su javni i dostupni svim licima, preko internet strani­
ce i neposrednim uvidom u registar); 2) tačnosti i pretpostavke savesnosti (treća lica
koja se u pravnom prometu pouzdaju u podatke iz registra ne mogu snositi štetne po-
slcdice zbog netačnih podataka u registrima); 3) formalnosti (registrator donosi odluke
na osnovu činjenica iz prijave, priloženih dokumenata i registrovanih podataka, bez
upuštanja u ispitivanje tačnosti činjenica iz prijave, verodostojnosti priloženih doku­
menata i pravilnosti i zakonitosti postupaka u kome su dokumenti doneti); 4) vremena
nastanka (podaci i dokumenti vode se u registru prema njihovom vremenu nastanka);
s) vremenskog redosleda (prvenstvo u odlučivanju ima ranije podneta prijava).
U uporednom zakonodavstvu postoji jedinstven stav o obavezi registracije dru­
štva kapitala, dok se zakonodavstva manje ili više razlikuju u pogledu registracije fi­
zičkih lica sa svojstvom trgovca i društva lica. _ .
U našem pravu registraciji podležu privredni subjekti, i to: 1) preduzetnik; _)
ortačko društvo; 3) komanditno društvo; 4) društvo sa ograničenom odgovornošću; 5)
akcionarsko društvo; 6) zadruga i zadružni savez; 7) drugi subjekti koji se registruju.
Predmet registracije su: 1) osnivanje, povezivanje i prestanak privrednog subjekta,
2) statusne promene i promena pravne forme; 3) podaci o privrednom subjektu od zna­
čaja za pravni promet; 4) podaci u vezi sa postupkom likvidacije i stečaja; 5) drugi po­
daci određeni zakonom. Upisuju se i podaci koji se odnose na privredne subjekte i nji­
hovo poslovanje: izmene do kojih dođe u toku njihovog poslovanja (promena poslov­
nog imena, sedišta, delatnosti; promena osnovnog kapitala); njihovo brisanje iz regi­
stra, usled prestanka i dr.

620 R. Vukadinović, Sistem registracije preduzeća i drugih privrednih subjekata u Jugoslaviji i EL

llilten G17 Institut (specijalno izdanje), Procene i prognoze, Beograd, br. 40-41/2003, str. 63.
621 Directive 2009/101/EC, OJ L 258, 1.10.2009, p. 11-1.
23'
 U uporednom zakonodavstvu registraciji (upisu u registar) se pridaje različiti
značaj, zbog čega postoje dve koncepcije. Prema prvoj, upis ima konstitutivno dej-
stvo za nastanak prava (npr. Nemačka, Austrija, Francuska, Slovenija). Upisom se
stvara neko novo stanje u pravu i takav upis proizvodi pravno dejstvo momentom upi­
sa. Na primer, u Nemačkoj upisom fizičkog lica u registar ono stiče status trgovca, a
akti i navodi sadržani u registru mogu se istaći prema trećim licima. Prema drugoj
koncepciji, registar se izjednačava sa običnim katalogom, a upis ima deklaratomo dej­
stvo (npr. Engleska, Irska, Italija, skandinavske zemlje). Upisom se već postojeće či­
njenice samo konstatuju i čine dostupne javnosti. Registar u suštini predstavlja “adre­
sar koji sadrži listu trgovaca, kao i podatke koji se tiču njihovog pravnog subjektivi-
teta, pri čemu se ti podaci unose bez ikakve kontrole ovlašćenog službenog lica. Prava
službenog lica (registratora) su isključivo administrativne prirode. Registrator ne ras­
polaže bilo kakvim diskrecionim pravom, niti ima ulogu koja se zasniva na prethodno
sprovedenom sudskom postupku. Zbog toga je registracija privrednih subjekata u na­
vedenim zemljama evidencione prirode622.
d) Agencija za privredne registre je osnovana posebnim zakonom (ex lege) i
ima svojstvo pravnog lica. Ona ima poslovni (tekući) račun i posluje u skladu sa pro­
pisima o javnim agencijama. Sedište Agencije je u Beogradu. Ona ima organizacione
jedinice izvan sedišta, kojima nije priznat pravni subjektivitet. Ona vodi određene re­
gistre kao jedinstvene centralizovane baze podataka6 .
Organi Agencije su. upravni odbor, nadzorni odbor i direktor. Najznačajniji op-
šti akti Agencije je statut "4, a ima i druge akte (godišnji program rada, godišnji finan-
sijski plan). Na statut, druge opšte akte i godišnji izveštaj o fmansijskom poslovanju
Agencije saglasnost daje vlada Srbije, a drugi opšti akti moraju biti u saglasnosti sa
statutom.
e) Registar privrednih subjekata je jedinstvena, centralna, javna, elektronska
baza podataka o privrednim subjektima, formirana na teritoriji Srbije, u koju se podaci
unose i čuvaju, u skladu sa zakonom (ZOPR, čl. 44. i 47). Obavezno sadrži zakonom
određene podatke o privrednom subjektu. Takođe, obavezno sadrži i druge podatke o
privrednim subjektima, ukoliko takvi podaci postoje. Dalje, obavezno sadrži i: 1) po­
datke o likvidaciji i stečaju privrednog subjekta; 2) zabeležbe podataka od značaja za
pravni promet privrednog subjekta; 3) podatke o rezervisanim nazivima; 4) godišnje
finansijske izveštaje privrednih subjekata. Zatim, registar može, ako to zahteva pri­
vredni subjekt, da sadrži i sledeće podatke: 1) broj telefona i telefaksa; 2) elektronsku
adresu, 3) adresu internet strane. Najzad, u registar se registruju sve promene podataka
o privrednom subjektu koje su predmet registracije, kao i drugi podaci određeni zako­
nom.

Videti: M. Mićović, op. cit., str. 347; R. Vukadinović, op. cit., str. 67.
Ti registri su: 1) Registar privrednih subjekata; 2) Registar založnog prava na pokretnim stvarima i
pravima; 3) Registar finansijskog lizinga; 4) Registar javnih glasila; 5) Registar udruženja (uključujući
komore zdravstvenih radnika i Komoru socijalne zaštite); 6) Registar stranih udruženja; 7) Registar mera
i podsticaja regionalnog razvoja; 8) Registar komora; 9) Registar turizma; 10) Registar fmansijskih izve-
staja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika; 11) Registar stečajnih masa; 12) Registar zadužbi-
na i fondacija; 13) Registar predstavništava, stranih zadužbina i fondacija; 14) Registar udruženja društa-
Va ' 624Vceza u °blast' sporta; 15) Registar sudskih zabrana; 16) drugi registri određeni zakonom.
Statut Agencije za privredne registre, ,,S1. glasnik RS“, br. 52/2005, 103/2009 i 112/2012.
238
 Registar je uspostavljen kod Agencije za privredne registre, a vodi ga i nji­
me rukovodi registrator. Vođenje registra finansira se iz sredstava ostvarenih po osno-
vu naknada za izvršene usluge i iz drugih izvora.
Registar privrednih subjekata, u svetu i kod nas, predstavlja javnu knjigu i jedin-
slvenu elektronsku bazu podataka. Zainteresovana lica imaju pravo da se obaveste o
podacima upisanim u registar. Postoje različita sredstva kojima se ostvaruje načelo jav­
nosti registra: pojedinačna i opšta sredstva javnosti. U prva sredstva spadaju neposredni
uvid u registar od strane zainteresovanog lica, izdavanje izvoda, kopija i sertifikata , a
u druga, objavljivanje podataka iz registra u sredstvima informisanja, naznakama po­
slovnom pismu i dokumentima broja pod kojim je privredni subjekt upisan i dr. .
Prva direktiva EU obavezuje članice Unije da imaju “jedinstveni nacionalni re­
gistar”, ,,centralizovan“ ili ,,decentralizovan“, u koji se ažurno vode svi podaci za koje
postoji obaveza njihovog objavljivanja. Javnost podataka obezbeđuje se njihovim ob­
javljivanjem u nacionalnom službenom glasilu. Predmetni podaci se mogu objaviti u
i elosti, delimično ili se samo može izvršiti upućivanje na dokumenta koja se čuvaju u
registru627. Članicama Unije se nalaže da otklone svaki raskorak između stanja upisa­
nih podataka u registru i objavljenih u službenom glasilu. U slučaju da takav raskorak
postoji, treća lica se mogu pozivati na podatke objavljene u službenom glasilu, osim
iko kompanija dokaže d a je treće lice znalo za dokumenta koja se čuvaju u registru.
U našem zakonodavstvu je predviđena mogućnost elektronskog pristupa nepo­
srednog uvida u registar. Radi uvida u registar, podnošenja registracionih prijava i
zahteva za izdavanje izvoda i kopija iz registra, registrator obezbeđuje pristup registru
preko Agencije, kao i celodnevni pristup registru preko intemeta6" .
f) Postupak registracije i pravna zaštita podnosioca zahteva - U upored
pravu postupak registracije se vrši na zahtev ovlašćenog lica privrednog subjekta koji
se registruje. Međutim, pod zakonom utvrđenim uslovima, moguće je da se registraci-
ju vrši i na zahtev trećeg zainteresovanog lica ili po službenoj dužnosti od strane ovla-
'icenog organa. Postupak sprovodi nadležni državni organ ili neki drugi organ ili orga­
nizacija (organ uprave, sud, trgovinska komora).
Nakon podnošenja zahteva za registraciju, nadležni organ će u zavisnosti od re­
ž n ja u unutrašnjem zakonodavstvu izvršiti u manjem ili većem stepenu kontrolu do­
kumenata na osnovu kojih vrši registraciju. Ako je podneti zahtev saglasan zakonu,
nadležni organ će izvršiti registraciju. U suprotnom, podnosiocu zahteva se ostavlja
dodatni rok za otklanjanje uočenih nedostataka. Ako je zahtev odbijen, daje se moguć­
nost obraćanja drugostepenom organu ili ponavljanja zahteva. Treća lica koja imaju
pravni interes mogu da podnesu zahtev za brisanje privrednog subjekta iz registra ili
zu promenu već registrovanih podataka.

1,25 Prvom direktivom EU je omogućeno da se na zahtev zainteresovanog lica dobije kopija svih dokume­
nata i podataka koji se drže u registru, po ceni koja ne prelazi administrativne troškove za takvu radnju.
h2<’ M. Mićović, op. cit., str. 348.
" ; Prva direktiva EU, član 3. , . . . . . ,
',28 Na zahtev zainteresovanog lica (svako fizičko ili pravno lice koje trazi uvid u podatke iz registra
Ili i/vod o tim podacima) koji se podnosi na propisanom obrascu preko agencije, poštom ili elektronskim
putem registrator je dužan da izda, najkasnije u roku od 2 dana od dana prijema zahteva: 1) izvod o regi-
.imvanom podatku; 2) kopiju dokumenta na osnovu koga je izvršena registracija; 3) potvrdu da registar
ne sadrži traženi podatak koji je predmet registracije.
239
 U Srbiji se postupak registracije pokreće podnošenjem registracione prijave
Agenciji, a izuzetno po službenoj dužnosti (ako je tako određeno zakonom ili je to u
opštem interesu). Prijava se podnosi na propisanom obrascu, odnosno u formi podne­
ska, sa minimumom zakonom određenih podataka, i to: naziv registra kojem se prijava
podnosi, predmet i vrsta registracije; identifikacioni podaci o podnosiocu prijave; na
koji način podnosilac zahteva traži da mu se dostavi odluka registratora. Uz prijavu se
moraju priložiti propisani dokumenti u originalu, overenom prepisu ili overenoj foto­
kopiji i dokaz o uplati naknade za vođenje postupka registracije. Upis zabeležbe vrši
se na osnovu prijave ili po službenoj dužnosti. Reč je o upisu podataka i dokumenata
koji su kao takvi propisani kao predmet zabeležbe ili po oceni registratora predstavlja­
ju činjenice od značaja za pravni promet.
Prijava se podnosi Agenciji neposredno ili poštom (kao datum i vreme podnoše­
nja prijave uzimaju se datum i vreme prijema u Agenciji, osim kod registracije fmansij-
skih izveštaja, gde se smatra da je prijava podneta danom predaje pošiljke). Pod zako­
nom utvrđenim uslovima može se podneti i elektronska prijava. Prijava se mora podneti
u roku od 15 dana od dana nastanka podatka ili dokumenta koji su predmet registracije,
odnosno od dana promene registrovanog podatka ili dokumenta. Propuštanjem ovog za­
konskog roka ne gubi se pravo. Podnosiocu prijave je dopušteno da izmeni podnetu pri­
javu ili da od nje odustane, najkasnije do donošenja odluke registratora.
Po prijemu prijave registrator proverava po službenoj dužnosti da li su ispunjeni
formalni uslovi za registraciju (npr. da li je nadležan za postupanje po prijavi, da li je
Pojavu podnelo ovlašćeno lice, da li je podatak ili dokument predmet registracije i
dr.) ' . Registrator je dužan da donese odluku (rešenje ili zaključak) u roku od 5 dana
od dana prijema prijave (izuzetno, rok za odlučivanje o prijavi za registraciju finansij-
skih izveštaja je 60 dana). Registrator će bez učešća podnosioca prijave doneti odluku
o usvajanju ili odbacivanju prijave. Usvojiće prijavu ako su ispunjeni uslovi za regi­
straciju, u protivnom će rešenjem odbaciti prijavu. Podnosiocu prijave je dopušteno da
u naknadnom zakonskom roku (30 dana od dana objavljivanja rešenja) ponovo podnese
prijavu, plati polovinu iznosa propisane naknade i zadrži pravo prioriteta odlučivanja.
Ukoliko registrator ne odluči o podnetoj prijavi u roku od 5 dana (ćutanje admi­
nistracije), smatraće se po sili zakona da je prijava usvojena, uz određene zakonom
predviđene izuzetke.
U postupku registracije u Agenciji nije dopušten povraćaj u pređašnje stanje.
Odluka o registraciji objavljuje se i proizvodi pravno dejstvo prema trećim lici­
ma za ubuduće, narednog dana od dana njenog objavljivanja. Ako je prilikom registra­
cije načinjena greška (u pisanju, računanju ili druga očigledna greška), registrator će
po službenoj dužnosti ispraviti grešku (u roku od 5 dana od dana saznanja za grešku)
ili na zahtev zainteresovanog lica, donošenjem zaključka.
Podnosilac prijave može protiv odluke registratora podneti žalbu ministarstvu
nadležnom za poslove privrede, preko Agencije, u roku od 30 dana od dana objavlji-6

6-9 Zakonom je uvedeno krivično delo prijave neistinitih podataka i dostavljanje lažnih ili preinačenih
dokumenata. Za ovo delo zaprećena je kazna zatvora od 3 meseca do 5 godina. ZOPR, čl. 45.
240
vanja odluke. Žalba ne zadržava izvršenje630. Podnosilac žalbe nije ovlašćen da se u
žalbi poziva na činjenice koje nisu unete u prijavu i dokumenta koja uz prijavu nisu
bila priložena (ZOPR, čl. 27. stav 2).
Kad privredno društvo stiče svojstvo pravnog lica? Društvo stiče svojstvo
pravnog lica registracijom, unošenjem podataka o tom društvu u registar (ZOPD, čl.
1). Kakvo je dejstvo registracije i njenog objavljivanja u odnosu na treća lica? Pr­
vo, treća lica koja se u pravnom prometu pouzdaju u registrovane podatke ne mogu
snositi štetne pravne posledice proistekle iz netačno registrovanih podataka. Drugo,
smatra se da su treća lica upoznata sa registrovanim podacima počev od narednog da­
na od dana objavljivanja registracije tih podataka. Treće, treća lica mogu dokazivati da
jr za njih bilo nemoguće da se tokom perioda od 15 dana od dana objavljivanja regi-
■arovanih podataka upoznaju sa tim podacima. Četvrto, društvo može dokazivati da su
neca lica bila upoznata ili su morala biti upoznata sa dokumentima društva i podacima
o društvu i pre njihove registracije (ZOPD, čl. 6).
g) Ništavost registracije osnivanja privrednog društva (preduzetnika) -
vom direktivom EU uređena su pitanja zbog kojih se može zatražiti utvrđenje da kom­
panija nije zakonito osnovana631632 Osnovni cilj ovakvih odredaba je da se ograniči broj
slučajeva u kojima se kompanija može oglasiti ništavom. Do ništavosti kompanije do­
lazi se na osnovu sudske odluke, koja ne srne da ima retroaktivno dejstvo i mora se
tretirati kao gašenje kompanije, čime se vrši harmonizacija osnova prestanka kompa­
nija u pravu EU. Ostavljeno je unutrašnjem pravu države članice da uredi posledice ni-
štuvosti za članove kompanije. U našem pravu registracija privrednog društva može se
oglasiti ništavom u sprovedenom postupku, na osnovu tužbe za utvrđenje ništavosti, u
slučajevima propisanim Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne regi-
sire (čl. 33. stav 1. i čl. 34)63".
Brisanje preduzetnika iz registra vrši se na osnovu: 1) registracione prijave pod-
ncle od strane preduzetnika; 2) registracione prijave podnete od strane naslednika ili
zakonom ovlašćenog organa, u slučaju smrti preduzetnika, uz koju se podnosi izvod iz
matične knjige umrlih.
Zakonom je određeno da brisani podatak o privrednom subjektu ostaje evidenti­
ran u registru, radi njegove dostupnosti zainteresovanoj javnosti.
h) R ezervacija naziva - Zainteresovano lice može registru da podnese reg
i ionu prijavu radi rezervacije određenog naziva. Registrator je dužan da utvrdi da li je
naziv iz prijave već rezervisan ili registrovan. Ako to nije slučaj, registrator će izvršiti
rezervaciju naziva, u roku od 5 dana od dana podnošenja prijave, u korist podnosioca
prijave na rok od 60 dana od dana objave. Ako nema uslova za rezervaciju, u roku od
s dana rešenjem odbacuje prijavu za rezervaciju naziva. O rezervaciji naziva registra-
lor je dužan da izda potvrdu. Rezervacija naziva, kao novina, uneta je u zakon kako bi

630 u žalbi se obavezno navodi: broj i datum odluke koja se pobija; razlozi pobijanja; identifikacioni
podaci o podnosiocu žalbe; potpis podnosioca žalbe.
,’' 1 Prva direktiva EU, čl. 10-12.
632 O ništavosti registracije detaljnije videti: I. Babić, Ništavost registracije osnivanja privrednog dru­
štva, Pravo i privreda, Beograd, br. 5-8/2005, str. 220-232.
241
 se izbegla mogućnost da se do podnošenja prijave registru, pod istim nazivom regi-
struje drugi subjekt, što se u praksi dešavalo. Dopušteno je da se rezervacija naziva
obnovi na naknadni rok od 60 dana, kao i da se prenese drugom pravnom ili fizičkom
licu, uz dostavljanje registratoru obaveštenja o izvršenom prenosu633.

9. IMOVINA I KAPITAL PRIVREDNOG DRUŠTVA

a) Pojam - Imovina društva je jedinstvena, jer društvo može imati samo jednu
imovinu kojom odgovara za svoje obaveze. Pošto je imovina skup prava, imovinska
prava ne mogu istovremeno pripadati različitim licima, osim u slučaju suvlasništva.
Zbog toga, imovina može pripadati samo jednom fizičkom ili pravnom licu, a ne može
pripadati različitim subjektima. Obaveze društva ne ulaze u njegovu imovinu.
Ekonomsku osnovu svakog pravnog lica čini njegova imovina. To je njegov
materijalni supstrat. Društvo ima svoju imovinu koja je posebna, odvojena od imovine
njegovih članova i namenska je, jer služi za obavljanje registrovane delatnosti i za iz-
mirivanje obaveza društva prema njegovim poveriocima.
Osnovno pravilo je da je imovina privrednog društva u pravnom prometu. U
raspolaganju predmetima te imovine društvo može zaključivati pravne poslovne radi
prenosa prava svojine na druge subjekte. Ipak, ovo osnovno pravilo trpi i određene iz­
uzetke, u skladu sa zakonom634.
Zakonodavac nalazi za potrebno da defmiše imovinu, neto imovinu (kapital) i
osnovni (registrovani) kapital društva, kako bi se napravila razlika između ovih kate-
gorija i bolje razumelo šta čini društvo u ekonomskom smislu (imovina, obaveze i ka­
pital). Imovinu društva čine stvari i prava u vlasništvu društva, kao i druga prava dru­
štva. Neto imovina društva jeste razlika između vrednosti imovine i obaveza društva,
a osnovni kapital društva je novčana vrednost upisanih uloga članova društva u dru­
štvo koja je registrovana u registru (ZOPD, čl. 44).
b) Formiranje - Imovina društva se formira u momentu njegovog osnivanja,
unošenjem uloga osnivača, a kasnije i prihodima iz poslovanja društva, kao i unoše­
njem novih uloga u društvo. Početnu imovinu društva formiraju njeni osnivači, jer je
ortak, član odnosno akcionar društva dužan da uloži (unese) svoj ulog u društvo, su­
glasno zakonu i osnivačkom aktu. Na osnovu unetih uloga članovi društva stiču udeo
društva, a akcionari akcije društva. Osnivač koji ne izvrši obaveze u vezi sa osniva-
njem društva odgovoran je društvu za izvršenje te obaveze, a u slučaju propuštanja ili
kašnjenja u izvršenju te obaveze mora da naknadi prouzrokovanu štetu. Uneti ulozi
postaju imovina društva, a društvo postaje njihov titular (vlasnik). Zbog toga, imovina
društva ne može biti korišćena od članova društva kao njihova lična imovina.
Ulozi u društvo mogu da budu novčani i nenovčani, a nenovčani se obavezno
moraju izraziti u dinarima. Ako se uplata novčanog uloga vrši u stranoj valuti (u skla­
du sa Zakonom o deviznom poslovanju), dinarska protivvrednost uloga obračunava se

’ O registraciji privrednih subjekata detaljnije videti: Lj. Dabić, Harmonizacija domaćih propisa o
rcgmracij1privrednih subjekata sa pravom Evropske unije, Pravni život. br. 11/2005, str. 149-176
Sogorov -Radoman, Poslovno pravo, str. 39.
242
po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate uloga. Nenovčani ulozi mogu
biti u stvarima i pravima, osim ako zakonodavac za pojedine pravne oblike nije isklju­
čio ovu mogućnost.
Nenovčane uloge privrednog društva čine ulozi u: 1) stvarima, 2) pravima, 3)
i adu i uslugama, i 4) udeli i akcije u drugim društvima. Naš zakonodavac je usposta-
\ io dva načina procene vrednosti nenovčanih uloga: sporazumna (samostalna) procena
i nezavisna procena. Sporazumna procena nenovčanih uloga vrši se od strane svih
članova društva, imajući u vidu da ovde ne dolazi do izražaja javni interes za zaštitu
trećih lica. Samo u slučaju da osnivači ne mogu da postignu sporazum o proceni u
.kladu sa osnivačkim aktom, procenu poveravaju ovlašćenom procenjivaču koga sami
biraju ili ga imenuje sud u vanparničnom postupku'’15. Zakonodavac nameće obavezu
nezavisne procene nenovčanih uloga samo kod javnih (otvorenih) akcionarskih dru-
•>iava, jer zbog njihovog značaja dolazi do izražaja javni interes. Procenu vrši nezavi­
dni ovlašćeni sudski veštak, revizor ili drugo stručno lice ovlašćeno od strane nadle­
žnog državnog organa, a koje angažuju osnivači sporazumno ili odbor direktora (nad­
zorni odbor) društva ili na njihov zahtev sud u vanparničnom postupku (ZOPD, čl.
<1). Procenu nenovčanog uloga u našem pravu ovlašćeno je da vrši i privredno dru­
štvo koje ispunjava zakonom propisane uslove za procenu vrednosti. Ovakvo zakon­
iku rešenje je saglasno zahtevu direktive EU.
Procena vrednosti nenovčanog uloga ne može biti starija od jedne godine od
dana unosa nenovčanog uloga u društvo i mora se registrovati i objaviti . Za slučaj
da nastupe okolnosti koje umanjuju vrednost već procenjenog nenovčanog uloga, od
dana vršenja procene pa do momenta unošenja nenovčanog uloga u društvo, u tom slu­
čaju društvo je u obavezi da pre unosa tog uloga izvrši novu procenu vrednosti.
Zakonodavac dopušta izuzetak od pravila procene nenovčanih uloga. Odboru
direktora (nadzornom odboru, ako je upravljanje društvom dvodomno) ili drugom or-
j.,1nu određenom osnivačkim aktom, odnosno statutom, ostavljena je mogućnost da
donese odluku da se ne vrši procena vrednosti nenovčanog uloga koji ne čine hartije
od vrednosti i instrumenti tržišta novca, pod uslovom da se tržišna vrednost pojedinač­
nih stvari i prava koji čine nenovčani ulog može utvrditi iz godišnjih fmansijskih izve-
štaja lica koje unosi ulog i da su ti izveštaji bili predmet revizije (ZOPD, čl. 56).
Ako nenovčani ulog čine hartije od vrednosti (uključujući instrumente tržišta
novca), vrednost tog uloga utvrđuje se najkasnije u zakonskom roku od 60 dana pre
dana unosa tog uloga u društvo, saglasno odredbama Zakona o tržištu kapitala.
U našem pravu dopušteno je pobijanje sporazumno utvrđene vrednosti ne-
novčanog uloga, pod dva uslova: 1) d a je vrednost nenovčanog uloga utvrđena spora­
zumno od strane članova društva; 2) da društvo nije u mogućnosti da izmiruje svoje *1

','!5 Procena vrednosti nenovčanih uloga vrši se u skladu sa odredbama ZOR. .....
(’16 Procena vrednosti nenovčanog uloga sadrži naročito: 1) opis svake stvari odnosno prava koji či­
ne nenovčani ulog; 2) korišćene metode procene; 3) izjavu da Uje procenjena vrednost najmanje jednaka:
1 11 nominalnoj vrednosti udela koji se stiču, u slučaju ortačkog društva, komanditnog društva i društva s
ograničenom odgovornošću ili (2) nominalnoj vrednosti akcija koje se stiču, odnosno računovodstvenoj
vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti, uvećanoj za premiju koja se plaća za te akcije ako ona po­
koji, u slučaju akcionarskog društva. ZOPD, čl. 52.
243
obaveze u redovnom toku poslovanja. Poverilac društva može da zahteva da nadležni
sud u vanpamičnom postupku utvrdi vrednost nenovčanog uloga u vreme unošenja tog
uloga. Ako sud utvrdi da je vrednost nenovčanog uloga bila manja od sporazumno
utvrđene, sud će naložiti članu društva u pitanju da razliku do sporazumno utvrđene
vrednosti tog uloga isplati društvu. Isti član društva snosi teret dokazivanja vrednosti
tog nenovčanog uloga. Zahtev nadležnom sudu ne može se podneti po isteku roka od 5
godina od dana unosa nenovčanog uloga u društvo (ZOPD, čl. 59).
Novčani i nenovčani ulozi u postupku osnivanja društva ili povećanja osnovnog
kapitala moraju se uplatiti, odnosno uneti u roku određenom u osnivačkom aktu
(odluci o povećanju kapitala), s tim da se taj rok računa od dana donošenja osnivačkog
akta (odluke o povećanju kapitala) i ne može biti duži od zakonom predviđenog roka, i
to: 1) za sva društva u roku od 5 godina, osim u slučaju kad se akcije izdaju u postup­
ku javne ponude (javno akcionarsko društvo), kad se ulog mora uplatiti odmah po iste­
ku roka za upis akcija; 2) u slučaju povećanja kapitala javnog akcionarskog društva,
novčani ulog se mora uplatiti odmah po isteku roka za upis akcija a u slučajevima ne-
novčanih uloga u roku od 2 godine.
Zakonom je uspostavljena odgovornost osnivača društva za unošenje uloga u
imovinu društva. Društvo ne može da oslobodi osnivača obaveze uplate (unosa) uloga
u društvo, osim u postupku smanjenja kapitala i samo izuzetno, uz zaštitu poverilaca.
Društvu je dopušteno da pozove člana društva, pisanim putem, koji je propustio uplatu
(unošenje) uloga, da tu obavezu izvrši u naknadnom roku koji ne može biti kraći od 30
dana od dana slanja tog poziva. Izuzetno, javno akcionarsko društvo je dužno da uputi
ovaj poziv u zakonskom roku od 90 dana od dana isteka roka za izvršenje obaveze čla­
na društva. Društvo je dužno da u pozivu upozori člana da će biti isključen iz društva
u slučaju da propusti da svoju obavezu izvrši i u naknadno ostavljenom roku. Društvo
je dužno da poziv objavi (u roku od tri dana od dana slanja poziva) i na internet strani­
ci registra privrednih subjekata. Ako član društva propusti da svoju obavezu izvrši i u
naknadnom roku, društvo može doneti odluku o isključenju tog člana iz društva, a jav­
no akcionarsko društvo je dužno da donese tu odluku.
Društvo odgovara za svoje obaveze u izvršnom, likvidacionom i stečajnom
postupku celokupnom svojom imovinom. Društvo svojim poslovanjem može uveća­
ti ili umanjiti svoju imovinu. Podelom imovine (imovinske mase) po fondovima ili
različitim proknjižavanjem, odgovornost za obaveze ne može se izbeći ili umanjiti,
osim u izuzetnim slučajevima određenim zakonom637. Svojom celokupnom imovinom
društvo odgovara za preuzete obaveze u pravnom prometu prema trećim licima, a ako
ona nije dovoljna, nad društvom se može otvoriti postupak stečaja. Pošto je imovina
društva odvojena od imovine članova, njihov imovinsko-pravni režim je razgraničen,
jer je u prvom slučaju reč o imovini u ličnoj (ili privatnoj) svojini, a u drugom o imo­
vini u privatnoj svojini.
Osnivači, unošenjem uloga, prenose na društvo pravo svojine na objektima koji
čine njihov ulog. Društvo stiče pravo svojine nad unetim, ali kao protivvrednost osni-

637 M . V a s ilje v ić , Kompanijska pravo, str. 77.

244
vuči stiču pravo na udeo u društvu (ortačko društvo, komanditno društvo i društvo sa
ograničenom odgovornošću), a akcionari akcije u akcionarskom društvu, i u tom obi­
mu stiču „svojinu nad privrednim društvom". Ako je vlasnik stvari preneo ovlašćenje
korišćenja ili plodouživanja, a ne i ovlašćenje raspolaganja, tada on zadržava pravo
•vojine, dok u imovinu društva ulazi ili ovlašćenje korišćenja ili ovlašćenje plodouži-
vanja, a moguće je da uđu i oba. Bitno je razgraničiti imovinu društva od imovine
osnivača, odnosno članova, jer svako odgovara svojom imovinom. U imovinu člana
društva ulazi pravo na udeo u društvu kao „pravo svojine nad društvom" srazmemo
vrednosti onoga što je uneto. To daje pravo vlasnicima „nad društvom” da u njemu vr-
še svojinsku i upravljačku funkciju, da imaju članska i imovinska prava.
Imovina privrednog društva mora biti vrednovana, tj. izražena u novcu. Osniva­
ri društva imaju obavezu da nenovčane uloge novčano izraze zbog deobe dobiti, sno-
sctija rizika, utvrđivanja deia „prava svojine nad društvom", obavljanja vlasničke
lunkcije itd. Jer, ortaci, članovi i akcionari srazmemo svojim udelima, odnosno akcija-
iii.i, učestvuju u upravljanju, u deobi dobiti, u snošenju rizika, osim ako se drugačije
msu sporazumeli. Zaposleni učestvuju u deobi dobiti, ali ne po osnovu „svojine", već
po osnovu rada, saglasno zakonu, kolektivnom ugovoru, osnivačkom aktu i na osnovu
odluke organa upravljanja u čiju nadležnost spada odlučivanje o raspodeli dobiti.
c) Struktura - Imovina privrednog društva nalazi se u pravnom prometu,
sumo dmštvo. Strukturu imovine društva čine: pravo svojine na pokretnim i nepokret­
nim stvarima, novčana sredstva, hartije od vrednosti i imovinska prava. Imovinu dat­
ivu čine i akcije i udeli koje ono ima u drugom pravnom licu. Takođe, u imovinu dru-
tva ulaze i prava ručne zaloge, hipoteke, industrijske svojine i druga imovinska prava.
Kad je reč o pravima, u imovinu privrednog društva ulaze: stvarna prava, obligaciona
prava, prava intelektualne svojine i druga imovinska prava.
Imovina privrednog društva nema aktivu i pasivu, već može postojati samo
ikliva i pasiva imovinske mase638. Odbijanjem obaveza od imovine privrednog dru-
tvn dolazi se do neto imovine društva. Ukoliko su obaveze društva veće od njegove
imovine, takvo društvo se kvalifikuje kao prezaduženo, i to je razlog koji vodi do
otvaranja postupka stečaja. Međutim, ako postoji raskorak između dospelih obaveza i
inspoloživih sredstava u imovini za njihovo izmirenje, ali je stvarna vrednost imovine
ilmštva veća od obaveza, tada je reč o nelikvidnosti društva, što nije razlog za otva-
iiinje stečajnog postupka.
U uporednom pravu zakonom se predviđa odgovornost osnivača, članova dru-
IIva, akcionara, članova uprave i izvršnog odbora direktora za obaveze društva, i to
. . lokupnom svojom imovinom. To su situacije kad ta lica dovode do probijanja
pravne ličnosti, odnosno kad pred trećim licima stvaraju privid pravne ličnosti. U na-
'u'in pravu smatraće se da postoji probijanje pravne ličnosti naročito ako to lice: 1)
upotrebi društvo za postizanje cilja koji mu je inače zabranjen; 2) koristi imovinu dru-
Itvu ili njome raspolaže kao d a je njegova lična imovina; 3) koristi društvo ili njegovu
imovinu u cilju oštećenja poverilaca društva; 4) radi sticanja koristi za sebe ili treća li­

,'"t Detaljnije videti: J. Barbić, Pravo društava, Knjiga prva, Opći dio, str. 177-184.
245
 ca umanji imovinu društva, iako je znalo ili moralo znati da društvo neće moći da izvr­
šava svoje obaveze. Poveriocu društva je ostavljena mogućnost da podnese tužbu pro­
tiv odgovornog lica nadležnom sudu u roku od 6 meseci od dana saznanja za zloupo­
trebu, a najkasnije u roku od 5 godina od dana zloupotrebe.
Zakonom se zabranjuje da se članovima društva vrši povraćaj uplaćenih (unetih)
uloga, niti im se može platiti kamata na ono što su uložili u društvo. Plaćanje cene kod
sticanja sopstvenih udela odnosno akcija, kao ni druga plaćanja članovima društva ne
smatraju se vraćanjem uloga članovima društva.
d) Sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti - Ovaj pravni instit
uređen je u posebnom delu Zakona o privrednim društvima. Primenjuje se na društva
kapitala, a naročito dolazi do izražaja kod akcionarskog društva. Uređen je regulisa-
njem tri pitanja: pojam, postupak i posledice povrede zakona. Sa stanovišta uporednog
prava, ovaj pravni institut je karakterističan za anglosaksonske pravne sisteme, s tim M
da su poznata rešenja prema kojima se „posebnom režimu podvrgavaju poslovi kojima
se imovina određene vrednosti prenosi, ali ne i stiče (npr. nemačko pravo)"639.
1) Pojam Pod sticanjem ili raspolaganjem imovinom velike vrednosti podvo­
di se jedan prenos (jedan pravni posao), više povezanih prenosa (više povezanih prav­
nih poslova) odnosno raspolaganja izvršena u periodu od godine dana, koji za predmet
imaju sticanje, odnosno raspolaganje imovinom čija nabavna i/ili prodajna i/ili tržišna
vrednost u momentu donošenja odluke predstavlja 30% ili više od knjigovodstvene
vrednosti ukupne imovine društva iskazane u poslednjem bilansu stanja (ZOPD, čl.
470. stav 1). U pravnoj teoriji je zapaženo da ostaje praksi da precizira izraze „više po-
vezanih poslova", i „raspolaganja izvršena u periodu od godine dana", radi izbegava-
nja primene ovog pravnog instituta u cilju zloupotrebe prava, putem manjih sukcesiv­
nih sticanja imovine, koje ne prelaze zakonski prag640.
Sticanje imovine je pribavljanje nove imovine, a raspolaganje imovinom pod-
razumeva otuđenje postojeće imovine društva kapitala. Sticanje i raspolaganje imovi­
nom velike vrednosti od strane društva ima za predmet: novac, nepokretnosti, pokret­
ne stvari i prava (akcije i druge hartije od vrednosti, udele u društvima, industrijsku
svojinu, ugovorna prava i druga prava). Sticanje i raspolaganje uključuje u sebi naroči­
to; kupovinu, prodaju, zakup, razmenu, uspostavljanje založnog prava ili hipoteke, za­
ključenje ugovora o kreditu i zajmu, davanje jem stva i garancija, i preduzimanje bilo
koje radnje kojom nastaje obaveza za društvo. Izuzetno, neće se smatrati sticanjem,
odnosno raspolaganjem imovinom velike vrednosti kupovina ili prodaja imovine koja
je izvršena u okviru redovnog poslovanja društva.
2) Postupak —Imovina velike vrednosti može se steći ili se njome može raspo­
lagati u zakonom predviđenom javnom i otvorenom (transparentnom) postupku. Stica­
nje, odnosno raspolaganje tom imovinom može se sprovesti uz prethodnu ili naknadnu
saglasnost (zakonodavac koristi pogrešan termin: „odobrenje") skupštine akcionara. U
ovom postupku shodno se primenjuju pravila o pravima nesaglasnih članova društva.

Z. Arsić, Sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti akcionarskog društva str 4- u Zbomi-
ku radova u spomen prof. dr Miodraga Trajkovića, Beograd 2006.
M. Vasiljević, Vodič za čitanje Zakona o privrednim društvima, str. 617.
246

i
 Postupak započinje tako što odbor direktora, odnosno nadzorni odbor (ako je
upravljanje društvom dvodomno) priprema predlog odluke kojom skupština akcionara
daje saglasnost na sticanje, odnosno raspolaganje imovinom velike vrednosti, uključu-
liići sastavljanje: 1) obrazloženja koje sadrži razloge iz kojih se preporučuje usvajanje
tc odluke i 2) izveštaja o uslovima pod kojim se stiče, odnosno raspolaže imovinom
velike vrednosti. Sastavni deo materijala za sednicu skupštine akcionara na kojoj se
donosi odluka je sačinjen nacrt ugovora o sticanju, odnosno raspolaganju imovinom
velike vrednosti. Samo izuzetno, ukoliko se odlukom daje saglasnost na već zaključeni
ugovor, u tom slučaju taj ugovor se dostavlja uz materijal za sednicu skupštine akcio-
,,ara na kojoj se donosi odluka. Odluku donosi skupština akcionara kvalifikovanom
\ećinom, tj. tročetvrtinskom većinom glasova prisutnih akcionara sa pravom glasa.
Ukoliko osnivačkim aktom nije drugačije određeno, odredbe o sticanju, odno-
i i o raspolaganju imovinom velike vrednosti akcionarskog društva shodno se prime-

njuju i na društvo sa ograničenom odgovornošću.

3) Posedice povrede imperativnih normi —Prvo, ukoliko nije pribavljena zah-
li-vana saglasnost64' od skupštine akcionara, zakonom je data mogućnost društvu i ak-
lonaru koji poseduje ili predstavlja najmanje 5% osnovnog kapitala društva da pod-
ih' sc tužbu za poništaj pravnog posla, odnosno radnje sticanja ili raspolaganja imovi­
nom velike vrednosti. Samo izuzetno, pravni posao, odnosno preduzeta radnja neće bi­
li poništeni ako druga strana nije znala niti je morala znati za povredu imperativne
norme. Drugo, članovi odbora direktora (članovi nadzornog odbora) su solidarno od­
govorni društvu za štetu koju to društvo pretrpi u postupku sticanja, odnosno raspola-
r.inja imovinom velike vrednosti ukoliko je on sproveden bez odluke kojom skupština
ikcionara daje saglasnost. Treće, u oba slučaja ovlašćeni subjekti mogu podneti tužbu
ii roku od 3 godine od dana sticanja, odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti.

10. POSLOVNO IME PRIVREDNOG DRUŠTVA

Pod individualizacijom privrednih subjekata podrazumeva se utvrđivanje prav­

nog identiteta lica na osnovu obeležja koja su od pravnog značaja. Pravno relevantne
oznake nazivaju se atributima, koji služe za međusobno razlikovanje privrednih subje­
kata, pre svega na tržištu. Pravni poredak svake zemlje propisuje koje su oznake prav­
no relevantne za identifikaciju.
Neophodno je propisati oznake za identifikaciju privrednih subjekta, da bi se
oni međusobno razlikovali, da bi štitili svoje interese, da bi treća lica znala sa kim stu­
pnju u pravne odnose, da bi mogli da grade svoj ugled na tržištu (goodwil, image), da
|,i se na sudu mogla utvrditi njihova aktivna ili pasivna legitimacija (da budu tužioci ili
tuženi), da bi i društvo zaštitilo svoje interese. Elementi individualizacije privrednih
•.objekata u uporednom pravu su: poslovno ime (firma), sedište, delatnost i pravnoor-
giuiizacioni oblik (pravna forma). A mogu biti i druge oznake za identifikaciju, npr.
poslovne knjige, nacionalna pripadnost - državljanstvo i dr.

M1 Donošenje odluke o saglasnosti je neophodno da bi pravni posao raspolaganja imovinom velike

vicdnosti proizvodio pravno dejstvo. Nedostatak takve odluke pravni posao čini ,,lebdećim“. Tek sa odbi-
.....om davanja saglasnosti on je konačno bez dejstva. Z. Arsić, Sticanje i raspolaganje imovinom velike
vrednosti akcionarskog društva, str. 8.
247
 Pc*s,ovjio ime (firma) - Reč firma potiče od latinskog glagola firmare što
znaci potvrditi. Rec firma, u smislu imena lica koja se bave privrednim poslovima ni
je pod istim izrazom poznata i u drugim jezicima. U našem zakonodavstvu za firmu s,
korist, izraz „poslovno ime“ (ZOPD, čl. 22). U poslovnoj praksi reč “firma” se upotrc
bljava i u širem značenju: kao pojam koji označava društvo, ukupno poslovanje ukun
na svojstva (uspeh ugled) privrednog subjekta i si. Svako privredno društvo^ i pred!,
zetnik kao privredni subjekti pojavljuju se u pravnom prometu pod posebnim
poslovnim imenom, odnosno firmom64- F
U uporednom pravu poslovno ime (firmu) definiše zakonodavac i pravna teori­
ja. Nas zakonodavac ne definiše poslovno ime. U pravnoj teoriji firma se definiše kao
,me; ° d™ Sno naZ1V POd k°Jim Pnvredno društvo posluje i učestvuje u pravnom pro­
metu. Međutim, „naziv“ i „firma” u uporednom pravu nemaju istu namenu, te je ko-
rektmje (pravno valjamje) reci d a je firma ime pod kojim privredni subjekt posluje a
; “ V' Termin ” ‘ln!ia upotrebljava se u pravu da označi ime ili da označi skup ele­
menata na osnovu kojih se vrši identifikacija društva.
U određivanju poslovnog imena privrednog društva osnivači su slobodni u po­
gledu njegovog izbora. Bitno je da ga svako društvo mora imati i d a je obavezni ele­
ment osnivačkog akta svakog društva. Ono mora biti takvo da na tržištu ne dovede do
T ’Z l U po£ edu identiteta društva. U našem pravu, u postupku određivanja imena
društva ono mora da ispuni dva uslova kumulativno: 1) ne srne biti istovetan nazivu
rugog društva; 2) mora se razlikovati od naziva drugog pravnog lica tako da ne izazi-
va zabludu o identitetu društva (ZOPD, čl. 28). Takođe, poslovno ime društva ne mo­
že. 1) da vređa javni moral; 2) da izaziva zabludu u pogledu pravne forme društva- 3)
da izaziva zabludu u pogledu pretežne delatnosti društva (ZOPD, čl. 27). Poslovno
ime koje ne ispunjava navedene uslove ne može se registrovati.
n r e , w aČel7 ’ posloy.no ime može biti stvarno (realno), u vidu reči koja proističe iz
predmeta poslovanja, koja ima neko realno značenje (npr.„Čelik“). Poslovno ime mo-
At V Z o 1SJ.?ln° \ k^ lrano’ komP°novano posredstvom mašte, kao što je ,,Emaj“
„Atak, , ,,Bagi“ i si. Ono može biti personalno (lično), tj. ime osnivača ili drngo p r-
sonalno ,me, kao što je ,,Todor“, „Afrodita”, „Maja” i si. Najzad, ono može bkfm eša-
vina pomenutih imena, odnosno reči, kao što je ,,Matija-Produkt“, ,,Mina-Model“ i si
Po pravilu društva kapitala imaju realnu, a društva lica personalnu firmu643.
Poslovno ime može biti sastavljeno od jedne ili više reči, može biti kovanica
V,ej,U,' !.Vlse [ečl’ J 1/ prvih s,°gova reči ili imena, u vidu štampanih ili pisanih slova
Tme^ t 1 ma ’ 0blCn-‘? umetnički oblikovanih itd. S to je veća mašta u kreiranju
mena to je njegov nosilac prepoznatljiviji na tržištu. Međutim, u kreiranju su postoja­
la i zakonom predviđena ograničenja. F J
Poslovno ime se može menjati, ali se promena mora izvršiti na propisan način
u akt,ma društva njegov™ dokumentima i u registru. Ono se može promeniti u celini
i dehmicno. Svaka promena poslovnog imena registruje se i objavljuje da bi proizvo­
dila pravno dejstvo prema trećim licima. J J J P ° 543

543M. Vasiljević, Kompanijskopravo, str. 100.

O firmi kao nazivu, odnosno imenu detaljnije videti- L Spirović-Jovanović,
osnovama prava, str. 274-279. Privredno pravo sa

248
 Poslovno ime može biti istovetno sa zaštitnim znakom (npr. Coca-Cola), kad
„Im/ i I kao poslovno ime i kao zaštitni znak. Zakonom je propisano da se piše na ,,srp-
jeziku, na ćiriličnom ili latiničnom pismu“ (ZOPD, čl. 24)644. Iz praktičnih razlo-
.ili i pravnih, postavlja se pitanje upotrebe stranih izraza koji su cesto u primem.
I inpušteno je da poslovno ime bude na stranom jeziku i da sadrži i pojedine strane re-
, l ako, samo izuzetno u našem pravu naziv društva može biti: 1) na stranom jeziku,
•, muže da sadrži pojedine strane reči; 3) na latiničnom pismu engleskog jezika; 4) da
M arapske ili rimske brojeve. Poslovno ime može biti na stranom jeziku ako je rec
Internacionalna, kao npr. interkontinental, meridijan, kontmental i si. Osim toga sto iz-
, poslovno ime“ označava ime društva, on označava i skup elemenata kojima se yr-
, id e n t if ik a c ija jednog lica. Izraz „poslovno ime“ u ovom drugom značenju ima više­

Društvo može u našem pravu u svom poslovanju koristiti prevod poslovnog

inu'iia ili prevod skraćenog poslovnog imena na jeziku nacionalne manjine m stranom
i, /iku, pri čemu se naziv ne prevodi. U tom slučaju se prevod poslovnog imena regi-
.imje (ZOPD, čl. 24. st. 3-4).
Poslovno ime, kao skup oznaka za identifikaciju, upotrebljava se za određiva-
lica sa kojim se stupa u pravni odnos. Ono služi da se tačno utvrdi lice koje preuzi-
prava i obaveze, da se zna koje lice može biti tužilac ili tuženi. Zatim, ono je od
.... čaja i za državne organe, poput fiskalnih, sudskih, upravnih i dr., kao i za pnmenu
odgovarajućih propisa. Poslovno ime je od značaja i zbog registracije privrednog dru-
iva, jer je registracija uslov za sticanje svojstva pravne ličnosti. Ono je posebno od
značaja za klijentelu, za potrošače, koji se vezuju za određeno poslovno ime, ali je od
značaja i za samog nosioca poslovnog imena, jer pod njim stiče ugled, poverenje i s .
/b o g toga postoji neodvojivost poslovnog imena od njegovog nosioca.
^ Pored poslovnog imena, društvo može u poslovanju da koristi i skraćeno po­
slovno ime, pod istim uslovima pod kojima koristi poslovno ime. Ono se obavezno re-

E'SlUIJ Poslovno ime (firma) je oznaka koja se ne može preneti odvojeno od lica čije je
individualno obeležje645, pa se i u našem pravu može preneti na drugo lice samo isto­
vremeno sa prenosom društva koje pod tim imenom posluje. U tom slučaju ono prati
pravnu sudbinu društva. Ako je lično ime sadržano u poslovnom, onda je potrebna sa-
glasnost tog lica ili njegovih naslednika. Takođe, ako član društva, čije je lično ime sa­
držano u poslovnom imenu tog društva, prestane da bude član istog, za prenos je po-
liebna saglasnost tog lica. Zakonodavac reguliše pitanje ograničenja prenosa u kontek-

644 slično rešenie sadrži zakonodavstvo Makedonije, po kome „OnpMaTa Ha tptobckoto apyiiiTBO
..... »» »aKMOKcKi, jasHK, co KHpracKo " i m o u ! 1“ S 12,

645 J. B a rb ić , Pravo društava , Knjiga prva, Opći dio, str. 2 5 4 -2 5 6 .

249
 stu korišćenja imena. Naime, ime društva ne može se preneti na drugo društvo, osim
kao posledicu statusne promene u kojoj taj naziv preuzima društvo sticalac od društva
prenosioca koje statusnom promenom prestaje da postoji. Ako pravno lice član pri­
vrednog društva čiji je naziv sadržan u nazivu društva prestane da bude član tog dru­
štva, poslovno ime tog društva može nastaviti da sadrži taj naziv samo uz saglasnost
tog lica (ZOPD, čl. 26).
Poslovno ime je a p so lu tn o p r a v o dvostruke prirode, jer je lično i imovinsko pra­
vo, s tim što oba čine jednu celinu. Lično, jer predstavlja ime određenog subjekta, a imo­
vinsko, jer je podobno za prenos, ali zajedno sa prenosom nosioca poslovnog imena.
Privredno društvo i preduzetnik imaju pravo i obavezu da se s lu ž e s v o jim p o ­
s lo v n im im e n o m . Ono mora biti istaknuto na vidnom mestu, najčešće na poslovnim
prostorijama. Ono se označava na svim dokumentima, fakturama, objavama koja izla­
ze iz društva. Poslovno pismo (memorandum) i drugi dokumenti privrednog društva,
uključujući i one u elektronskoj formi, koja se upućuju trećim licima, nužno sadrže
sledeće podatke: poslovno ili skraćeno poslovno ime; sedište; adresu za prijem pošte
ako se razlikuje od sedišta; matični broj i poreski identifikacioni broj društva.
b ) E le m e n ti p o s lo v n o g im e n a - Poslovno ime, kao skup obeležja kojim se vrši
individualizacija društva, sadrži određene elemente, koji služe za razlikovanje privred­
nih subjekata. Oni se mogu razvrstati u četiri grupe, i to na: 1) obavezne; 2) fakultativ­
ne (neobavezne); 3) elemente pod posebnim pravnim režimom i 4) zabranjene.
1) O b a v e z n i - Ovi elementi su propisani zakonom i u njih se najčešće svrstava­
ju: ime, oznaka delatnosti, sedište, oznaka pravnog oblika društva ili njegova skraćeni­
ca, označavanje posebnog statusa društva. Nedostatak nekog od obaveznih elemenata
daje za pravo nadležnom organu da odbije registraciju takvog lica. U našem pravu po­
slovno ime obavezno sadrži: naziv, pravnu formu i mesto u kome je sedište društva
(ZOPD, čl. 22. stav 2), a može da sadrži i druge elemente ako je tako propisano zako­
nom. Skraćeno poslovno ime obavezno sadrži naziv i pravnu formu.
N a z iv je karakteristični deo poslovnog imena po kome se to društvo razlikuje
od drugih društava (ZOPD, čl. 22. stav 3). Izbor naziva pripada osnivačima. Prvo, na­
ziv treba da upućuje na delatnost kojom se društvo bavi. Drugo, za subjekte koji se ba­
ve određenom delatnošću, uz naziv mora da stoji reč koja tačno upućuje na vrstu de­
latnosti. Tako, ako je reč o poslovnoj banci, uz njeno ime mora da stoji ,,banka“, ako
je reč o štedionici, uz njeno ime mora da stoji reč „štedionica". Ograničenja u pogledu
slobodnog izbora naziva vezana su i za moralna shvatanja sredine. Pogrdne i moralno
neprihvatljive reči ne mogu da se koriste kao naziv.
Drugi obavezan elemenat poslovnog imena jeste d e la tn o s t. Mada se zakonom
izričito ne propisuje obaveza usklađenosti između poslovnog imena i delatnosti, sagla-
sno principu istinitosti firme, delatnost i naziv ne mogu biti jedno drugom suprotsta­
vljeni. Ta naznaka ne treba da se pretvori u duži tekst, jer bi se pretvorila u reklamu, a
ne u oznaku za označavanje identiteta, ali se delatnost mora uneti u firmu646. U našem
pravu delatnost društva nije obavezan, već fakultativni element poslovnog imena.
Treći obavezan elemenat jeste o z n a k a p r a v n o g o b lik a d r u š tv a ili njegova
skraćenica. Poslovno ime obavezno sadrži oznaku za pravnoorganizacioni oblik, npr.

646 J. B a rb ić , Pravo društava, Knjiga prva, Opći dio, str. 2 6 9 .

250
akcionarsko društvo ili skraćenicu ,,a.d.“ ili ,,ad“647. Privrednom društvu je dopušteno
da u svom poslovanju, osim poslovnog imena, koristi pod istim uslovima i na način i
jedno ili više modifikovanih i/ili skraćenih poslovnih imena, pod jednim uslovom - da
su ta skraćena i/ili modifikovana imena navedena u osnivačkom aktu.
Četvrti obavezan elemenat je s e d iš te , tj. mesto u kome je sedište društva. To je
mesto iz koga se upravlja poslovima društva.
Peti obavezni element je o z n a č a v a n j e p o s e b n o g s ta tu s a d r u štv a : ,,u likvidaci-
ji“ ili ,,u stečaju".
2) F a k u lta tiv n i - To su oni elementi koji bliže i detaljnije označavaju privred­
no društvo. Naziv i fakultativni elementi imaju poseban značaj kod privlačenja pažnje
onih koji su potencijalni klijenti, tj. potrošači. Što su ove oznake upečatljivije, lako
pamtljive i lakše za izgovor, u većoj meri postižu svoju svrhu. Fakultativni elementi
služe i u konkurentske svrhe. S to je poslovno ime upečatljivije, to je i privlačnije. Ta­
ko, u fakultativne elemente mogu se ubrojati: godina osnivanja, crtež, karakterističan
broj, logotip, slika, posebno kreirana oznaka, zaštitni znak i si. Naš zakonodavac po­
sebno ističe d a je „predmet poslovanja" fakultativni element.
3 ) E le m e n ti p o d p o s e b n im p r a v n im r e ž im o m - To su oni elementi koje u
pravnoj teoriji nazivaju uslovno dopuštenim elementima. Naš zakonodavac ih označa­
va elementima koji se mogu uneti u poslovno ime uz dozvolu nadležnog organa, u
skladu sa propisima strane države (međunarodne organizacije), odnosno uz saglasnost
određenog lica (ograničenja korišćenja nacionalnih ili službenih imena i znakova). U
te elemente spadaju tri kategorije naziva. Prvi je naziv domaće države ili njene teritori-
lalne jedinice i autonomne pokrajine. Bilo koji od navedenih naziva može ući u po­
slovno ime uz prethodnu saglasnost nadležnog organ. Drugu kategoriju čine nazivi
stranih država ili međunarodnih organizacija, a oni mogu biti sadržani u poslovnom
imenu društva, uz saglasnost nadležnog organa strane države, odnosno međunarodne
organizacije. Treću kategoriju čini lično ime fizičkog lica, čije se ime može uneti u po­
slovno ime društva, samo uz njegovu saglasnost; ako je takvo lice umrlo, uz sagla­
snost njegovih zakonskih naslednika. U važećem Zakonu o privrednim društvima une-
la je i odredba da društvo može uz poslovno ime da upotrebljava grb, zastavu, am­
blem, oznaku ili drugi simbol Republike Srbije ili strane države, domaće teritorijalne
icdinice i autonomne pokrajine, međunarodne organizacije, uz saglasnost nadležnog
organa te države, domaće teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine ili međunarodne
organizacije (ZOPD, čl. 25. stav 2).
4 ) Z a b r a n je n i - To su oni elementi koji ne smeju ući u poslovno ime. Tu pre
svega spada ime drugog privrednog društva, neistiniti podaci, pogrdni i nemoralni iz­
razi, službene oznake za kontrolu i garanciju kvaliteta proizvoda i usluga i dr.
c ) P r in c ip i p o s lo v n o g im e n a - U razmatranju poslovnog imena posebnu pa­
žnju zaslužuju načela na kojima počiva poslovno ime. U uporednom pravu su izgrađe­

647 Poslovno ime ortačkog društva sadrži oznaku „ortačko društvo" ili skraćenicu ,,o.d.“ ili ,,od“; ko-
munditnog društva oznaku „komanditno društvo" ili skraćenicu ,,k.d.“ ili ,,kd“; društva sa ograničenom
odgovornošću oznaku „društvo sa ograničenom odgovornošću" ili skraćenicu „d.o.o." ili ,,doo“; akcionar-
skog društva oznaku „akcionarsko društvo" ili skraćenicu ,,a.d.“ ili ,,ad“; preduzetnika oznaku „preduzet-
iiik" ili skraćenicu ,,pr“. Kad je reč o javnom preduzeću, kao privrednom subjektu, zakonom se ne predvi­
di! obavezan oznake ove vrste. Međutim, u praksi sva javna preduzeća imaju u poslovnom imenu oznaku
.javno preduzeće" (npr. Javno preduzeće za gazdovanje šumama „Srbijašume").
251
na, prihvaćena i zakonom uređena načela na kojima počiva poslovno ime. Neki su
principi neposredno regulisani, a neki se izvode iz odredbi kojima se uređuje materija
o poslovnom imenu648. Na njima se temelji pravni režim poslovnog imena, štiti njego­
va namena i stvara pravna sigurnost učesnika na tržištu. Principi nisu u hijerarhijskom
odnosu, važe za sve vreme postojanja poslovnog imena i propisana su zakonom ili
proističu iz njega.
N a č e lo is tin ito s ti - Ovo načelo podrazumeva da podaci uneti u poslovno ime
odgovaraju stvarnom stanju stvari, odnosno da su tačni, istiniti. To zahtevaju pravni
interesi samog nosioca poslovnog imena, trećih lica, državnih i drugih organa. To na­
čelo podrazumeva i da su podaci uneti u registar istiniti. Unošenje neistinitih podataka
u poslovno ime ili u registar, smatra se krivičnim delom. Ko suprotno tvrdi, to mora
dokazati. Da bi se ispoštovao princip istinitosti, sve promene u vezi subjekta koje zah­
tevaju promenu poslovnog imena, u celini ili delom, moraju biti unete u registar, kao i
svaka odluka o promem elemenata poslovnog imena.
N a č e lo ja v n o s t i - Ono podrazumeva javno objavljivanje poslovnog imena, ka­
ko bi se treća lica obavestila o njegovom postojanju i njegovom nosiocu. Stoga se ono
prilikom registracije privrednog društva javno objavljuje na veb sajtu Agencije za pri­
vredne registre, javno ističe na poslovnim prostorijama, i to na vidnom mestu, upisuje
u registar i u druge javne knjige, zatim ističe odnosno utiskuje na dokumentima, kao
što su: poslovno pismo (memorandum), javni oglas, ponuda, prihvat ponude i si. Na­
čelo javnosti poslovnog imena proističe iz načela javnosti rada privrednog društva.
N a č e lo j e d in s t v e n o s t i - Privredno društvo predstavlja jedinstveni pravni, eko­
nomski i poslovni subjekt, i može obavljati jednu ili više delatnosti, najednom ili više
različitih lokaliteta. Ono može imati različite organizacione celine, tj. ogranke, n a je d ­
nom ili više različitih mesta. Nezavisno od navedenog, sve njih veže jedno poslovno
ime koje je pravni izraz jednog pravnog subjektiviteta. Zbog toga svi ogranci posluju
pod jednim poslovnim imenom, jer za preuzete obaveze odgovara društvo kao subjekt
prava, a ne ogranak preko koga ono obavlja registrovanu delatnost. Stoga, društvo mo­
že imati samo jedno poslovno ime, nezavisno od toga koliko ogranaka ima i da li su
oni najednom mestu ili su dislocirani.
N a č e lo is k lju č iv o s ti - Ovo načelo štiti nosioca poslovnog imena da se samo on
može služiti njime, da to njegovo pravo moraju poštovati svi ostali subjekti i da mu to
pravo omogućava da spreči ostale da se služe njegovim poslovnim imenom. Ovo je
načelo posebno pravno zaštićeno.
N a č e lo s ta ln o s ti - Stalnost poslovnog imena je pravilo. Ono podrazumeva kon­
tinuiranu upotrebu poslovnog imena dok ne nastupe pravni razlozi za njegovom pra­
menom. Dugotrajnost poslovnog imena ukazuje na opravdanost postojanja njenog no­
sioca, njegovu konkurentsku sposobnost, uspeh, stečeni ugled, postojanost, što uliva
poverenje kod trećih lica. Poslovno ime ne mora ostati u prvobitnom obliku i može se
promeniti. Ono se obavezno menja kad nastanu zakonom propisani razlozi.

648 O načelima firme detaljnije videti: V. Jovanović, Preduzeća i društva prema Zakonu o preduzeći-
ma, str. 70; J. Barbić, Pravo društava, Knjiga prva, Opći dio, str. 275-191.
252
 N a č e lo s lo b o d n o g iz b o r a - Sloboda izbora poslovnog imena je pravilo, ali
ograničeno prinudnim normama i moralnim shvatanjima društva. Slobodan izbor, pre
svega fakultativnih, ali i obaveznih elemenata, pripada osnivačima privrednog društva:
izgled, umetničko oblikovanje, bliža oznaka za razlikovanje od drugih lica, sedište,
pravni oblik itd.
N a č e lo o b a v e z n o s ti - Svako privredno društvo mora imati poslovno ime. Ono
je oznaka individualnosti, bez koje se ne može izvršiti registracija, niti steći status pri­
vrednog subjekta. Nosilac poslovnog imena je obavezan da se njime služi i da se pod
svojim imenom pojavljuje u pravnom prometu.
N a č e lo p r io r ite ta - Pri registraciji privrednih subjekata, ako se ispostavi da po-
■toji sukob interesa u vezi sa registracijom podataka, odnosno poslovnog imena, zako­
nom je po načelu prioriteta pravo prvenstva dato ranije podnetoj registracionoj prijavi,
ri vi u vremenu, jači u pravu (prior tempore, potior iure).
d ) Z a š tita p o s lo v n o g im e n a - Poslovno ime privrednog društva u uporednom
pravu uživa pravnu zaštitu po osnovu pravila iz više oblasti prava: trgovinskog prava,
prava o nelojalnoj konkurenciji549, o industrijskoj svojini, autorskog prava i krivičnog
prava. To samo govori o značaju poslovnog imena u pravu.
U uporednom pravu, u pogledu zaštite poslovnog imena, prisutne su dve teorije:
1) te o r ija fir m e k a o su b je k tiv n o g p r a v a , po kojoj se smatra d a je reč o zaštiti subjek­
tivnog prava, zbog čega samo lice čiji je subjektivni interes povređen može podnositi tu­
bu; 2) te o r ija fir m e k a o o b je k tiv n o g p r a v a , po kojoj je reč o zaštiti objektivnog pra-
\ i i , objektivnog interesa, zbog čega tužbu može podneti svako k o je ovlašćen da štiti jav­
ni interes. Naše pravo kombinuje obe teorije u postupku zaštite poslovnog imena650.
P o slo v n o im e d r u štv a u n a še m p r a v u u živ a v iše str u k u z a štitu , i to na osnovu:
I 1 zakona (ex lege) i po službenoj dužnosti (ex officio), 2) podnošenja tužbe od zaintere-
uvanog lica, 3) nelojalne konkurencije i 4) krivičnopravne zaštite. Na primer, na osno-
V u pravila poslovnog prava (ZOPD i ZOPR), lice čije je ime uneto u poslovno ime pri­

vrednog društva koje svojim poslovanjem ili na drugi način povređuje njegovu čast i
ugled, to lice, odnosno njegovi naslednici, imaju pravo da zahtevaju brisanje njegovog
Imena iz poslovnog imena društva. Takođe, nakon prijema registracione prijave, regi-
ii utor je dužan da proveri, između ostalog, da lije pod istim nazivom registrovan drugi
pilvredni subjekt, odnosno da lije taj naziv već rezervisan. Ukratko, zaštita poslovnog
imena ogleda se u sledećim mogućnostima: odbijanju prijave za registraciju istog ili slič­
nog poslovnog imena i iste ili konkurentske delatnosti; brisanju kasnije registrovanog
poslovnog imena; zabrani upotrebe tuđeg poslovnog imena; naknadi pričinjene štete.
U slučaju da poslovno ime vređa javni moral, zakonodavac je ovlastio republič-
I og javnog pravobranioca651 da tužbom nadležnom sudu protiv društva koje vrši tu po­
nudu (društvo prekršilac) zahteva promenu naziva društva prekršioca. Postupak po
ovoj tužbi je hitan. Presudu kojom se nalaže promena naziva društva prekršioca sud po

Detaljnije videti: V. Jovanović, Zaštita firme od nelojalne utakmice, Anali Pravnog fakulteta u Be-
....... Beograd, jul-decembar/1959, 429-435.
' " M. Vasiljević, Kompanijsko pravo, str. 102.
' 1Zakon o pravobranilaštvu, ,,S1. glasnik RS“, br. 55/2014.
253
 pravnosnažnosti dostavlja registru. Ukoliko društvo prekršilac u roku od 30 dana od
pravnosnažnosti presude ne izvrši promenu naziva, u tom slučaju će registar po slu
žbenoj dužnosti pokrenuti postupak prinudne likvidacije društva prekršioca (ZOPD
či. 27). Takođe, kada je naziv društva istovetan nazivu drugog društva ili se naziv dru
štva ne razlikuje od naziva drugog pravnog lica tako da izaziva zabunu o identitetu sa
drugim društvom, zakonodavac je ovlastio zainteresovano lice da može tužbom protiv
društva koje vrši tu povredu zahtevati: 1) promenu naziva društva prekršioca i/ili 2)
naknadu nastale štete. Tužba se može podneti u roku od 3 godine od dana registracije
naziva društva prekršioca, a postupak po tužbi je hitan. I u ovom slučaju registar će po
službenoj dužnosti pokrenuti postupak prinudne likvidacije, ukoliko društvo prekršilac
u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude ne izvrši promenu naziva.

11. D E L A T N O S T P R I V R E D N O G D R U Š T V A

a) P o im a n je - U pravnoj doktrini i u zakonodavstvu pravi se razlika između de-

latnosti privrednog društva i njegovog predmeta poslovanja. Smatra se d a je predmet
poslovanja širi pojam od pojma delatnosti. Pod predmetom poslovanja podrazumeva
se skup delatnosti kojima se društvo bavP “, odnosno skup svih poslovnih aktivnosti
kojima se trgovac bavi, dok je delatnost naziv samo za određenu vrstu posla. I u na­
šem zakonodavstvu se koriste izrazi „delatnost41 i „predmet poslovanja11 i ističe se da
lica koja obavljaju neku privrednu delatnost „zaključuju među sobom ugovore u oba­
vljanju delatnosti koje sačinjavaju predmet njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim de-
latnostima11 (ZOO, čl. 25).
Saglasno savremenim zakonskim rešenjima zemalja tržišne privrede, i u našem
pravu zakonom je uspostavljeno načelo slobode obavljanja delatnosti: “društvo može
obavljati sve delatnosti koje nisu zakonom zabranjene” (ZOPD, čl. 4).
Delatnost se utvrđuje osnivačkim aktom društva i podleže registraciji. Društvo
može obavljati jednu ili više delatnosti i u tom pogledu ograničenja nema. Vrste delat­
nosti uređuju se posebnim zakonom i podzakonskim aktom652653. Međutim, tržišna pri­
vreda motiviše lica da kreativnošću osmisle nove vrste delatnosti van okvira propisa­
nih. To ne srne biti prepreka u postupku registrovanja takve delatnosti, ali pod tri uslo-
va: 1) da nisu zabranjene; 2) da su po svojoj prirodi privredne; 3) da se obavljaju radi
sticanja dobiti. Izuzetno, obavljanje određenih delatnosti potpada pod režim posebnih
propisa. To su delatnosti: 1) za koje je potrebna prethodna saglasnost u formi dozvole,
naknadna saglasnost u formi odobrenja ili drugi akt državnog organa; 2) koje se mogu
obavljati samo u određenom pravnoorganizacionom obliku: bankarski poslovi - ban­
ke; poslovi osiguranja - osiguravajuća društva; usluge u vezi sa hartijama od vrednosti
- berze. U našem pravu, posebnim zakonom može se usloviti registracija ili obavljanje
određene delatnosti izdavanjem dozvole, odobrenja ili drugog akta nadležnog organa.

652
653 Barbić, Pravo društava, Knjiga prva, Opći
Vl4> v p u * udio, str.
iu , 5 i i . 303.
ju j.
' 1 /~1 d 1 1 . 7 1 .1 —. . : Z**1 ' ** I I . :* n a . .. ..
Videti: Zakon o klasifikaciji delatnosti, „SI. glasnik RS“, br. 104/2009; Uredba o metodologiji za
razvrstavanje jedinica razvrstavanja prema Klasifikaciji delatnosti, „SI. glasnik RS“, br. 54/2010.
254
 Delatnosti podležu registraciji, ali ne sve. One koje uobičajeno idu uz registro-
mui delatnost, koje služe potpunijem korišćenju kapaciteta, boljoj eksploataciji mate-
racionalnijem korišćenju radnog vremena, energije, smanjenju škarta, kao i one
l«n|c se vrše privremeno ili povremeno i m anjeg su obima, ne registruju se u registar.
Zakonodavac u važećem zakonu uvodi izraz p r e te ž n a d e la tn o s t, koju stavlja u kon-
a-kst drugih delatnosti. Naime, društvo ima pretežnu delatnost koja se registruje, s tim
,l.i može obavljati i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene nezavisno od
, mjenice da li su određene osnivačkim aktom, odnosno statutom.
Jednom registrovana delatnost ne znači da se trajno mora obavljati i da se ne
može menjati. Poželjno je da se prilikom izbora delatnosti ima u vidu njeno trajnije
obavljanje, jer česte izmene ne govore u prilog ozbiljne i temeljite procene osnivača o
budućem delovanju. Što duže jedno ime i njegova delatnost opstanu na tržištu, to
MKlod privrednog društva raste, kao i poverenje u njega. Delatnost se može proširivati,
užavati, spajati sa drugom, menjati. U pogledu promene delatnosti, osnivačkim aktom
., može odrediti da društvo ne može promeniti delatnost za određeno vreme ili da je
može promeniti, ali samo uz saglasnost osnivača, ako se takvom promenom dovode u
pitanje ciljevi njegovog osnivanja. O promeni delatnosti odluku donosi organ upra­
v l j a čiji je postupak donošenja utvrđen osnivačkim aktom.
b) Z n a č a j - Kao oznaka za identifikaciju, delatnost ima višestruki pravni
i ,i|. Prvo, ona je u uporednom pravu (obavezan) element poslovnog imena, bez čijeg
određenja nema registracije, niti sticanja statusa privrednog društva. Drugo, ona odre­
đuje obim poslovne sposobnosti privrednog društva, jer ono može zaključivati pravne
poslove samo iz okvira registrovane delatnosti. Ako zaključi pravni posao mimo svoje
poslovne sposobnosti (registrovane delatnosti), postavlja se pitanje pravne valjanosti
lukvog pravnog posla. U pravnoj teoriji i sudskoj praksi zauzeta su tri stava. P r e m a
p r v o m , saglasno engleskoj doktrini ultra vires654, svi doneti akti ili zaključeni pravni
poslovi mimo ovlašćenja, ništavi su; p r e m a d r u g o m , zaključeni pravni poslovi izvan
registrovane delatnosti ostaju na snazi, s tim što se lice koje je prekoračilo ovlašćenja
kažnjava za prestup ili prekršaj; p r e m a t r e ć e m , koje je zastupljeno i u našem pravu,
pravni poslovi zaključeni mimo registrovane delatnosti valjani su i obavezuju, ako je
druga strana bila savesna, odnosno nije znala niti je morala znati za učinjeno prekora­
čenje. Treće shvatanje je saglasno pravu EU, tj. njenoj Prvoj direktivi po kojoj pravni
posao zaključen izvan registrovane delatnosti treba da obavezuje u cilju zaštite trećih
lica koja su bila savesna. Međutim, ako je i druga strana bila nesavesna, zaključeni
pravni posao nije pravno valjan. Jer, na jednoj strani postoje prekoračenja ovlašćenja,
a na drugoj strani nesavesnost. Iz takvog stanja stvari slede dve pravne posledice: ugo­
vor je ništav i strane odgovaraju za privredni prestup.

654 D oktrina u ltra v ir e s je učenje engleskog prava, po kome doneti akti „preko ovlašćenja" ne obave-
... ju društvo. Akt ili pravni posao smatra se daje donet odnosno zaključen „preko ili mimo ovlašćenja',
!k'o ie zaključen mimo predmeta poslovanja, ako je donet od neovlašćenog organa ih je donet, odnosno
zaključen od strane ovlašćenog organa koji je u tome išao van granica svojih ovlašćenja. Novim odredba­
ma englesko pravo danas se modifikuje, odnosno ublažava doktrinu ultra vires, tim pre stoje V. Britanija
članica EU.
255
 ^ Kad Je rec o društvu kapitala, zakonom se predviđaju sledeća ograničenja- prvo
društvo kapitala ne može da registruje delatnost, ako ne obezbedi minimalni iznos
osnovnog kapitala koji se zakonom traži; drugo, za obavljanje određenih delatnost.
minimalni iznos osnovnog kapitala može biti drugim propisima predviđen u većem iz­
nosu od onog koji je utvrđen Zakonom o privrednim društvima; treće, u skladu sa po­
sebnim zakonom minimalni iznos osnovnog kapitala može biti niži za privredna dru-
stva koja se osnivaju i posluju samo sa stranim licima, tj. koja nemaju sedište na teri-
oriji Srbije. Ukratko, delatnost je često vezana za propise o visini kapitala. Ispunje­
njem tih uslova delatnost je moguće registrovati i istu obavljati.
c ) U slo v i z a o b a v lja n je r e g is tr o v a n e d e la tn o st! - Da bi društvo moglo da oba-
v ja jednu ili vise delatnosti, nužno je da ispunjava uslove za vršenje svake od tih de­
latnosti. Ov, uslovi se određuju zakonom i podzakonskim aktima. Uslovi za obavljanje
delatnosti društva mogu se podeliti na opšte i posebne. Opšti zakonski uslovi su pro­
storna . tehnička opremljenost, zaštita na radu, zaštita i unapređivanje životne sredine
Posebni uslovi se odnose npr. na školsku spremu zaposlenih (kadrovska
osposobljenost), poslovne prostorije, posebne tehničke uslove, posebne mere zaštite
od opasnih materija i dr. .
Društvo može obavljati delatnost u poslovnom prostoru koji ispunjava uslove u
pogledu. 1) tehničke opremljenosti; 2) zaštite na radu, 3) zaštite i unapređenja životne
sredine, 4) i drugih propisanih uslova. Obavljanju delatnosti društvo može pristupiti uz
ispunjenost propisanih uslova (prostorni, tehnički, kadrovski, sanitarni i dr ) u zavi­
snost. od prirode registrovane delatnosti. S druge strane, pojedine delatnosti zbog svo­
je prirode zahtevaju faktički da se ispune određeni uslovi, nezavisno od toga da li se
formalno zahteva ispunjenje određenih uslova. Na primer, delatnost vršenja kontrole
robe zahteva faktički od kontrolne organizacije ispunjenost prostome, kadrovske i teh­
ničke opremljenosti.
Radi pojednostavljivanja i ubrzanja postupka registracije dmštava i o tp o č in ja ­
n ja sa o b a v lja n je m r e g is tr o v a n ih d e la tn o s ti, predviđeno je fleksibilno rešenje na
osnovu koga društvo može da započinje obavljanje registrovane delatnosti i kad nije
ispunilo propisane uslove, a da će nadležna inspekcijska služba u postupku redovne
ontrole, u upravnom postupku, doneti odgovarajući upravni akt (rešenje, zaključak)
kojim ce konstatovati uočene nedostatke i naložiti njihovo otklanjanje u određenom
roku. Izuzetno, samo kad je posebnim zakonom uslovljeno obavljanje određene delat­
nosti izdavanjem prethodnog odobrenja (dozvole), saglasnosti (naknadnog odobrenja)
i i drugog akta nadležnog organa, u tom slučaju društvo ne može da otpočne sa oba-
vjanjem registrovane delatnosti pre pribavljanja nekog od navedenih akata nadležnog
organa. Na pnmer, delatnosti koje se odnose na proizvodnju, promet, distribuciju, pre­
radu i uskladistenje materija opasnih i štetnih po zdravlje ljudi i životnu sredinu dru­
štvo može da otpočne da ih obavlja samo ako nadležni organ donese rešenje o ispunje­
nosti tih uslova. J*

’ Šogorov - Radoman, Poslovno pravo, str. 31 -32.

256
12 S U D IŠ T E P R I V R E D N O G D R U Š T V A

a) P o ja m - Sedište privrednog društva je element njegove individualizacije u

iniivnom prometu. Društvo Mora imati sedište, koje se utvrđuje osnivačkim aktom i
!ilmvezno se registruje. Sedište društva se def.niše kao mesto na teritoriji Srbije ,z ko-
sc upravlja poslovanjem društva i koje je kao takvo određeno osnivačkim aktom ili
iiillukom skupštine (ZOPD, čl. 19. stav 1). _ .
Sedište se različito defmiše u pravnoj nauci i u zakonodavstvu. Jedni ga detmisu
I no centar pravnog života društva, odnosno kao mesto u kome društvo ima organe
uprave i administrativne službe (sedište uprave društva) . Po drugima to je mesto u
I ume društvo obavlja delatnost, organizuje poslovanje, upravlja tim poslovanjem i ra-
,l..m društva (sedište delatnosti i uprave)6"7. Naš zakonodavac se opredelio za prvi pn-
,mp, jer je sedište društva defmisao kao mesto iz koga se upravlja poslovanjem dru-
,lvu' U pojedinim pravnim sistemima određivanje sedišta prepušteno je odluci društva,
u. mogućnost da bira: l) da sedište bude u mestu u kome je uprava društva i odakle se
u,navija poslovanjem društva, pa se sedište poima kao sedište uprave ili 2) da sediste
i,mir mesto u kome društvo trajno obavlja delatnost, pa se sedište poima kao sediste
delatnosti društva. Izbor se vrši davanjem izjave pri osnivanju društva ui osnivačkim
aktom odnosno statutom6567658.
Ogranak društva, koji ima određena ovlašćenja u pravnom prometu, upisuje se u
registar prema sedištu društva. . . . ,
Sedište privrednog društva je osnovni kriterijum za određivanje njegove pripa
nnsti (nacionalnosti), dok je dopunski kriterijum „vršenje kontrole nad privrednim
društvom41. Sa pramenom sedišta privrednog društva izvan granice jedne zemlje vrsi
Ni-1 pramena njegove pripadnosti, što dovodi do promene u primeni pravnih propisa na
taj privredni subjekt. ~
b ) O d r e đ iv a n je s e d iš ta - Pregledom rešenja u uporednom pravu moguće je
uočiti tri sistema određivanja sedišta društva: 1) po mestu osnivanja; 2) po mestu upra­
vljanja ili obavljanja delatnosti; 3) po mestu označenom u osnivačkom aktu, odnosno
statutu. .. , . . ___„
1) S e d iš te p o m e stu o s n iv a n ja (koncept inkorporacije, odnosno registrovanog
sedišta) određuje se po mestu osnivanja društva. Po njemu se vrši registracija društva i
određuje njegovo sedište. Ovaj sistem je uglavnom zastupljen na anglosaksonskom
području. Tako registrovano društvo može obavljati delatnost u drugom mestu ili vršiti
upravljanje iz drugog mesta, odnosno može menjati mesto upravljanja ili mesto delat­
nosti ali se time ne utiče na sedište društva. Sedište društva ostaje mesto njegovog
osnivanja i registracije, pa se na društvo primenjuje pravo zemlje gde je registrovano.
2 ) S e d iš te p o m e stu u p r a v lja n ja ili o b a v lja n ja d e la tn o s ti (koncept realnog,
odnosno stvarnog sedišta) određuje se tako što se društvo opredeljuje ili za mesto iz
koga se upravlja društvom, ili za mesto u kome obavlja delatnost. Sediste po osnovu

656 Philippe Merle, Droit commercial-Societescommerciales, Pariš 1998, str. 99

657 V. Jovanović, Preduzeća i društva prema Zakonu o preduzećima, str. 75.
658 Zakon o trgovačkim društvima Hrvatske, čl. 37. stav 1.
257
uprave ili po osnovu delatnosti naziva se realno sedište.659 Ovaj sistem je zastupljen u
većini evropskih zemalja, uključujući i našu zemlju. Sedište društva se registruje isto­
vremeno sa registracijom društva ili na njega se primenjuju pravila zemlje u kojoj je
ono registrovano. Dok se kod prethodnog sistema registracija sedišta vrši po osnovu
mesta osnivanja, dotle se kod sistema realnog sedišta registracija sedišta vrši po mestu
uprave ili po mestu obavljanja delatnosti.
3) Sedište po mestu označenom u osnivačkom aktu ili statutu (koncept statu
tamog sedišta) je ono mesto koje je određeno kao sedište društva, pa se pretpostavlja
d a je ono istinito (realno, stvarno), saglasno poštovanju principa istinitosti. Prema me­
stu koje je određeno kao sedište društva vrši se registracija društva. Sedište određeno
na ovaj način naziva se statutamo sedište.
c) Zasnivanje nadležnosti suda i adresa za prijem pošte prema mestu
trajnog obavljanja delatnosti - Zakonom o privrednim društvima, u kontekstu sedi­
šta društva, uređena su dva nova pravna instituta prema mestu trajnog obavljanja de­
latnosti: zasnivanje nadležnosti suda i adresa za prijem pošte (ZOPD, č l 19. i 20).
Imajući u vidu da veći broj društava svojim poslovanjem upravlja iz mesta različitog
od registrovanog sedišta ili svoje delatnosti obavlja izvan mesta sedišta društva, naš
zakonodavac je omogućio da u toj situaciji treća lica mogu zasnivati nadležnost suda
protiv društva i prema mestu trajnog obavljanja delatnosti.
Pravilo je da se dostavljanje vrši na adresu sedišta društva koje je u registru.
Međutim, da bi se privrednim društvima olakšalo dostavljanje, zakonodavac je propi­
sao da društvo izuzetno može imati posebnu adresu za prijem pošte koja se takođe
registruje. Društvu je dopušteno da ima i adresu za prijem elektronske pošte, a ured­
nost dostavljanja se ceni na osnovu zakona koji uređuje elektronska dokumenta
(ZOPD, čl. 21).
Polazeći od činjenice čestog izbegavanja prijema podnesaka od strane društva
kao i druge slučajeve u vezi sa dostavom (npr. neprijavljivanje promene adrese), naš
zakonodavac je odredio da ako je dostava pismena društvu izvršena na adresu za pri­
jem pošte, odnosno na adresu sedišta društva (ako društvo nema registrovanu adresu
za prijem pošte), putem preporučene pošiljke bila neuspešna, smatraće se d a je dostava
te pošiljke uredno izvršena istekom roka od 8 dana od dana drugog slanja te pošiljke,
pod uslovom d a je između ta dva slanja proteklo najmanje 15 dana (ZOPD, čl. 20. stav
2). Međutim, dostava pismena u sudskom, upravnom, poreskom i drugim postupcima
vrši se u skladu sa posebnim propisima.
d) Promena sedišta - Sedište privrednog društva određuje se osnivačkim ak­
tom, uz utvrđivanje organa koji je ovlašćen da donese odluku o njegovoj promeni. U
našem pravu takvu odluku je ovlašćena da donese skupština kod društva kapitala
(ZOPD, čl. 19. stav 3). U osnivačkom aktu donošenje odluke o promeni sedišta dru­
štva može se usloviti davanjem saglasnosti osnivača i bez takve saglasnosti do prome­
ne sedišta ne može doći. Svaka promena sedišta mora biti uneta u registar.

U pravu Crne Gore sedište je mesto u kome preduzetnik i privredno društvo obavljaju djelatnost, a
ako se delatnost obavlja u više mjesta, sedištem se smatra mjesto u kome se nalazi sedište uprave društva.
Zakon o privrednim društvima (,,S1. list RCG“, br. 6/2002 i ,,S1. list CG“, br. 17/2007, 8/2008 i 36/2011),
čl. 4a. (dalje: Zakon o privrednim društvima Crne Gore).
258
 e) Značaj sedišta - Pravni značaj sedišta privrednog društva je višestruk.
ma sedištu društva određuje se mesto zaključenja ugovora, ako ga ugovorne strane ni-
ii ugovorile. Zatim, prema sedištu društva određuje se: mesno nadležan organ za regi-
.1raciju društva; mesna nadležnost sudskih i upravnih organa u parničnom, vanpamič-
uom, izvršnom i upravnom postupku; mesna nadležnost organa za vršenje nadzora i
inspekcijskih poslova prema društvu; mesna nadležnost organa za izmirivanje fiskal­
nih obaveza; pripadnost (nacionalnost) društva; merodavno pravo koje će se primeniti
im ugovor na osnovu pravila međunarodnog privatnog prava i si.

13. ZASTUPANJE I ZASTUPNICI PRIVREDNOG DRUŠTVA

Zakonom o privrednim društvima se uređuju pojedine vrste zastupnika privred­

nu)' društva, dok se pitanje zastupanja uopšte prepušta drugom propisu, tj. Zakonu o
ubligacionim odnosima (čl. 84-88).
a) Opšta razmatranja - Zastupanje se može poimati na više načina. Pre sveg
nrpravnom i u pravnom smislu reči. U nepravnom smislu ono označava svako istupanje
kojim se brani neki stav, interes, ideja, bez preuzimanja prava i obaveza. U pravnom smi­
ju ono označava istupanje na osnovu ovlašćenja i u granicama ovlašćenja kojim se preu­
zimaju prava i obaveze, ili se ista menjaju, ili prestaju u ime i za račun zastupanog.
Zastupanje je pravno istupanje u ime i za račun privrednog društva, tj. zaključiva­
nu- pravnih poslova, vršenje pravnih radnji, istupanje pred sudom i drugim nadležnim or-
iMiiima na osnovu ovlašćenja i u granicama datih ovlašćenja. Lice koje vrši zastupanje na­
ziva se zastupnik, a lice koje se zastupa, naziva se zastupani. U pravnom smislu zastupa­
nu- može da se shvati šire i uže. Šire poimanje zastupanja obuhvata istupanje u ime i za
iiiOun zastupanog, kao i ono zastupanje putem koga se deluje za račun drugog lica, a u
.soje ime (komisioni posao). U užem smislu smatra se samo ono istupanje kod koga je
• r.lnpnik ovlašćen da svojom izjavom volje preuzima^rava i obaveze, menja ili raskida
piavne odnose u prometu, u ime i za račun zastupanog 1 .
Privredno društvo je pravno lice, koje preuzima obaveze u pravnom prometu pu­
tnu zastupanja. Ono svoju volju iskazuje preko svojih organa, a u pravni promet istupa
pu ko svojih zastupnika. Zbog toga, zastupanje je od velikog pravnog i praktičnog zna-
i nju. Pravni osnov za davanje ovlašćenja za zastupanje može da proizađe iz: 1) zakona,
.') akta privrednog društva, odnosno pravnog lica, 3) odluke nadležnog organa ili 4) izja-
vi- volje zastupanog —punomoćje (ZOO, čl. 84. stav 2). Ovlašćenje za zastupanje može
ii- dali potpuno poslovno sposobnom licu. Po pravilu, preduzetnik neposredno zaključu-
|i pravne poslove, a samo izuzetno to čini preko zastupnika ili punomoćnika.
Društvo zastupa direktor, a kod ortačkog društva to mogu biti svi ortaci, kod ko-
iiiaiiditnog društva svi komplementari, a kod društva sa ograničenom odgovornošću i
ikcionarskog društva jedan ili više direktora, odnosno predsednik ili članovi odbora
direktora. Pored direktora društva, osnivačkim aktom društva se kao zastupnici mogu
odrediti i druga lica.
Privredna društva po pravilu zaključuju pravne poslove preko zastupnika. Ugovor
ku|i zaključi zastupnik u granicama svojih ovlašćenja obavezuje neposredno zastupanog
i drugu ugovornu stranu. Zastupnik je dužan da obavesti drugu stranu da istupa u ime

""" Detaljnije videti: V. Jovanović, Preduzeća i društva prema Zakonu o preduzećima, str. 84-85.
259
 zastupanog, ali i kad to ne učini, zaključeni ugovor proizvodi pravno dejstvo, pod uslo-
vom d a je druga ugovorna strana znala ili je iz okolnosti mogla zaključiti da lice istupa u
svojstvu zastupnika. Zastupnik je dužan da postupa u interesu zastupanog i biće odgovo­
ran za štetu koju zastupani trpi zbog ugovora zaključenog protivno njegovim interesima.
Takođe, zastupanom je dopušteno da istakne zahtev za poništaj ugovora zaključenog
protivno njegovim interesima, ukoliko je druga ugovorna strana bila nesavesna (znala je
ili je mogla znati daje ugovor protivan njegovim interesima)661.
Ovlašćenja koja imaju zastupnici društva ne mogu se prenositi na drugo lice, osim
kada im je to dopušteno zakonom ili zaključenim ugovorom. Samo izuzetno zastupnik
društva to može učiniti, ako je sprečen okolnostima da posao lično obavi, a istovremeno
interesi zastupanog zahtevaju neodložno preduzimanje pravnog posla (ZOO, čl. 86).
Zastupnik je lice koje se pojavljuje u pravnom prometu umesto zastupanog. Zbog
toga je njegovo delovanje od koristi za zastupanog, ali nosi i određeni rizik (npr. može
prekoračiti ovlašćenja, delovati u okviru ovlašćenja ali nemamo, propuštati određene
neophodne pravne radnje, nedovoljno braniti interese zastupanog itd.). Zbog toga pravo
predviđa odgovarajuće mehanizme kako bi se položaj zastupanog pravno zaštitio. Zako­
nom se stavlja u dužnost zastupniku društva da poštuje sva ograničenja ovlašćenja na za­
stupanje. U slučaju da zastupnik prekorači ograničenja ovlašćenja, odgovoran je za štetu
koja se time prouzrokuje društvu ili trećim licima sa kojima je posao zaključen. Treba
imati u vidu da se uspostavljena ograničenja ovlašćenja zastupnika društva, koja su obja­
vljena ili neobjavljena, ne mogu isticati prema trećim licima od strane društva662. Dalje,
saglasno rešenjima Prve direktive EU, i u našem zakonodavstvu je ugrađeno rešenje da
privredno društvo obavezuju pravni poslovi koje je njegov zastupnik zaključio izvan de-
latnosti društva navedenih u osnivačkom aktu, osim ako dmštvo dokaže d a je treće lice
znalo ili je prema okolnostima slučaja moglo znati da su ti poslovi izvan tih delatnosti, s
tim da objavljivanje samo po sebi nije dovoljan dokaz za to. Najzad, objavljeni podaci’o
zastupnicima dmštva obavezuju društvo i kad postoje nepravilnosti u njihovom izboru.
Na njih se mogu pozivati i treća lica, osim ako dmštvo dokaže da su treća lica znala ili
mogla znati za te nepravilnosti (ZOPD, čl. 33).
U budućem Građanskom zakoniku Srbije predlaže se regulisanje pitanja sukoba
interesa između zastupnika i zastupanog663.
Zastupnik dmštva se registmje radi pravne sigurnosti trećih lica, samog pravnog
prometa, kao i zastupanog.
b) Izvori prava za materiju o zastupanju u našem pravu su: Zakon o obligacio
nim odnosima, Zakon o privrednim društvima, Zakon o stečaju, Zakon o opštem
upravnom postupku, Zakon o upravnim sporovima664 i dmgi posebni zakoni. Primarnu
ulogu za zastupanje i zastupnike društva imaju odredbe Zakona o privrednim društvi­
ma (čl. 31-43) i Zakona o obligacionim odnosima (čl. 84-98 i 790-812).

GZRS - druga knjiga, čl. 87 (str. 37).

Izuzetno, ograničenja ovlašćenja zastupnika u vidu obaveznog supotpisa mogu se isticati prema
trećim licima, ako su registrovana u registru. ZOPD, čl. 33. stav 3.
Predlaže se zabrana za zastupnika da u ime lica koje zastupa zaključi ugovor sa samim sobom za
svoj račun, kao i za račun nekog drugog lica koje takođe zastupa, osim u slučajevima koji su zakonom do­
zvoljeni. Međutim, zakonodavac dopušta licu u čije je ime takav ugovor zaključen da ga naknadno ratifi-
kuje. GZRS - druga knjiga, čl. 89 (str. 37).
664 Zakon o upravnim sporovima, „SI. glasnik RS“, br. 111/2009.
260
 c) Vrste zastupnika - Zakonom o privrednim društvima uređeni su sledeći
nipnici društva: zakonski (statutami) zastupnici, punomoćnici po zaposlenju, prokuri-
ii i ostali zastupnici. Na osnovu Zakona o obligacionim odnosima, zastupanje pri-
\ rednog društva može se zasnovati na izjavi volje zastupanog (ugovor o punomoćju),
ngovačkom putniku, na punomoćju po zaposlenju. Takođe, zastupstvo društva može
,1a proizađe na osnovu posebnih propisa, na osnovu akta nadležnog državnog i nedr-
■Mvnog organa (npr. imenovanje stečajnog ili likvidacionog upravnika i dr.).
Privredno društvo može imati više zastupnika po različitim pravnim osnovama,
bog čega postoje posebne vrste zastupnika društva. Osim toga, može postojati zastup­
nik za ćelo društvo ili samo za jedan njegov deo - ogranak.
1) Zakonski (statutarni) zastupnici (zastupnici na osnovu zakona) - Z
nodavac definiše ove zastupnike kao lica koja su zakonom kao takva određena za sva­
ki pojedini oblik društva (ZOPD, čl. 31). Odatle, status zakonskog zastupnika (po sili
.ikona, sx legs) ima direktor, odnosno predsednik odbora direktora. On zastupa pri­
vredno društvo kao organ koji obavlja funkciju poslovođenja. Iz prirode ove funkcije
proističe i status direktora kao zakonskog zastupnika. Ko vodi poslovođenje taj je
ovlaŠćen i da zaključuje ugovore i obavlja druge pravne radnje u cilju vršenja poslo-
. „dne funkcije. Međutim, osnivačkim aktom ili statutom može se ovlašćenje zakon-
kog zastupnika ograničiti na određene pravne poslove (ugovore) ili pravne radnje, ili
i'graničenje može da se odredi tako da zaključivanje određenih ugovora ili vršenje ne­
kih pravnih radnji može da obavlja samo uz saglasnost organa upravljanja. Sva ograni­
čenja moraju biti uneta u registar.
Ko može biti zakonski zastupnik privrednog društva u našem pravu? To može biti
poslovno sposobno fizičko lice i pravno lice, tj. društvo koje je registrovano na teritoriji
Srbije. Treba naglasiti da društvo mora da ima najmanje jednog zakonskog zastupnika u
svojstvu fizičkog lica, a kad društvo vrši funkciju zakonskog zastupnika, ono to čini pre­
ko svog zakonskog zastupnika koji je fizičko lice ili fizičko lice koje je za to ovlašćeno
u.i osnovu posebnog punomoćja. Zakonski zastupnici društva i napred navedena fizička
lica koja vrše funkciju zastupstva ispred društva moraju se registrovati.
Zakonskom zastupniku je zabranjeno da bez posebnog ovlašćenja nastupa kao
druga ugovorna strana i sa društvom zaključuje ugovore u svoje ime i za svoj račun, u
svoje ime a za račun drugog lica, niti u ime i za račun drugog lica, a od njegovog da­
vanja jedino je izuzet zakonski zastupnik koji je istovremeno i jedini član društva
(ZOPD, čl. 42). On će biti odgovoran za štetu koju nanese društvu ukoliko prekorači
granice svojih ovlašćenja, osim ako je postupao u skladu sa odlukom nadležnog orga­
na društva ili ako su njegove radnje naknadno odobrene od tog organa.
Svaki zastupnik društva, uključujući i zakonskog zastupnika, prilikom potpisi­
vanja dokumenata u ime i za račun društva dužan je da uz svoj potpis navede i svoj-
ntvo u kome nastupa u pravnom prometu ispred društva. Međutim, navođenje ovog
svojstva ne prestavlja formalni uslov za punovažnost potpisanog dokumenta.
2) Punomoćnik po zaposlenju (punomoćnik na osnovu radnog mesta) -
nom o obligacionim odnosima uređena je ova vrsta punomoćja pod nazivom „ovlašćenja
lica koja obavljaju određene poslove" (ZOO, čl. 98). To je takva vrsta zastupnika koji
mele na takvim poslovima (radnim mestima) na kojima se zaključuju ili izvršavaju prav­
ni poslovi, odnosno preduzimaju pravne radnje, samim faktom da rade na takvom mestu
(npr. prodavci u prodavnicama, pružaoci usluga u ugostiteljstvu, lica na poslovima šal-
261
terske službe u pošti, banci i si.). Oni su ovlašćeni da vrše poslove zastupanja iz delokru-
ga svojih poslova. Takva lica moraju biti u radnom odnosu ili moraju raditi na takvim
poslovima iz koga proističe po prirodi stvari njihovo ovlašćenje da zaključuju i/ili izvr­
šavaju ugovore, da vrše neke pravne radnje u ime i za račun poslodavca.
Zakonodavac u važećem Zakonu o privrednim društvima nalazi za potrebno,
nezavisno od postojećeg rešenja u Zakonu o obligacionim odnosima, da reguliše po­
sebnu vrstu zastupnika društva - punomoćnike po zaposlenju (ZOPD, čl. 34). Zaposle­
ni u privrednom društvu665 koji rade na poslovima čije obavljanje u redovnom poslo­
vanju uključuje i zaključenje ili ispunjenje određenih ugovora ili preduzimanje drugih
pravnih radnji, ovlašćena su da kao punomoćnici društva zaključuju i ispunjavaju te
ugovore, odnosno preduzimaju te pravne radnje u granicama poslova na kojima rade.
3) Zastupnici na osnovu akta ili odluke nadležnog organa društva - Može
se odrediti da društvo zastupaju, osim zakonskih zastupnika, i druga lica („ostali za­
stupnici", ZOPD, čl. 32. stav 1) koja se aktom (osnivačkim aktom ili statutom) ili od­
lukom nadležnog organa društva ovlašćuju za to, a odluka se mora registrovati. Po
pravilu, ta druga lica se određuju prema funkciji koju vrše u društvu, npr. sekretar dru­
štva, šef pravne službe, direktor fmansijskog sektora i dr. I ovim licima se mogu ogra­
ničiti ovlašćenja aktom ili odlukom kojom se imenuju. Ograničenje se može odnositi
na zaključivanje samo određenih ugovora ili vršenje samo određenih pravnih radnji ili
da se zaključivanje određenih ugovora ili vršenje određenih pravnih radnji može vršiti
samo uz saglasnost nadležnog organa društva. Svako ograničenje ovlašćenja kao i pre­
stanak ovlašćenja mora se registrovati. Time se štite pravni interesi zastupanog, trećih
lica, ali se obezbeđuje i sigurnost pravnog prometa.
Ako privredno društvo u kontinuitetu prihvata da neko lice postupa kao zastup­
nik na način kojim treća lica dovodi u uverenje da ima pravo na zastupanje, u tom slu­
čaju smatraće se d a je društvo njega prećutno ovlastilo (konkludentno) na zastupanje,
pod uslovom da društvo ne dokaže d a je treće lice znalo ili moralo znati za nepostoja­
nje ovlašćenja za zastupanje.
4) Prokura - Začeci prokure javljaju se u srednjevekovnom prometu na sajmovi­
ma, a tek se u Opštem nemačkom trgovačkom zakoniku (1861) reguliše kao poseban
pravni institut. Kasnije su prokuru, uz izvesne modifikacije, preuzela zakonodavstva ze­
malja kojima je navedeni zakon služio kao oslonac (Austrija, Švajcarska, Švedska, Nor­
veška, Finska i dr.). Anglosaksonski i romanski pravni sistem ne poznaju prokuru.
Prokura se daje u velikim privrednim društvima radi rasterećenja direktora od ve­
likog broja obaveza, a rede kod malih i srednjih preduzeća. Reč je o poznatom i prizna­
tom pravnom institutu iz oblasti zastupanja privrednih subjekata u uporednom pravu666.
Prokura se definiše kao poslovno punomoćje kojim društvo ovlašćuje jedno ili više fi­
zičkih lica da u njegovo ime i za njegov račun zaključuju pravne poslove i preduzimaju
druge pravne radnje u vezi sa delatnošću društva (ZOPD, čl. 35. stav 1). Na sličan način
se definiše prokura i u budućem Građanskom zakoniku Srbije667. Posebno poslovno
ovlašćenje koje se daje naziva se prokura, a fizičko lice kome se daje prokura naziva se

3 Pod pojam zaposlenog naš zakonodavac podvodi fizičko lice koje je u radnom odnosu u društvu,
kao i lice koje nije u radnom odnosu u društvu, pod uslovom da u njemu obavlja određenu funkciju.
’ Šogorov - Radoman, Poslovno pravo, str. 36.
667 GZRS - druga knjiga, čl. 102. stav 1. (str. 41).
262
 prokurista. Reč je o najširem ovlašćenju, tj. širem od svakog poslovnog ovlašćenja iz
Zakona o obligacionim odnosima. Izuzetno, prokuristu može imati ogranak društva.
Ako se u prokuri izričito ne naznači d a je data za ogranak društva, smatraće se d a je pro-
kura data za društvo. Sadržina ovog ovlašćenja je određena zakonom, a ne voljom dava­
oca prokure. Prokurista je ovlašćen da: 1) zaključuje ugovore; 2) preduzima pravne rad­
nje; 3) obavlja pravne poslove u vezi sa delatnošću društva. Međutim, zakonom su na­
brojani poslovi i radnje koje prokurista ne može bez posebnog ovlašćenja da preduzima,
i to da: 1) zaključuje pravne poslove i preduzima pravne radnje u vezi sa sticanjem, otu­
đenjem ili opterećenjem nepokretnosti i udela i akcija koje društvo poseduje u drugim
pravnim licima; 2) preuzima menične obaveze i obaveze jemstva; 3) zaključuje ugovore
o zajmu i kreditu; 4) zastupa društvo u sudskim postupcima ili pred arbitražom. Ona
(graničenja prokure koja nisu izričito predviđena zakonom nemaju dejstvo prema trećim
licima. Samo izuzetno, dozvoljeno je ograničiti ovlašćenja prokuriste supotpisom zakon-
,kog zastupnika društva ili drugog prokuriste u slučaju zajedničke prokure'”’". Prokurista
je odgovoran za štetu koju nanese društvu ukoliko prekorači granice svojih ovlašćenja,
osim ako je postupao u skladu sa odlukom nadležnog organa društva ili ako su njegove
radnje naknadno odobrene od tog organa (ZOPD, čl. 41).
Pravilo je da se prokura daje na osnovu odluke članova društva (kod društva
lica prokuru daju ortaci, odnosno komanditori i komplementari), odnosno odluke
skupštine (kod društva kapitala). Međutim, osnivačkim aktom ili statutom može se
predvideti i drugačije. Preduzetnik je ovlašćen da daje prokuru lično.
Koja su svojstva (karakteristike) prokure? Prokurista može biti samo fizičko li­
ce. Prokurista ne može preneti prokuru na drugo lice i nije mu dopušteno da daje pu-
nomoćje za zastupanje drugom licu (ZOPD, čl. 35. stav 3). Ovlašćenja iz prokure ne
mogu se ograničiti, jer su ona određena zakonom. Ona se ne mogu vremenski odrediti,
icr se prokura ne daje na određeno vreme. Ona se ne može usloviti, jer se ne može ve­
zati za određene uslove. Prokura se obavezno registruje u registar, a prestaje njenim
brisanjem iz registra. Zakonski zastupnik (direktor) privrednog društva je dužan da
obavesti registar o davanju i opozivu prokure. Pre nego što se prokurista registruje,
dužan je da deponuje svoj potpis, sa oznakom koja označava njegovo svojstvo.
Privredno društvo može da opozove u svako doba već datu prokuru, a ne može
se odreći tog prava, niti se to pravo na bilo koji način može ograničiti ili usloviti. U
slučaju opoziva prokure prokuristi pripada pravo na ostvarivanje njegovih interesa. I
prokuristi je dato pravo da u svako doba otkaže prokuru, uz zakonsku obavezu da u
narednih 30 dana od dana dostavljanja otkaza društvu zaključuje pravne poslove i
preduzima druge pravne radnje, ako je to potrebno kako bi se izbegla šteta za društvo.
Prokurista koji nastupa u pravnom prometu prilikom potpisivanja dokumenata u ime i
za račun društva dužan je da uz svoj potpis navede i svojstvo u kome nastupa ispred
društva. Međutim, navođenje ovog svojstva ne predstavlja formalni uslov za punova­
žnost potpisanog dokumenta.68

668 Prokura ne obuhvata ovlašćenje za zaključivanje pravnih poslova koji se odnose na otuđenje i op-
HTcćenje nepokretnosti, pod uslovom da za svaki takav posao nije dobijeno posebno punomoćje (GZRS -
druga knjiga, čl. 104. stav 1 /str. 42/). U Zakonu o privrednim društvima je takođe predviđena ova zabra­
nu. ali sa nešto širom zakonskom formulacijom: da prokurista ne može bez posebnog ovlašćenja nastupati
kao druga ugovorna strana i sa društvom zaključivati ugovore u svoje ime i za svoj račun, u svoje ime i za
lačun drugog lica, niti u ime i za račun drugog lica. ZOPD, čl. 42.
263

I
 U pogledu vrsta, prokura može biti pojedinačna, jer se može dati jednom licu
ili većem broju lica, ali svaki od prokurista ima sva ovlašćenja koja proizlaze iz zako­
na. Ona može biti i zajednička (skupna, kolektivna), jer se može dati većem broju lica
zajedno, zbog čega oni vrše prokuru zajedno, u smislu d a je pravni posao punovažan,
odnosno da je preduzeta pravna radnja punovažna, ako postoji saglasna izjava volje
svih prokurista, osim ako je u prokuri navedeno d a je za punovažnost dovoljna sagla-
snost tačno određenog broja prokurista, a ta saglasnost može biti prethodna ili naknad­
na (ZOPD, čl. 37. stav 2). Ako treće lice izjavi volju jednom od njih, npr. u smislu po­
nude za zaključenje ugovora, smatra se d a je ista učinjena svim prokuristima.
5) Punomoćnik na osnovu ugovora o punomoćju - Zakonom o obligacionim
odnosima se uređuje zastupanje na osnovu punomoćja. Pod punomoćjem se podrazu-
meva ovlašćenje za zastupanje koje vlastodavac pravnim poslom daje punomoćniku
(ZOO, čl. S9. stav 1). Postojanje i obim datog punomoćja su nezavisni od pravnog od­
nosa radi koga je punomoćje dato. Punomoćje se može dati i fizičkom i pravnom licu.
Zastupnik privrednog društva može dati punomoćje drugom licu za zastupanje društva
samo pod dva uslova: 1) da je preneto ovlašćenje iz kruga njegovih ovlašćenja i 2) da
je zaključen ugovor o punomoćju, koji mora biti u pisanom obliku
Davalac punomoćja (davalac ovlašćenja) naziva se vlastodavac, a primalac ovla­
šćenja (punomoćja) naziva se punomoćnik. Međutim, pravo davanja punomoćja u pri­
vrednom društvu može biti ograničeno. Osnivačkim aktom, statutom ili odlukom organa
upravljanja može se odrediti da se punomoćje može dati samo uz saglasnost organa upra-
vljanja. Bez te saglasnosti davalac punomoćja ne može da zaključi ugovor o punomoćju.
Punomoćnik može zaključivati one pravne poslove i preduzimati samo one
pravne radnje za čije je preduzimanje ovlašćen. Punomoćje se može dati za zaključe­
nje određenog posla ili za obavljanje određene pravne radnje, za određene poslove ili
određene pravne radnje ili za grupu poslova ili grupu pravnih radnji. Sadržina ovlašće­
nja proističe iz volje vlastodavca i saglasnosti punomoćnika da preuzme takvu ulogu,
te je reč o ugovornom odnosu, a pravni osnov za sticanje statusa punomoćnika je ugo­
vor o punomoćju. Punomoćje može biti opšte (generalno) na osnovu koga punomoć­
nik može preduzimati više vrsta poslova, tj. poslove koje ulaze u redovno poslovanje
vlastodavca. Međutim, poslovi koji ne ulaze u njegovo redovno poslovanje punomoć­
nik može preduzeti samo ako je posebno ovlašćen za njihovo preduzimanje, a u sva­
kom slučaju ne može bez posebnog ovlašćenja zaključiti određene ugovore (o jem-
stvu, poravnanju, arbitraži), niti se odreći nekog prava bez naknade. Punomoćje može
biti isključivo, što podrazumeva da je punomoćje dato samo određenom licu i da se
data ovlašćenja ne mogu davati drugim licima. Kod ekskluzivnog punomoćja data
ovlašćenja ne može ni sam vlastodavac da realizuje.
U Zakonu o obligacionim odnosima uređeno je pet oblika punomoćja: opšte
(generalno), posebno (specijalno), poslovno, punomoćstvo po zaposlenju i punomoć
trgovinskog putnika. Zakonom o privrednim društvima pridodaje se još jedno - proku­
ra . Poslovno punomoćje može se dati pravnom i fizičkom licu u granicama zakona,*

U budućem Građanskom zakoniku Srbije predlaže se da prokura bude predmet regulisanja u delu
kojim se regulisu obhgaciom odnosi. GZRS - druga knjiga, čl. 102-106 /str. 41-42/.
264
. tim da njemu nije dopušteno da otuđuje i opterećuje nepokretnosti, preuzima obave­
ze jemstva, zaključuje ugovore o zajmu (kreditu) i vodi spor, osim ako nije dobio po-
obno punomoćje za svaki takav posao. Pravna rešenja za poslovno punomoćje se
.liodno primenjuju i na preduzetnika, s tim da ono ne prestaje njegovom smrću ili ka­
da je lišen poslovne sposobnosti.
Punomoćnik može preduzimati samo one pravne poslove za čije je preduzima-
nje ovlašćen. Opozivanje i sužavanje svakog punomoćja može se učiniti izjavom bez
posebne forme.
Punomoćje prestaje prestankom pravnog lica ili smrću fizičkog lica u svojstvu
punomoćnika. Takođe, punomoćje prestaje prestankom pravnog lica, odnosno smrću
fizičkog lica u svojstvu vlastodavca, osim ako se započeti posao ne može prekinuti bez
.lete po pravne sledbenike i u drugim zakonom utvrđenim slučajevima.
6) Trgovinski putnik - On je fizičko lice sa kojim privredni subjekt (druš
preduzetnik) zaključuje ugovor o punomoćju, kojim ga ovlašćuje da zaključuje ugovo­
re u ime i za račun vlastodavca o prodaji njegove robe. Pravilo je d a je trgovinski put­
nik zaposlen kod vlastodavca, ali to nije uslov za njegov status. On je ovlašćen da pro-
Hnje robu van prostorija svog vlastodavca i da vrši one pravne radnje koie su u funkciji
te prodaje: da prikuplja porudžbine, da zaključuje ugovor o prodaji robe vlastodavca,
ila prima prigovore na račun prodate robe zbog materijalnih nedostataka, da prima
druge izjave i da preduzima mere radi očuvanja prava svog vlastodavca iz ugovora ko-
li zaključuje. Trgovinskom putniku nije dopušteno da: kupuje robu koja je namenjena
prodaji; svoje ovlašćenje prenosi na drugo lice; prodaje robu licu koje je konkurent
njegovom vlastodavcu; vrši prodaju robe u prostorijama vlastodavca. On nije ovlašćen
da prima prodajnu cenu, da prodaje robu na kredit, ali to može da čini samo ako ima
posebno ovlašćenje svog vlastodavca (ZOO, čl. 97).
7) Punomoćnik na osnovu posebnog pojedinačnog akta - To je takva
zastupnika koji stiče taj status na osnovu posebnog pojedinačnog akta. Taj akt može
biti akt državnog organa ili akt nedržavnog organa. Kao akt državnog organa to može
biti npr. akt suda o imenovanju stečajnog upravnika, kome po samom Zakonu o steča­
ju pripada status zastupnika društva u postupku stečaja. Kao nedržavni akt to može biti
npr. odluka osnivača društva da do njegove registracije (tzv. preddruštvo) bude posta­
vljen privremeni direktor, koji će imati ovlašćenja zastupnika.

14. POSLOVNE KNJIGE I REVIZIJA

a) Poslovne knjige —Privredni subjekt ne može biti vođen na racionalan

ako nema svoju fmansijsku autonomiju i komercijalno računovodstvo. Ni država ne
može da obavlja funkciju nadzora, niti da vrši nametanje fmansijskih obaveza, ako pri­
vredni subjekt ne vodi poslovne knjige670.

670 Francois Gore, Droit des affaires, Pariš 1977., na str. 19. i 20. ističe daje preduzeće računovod­
stvena ličnost i istovremeno fiskalni entitet, postoje zakonodavac u preduzecu prepoznao posebnu eko­
nomsku celinu koju je podvrgao fmansijskim obavezama.
265
 U pravu Srbije pravna lica i preduzetnici opštim aktom uređuju organizaciju
računovodstva na način koji omogućava sveobuhvatno evidentiranje, kao i sprečava­
nje i otkrivanje pogrešno evidentiranih poslovnih promena, uređuju interne računo­
vodstvene kontrolne postupke, utvrđuju računovodstvene politike, određuju lica koja
su odgovorna za zakonitost i ispravnost nastanka poslovne promene i sastavljanje i
kontrolu računovodstvenih isprava o poslovnoj promeni, uređuju kretanje računovod­
stvenih isprava i utvrđuju rokove za njihovo dostavljanje na dalju obradu i knjiženje u
poslovnim knjigama671. Unos podataka u poslovne knjige organizuje se na način koji
će omogućiti: 1) kontrolu ulaznih podataka; 2) kontrolu ispravnosti unetih podataka;
3) uvid u promet i stanje računa glavne knjige; 4) uvid u hronologiju obavljenog unosa
poslovnih promena; 5) čuvanje i korišćenje podataka672. Knjiženje poslovnih promena
na računima imovine, obaveza i kapitalu, prihodima i rashodima vrši se na osnovu ve-
rodostojnih računovodstvenih isprava, koje mogu biti u pisanom ili elektronskom
obliku. Lice odgovorno za sastavljanje i kontrolu računovodstvene isprave, koje odre­
đuje pravno lice pre unosa podataka iz isprave u poslovne knjige, dužno je da svojim
potpisom (ili drugom identifikacionom oznakom), u pisanom ili elektronskom obliku,
potvrdi da je računovodstvena isprava potpuna, istinita, računski tačna i da prikazuje
poslovnu promenu. Zakonom su utvrđeni kratki rokovi za dostavljanje računovodstve­
nih isprava (najkasnije u roku od 3 radna dana od dana kada je poslovna promena na­
stala, odnosno od datuma prijema) i za knjiženje u poslovnim knjigama (najkasnije u
roku od 5 radnih dana od dana prijema).
Poslovne knjige predstavljaju jednoobrazne evidencije o stanju i promenama na
imovini, obavezama i kapitalu i prihodima i rashodima privrednih društava i preduzet-
nika. Poslovne knjige jesu: dnevnik, glavna knjiga i pomoćne knjige. Dnevnik i glav­
na knjiga vode se po sistemu dvojnog knjigovodstva (ZOR, čl. 11). Poslovne knjige
vode se u skladu sa načelom nepromenljivog zapisa o nastaloj poslovnoj promeni. Po­
slovne knjige se otvaraju na početku poslovne godine na osnovu zaključnog bilansa
stanja prethodne godine, a vode se za poslovnu godinu koja se poklapa sa kalendar­
skom. Novoosnovana privredna društva i registrovani preduzetnici otvaraju poslovne
knjige na osnovu bilansa osnivanja.
Pravna lica i preduzetnici poslovne promene knjiže na računima propisanim
kontnim okvirom. Za privredna društva, zadruge, preduzetnike i zakonom određena
pravna lica kontni okvir i sadržinu računa u kontnom okviru propisuje Ministar fmansija.
Pravno lice i preduzetnik su dužni da opštim aktom urede školsku spremu, radno
iskustvo i ostale uslove za lice koje je odgovorno za vođenje poslovnih knjiga i sa­
stavljanje finansijskih izveštaja. Ovi subjekti mogu poveriti vođenje poslovnih knji­
ga i sastavljanje finansijskih izveštaja društvu ili preduzetniku koji su registrovani za
pružanje računovodstvenih usluga, na osnovu zaključenog ugovora u pisanoj formi.

67' Zakon o računovodstvu („SI. list RS“, br. 62/2013), čl. 7. stav 1 (dalje: ZOR).
1,7 Pravno lice i preduzetnik koji vrši obradu podataka na računaru dužan je da koristi standardni
računovodstveni softver koji omogućava funkcionisanje sistema internih računovodstvenih kontrola i
onemogućava brisanje proknjiženih poslovnih promena. ZOR, čl. 7. stav 3.
266

1
 Poslovne knjige se zaključuju: 1) na kraju poslovne godine; 2) u slučajevima
.latusnih pramena; 3) u slučaju prestanka poslovanja; 4) u drugim slučajevima.
Privredna društva i preduzetnici dužni su da uredno čuvaju računovodstvene
isprave, poslovne knjige i finansijske izveštaje i da opštim aktom odrede odgovorna
lica i poslovne prostorije za njihovo čuvanje, kao i način čuvanja. Finansijski izveštaji
i izveštaji o izvršenoj reviziji čuvaju se 20 godina, godišnji izveštaj o poslovanju,
dnevnik i glavna knjiga 10 godina, a pomoćne knjige 5 godina. Druge isprave čuvaju
se u zakonom određenom roku. Otvaranjem postupka likvidacije ili stečaja računovod­
stvene isprave i poslovne knjige moraju se zapisnički predati likvidacionom odnosno
•.tečajnom upravniku.
b) Finansijski i konsolidovani izveštaji - Pravno lica i preduzetnici sastavljaju
i prikazuju redovne finansijske izveštaje za tekuću poslovnu godinu sa stanjem na dan
31. decembra tekuće godine. Do sastavljanja vanrednih finansijskih izveštaja dolazi
iko je došlo do: 1) statusnih pramena (spajanje, podela i odvajanje); 2) otvaranja, od­
nosno zaključenja stečaja, odnosno postupka likvidacije privrednog subjekta (ZOR.
Vanredni finansijski izveštaj obuhvata: 1) bilans stanja i 2) bilans uspeha.
Redovan godišnji finansijski izveštaj pravnih lica koja primenjuju Međuna­
rodne standarde finansijskog izveštavanja (MSFT) odnosno Međunarodne standarde fi-
iiiinsijskog izveštavanja za mala i srednja preduzeća (MSFI za MSP) su: 1) bilans sta-
uju; 2) bilans uspeha; 3) izveštaj o ostalom rezultatu; 4) izveštaj o promenama na kapi-
liilu; 5) izveštaj o tokovima gotovine; 6) napomene uz finansijske izveštaje. Redovan
godišnji finansijski izveštaj mikro pravnih lica i preduzetnika obuhvata: 1) bilans
,tanja i 2) bilans uspeha. Konsolidovan godišnji finansijski izveštaj je izveštaj jedne
ekonomske celine, koju čine matično i sva zavisna privredna društva, a obuhvata za­
konom predviđene elemente. Privredno društvo koje ima kontrolu nad jednim ili više
zavisnih društava dužno je da sastavlja, prikazuje, dostavlja i obelodanjuje konsolido-
. ,ini godišnji finansijski izveštaj.
Pravno liceje dužno da sastavi godišnji izveštaj o poslovanju, koji sadrži zako­
nom utvrđene elemente. Godišnji izveštaj o poslovanju javnih društava, odnosno dru-
i.iva koja se pripremaju da postanu javna, sadrži i pregled pravila korporativnog upra-
vIjunja. Izuzetno, mikro, mala i srednja pravna lica nisu dužna da sastavljaju godišnji
izveštaj o poslovanju.
Organ upravljanja privrednog društva i preduzetnik su odgovorni za istinito i
pošteno prikazivanje finansijskih izveštaja. Njih potpisuju zakonski zastupnik pri-
\ iednog društva, odnosno preduzetnik. Zakonski zastupnik, organ upravljanja i nad-
/urni organ privrednog društva, odnosno preduzetnik, kao i odgovorno lice za vođenje
poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja odgovorni su za istinito i pošteno
pi ikazivanje finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja društva (ZOR, čl. 32).
Privredna društva i preduzetnici imaju dužnost da redovne godišnje finansijske
izveštaje dostave Agenciji za privredne registre, najkasnije do kraja juna naredne
godine, a konsolidovane finansijske izveštaje najkasnije do kraja jula naredne godine.
I’iivredno društvo koje nije imalo poslovnih događaja, niti u poslovnim knjigama ima
podatke o imovini i obavezama, dužno je da do kraja februara naredne godine dostavi
Agenciji izjavu o neaktivnosti koja se odnosi na izveštajnu godinu. Agencija registruje

267
 finansijske izveštaje u Registru finansijskih izveštaja673*675, sa zakonskom obavezom da
ih čuva 10 godina. Primljene finansijske izveštaje Agencija obrađuje i objavljuje po­
datke iz tih izveštaja na osnovu drugih evidencija koje ona vodi, kao i podataka koje
joj dostave drugi nadležni organi sagledava rezultate poslovanja i fmansijski položaj
privrednih društava i preduzetnika - bonitet društava i preduzetnika.
c) Revizija - Za naš predmet izučavanja od značaja su poimanje revizije, vrst
revizija, pravni status revizora i druga statusna pitanja.
1) Pojam —U stranoj i domaćoj literaturi postoje brojne definicije pojma reviz
je. Pojedini zakonodavci daju definiciju revizije, kakav je npr. slučaj sa hrvatskim za­
konodavcem . Naš zakonodavac preuzima definiciju hrvatskog zakonodavca, uz ne­
znatnu redakciju .
U određenom broju zemalja revizija je organizovana kao (slobodna) profesio­
nalna delatnost, kojom se bave kvalifikovani pojedinci koji pripadaju odgovarajućim
revizorskim društvima, zavodima ili institutima67*.
Zbog čega se i na osnovu čega se određene profesije u evropskom-kontinental-
nom pravu kvalifikuju kao slobodne profesije (advokati, javni beležnici, revizori, leka-
ri, veterinari i dr.)? Zato što poseduju određena svojstva koja proističu iz same prirode
delatnosti (poslova i zadataka) konkretne slobodne profesije, koia u suštini čine atribu­
te u oblasti profesionalizma, ali i zbog toga što nosioci slobodnih profesija, kao poseb­
ne grupe u društvu, imaju poseban status, jer uživaju visok položaj i moć u društvu677.
U pravnoj nauci i zakonodavstvu evropsko-kontinentalnog prava „slobodne pro-
tesije“ u odnosu na „zanimanja" i „profesije" imaju posebne karakteristike, i to: odre­
đene su zakonom; obavljaju se u vidu zanimanja (delatnosti); autonomne su, samostal­
ne i nezavisne; njihovi nosioci moraju da poseduju profesionalna znanja i veštine;
imaju za rezultat uvek i isključivo pruženu uslugu, koja je po svojoj prirodi intelektu­
alna usluga (sa malim izuzecima); pružaju se fizičkim i/ili pravnim licima; pružaju se
na osnovu zaključenog ugovora ili zasnovanog radnog odnosa; mogu se obavljati u
pravnim oblicima za individualno i kolektivno preduzetništvo; pružaju se uz naknadu
k°ja je ograničena tarifom; imaju određene osobenosti u pogledu izvora prava; ele­
ment su zaštite društvenog sistema i dr.
2) Vrste - Podela revizije može se vršiti na osnovu različitih kriterijuma. Pola­
zeći od kriterijuma oblasti u kojoj se vrši revizija, ona se može podeliti na: državnu
reviziju, koja se vrši u javnom sektoru, eksternu (zakonsku) reviziju, koja se vrši u
privatnom sektoru i zadružnu reviziju, koja se vrši u zadružnom sektoru.

673 Registar finansijskih izveštaja je centralna, javna, jedinstvena elektronska baza podataka kao i
podataka o bonitetu privrednih subjekata, na osnovu kojih se sagledavaju njihovi rezultati poslovan,a i
njihov tmansgski položaj, kao i privredna kretanja u Srbiji.
675 Zakon o reviziji („Narodne novine", br. 146/2005, 139/2008, 144/2012 i 75/2015), čl. 2. stav 1.
Revizija je postupak provere i ocene finansijskih izveštaja, kao i podataka i metoda koji se prime-
njuju pri sastavljanju finansijskih izveštaja, na osnovu kojih se daje nezavisno stručno mišljenje o tome da
li fmansijski izvestaji u svim materijalno značajnim aspektima daju istinit i pošten prikaz finansijskoe sta­
nja i rezultata poslovanja pravnog lica u skladu sa odgovarajućom regulativom za izradu finansijskih iz-
VeSt6a^6aeZ^ 0n.0 rt V‘Z1J1’ ”SL gl3Snlk RS“ br- 62/2013’ el- 2. st. 1. tač. 1 (skraćeno: ZORev.).
677 s - Martic, Kontrola i revizija, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd 1987, str. 21.
br. 164^Beograd 2009,'sm 3^ g iĆ'P°p0viĆ ' Lj' Dabić’ Slobodne profesije - pravni aspekti, monografija
 Polazeći od kriterijuma statusa lica koje vrši reviziju, ona se može podeliti na in­
ternu i eksternu. Internu reviziju obavljaju lica koja su zaposlena u privrednom dru-
\ivu, a eksternu reviziju lica koja nisu zaposlena u privrednom društvu u kojem se vrši
icvizija. U našem zakonodavstvu s razlogom se neposredno i detaljnije uređuje eksterna
(zakonska) revizija, a samo posredno interna revizija, u kontekstu ovlašćenog internog
revizora (ZORev., čl. 44). Polazeći od pravnog osnova za uspostavljanje interne kontro­
le, možemo govoriti o dve vrste interne revizije. Ako je uspostavljena od strane zakono­
davca, onda je reč o obaveznoj internoj reviziji, a ako je uspostavljena unutrašnjim ak­
tom privrednog subjekta, onda je reč o dobrovoljnoj (fakultativnoj) internoj reviziji.
Saglasno odredbama Direktive 2006/43/EC o zakonski propisanim revizijama
Imansijskih izveštaja u pravu EU i postupku harmonizacije naših propisa sa pravom
I U678, zakonodavac Srbije je upotrebio po prvi put izraz „zakonska revizija' umesto
revizija fmansijskih izveštaja". Zakonska revizija označava reviziju redovnih godi­
šnjih i konsolidovanih fmansijskih izveštaja, koji su sastavljeni u skladu sa Zakonom o
računovodstvu, a koja je obavezna (ZORev., čl. 2. st. 1. tač. 2). Polazeći od kriteriju-
ma zakonske obaveze da se privredni subjekt podvrgne obavezi zakonske revizije, ona
može biti obavezna i dobrovoljna. U našem pravu, obavezna je zakonska revizija za
redovne fmansijske izveštaje: 1) velikih i srednjih privrednih društava: 2) javnih dru-
aava, nezavisno od njihove veličine; 3) svih društava, odnosno preduzetmka čiji po­
slovni prihod ostvaren u prethodnoj poslovnoj godini prelazi 4.400.000 evra. Takođe,
obavezna je zakonska revizija konsolidovanih fmansijskih izveštaja za matična pri­
vredna društva koja sastavljaju konsolidovane fmansijske izveštaje. Sva druga privred­
na društva i drugi subjekti, koji nisu napred navedeni, vrše dobrovoljnu zakonsku re­
viziju svojih fmansijskih izveštaja, ako to nađu za potrebno (ZORev., čl. 21).
3) Obavljanje zakonske revizije i profesionalna zvanja nosilaca slobo
profesije - Zakonska revizija godišnjih fmansijskih izveštaja vrši se u skladu sa zako­
nom i međunarodnim standardima revizije (MSR) i Kodeksom profesionalne etike re­
vizora, a dobrovoljna zakonska revizija obavlja se shodnom primenom zakona i drugih
napred navedenih akata. Radi zaštite javnog interesa u postupku zakonske revizije ti-
nansijskih izveštaja, u našem pravu su utvrđena profesionalna zvanja: ovlašćeni revi­
zor, licencirani ovlašćeni revizor, samostalni revizor i ovlašćeni >nte™ revizor, a u od­
ređenom kontekstu i: revizor države članice679680*i revizor treće zemlje .
U domaćem pravu revizije polazi se od zvanja ovlašćeni revizor, koji se detini-
še kao fizičko lice koje je položilo ispit za sticanje tog zvanja, ali koje nema važeću li­
cencu za obavljanje poslova revizije. Licencirani ovlašćeni revizor je fizičko lice sa
statusom ovlašćenog revizora, ali i koje ima važeću licencu za obavljanje revizije. Sa­
mostalni revizor je licencirani ovlašćeni revizor koji ima, osim važeće licence, i važe­
ću dozvolu za obavljanje revizije u formi individualnog preduzetnika. Ovlašćeni in-

678 Zakonska revizija u pravu EU označava reviziju godišnjih i konsolidovanih fmansijskih izveštaja
privrednih društava koju zahteva kompanijsko pravo. , _ ,,
679 Revizor države članice EU je fizičko lice koje ima važeću ispravu nadležnog organa države čla­
nice za obavljanje zakonske revizije. .
680 Revizor treće zemlje je fizičko lice koje ima važeću ispravu nadležnog organa treće zemlje za
obavljanje zakonske revizije, isključujući državljane Srbije koji su tu ispravu stekli u bivšim članicama
SI RJ, a koje nisu članice EU.
 terni revizor je fizičko lice koje ima odgovarajuće stručno zvanje stečeno u skladu sa
zakonom, tj. koje ima sertifikat (a ne licencu!) Komore ovlašćenih revizora681.
Na osnovu iznete zakonske definicije i teorijskih znanja mogu se izvući svojstva
lica koja vrše poslove revizije, uz određene izuzetke za svako od napred navedenih
zvanja. Naime, revizor je: fizičko lice; nezavisno lice; profesionalno lice; lice koje
obavlja reviziju, sastavlja izveštaje o reviziji i izražava revizorsko mišljenje; lice koje
poslove revizije vrši u skladu sa zakonom, MSR i etičkim kodeksom; lice koje podleže
profesionalnoj odgovornosti za pravilnost vršenja revizije; lice koje poslove revizije
vrši u pravnoj formi za individualnog preduzetnika ili društva za reviziju i dr.
4) Uslovi za sticanje profesionalnih zvanja - U našem pravu zakonodavac
eksplicitno ne reguliše uslove za sticanje zvanja „ovlašćeni revizor“, osim za „ovlašće-
nog internog revizora (ZORev., čl. 44. stav 2). Međutim, na osnovnu sistematskog tu­
mačenja odredaba zakona ti uslovi se mogu utvrditi. Naime, profesionalna zvanja u
oblasti revizije može da stekne samo fizičko lice koje prethodno ispuni određene uslo­
ve, i to da ima: 1) visoku školsku spremu; 2) radno iskustvo; 3) položen ispit za stica­
nje profesionalnog zvanja, i 4) koje nije osuđivano za krivična dela koja ga čine nedo­
stojnim za obavljanje poslova revizije. Upoređujući uslove za sticanje profesionalnih
zvanja iz našeg zakonodavstva sa uslovima iz francuskog i engleskog zakonodavstva,
može se konstatovati da se u svim pravima traže kao osnovni uslovi nacionalno drža­
vljanstvo, profesionalna osposobljenost i radno iskustvo, kao i dokaz o moralnim kva-
litetima . Otuda je pretpostavka da su fizička lica koja stiču profesionalna zvanja u
oblasti revizije poslovno sposobna i da su po pravilu državljani Srbije.
5) Uslovi za izdavanje, produžavanje i oduzimanje licence za obavljanje re­
vizije - Da bi fizička lica mogla da obavljaju poslove revizije, nužno je, između osta­
log, da steknu licencu. Licenca za obavljanje poslova revizije je javna isprava koju iz­
daje Ministarstvo fmansija (ZORev., čl. 6. stav 1). Za razliku od iznetog zakonskog
rešenja, u prethodno važećem Zakonu o računovodstvu i reviziji (2006), Komora ovla­
šćenih revizora bila je ovlašćena za izdavanje, produžavanje i oduzimanje licence*683.
Licenca se izdaje fizičkom licu koje ispunjava sledeće uslove: 1) da ima položen is­
pit za zvanje ovlašćeni revizor; 2) da ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog

Na pnmer, zakonodavac Slovenije poznaje dva stručna zvanja u oblasti revizije, a reguliše tri: ovlašćeni
revizor, samostalni revizor i ovlašćeni procenitelj vrednosti (Zakon o revidiranju, „Uradni list RS“, br. 65//2008
cl. 3- st. 1. tač. 8, 10 i 31). U pravu Makedonije postoje tri profesionalna zvanja: revizor, ovlašćeni revizor i’
ovlašćeni revizor - trgovac pojedmac (Zakon za revizija, ,,S1. vesnik na RM“, br. 158/2010 135/2011 188/203
43/2014, 138/20.4, 145/2015, 192/2015 i 23/2016, čl. 4. st 1. tač. 6, 8. i 11, J pntvu Hrvačke dva o v l i e m S
vizor i samostalni revizor (Zakon o reviziji, „Narone novine Hrvatske", br. 146/2005, 139/2008, 144/2012 i
Z —!’->f pravu Cme G°re dva: ovlašćeni revizor i interni revizor (Zakon o reviziji, ,,S1. list RCG“, br.
1/2017), cl. 7 i 33), a u Republici Srpskoj jedno: ovlašćeni revizor (Zakon o računovodstvu i reviziji Republike
Srpske, „SI. glasnik Republike Srpske", br. 94/2015, čl. 2. st. 1. tač. 11). J
- N. Subotić-Konstantinović, Pravni status revizora u našem i uporednom pravu, Ekonomski anali
Beograd, br. 130/1996, str. 72.
683 Direktivom 2006/43/Ec bilo je utvrđeno da su minimalni uslovi različiti, za licenciranje zakonskih
revizora i revizorskih društava, radi obavljanja zakonske revizije. Nadležnom organu države članice je
prepušteno izdavanje dozvole za obavljanje zakonske revizije licima koja za to ispunjavaju unapred utvr­
đene uslove, s tim daje ostavljena mogućnost da izdavanje dozvole može biti u nadležnosti profesional­
nog udruženja, pod uslovom daje u sistemu javnog nadzora.
270
'•tepena, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine (master), 3)
d;i ima najmanje tri godine praktičnog radnog iskustva na zakonskim revizijama, od kojih
najmanje dve godine uz nadzor licenciranog ovlašćenog revizora684; 4) da ne postoji za­
la ima izdavanja nove licence, za slučaj da mu je licenca ranije oduzeta - do isteka perioda
u kome postoji zabrana izdavanja nove licence; 5) da nije pravosnažno osuđivano za kri-
i ična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje poslova revizije (ZORev., čl. 6. stav 2).
I ica koja su pravosnažno osuđena za krivična dela utvrđena zakonom , ne mogu da oba-
\ Ijaju reviziju, stiču licence i zvanja, kao i da obavljaju druge poslove u oblasti revizije.
Pod zakonom utvrđenim uslovima, licenca za obavljanje revizije može biti izda­
la revizoru države članice EU i revizoru treće zemlje, Takođe, oni su dužni da polože
dopunski ispit iz poznavanja propisa Srbije.
Licenca se izdaje na period od 3 godine i produzava se na zahtev licenciranog
ovlašćenog revizora, uz dokaz da je obavio kontinuirano profesionalno usavršavanje,
/ahtev za produženje licence može podneti zamteresovano lice najranije 3 meseca pre
iMeka roka važenja licence.
Licenca prestaje da važi istekom 3 godine od dana njenog izdavanja.
Licenca se može oduzeti u slučajevima i po postupku utvrđenim zakonom. Re­
žnjem o oduzimanju licence utvrđuje se i period u kome se ne može izdati nova licen-
' .i, a koji ne može biti duži od 5 godina od dana donošenja tog rešenja.
Ministarstvo je dužno da po službenoj dužnosti dostavi, bez odlaganja, Komori
primerak rešenja o izdavanju, odnosno produženju i oduzimanju licence radi upisa u
odgovarajući registar.
Treba naglasiti da se ovlašćenom internom revizoru radi sticanja stručnog žva­
lila ne izdaje licenca već sertifikat. Takođe, sertifikat ne izdaje Ministarstvo već Ko­
mora, u skladu sa programom koji ona donosi.
6) Ispit za sticanje profesionalnih zvanja i kontinuirano profesionalno usa-
\ i šavanje - Ispit za sticanje zvanja ovlašćeni revizor organizuje Komora, koja i dono-
.i program za polaganje ispita, uz prethodnu saglasnost Odbora za javni nadzor nad
obavljanjem revizije i Ministarstva. Taj ispit obuhvata potreban nivo teorijskog znanja
(iz predmeta relevantnih za zakonsku reviziju) i praktičnih znanja (sposobnost da se
. . . . , *\686
teorijska znanja pnmene u praksi) .

,,H4 Pod praktičnim radnim iskustvom na zakonskim revizijama smatra se radno iskustvo, na neo­
dređeno ili na određeno vreme, stečeno u radnom odnosu u društvu za reviziju, odnosno kod samostalnog
revizora na poslovima zakonske revizije
,,s5 Krivična dela koja određena lica čine nedostojnim za obavljanje poslova u vezi sa revizijom
jogu: krivična dela protiv prava po osnovu rada, privrede, imovine, pravosuđa, pranja novca, fmansiranja
terorizma, javnog reda i mira, pravnog saobraćaja i službene dužnosti. „ ..................
'’K
<>[Spit Za sticanje zvanja ovlašćeni revizor obuhvata sledeće oblasti u celini: 1) opsta teorija i principi
11 ičitnovodstva; 2) zakonski okvir u vezi sa pripremanjem godišnjih i konsolidovanih fmansijskih izveštaja; 3)
MSI I- 4) fmansijska analiza; 5) upravljačko računovodstvo; 6) upravljanje rizicima i interna kontrola; 7) revizi­
ju | profesionalne veštine; 8) MSR; 9) profesionalna etika i nezavisnost. Takođe, obuhvata i sledece oblasti u de-
|,i koji je relevantan za zakonsku reviziju: 1) poznavanje propisa Srbije, i to: (1) pravo privrednih društava i kor­
porativno upravljanje; (2) obligaciono pravo; (3) propisi koji regulišu vršenje domaćeg i međunarodnog platnog
11, ometa i prenosa kapitala; (4) propisi koji uređuju tržište kapitala i hartija od vrednosti; (5) stečaj i likvidacija;
(i.l poreski sistem; (7) građansko i trgovinsko pravo, kao i propisi koji reguhsu poslovanje banaka, društava za
osiguranje i ostalih fmansijskih institucija; (8) radno pravo; 2) informacione tehnologije i računarski sistemi; 3)
mikroekonomija, opšta i fmansijska ekonomija; 4) fmansijska matematika i statistika; 5) osnovni principi finan­
cijskog menadžmenta privrednih društava. ZORev., čl. 8.
271
 Licencirani ovlašćeni revizor je dužan da obavlja kontinuirano profesionalno
usavršavanje radi održavanja i unapređenja teorijskog znanja, profesionalnih veština i
profesionalnih vrednosti u skladu sa zahtevima Međunarodnih standarda edukacije.
Program kontinuiranog profesionalnog usavršavanja donosi Komora, koja po završet­
ku svake pojedinačne obuke licenciranom ovlašćenom revizoru izdaje potvrdu.
7) Način i pravni oblici za obavljanje poslova revizije - Tradicionalno su se
slobodne profesije obavljale individualno, tj. njih su obavljala isključivo fizička lica
(advokati, javni beležnici, lekari i dr.). Vremenom, došlo je do zajedničkog obavljanja
slobodnih profesija u formi građanskih društava. Takođe, njihovo obavljanje se nije
kvalifikovalo kao obavljanje trgovinske delatnosti. U Evropi se slobodne profesije i
danas dominantno obavljaju kao individualne delatnosti od strane fizičkih lica, što
predstavlja jedno od njihovih obeležja. Međutim, savremene društvene promene u po­
litičkoj, ekonomskoj i pravnoj sferi dovele su do značajnih promena u pravnom polo­
žaju slobodnih profesija, načinu njihovog obavljanja i pravnim oblicima u kojima se
obavljaju687.
U pravnim sistemima tržišne privrede poslove revizije fmansijskih izveštaja vr­
še revizori, koji su pravno organizovani kao individualni trgovci (individualno predu-
zetništvo) ili te poslove obavljaju organizovani u neki od oblika trgovačkog društva
(kolektivno preduzetništvo). Direktivom 2006/43/EC, kojom su uređena pravila koja
se odnose na zakonsku reviziju godišnjih i konsolidovanih fmansijskih izveštaja, bilo
je predviđeno da reviziju mogu obavljati fizička lica kao „zakonski revizori", koji su
upisani u odgovarajući registar i kao „revizorska društva", kao pravna lica ili bilo koji
drugi subjekt, nezavisno od njegove pravne forme, koja su ovlašćena od strane nadle­
žnog organa države članice EU da vrše zakonsku reviziju688. Bitno je da se istakne da
zakonsku reviziju mogu da obavljaju samo zakonski revizori i revizorska društva koji
imaju licencu države članice u kojoj vrše zakonsku reviziju, a određivanje lica koja
mogu da obavljaju poslove zakonske revizije je prepušteno unutrašnjim propisima dr­
žava članica EU689.
Za razliku od rešenja u pravu EU, u našem Zakonu o računovodstvu i reviziji
(2006) bilo je predviđeno da delatnost revizije mogu obavljati samo preduzeća za revi­
ziju, sa svojstvom pravnog lica. Ovakvo zakonsko rešenje nije bilo u saglasnosti sa
odredbama Direktive 2006/43/EC, jer nije imalo u vidu, između ostalog, d a je revizija

Razvoj tehnike i tehnologije nije uticao neposredno na pružanje usluga, ali je omogućio nova sazna­
nja u određenim strukama i njihovom sveukupnom razvoju. Nastale promene su u određenim profesijama
dovele do specijalizacije (npr. medicina, pravo, ekonomija) i do povezivanja srodnih specijalnosti, ali i razli­
čitih struka (npr. poresko pravo - kompanijsko pravo, pravo - ekonomija). B. Korže, Združevanje nosilcev
svobodnihpoklicevzaradi skupnega izvajanja dejavnosti, Pravnik, Ljubljana, br. 9-10/2000, str. 718.
688 Direktiva 2006/43/EC, čl. 2. stav 1, tač. 2. i 3.
<’8g Na primer, u Nemačkoj privredni ispitivači (ovlašćeni revizori) i zakleti revizori knjiga svoju pro­
fesiju (delatnost) mogu da obavljaju na tri načina: 1) kao pojedinci, u formi individualnog preduzetništva;
2) kada se udružuju sa drugim nosiocima slobodne profesije - u pravnoj formi individualnog preduzetni­
štva (kancelarija (ured) i si.); 3) osnivanjem privrednih društava privrednih ispitivača i privrednih društa­
va zakletih revizora knjiga - u formi kolektivnog preduzetništva. B. Vitorović, Zakonska regulativa neza­
visne računovodstvene revizije u Nemačkoj, Knj igovodstvo, Beograd, br. 6/ 1995, str. 21.
272
slobodna profesija. Ono je bilo neelastično, onemogućavalo je samozapošljavanje fi­
zičkih lica koja su imala profesionalno zvanje ovlašćenog revizora i štitilo monopol
četiri velike revizorske kuće. Važeće zakonsko rešenje po ovom pitanju je u saglasno-
sti sa Direktivom 2006/43/EC, jer po prvi put omogućava da se poslovi revizije oba­
vljaju od strane društava za reviziju i samostalnog revizora preduzetnika.
U SAD-u je godinama profesionalna regulativa (soft law) bila dominantna, ali je
nakon velikih fmansijskih skandala aktivirala zakonodavni funkciju (hard law),
donošenjem Sarbejns-Oksilijevog zakona (The Sarbanes-Oxley Act o f 2002). EU je na
linansijske skandale reagovala usporenije, jer je bilo manje slučajeva učinjenih
prevara velikih korporacija i sa manjim posledicama, uključujući činjenicu da je u
Uniji oduvek bila primarna zakonodavna regulativa u odnosu na profesionalnu. Ipak,
EU je posegla za donošenjem nove Direktive 2014/56/EU o izmeni Direktive
2006/43/EZ o zakonskim revizijama godišnjih fmansijskih izveštaja i konsolidovanih
fmansijskih izveštaja (2 0 14)690. Ova direktiva nije dirala u postojeće rešenja o
.objektima koji obavljaju zakonsku reviziju, ali je posegla za usklađivanjem
postojećih pravila - uslovi za izdavanje odobrenja i registraciju lica koja obavljaju
zakonsku reviziju, prvila o nezavisnosti, objektivnosti i profesionalnoj etici lica koja
obavljaju zakonsku reviziju, uključujući okvir za njihov javni nadzor. Na osnovu
novodonete direktive: primarna odgovornost za pružanje fmansijskih usluga leži na
upravi entiteta subjekta revizije; dolazi do jačanja značaja profesionalnog skepticizma
u postupku vršenja revizije od strane revizora; jača nezavisnost i objektivnost revizora
u postupku vršenja revizije; pojačana konvergencija u vezi sa primenom revizorskih
standarda; pojačan nadzor nad revizorima, prvenstveno putem jačanja uloge
icvizorskog odbora, kao i dodeljivanjem ovlašćenja za sprovođenje istraga i izricanja
sankcija.
8) Pravni instrument za vršenje usluga revizije u uporednom pravu je ugovor
o reviziji, koji se zaključuje između subjekta koji vrši reviziju (individualni preduzet-
nik registrovan za obavljanje poslova revizije, zajednička kancelarija, društvo za revi­
ziju) i pravnog lica kod koga se vrši revizija. Zaključenju ugovora prethodi izbor su­
bjekta koji će izvršiti reviziju. Ugovor se, po pravilu, zaključuje u pisanoj formi, a nje­
govi bitni elementi su predmet (pružanje usluge revizije), i provizija (naknada) koju
plaća subjekt kod koga se obavlja revizija. I u našem pravu međusobna prava i obave­
ze društva za reviziju i privrednog društva kod kojeg se vrši revizija uređuju se ugovo­
rom o reviziji. Taj ugovor mora biti zaključen u pisanoj formi. Zakonodavac utvrđuje
minimum obaveznih elemenata za predmetni ugovor, kao i pitanje njegovog raskida.
9) Profesionalna udruženja revizora (komore), odbor za javni nadzor nad
obavljanjem revizije i kodeks profesionalne etike - Komore u oblasti revizije su
profesionalna udruženja njihovih članova, koje se u uporednom pravu javljaju pod raz-

m Directiva 2014/56/EU of the EuropeanParliament and of the Council of 16 April 2014 amending
Dircctive 2006/43/EC on sratutory audits of annual accounts and Consolidated accounts, OJ L 158,
7.5.2014, p. 196-226.
 ličitim nazivima691. U njih se udružuju lica koja obavljaju reviziju kao slobodnu profe­
siju. Komore su interesne organizacije, koje imaju svojstvo pravnog lica, a čija ciljna
funkcija nije sticanje dobiti.
U našem pravu Komora ovlašćenih revizora osnovana je na osnovu zakona, u
zakonom predviđenom postupku. Komora je nezavisna profesionalna organizacija, ko­
ja ima svojstvo pravnog lica, sa sedištem u Beogradu. Ona se registruje u Agenciji za
privredne registre.
Polazeći od načina osnivanja komore i cilja koji se njenim osnivanjem želi ostvariti,
reč je o javnopravnoj komori. Osniva se na osnovu zakona, obavlja poslove prvenstveno u
javnom interesu, a članstvo u njoj je za određeni krug lica obavezno. U domaćem pravu
članovi komore su fizička lica sa odgovarajućim profesionalnim zvanjem: licencirani ovla-
šćeni revizori zaposleni u društvu za reviziju i samostalni revizori, kao i pravna lica - dru­
štva za reviziju. Navedena lica dužna su da se učlane u komoru.
Zakonom su uređeni poslovi i zadaci komore - povereni poslovi kao javna ovla-
šćenja i ostali poslovi. Ona ima svoje organe: skupštinu, savet, nadzorni odbor, gene­
ralnog sekretara, etički odbor, komisiju za kontrolu kvaliteta i druge organe. Osim pi­
tanja koja su uređena zakonom, njihove nadležnosti i način rada bliže su utvrđeni sta­
tutom komore.
Komora vodi četiri registra: registar članova komore, registar društva za revi­
ziju i samostalnih revizora, registar licenciranih ovlašćenih revizora i registar izrečenih
mera. Registri su javne knjige, vode se na srpskom jeziku i redovno ažuriraju i obja­
vljuju na internet stranici komore.
Komora od opštih akata ima statut i druge opšte akte, na koje saglasnost daje
Ministarstvo, po prethodno pribavljenom mišljenju Odbora za javni nadzor. Stručne,
administrativne i druge poslove komore obavlja posebno obrazovana stručna služba.
Komora posluje na troškovnom principu i ima račun. Ona stiče sredstva za rad od:
1) članarine; 2) naknade za upis u registre komore; 3) posebnih doprinosa za obavljanje
kontrole kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih
revizora; 4) dmgih izvora. Odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom.
Nadzor nad zakonitošću rada i akata komore vrši Ministarstvo finansija Srbije, a
nad obavljanjem poslova kao javnih ovlašćenja vrše Ministarstvo i Odbor za javni nadzor.
Odbor za javni nadzor nad obavljanjem revizije osniva vlada Srbije, a ima pred-
sednika i šest članova. Članove odbora imenuje i razrešava Vlada, na predlog Ministarstva
finansija (predsednika i 4 člana), NBS (jedan član) i Komisije za hartije od vrednosti (je­
dan član). Biraju se na period od 4 godine, uz mogućnost da ponovo budu birani najviše
još jedan mandat. Oni odlučuju samostalno i nezavisno, iako veći broj zakonskih rešenja

6,1 Za međunarodnu teoriju i praksu u oblasti revizije najznačajnija je međunarodna profesionalna or­
ganizacija pod nazivom Međunarodna federacija računovođa (International Federation o f Accoutants -
1FAC). Ona predstavlja asocijaciju nacionalnih računovodstvenih organizacija, koja ima preko 175 člani­
ce, iz 130 zemalja, što je čini predstavnikom 3 miliona računovođa i revizora zaposlenih u javnim služba­
ma, industriji i trgovini, javnoj upravi i naučnim i pedagoškim ustanovama. Članice ove međunarodne fe­
deracije računovođa su profesionalne organizacije i nevladine organizacije. Članstvo u njoj je otvoreno za
računovodstvene i revizorske organizacije, koje su osnovane na osnovu zakona ili davanjem opšte sagla-
snosti u njihovim zemljama (www.ifac.org).
274
ukazuje da su telo Ministarstva (npr. članove Odbora imenuje i razrešava Vlada, dosta­
vljaju Vladi godišnji izveštaj o radu). Odbor sprovodi kontrolu kvaliteta rada društava za
reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora*’9'
Kodeks profesionalne etike revizora*693 predstavlja skup pravila kojima se ova
slobodna profesija reguliše. Kodeks predstavlja normativni okvir za ponašanje članova
ove profesije u obavljanju njihovih svakodnevnih dužnosti. Kodeksom se uređuju naj­
značajnija pitanja koja se tiču ove profesije: 1) odnos prema poslu; 2) odnos prema ko­
risnicima računovodstvenih izveštaja; 3) odnos prema trećim licima; 4) odnos prema
kolegama. U obavljanju poslova revizije, svi revizori su dužni da poštuju osnovna na­
čela profesionalnog ponašanja. Od revizora se zahteva, osim njegove stručnosti, da se
pridržava etičkog kodeksa u svom profesionalnom radu, odnosno da poslove obavlja
istinito i pošteno (true andfair).
d) Društvo za reviziju i samostalni revizor - U uporednom pravu postoje raz­
ličiti nazivi za kolektivne preduzetnike koji vrše reviziju. Na primer, u našem i crno­
gorskom pravu izraz „društvo za reviziju'1*’94, u slovenačkom i hrvatskom „revizorsko
društvo11, u nemačkom „društvo za privredno ispitivanje11 su samo zakonski izrazi iza
kojih stoji neki od pravnih formi za privredna (trgovačka) društva.
Osim društva za reviziju, naš zakonodavac poznaje i revizorsko društvo države
članice EU695 i revizorsko društvo treće zemlje696. Društvo za reviziju se defmiše kao
privredno društvo sa sedištem u Srbiji, koje je osnovano u skladu sa Zakonom o privred­
nim društvima i Zakonom o reviziji i ima važeću dozvolu za obavljanje revizije (ZO-
Kev., čl. 2. st. 1. tač. 3). U pogledu osnivanja u uporednom pravu, Francuska predstavlja
svojevrstan izuzetak, jer ima poseban zakon o zajedničkom obavljanju uređenih slobod­
nih profesija, odnosno o obavljanju slobodnih profesija u formi kolektivnog preduzetni-
Iva697. Reč je o jedinstvenom zakonu koji se primenjuje na 21 uređenu profesiju.

fl92 Odbor obavlja nadzor nad: 1) sprovođenjem programa za polaganje, priznavanje i organizovanje
ispita za zvanje ovlašćeni revizor; 2) utvrđivanjem i sprovođenjem programa kontinuiranog profesional­
nog usavršavanja licenciranih ovlašćenih revizora; 3) izdavanjem, produženjem i oduzimanjem licenci
ovlašćenim revizorima; 4) izdavanjem i oduzimanjem dozvola za obavljanje revizije društvima za reviziju
i samostalnim revizorima; 5) primenom MSR; 6) primenom Kodeksa profesionalne etike revizora; 7)
sprovođenjem disciplinskih postupaka i drugih mera u cilju otklanjanja i sankcionisanja nepravilnosti.
/ORev., čl. 90.
693 U našem pravu se ovaj kodeks defmiše kao Kodeks etike za profesionalne računovođe Međuna­
rodne federacije računovođa (IFAC Code o f Ethics for Professional Accountants), na osnovu koje skup­
ština Komore ovlašćenih revizora donosi svoj kodeks ili donosi odluku da primenjuje direktno IFAC-
ovog kodeks.
694 U prethodno važećem Zakonu o računovodstvu i reviziji (2006) korišćen je izraz „preduzeće za re-
vi/.iju“.
695 Revizorsko društvo države članice EU je pravno lice, bez obzira na njegovu pravnu formu, koje
tiuu dozvolu nadležnog organa države članice za obavljanje zakonske revizije.
696 Revizorsko društvo treće zemlje je pravno lice, bez obzira na njegovu pravnu formu, koje ima
dozvolu nadležnog organa treće zemlje za obavljanje zakonske revizije.
997 ,,U Francuskoj su se prve rasprave o potrebi nosilaca slobodnih profesija da zajednički nastupaju
pri nuđenju svojih usluga, naročito pravnih savetnika i advokata, pojavile još pre sto godina“. B. Korže,
/ (truževanje nosilcev svobodnih poklicev zaradi skupnega izvajanja dejavnosti, str. 724.
275
 Društvo za reviziju osniva se pod uslovima i na način određen Zakonom o pri­
vrednim društvima, osim ako Zakonom o reviziji nije drugačije određeno. Zakonom o
reviziji nisu utvrđeni posebni zahtevi u pogledu njegove pravne forme, osim s to je la­
pidarnom odredbom određeno njegovo osnivanje ,,u skladu sa zakonom kojim se ure­
đuju privredna društva". Zbog toga, na osnovu Zakona o privrednim društvima, dru­
štvo za reviziju može se osnovati u jednom od standardnih pravnih oblika. U praksi će
to po redovnom toku stvari biti društvo kapitala: društvo sa ograničenom odgovorno­
šću i zatvoreno akcionarsko društvo698. Društvo za reviziju, nezavisno od njegovog
pravnog oblika, momentom registracije stiče svojstvo pravnog lica. Ono ima svoje or­
gane, u zavisnosti od izabrane pravne forme u kojoj je osnovano. Dužno je da se upiše
u dva registra: Registar privrednih subjekata i Registar društava za reviziju i samostal­
nih revizora. Prvi je uspostavljen u Agenciji za privredne registre, drugi u Komori
ovlašćenih revizora.
Iako se u Zakonu o reviziji neposredno ne govori o osnivačima društva za re­
viziju, posredno proizlazi da oni moraju biti prvenstveno fizička lica u statusu licenci­
ranih ovlašćenih revizora i/ili društava za reviziju, uz zakonski usiov da ti osnivači
moraju da imaju većinsko upravljačko pravo. Dopušteno je da se u svojstvu osnivača
pojave i druga fizička i pravna lica, ali uvek uz usiov da imaju manjinsko upravljačko
pravo.
Ko može da obavlja reviziju? Nju mogu da obavljaju samo ona društva za re­
viziju koja ispunjavaju dva posebna zakonska uslova, i to: 1) u kojima većinu akcija ili
udela u kapitalu imaju društva za reviziju, odnosno licencirani ovlašćeni revizori (ili
revizorska društva država članica, odnosno revizori država članica); 2) u kojima veći­
na, a najviše do tri četvrtine članova organa upravljanja moraju da budu licencirani
ovlašćeni revizori ili društva za reviziju, odnosno revizori (ili revizorska društva drža­
va članica) (ZORev., čl. 11).
Posle osnivanja i upisa društva (za reviziju) u Registar privrednih subjekata,
osnivač podnosi zahtev ministarstvu fmansija Srbije za izdavanje dozvole za obavlja­
nje revizije, uz koji prilaže zakonom zahtevana dokumenta i dokaze. Traženu dozvolu
rešenjem izdaje Ministarstvo, koje je dužno da ex officio i bez odlaganja primerak tog
rešenja dostavi Komori radi upisa u odgovarajući registar. Ako je doneto rešenje o od­
bijanju zahteva za izdavanje predmetne dozvole, nezadovoljna strana ne može izjaviti
žalbu, ali joj je dopušteno da pokrene upravni spor. Izdata dozvola za obavljanje revi­
zije može se oduzeti pod uslovima određenim zakonom. Privredno društvo koje nema
predmetnu dozvolu ne može u obavljanju delatnosti koristiti naziv „revizija".
Ministarstvo fmansija Srbije rešenjem izdaje dozvolu za obavljanje revizije sa­
mostalnom revizoru u svojstvu preduzetnika. Njemu je dopušteno da istovremeno
ima samo jednu ovakvu dozvolu. Njemu je dopušteno da obavlja poslove revizije i d o

1,18 Od ukupno registrovanih 69 subjekata za reviziju u Srbiji, koja su dobila dozvolu za obavlja­
nje poslova revizije od Ministarstva fmansija, sva su registrovana kao privredna društva, sa svojstvom
pravnog lica, u pravnoj formi društva sa ograničenom odgovornošću, sa sedištem: u Beogradu - 55, u
Nišu - 1, u Novom Sadu - 8, u Šapcu -1, u Kragujevcu - 1, u Kruševcu - 1, u Vmjačkoj Banji -1 i u Zre-
njaninu -1. Prestala je da važi dozvola za obavljanje delatnosti revizije - ukupno 6. www.kor.rs
276
datne usluge uz obavljanje revizije, i to: usluge iz oblasti fmansija i računovodstva;
usluge fmansijskih analiza i kontrola; usluge poreskog i drugih vrsta poslovnog save-
tovanja; usluge procene vrednosti kapitala, imovine i obaveza; usluge sudskog vešta-
čenja; usluge izrade i ekonomske ocene investicionih projekata; i druge srodne usluge.
Samostalnom revizoru nije dopušteno da obavlja zakonsku reviziju društava od javnog
interesa699*i reviziju konsolidovanih fmansijskih izveštaja. Takođe, njemu je zabranje­
no da obavlja druge delatnosti, osim revizije i dodatne usluge uz obavljanje revizije.
Zatim, njemu nije dopušteno da bude osnivač društva za reviziju ili drugog privrednog
društva. Dalje, ne može biti u radnom odnosu kod drugog poslodavca, ne može imati
druge registrovane samostalne delatnosti ili status zakonskog zastupnika, direktora, čla­
na ili predsednika nadzornog odbora i izvršnog odbora u pravnom licu i dr. (ZORev.,
Cl. 16). Na samostalnog revizora se shodno primenjuju odredbe zakona koje se odnose
na društvo za reviziju .
Društvo za reviziju može da obavlja reviziju ako ima u radnom odnosu (sa pu­
nim radnim vremenom) zaposlenog najmanje jednog licenciranog ovlašćenog revizora
i ispunjava druge zakonom predviđene usiove. Ono obavija reviziju preko licenciranih
ovlašćenih revizora, a samostalni revizor neposredno, pod uslovom da su članovi Ko­
more. Društvo za reviziju i samostalni revizor mogu pojedine poslove u postupku revi­
zije da povere i drugim licima koja su zaposlena u društvu za reviziju, odnosno kod
samostalnog revizora preduzetnika. Za ta lica ne zahteva se licenca za rad na poslovi­
ma revizije, ali njihov rad mora d a je planiran i nadziran od strane licenciranog ovla-
.ćenog revizora. S druge strane, reviziju redovnih godišnjih i konsolidovanih fmansij­
skih izveštaja velikih pravnih lica može da obavlja samo društvo za reviziju koje ima u
ladnom odnosu (sa punim radnim vremenom) zaposlena najmanje 4 licencirana ovla-
■ćena revizora.
Dopušteno je društvu za reviziju, osim obavljanja poslova revizije, u okviru svo­
je registrovane delatnosti da obavlja i usluge iz oblasti: fmansija i računovodstva (vo­
đenje poslovnih knjiga i sastavljanje fmansijskih izveštaja); fmansijskih analiza i kon-
tmla; poreskog i drugih vrsta poslovnog savetovanja; procene vrednosti kapitala, imo­
vine i obaveza; sudskog veštačenja; izrade i ekonomske ocene investicionih projekata
i druge srodne usluge.
Da li je revizija dobitna ili nedobitna delatnost701? Isto se pitanje postavlja i
kod drugih slobodnih profesija, s tim da davanje odgovora na postavljeno pitanje nije

Društvima od javnog interesa smatraju se: 1) velika pravna lica razvrstana u skladu sa Zakonom
o računovodstvu; 2) pravna lica koja se smatraju javnim društvima u skladu sa Zakonom o tržištu
kapitala; 3) sva pravna lica koje Vlada na predlog nadležnog ministarstva proglasi pravnim licima od
lavnog interesa za Srbiju, nezavisno od njihove veličine. ZORev., čl. 2. st. 1. tač. 20.
™ O samostalnom revizoru detaljnije videti: Lj. Dabić, Pravni položaj samostalnog revizora u vršenju
■akonske revizije, str. 29-49, u Zborniku radova „Pravo i društvena stvarnost", 2 sveska, Kosovska Mitrovica
2014.
701 O ovo pitanju detaljnije videti: Lj. Dabić, Harmonizacija propisa Srbije sa propisima Evropske
unije u oblasti revizije, Pravo i privreda, Beograd, br. 7-9-/2014, str. 139-162.
277
 jednostavno, jednoznačno i lako. Nesporno je da se revizija vrši uz naknadu702. U na­
šem pravu pitanje naknade za obavljenu reviziju nije na jasan, potpun i pouzdan način
bilo uređeno Zakonom o računovodstvu i reviziji (2006). Međutim, u sada važećem
zakonu to pitanje je na eksplicitan način uređeno: „iznos naknade za obavljenu revizi­
ju određuje se ugovorom" (ZORev., čl. 32. stav 2). Takvim pristupom naš zakonoda­
vac se opredelio za anglosaksonsko, a ne za evropsko kontinentalno rešenje.
U evropsko kontinentalnom pravu je nesporno da društvo za reviziju teži da po­
sluje na profitnom principu, ali u tome nema neograničenu slobodu kao druga privred­
na društva koja su registrovana za obavljanje privrednih delatnosti. Zbog prirode de-
latnosti koju društvo za reviziju obavlja, ono je u postupku ugovaranja visine naknade
za reviziju ograničeno unapred utvrđenom tarifom od strane profesionalnog udruženja
ili nadležnog državnog organa. Osnovna razlika između delatnosti slobodne profesije i '
privredne delatnosti se može uočiti na pitanju profita. Za razliku od privrednih društa­
va, kao privrednih subjekata, čija je ciljna funkcija sticanje profita, obavljanje slobod­
ne profesije je u sticanju profita ograničeno određenim društvenim pravilima u obliku
tarife (na koju saglasnost daje nadležni državni organ a u nekim pravnim sistemima je
donosi za određene slobodne profesije). Naime, za izvršenu profesionalnu uslugu nje
nom nosiocu pripada naknada na osnovu utvrđene tarife. Zbog toga se u pravnoj litera­
turi ističe da „slobodni profesionalac predstavlja ravnotežu između imperativa profita i
imperativa etike“703. Na primer, advokatu pripada pravo na nagradu i naknadu troško­
va za svoj rad, u skladu sa tarifom koju donosi Advokatska komora Srbije704.
U našem pravu je za društvo za reviziju uvedena obaveza da se osigura za štetu
koji učini pravnom licu kod koga obavlja reviziju, odnosno trećem licu u slučaju po­
vrede ugovora, odnosno povrede pravila obavljanja revizije (ZORev., čl. 18).
U slučaju otkrivanja materijalno značajnih radnji koje imaju elemente krivičnou
dela, društvo za reviziju dužno je da u skladu sa MSR obavesti nadležni organ društva
u kojem vrši reviziju i nadležni državni organ.
e) Državna revizorska institucija - U istorijskom kontekstu, Srbija je po prvi
put posle Drugog svetskog rata, na početku XXI veka, ponovo uredila državnu
reviziju, a njeno vršenje stavila u nadležnost posebnog državnog organa, koji je
nazvala „Državna revizorska institucija11 (DRI). Organizovana je i uspostavljena na
osnovu posebnog Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji (2005)705.

U Italiji se naplaćivanju honorara za izvršenu intelektualnu uslugu (uključujući usluge revizije)

posvećuje puna pažnja. Zakonom (1961) su bile propisane tarife za profesionalne usluge, koje su moglo
biti različite, u zavisnosti od prirode usluge. Zatim je država (1973) propisala sistem utvrđivanja naknada
za različite intelektualne usluge, koji je dopunjen i osavremenjen (1987), pri čemu je određen niz
vrednosnih skala za usluge koje se pružaju, a među kojima su i usluge eksterne revizije. B. Vitorović,
Zakonsko i profesionalno institucionalizovanje računovodstvene revizije u Italiji, Revizija Beoarad br
6/1998, str. 10 i 11. 6 ’ '
Cambonnaud C, Rapport general de synthese, Exercice an groupe, str. 92. Navedeno prema- D
Knežić-Popović, op. cit, str. 993.
™4 Zakon o advokaturi, ,,S1. glasnik RS“, br. 31/2011, čl. 23. stav 1.
Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji (,,S1. glasnik RS“, br. 101/2005, 54/2007 i 36/2010) čl. 5.
st. 1. tač. 1 (skraćeno: ZODRI).
278
 ZODRI predstavlja osnivački akt DRI. Reč je o opštem pravnom aktu,
normativne i javnopravne prirode na osnovu koga je nastao javnopravni subjekt. Zbog
luga, Srbija je njegovim donošenjem po prvi put u savremenoj istoriji osnovala i
uspostavila samostalnu organizacija za kontrolu javnih prihoda i rashoda, saglasno
potrebama savremene države. Novodonetim zakonom izvorno je uređeno osnivanje i
poslovanje, pravni položaj, poslovi i zadaci, unutrašnja organizacija, način rada, druga
pitanja od značaja za rad DRI, kao i prava i obaveze subjekata revizije. Reč je o DRI,
Ino novom, centralizovanom i najvišem državnom organu u vršenju revizije javnih
lumnsija Srbije. Ona je predstavljala diskontinuitet u odnosu na nasleđeni sistem u
ovoj oblasti, koji se ogledao kako u institucionalnom, tako i u poslovnom smislu,
i ispostavljena je potpuno nova institucija, sa sopstvenom organizacijom, nezavisnošću
t samostalnošću u odnosu na izvršnu vlast, čiji je personal izvorno imenovan i/ili
■uposlen. Izgleda da ima autora sa drugačijim stanovištem, koji ističu da „posebno
neba naglasiti d a je DRI preuzela dosta poslova Službe društvenog knjigovodstva i
uspostavila novo sistemsko uređenje državne revizije“70(’.
U uporednom pravu vrhovne revizorske institucije imaju poseban položaj u
ustavnom i zakonodavnom sistemu jedne države. DRT u pravu Srbije je načelno
medena Ustavom, u odeljku o javnim fmansijama (URS, čl. 96). Njen ustavni status je
ugrađen na određenim principima, i to: najviši je državni organ; vrši državnu reviziju,
viši reviziju korisnika javnih sredstava u Srbiji; samostalna je organizacija, podleže
nudzoru Narodne skupštine; odgovorna je Narodnoj skupštini; predmet je zakonskog
regulisanja707.
DRI vrši posebnu i na celovit način izvornu i ustavnu vlast u oblasti državne
vizije javnih sredstava Srbije, na osnovu i u skladu sa posebnim zakonom. Njena
uitoritativna ovlašćenja u svojstvu državnog organa neodvojiva su od njenih poslova i
„lutaka koje obavlja i čine njenu suštinu. DRI je nadležna za kontrolu izvršavanja
,v ih budžeta na teritoriji Srbije. Narodna skupština razmatra predlog završnog računa
budžeta Srbije po pribavljenom mišljenju DRI. Podizanjem DRI na ustavnopravni
i mig stvoreni su pravni temelji za njenu nezavisnost i samostalnost u radu, a značaj
pjcnog ustavnog regulisanja je višestruk.
Za razliku od revizije finansijskih izveštaja privrednih subjekata, koja se vrši na
osnovu Zakona o reviziji (2013), državna revizija je posebna vrsta revizije, koja se
u ši kod korisnika javnih sredstava od strane DRI, na osnovu posebnog zakona.
Subjekti državne revizije su: direktni i indirektni korisnici budžetskih sredsta-
v.1 Srbije, teritorijalne autonomije i lokalne samouprave; organizacije obaveznog soci-
Iitluog osiguranja; budžetski fondovi; Narodna banka Srbije; javna preduzeća, privred-
ii.i društva i druga pravna lica koje je osnovao direktni odnosno indirektni korisnik
luvnih sredstava; političke stranke i drugi zakonom određeni subjekti revizije. Ova m-
•iiiucija može da vrši reviziju poslovanja i kod pravnih lica koja posluju sa subjektima

Ljubiša Stanojević i Zdenka Vidovič, Revizija javnog sektora, Beograd 2014, str. 14.
m u prvim ustavnim izmenama DRI treba učiniti prvenstveno nezavisnom, uz zadržavanje njene
iimostalnosti. Svojevrsni nedostatak prestavlja vremenski raskorak u njenom uspostavljanju i regulisanju,
i, i |c najpre uspostavljena zakonom (2005), a tek onda i ustavom (2006).
279
 državne revizije, ali samo u pogledu njihovog poslovanja sa subjektima revizije. DRI
vrši reviziju u skladu sa opšteprihvaćenim načelima i pravilima revizije i u skladu sa
odabranim međunarodno prihvaćenim standardima revizije. Subjekt revizije dužan je
da revizorima stavi na raspolaganje sve tražene podatke i dokumenta, uključujući i po-
verljive podatke i dokumenta koji su neophodni za planiranje i izvršenje revizije.
DRI otpočinje postupak revizije donošenjem zaključka o sprovođenju revizije,
protiv kojeg je dopušten prigovor, u roku od 8 dana od uručivanja zaključka. O prigo-
voru odlučuje Savet DRI zaključkom, uz tri mogućnosti: 1) da ga odbaci, 2) da ga od­
bije ili 3) da ga prihvati kao osnovan. Protiv zaključka o odbacivanju prigovora nije
dopušteno pravno sredstvo, a prigovor je osnovan ako se pokaže da revizija nije u nad­
ležnosti DRI. DRI će bez odlaganja podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postup­
ka, odnosno krivičnu prijavu nadležnom organu, ako u postupku revizije otkrije mate­
rijalno značajne radnje koje ukazuje na postojanje elemenata prekršaja, odnosno kri­
vičnog dela.
Kakav je pravni status DRI? Ona je jedan od najviših državnih organa, ujedno
nezavisna i samostalna institucija, koja vrši reviziju trošenja javnih sredstava u Srbiji.
Ona ima svojstvo pravnog lica, a za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti odgovorna
je Narodnoj skupštini. Sedište DRI je u Beogradu, može obrazovati organizacione je- -=
dinice izvan sedišta, s tim da one nemaju svojstvo pravnog lica. Akti kojima DRI vrši
svoju nadležnost revizije ne mogu biti predmet osporavanja pred sudovima i drugim
državnim organima. Izvršavanje svih budžeta kontroliše DRI, a Narodna skupština
razmatra predlog završnog računa budžeta Srbije po pribavljenom mišljenju DRI
(URS, čl. 92. st. 3-4).
Rad DRI je javan, u skladu sa zakonom i poslovnikom. Sredstva za njen rad
obezbeđuju se u budžetu Srbije, u okviru posebnog budžetskog razdela.
DRI obavlja sledeće poslove: planira i obavlja državnu reviziju; donosi podza-
konske i druge akte radi sprovođenja zakona; zauzima stavove i daje mišljenja; usvaja
i objavljuje standarde revizije u vezi sa javnim sredstvima; utvrđuje program obrazo­
vanja i ispitni program za sticanje zvanja državni revizor i ovlašćeni državni revizor,
organizuje polaganje ispita za sticanje revizorskih zvanja i vodi registar lica koja su
stekla pomenuta zvanja; sarađuje sa međunarodnim revizorskim i računovodstvenim
organizacijama; obavlja i druge poslove utvrđene zakonom.
DRI ima svoje organe: predsednika, potpredsednika, savet, a unutar svoje or­
ganizacije ima revizorske službe i prateće službe. Predsednik DRI je generalni držav­
ni revizor i rukovodilac ove institucije, a potpredsednik DRI zamenjuje predsednika
u slučaju njegove sprečenosti. Savet DRI je najviši kolegijalni organ, koji ima pet čla­
nova (predsednik, potpredsednik i tri člana). Predsednik Saveta je istovremeno i pred­
sednik DRI. Za člana Saveta DRI može biti izabran državljanin Srbije, koji pored op-
štih uslova za rad u državnim organima, ispunjava i sledeće uslove: 1) ima visoku
školsku spremu i 2) ima najmanje 10 godina radnog iskustva, od čega najmanje pet
godina na poslovima koji su povezani sa nadležnostima DRI. Najmanje dva člana Sa­
veta moraju biti diplomirani ekonomisti sa odgovarajućim revizorskim ili računovod­
stvenim zvanjem, a najmanje jedan mora biti diplomirani pravnik sa položenim pravo-

280

i
 aidnim ispitom. Član Saveta ima položaj funkcionera DRI i podleže obavezama i za
ln.mama sprečavanja sukoba interesa pri vršenju javne funkcije. Predsednika, potpred-
.•dnika i članove Saveta DRI bira i razrešava Narodna skupština, a oni nakon izbora
polažu zakletvu pred Narodnom skupštinom, čime preuzimaju dužnost708. Članovi Sa-
\ cla biraju se na period od 5 godina, a mogu biti birani najviše dva puta. Njima presta­
li mandat pre isteka vremena na koje su izabrani: podnošenjem ostavke, ispunjenjem
nslova za penziju ili razrešenjem. DRI ima sekretara, koga bira i razrešava predsed-
ink DRI na vremenski period od 6 godina. Sekretar je funkcioner DRI, koji usklađuje
u đ pratećih službi, vodi poslovanje DRI i obavlja druge poslove. Lica koja su zapo-
,!ena u DRI imaju isti radnopravni položaj kao zaposleni u državnim organima.
Savet DRI, na predlog predsednika, imenuje i razrešava vrhovnog državnog re-
i/ora, na vremenski period od 6 godina, sa mogućnošću reizbora. On ima položaj
iiiukcionera DRI. Unutrašnjim aktom se određuje broj vrhovnih državnih revizora ko­
je ima DRI.
DRI izveštava Narodnu skupštinu podnošenjem: 1) godišnjeg izveštaja o
,vom radu; 2) posebnih izveštaja u toku godine; 3) izveštaja o reviziji završnog računa
budžeta Srbije i 4) drugih zakonom određenih izveštaja.
Kakav je značaj DRI? Uspostavljena DRI na početku XXI veka u Srbiji i vrše­
nja državne revizije javnog sektora doprinosi jačanju javnosti rada državnih organa i
drugih direktnih i indirektnih korisnika javnih sredstava, kao i njihovoj odgovornosti u
radu, upravljanju i trošenju budžetskih sredstava. DRI predstavlja jednu vrstu nezavi­
snog, stručnog i pomoćnog organa Narodne skupštine, koja joj pomaže u vršenju fi-
unnsijske kontrole nad radom izvršne vlasti u postupku prikupljanja i trošenja budžet­
skih sredstava.
Državna revizija javnog sektora od strane DRI uspostavljena je u skladu sa
svetskom praksom, a vrši se na osnovama zakona, standarda državne revizije i etičkog
kodeksa za državne revizore. Ona je od velikog značaja za privredni razvoj Srbije i
njeno uključivanje u međunarodne privredne tokove. Zajedno sa drugim institucijama,
DRI čini deo jedinstvenog sistema upravljanja javnim fmansijama. Ona „revidira po­
slovanje javnog sektora, izveštava o nalazima i pomaže u pozivanju na odgovornost
onih koji upravljaju javnim sektorom”709710*.
Značaj DRI u borbi protiv korupcije je višestruk . ^
f) Sistemi organizovanja vrhovnih revizorskih institucija u uporedn
pravu - Shvatajući značaj kontrole trošenja budžetskih sredstava, sve ekonomski raz­
vijene zemlje uspostavile su i razvile nacionalne vrhovne revizorske institucije (VRI)

708 Tekst zakletve glasi: „Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji. Obećavam da ću poštovati Ustav
i zakone. Zaklinjem se čašću da ću svoju dužnost obavljati nezavisno, pošteno i nepristrasno i da neću
zloupotrebljavati svoje nadležnosti". ZODRli, čl. 19. stav 3.
™9 Strateški plan Državne revizorske institucije za period 2016-2020. godine, str. 1.
710 O DRI detaljnije videti: Lj. Dabić, Pravni položaj državne revizorske institucije (u pravu revizije
javnog sektora Republike Srbije), str. 621-650, u Zborniku radova „Ljudska prava - između ideala i iza­
zova sadašnjosti", Kosovska Mitrovica 2016; Državna revizorska institucija kao regulatornotelo, str.
2015-247, u „Strukturne reforme i uloga regulatornih tela u Srbiji (Redaktori: M. Jakšić, A. Prašćević, G.
Ognjanov), Beograd 2017.
281
za nj ihovorevidiranje. Osim određenih međusobnih sličnosti, VRI se razlikuju, u ma­
njoj ili većoj meri, po nazivu, načinu organizovanja, načinu vršenja državne revizije,
organima, nadležnostima, zakonskim ovlašćenjima i dr. Treba naglasiti da su VRI čla­
nice Međunarodne organizacije vrhovnih revizorskih institucija ( The International Or-
gani-ation of Supreme Audit Instution - INTOSAI), ali i drugih regionalnih organiza­
cija.
U uporednom pravu u nacionalnim pravnim sistemima i praksi postoji nekoli­
ko sistema organizovanja VRI, koji su po pravilu okvirno uspostavljeni ustavom, a de­
taljnije uređeni posebnim zakonom.
U teoriji postoje različite klasifikacije sistema organizovanja VRI. Najveći
broj autora smatra da postoje tri sistema eksterne revizije javnog sektora, i to: 1) an­
glosaksonski ili parlamentarni model - monokratska kancelarija. 2) model suda i 3)
model odbora ili kolegijalnog tela7". Drugi autori u klasifikaciji sistema VRI polaze
od konstatacije da danas ne postoji unificirani naziv za ove institucije. Odatle, organi
VRI se mogu podeliti na dve osnovne grupe, polazeći od kriterijuma da lije računsko-
sudska kontrola javnog sektora organizovana kao VRI sa generalnim revizorom ili ko­
legijalnim organom (Supreme Audit Institutiori) i računski sud (The Court o f Audi-
tors) . Ova klasifikacija polazi od toga da li se ima u vidu anglosaksonski ili evrop-
sko-kontinentalni (romansko-germanski) sistem prava. Za predstavnika romansko-ger-
manskog prava se uzima Francuski računski sud (uključujući Italiju, Nemačku, Špani-
ju, Sloveniju i Evropsku uniju), a za predstavnike anglosaksonskog prava Državni
ured za vršenje revizije javnih rashoda Velike Britanije (National Audit Office) i Ge­
neralni računovodstveni biro SAD (General Accounting Office - GAO), uključujući
Japan, Rusiju, Austriju, Dansku.
U okviru Evropske unije pojedini autoru prepoznaju četiri osnovna sistema
VRI, i to: sud, sa sudskim funkcijama (Francuska, Italija, Belgija, Španija, Portugal,
Rumunija); kolegijalno telo, bez sudskih funkcija (Nemačka, Holandija, Luksemburg,
Slovenija, Češka, Letonija, Poljska, Bugarska); nezavisna revizorska kancelarija, koju
vodi generalni revizor sa strukturom koja liči na vladinu (Velika Britanija, Irska, Dan­
ska, Kipar, Estonija, Litvanija, Finska, Malta, Slovačka); posebni sistemi VRI, koju
vodi predsednik (Austrija) ili koja je podeljena na dva organizaciona dela, na odeljenje
za reviziju i na odeljenje koje ima sudsku funkciju. VRI u formi nezavisne institucije,
koje imaju isključivo funkciju revidiranja, zastupljene su u većini zemalja sveta, a me­
đu njima se ubraja i DRI Srbije*713.
U kontekstu VRI zemalja u okruženju, Srbija je sa neznatnim zakašnjenjem
shvatila značaj postojanja nacionalne VRI, i upravo iz tog razloga njeno institucional­
no rešenje se zasniva na iskustvima evropskih zemalja i zemalja u okruženju. Pojedine
VRI zemalja u okruženju nastale su kao odgovor na obaveze koje proizilaze u postup­
ku pridruživanja evropskoj integraciji.

™ Mirko Andrić, Revizija javnog sektora, Subotica 2012, str. 129.

713 Vera Leko ' Danica Leko, Metodologija revizije javnih sredstava, Beograd 2008, str. 22.
Ljubiša Stanojević i Zdenka Vidovič, op. cit., str. 121.
282
 Glava III
ZAJEDNIČKI PRAVNI INSTITUTI PRIVREDNIH
DRUŠTAVA
Ovo poglavlje je posvećeno pravnim institutima koji su od značaja za sva pri­
vredna društva i koji se primenjuju na sve pravnoorganizacione oblike, kao što su.po-
rhne dužnosti u obavljanju poslova privrednog društva; rešavanje sporova koji proiz-
e iz Zakona o privrednim društvima; javnost rada društva, informisanje članova
društva i pristup aktima društva.

I POSEBNE DUŽNOSTI U OBAVLJANJU

POSLOVA PRIVREDNOG DRUŠTVA

Privredno društvo je privredni subjekt sa jedinstvenim interesom njegovih vla-

Hika. Međutim, u stvarnosti osim interesa vlasnika (ortaci, članovi i akcionari), u dru-
u u dolaze do izražaja interesi i drugih subjekata: poverilaca, zaposlenih, uprave i sa­
mog društva. Navedeni interesi društva su u praksi često suprotstavljeni, a ponekad i
konfliktni. Zakonodavac ima zadatak da te suprotstavljene interese uskladi, propisiva-
njrm odgovarajućih pravila, a da sudovi rešavanjem sporova u praksi izgrade sudsku
i > A su koja će obezbediti pravnu sigurnost za privredne subjekte714.
i

Dužnosti pažnje (duty o f care) u obavljanju poslova društva tiču se određenog

kniga lica. Zakonodavac ih je obuhvatio kroz više pravnih instituta (lica koja imaju
|ii> .rbne dužnosti prema društvu, povezana lica, dužnosti pažnje, sukob interesa, lični
Interes, poslovna tajna, zabrana konkurencije) i regulisao pod nazivom „posebne du-
•nosti prema društvu“ (ZOPD, čl. 61-80).
a) Lica koja imaju posebne dužnosti prema društvu i povezana lica —U
■m pravu je usvojen anglosaksonski koncept71’ dužnosti određenih lica prema dru-

11 Videti: M. Vasiljević, Korporativno upravljanje (odproblema do rešenja), Pravo i privreda, br. 5-

mioh, sir. 3-32; M. Vasiljević, Korporativno upravljanje - Pravni aspekti, Beograd 2007, str. 141-172.
M Videti: G. Koeski, Američka poslovna doktrina i njena moguća primena u evropsko-kontinental-
fi, ini korporativnom kontekstu - Business Judgment Rule, Pravni život, br. 12/2009, str. 333-359.
 štvu, koji polazi od toga d a je interes društva jedini interes koji ta lica realizuju716. Li
ca koja imaju posebne dužnosti prema društvu su zakonom nabrojana: 1) ortaci i
komplementari (ne i komanditori, jer nemaju upravljačku funkciju); 2) članovi društva
sa ograničenom odgovornošću koji poseduju značajno učešće u osnovnom kapitalu
društva ili član društva sa ograničenom odgovornošću koji je kontrolni član društva; 3)
akcionari koji poseduju značajno učešće u osnovnom kapitalu društva ili akcionar koji -
je kontrolni akcionar društva; 4) direktori, članovi nadzornog odbora, zastupnici i pro-
kuristi; 5) likvidacioni upravnik (ZOPD, čl. 61). Navedena lica su dužna da rade jedi-
no i neposredno u interesu društva. Zakonom je ostavljena mogućnost društvu da osni­
vačkim aktom odnosno statutom odredi i druga lica koja imaju posebne dužnosti pre­
ma društvu, npr. lica koja imaju ugovorna ovlašćenja da upravljaju poslovima društva.
Značajno učešće u kapitalu postoji ako jedno lice, samostalno ili sa drugim li
cima koja sa njim deluju zajedno, poseduje više od 25% prava glasa u društvu. Većin­
sko učešće u kapitalu postoji ako jedno lice, samostalno ili sa drugim licima koja sa
njim deluju zajedno, poseduje više od 50% prava glasa u društvu. Kontrola podrazu-
meva pravo ili mogućnost jednog lica, samostalno ili sa drugim licima koja sa njim
zajednički deluju, da vrši kontrolni uticaj na poslovanje drugog lica putem učešća u
kapitalu, ugovora ili prava na imenovanje većine direktora, odnosno članova nadzor­
nog odbora. Smatra se da je određeno lice kontrolni član društva kad samostalno
ili sa povezanim licima poseduje većinsko učešće u osnovnom kapitalu društva. Za­
jedničko delovanje postoji kad dva ili više lica, na osnovu međusobnog izričitog ili
prećutnog sporazuma, koriste glasačka prava u određenom licu ili preduzimaju druge
radnje u cilju vršenja zajedničkog uticaja na upravljanje ili poslovanje tog lica.
U našem pravu pravi se razlika između povezanih lica u svojstvu fizičkih i u
svojstvu pravnih lica, uz njihovo nabrajanje717.
b) Dužnosti pažnje (postupanje sa pažnjom dobrog privrednika i pravilo
prosuđivanja) - Ova obaveza u našem pravu vezana je isključivo za direktore, člano­
ve nadzornog odbora, zastupnike, prokuriste i likvidacione upravnike. Ova lica, koja
imaju dužnosti prema društvu, moraju obavljati svoje poslove savesno, sa pažnjom do­
brog privrednika i sa uverenjem da rade u najboljem interesu društva. Pod pažnjom
dobrog privrednika podrazumeva se stepen pažnje sa kojom bi postupalo razumno

društvu^ kontinentalnom zakonodavstvu je zastupljen i koncept višestrukih interesa i njihovih nosilaca u

7,7 Povezanim licima u svojstvu fizičkog lica smatraju se: 1) lice koje je srodnik po krvi u pravoj li-
niji bez obzira na stepen ih u pobočnoj liniji do trećeg stepena srodstva, kao i bračni drug bilo koieg od
ovlh lica; 2) njegov bračni ili vanbračni drug, kao i srodnik tih lica do prvog stepena srodstva; 3) njegov
usvojilac ili usvojemk, kao i potomci usvojenika; 4) druga lica koja sa tim licem žive u zajedničkom do-
macmstvu.
Povezanim licem u svojstvu pravnog lica smatraju se: 1) pravno lice u kojem to pravno lice posedu­
je značajno ucesce u kapitalu, ili pravo da takvo učešće stekne iz konvertibilnih obveznica, varanata op
čija i si.; 2) pravno lice u kojem je to pravno lice kontrolni član društva (kontrolisano društvo)- 3) pravno
lice koje je zajedno sa tim pravnim licem pod kontrolom trećeg lica; 4) lice koje u tom pravnom licu po­
seduje značajno ucesce u kapitalu, ili pravo da takvo učešće stekne iz konvertibilnih obveznica, varanata
opcija i si.; 5) lice koje je kontrolni član tog pravnog lica; 6) lice koje je direktor, odnosno član organa
upravljanja ili nadzora tog pravnog lica. ZOPD, čl. 62. 6
284
i„,/||ivo lice koje bi posedovalo znanje, veštine i iskustvo koje bi se osnovano moglo
.u i kivati za obavljanje te dužnosti u društvu.
Lica koja imaju dužnosti prema društvu adekvatnu poslovnu procenu (business
ntUncment rule), odnosno prosuđivanje interesa društva zasnivaju na informacijama i
mišljenjima lica stručnih za odgovarajuću oblast za koja drže da su savesna i kompe­
tentna, pa ako tako postupaju ne snose odgovornost za štetu koja nastane iz takvog pu­
mpanja za društvo. Takođe, ako ova lica poseduju određena specifična znanja, vešti-
ii,' ili iskustvo, prilikom ocene stepena pažnje treba uzeti u obzir i ta znanja, veštine i
i.kustvo (ZOPD, čl. 63. st. 3-4). Pošto je poslovanje društva vezano za određene po­
lovne rizike, npr. ako zastupnik zaključi rizičan posao za društvo neće snositi odgo-
ornost za nastalu štetu iz tog posla, ako je postupao sa dužnom (odgovarajućom) pa­
dinom. Pravilo poslovne procene stvorilo je kod zastupnika obavezu sredstva (postu-
l>mi|a), a ne cilja (rezultata) .
Napred navedeno lice, koje ima dužnosti pažnje prema društvu, koje je postupa-
in u skladu sa svojim dužnostima nije odgovorno za štetu koja iz takvog postupanja
„„slane za društvo. Međutim, društvu je dopušteno da podnese tužbu protiv ovog lica
,„,li naknade štete koju mu to lice prouzrokuje povredom dužnosti pažnje.
c) Dužnost lojalnosti (načelo lojalnosti) —Zakonom je stavljeno u dužnost od-
!etičnim licima da postupaju savesno i lojalno prema privrednom društvu (tzv. fidiici-
liima dužnost)719. Dužnost lojalnosti (duty ofloyalty) u našem zakonodavstvu konkre-
11ziije se u slučajevima: 1) postojanja ličnog interesa; 2) postojanja sukoba interesa sa
društvom; 3) zabrane konkurencije društvu.
1) Dužnost prijavljivanja i odobravanja poslova i radnji u kojima po
lični interes - Ova obaveza tiče se svih lica koja imaju posebne dužnosti prema dru-
J.lvu. U svim slučajevima u kojima lica koja imaju posebne dužnosti prema društvu, a
imaju i lični interes, duguju lojalnost društvu. Ona su dužna da odbor direktora, odno-
•iio nadzorni odbor (ako je upravljanje društvom dvodomno) obaveste o postojanju
ličnog interesa ili interesa sa njim povezanog lica, u pravnom poslu koji društvo za­
r u č u je , odnosno pravnoj radnji koju društvo preduzima. Samo izuzetno, ukoliko dru-
ilvo ima jednog direktora, obaveštenje o postojanju ličnog interesa se upućuje skupšti­
ni, odnosno nadzornom odboru (ako je upravljanje društvom dvodomno).
S m a tr a ć e se d a p o s to ji lič n i in te r e s lic a koje ima posebne dužnosti prema dru-
r • • 7?o
,ivu u zakonom predviđenim slučajevima ' .

718 O ovom pitanju detaljnije videti: S. Grajić-Stepanović, Pravilo (adekvatne) poslovne procene. Pra­
vo i privreda, Beograd, br. 5-8/2008, str. 299-312. , D
™ Videti: D. Vujisić, Fiducijarne dužnosti i odgovornost članova uprave privrednog društva, Pravni
Jlvot, Beograd, br. 12/2009, str. 411-424. . . . . . A , •
7-° Smatra se da postoji lični interes lica u slučaju: 1) zaključivanja pravnog posla između društva i
lov lica (ili sa njim povezanog lica) ili 2) pravne radnje (preduzimanje radnji u sudskim i drugim postup-
, |ma odricanje od prava i si.) koju društvo preduzima prema tom licu (ili prema sa njim povezanim li-
, em)'ili 3) zaključivanja pravnog posla između društva i trećeg lica, odnosno preduzimanja pravne radnje
društva prema trećem licu, ako je to treće lice sa njim (ili sa njim povezanim licem) u tinansijskom odno-
,o i ako se može očekivati da postojanje tog odnosa utiče na njegovo postupanje ili 4) zaključivanja prav­
nog posla, odnosno preduzimanja pravne radnje društva iz koje treće lice ima ekonomski interes, ako je to
neće lice sa njim (ili sa njim povezanim licem) u fmansijskom odnosu i ako se može očekivati da postoja­
nje tog odnosa utiče na njegovo postupanje. ZOPD, čl. 65. stav 3.
285
 U zakonom predviđenim slučajevima u kojima postoji lični interes, zaključivanje -
pravnog posla, odnosno preduzimanje pravne radnje odobrava se zakonom predviđenom
većinom, s tim d a je ostavljena mogućnost za drugačiju većinu određenu osnivačkim ak­
tom, odnosno statutom: prvo, u slučaju ortačkog društva, odnosno komanditnog društva,
većinom glasova svih ortaka, odnosno komplementara koji nemaju lični interes; drugo,
u slučaju društva sa ograničenom odgovornošću, ako postoji lični interes direktora, veći­
nom glasova svih članova društva, odnosno od strane nadzornog odbora ako je upravlja­
nje društvom dvodomno, a ako postoji lični interes člana nadzornog odbora, odnosno
člana društva, većinom glasova svih članova društva koji nemaju lični interes, odnosno
običnom većinom glasova svih članova nadzornog odbora koji nemaju lični interes; tre­
će, u slučaju akcionarskog društva, ako postoji lični interes direktora, većinom glasova
svih direktora koji nemaju lični interes, odnosno od strane nadzornog odbora ako je
upravljanje društvom dvodomno, a ako postoji lični interes člana nadzornog odbora,
običnom većinom glasova svih članova nadzornog odbora koji nemaju lični interes.
U postupku donošenja odluke o odobravanju pravnog posla ili radnje u slučaju po­
stojanja ličnog interesa za potrebe utvrđivanja kvoruma kao ukupan broj glasova uzima se
ukupan broj glasova onih članova društva koji nemaju lični interes iz predmetnog posla.
Zakonodavac dopušta da se osnivačkim aktom, odnosno statutom može odrediti da kod
društva kapitala odobrenje daje skupština. U svim slučajevima, ako usled broja članova
odbora direktora koji nemaju lični interes u predmetnom poslu ne postoji kvorum za glasa­
nje, ili ako se zbog jednake podele glasova članova odbora direktora, odnosno nadzornog
odbora odluka ne može doneti, predmetni posao odobrava skupština običnom većinom
glasova prisutnih akcionara koji nemaju lični interes u tom poslu (ZOPD, čl. 66). Među­
tim, u zakonom predviđenim slučajevima odobrenje nije potrebno72'.
U slučaju da u akcionarskom društvu odbor direktora, odnosno nadzorni odbor
odobri pravni posao u kome postoji lični interes, o tome se obaveštava skupština na
prvoj narednoj sednici. Obaveštenje mora sadržati detaljan opis pravnog posla, kao i
prirode i obima ličnog interesa722.
Društvo može podneti tužbu za poništaj pravnog posla, odnosno radnje i za na­
knadu štete od lica koja imaju posebne dužnosti prema društvu koje je imalo lični inte- - I
res u tom poslu, odnosno pravnoj radnji, ukoliko nije pribavljeno odobrenje pravnog
posla, odnosno pravne radnje ili ako nadležnom organu društva prilikom donošenja
odluke o odobravanju pravnog posla, odnosno preduzimanja pravne radnje nisu bile
predstavljene sve činjenice od značaja za donošenje takve odluke. Za štetu društvu od­
govara lice koje ima posebne dužnosti prema društvu, a neograničeno solidarno sa nji­
me povezano lice, ako je ono bilo ugovorna strana u tom poslu, odnosno ako je prema
njemu preduzeta pravna radnja kao i treće lice, ako je znalo ili moralo znati za postoja­
nje ličnog interesa u vreme zaključenja pravnog posla, odnosno preduzimanja pravne

. P dobrenje nije potrebno u slučaju: 1) postojanja ličnog interesa jedinog člana društva- 2) posto­
janja ličnog interesa svih članova društva; 3) upisa, odnosno kupovine udela, odnosno akcija po osnovu
prava prečeg upisa, odnosno prava preče kupovine članova društva; 4) pribavljanja sopstvenih udela od­
nosno akcija od strane društva, ako se to pribavljanje vrši u skladu sa odredbama zakona koje se odnose
na sojistvene udele, odnosno akcije ili zakona kojim se uređuje tržište kapitala.
- Mogućnost naknadnog odobrenja pravnog posla, kod koga postoji sukob interesa, poznaje zakono-
davstvo Hrvatske (Zakona o trgovačkim društvima, čl. 249. stav 3) i dr.
286

1
I uliijc. Izuzetno, neće se smatrati d a je došlo do povrede pravila o odobravanju poslo-
i u kojima postoji lični interes ako se u postupku po tužbi dokaže d a je pravni posao,
iiJuosno pravna radnja bila u interesu društva ili da nije postojao lični interes.
2) Dužnost izbegavanja sukoba interesa sa društvom - Sva lica koja imaju
posebne dužnosti prema društvu ne mogu da u svom interesu ili u interesu sa njima
povezanih lica: 1) koriste imovinu društva; 2) koriste informacije do kojih su došli u
i,,ni svojstvu, a koje inače nisu javno dostupne; 3) zloupotrebe svoj položaj u društvu;
I) koriste mogućnosti za zaključenje poslova, koje se ukažu društvu. Zakonska du-
iiost izbegavanja sukoba interesa postoji nezavisno od toga da li je društvo bilo u mo­
gućnosti da iskoristi imovinu, informacije ili zaključi poslove (ZOPD, čl. 69). Izuzet­
im. ova lica mogu postupati suprotno (osim u slučaju zloupotrebe svog položaja u dru-
(v ii ) samo ako su pribavila prethodnu ili naknadnu saglasnost za zaključenje pravnog
P" ila ili za preduzimanje pravne radnje u slučaju postojanja ličnog interesa.
Povreda pravila sukoba interesa sa društvom u slučaju postojanja ličnog interesa
ili interesa povezanog lica, za lica koja imaju dužnosti prema društvu ili sa njim pove-
/milili licima stvara obavezu naknade štete društvu. Zakonom je dopušteno društvu da
podnese tužbu protiv lica koje ima posebne dužnosti prema društvu ako povredi du­
du-:,t izbegavanja sukoba interesa, kao i protiv sa njim povezanog lica. Društvo može
i, „/iti: 1) naknadu štete; 2) prenos na društvo koristi koju je to lice, odnosno povezano
III e ostvarilo kao posledicu te povrede dužnosti.
3) Dužnost poštovanja zabrane konkurencije - Sva lica koja imaju posebne
dužnosti prema društvu (osim likvidacionog upravnika) ne mogu biti, direktno ili indi-
,, Ktno, angažovana u drugom društvu sa konkurentnom delatnošću, osim kad za to do-
t„,u odobrenje nadležnog organa društva. Na primer, zastupnik jednog društva ne mo-
obavljati poslove zastupnika u drugom društvu sa konkurentnom delatnošću. Ako
uip reč o društvu sa konkurentnom delatnošću, zakonom se ne zabranjuje angažovanje
ln u koja imaju dužnosti u drugom društvu. ....................
Pod konkurentnom delatnošću se podrazumeva delatnost sa istim ili sličnim
pt -i Imetom poslovanja. U našem pravu zabrana konkurencije društvu obuhvata lice
j. o|c ima posebne dužnosti prema društvu, ako i u konkurentnom društvu: 1) ima svoj­
stvo lica sa posebnim dužnostima prema društvu; 2) ima svojstvo preduzetnika; 3) ima
t\ ojstvo zaposlenog ili je na drugi način angažovano; 4) ima svojstvo člana ili osniva-
, i ( )snivačkim aktom, odnosno statutom zakonska zabrana konkurencije. 1) može se
pn-širiti i na druga lica, s tim da se ne može dirati u njihova stečena prava, 2) može se
mlicditi da zabrana važi i posle prestanka svojstva lica koje ima posebne dužnosti, ali
i„. duže od 2 godine; 3) mogu se odrediti poslovi, način ili mesto njihovog obavljanja
i oj i ne predstavljaju povredu dužnosti poštovanja zabrane konkurencije. Zabrana kon-
kiii cncije ne odnosi se na jedinog člana društva (ZOPD, čl. 75).
Društvo može podneti tužbu protiv lica koje ima posebne dužnosti prema dru-
i\ n ako povredi pravila o zabrani konkurencije radi: 1) naknade štete; 2) prenosa na
dmSlvo koristi koju je to lice, odnosno konkurentno društvo ostvarilo kao posledicu te
povrede; 3) isključenja tog lica kao člana društva, ako je to lice član društva; 4) mere
ihiaiie obavljanja delatnosti za to lice, odnosno konkurentno društvo, 5) radi raskida
i mlnog odnosa za to lice, ako je to lice zaposleno u društvu (ZOPD, čl. 76).
Povreda pravila o zabrani konkurencije daje društvu pravo da zahteva naknadu
i- ie od lica koje je prekršilo zabranu. Takođe, društvo ima pravo da zahteva da se.
287
 prenesu na društvo koristi koje je to lice, odnosno konkurentno društvo ostvarilo kao
posledicu te povrede; isključi to lice kao člana društva; izrekne mera zabrane obavlja­
nja delatnosti za to lice, odnosno konkurentno društvo; raskine radni odnos za to lice
ako je to lice zaposleno u društvu.
d) Dužnost čuvanja poslovne tajne - Načelno, poslovna tajna privrednog dru­
štva je njegova intelektualna svojina. Zakonodavac poslovnu tajnu definiše kao poda­
tak: 1) čije bi saopštavanje trećem licu moglo naneti štetu društvu, 2) koji ima ili može
imati ekonomsku vrednost zato što nije opštepoznat, niti je lako dostupan trećim lici­
ma koja bi njegovim korišćenjem ili saopštavanjem mogla ostvariti ekonomsku korist
i 3) koji je od strane društva zaštićen odgovarajućim merama u cilju čuvanja njegove
tajnosti. Pod poslovnu tajnu se podvodi i podatak koji je zakonom, drugim propisom
ili aktom društva određen kao poslovna tajna (ZOPD, čl. 72. st. 3-4). Pravna teorija na
opšti način definiše poslovnu tajnu, pod koju podvodi „svaki podatak o položaju i de­
latnosti preduzeća koji je poznat i koji sme po zakonu ili po volji nosioca, a u skladu
sa zakonom, da bude poznat samo određenom krugu lica . Na primer, u praksi po­
slovnu tajnu predstavljaju određeni podaci iz ponuda za javno nadmetanje koje je or-
ganizovalo društvo.
U pravnoj doktrini pravi se razlika između proizvodne i komercijalne tajne. Pr-
vu vrstu poslovne tajne naročito predstavljaju podaci o nepatentiranim inovacijama u
obavljanju delatnosti društva (npr. know-how). Drugu vrstu poslovne tajne mogu da
predstavljaju podaci o tome ko su poslovni partneri privrednog društva ili odgovaraju­
ći podaci o finansijskom poslovanju društva.
Lica koja imaju posebne dužnosti prema društvu, kao i lica zaposlena u društvu, du­
žna su da čuvaju poslovnu tajnu društva. Takođe, ona su dužna da poslovnu tajnu čuvaju i
nakon prestanka tog svojstva, u periodu od 2 godine od dana prestanka tog svojstva Zako­
nom je ostavljena mogućnost da taj period bude duži, ali ne duži od 5 godina, na osnovu
osnivačkog akta, statuta, odluke društva ili ugovora zaključenog sa tim licima.
Informacija koja predstavlja poslovnu tajnu društva može biti određena, osim
osnivačkim aktom, i posebnim aktom ili ugovorom ortaka, ili ugovorom članova dru­
štva, odnosno statutom akcionarskog društva7"4. Aktom društva se za poslovnu tajnu
može odrediti samo podatak koji ispunjava zakonske uslove, zbog čega se ne mogu
kao poslovna tajna odrediti svi podaci koji se odnose na poslovanje društva.
. . Podatak koji predstavlja poslovnu tajnu može biti proizvodni, tehnički, tehnolo­
ški, finansijski ili komercijalni, u obliku: studije; rezultata istraživanja; dokumenta, for­
mule, crteža, objekta, metode, postupka, obaveštenja ili uputstva interne prirode i si.
Zakonodavac je predvideo i određene izuzetke od dužnosti čuvanja poslovne taj­
ne, radi zaštite šireg dobra, tj. javnog interesa. Neće se smatrati povredom dužnosti ču-
vanja poslovne tajne ako je njeno saopštavanje učinjeno: kao obaveza propisana zako-
nom; kao neophodno radi obavljanja poslova ili zaštite interesa društva; nadležnim orga­
nima ili javnosti isključivo u cilju ukazivanja na postojanje dela kažnjivog zakonom.

B. Zabel, Poslovna tajna, monografija 49, Beograd 1970, str. 24.

koji podaci predstavljaju poslovnu tajnu društva rešava se ne samo opštim aktom društva ne-
B co g ra d ^ r5 T /2 0 o f s t r I s "" '' Jank° VeC’ Poslovna taJna 11akcionarskim društvima, Pravo i privreda,
 Koje su posledice povrede dužnosti čuvanja poslovne tajne? Najpre, društvo
može podneti tužbu protiv lica koje povredi dužnost čuvanja poslovne tajne, kojom
mo/e tražiti naknadu štete. Poslovna tajna se štiti i na osnovu pravila o nelojalnoj kon­
kurenciji. Zatim, može zatražiti isključenje tog lica kao člana društva, ako je to lice
rlltn društva. Dalje, može zatražiti raskid radnog odnosa za to lice, ako je to lice zapo-
.lcno u društvu. Podnošenje tužbe ne isključuje i ne uslovljava mogućnost otkaza rad­
nog odnosa u skladu sa Zakonom o radu. Društvo je dužno da pruži potpunu zaštitu li-
i u koje postupajući savesno u dobroj veri ukazuje nadležnim organima na postojanje
inl'ormacije koje su izuzeci od dužnosti čuvanja poslovne tajne.

l . REŠAVANJE SPOROVA KOJI PROIZLAZE IZ

ZAKONA O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA

a) Nadležnost suda i vrste postupaka - Pravo privrednih društava ima dodir­

nih tačaka sa građanskim procesnim pravom, jer iz njega proizlazi rešavanje određenih
; .porova.
Privredni sudovi imaju značajnu ulogu u rešavanju sporova vezanih za osniva­
nje, registraciju, poslovanje i prestanak društava. Zakon o privrednim društvima pret­
postavlja nadležnost privrednih sudova u rešavanju sporova kroz dve vrste građanskih
nilskih postupaka: parnični i vanpamični. Prvo pravilo je da su stvarno i mesno nadle­
žni privredni sudovi za rešavanje zakonom određenih sporova u parničnom postupku.
I >mgo pravilo je da privredni sudovi odlučuju u vanpamičnom postupku u slučajevi-
m, i određenim zakonom ili ako to proizlazi iz zakona.
Privredni sudovi su stvarno nadležni za rešavanje sporova koji proizađu iz trgo-
i niskih poslova koje zaključuju privredni subjekti. Takođe, oni su nadležni da odluču-
jn i o individualnim i derivativnim tužbama, koje podižu članovi društva na osnovu
ikona o privrednim društvima. Procesna pravila utvrđena ovim zakonom predstavlja­
li! izraz savremenih dostignuća u trgovinskom pravu, a u slučaju derivativne tužbe —
iloslcdno uređenu mogućnost zaštite prava manjinskih akcionara. Mesno nadležni sud
ii ovim sporovima je privredni sud prema sedištu društva ili preduzetnika, odnosno

piema mestu poslovanja ogranka pravnog lica (ZOPD, čl. 7).

Privredni sudovi rešavaju sporove iz privrednih i imovinskopravnih odnosa u par­
ničnom postupku, na osnovu pravila Zakona o parničnom postupku . Na postupke u
privrednim sporovima primenjuju se, pored opštih pravila o parničnom postupku, prven-
nlveno pravila iz posebnog poglavlja Zakona o parničnom postupku —Postupak u privred­
nim sporovima (čl. 480-487). Na osnovu ovog zakona, za razliku od prethodnog (ZPP),
dc lili isan je privredni spor, pod kojim se podrazumeva onaj spor u kojem sude privredni

Parnični postupak (parnica) je sudski postupak u kome se rešava konkretan spor, odnosno kon-
I imm životna situacija u kojoj se pojavljuju dve stranke sa međusobno suprotstavljenim pravima i mtere-
|'o su tužilac, lice koje podnosi tužbu, i tuženi, lice protiv koga je tužba usmerena. Tužba sadrži.
, i, iucnte individualizacije lica koja su u sporu, opis staje predmet spora, na kom propisu se zasniva zan-
i, \ i/ podnete tužbe, predloge dokaza u prilog tih tvrdnji i šta se zahteva od suda da dosudi (tuzbeni zah-
li'v) 11 sprovođenju parničnog postupka sledi održavanje rasprave, najednom ili više sudskih ročišta, u
1 uj ni obe stranke iznose svoje navode i podnose dokaze koji njima idu u prilog. Kad sud izvede sve pri-
I,, lUVne dokaze, kad oceni daje na pouzdan način utvrđeno činjenično stanje, parnica se okončava dono-
, ii|cin presude, koja sadži rešenje predmetnog spora, na osnovu relevantnih važećih propiisa sa stanovi-
,i i .iula. Nezadovoljna stranka može da podnese žalbu, po kojoj rešava neposredno viši sud.
289
 sudovi (u skladu sa zakonom kojim se uređuje stvarna nadležnost sudova). U prvom stepe-
nu sudi sudija pojedinac, a u drugom drugostepeno veće sastavljeno od 3 sudije.
Na osnovu Zakona o privrednim društvima, privredni sudovi su stvarno nadležni da
postupaju i u vanparničnom postupku726, a predmet sudske zaštite u tom postupku može
biti: 1) pravo ortaka, članova, akcionara da zatraže od suda da odredi ovlašćenog procenji-
vača koji će proceniti vrednost nenovčanog uloga (čl. 14. stav 3); 2) pravo članova društva
da zatraže od suda da izda nalog nadležnom organu društva da izvrši dužnost informisanja
svojih članova o poslovanju i finansijskom stanju i da im učini dostupnim informacije i
dokumenta koja se u skladu sa zakonom, osnivačkim aktom ili statutom moraju učiniti do­
stupnim (čl. 43. stav 3); 3) pravo akcionara da zatraži od suda ostvarivanje prava na obave-
štavanje u pogledu fmansijskog stanja i sticanja sopstvenih akcija društva koje mu je us­
kraćeno na godišnjoj skupštini akcionara (čl. 289); 4) pravo svakog akcionara (i ranijeg
akcionara za period u kome je bio akcionar društva) da zatraži od suda da mu omogući
ostvarivanje prava stavljanja na raspolaganje, radi kopiranja i ostvarivanja prava uvida u
akta i dokumenta akcionarskog društva, u radno vreme i u prostorijama društva (čl. 344.
stav 1); 5) veći broj slučajeva određenih zakonom za ostvarivanje prava članova društva
kapitala da se obrate sudu radi zaštite svojih prava vezanih za sazivanje i održavanje skup­
štine, proširenje dnevnog reda skupšiine i druga pitanja.
V anpamični postupak pred privrednim sudom je hitan i sud prvog stepena je
dužan da donese odluku u zakonom predviđenom roku. Nakon donošenja prvostepene
odluke, nezadovoljna strana može izjaviti žalbu Privrednom apelacionom sudu, u za­
konskom roku od 8 dana. Podneta žalba ne zadržava izvršenje prvostepene odluke.
b) Tužbe u vanparničnom postupku —Strana i domaće zakonodavstvo pozna­
ju dve vrste tužbi koje mogu podneti manjinski akcionari: individualnu i derivativnu
(actio pro socio - tužba za društvo), dok samo neka zakonodavstva poznaju i tzv. ko­
lektivnu tužbu. U pojedinim pravnim sistemima podela na individualne i kolektivne
tužbe nije dosledno izvedena, zbog čega se ove dve vrste tužbe međusobno prepliću.
To je posebno slučaj kada se prava akcionara (članova) prepliću sa pravima društva727.
Suštinska razlika između individualne i derivativne tužbe se ogleda u njihovom
pravnom učinku. Prvom tužbom se štiti interes samog podnosioca, a spor se vodi u
ime i za račun lica koje je tužbu podnelo. Drugom tužbom se štiti interes društva, a
spor se vodi u ime podnosioca tužbe, a za račun privrednog društva. Na taj način se
opredeljuje i pravna priroda spora.

V anparnični postupak je poseban oblik građanskog sudskog postupka kojim se rešavaju pravna
pitanja koja nisu sporna, npr. uređenje ličnih stanja, roditeljskog prava, raspravljanje zaostavštine, deoba
zajedničke imovine i si. Drugim rečima, u vanparničnom postupku redovni sudovi postupaju u odlučiva­
nju o ličnim, porodičnim, imovinskim i drugim pravnim stvarima. V anparnični postupak se pokreće
predlogom fizičkog ili pravnog lica, kao i predlogom organa određenog zakonom, npr. organa staratelj-
stva (centar za socijalni rad). Stranke u ovom postupku su predlagač i protivnik predlagača. Sud konač­
nu odluku donosi u formi rešenja, protiv kojeg je dozvoljena žalba drugostepenom sudu. U vanparnič­
nom postupku nema mirovanja postupka. Posebni vanparnični postupci su u teorijskom smislu svrstani
u tri grupe, uređenje ličnih stanja, uređenje porodičnih odnosa i uređivanje imovinskih odnosa Svaka od
navedenih grupa ima više različitih postupaka, a za naš predmet razmatranja od značaja je uređenje ličnih
stanja i uređivanje imovinskih odnosa privrednih subjekata. Osnovni izvor prava u našem pravu za van­
parnični postupak je Zakon o vanparničnom postupku (,,S1. glasnik SRS“, br. 25/1982 48/1988 85/2012
55/2014 i 6/2015).
D. Golubović, Derivativna tužba - instrument zaštite manjinskih interesa, Pravni život Beograd
br. 11/1995, str. 57 (fusnota 12). ’ ’
290
 Individualna i derivativna tužba u našem pravu može se podneti pod zakonom
predviđenim uslovima i u zakonom predviđenim rokovima. Ove tužbe se mogu podne-
ii u subjektivnom roku od 6 meseci od dana saznanja za učinjenu povredu, a najkasni-
ie u objektivnom roku od 5 godina od dana učinjene povrede (ZOPD, čl. 77).
1) Individualnu tužbu (individual action) može podneti u svoje ime i za svoj
učim član društva (svaki ortak, član ili akcionar) protiv lica za naknadu štete koje mu
to lice prouzrokuje povredom posebne dužnosti prema društvu —(ZOPD, čl. 78). Ta-
kođe, ovu tužbu može podneti više članova društva zajedno u svoje ime i za svoj ra-
i'iin, sa istim pravnim posledicama —aktivno legitimisana lica.
Kao pasivno legitimisano lice (lice koje može biti tuženo) u sporu po podnetoj in-
ilividualnoj tužbi javlja se društvo zbog nezakonite i štetne odluke skupštine društva ili
upravnog organa, odnosno druga lica koja su povredila dužnosti prema društvu. To znači,
kao pasivno legitimisana lica u sporu mogu biti, pored društva, i članovi njegovih organa i
iliiiga lica koja su odgovorna za prouzrokovanu štetu ili povredu drugog individualnog
piava. Ovakvo rešenje, koje je prisutno u uporednom pravu, odstupa od rešenja u doma­
ćem pravu, na osnovu koga pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje
iii ćcm licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija (ZOO, čl. 172. stav 1).
Povredu posebne dužnosti prema društvu naš zakonodavac kvalifikuje kao ne-
piistupanje sa pažnjom dobrog privrednika, nepoštovanje obaveze lojalnosti društvu,
kršenje zabrane sukoba interesa i dužnosti čuvanje poslovne tajne. Primeri iz sudske
prakse za individualnu tužbu su: povreda prava učestvovanja u radu skupštine, netačno
prikazivanje rezultata poslovanja društva da bi se izbegla isplata dividende, onemogu-
i avanje ostvarivanja prava glasa, povreda prava prečeg upisa akcija i si. Posledice po-
\ rede napred navedenih dužnosti mogu se manifestovati u prouzrokovanju neposredne
•lete ili povredi nekog drugog individualnog prava ortaka, člana ili akcionara društva.
2) Kolektivna tužba (representative action) je poznata u uporednom pravu (en-
(ilcsko i američko pravo). To je takva tužba koju podiže jedan ili više akcionara protiv
društva, njegovih organa ili drugih lica koja su odgovorna za povredu dužnosti prema
društvu, radi priznanja nekog individualnog prava koje im pripada, s tim da se dejstvo
donete sudske odluke proteže i prema drugim akcionarima koji su u istom pravnom
položaju (npr. akcionari iste klase akcija). I u našem zakonodavstvu sreću se elementi
/.\ ovu vrstu tužbe, npr. u slučaju nesaglasnih akcionara.
3) Derivativnu tužbu (action sociale, derivative suit)7"8 je ovlašćeno da podne-
ic društvo radi naknade pričinjene štete od strane lica koja imaju posebne dužnosti
prema društvu, a za slučaj d a je ne podnese, tada se kao supsidijami tužioci mogu po-
111v it i članovi društva (komanditor, član, odnosno akcionar). Po načelu derivacije, na-
vedena lica su ovlašćena da podnesu tužbu u svoje ime, a za račun društva. Podiza­
njem derivativne tužbe za račun društva “manjinski akcionar(i)/članovi, zapravo, pro-
hijuju pravni subjektivitet društva, jer se unutar društva, tj. njegovih organa, nije for­
mirala volja za pokretanje sudskog postupka”7"9.
U našem pravu jedan ili više članova društva mogu podneti derivativnu tužbu
/bog povrede posebnih dužnosti prema društvu, u svoje ime a za račun društva, pod

'-B Naziv „derivativna tužba“ je engleskog porekla i relativno kasno se javlja u pravnoj literaturi
11057.) i sudskoj praksi.
m D. Golubović, Derivativna tužba - instrument zaštite manjinskih interesa, str. 60.
291
 uslovom da u trenutku podnošenja tužbe kumulativno ispune dva uslova: 1) poseduju
udele ili akcije koji predstavljaju najmanje 5% osnovnog kapitala društva730, nezavi
sno od toga da lije osnov za podnošenje derivativne tužbe nastao pre ili nakon sticanjii
svojstva člana društva; 2) da su pre podnošenja derivativne tužbe pisanim putem zali
tevali od društva da podnese tužbu po tom osnovu, a taj zahtev je odbijen, odnosno po
tom zahtevu nije postupljeno u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva. Na ispu
njenost ovih zakonskih uslova sud pazi po službenoj dužnosti, jer će u protivnom „sud
odbaciti tužbu kao nedozvoljen u“73.
Stupanje člana društva u parnicu - Član društva koji je od društva zahtevao
podnošenje derivativne tužbe, a ono to učini, zakonom mu je dopušteno da od suda
zahteva da mu dozvoli da stupi u parnicu kao umešač na strani tužioca. Takođe, ovo
procesno pravo može da ostvari drugi član društva koji ispunjava zakonske uslove za
derivativnu tužbu, u slučaju kada ovu tužbu nije podnelo društvo već član društva
(ZOPD, čl. 80).
Član društva koji stekne udeo ili akcije u društvu od lica koje je podnelo derivn
tivnu tužbu može, uz saglasnost tog lica, stupiti na njegovo mesto u sporu po toj tužbi do
njegovog pravnosnažnog okončanja, kao i u postupku po vanrednom pravnom lcku.
U domaćem zakonodavstvu podnošenje derivativne tužbe je mogućno od straiu
komanditora kod komanditnog društva, od strane članova društva kod društva sa ogra­
ničenom odgovornošću i od akcionara kod akcionarskog društva. Ovu tužbu ne mogu —
podneti ortaci ortačkog društva, osim ako osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka nije
drugačije određeno. Takođe, zakonom je određeno da postupak po derivativnoj tužbi
ne može biti okončan vansudskim putem.
Ostvarena naknada štete po osnovu derivativne tužbe pripada privrednom dru­
štvu, a podnosilac tužbe u svoje ime, a za račun društva, koji uspe u sporu, ima pravo
samo na naknadu parničnih troškova. U protivnom, ako tužba bude odbijena, sve tro
škove spora snosi lice koje je tužbu podnelo.
Značaj derivativne tužbe je različit u pojedinim pravnim sistemima732.

3. JAVNOST RADA DRUŠTVA, INFORMISANJE ČLANOVA

DRUŠTVA I PRISTUP AKTIMA DRUŠTVA

Rad i poslovanje privrednih društava podležu principu javnosti rada, zbog če­
ga su predmet pažnje različitih subjekata, i to: vlasnika, zaposlenih, poverilaca, nadle­
žnih državnih organa i dr. To znači, da su njihovo osnivanje, obavljanje delatnosti i
prestanak rada dostupni javnosti. Registracija je obavezna i vrši se u registru. Osniva-

7,0 Na primer, francusko, englesko i američko pravo ne zahtevaju minimalno procentualno učešće u
osnovnom kapitalu za podnošenje derivativne tužbe. Međutim, u nemačkom pravu pravo na podizanje tu­
žbe slične derivativnoj tužbi imaju akcionari koji imaju najmanje 1/10 u osnovnom kapitalu društva.
D. Slijepčević, Individualne i derivativne tužbe po Zakonu o privrednim društvima, Pravo i nrivrc
da, Beograd, br. 1-4/2005, str. 101.
v 7j2 u engleskoj teoriji i praksi ne pridaje se veliki značaj ovoj tužbi. Polazi se od toga daje bolje tlu
tužbu podnese samo društvo, a ne i komanditori, članovi ili akcionari. Francusko i švajcarsko pravo po­
znaju derivativnu tužbu, s tim da praksa pokazuje da ona nema veći značaj. U američkom pravu i sudskoj
praksi, derivativna tužba se smatra jednim od najznačajnijih instrumenata zaštite manjinskih interesa akci
onara ili članova društva. M. Vasiljević, Vodič za čitanje Zakona o privrednim društvima, str. 107-108.
292
nj. novih subjekata objavljuje se na internet stranici Agencije za privredne registre.
ika statusna promena, kao i prestanak, registruju se i objavljuju. Pošto je reč o su-
hckltma čije je postojanje i rad od značaja za privredu, to je uvid javnosti u njihov rad
i nadzor države nad njihovim radom od javnog značaja.
Na osnovu Prve direktive EU (čl. 2) države članice moraju da učine dostupnim
i u nosti bar sledeća dokumenta: 1) ugovor ili odluku o osnivanju i statut (samo ako se
m.i ilva dokumenta razlikuju), kao i izmene i dopune i njihove prečišćene verzije; 2)
Imenovanje i prestanak funkcije zastupnika, članova uprave, nadzornog odbora; 3)
imimanje jednom godišnje, iznos upisanog kapitala, osim ako se za bilo kakvo poveća-
n|r kapitala zahteva izmena statuta; 4) bilans stanja i bilans uspeha za svaku fmansij-
I u godinu; 5) promenu sedišta kompanije; 5) oglašavanje kompanije ništavom, likvi­
dnu ija i podaci o likvidaciji, stečaju i brisanje upisa. Od država članica EU se zahteva
du predvide sankcije za slučaj neobjavljivanja određenih računovodstvenih podataka i
i propuštanje objavljivanja utvrđenih podataka. Objavljivanje tih podataka ima za cilj
d.i se treća lica obaveste o određenim računovodstvenim pokazateljima i fmansijskom
položaju kompanije. Svi zahtevani dokumenti za registraciju kompanije se objavljuju,
u prlini ili u izvodima ili sa upućivanjem na sajt registra, u nacionalnim službenim
glnsijima. Ti dokumenti proizvode dejstvo prema trećim iicima od dana njihovog obja-
llivanja, osim ako se dokaže njihova nesavesnost.
Saglasno principu javnosti rada, u našem pravu je uspostavljeno pravo na infor-
mlsnnje članova društva (ZOPD, čl. 81), a u određenim slučajevima i obaveštavanje
o gistra. Pojedina strana prava poznaju obavezu informisanja i zaposlenih7” i poveri-
|,u u. Odredbe o informisanju (obaveštavanju) su imperativne prirode.
Društvima je stavljeno u dužnost da svoje ortake, članove ili akcionare informi-
iii o svom poslovanju i fmansijskom stanju. Društva su dužna da navedenim licima
u.-me dostupnim informacije i dokumenta, saglasno Zakonu o privrednim društvima,
u ,mvačkom aktu ili statutu. Iz ove zakonske obaveze proizlaze prava navedenih lica
,|„ budu informisana o poslovanju i fmansijskom stanju društva, na način i u rokovima
ui\ idenim zakonom i osnivačkim aktom. Ovo pravo se ne može isključiti ili ograničiti
osnivačkim aktom društva. Ono je po svojoj prirodi lično pravo i ne može se prenositi
im druga lica.
U našem pravu član društva ima pravo na pristup aktima i dokumentima
diiištva. Može pisanim putem zahtevati od društva pristup aktima ili dokumentima
ilmštva, pri čemu je u obavezi da u svom zahtevu navede: svoje lične podatke i podat-
I . koji ga identifikuju kao člana društva; dokumente, akte i podatke koji se traže na
uvid; svrhu radi koje se traži uvid; podatke o trećim licima kojima član društva koji
ii ,i/i uvid namerava da saopšti taj dokument, akt ili podatak, ako postoji takva namera.
\ko društvo ne postupi u skladu sa podnetim zahtevom člana društva u roku od 8 dana

11 Pravo na obaveštavanje se obično vezuje samo za članove, odnosno akcionare društva i javnost.
Mnlutim, u novije vreme ovo pravo se u nekim pravnim sistemima konstituiše i u korist zaposlenih kao
itlilll, industrijske demokratije, kao stoje slučaj sa holandskim i švedskim pravom. Slični zahtevi postoje i
u okviru harmonizacije prava Evropske unije. I u Francuskoj se preporučuje određeni stepen informisanja
i,uli lika. D. Divljak, Pravo na obaveštavanje u privrednim društvima, Pravni život, Beograd, br. 11/1995,
,n 75 (fusnota 1).
293
 od dana njegovog prijema, član društva u narednom roku od 30 dana može tražiti od
nadležnog privrednog sudu da u vanpamičnom postupku naloži društvu da mu omogu­
ći pristup tim aktima ili dokumentima. Ovaj postupak je hitan i sud je dužan da odluku
po zahtevu donese u roku od 8 dana od dana prijema zahteva. Postoji odgovornost
nadležnog organa ili ovlašćenog lica u društvu, prema ortacima, članovima ili akcio-
narima, za slučaj da ih ne informišu u skladu sa zakonom. Društvu je dopušteno da us­
krati pristup svim ili nekim od traženih akata ili dokumenata, saglasno zakonu.
Članu društva nije dopušteno da objavi ili saopšti trećim licima akte odnosno
dokumente, ako je to u suprotnosti sa svrhom radi koje mu je pristup omogućen, niti
na način koji nanosi štetu društvu. Ukoliko akte, odnosno dokumenta društva kojima
je ostvario pristup koristi suprotno toj svrsi ili ih saopšti trećim licima protivno zakon­
skim ograničenjima, odgovara za štetu koju je time naneo društvu. Međutim, neće se
smatrati povredom zakona objavljivanje ili saopštavanje trećim licima akata odnosno
dokumenata ako je to saopštavanje obaveza propisana zakonom.
Pravo na informisanje obuhvata pravo na traženje informacija i pravo na
uvid u poslovne knjige i drugu dokumentaciju društva. Ortaci, članovi društva i
akcionari imaju individualno pravo na obaveštavanje o: radu društva i njegovih orga­
na, iinansijskim izveštajima; izveštajima uprave; izveštajima nadzornog organa i revi­
zora i dr. Takođe, imaju pravo da pregledaju poslovne knjige i druga dokumenta, da
postavljaju pitanja u pisanom vidu i da u istom vidu dobiju odgovore. Da ne bi došlo
do ometanja procesa rada i do zloupotrebe ovog prava, privredni subjekt ima obavezu
da utvrdi način njegovog ostvarivanja.
Radi ostvarivanja javnosti rada, zakonodavac je stavio u dužnost privrednim su­
bjektima da redovne fmansijske izveštaje i konsolidovane finansijske izveštaje dosta-
vljaju Agenciji za privredne registre, a obveznici revizije i: odluku o usvajanju fi-
nansijskih izveštaja, izveštaj revizora, odluku o raspodeli dobiti, odnosno pokriću gu­
bitka, godišnji izveštaj o poslovanju i dr. Osnivački akt, drugi akti privrednog društva
poslovne knjige, bilans stanja, bilans uspeha i drugi izveštaji, ne mogu se proglasiti
poslovnom tajnom. To su akti koji moraju biti u funkciji principa javnosti rada (ZOR
čl. 33-35).
U uporednom pravu pravo na obaveštavanje imaju i zaposleni, a način njiho­
vog^ obaveštavanja uređuje se osnivačkim ili nekim drugim aktom društva. Uprava
društva daje obaveštenja o: svom radu, poslovanju, razvojnim planovima; ekonom­
skom položaju zaposlenih; kretanjima i promenama zarada; poboljšanju uslova rada;
raspolaganju dobiti; statusnim promenama; osnivanju novih organizacionih oblika i
drugim pitanjima.

294
 Glava IV
OSNOVNI PRAVNOORGANIZACIONI OBLICI
PRIVREDNIH SUBJEKATA
U ovom poglavlju izložene su pravne form e za individualno i kolektivno predu-
i hiištvo, i to: individualni preduzetnik; ortačko društvo; komanditno društvo; društvo
ograničenom odgovornošću i akcionarska društvo.

I INDIVIDUALNI PR ED U ZETN IK

a) Pojam i vrste preduzetništva —Preduzetništvo je društvena i ekonomska

pojava stara koliko i ljudsko društvo. Protekom vremena ono je evoluiralo, a njegova
,„držina se menjala. Ono u svakom društvu predstavlja preduslov celokupnog društve­
nog razvitka. U kontekstu preduzetništva može se defmisati „preduzetan čovek , kao
Im - koje zna i hoće da se prihvati nečega u pravo vreme, koje je snalažljivo, vešto u
iiinktičnom sprovođenju ideja73 . U zemljama u tranziciji, uključujući Srbiju, pravo na
Iiivduzetništvo postalo je osnovna sloboda i ustavna kategorija u oblasti ekonomsko­
muicijalnih prava736.
Polazeći od kriterijuma broja lica koja učestvuju u obavljanju registrovane de­
bilnosti, preduzetništvo se može podeliti na: individualno i kolektivno.
1) Individualno preduzetništvo se zasniva na privatnoj svojini, ekonomskoj
individualnoj slobodi (slobodi preduzetništva) i tržišnoj utakmici (konkurenciji). Ono
n karakteristično za individualnog trgovca, zanatliju i druge pravne oblike, a počiva
no međuzavisnosti svojine, upravljanja i rizika, tj. u jednom licu se sjedinjuju svojin-
nke, preduzetničke i upravljačke funkcije.
Istorijska je činjenica da su se privredna društva rađala iz individualnog predu-
.-iništva. U ranom stadijumu preduzetništva (preduzeće, firma), preduzetnik sam oba-*I

,M Naziv preduzetništvo vodi poreklo od glagola preduzeti. odnosno preduzimati, koji ima sledeća
mu i nja: prihvatiti se nečega, pristupiti ostvarivanju nečega; započeti neki posao. Od navedenih glagol-
I ili izraza mogu se izvesti imenice: preduzetnik, preduzetnost, preduzetništvo, preduzeće i si.
m N Kuvačić, Poduzetnička biblija, Split 2002, str. 5. .
Ekonomsko uređenje Srbije počiva na slobodi preduzetništva, koja se može ograničiti samo za-
I onom, radi zaštite: 1) zdravlja ljudi, 2) životne sredine, 3) prirodnih bogatstava i 4) bezbednosti zemlje.
I KS, Cl. 82. i 83.
295
 vlja najveći broj poslova a tek sa razvojem tržišta postaje i menadžer ili aneažuie pro­
fesionalne menadžere Ekonomski rast preduzeća doprinosio je da dođe do podele rad i
između preduzetmka kao vlasnika firme i menadžera, a da p re d u z e tn i^ e ra s te u T lo
zemje pravne oblike, tj. u društvo lica ili društvo kapitala
2) Kolektivno preduzetništvo je istorijski nastalo u uslovima krupne robne
proizvodnje i u trenutku odvajanja vlasničke (preduzetničke) funkcije od upravljačke
(menadžerske) funkcije. Međutim, to ne mora da znači da
n re d tT r" 0 ^ indlvldualnost Poduzetničkih aktivnosti. Kolektivno preduzetništvo
predstavlja svojevrsno povezivanje preduzetništva više lica. Poduzetništvo
na ,St0r' j f 1 7 lndlvidualni trgovac je pravni institut koji vuče poreklo iz vreme-
de - p raio trae? v a ° c a ^ Vs f ° {ills merc“torum) * Zadaje ono bilo staleške priro­
de Evrope K ^ V I H n a c i o n a l n i h zakona, pre svega u zemljama Zapad­
ne tvrope, krajem XVIII i početkom XIX veka, staleško „pravo trgovaca" oreraslo ie
u „pravo trgovine", u novu granu prava - trgovinsko p r a v o g To j t period potrebe za
koncentracijom kapitala radi organizovanja proizvodnje za nepoznatog kupca što je
dovelo do udruživanja individualnih trgovaca u trgovačka društva. ’ J
. . . . P° S 6 ^ rugog svetsk°g rata iz pravnog sistema bivše Jugoslavije proterana“ ie
tržišna privreda, a sa njom i trgovačka društva kao najznačajniji pravm' oblici Zamke
sloboda preduzetništva kao privredne aktivnosti pojedinaca, a iz^privrednog slstoma
iscezao je individua n, trgovac. Sa prelaskom na tržišni način privređivani! S n
80-,h godina XX veka, u naš pravni sistem se ponovo vraća i n d i v i d u S L v S k
uporednog prava pod nazivom „privatni preduzetnik" odnosno „preduzetnik" ^
radu P°?matra^ ‘Storij ski’ u našem Pravu je donet Zakon o ličnom
q! m
k J donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnom
( 95) promenjen naziv u Zakon o privatnim preduzetnicima739. Donošenjem Za
kona o preduzecima (1996) i Zakona o privrednim društvima (2004) S L t o i
’T z T ••preduM,nik“- bf Z bliže« odnosno bez ikakvih J a -
aka. Tvorci ovih zakona samo su vodili računa da se u nazivu razlikuju od zakonoda
vaca u okruženju, ali ne i o značenju naziva „preduzetnik", odnosno o njegovoj sadrži-

Individualni preduzetnik, koji predstavlja individualnu pravnu formu privred-

n° 8HSUto J taj najcesce se reguhse zakonom kojim se uređuje status trgovačkih (pri­
vrednih) društava, a pitanja koja se tiču poslova obligacione prirode reguJ^šu sTodgo-
varajucim zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi. Rede se susreću posebni za-

ta), Novi Sadei9S

77!’s f r T aC’ udruživanJe “ kapitalističkim zemljama (Skrip-

Beo^adb?!'m 996?ston0lt ' p r e d M k * individualni privrednik. Pravni život,

19/199^a46A99^*3T/ni W P,r 3^/toWk '53/i993,^ 7 / 9 9 4 ^ ^ 5 3 ^ 9^ 5 ^r'

stao ^e da vazi 1. februara 2012. ’ ’ 1 35/2002. Ovaj zakon pre-

r a d i S !“ * koja delatnost a vidu zanimanja

„preduzetnik"; u b u ffrek o T p riv u - j J d S i n i Z v a e ^ ; ^ ? ' ’ “ » “ «“ *»»■ P»™ -
„samostalni preduzetnik pojedinac" (samostoini nodiptnik nnL™ i a " mpz?ef.li)’ u Pravu Slovenije -
u naziv „preduzetnik" (podjetnik)- u hrvatsk/m pravu - ^Ugovac^oiedina'c"- a°u ^
„trgovac-pojedinac" (mpzoee^noeduHeij). 8 pojedinac , a u makedonskom pravu -

296
lomi kojima se ureduje materija o individualnom trgovcu.
iiifilazetnik ie regulisan Zakonom o privrednim društvima (2011), Zakonom o postup
r : : ^ c Ž e u A eencin za privredne registre (2011), Zakonom o Agenciji za pn-
itdne registre (2004) i dr. Osim navedenih, od značaja su i propisi iz oblasti, oblig
.j o n o g / ^ n o g , računovodstvenog, poreskog, spoljnotrgovinskog, devtznog. eannskog

' ' lr“e d)°ZakonPSkaadef,ničija - Individualni preduzetnik se u našem pravu def.niše

poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja dela.nos. u cilju ^ » j a p n h o d a
I koie ie kao takvo registrovano (ZOPD, ćl. 83. stav I). Ova zakonska defin.ctjase
može raščlaniti i neznatno proširiti na sledeći načtn: I t ^ f c e k L ie ^ s e ^ s tru je - on
I u lice koie ie poslovno sposobno; 2) preduzetnik je fizičko lice j k J
. ne osm (aJvePč reg ,stru ji a svojstvo preduzetnika stiče regis= »
ulusaksonskom pravu i zemljama pod uticajem tog prava preduzetnik se ne regn j
t s e samo evidentira741; 3) preduzetnik može obavljati sve zakonom dozvoljene p
vredne delatnosti (uključujući umetničke i stare zanate . p o s l o v e k T o 'g tv n o ’re^
incduzetnik obavlja delatnost trajno, samostalno, neposredno, lično kao a o
L . no zanimanje7 2' 5) preduzetnik obavlja delatnost u cilju sticanja prihoda, tj. dobiti
u načelu'^reduze’t nikm ože obavljati sve zakonom dozvoljene delatnost, rad, ostva-
iivinia nekog lukrativnog cilja. Individualni preduzetnik se registruje na osnovu pod
: r f e g " s , r S o n c pnjavc8 uz koju prilaže dokaz o svom idem,tetu - fotokoptja bene

l' ” 1e ^Pod pojam preduzetnika podvodi se i ono fizičko lice koje je upisano u poseban
registar, koje obavlja delatnost slobodne profesije
uslovom da ie tim propisom tako određeno (ZOPD, cl. o3. stav z) . „
Ijoprivrednik- nije preduzetnik u
d ^ 'n d re ^ rim 'p o ljo p n v jc d m k proizvodi za sopstvene potrebe, a ne radi sticarija dobo
u Međutim, ako se on na tržištu pojavljuje kao „stalm robn, pro.zvodac , onda se m»-
ž ^ ^istro rm ti^ k a o ^ in d iv ^ d u ^ i^ p red u K ttilk p ^ ^ ^ ^ n ^ (individualni trgovac) j e e^ ° '
itomsko-pravna^ kategorija. U određivanju pojma privrednog (trgovačkog) društva po
lazTse odP n/egovog predmeta ,1, pravnog oblika, a kod odred,vanja pojma m dm dual-
nog trgovca od njegove delatnosti ili profesije (zanimanja) .*

741 ....O d n je n je p o j« , pmd— j . od z n a č k a l»

“ S ” rov“ smatra pteduMnikom". 0. Radonjlč, Z a to « o p r h n i
nim društvima, Podgorica, 2003, str. 48. „cr,ncnhliennst nekoa fizičkog lica školovanjem i steče-

S tim !a ,o a . mač

* Banja
na riječ, Ranic Luka,
i hr 5/2005,
br. 5/2005. str. 503-534. __ .8
w m Vasiljević, Komentar z.unuriu
Zakona uo preduzeama, str. 18.
prcumw.»~, -••• - --
745 v lovanović. Privredno Dravo
pravo - Privredne organizacije
organizacije, str. v .
29’
 nnm . J f ividuaIni Poduzetnik je fizičko lice koje se u vidu zanimanja bavi trgovi­
nom, u svoje ime za sopstven. račun i na sopstven rizik, radi ostvarivanja profita Bit
lta " » » “ š>» P " ROJe s« “
nr , P? IOZaJ p n 'jredno/g subJekta u pravnim propisima država članica EU imaju kako
preduzetmc1 pojedinci (trgovci) tako i privredna (trgovačka) društva747. U starijem
p avu nije se pravila bitna razlika između trgovca i zanatlije, dok je danas materija o
zanatstvu uređena posebnim propisima. U anglosaksonskom pravu individualni treo
vac (single trader) je svako fizičko lice koje vodi svoj posao, bilo koje v r s ^ a b u svo­
ju korist. Za vođenje određenih poslova nadležni organ od fizičkog^ lica zahteva kao
uslov da ima odgovarajuću kvalifikaciju. Znači, nema podele na velikog i malog tr-
govca, tj na trgovca pojedinca i malog trgovca (imaoca radnje), kao što je to slučaj „
kontinentalnom pravu. Jednoobrazni trgovački zakonik SAD (1962) ne sadrži evron
s t d r u ^ o T c a ^ ^ O v a k ™ ^ " ^ " 0 P°Sebnom Pravu’ ail sadrzi Posebne odredbe koje
se tiču trgovca . Ovakav pristup odgovara stavu engleskog prava, po kome je trgo-
POSebna Prava' * > * - trSovac ne s L
. . . P0d US!OVOm da individuain. preduzetnik ispunjava zakonske pretpostavke z a '
avljanje delatnosti, on može obavljati samo one delatnosti za koje je registrovan
^ nh T 1JU tlh delatnosti vrsi kod nadležnog organa. Načelno, osnovne pretpostavke
za obavljanje preduzetmeke delatnosti su sledeće: 1) fizičko lice mora da je poslovno
S n o s ^ r ^ L d llž n ° hCe JC dLlHn° da .P° dnese priJavu za obavljanje preduzetničke de-
atnosti, 3) nadležni organ je dužan da registruje, odnosno evidentira fizičko lice za
obavljanje preduzetmeke delatnosti; 4) obavlja delatnost u svoje ime, za sopstveni ra­
me r ST t nZ,k; 5), ° baVlja ddatn0St u ci,J’u Micanja prihoda; 6) ima^posTo ” o
ime (firmu) koje po pravilu sadrži . njegovo lično ime; 7) ima sedište; 8) po pravilu
sam vrsi poslove zastupanja, ah može te poslove da poveri i drugom licu- 9) posluje
sredstvima u privatnoj svojim; 10) može u svoju privrednu delatnost ( p o d u h v a t a an-
gazuje rad, novac, stvari (pokretne i nepokretne), imovinska prava, hartije od vredno-
sti, 11) može angazovati druga lica po osnovu ugovora; 12) može se povezivati sa dru-
g m privrednim subjektima; 13) može se udruživati u poslovna (interesna) ili profesio-

nje 20031C T p ^ m ’ T ' BeJ,H4aHeU> E> r Pa;umiKH-JIa3apeBCKa, Hpaeo na dpymmeama. KH,ma npea, Cm-

preduzetnik ona/koji prrfesionalno^bavIja^ivredmfćS” Uios^rad^^ llf usl^

^ m T s i 2 Pravni položaj 8ospodarskih

Schmitthoffc. m. i drugi autori, Company Law, London 1987, str. 1672. m ^

298
 imUui udruženja; 14) prestaje sa obavljanjem delatnosti u slučaju smrti i u drugim za-
l ..iiuin predviđenim slučajevima 5 . .
I) Pravna forma i status - Individualni preduzetmk je pravna forma privred-
..... subjekta koji nema svojstvo pravnog lica. Reč je o poslovno sposobnom fizičkom
|t, n sa svojstvom preduzetnika, koji registruje, odnosno evidentira preduzetmcku de-
liituost. U našem pravu individualni preduzetnik tradicionalno orgamzuje radnju za
,.iMS i janje samostalne delatnosti ili neki drugi oblik poslovanja: radionicu, kancelari­
ji biro, servis, agenciju, studio, pansion, apoteku, ordinaciju i si. Za razumevanje ove
c forme treba istaći da fizičko lice i njegovo individualno preduzeće (delatnost
Ujom se bavi) čine jedinstvo. Fizičko lice u svoje preduzeće ne unosi ulog i ne izdva-
,, poseban deo svoje imovine radi obavljanja registrovane delatnosti, sto ima za posle-
,i,. m da nema podvojene imovine fizičkog lica od imovine njegovog preduzeca .
/.Umu taca, on za preuzete obaveze u pravnom prometu odgovara neograničeno, celo-
i (Minom svojom imovinom. Naprosto, zakonodavac ne vrši razgraničenje između lične
,, h uucte) i privatne (unete) imovine u preduzeće, zbog čega sve sto individualni pred-
m . Inik stekne svojim poslovanjem pripada njemu i ulazi u njegov^ m in inu
Opšti uslovl za organizovanjc preduzetnika u neki od oblik« o« st.ane tiz
fc i lica su: da ima opštu zdravstvenu sposobnost; d a je poslovno sposobno; da ima
nineinu i kadrove koji su propisani za obavljanje delatnosti, kao i odgovarajući pro-
,p, osim ako priroda delatnosti, odnosno poslova to ne zahteva; da mu pravnosna-
,,u>m sudskom odlukom nije zabranjeno obavljanje određene delatnosti, odnosno da
„u. pravnosnažnim rešenjem o prekršaju nije izrečena zaštitna mera zabrane obavlja-
delatnosti, dok traju pravne posledice osude, odnosno mere; d a je registrovano u

Fizičko lice u statusu individualnog preduzetnika je imalac pravnog obllka P l­

juvanja i nosilac je prava i obaveza koji proističu iz poslovanja, ali taj pravni oblik
u,-mu pravni subjektivitet. Načelno, zbog toga je fizičkom licu dopušteno da orgamzu
i registruje samo jednu radnju, a registrovanu delatnost može obavljati u više poseb
nili prostorija na teritoriji iste ili više opština. . . . . »•
Individualnom preduzetniku stoji široka lepeza delatnosti, koja je mnogo sira
mi l>o što je to slučaj sa privrednim društvom. Međutim, za obavljanje određenih de a -
MOsti zakonom je propisano da ih individualni preduzetnik može obavljati samo uz do-
hl lenu saglasnost, dozvolu ili drugi akt državnog organa. , TT
Individualni preduzetnik neposredno vodi radnju u svoje ime i za svoj račun. U
manji mogu raditi zaposlena lica i članovi porodičnog domaćinstva, koji ne moraju da
/i.snuiu radni odnos (roditelji, bračni drug i deca).
Individualni preduzetnik obavlja delatnost pod nazivom koji predstavlja njego­
vu poslovno ime. Njegovo poslovno ime može biti personalno, pod posebnim prav-

7* Detaljnije o tome videti: L. Spirović-Jovanović, Trgovac pojedinac preduzetnik ili individualni

,(<njk sJtr J145-157- L Spirović-Jovanović, Preduzetnik (trgovac - pojedinac) prema Zakonu o pred
, / j pravo i nrivredrBeograd, br. 5-8/1999, str. 50-59; D. Milenović, Preduzetnik (individualni tr-
: ; : Z u L e m o v e . P iv n i L o t , Beograd, br. 1 1 / 2 0 0 2 str_81-91; S. Strezosk., op. a t , str. 5-13, V.
lovunović, Privredno pravo - Privredne organizacije, str. 91-97 i dr.

m s i n u « < ................ <*■

hl. I’ravo i privreda, Beograd, br. 5-8/2005, str. 176-178.
 mm režimom ili realno. U našem pravu individualni preduzetnik obavlja delatnosl
pod poslovnim imenom koje obavezno sadrži: njegovo lično i porodično ime, opis
pretežne delatnosti, oznaku ,,preduzetnik“ ili skraćenicu ,,pr“, sedište i adresu. To zna
či d a je njegovo poslovno ime personalno. Međutim, zakonodavac dopušta da poslov­
no ime sadrži i poseban naziv kao i oznake kojima se bliže određuje predmet poslova­
nja preduzetnika (realno ime). Takođe, poslovno ime preduzetnika mora da se razliku
je od naziva drugog preduzetnika tako da ne izaziva zabludu o identitetu sa drugim
preduzetnikom, odnosno zabludu u pogledu predmeta poslovanja preduzetnika. Ono
mora biti istaknuto na vidnom mestu u sedištu preduzetnika, kao i na svakom izdvoje­
nom mestu75 .
Individualni preduzetnik mora imati sedište. To je mesto u kome obavlja delat-
nost ili iz koga upravlja poslovima radnje. Ako za njegovu delatnost nije potreban po­
seban prostor, onda je sedište mesto njegovog prebivališta. U našem pravu sedište
preduzetnika je mesto iz koga preduzetnik upravlja obavljanjem delatnosti, za koje se
zahteva da ispunjava uslove utvrđene propisima za obavljanje konkretne delatnosti
(ZOPD, čl. 87). Međutim, preduzetniku je dopušteno da obavlja delatnost i izvan sedi-
šta, u tzv. izdvojenom mestu, pod uslovima određenim zakonom. Izdvojeno mesto po­
slovanja preduzetnika se obavezno registruje. Najzad, preduzetnik može obavljati de­
latnost i izvan određenog prostora (po pozivu stranke, od mesta do mesta i si.) kada je
po prirodi same delatnosti takvo obavljanje jedino moguće ili uobičajeno.
Individualni preduzetnik može da obavlja sve delatnosti koje nisu zakonom za­
branjene, uključujući i stare i umetničke zanate i poslove domaće radinosti, za koje is­
punjava propisane uslove (ZOPD, čl. 88. stav 2). Ministar nadležan za poslove privre­
de podzakonskim aktom (pravilnik) bliže određuje poslove koji se smatraju starim i
umetničkim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti, način njihovog sertifiko-
vanja i vođenje posebne evidencije izdatih sertifikata. Na delatnost preduzetnika shod­
no se primenjuju zakonska rešenja o delatnosti privrednog društva vezano za pretežnu
delatnost i uslovljavanje registracije ili obavljanja određene delatnosti izdavanjem
prethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa.
Prekid obavljanja delatnosti se registruje i ne može se utvrđivati retroaktivno,
s tim da je preduzetnik u obavezi da o periodu prekida obavljanja delatnosti istakne
obaveštenje na mestu u kome obavlja delatnost.
Poslovođenje individualni preduzetnik vrši lično. On zastupa i upravlja predu-
zetničkom delatnošću. Međutim, ako privremeno prestane lično da vodi preduzetničku
delatnost, ona ne prestaje, jer se rad nastavlja preko poslovođe. Preduzetnik može na
osnovu pisanog ovlašćenja poveriti poslovođenje poslovođi, koji mora biti poslovno
sposobno fizičko lice i u radnom odnosu kod njega. Poslovođenje može biti opšte ili
ograničeno (za jedno ili više izdvojenih mesta obavljanja preduzetničke delatnosti).
Samo izuzetno, ako je preduzetnik iz opravdanih razloga privremeno odsutan (bolest,
školovanje i si.) a nema zaposlenog poslovođu, dopušteno mu je da opšte poslovođe­
nje poveri članu svog porodičnog domaćinstva (samo dok odsustvo traje) i nema oba­
vezu da ga zaposli.

3 Na poslovno ime preduzetnika shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe o poslovnom imenu

privrednog društva. ZOPD, čl. 86.
300

I
 Poslovođa ima svojstvo zakonskog zastupnika i kao takav se obavezno regi­
j i nje. U slučajevima kada preduzetnik obavlja delatnost preko poslovođe, za poslova-
,,jc je odgovoran poslovođa, solidarno sa preduzetnikom. Poslovođa mora da ispunja-
\ a posebne uslove, ukoliko su za obavljanje delatnosti preduzetnika propisani posebni
uslovi u pogledu njegovih ličnih kvalifikacija.
Lica koja rade za preduzetnika moraju biti u radnom odnosu kod preduzetni-
kii ili angažovana od strane preduzetnika po drugom osnovu. Izuzetno, član porodič­
nog domaćinstva preduzetnika može raditi kod tog preduzetnika povremeno ili privre­
meno bez zasnivanja radnog odnosa, pod zakonom predviđenim uslovima
Preduzetnička delatnost se ne može nasleđivati niti otuđivati, jer ona nije subjekt
prava, već je to fizičko lice koje se registrovalo u svojstvu preduzetnika. Međutim, da bi
, omogućilo prenošenje preduzetničke delatnosti kao porodičnog zanimanja „sa kolena
11:1 koleno“j naslednik odnosno član porodičnog domaćinstva (bračni drug. deca, usvoje­
nu i i roditelji), koji mora biti poslovno sposoban, može nastaviti sa obavljanjem predu-
clničke delatnosti na osnovu rešenja o nasleđivanju ili međusobnog sporazuma o na-
■iMvku obavljanja preduzetničke delatnosti, koji moraju potpisati svi naslednici, odnosno
, lanovi porodičnog domaćinstva. U tom slučaju, lice koje preuzima delatnost dužno je
,|;l u roku od 30 dana od smrti preduzetnika prijavi nastavak obavljanja preduzetničke
delatnosti u registar. Takođe, naslednik može nastaviti obavljanje preduzetničke delatno-
.;11 i /a života preduzetnika ako to pravo vrši na osnovu raspodele zaostavštine za života,
u skladu sa propisima kojima se uređuje nasleđivanje.
Individualni preduzetnik se može registrovati na određeno ili na neodređeno
vreme.
Individualni preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem preduzet-
mčke delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom. U tu imovinu ulazi i imo­
vina koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti. Imovinska odgovornost preduzetnika
ne prestaje njegovim brisanjem iz registra (ZOPD, čl. 85).
Individualni preduzetnik može doneti odluku o nastavku obavljanja delatnosti u
formi nekog od privrednih društava. Ako dva ili više preduzetnika obavljaju delatnost
zajednički u tom slučaju odluku o osnivanju privrednog društva moraju doneti jedno­
glasno. Na osnovu donete odluke vrši se istovremeno brisanje preduzetnika iz registra
i registruje se novoosnovano društvo koje p re u z im a sva p ra v a i ob av eze p re d u -
/,etnika. G u b itk o m svojstva in d iv id u a ln o g p re d u z e tn ik a u p o s tu p k u o sn iv an ja
d ru štv a , to fizičko lice ostaje o d g o v o rn o celokupnom svojom imovinom za sve
obaveze nastale iz delatnosti individualnog preduzetnika.
g) Gubitak svojstva —Individualni preduzetnik gubi svojstvo brisanjem i
,ira. Brisanje se vrši iz razloga prestanka obavljanja preduzetničke delatnosti, a predu-
/ctnik prestaje sa obavljanjem preduzetničke delatnosti odjavom ili po sili zakona.

7,4 Član porodičnog domaćinstva preduzetnika može raditi kod preduzetnika bez zasnivanja rad­
nog odnosa: 1) povremeno tokom dana i to isključivo u sedištu, ako je njegovo prisustvo neophodno zbog
prirode delatnosti preduzetnika (da se trgovačka radnja preduzetnika ne bi zatvarala tokom radnog vreme­
nu, da bi se utovarila roba, da bi se očistio poslovni prostor i si.); 2) privremeno tokom osposobljavanja za
obavljanje delatnosti starih i umetničkih zanata, odnosno poslova domaće radinosti, ako preduzetnik oba­
vlja tu delatnost. ZOPD, čl. 89. stav 9.
301
 Preduzetnik odjavu vrši podnošenjem zahteva za odjavu preduzetničke delatno-
sti, u formi registracione prijave, sa naznakom datuma prestanka rada, s tim da se ne
može vršiti brisanje iz registra retroaktivno.
Individualni preduzetnik prestaje sa radom po sili zakona u sledećim slučajevima:
1) smrću ili trajnim gubitkom poslovne sposobnosti; 2) istekom vremena, ako je obavlja­
nje delatnosti registrovano na određeno vreme; 3) ako mu je poslovni račun u blokadi duže
od 2 godine (na osnovu zahteva za brisanje preduzetnika iz registra koji podnese Narodna
banka Srbije ili poreska uprava); 4) ako je pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost
registracije preduzetnika; 5) ako mu je pravnosnažnom presudom, izvršnom odlukom nad­
ležnog organa ili suda časti komore u koju je učlanjen izrečena mera zabrane obavljanja
delatnosti; 6) u drugim slučajevima propisanim zakonom (ZOPD, čl. 91. stav 6)755.
h) Z načaj - Individualni preduzetnik predstavlja, vremenski posmatrano, najra­
niji oblik trgovanja, odnosno privređivanja. Un je preteča i društva lica i društva kapi­
tala. Pogodan je pravni oblik za tržišnu privredu, u kojoj preovlađuje sitna robna pro­
izvodnja, ali ne gubi na značaju ni u uslovima tržišne privrede, koja počiva na krupnoj
robnoj privredi. U tim uslovima, često posiuje u funkciji privređivanja velikih predu-
zeća, putem uspostavljanja različitih kooperativnih i drugih odnosa. Zbog toga, kad
razvijena tržišna privreda posustaje, individualno preduzetništvo u različitim pravnim
formama dobija na značaju, iz razloga što jednim delom pokreće nove privredne pro­
cese, a drugim delom održava postojeće. On je jednostavna pravna forma, koja je pri­
lagodljiva promenama na tržištu (seljenje kapitala, mala inicijalna sredstva, jednosta­
van postupak registracije i dr.). To je česta pravna forma u poslovnoj praksi, jer ne
zahteva značajniji kapital, jednostavan je oblik za poslovođenje i upravljanje - odluči- '
vanje je u rukama nosioca registrovane delatnosti, ne pretpostavlja dvojno knjigovod­
stvo, ne podleže dvojnom oporezivanju, postupak registracije je krajnje pojednostn
vljen, i što mu sve to omogućava da bude najraširenija pravna forma ,,preduzeća“756.
I u našoj praksi značaj individualnog preduzetnika je višestruk, a posebno zbog
tranzicionog procesa u kojem se naša privreda nalazi. Poslovanjem preko radnje, njen no­
silac vrši samozapošljavanje. U obavljanju njene delatnosti može da uključi rad članova __
svog domaćinstva. Ima mogućnost da zaposli i druga lica, sa kojima zaključuje ugovor o
radu u svojstvu poslodavca, u zavisnosti od obima poslovanja i uspešnosti njegovog proiz­
voda ili usluge na tržištu. Stvara materijalna dobra i kulturne vrednosti757. Zadovoljava one
potrebe stanovništva i drugih subjekata svojim proizvodima ili uslugama koji se ne mogu
zadovoljiti preko privrednih društava, čime učestvuje u razvoju privrede. Korisnik je ban­
karskih kredita, čime učestvuje u razvoju bankarskog poslovanja758.

753 Detaljnije videti: Lj. Dabić, Individualni preduzetnik kao privredni subjekt i kao poseban pravno
organizacioni oblik, str. 164-185.
M. Vasiljević, Kompanijsko pravo (2005), str. 32.
M. Jankovec, Preduzetnik kao oblik poslovanja po Zakonu o privrednim društvima, Pravni život
Beograd, br. 11/2005, str. 227.
8 Ibidem.
2. ORTAČKO DRUŠTVO

a) Pojam, regulativa i pravni subjektivitet - Ortakluk7 (partnrship) je naj­

stariji oblik udruživanja fizičkih lica u cilju zajedničkog obavljanja posla radi sticanja
zarade. Reč je o građanskom ortakluku čiji koreni potiču iz pravnog instituta rimskog
prava societas. Osnov udruživanja je međusobno lično poverenje. Prvi oblik ortakluka
predstavljao je usmeno udruživanje, a rede udruživanje na osnovu pisanog dokumenta,
kasnije, ovaj odnos prerasta u ugovorni odnos građanskog prava (građanski orta­
kluk)760. Vremenom on dobija formu trgovačkog društva, koje je u uporednom pravu
poznato i pod nazivom javno trgovačko društvo761, mada nije identično sa ortačkim
društvom. Ovaj oblik se naziva i kolektivno društvo ili društvo sa zajedničkim nazi-
vom762
Naša dosadašnja pravna teorija, oslanjajući se na pojmovno određenje ovog dru-
.Iva u francuskom pravu, ali i na druga prava (nemačko, švajcarsko i dr.), ortačko dirn­
u o je definisala kao društvo koje se osniva putem ugovora od strane najmanje dva fi-
u' ka lica koja se obavezuju da pod zajedničkom firmom obavljaju privrednu delatnost
u/ neograničenu solidarnu odgovornost za obaveze društva, radi sticanja dobiti.
U uporednom pravu ortačko društvo je regulisano ili građanskim zakonom (Ita­
liju) ili zakonom o obligacijama (Švajcarska) ili trgovačkim zakonom (Francuska, Ne-
in.ička, Hrvatska i dr.) ili posebnim zakonom (Engleska, SAD). Javno trgovačko dra-
Ivo za osnivače može imati, kako fizička, tako i pravna lica7 . Razlog leži u činjenici
■li pravni sistemi koji poznaju javno trgovačko društvo poznaju i ugovor o ortakluku,
i ortakluk smatraju institutom građanskog prava. Zbog toga, pravni subjektivitet ortač­
kog društva nije na jedinstven način regulisan u svim pravnim sistemima. U pojedinim
.i-.teinima priznat mu je status pravnog lica (npr. Francuska, Slovenija, Hrvatska), u
pojedinim nije (npr. Engleska, Nemačka)764, mada mu se priznaju određena svojstva
pravnog lica, kao npr. d a je ono nosilac prava i obaveza, d a je vlasnik svoje imovine,
,|ti ima firmu itd.76 . U pravima koja ovom društvu ne priznaju status pravnog lica,

' Ortak je turska reč i označava drugara, kompanjona, partnera.

„Ortaštvo (ortakluk - Lj. D.) je pravna zajednica osoba i dobara bez pravne osobenosti u kojoj se
trt lje osobe ili više njih obvezuju uložiti svoj rad i/ili imovinu radi postizanja zajedničkog cilja . J. Bar-
lilt Pravo društava - Društva osoba, Knjiga treća, Zagreb 2002, str. 3.
1,1 Naziv javno trgovačko društvo danas prihvataju i pojedine države u našem okruženju: Hrvatska
/atonom o trgovačkim društvima, čl. 68-130; Makedonija Zakonom o trgovačkim društvima, čl. 110-
11/ Vidi detaljnije o ovom društvu: J. Barbić, op. cit., Knjiga treća, str. 303-461.
Ovaj pravni oblik je poznat pod sledećim nazivima: u slovenačkom Zakonu o privrednim društvi-
Mi i t no „društvo sa neograničenom odgovornošću" (družba z neomejeno odgovornostjo); u Trgovačkom
‘»I iinu za Kraljevinu Jugoslaviju (1937.) kao ,javno trgovačko društvo"; u našem Zakonu o preduzećima
1 111uh ) kao „društvo sa neograničenom solidarnom odgovornošću članova"; u Zakonu o preduzećima
1 1'»'»ft ) kao „ortačko društvo" i dr.
11Reč je o trgovačkom ortakluku, koji se pojavio u kasnom srednjem veku.
1 II većini savremenih pravnih sistema ortačkom društvu se ne priznaje svojstvo pravnog lica, što
im i značajne pravne posledice, posebno u odnosu na imovinu društva i na pravne odnose sa trećim liči­
nu 'i Šogorov, Ortačko društvo-pravni subjektivitet i imovina, u „Novi ugovori od značaja za privredni
11 ni Jugoslavije", Beograd 1995, str. 247-248.
Zakonodavac Crne Gore je prihvatio koncept anglosaksonskog prava i pravni subjektivitet priznao
iMMiii društvima kapitala, dok ortačko i komanditno društvo nemaju pravni subjektivitet. Zakon o privred­
nu limovima Crne Gore, čl. 3
303
 društvo ne plaća porez na dobit, već dobit ulazi u imovinu ortaka, na koju oni plaćaju
porez na ukupan prihod građana. Zajednička imovina ortaka od značaja je za njihove
međusobne odnose, a ne za društvo, pošto nema pravni subjektivitet.
Zakonom o obligacionim odnosima nije uređen ugovor o ortakluku. Međutim, u
budućem Građanskom zakoniku Srbije dat je predlog za njegovo regulisanje, čime bi
postao imenovan ugovor. Predlaže se sledeća definicija: „ugovorom o ortakluku uza­
jam no se obavezuju dva ili više lica da ulože svoj rad odnosno imovinu radi postizanja
zajedničkog cilja“. Ortakluk je zajednica lica i dobara bez svojstva pravnog lica766.
Ortačko društvo ima status pravnog lica, a zakonodavac ga defmiše kao društvo
dva ili više ortaka koji su neograničeno solidarno odgovorni celokupnom svojom imo­
vinom za obaveze društva (ZOPD, čl. 93. stav 1). Iz zakonske definicije proizlaze dve
činjenice, prvo, da je minimalni broj osnivača dva ortaka (fizička i/ili pravna lica), i
drugo, da su ortaci neograničeno solidarno odgovorni za obaveze društva i da se njiho­
va odgovornost prema trećim licima ne može ograničili. U uporednom i našem pravu
se ne propisuje maksimalni broj članova ortačkog društva, iako su ona u praksi sa ma­
lim brojem ortaka.
b) Osnivanje, registracija, odgovornost i značaj - Osnivači ortačkog društva
mogu biti: samo fizička lica koja su potpuno poslovno sposobna; fizička i pravna lica;
dok neki pravni sistemi zahtevaju da osnivač ima svojstvo trgovca, tj. d a je registrovan
za obavljanje trgovinske delatnosti767. Članstvo u ovom društvu stiče se: zaključenjem
ugovora o osnivanju (osnivački akt); pristupanjem društvu; sticanjem udela ortaka;
pravnim sledbeništvom (univerzalna sukcesija). Osniva se jednokratno, simultano,
osnivačkim aktom u pisanom obliku. Uređivanje međusobnih odnosa ortaka i njiho­
vog odnosa sa društvom zasniva se na načelu slobode ugovaranja.
Osnivački akt (ugovor o osnivanju) ortačkog društva sadrži obavezne i fakulta­
tivne elemente. Osnivački akt obavezno sadrži: 1) ime, jedinstveni matični broj i pre­
bivalište ortaka koji je domaće fizičko lice, odnosno ime, broj pasoša ili drugi identifi-
kacioni broj i prebivalište ortaka koji je strano fizičko lice, odnosno poslovno ime,
matični broj i sedište ortaka koji je domaće pravno lice, odnosno poslovno ime, broj
registracije ili drugi identifikacioni broj i sedište ortaka koji je strano pravno lice; 2)
poslovno ime i sedište društva; 3) pretežnu delatnost društva; 4) označenje vrste i
vrednosti uloga svakog ortaka (ZOPD, čl. 94). Ovaj akt može da sadrži i druge ele­
mente (fakultativni elementi), koji su od značaja za samo društvo i njegove ortake.
Izmene i dopune ugovora o osnivanju mogu se vršiti saglasnošću svih ortaka (jedno-
glasnost), osim u slučaju kada su ugovorili neku kvalifikovanu većinu. Izuzetno, ovo
društvo može imati i ugovor ortaka koji zaključuju svi ortaci društva, kojim se bliže
uređuje poslovanje društva i upravljanje. On je fakultativne prirode, proizvodi pravno
dejstvo među ortacima od dana kada ga potpišu svi ortaci i ne prilaže se uz prijavu za
registraciju. Ugovor o osnivanju kao osnivački akt društva ima jaču pravnu snagu u
odnosu na ugovor ortaka.

766 GZRS - druga knjiga, čl. 835-863 (str. 260-269).

Iako je reč o privatnopravnoj zajednici članova, u ortaštvu može imati svojstvo ortaka i pravno lice
javnog prava. U tom slučaju ono deluje iure gestionis. Za pravna lica privatnog i javnog prava ne traži se
da imaju status trgovca da bi mogla biti ortacima. J. Barbić, op. cit, Knjiga treća, str. 8.
304
 Delatnost ortačkog društva može biti bilo koja privredna delatnost, pod uslo-
vom da nije zabranjena. Njegovo poslovno ime mora da ispuni sve opšte zakonske
/.ahteve koji se traže za poslovno ime svakog društva. Tako, ono može da sadrži ime
leđnog ortaka, uz oznaku „i ostali", imena više ortaka ili svih ortaka (personalna fir­
ma). U našem pravu ono mora da sadrži i oznaku „ortačko društvo" ili skraćenicu
.,o.d.“ ili ,,od“. Po ugledu na anglosaksonsko pravo, naš zakonodavac je prihvatio mo­
gućnost da njegovo poslovno ime može biti i realno (realna firma).
U uporednom i našem pravu u formi ortačkog društva ne mogu se osnivati fi-
nansijske organizacije, banke, osiguravajuća društva, niti ovo društvo mogu osnovati
bračni drugovi. Razlog za to leži u statusu imovine ovog društva, jer njena minimalna
vrcdnost nije određena, a za obavljanje finansijskih delatnosti neophodna je novčana
osnova većeg obima. Bračni drugovi ne mogu biti osnivači ortačkog društva, jer su oni
zajedničari, a zajedničari ne mogu neograničeno solidarno odgovarati za obaveze or-
lačkog društva, l o je moguće samo u slučaju prethodne podele imovine između brač­
nih drugova, da bi se znalo sa kojom ličnom imovinom ortaci odgovaraju za obaveze
v, 768
iliustva .
Ortačko društvo za svoje obaveze u pravnom prometu prema trećim licima od­
govara celokupnom svojom imovinom. Ako ona nije dovoljna, ortaci odgovaraju
\o|om ličnom imovinom. Naš zakonodavac je u prethodno važećem Zakonu o pri­
vrednim društvima (2004) za ortake uspostavio pravilo o tzv. supsidijamoj i solidarnoj
odgovornosti769. Oni su odgovarali za obaveze društva celokupnom svojom imovinom,
Itu se poverilac mogao obratiti bilo kom ortaku za namirenje svog potraživanja tek ako
inje mogao da se namiri iz imovine društva770. U važećem Zakonu o privrednim dru­
štvima za ortake je uspostavljeno pravilo o tzv. neposrednoj, neograničenoj i soli­
darnoj odgovornosti. Ortak ima obavezu da izmiri potraživanje poverioca u celosti,
ihi pravo regresa prema društvu, odnosno ostalim ortacima771. Za ortačko društvo naš
zakonodavac ne predviđa minimalni novčani kapital, zbog činjenice da ortaci za oba-
\ ive društva odgovaraju neograničeno i solidarno, i to celokupnom ličnom imovinom.
Ortačka društva po pravilu osnivaju članovi porodice, bliski prijatelji ili lica ko­
lu su međusobni konkurenti da bi isključili konkurenciju. U uporednom pravu opada
ti|ihovo osnivanje u odnosu na raniji period. U našoj praksi ortačko društvo do sada
ulje dobilo u značaju, mada su očekivanja bila veća. Ono je najpogodnija forma za or­
gani zovanje malih poslovnih poduhvata, u koje se neposredno udružuju uloženi kapi-
i.il i lični rad.

Zakonom o preduzećima (1996) bilo je zabranjivano preduzetniku da postane član ortačkog dru-
,Hn ili komplementar u komanditnom društvu, dok takvo i slična ograničenja zakoni o privrednim dru-
i vIma (2004 i 2011) ne sadrže. Na taj način, u našem pravu je ostavljena mogućnost jednom licu da
imtvuruje svoje interese kroz više različitih pravnih oblika.
Zakonom o privrednim društvima Crne Gore je uspostavljen princip neposredne lične odgovor­
nomI ortaka za obaveze društva, koja je primarna a ne supsidijarna.
"" U uporednom pravu postoje pravni sistemi sa uspostavljenom supsidijamom odgovornošću ortaka,
upi .lovenački Zakon o privrednim društvima, čl. 100. stav 1.
1 Najznačajnija karakteristika javnog trgovačkog društva je da članovi društva odgovaraju za
nlmvczc društva, i to na sledeći način: neograničeno - celokupnom svojom imovinom; solidarno - svaki
i lim društva snosi odgovornost za celokupni dug društva; neposredno - član društva ima obavezu nami-
111|1111 duga društva prema trećim licima (poveriocima) kao i samo društvo; supsidijarno - odgovornost
11iiitova društva za obaveze društva je supsidijarna, dok je odgovornost društva primarna. M. He/tKOB, T.
I.i imiaueu u E. fpammiKH-JIaaapeBCKa, op. rit., cTp. 2 8 6 .
305
 c) Pravni odnosi između ortaka i ortaka sa ortačkim društvom - U naše
pravii se pravni odnosi između ortaka, sjedne strane, i ortaka i ortačkog društva s dru-
fačk hnilr uređuJu osnivačkim aktom i ugovorom ortaka. Oni se tiču ovih pitanja- or-
notenia o d l u k r ^ o T Ja ' Smanjenja al° š a’ p o l a g a n j a udelima među ortacima, do-
nH . L oka, poslovođenja, raspodele dobiti, pokrivanja gubitaka i dr. Zakonske
odredbe o pravnim odnosima između ortaka i ortaka sa ortačkim društvom su dispozi-
tivne Pnrode, jer se primenjuju samo ako osnivačkim aktom nije drukčije dogovoreno
. ■1),U OZ/ . 1 udeh ° rtuakf “ Ulozi ortaka mogu biti u obliku: novca, stvari, prava
rada i usluga (izvršeni ili budući rad i usluge). Nenovčani ulozi se moraju proceniti od
samih ortaka (osnivača). Uneti ulozi ortaka čine posebnu imovinu društva izdv^enu
od bene imovine ortaka. Mogu li imovinu ortačkog društva da čine ulozi samo u radu ,
uslugama izrazem u novcu? Pravnih zabrana nema. ali je u praksi teško raaHzovat

izvodlji™ j ^ sl

njene materijalne i pravne nedostatke odgovara član koji je tu stvar dao na korišćenje
Pravo konscenja ulazi u imovinu društva. korištenje.
‘ozi ortaka su jednake vrednosti, ako ugovorom o osnivanju niie đruuačiie do
govoreno. Sve sto se uloži (unese) mora biti izraženo u novcu, da bi se zntfa v i t a
ude a, od čega zavisi sticanje dobiti i pokrivanje gubitka. Po osnovu unetih uloga ula­
gači (osnivači) strnu svojstvo ortaka u društvu sa određenim udelom u društvu tf stiču
„svojinu nad ortačkim društvom'4. ’ ^
v rt? n'je dUŽf da P° Veća SV°j ul°g iznad iznosa određenog osnivačkim ak­
tom, niti da poveća ulog radi pokrivanja nastalog gubitka u društvu. Zakonodavac je
da s.tT nilrt?UCnOSt, da,Se 0rtaci 1 dmgačije dogovore. Međutim, zabranjeno je ortaku
da smanjuje svoj ulog bez saglasnosti ostalih ortaka. J J
štvu k o b tp T ‘)ment0m unošenJa ul°8 a u društvo stiče pravo na određeni udeo u dru-
une,om uiosu' ude° je ■ « » « - » * « -» •
2) Prenos udela m eđu ortacim a - Postoji sloboda prenosa udela među ortaci­
ma društva, osim ako nisu drugačije ugovorili (ZOPD, čl. 98). Udeo se prenosi ugovo­
rom u pisanoj formi, koji zaključuju prenosilac i sticalac udela, a potpisi saugovarač-i
ZSticalac
T ude J a stiče udeo
,PreT Udda 86 m° Že VrŠiti 1 " a na^in Iropisaif zakotom
danom registracije prenosa udela u registar
j Ukollko se svi ortaci ne sporazumeju drugačije, prenosilac udela i sticalac udela
govaraju neograničeno solidarno za sve obaveze prenosioca udela prema društvu na
an registracije prenosa udela. Zahtev društva zastareva u roku od 3 godine od dan i
registracije prenosa udela. 8 e oci aana
3) Upravljanje, poslovođenje i odlučivanje - Ortačko društvo zbou svoiih
svojstava i pravne prirode, po pravilu nema organe društva. Njegove poslove obavljaju
svi ortaci društva. Takođe, kod ortačkog društva vlasnička i upravljačka (poslovod-
stvena) funkcija nisu razdvojene, već su sjedinjene u ličnosti jednog ili više ortaka Sa
fU,,kdja POS,OVOđ“ Ja se I * - izvan dmšlva nz sagfasnos't

J. Barbić, op. cit.. Knjiga treća, str. 48.

306
 Poslovođenje obuhvata ovlašćenje za obavljanje pravnih poslova i drugih radnji
u redovnom poslovanju društva. Ortak koji je ovlašćen na poslovođenje može da pre­
nese to svoje pravo na treće lice ili drugog ortaka, ako se sa tim saglase svi ortaci dru­
štva. Ako se prenos vrši na treće lice koje nije ortak društva, ortak ostaje odgovoran za
i/bor lica i za radnje tog lica u izvršavanju poslova poslovođenja.
Poslovođenje predstavlja pravo i obavezu svakog ortaka društva da vodi poslo-
' c društva. Međutim, ukoliko je poslovođenje preneto na jednog ili više ortaka, u tom
lučaju ostali ortaci društva nemaju pravo na poslovođenje. Dopušteno je da pravo po­
slovođenja bude preneto na dva ili više ortaka. U zavisnosti od stepena ovlašćenja u
poslovođenju društvom, postoje dve vrste poslovođenja od strane više ortaka: 1) sa­
mostalno poslovođenje i 2) zajedničko poslovođenje. Kod prve vrste poslovođenja,
svaki od tih ortaka ima pravo da postupa samostalno, osim u slučaju kad se najmanje
li’dan ortak usprotivi tom pravu. Kod druge vrste poslovođenja ortaci ovlašćeni na po-
•dovođenje mogu da postupaju zajedno: 1) u kom slučaju se za svaki posao zahteva sa-
■Issnost svih ovlašćenih ortaka, sem u slučaju kad bi odlaganje donošenja te odluke
Ito uzrokovalo štetu društvu; 2) svaki ortak je dužan da postupa po instrukcijama sva­
kog od ostalih ortaka ovlašćenih za poslovođenje, s tim da ako ortak smatra da in­
strukcije drugog ortaka nisu primerene, o tome obaveštava sve ortake ovlašćene za po-
'ilovođenje radi zajedničkog odlučivanja. Tako neće postupiti, ako bi odlaganje radnje
l'ioii/rokovalo štetu društvu, već može postupati samostalno, o čemu je dužan da bez
ođluganja obavesti sve ostale ortake ovlašćene za poslovođenje (ZOPD, čl. 102).
Dopušteno je ortaku da odustane od poslovođenja, pisanim putem i blago-
\ icmeno, pod uslovom da za to postoji opravdan razlog. Postojanje opravdanosti raz­
loga cene ostali ortaci. Međutim, ništava je svaka odredba osnivačkog ugovora ili ugo-
\ ma ortaka kojom se ortak unapred odriče od prava na poslovođenje. Ako se odrekne
poslovođenja suprotno zakonom utvrđenim uslovima i postupku, dužan je da ortač­
kom društvu naknadi prouzrokovanu štetu.
Ortaku društva se može oduzeti pravo na poslovođenje iz dva zakonom
pirdviđena razloga: 1) ako se utvrdi da ortak nije sposoban da pravilno vodi poslove
iliuštva ili 2) d a je ortak učinio težu povredu dužnosti prema društvu. Odluku o oduzi-
mnnju ovog prava donosi nadležni sud, po tužbi društva ili preostalih ortaka. Odluka
■i- prepušta sudu da ne bi došlo do zloupotrebe ovog prava od strane ortaka.
Ortaku ortačkog društva se priznaje pravo na naknadu svih troškova (nužni i
korisni) koje je imao u vođenju poslova društva i koji su s obzirom na okolnosti sluča-
|il bili neophodni. Ti troškovi padaju na teret ortačkog društva.
Poslovođa ima obavezu da: obaveštava sve druge ortake o poslovanju društva;
pruži informacije o poslovanju društva na zahtev drugog ortaka društva; preda fmansij-
skc izveštaje i dragu dokumentaciju na uvid svim ortacima. Takođe, ortak ima pravo da
si- lično informiše o stanju i poslovanju društva, kao i na pristup i kopiranje poslovnih
knjiga i druge dokumentacije društva, o svom trošku (shodna primena odredbe zakona o
ostvarivanju prava na informisanje člana društva sa ograničenom odgovornošću).
Za ortaka ne postoji povreda pravila o zabrani konkurencije ako je ostalim
ortacima pri njegovom stupanju u društvo bilo poznato da on ima svojstvo člana u
konkurentnom društvu ili dragi pravni odnos sa konkurentnim društvom, a pristupanje
društvu mu nije bilo uslovljeno prestankom svojstva člana, odnosno prestankom dra­
gog pravnog odnosa u konkurentskom društvu.
307
 O d lu č iv a n je u o r ta č k o m društvu vrši se na sednicama, a odlučuje se „po glavama"
a ne „po kapitalu Ovaj princip je irelevantan za naše pravo zbog zakonske odredbe o jed
nakosti uloga ortaka. Osnovno pravilo u odlučivanju je da ortaci odluke donose jednogla­
sno, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno. Drugo pravilo, ako je ugovorom
o osnivanju određeno da se određene ili sve odluke donose većinom glasova, svaki ortak
ima jedan glas, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno. Treće pravilo za do­
nošenje odluke o pitanjima koja su izvan redovne delatnosti društva, kao i odluke'o prije­
mu novog ortaka u društvo neophodna je saglasnost svih ortaka (ZOPD čl 110)
4) Prava i obaveze članova - Prava članova ortačkog društva mogu biti upra­
vljačka i imovinska. Upravljačka prava su neprenosiva i pripadaju članovima društva
s tim da ih članovi mogu ostvarivati neposredno ili preko punomoćnika, odnosno za­
stupnika. Imovinska prava su prenosiva, jer je članovima društva dopušteno da njima
raspolažu. U upravljačka prava spadaju: pravo na vođenje poslova; pravo na učešće u
donošenju odluka; pravo na mformisanje; pravo na podizanje tužbe lactio uro socio)
U imovinska prava spadaju: pravo na udeo u dobiti društva, pravo na pripadajući deo
zbog istupanja ili isključenja iz društva i pravo na udeo u ostatku imovine društva po­
sle njegovog prestanka . F
Obaveze cianova ortačkog društva nisu posebno i detaljnije uređene zakonom
dok ih pravna teorija bliže sistematizuje i analizira. Obaveze članova društva su- I )
unošenje uloga; 2) doprinos u ostvarivanju zajedničkog cilja; 3) postupanje sa poseb­
nom pažnjom prema društvu i dr.
. v, ^ cevsce u dobiti i snošenju gubitka - U raspodeli dobiti i snošenju gubitka
ortačkog društva treba razlikovati više pravno relevantnih pitanja: utvrđivanje i usva-
janje fmansijskih izveštaja društva; utvrđivanje kriterijuma (zakonski i ugovorni) za
podelu dobiti i gubitka društva među članovima; pripisivanje pripadajućeg dela dobiti
udelu elana društva, odnosno odbijanje pripadajućeg dela gubitka od tog udela; isplata
dobiti i pravo na podizanje novca od člana društva77475.
. _ Osnovno imovinsko pravo ortaka u ortačkom društvu je pravo na udeo u dobi-
, , b‘ sf . ono reahzovalo nužno je da društvo u svom poslovanju iskaže dobit Ras-
podela dobiti, odnosno pokrivanje gubitka u društvu su različito rešeni u uporednom
pravu. Poznata su tri različita pristupa: 1) personalno načelo - na jednake delove
princip koji je karakterističan za angloameričko pravo, a prihvaćenje i u našem pravu’
-) kapitalno načelo - srazmemo udelu; 3) kombinacija načela, koja je karakteristič­
na za neke zemlje u okruženju .
, , ... Na kraju poslovne godine ortaci usvajaju finansijski izveštaj kojim utvrđuju do­
bit ili gubitak društva i ucešce svakog ortaka u dobiti ili gubitku. Ostvarenu dobit od­
nosno ostvareni gubitak iz poslovanja društvo raspodeljuje svim ortacima na jednake
delove, zbog pravila da svi ortaci ulažu jednake uloge.
d) Pravni odnosi društva i ortaka prema trećim licima - Za ove odnose od
posebnog su značaja dva pitanja: pravo na zastupanje društva i prenos udela na treća

774 Detaljnije videti: J. Barbić, op. cit., Knjiga treća, str. 364-408.
br. 5 - 8 / 1 9 9 ? s r 6 7 ^ Ce “ raspodeli dobiti' snošenJu gubitka ortačkog društva, Pravo i privreda,
775 Videti: Zakon o trgovačkim društvima Hrvatske, čl. 87. i Zakon o privrednim društvima Slovenije, čl. 95.
308
 I) Pravo na zastupanje —Ortačko društvo mogu zastupati svi ortaci, jedan ili
v|.u. ortaka, poseban organ ili prokurista. Pravilo je da ortačko društvo zastupaju sami
,u u Zakonsko ovlašćenje za zastupanje društva ima svaki ortak, osim kada je ugo-
omm o osnivanju društva drugačije određeno. U slučaju da su dva ili više ortaka
,o lašćena da zastupaju društvo, pretpostavka je d a je svaki od njih ovlašcen da postu-
i i ..imostalno (samostalno zastupanje). Ako su ortaci ovlašćeni za zajedničko za­
nimanje, u tom slučaju oni mogu ovlastiti dva ili više ortaka da zastupaju društvo u
odleđenim poslovima ili određenoj vrsti poslova. U tom slučaju, kada treća lica izjave
ulju prema bilo kom ortaku ovlašćenom za zajedničko zastupanje smatra se d a je ona
m,cna društvu. Takođe, osnivačkim aktom društva može biti određeno da ortaci mo-
, n zastupati društvo samo zajedno sa prokuristom. Najzad, društvo može imati proku­
licu, a prokura se daje i opoziva odlukom ortaka.
Pravilo je da zastupnici imaju neograničena ovlašćenja u poslovima iz delatnosti
•im ava. Om mogu davati sve vrste punomocja. Ovlašćenje za zastupanje može se ot-
i.,i/nti pod istim uslovima pod kojima se može otkazati poslovođenje društvom, tj.
,U za to postoji opravdan razlog. U tom slučaju ortak je dužan da pisanim putem, bla­
govremeno obavesti sve ostale ortake društva o nameri da otkaže ovlašćenje za zastu-
panje. radi omogućavanja ostalim ortacima da nesmetano preuzmu poslove zastupanja
•lnisiva. Ovlašćenje za zastupanje može se oduzeti, saglasno pravilima o oduzimanju
m lašćenja na poslovođenje, na osnovu odluke nadležnog suda. Tužbu za oduzimanje
„t, lašćenja za zastupanje može da podnese društvo ili svaki od ortaka, pod uslovom da
ulvrde da postoji opravdani razlog: da ortak nije sposoban da zastupa društvo ili da je
ih mio težu povredu dužnosti prema društvu. Prestanak prava zastupanja prema trećim
licima deluje od momenta izvršene registracije.
2) Prenos udela trećim licima - Pod ovim prenosom podvodi se prodaja, ali i
nvitki drugi način prenosa udela trećim licima, npr. davanje u zalog udela ortaka. Sa
ni odajom udela trećem licu ortak prenosi i svoja članska prava, zbog čega je zakono­
davac u prethodno važećem zakonu zahtevao saglasnost ostalih ortaka i uspostavio
prnvo preče kupovine udela (pravo prečeg sticanja udela) u korist ostalih ortaka,
/bog toga, ortak je mogao preneti svoj udeo samo uz saglasnost ostalih ortaka, a ostali
ortaci u tom slučaju imali su pravo prečeg sticanja tog udela. Kada ortaci nisu dah sa-
glnsnost, a istovremeno i ne iskoriste pravo prečeg sticanja, ortak je mogao preneti
svoj udeo trećem licu i bez njihove saglasnosti.
Prenos udela na naslednike ili pravne sledbenike ne smatra se prenosom udela
trećim licima. Uslovi i postupak za prenos udela trećim licima mogu se bliže urediti
osnivačkim aktom društva, radi zaštite interesa ortaka društva.
Zakonodavac je odstupio od prethodnih rešenja i maksimalno prepustio autono­
miji osnivača da urede prenos udela trećim licima. Naime, ukoliko ugovorom o osni­
vanju društva nije drugačije određeno, ortak ne može bez saglasnosti ostalih ortaka: 1)
preneti svoj udeo trećem licu, što obuhvata i unos tog udela kao nenovčanog uloga u
drugo društvo; 2) dati svoj udeo u zalogu trećem licu. Međutim, zakonodavac je omo­
gućio ortaku kome je uskraćena saglasnost za prenos udela od drugih ortaka da može
istupiti iz društva, pod zakonom utvrđenim uslovima.
Za prenosioca i sticaoca udela uspostavljena je neograničena solidarna odgovor­
nost prema društvu za sve obaveze prenosioca udela prema društvu na dan registracije
prenosa udela, pod uslovom da se svi ortaci nisu sporazumeli drugačije.
309
 e) Prestanak ortačkog društva, prestanak svojstva ortaka i pravne posledi-
ce Ortačko društvo prestaje iz razloga zbog kojih najčešće prestaju i drugi pravni ob­
ići, brisanjem iz registra u slučaju: 1) likvidacije društva; 2) zaključenja stečaja dru­
štva i 3) statusnih promena (ZOPD, čl. 117. stav 1).
Po tužbi nekog od ortaka nadležni sud će doneti odluku o pokretanju postupka
i vidacije ortačkog društva (sudska odluka o likvidaciji). Ništav je sporazum kojim
se isključuje ili ograničava pravo ortaka na podnošenje tužbe. Tužba se podnosi protiv
društva i svih preostalih ortaka, kada za to postoji opravdan razlog. Opravdan razlog
postoji ako sud nađe d a je : 1) ortak povredio svoju obavezu prema društvu ili drugim
ortacima (namemo ili grubom nepažnjom), što se odrazilo na poslovanje društva- 2)
ako je ispunjenje obaveze prema društvu postalo faktički nemoguće; 3) ako je postalo
nemoguće da društvo drugačije nastavi poslovanje, a da to bude u skladu sa zakonom i
ugovorom o osnivanju.
Prestanak svojstva ortaka ne znači i prestanak društva, iako je moguće osni­
vačkim aktom društva odrediti suprotno (npr. delatnost društva dominantno se zasniva
na ortaku čije je svojstvo prestalo). Zakonodavac je utvrdio posebne razloge za presta­
nak svojstva ortaka u ortačkom društvu, i to usled: 1) smrti ortaka; 2) brkani a ortaka
koji je pravno lice iz registra usled likvidacije ili stečaja; 3) istupanja ortaka; 4) isklju­
čenja ortaka; 5) u drugim slučajevima određenim osnivačkim aktom društva.
, Sn?!? ” rta k a ka° fizičkog lica predstavlja razlog za prestanak svojstva ortaka u
rustvu. Međutim, ortačko društvo može nastaviti sa radom pod dva uslova: 1) ako je
osnivačkim aktom društva tako predviđeno, 2) ako to prihvate naslednici umrlog orta­
ka. Oba uslova moraju biti kumulativno ispunjena. Ako naslednik prihvati ostanak u
društvu sa statusom komanditora, a članovi društva to prihvate, ortačko društvo menja
pravni oblik u komanditno društvo.
Zakonodavac je uspostavio osnovna pravila za slučaj smrti ortaka: prvo, ortaci
imaju slobodu da osnivačkim ugovorom dogovore da društvo nastavlja da posluje sa
nasledmcima preminulog ortaka; drugo, za slučaj da se nisu dogovorili, važi zakonsko
pravilo da se udeo umrlog ortaka ne nasleđuje već se raspoređuje srazmemo na preo-
stale ortake; treće, uspostavio je posebna pravila za slučaj d a je ugovorom o osnivanju
određeno da društvo nastavlja poslovanje sa naslednicima preminulog ortaka.
Likvidacija ili stečaj nad ortakom - Sprovođenjem postupka likvidacije ortaka
u svojstvu pravnog lica isti se briše iz registra, čime prestaje njegovo svojstvo ortaka.
I akođe, sprovođenjem individualnog stečaja nad ortakom, fizičkim licem ili trgovačkog
stečaja nad ortakom pravnim licem, prestaje svojstvo ortaka u ortačkom društvu.
Istupanje ortaka - Dopušteno je ortaku da se povuče dobrovoljno iz ortačkog
društva i to njegovo pravo se ne može ograničiti niti isključiti. Ortak je dužan da pod­
nese otkaz u pisanoj formi (pisano obaveštenje) najmanje 6 meseci pre isteka poslovne
godine. Pravo na istupanje ima ortak (član) društva, ako drugi član ili ostali članovi vr­
še povredu ugovora, ili ako svojim ponašanjem dovode u pitanje ostvarivanje ciljeva
društva. Ovo društvo je zajednica interesa, pa se povreda interesa mora sankcionisati.
Pravilo je da se udeo ortaka koji istupi iz društva raspodeljuje ostalim ortacima
na jednake delove (ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno). Društvo ima
zakonsku obavezu da u roku od 6 meseci od dana istupanja isplati ortaku koji istupa iz

310
ilruštva u novcu ono što bi on primio u slučaju likvidacije društva na dan istupanja, ne
uzimajući u obzir tekuće i nezavršene poslove. Međutim, ukoliko je vrednost imovine
društva na dan istupanja nedovoljna za pokriće obaveza društva, ortak koji istupa iz
društva je u obavezi da isplati društvu deo nepokrivenog iznosa srazmemo svom udelu
u društvu, u roku od 6 meseci. Solidarna odgovornost ortaka koji istupa iz društva za
obaveze društva nastale do dana istupanja prestaje po isteku perioda od 5 godina od
dana istupanja (ZOPD, čl. 122). Ortak koji istupa iz društva učestvuje u dobiti i gubit­
ku iz poslova koji u vreme njegovog istupanja još nisu bili završeni, ako ugovorom o
osnivanju nije drugačije određeno. .............
Isključenje ortaka - U uporednom pravu ortak može biti isključen odlukom
svih ostalih ortaka društva, saglasno uslovima i postupku utvrđenim osnivačkim ak­
tom i zakonom. Odluka o isključenju je moguća samo ako društvo ima više od dva or­
taka, dok jedan član ne može isključiti drugog. Ako su samo dva člana, ortačko dru­
štvo može prestati na dva načina: 1) sporazumno i 2) odlukom suda
Koje posledice izaziva prestanak ortačkog društva i istupanje ortaka . Pre­
stanak ortačkog društva ima za posledicu sprovođenje postupka likvidacije. Međutim,
nema otvaranja likvidacije ako đode do statusnih promena (pripajanje, spajanje, pođe-
la) ili promene pravnog oblika, jer je novi pravni subjekt pravni sledbemk prethodnog.
Kada iz bilo kog razloga ostane samo jedan ortak ortačkog društva, on je dužan
da preduzme sve neophodne mere, najkasnije u roku od 3 meseca, radi usklađivanja
poslovanja društva saglasno uslovima iz zakona, tj. da pronađe novog ortaka ili da na­
stavi poslovanje u pravnom obliku preduzetnika. Ako preostali ortak u zakonom utvrđe­
nom roku ne uskladi svoje poslovanje sa zakonom, ortačko društvo će prestati nakon
sprovedenog postupka likvidacije.
Preostali ortaci ovlašćeni za zastupanje ortačkog društva duzm su da prijave
prestanak društva i istupanje ortaka iz društva radi registracije. Kada je ortačko dru­
štvo prestalo na osnovu sudske odluke, sud po službenoj dužnosti prijavljuje registru
privrednih subjekata prestanak društva.

3. KOMANDITNO DRUŠTVO

a) Nastanak, razvoj, regulativa i značaj - Preteče današnjeg komanditaog

društva treba tražiti u srednjem veku, u zemljama romanskog i germanskog prava .
X veku, trgovina je počela naglo da se razvija, naročito u primorskim gradovima. Trgov­
ci su se izdvojili kao poseban sloj u društvu, koji su se bavili trgovinom radi zarade.
( iđređenim slojevima društva nije bilo primereno da se ovim poslovima bave, kao sto
,u sveštenici, lica u vojsci visokog ranga, posebno plemstvo, za koje je rad smatran
aktivnošću ispod njihovog društvenog položaja. Međutim, želja za bogaćenjem bila je
luča. Da bi pomirili ove dve suprotnosti, ta lica su pronalazila druga lica koja se bave
Irgovačkim poslovima, kojima su davali svoj kapital, zaključivali ugovor o udruživa­
nju i formiranju društva koje se zvalo commenda (od latinskog commendare sto znaci76

776 U našem pravu se na isključenje ortaka ortačkog društva shodno primenjuju odredbe Zakona o pri­
vrednim društvima koje važe za isključenje člana društva sa ograničenom odgovornošću. ZOPD, cl. IZU.
777 J. Barbić, op. cit, Knjiga treća, str. 477-779.
311
 poveriti) , ali tako d a je davalac kapitala ostajao nepoznat trećim licima. Davalac ka­
pitala zvao se commendator, a primalac tractator. Traktator je najčešće bio pomorski
prevozilac ili trgovac koji je obavljao pomorski prevoz ili trgovačke poslove, ti bio je
nosilac posla, a dobit je delio sa komendatorom. Ako je traktator davao samo rad, a na
komendatoru je bilo da posao vodi, ovom drugom pripadalo je 3/4 dobiti, a ako je osim
rada i traktator uložio kapital, dobit se debla na pola. Vremenom, komendator je na­
zvan omanditor Po pravilu, traktator nije odgovarao za kapital komanditora ako bi
posao propao . Ovaj lstorijski oblik odgovara današnjem tipu komanditnog društva.
Najpre je nastao u Italiji, a zatim je prihvaćen u Francuskoj i Nemačkoj. U Engleskoj
su u srednjem veku takođe bili poznati oblici commenda i societas, ali kao oblici orta-
uka {partnershtp). Zbog toga anglosaksonsko područje ne poznaje komanditno dru­
štvo vec partnership.
Prvi put je komanditno društvo bilo uređeno u Francuskoj (1673.), a kasnije je
uređeno : rgovačkim zakonikom (1807.). Danas se najčešće reguliše trgovačkim zako­
nima, a rede građanskim zakonima . U savremenim uslovima predmet je regulisanja
u zakonima o privrednim društvima. U praksi se ovaj tip društva rede sreće, jer za
osnivače nije vise atraktivan oblik kao u srednjem veku. Koristi se kao društvo poro-
dicnog oblika. ko|e )e pogodno za vođenje malih i srednjih preduzeća. Njegov značaj
u punca je vremenom bio sve manji posle pojave društva sa ograničenom odgovorno­
šću, kao fleksibilnije pravne forme . U našem zakonodavstvu komanditno društvo je
reguhsano sa 14 članova, dok je ortačko društvo regulisano sa 32 člana. Međutim po­
jedine odredbe kojima se uređuje ortačko društvo primenjuju se i na komanditno dru-
stvo, jer su komplementari u svom statusu izjednačeni sa ortacima.
b) Pojam osnivanje i registracija - Komanditno društvo (limitedpartnership.
special partnership) se u uporednom pravu defmiše kao privredno društvo koje se
osniva ugovorom najmanje dva ili više lica radi obavljanja delatnosti pod zajedničkom
firmom u cilju sticanja dobiti, od kojih najmanje jedno lice (komplementar) odgovara
za obaveze društva neograničeno solidarno, a najmanje jedno lice (komanditor) odgo­
vara ograničeno do iznosa svog uloga. Dok komplementari odgovaraju i unetom i neu-
netom ličnom imovinom, komanditori snose rizik samo do visine unetog uloga Tako­
đe, dok su komplementari zamteresovani i za dobit iz unetog uloga i za upravljanje
(pos ovođenje) društvom, dotle su komanditori zainteresovani samo za dobit iz ulože­
nog kapitala.
Pravni subjektivitet komanditnog društva je različito uređen u uporednom pravu,
a pnmer, anglosaksonsko pravo i pojedina zakonodavstva kontinentalnog pravnog siste-
ma (npr. Nemačka, Italija, Mađarska, Crna Gora) ovom pravnom obliku ne priznaju prav­
ni subjektivitet. Međutim, i u navedenim pravnim sistemima komanditnom društvu se pri­
znaje tzv. imovinska autonomija, koja mu omogućava da u pravnom prometu u svoje ime i

™ J. Barbić, op. cit., Knjiga prva, str. 42.

™Ibid, str. 43.
U SAD je komanditno društvo prvi put bilo uvedeno u državi New York 1882., po uzoru na francu­
sko pravo U Austriji je to bilo učinjeno Trgovačkim zakonikom iz 1861. U Švajcarskoj je uređeno Zako-
n0m78° °8ligacijama, a u Italiji Građanskim zakonikom. J. Barbić, op. cit.. Knjiga treća, str. 479.
1 9 9 1 HnlQ0 7 mer’ U Francusk°j> osn!vanje ovog oblika vidno opada. U toku jedne decenije, tačnije od

Philippe Merle,S0r X ns?rP20Cenat ’' 4% SV'h ^ (trg0Vačka 1građanskopravna društva).

312
/a svoj račun preuzima prava i obaveze prema trećim licima. Usporednom pravu mogu se
ucsti i neki drugi oblici društava slični komanditnom društvu .
U našem pravu komanditno društvo se defmiše kao privredno društvo koje ima
najmanje dva člana, od kojih najmanje jedan za obaveze društva odgovara neograniče­
no solidarno (komplementar), a najmanje jedan odgovara ograničeno do visine svog
neuplaćenog, odnosno neunetog uloga (komanditor) (ZOPD, cl. 125). Navedeni pn-
,tup u zakonskom defmisanju odgovara onom u uporednom pravu. Komanditno dru­
štvo mogu osnovati najmanje dva lica (ortaka), a osnivači mogu biti i fizička i pravna
lica. Ovo društvo pretpostavlja dve vrste ortaka sa različitim svojstvima, a to su: kom-
plcmentari i komanditori. Osniva se osnivačkim aktom, tj. ugovorom o osnivanju,
koji sadrži minimum zakonom utvrđenih obaveznih elemenata za ugovor o osnivanju
ortačkoe društva, uključujući i označavanje koji je član društva komplementar a koji
,c komanditor. Može da sadrži i fakultativne elemente, koji su od značaja za koman­
ditno društvo i komplementare. Komanditno društvo može imati i ugovor ortaka dru­
štva kojim se bliže uređuje njegovo poslovanje i upravljanje.
Komanditnom društvu stavljeno je u dužnost da vodi evidenciju podataka o čla­
novima društva. . ,
Č lanstvo u komanditnom društvu može se steći: osnivanjem društva: pristupa­
njem društvu; sticanjem udela od člana društva; univerzalnom sukcesijom, odnosno
pravnim sledbeništvom. . ... . ,
Komanditno društvo posluje pod poslovnim imenom svih, nekolicine ili jednog
komplementara (tzv. unutrašnji ortaci), ali može poslovati i pod nekim drugim pos ov-
nini imenom koje nije personalno (tzv. spoljašnji, odnosno javni ortaci). Poslovno ime
mora da sadrži oznaku „komanditno društvo" ili skraćenicu ,,k.d. ili ,,kd - Koman-
,litno društvo obavlja neku od privrednih delatnosti u cilju sticanja dobiti. Određene
delatnosti se ne mogu obavljati u ovom pravnom obliku, npr. bankarski poslovi, ber-
/.atiski poslovi, poslovi osiguranja. . . . . . . .
Komanditno društvo u našem pravu ima svojstvo pravnog lica, a pravni subjektivi-
ld stiče momentom registracije. Ovo društvo za svoje obaveze odgovara celokupnom
svojom imovinom. Dok komplementari imaju položaj ortaka u komanditnom društvu i
/ ii obaveze društva odgovaraju po principu neograničene solidarne odgovornosti, dotle ko-
manditori imaju položaj osnivača i članova u komanditnom društvu (ortaci dmstva) ali za
obaveze društva odgovaraju ograničeno do visine svog ugovorenog uloga . Međutim,
ako je u celini uplatio ulog koji je preuzeo ugovorom o osnivanju, on ne odgovara za oba-

7*2 Na primer, tajno društvo - zakon Hrvatske; tajno društvo (tiha družba); dvojna družba'1 zakon
Slovenije; komanditno društvo na akcije (KOMaudumno dpymmeo co okMuu) - zakon Makedonije, koman-
J ’ . . . . \ \ ________ .. — . . . . . A
elitno društvo na akcije (KOMaudumHO dpyotcecni60 c aKijuu) -zakon r n l/ o n R i i o c i r c l / p i n r
Bugarske i dr.
71,1 Za razliku od rešenja u Zakonu o poduzećima (1996.), personalno poslovno ime (pe^onalna f i -
nm) /a ortačko i komanditno društvo nije više obaveza, jer se pravnoorganizacioni oblik d r u g a s a z ^ t
i/ obaveznog unošenja u poslovno ime oznake za konkretan oblik privrednog društva ili iz njegove skra
Ovakvo rešenje našeg zakonodavca je u saglasnosti sa savremenim kretanjima u zakonodavstvima

' Na komanditno društvo se primenjuju zakonske odredbe o ortačkom društvu, ako tim zakonom ni

,KS Odgovornost komanditora je neposredna i solidarna sa svim drugim članovima društva (komple
mentarima i komanditorima). Razlika je jedino u visini odgovornosti,...“. J. Barbic, op. cit, Knjiga treća
Hir. 475.
3i:
 veze društva Ako komanditor nije uplatio u celini ulog na koji se obavezao, on odgovuu
solidarno sa komplementarnu* poveriocima društva do visine neuplaćenog odnosno ...„
netog uloga u društvo. Eventualna odredba ugovora između komplementara, odnosim
komplementara i komanditora, kojom se komanditor oslobađa u celosti ili delimično ol> i
veze uplate svoga uloga ili mu se ta obaveza odlaže, bez dejstva je prema poverioc.....
društva Takođe, u našem pravu će komanditor odgovarati kao komplementar prcu.,
trećim licima ako je njegovo ime, uz njegovu suglasnost, uneto u poslovno ime druStvit
Lice koje pristupi društvu u svojstvu komanditora odgovara i za obaveze društva koje mi
nastale do trenutka njegovog pristupanja društvu.
Komanditor odgovara kao komplementar prema trećim licima u dva slučaja 11
ako je njegovo ime uz njegovu saglasnost uneto u poslovno ime komanditnog drušh.i
_) ako suprotno zakonskoj zabrani vrši poslovođenje društva.
. Poyen'oci društva svoja potraživanja mogu da istaknu prema komanditnom diu
“ 1 1 ° yom č,a" u 11 svojstvu komplementara koji ima neograničenu solidarnu odan
vomost za obaveze društva, koji ima pravo regresa prema ostalim komplementarima
Kao i kod ortačkog društva, prijavu za registraciju podnose lica koja su u osmi
vackom aktu određena za zastupnike društva.
Pravna priroda komanditnog društva proizlazi iz dve vrste njegovih članova. I ?
piavnoj teoriji su zastupljena dva shvatanja. Prema jednom, koje je tradicionalno i n
lstonjskom smislu dominantno, ovo društvo je po svojoj prirodi društvo lica (društvu
mtmtu persanae), a prema drugom shvatanju, ono je mešavina elemenata društva lica ,
društva kapitala, uz isticanje da u ovom društvu ipak dominiraju elementi društva lica,
prvenstveno zbog položaja i uloge koju komplementari imaju u ovom društvu.
c) Pravni odnosi među ortacima i između ortaka i društva - Zakonom o pri
vrednim društvima u posebnom poglavlju se ne uređuju prava i obaveze članova ko­
manditnog društva, osim što se sporadično pojedinim odredbama uređuju pojedina
prava i obaveze.
1) Ulozi i udeli ortaka i njihov prenos - Početna imovina komanditnog dru­
štva formira se od uloga njegovih ortaka (osnivača), s tim da se ona vremenom, u toku
pos ovanja društva, može uvećavati ili umanjivati, u zavisnosti od ostvarenih rezultata
poslovanja društva. Zakonodavac ne propisuje minimalni novčani kapital za osnivanje
ovog društva. Ulozi mogu biti novčani i nenovčani (stvari, prava, rad i usluge). U na­
šem pravu se na uloge i udele kompelmentara u komanditnom društvu, kao i na prenos
njihovih udela shodno primenjuju zakonske odredbe koje važe za ortačko društvo.
Pod udelom u komanditnom društvu podrazumeva se skup prava koja pripadaju
ortaku društva na osnovu unetog uloga u društvo. Pošto postoje dve vrste ortaka (kom­
plementari i komanditori), nužno je praviti razliku između njihovih udela u kapitalu
društva i udela u članskim pravima, jer se udeli u ortačkim pravima komanditora i
komplementara suštinski razlikuju, zbog njihovog različitog svojstva786.
komanditnog društva ima svoj udeo, koji se može prenositi u celini ili deli-
micno. Između članova društva prenos je slobodan, ali ugovorom se može ograničiti
Međutim, prenos udela na treća lica nije slobodan. Za takav prenos je potrebna sagla­
snost svih komplementara i većine komanditora po kapitalu, s tim što članovi imaju

786 Detaljnije videti: J. Barbić, op. cit.. Knjiga treća, str. 509-510.
314
 preče kupovine. I naš zakonodavac je uspostavio različita pravila za prenos ude-
.. t Hinanditora i udela komplementara u komanditnom društvu između ortaka i izme-
■ mlaka i društva (unutrašnji odnosi između ortaka i između ortaka i društva).
n,,k komplementari ne mogu prenositi ceo ili deo svog udela bez saglasnosti svih
( mnplcmentara i komanditora, dotle komanditori mogu prenositi deo ili ceo svoj udeo
.l.il»odno“, bez bilo kakve saglasnosti ostalih ortaka, i to prodajom, poklonom, nasle-
.......... na neki drugi način. Imajući u vidu da zakon ne sadrži posebna pravda za pre-
.... „dela na treća lica (spoljašnji odnosi između ortaka i trećih lica i društva i tre-
,il, Hea), treba uzeti da se ova pravila primenjuju i na spoljašnje odnose, osim ako
n niviičkim aktom ili ugovorom ortaka nije drugačije dogovoreno, uz napomenu da se
„ i mnanditnom društvu „prenos udela vrši u pisanoj tormi
2) Prava komanditora - Komanditoru je u našem pravu zakonom dato pravo da
,„j(Uvu kopije godišnjih fmansijskih izveštaja društva radi provere njihove ispravnosti,
i i,, i da mu se u tu svrhu dozvoli uvid u poslovne knjige i dokumenta društva. Za slučaj da
i mimnditoru nije omogućeno vršenje ovog prava u roku od 8 dana od dana kada je podneo
.„in,varaiući zahtev. komanditor može tražiti da sud u vanpamičnom postupku naloži dru-
Ha postupi po njegovom zahtevu. Postupak je hitan i sud je dužan da odluku no zahte-
, „ donese u roku od 8 dana od dana prijema zahteva. Komanditor može imati i druga pra-
, 11 pogledu pristupa dokumentima društva, ako je to određeno ugovorom o osnivanju.
-1- Hulim, komanditor nema pravo na informisanje o poslovanju društva.
3) Deoba dobiti i snošenje gubitka - Zakonodavac insistira, kao i kod ortač-
i .(• društva, da ortaci (komanditori i komplementari) obavezno učestvuju u deobi do-
Ititi i snošenju gubitka srazmemo njihovom udelu u komanditnom društvu. Ostavljena
,, m ogućnost članovima društva da se drugačije dogovore. Udeo u dobiti isplaćuje se
11Mimnditoru u roku koji je određen ugovorom o osnivanju, odnosno odlukom komple-
ittHilara, koji ne može biti duži od 90 dana računajući od dana usvajanja godišnjih ti-
ii.tnsi jskih izveštaja društva (ZOPD, čl. 133).
■lu »g svojstava komanditora, njihovo učešće u snošenju gubitka je limitirano do visine
njihovog ugovorenog uloga. .. . . .
4) Vođenje poslova društva - U uporednom pravu komplementari imaju status
(k vulitet) trgovca, dok komanditori nemaju. Komanditori nisu ovlašćeni po zakonu da
u šc poslovodne funkcije. U našem pravu, kao i kod ortačkog društva, komanditno
društvo u načelu nema posebne organe. Zbog toga se polazi od osnovnog zakonskog
.„„vila da jedan ili više komplementara vode poslove komanditnog društva (poslovo­
đ u je). Komanditori su dužni da postupaju sa posebnom pažnjom i da se lojalno pona-
prema društvu i članovima društva788. Drugo uspostavljeno zakonsko pravilo, ko-
W. je imperativne prirode, zabranjuje komanditoru vršenje poslovođenja društvom, jer
I, to pravo rezervisano za komplementare. Samo izuzetno, naš zakonodavac dopusta
komanditoru da se usprotivi preduzimanju radnji ili zaključenju poslova od strane
komplementara koji su van redovnog poslovanja društva, u kom slučaju komplemen-
l,ii ne može preduzeti tu radnju odnosno zaključiti taj posao.

m M. HeflKOB, T. BejiHMaHeii h E. TpaflHiiiKH-JIa3apeBCKa, op. c it., CTp. 324.

J. Barbić, o p . cit., K n jig a tr e ć a , str. 498.
315

I
 ™ „ v, Z astu PanJe - pravni odnos prema trećim licima - Svojstvo komplemenl,,
društvu T r 11 0n; and,tn08 ,d rust? Je ujednačeno sa položajem ortaka u ortačku,i,
Z nH U U ,pravnoj teor' 1' ' zakonodavstvu nema jedinstvenog pristupa u pogledu U
manditora kao zastupnika komanditnog društva, odnosno njegove mogućnosti da /„
stupa društvo u svojstvu punomoćnika ili prokuriste. U uporednom pravu ugovorom sc
može dat! punomocje za zastupanje ili prokura komanditoru u komanditnom dmšTvu
r;im adnar '!lla praV° da zastupa društvo u granicama datog ovlašćenja, odnosno u grani-
čama prokure. Za razliku od iznetog rešenja, u našem pravu komanditori ne m o l, d„
stupaju komnndgno društvo. Međutim, komanditoru se može dati prokura na osnovu
donete odluke od strane svih komplementara.
e) Prestanak društva i prestanak svojstva člana društva - Na prestanak ko
S a z H iz
dolazi z lrazloga
a z t l T kkoji
PnmenJ7 f PraVUa
su predviđeni ° prestanku
zakonom ortačk°g
i osnivačkim dn'štva, a do prestani
aktom.
. m n n l r Šem 7 ™ komanđitno društvo ne prestaje i nastavlja sa radom usled smili
anditora i prestanka komanditora koji je pravno lice. 1 u uporednom pravu smrt I,
zickog lica ili prestanak pravnog lica u svojstvu komanditora ne mora biti razlog / ,
n r l n n u r OVOig NaProsto’ na mesto umrlog fizičkog lica, odnosno prestalo,,
pravnog lica stupaiu njihovi nasledmci, odnosno pravni sledbenici. *
rromene u članstvu komanditnog društva odražavaju se na njegov status Naime
ako iz komanditnog društva istupe svi komplementan a novi ne budu primljeni u r o Z i
6 mesec, od dana istupanja poslednjeg komplementara, komanditorima je dopušteno da u
da'jem roku od 6 meseci donesu jednoglasnu odluku o promeni pravnog oblika u neki oh
n im alo ™ kaP'ta a‘ T ak° komanditori ne Postupe u skladu sa zakonom utvrde
n T l . S T 3, Pr a komand'tnom društvu će ^ pokrenuti postupak prinudne likvidacije
U slučaju da iz komanditnog drustva istupe svi komanditori, društvo je dužno da u naređ
r m e s e c a ^ ^ o ^ T ? ™ 1' " T 8 k° manditora’ a ako to nij e dufiaj,' u narednom roku od
3 meseca dužno je da donese jednoglasnu odluku o promeni svog pravnog oblika u ortač-
o društvo, a za slučaj d a je ostao samo jedan komlementar on može da oduči da se regi-
uslovima0 -PreduZetn,k- .Ako komplementan ne postupe u skladu sa zakonom utvrđenim
tZ O Pn čl' S UCa-U CC SC Prema đmŠtVU Pokrenuti Postupak prinudne likvidacije
(Z.UPU, cl. 137). Sve izvršene promene društvo je dužno da registmje.

4. DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU

a ) Naziv nastanak, svojstva i značaj - Iako je naziv „društvo sa ograničenom

odgovornošću (pnvate limited compay ili closely held Corporation)™ gotovo općepri­
hvaćen u kontinentalnom pravu, smatra se da kao izraz nije najsrećnije rešenje Na osno-
v e z eT n r? m° gl° ,b‘ ?e zakl->učiti da d™ tvo odgovara ograničeno za svoje oba­
veze. A pravno i stvarno, društvo odgovara celokupnom svojom imovinom bez ograni-

316
 n „;i dok njegovi članovi imaju „ograničenu odgovornost41, jer odgovaraju za obaveze
•IiuhIvh samo do visine svog uloga. Unoseći ulog, čija je namena da donese njegovom
. i,.... dobit, član rizikuje da izgubi uneto, ako društvo lose posluje. Posto je ta torma u
„„i riku korišćena (do priznavanja jednočlanog društva sa ograničenom odgovornošću)
........ . isada za individualnog trgovca, koji je pronalazio lica, koja bi mu davala svoja
unt-mi u svojstvu članova, kako bi ograničio odgovornost na sredstva uložena u društvo
, se društvo označavalo i nazivom „društvo sa fasadom", jer je sluzi o kao maska za
I, lovanie jednog lica790. Ovo društvo i danas po pravilu čim mali broj članova (najcesce
......... članovi porodice ili bliski prijatelji), pa se u pravnoj literaturi označava i drugim
II, sivima: porodično društvo, kvazi-ortakluk, komanditno društvo bez komplementara i si.
1storija društva sa ograničenom odgovornošću ukazuje d a je ovaj oblik u vreme
,,, i.mka imao eksperimentalnu misiju, ali se pokazao kao veoma vitalan, sa brojnim
ni cdnostima u odnosu na društva lica i individualnog trgovca. Prvi put je ovo društvo
' (hvalilo nemačko zakonodavstvo i to Zakonom o društvu sa ograničenom odgovor-
, eii (1892.), a na teren Francuske ušlo je prvo na područje Alzasa i Lorena okupaci-
ovih oblasti od strane Nemačke, da bi se kasnije razgranalo po Francuskoj i bilo
i, r.dno uvedeno u pravni sistem (1925.). .
Društvo sa ograničenom odgovornošću pokazuje sličnosti i sa društvom uca i sa
ilmštvom kapitala, a svrstava se u oblike društva kapitala. Sa društvom kapitala po-
liunije sličnosti u bitnim svojstvima: društvo odgovara svojom imovinom, a ne clano
i društva dok članu društva snosi rizik do visine njegovog uloga. Sa društvom lica
pokazuje sličnosti, jer ga osnivaju lica koja vezuje uzajamno poverenje, a pristup• no-
• ni- člana, prenos udela i prestanak društva, vezano je za suglasnost članova. Zbog ta-
U di svojstava, ovo društvo je mešovite i originalne prirode, a pokazalo je prednosti u
odnosu na društva lica. Ono pruža zaštitu ličnoj svojim članova društva. U društvo>se
unose manji ulozi, pa je pogodno za veći broj lica. Autonomija č in o v a je Sira nego
ikcionarskom društvu, a manji broj članova omogućava veću kontrolu u pogledu ras­
polaganja udelima, čime se izbegava izigravanje manjine. Unutrašnja organizacija dru
‘iva prilagođena je potrebama članova koji svoje odnose zasnivaju na povercnjm Kao
pravni oblik lako se povezuje sa drugim oblicima, lako se pnlagođava tržišnim kreta­
njima
una ii na
na njemu
niemu se
se lako
iaico odlučuje
uuiueujc ou proširivanju, promem
r --------- i spajanju
r ^ delatnosti ili pro-
.J_79r To „„
SU rada79 ga x:„;
čini „itolnim nrilapođliivim. efikasnim i trajnijim oblikom za
vitalnim, prilagodljivim,
mnoga lica koja sebe vide u privrednim aktivnostima. Međutim, u ci ju zaštite trećih
||cu, u uporednom pravu nije dozvoljeno osnivanje ovih društava u oblasti bankarstva,
,i negde i u oblasti osiguranja. Isto pravilo važi i u našem pravu.
Osnovne karakteristike predmetnog društva ogledaju se u sledecem. Prva, to
„ 0bhk društva sa statusom pravnog lica, koji stiče to svojstvo momentom registracije.
I »ruga, imovina društva odvojena je od lične imovine članova društva » ono odgovara za
svoje obaveze celokupnom svojom imovinom. Treća, ulozi članova mogu biti u svemu
Uto'ima svoju vrednost, koja se može izraziti u novcu. Četvrta, zbir vrednosti uloga c
nova društva čini osnovni kapital društva. Peta, svaki član ima jedan udeo u društvu po
principu Je d an član, jedan udeo", mada u nekim pravnim sistemima postoji mogućnost

71.0 Gnre Francois Droit des affaires, Pariš 1977, str. 77. , , „ •
71.1 J. Barbić, ^Uprava društva s ograničenom odgovornošću, Pravo u gospodarstvu, Zagreb, vol. 35.
I‘)%, str. 1058-1059.
317
 postojanja ,jedan član, više udela"7 Šesta, posluje pod zajedničkim poslovnim ime­
nom, koje može biti ili realno ili personalno, uz obavezno unošenje pravnog oblika ili
skraćenice. Sedma, oblik je pogodan za sve vrste delatnosti, osim za finansijske i ban­
karske poslove, koji se obavezno obavljaju u formi akcionarskog društva. Osma, broj
članova je ograničen i kreće se od jednog člana do 50 (npr. Francuska, Makedonija, Slo­
venija), zbog činjenice da većem broju članova više odgovara akcionarsko društvo, po­
što se u većoj grupi gubi bliskost i poverenje članova. Deveta, osnovni kapital u novča­
nom iznosu fiksiranje zakonom (on se razlikuje po veličini od jednog pravnog sistema
do drugog), udeli članova su po pravilu jednaki, mada se mogu dogovorno i drukčije od­
rediti. Deseta, upravljanje vrše po pravilu vlasnici, rede se poverava drugim licima (me­
nadžerima). Jedanaesta, osnivači mogu biti kako fizička, tako i pravna lica.
Danas ovaj pravni oblik dominira u odnosu na druge pravne forme društava.
Broj ovih društava u odnosu na akcionarska društva je tri puta veći, s tim što po obimu
kapitala, po broju zaključenih ugovora na tržištu i po broju zaposlenih zaostaje za ak­
cionarskim društvima . Ovaj oblik društva je najpopularniji oblik društva u zemlja­
ma kontinentalne Evrope i sveta. Ono danas postoji u više od 100 država. Najraspro-
stranjenije je u Japanu (oko 1,5 milion diuštava), Francuskoj (oko 1 mihon društava) i
Nemačkoj (više od 500 hiljada društava)704.
b) Pojam, osnivanje i status - Ova pitanja spadaju u najznačajnija statusna pi­
tanja vezano za društva sa ograničenom odgovornošću.
1) Pojam - Pojmovno određenje društva sa ograničenom odgovornošću prilično
je ujednačeno u pravnoj literaturi, jer se po pravilu akcenat stavlja na vrstu odgovorno­
sti. Naš ga zakonodavac defmiše kao „društvo u kome jedan ili više članova društva
imaju udele u osnovnom kapitalu društva, s tim da članovi društva ne odgovaraju za
obaveze društva14 (ZOPD, čl. 139), osim u slučaju probijanja pravne ličnosti. U prav­
noj literaturi ono se defmiše kao društvo u koje se udružuje više lica sa ciljem da pod
zajedničkom firmom, uz odgovornost unapred ograničenu na osnovni ulog, učestvuju
u privrednom poduhvatu radi koga se društvo osniva793*795. Akcenat se stavlja na oblik
odgovornosti društva, na uloge osnivača i njihov rizik.
2) Osnivanje - Zbog svoje pravne prirode, ovo društvo može se osnivati samo
simultanim načinom, tj. bez javnog poziva i upisa uloga. Osnivači društva mogu biti
pravna i/ili fizička lica, domaća i strana, koja osnivanjem stiču svojstvo osnivača i čla­
nova društva. Lica koja kasnije pristupe društvu imaju samo svojstvo člana društva.
Osnivač može biti i samo jedno lice - jednočlano društvo sa ograničenom odgovorno­
šću. U domaćem pravu svojstvo člana društva stiče se danom registracije vlasništva
nad udelom, a prestaje danom registracije prestanka svojstva člana društva.

793 Na Pđmer, Zakon o trgovačkim društvima Hrvatske, čl. 409. stav 2.

Yves Chaput u citiranom radu navodi daje 1994. u Francuskoj bilo 480.000 društava sa ograniče­
nom odgovornošću, a svega 180.000 akcionarskih društava.
M. HeaKOB, T. BejiHuaireu h E. rpaamiiKH-JIaaapeBCKa navode da u Nemačkoj, poslednjih godina,
mjte broj društava sa ograničenom odgovornošću neverovatnom brzinom. Tako, 1950. je postojalo
22.305 društava, 1970. godine 80.146, a već 1989. ovaj broj se povećao na 401.687 društava. Danas u Ne-
mackoj ima više od pola miliona društava sa ograničenom odgovornošću. Op. cit., cTp. 331.
V. Jovanović, Preduzeća i društvapema Zakonu opreduzećima, str. 43.
318
 Nasuprot rešenjima u pojedinim pravnim sistemima, naš zakonodavac u važe­
ćem zakonu ne maksimizira broj članova društva sa ograničenom odgovornošću. U
Zakonu o privrednim društvima iz 2004. godine, broj članova društva bio je limitiran
na 5079679, s tim da je bilo dopušteno da društvo u toku poslovanja poveća broj članova
i/nad zakonskog limita, ali ne preko 100 članova. Ukoliko se tako povećani broj čla­
nova održao u periodu dužem od godine dana, tada je društvo bilo dužno da promeni
pravni oblik u zatvoreno akcionarsko društvo.
Iako društvo sa ograničenom odgovornošću ne može da posluje sa većim bro­
jem članova, zbog njegove prirode (lična svojstva osnivača, međusobno poverenje, na­
čin upravljanja, raspolaganje udelima i si.), naš zakonodavac novouspostavljeno reše-
nje opravdava pravom slobodnog odlučivanja članova društva.
Osnivanje društva započinje donošenjem osnivačkog akta, koji sadrži mini­
mum zakonom utvrđenih obaveznih elemenata . Akt može da sadrži i fakultativne
elemente. Organi društva imaju nadležnosti predviđene zakonom, ukoliko osnivački
akt ne sadrži odredbe o nadležnostima organa društva. Društvo može imati i ugovor
članova društva kojim se naročito uređuje poslovanje društva i upravljanje.
Polazeći od načela slobode ugovaranja, članovi društva sa ograničenom odgo­
vornošću svoje međusobne odnose u društvu, kao i odnose sa društvom, uređuju slo­
bodno, sa izuzetkom imperativnih zakonskih normi (npr. obaveza registracije i dr.).
Osnivački akt i ugovor članova društva mogu se menjati na način predviđen zako­
nom, a pravilo je u uporednom pravu da se menjaju samo uz saglasnost svih članova
društva (jednoglasno). Saglasno trendu u savremenom zakonodavstvu, našim Zakonom
o privrednim društvima (2004) bila je dopuštena njihova izmena većinom glasova, ali ne
manjom većinom od obične većine svih članova društva. Reč je o kvalifikovanoj većini,
npr. 3/4 članova društva. Danas je naš zakonodavac otišao korak dalje, jer je utvrdio da
se osnivački akt društva sa ograničenom odgovornošću menja običnom većinom glasova
svih članova društva, ako osnivačkim aktom nije predviđena druga većina (ZOPD, čl.
142. stav 1). Međutim, odluka o izmenama osnivačkog akta, kojom se umanjuju prava
nekog člana društva, može biti doneta samo uz saglasnost tog člana.
Troškove osnivanja društva snosi društvo ili njegovi osnivači, što se bliže ure­
đuje osnivačkim aktom društva. Ukoliko ovo pitanje nije uređeno, tada troškove snose
njegovi osnivači.
3) Registracija i odgovornost - Posle preduzimanja svih neophodnih pravnih
radnji postupak registracije društva pokreće se podnošenjem prijave Agenciji. Prijava
se podnosi na propisanom obrascu, a uz prijavu se prilažu zahtevani dokumenti, kao i
dokaz o uplati naknade za vođenje postupka registracije (ZOPR, čl. 5-6). Društvo stiče
pravni subjektivitet, tj. status pravnog lica momentom registracije.

796 Na primer, Zakonom o privrednim društvima Crne Gore se predviđa da društvo sa ograničenom
odgovornošću može imati najviše 30 članova (čl. 65. stav 2).
797 Osnivački akt društva sadrži naročito: 1) lično ime i prebivalište, odnosno poslovno ime i sediste
članova društva; 2) poslovno ime i sedište društva; 3) pretežnu delatnost društva; 4) ukupan iznos osnov­
nog kapitala društva; 5) iznos novčanog uloga, odnosno novčanu vrednost i opis nenovčanog uloga sva­
kog člana društva; 6) vreme uplate, odnosno unošenja uloga u osnovni kapital društva; 7) udeo svakog
člana društva u ukupnom osnovnom kapitalu izražen u procentima; 8) određivanje organa društva i njiho­
vih nadležnosti.
319
 Saglasno odredbama Prve direktive EU, u nastojanju da učini javnim poslovanje
ovog društva, naš zakonodavac nalaže društvu da čuva veći broj dokumenata i akata.
Društvo je dužno da ih čuva u svom sedištu ili na drugom mestu koje je poznato i do­
stupno svim članovima društva. Veći broj akata društvo čuva trajno, a ostala doku­
menta i akte najmanje 5 godina, a po isteku zakonskog roka oni se moraju arhivirati798.
Pristup dokumentima i aktima društva omogućen je svim licima koja imaju pravni in­
teres, uključujući i pristup po nalogu suda.
Za svoje obaveze društvo odgovara celokupnom svojom imovinom. Članovi
društva ne odgovaraju za obaveze društva, osim za iznos neunetog uloga.
c) Osnovni kapital, ulozi i udeli - Suštinu svih pravnih odnosa u društvu sa
ograničenom odgovornošću čine tri kategorije od fundamentalnog značaja: osnovni
kapital, ulozi i udeli u društvu799.
1) Osnovni kapital društva formira se od uloga članova. Osnivači unose uloge
u društvo, gubeći pravo svojine nad unetim. Nad uloženim društvo stiče pravo svojine, w
a član društva imajući udeo u društvu stiče pravo svojine „nad društvom", srazmemo
vrednosti unetog uloga (npr. 1/8, 1/3, 1/2 i si.).
Veličinu osnovnog kapitala određuju sami osnivači, ali se zakonom utvrđuie
njegov minimalni novčani deo, koji mora da iznosi najmanje 100 dinara800, osim ako
je posebnim zakonom predviđen njegov veći iznos (ZOPD, čl. 145. stav 1). Na primer,
zakonodavac Crne Gore utvrđuje da on ne može biti manji od jednog evra801. Švajcar-
ska je među usamljenim zemljama koja u svom Zakoniku o obligacijama, osim mini­
malnog iznosa osnovne glavnice (20.000 franaka), utvrđuie i maksimalni iznos
(2.000.000 franaka)802.
Osnovni kapital ima tri funkcije: služi kao svojevrsni garantni fond za poveri-
oce društva; predstavlja imovinsku vrednost pomoću koje se određuju udeli članova
društva, služi kao početna imovina za poslovanje društva posle njegovog osnivanja. U
domaćoj teoriji je izneto mišljenje koje opravdava smanjenje minimalnog iznosa nov­
čanog kapitala ispod 5.000 dolara (rešenje iz Zakona o preduzećima), ali i mišljenje
koje se protivi novousvojenom rešenju. Zastupnici prvog ističu da se takvim rešenjem
ne dira u pravnu sigurnost poverilaca, pošto osnovni kapital inače, nezavisno od veli­
čine, nije naročita garancija za poverioce društva, pošto se ne štite kapitalom, već sol-

798 r» V v
Društvo čuva trajno sledeća dokumenta: osnivački akt; rešenje o registraciji osnivanja društva;
opšte akte društva; zapisnike sa sednica skupštine i odluke skupštine; akt o obrazovanju svakog ogranka
ili drugog organizacionog dela društva; dokumenta koja dokazuju svojinu i druga imovinska prava dru­
štva, zapisnike sa sednica nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno; ugovore koje su di­
rektori, članovi nadzornog odbora (ako je upravljanje društvom dvodomno) i članovi društva, ili sa njima
povezana lica u smislu zakona, zaključili sa društvom.
Društvo čuva najm anje 5 godina sledeća dokumenta, izveštaj direktora i nadzornog odbora (ako jc
upravljanje društvom dvodomno); evidenciju o adresama direktora i članova nadzornog odbora i eviden­
ciju o adresama članova društva. ZOPD, čl. 240.
800 M' He'aK0B> BejiHHaHeu h E. r’pa^HniKH-JIasapeBCKa, op. cit., cTp. 360.
Na osnovu Nacrta zakona o privrednim društvima (2004) bilo je predviđeno da osnovni kapital ne
može biti manji od 10 evra, a na osnovu Zakona o privrednim društvima (2004) osnovni kapital društva
iznojio je 500 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Polazna ideja za određivanje ovako simboličnog iznosa bila je podsticanje preduzetništva. Ovo i
jeste jedna od ključnih novina u konceptu ovog društva, koja ga čini popularnim i preferabilnim u odnosu
na druga društva. D. Radonjić, Komentar Zakona o privrednim društvima, str. 273-274.
M. He/tKOB, T. EejiHuaHeu h E. rpaanmKH-JIa3apeBCKa, op. cit, CTp. 363.
320
ventnošću društva i ograničenjem svih isplata članovima društva pre obezbeđenja inte-
icsa poverilaca803. Zastupnici drugog mišljenja ističu da se dve od tri funkcije osnov­
nog kapitala ne uvažavaju: funkcija garantnog fonda za poverioce i njegova funkcija
početne imovine za rad društva804.
2) Povećanje i smanjenje osnovnog kapitala - Društvo sa ograničenom odgo­
vornošću može da vrši povećanje i smanjenje osnovnog kapitala na osnovu odluke
kupštine805. U uporednom pravu postoji trend pojednostavljivanja zakonskih rešenja o
povećanju i smanjenju osnovnog kapitala kod ovog oblika društva.
Osnovni kapital društva može se povećati po više osnova: l) novim ulozima
postojećih članova ili člana koji pristupa društvu; 2) pretvaranjem rezervi ili dobiti
društva u osnovni kapital; 3) pretvaranjem (konverzijom) potraživanja poverilaca pre­
ma društvu u osnovni kapital; 4) statusnim promenama koje imaju za posledicu pove-
, mije osnovnog kapitala; 5) pretvaranjem (konverzijom) dodatnih uplata u osnovni ka­
pital (ZOFD, čl. 146). Osim ako osnivačkim aktom nije drugačije ooredeno, članovi
društva imaju pravo prečeg upisa novih uloga prilikom povećanja osnovnog kapitala,
•i uzmemo svojim udelima.
Osnovni kapital društva može se smanjiti i na osnovu odluke skupštine, ali ne
Hpod zakonom propisanog minimuma. Društvo je u obavezi da, najkasnije u roku od
U) dana od poslednjeg dana roka za registraciju fmansijskih izveštaja, sprovede postu­
pak smanjenja osnovnog kapitala, ako iz godišnjih finansijskih izveštaja proizlazi d a je
ii dcd gubitka, neto imovina društva manja od vrednosti osnovnog kapitala. Ako je na­
kon smanjenja osnovni kapital imao vrednost nižu od iznosa minimalnog osnovnog
kapitala, u tom slučaju društvo je u obavezi da istovremeno izvrši i povećanje osnov­
nog kapitala po drugom osnovu kako bi osnovni kapital društva bio najmanje jednak
minimalnom osnovnom kapitalu.
Zakonodavac obavezuje društvo da jednom godišnje, uz registraciju godišnjih
Imansijskih izveštaja, registruje visinu osnovnog kapitala ako je u prethodnoj po­
slovnoj godini došlo do promene osnovnog kapitala.
3) Ulozi - Ulog u društvu mora biti jasno određen, tako da se na nesumnji
nii može utvrditi šta predstavlja predmet uloga. Njegova identifikacija vrši se osnivač­
kim aktom društva, s tim da se ona može izvršiti i u prilozima (aneksima) ovog ak-
I ,/*1"’. Pravilo je da stvari i prava moraju biti tako označeni da o njihovom identitetu ne
postoji sumnja. g07 _
Ulozi osnivača društva sa ograničenom odgovornošću mogu biti novčani i ne-
novčani. Nenovčani ulog može biti u stvarima (pokretnim i nepokretnim), hartijama
od vrednosti, pravima (obligacionim i drugim imovinskim pravima), kao i u izvrše­

M. Vasiljević, Osnovna polazišta i načela nacrta Zakona o privrednim društvima, Pravo i privre-
ilii, llcograd, br. 1-4/2004, str. 14.
IM >4 s, Šogorov, Od društva s ograničenom odgovornošću ka društvu neograničenog rizika?, Pravo i
privreda, Beograd, br. 5-8/2004, str. 72. i naredne.
Ml,s U domaćem pravu odredbe o povećanju i smanjenju osnovnog kapitala akcionarskog društva shod-
itu .i- primenjuju i na povećanje i smanjenje osnovnog kapitala društva sa ograničenom odgovornošću.
“ S. Šogorov, Predmet uloga u društvu s ograničenom odgovornošću, Pravni život, br. 11/2003, str. 23.
1,0, Plaćanje u novcu je neposredno unošenje efektivnog novca, ali i plaćanje čekom, nalogom za pre­
l u n o v c a sa računa člana društva, odnosno pri osnivanju društva na poseban privremeni račun. S. Šogo-
i i i v , Predmet uloga u društvu s ograničenom odgovornošću, str. 19.

321
 nom radu i pruženim uslugama društvu. Nenovčani ulozi se procenjuju u novcu, kako
bi se znao procentualni iznos udela u osnovnom kapitalu. Ulozi su po pravilu među­
sobno jednaki, ali je moguć i drugačiji dogovor.
Upis uloga članova društva i njihova uplata (ulaganje u imovinu društva) vrše
se u skladu sa osnivačkim aktom društva, posle njegovog donošenja, odnosno zaklju­
čenja ugovora ili donošenja odluke o osnivanju društva. Za razliku od rešenja u upo-
rednom pravu, koja utvrđuju zakonski minimum novčanog uloga osnivača (npr. Fran­
cuska, Italija, Nemačka, Austrija, Švajcarska, Bugarska, Makedonija, Slovenija, Hr­
vatska), naš zakonodavac ne reguliše ovo pitanje već ga prepušta osnivačkom aktu.
4) Udeli - U društvu sa ograničenom odgovornošću je uspostavljen princip „je
dan udeo jedan član . U domaćem pravu član društva stiče udeo u društvu srazmemo
vrednosti njegovog uloga u ukupnom osnovnom kapitalu društva, osim ako je osnivač­
kim aktom pri osnivanju društva ili jednoglasnom odlukom skupštine određeno druga­
čije (ZOPD, čl. 151. stav 1). č la n društva može imati jedan udeo, a ako naknadno
stekne još jedan ili više udela, oni se spajaju sa postojećim i zajedno čine jedan udeo
člana društva. Udeli mogu biti jednake vrednosti, ali ne moraju. Osnivačkim aktom ili
ugovorom članova društva može se utvrditi visina udeia koja daje pravo na jedan glas,
dok npr. zakonodavac Crne Gore dopušta da udeo može dati članu više od jednog gla­
sa*08.
Sticanjem udela član društva stiče člansko pravo, ali i druga prava: 1) pravo gla­
sa u skupštini; 2) pravo na učešće u dobiti društva; 3) pravo na učešće u likvidacionom
ostatku; 4) druga prava predviđena zakonom. Prava člana društva srazmema su učešću
njegovog udela u osnovnom kapitalu društva.
809 Ude° m° Že Pr'Padati j ednom titularu ili većem broju titulara - suvlasnici ude-
lci
U našem pravu je zabranjeno društvu da, neposredno ili posredno, pruža finan-
sijsku podršku bilo koje vrste svojim članovima, zaposlenima ili trećim licima za sti-
canje udela u društvu, a naročito davati zajmove, garancije, jemstva, obezbeđenja i si.
U protivnom, takav pravni posao je ništavan.
Zakonodavac i pravna teorija prave razliku između uloga i udela. Ulog je ono
što se unosi u društvo, a udeo je srazmemi (procentualni) deo koji član društva ima u
odnosu na osnovni kapital društva. Ulog predstavlja osnov za sticanje udela u društvu
i ogleda se u određenoj imovinskoj, novčanoj ili nenovčanoj vrednosti, dok se udeo
ogleda u skupu imovinskih, upravljačkih i drugih prava koja član društva ima u odno­
su prema drugim članovima društva. Društvo je dužno da svakom članu izda potvrdu
kao dokaz članstva i njegovog udela, iako ona nije hartija od vrednosti, ne može se sti-
cati, niti se sa njom može raspolagati u postupku javne ponude.
Polazeći od uporednog prava, društvo sa ograničenom odgovornošću ima du­
žnost da vodi knjigu udela članova društva i d a je drži u svom sedištu. Ona je javna
knjiga, koja omogućava kontrolu pristupa novih i promene postojećih članova društva.
Sa stanovišta društva, član društva je lice koje je kao takvo upisano u knjigu udela, a
sa stanovišta trećih lica, član društva je lice koje je kao takvo registrovano. Obaveza

“ Zakon o privrednim društvima Crne Gore, čl. 64. stav 5.

O suvlasništvu na udelu detaljnije videti: S. Šogorov, Suvlasnički udeo u društvu s ograničenom
odgovornošću, Pravo i privreda, Beograd, br. 5-8/2005, str. 47-57.
322
društva je da podnese registru prijavu i potrebna dokumenta za svaku promenu podata­
ka upisanih u knjigu udela, radi registracije i objavljivanja. Članovi društva imaju pra­
vo na uvid u knjigu udela i na izradu kopija. Direktori odgovaraju za tačnost podataka
unetih u knjigu udela.
Novina u domaćem pravu je ukidanje postojanja knjige udela i uvođenje evi­
dencije podataka o članovima društva, sa obrazloženjem da se svi podaci društva
nalaze u Agenciji za privredne registre. Naime, društvo je dužno da vodi evidenciju o
adresi koju svaki od članova, svaki od suvlasnika udela i zajednički punomoćnik su­
vlasnika udela odredi kao svoju adresu za prijem pošte od društva i o kojoj obavesti
društvo, s tim da ta lica mogu kao svoju adresu za prijem pošte da označe adresu za
prijem elektronske pošte (ZOPD, čl. 144. stav 1). Direktor društva je odgovoran za
tačnost i blagovremenost unosa u evidenciju podataka o članovima društva, a na nji­
hov zahtev izdaje potvrdu o izvršenom unosu ili stanju te evidencije, članovi društva
su dužni da o svojoj adresi za prijem pošte, kao i o svakoj promeni te adrese, obaveste
društvo bez odlaganja, a najkasnije u roku od 8 dana od dana nastupanja promene.
(lanovim a društva se vrši dostavljanje na adrese iz evidencije podataka o članovima
društva.
Povlačenje unetog uloga u društvo nije dopušteno, ali članovi društva osnivač­
kim aktom ili ugovorom članova društva mogu da predvide mogućnost povlačenja
udela na dva načina: 1) dobrovoljno, po osnovu istupanja člana iz društva i 2) pri­
nudno, po osnovu isključenja člana iz društva81081. Odluku o povlačenju i poništenju
udela donosi skupština članova društva. Član društva čiji je udeo povučen i poništen
gubi prava i obaveze koje je imao po osnovu tog udela. U suštini, povlačenje udela je
icđnostrani akt društva. Reč je o teretnom povlačenju udela, a o besteretnom samo ka­
da je tako ugovoreno, čime prestaju članska prava u društvu, a član čiji je udeo povu­
čen i poništen ima pravo na naknadu njegove vrednosti. U domaćem pravu društvo
može povući i poništiti udeo člana društva samo u slučajevima i na način izričito pred­
viđen osnivačkim aktom. Prilikom povlačenja i poništenja udela sprovodi se postupak
umanjenja osnovnog kapitala društva, u kome nije potrebno donositi posebnu odluku o
manjenju kapitala.
Ciljevi koje društvo želi da postigne povlačenjem udela mogu biti različiti: spre­
čavanje prinudnog namirenja poverilaca na imovini člana (uključujući njegov udeo)
nad kojim je otvoren stečaj; radi povećanja rentabilnosti ostalih udela u društvu; poja­
čavanja samofinansiranja društva i si. Povlačenje udela se pojavljuje i kao instrument
sprečavanja ulaska u društvo nepoželjnih lica po osnovu nasleđivanja i poklona, ali i
po osnovu prodaje u slučaju da član društva, i samo društvo, nisu zainteresovani za
r . su
njegovu kupovinu .
Pod sopstvenim udelom društva sa ograničenom odgovornošću smatra se
udeo ili deo udela koji društvo stekne od svog člana (ZOPD, čl. 157. stav 1). Ovo sti-
canje se mora uneti u registar. Pravilo je da je društvu dopušteno da stiče od svojih
članova sopstvene udele koji su u celosti uplaćeni, a pod zakonom utvrđenim uslovi-

810 Pravni institut povlačenja udela u društvu sa ograničenom odgovornošću odgovara institutu povla-
i'i'iiju (amortizacija) akcija u akcionarskom društvu.
811 Videti: S. Šogorov, Povlačenje udela u društvu s ograničenom odgovornošću, Pravni život,
Hcograd, br. 11/2002, str. 94; S. Šogorov, Pojam, vrste i pretpostavke za povlačenje i poništenje udela u
društvu s ograničenom odgovornošću, Pravni život, Beograd, br. 12/2009, str. 213-220.
323
 ma i one udele koji nisu u celosti uplaćeni, ali kao izuzetak. Njihovo sticanje može se
vršiti po različitim osnovima: kupovinom, poklonom, u slučaju isključenja ili istupanja
člana društva, prinudnim otkupom udela umrlog člana i usled statusnih promena. Me­
đutim, jednočlano društvo ne može sticati sopstveni udeo. Društvo ne može sticati
sopstveni udeo tako da ostane bez članova društva. Društvu je zabranjeno da upisuje
sopstvene udele, direktno ili indirektno, preko trećih lica koja ih stiču u svoje ime, a za
račun društva. Ništav je pravni posao kojim društvo stekne sopstveni udeo suprotno
zakonu.
Društvo po osnovu sopstvenih udela nema pravo glasa niti se ti udeli računaju n
kvorum skupštine. Takođe, sopstveni udeo ne daje pravo na učešće u dobiti. Društvo
može raspolagati sopstvenim udelom na jedan od sledećih načina: 1) raspodelom čla­
novima društva; 2) prenosom članu društva ili trećem licu uz naknadu (kad svaki član
društva ima pravo preče kupovine srazmemo visini svog udela u društvu); 3) ponište­
njem (kada je u obavezi da sprovede postupak smanjenja osnovnog kapitala). Odluku
o raspolaganju sopstvenim udelom skupština donosi običnom većinom glasova svih
članova društva. Izuzetno, sopstveni udeo se može raspodeliti članovima društva ne-
srazmemo učešću njihovih udela u osnovnom kapitalu društva samo na osnovu jedno­
glasne odluke skupštine.
d) Prava članova društva - Osnovna prava članova društva sa ograničenom
odgovornošću su: upravljačka i imovinska. U prva se ubrajaju: pravo glasa - pravo na
učešće u donošenju odluka; pravo na informisanje i pravo na podizanje tužbe. U druga
ulaze: pravo na prenos udela, pravo na isplatu dobiti i pravo na učešće u likvidacionoj
masi. Međutim, svojstvo člana društva ne daje nikakva neposredna prava na imovinu
društva, jer sva prava na osnovu imovine pripadaju samom društvu. U nastavku će na
ovom mestu biti reči samo o dva osnovna imovinska prava članova društva: o pravu
prenosa udela i o pravu na isplatu dobiti.
1) Pravo na prenos udela - Načelno, zakonodavac je uspostavio slobodu pre­
nosa udela (ZOPD, čl. 160). Raspolaganje udelom obuhvata prenos i zalaganje udela.
Sa prenosom udela, kao sinonimom za prenos članskog prava, prenose se celokupna
prava i obaveze koje član društva ima prema društvu, ali ne i prava koja proizlaze i/
ličnih svojstava člana društva. Ona se momentom prenosa udela gase. Član društva
može da založi svoj udeo ili deo udela trećem licu radi obezbeđenja potraživanja pove-
rioca . Na primer, član društva može dati svoj udeo u zalogu radi obezbeđenja kredi­
ta ili neke druge obaveze. Međutim, saglasnost data članu društva da založi udeo ne
znači da mu je data saglasnost i za prenos udela trećem licu. S druge strane, društvu je
zabranjeno da uzima u zalogu udeo svog člana društva.
Kod raspolaganja člana društva svojim udelom treba praviti razliku između ne­
koliko pravnih režima: 1) prenosa udela trećim licima; 2) prenosa udela među članovi­
ma društva i 3) prenosa udela samom društvu. Prvi režim podleže određenim zakon-
skim ograničenjima, kad treće lice postaje novi član društva, koji stupa na mesto člana
koji je izvršio prenos udela. Druga dva režima u načelu su slobodna. Prenosom udela
člana društva ne zadire se u imovinu društva, već se vrše samo odgovarajuće promene
u imovini lica između kojih se vrši prenos.

Zalaganje udela u domaćem pravu vrši se na osnovu Zakona o založnom pravu na pokretnim
stvarima upisanim u registar.
324
 U stranom i domaćem zakonodavstvu je ostavljena mogućnost članovima dru-
iva da osnivačkim aktom prenos udela urede drugačije, odnosno uz određena ograni-
i čaja. Takvim pristupom se članovima društva u praksi narušava zakonski režim slo­
bodnog prenosa udela.
Odnosi između članova društva uređuju se autonomno, prema potrebama člano-
s u društva. Bliskost, čvršća veza i međusobno poverenje članova društva iskazuju se
odnosima koje uspostavljaju povodom njihovih udela, odnosno njihovog prenosa tre-
«im licima. Zatvorenost ovog društva, u odnosu na javno akcionarsko društvo, najbo­
lje se odslikava u postupku prenosa udela člana društva na treće lice. U uporednom
Iuavu po ovom pitanju postoje različita zakonska rešenja.
U našem pravu, ako član društva želi da svoj udeo (ili deo udela) prenese na tre-
, c lice, najpre je dužan da taj udeo ponudi članovima društva (pravo prečeg stica-
Mja)a13. Ponuda se daje u pisanoj formi i sadrži sve bitne elemente ugovora o prenosu
udela. Član društva koji se koristi pravom preče kupovine obavezan je da u pisanoj
Iormi obavesti prenosioca udela o prihvatanju ponude u celosti, u roku od 30 dana od
dana prijema ponude, osim ako je drugi rok predviđen osnivačkim aktom (koji ne srne
Inu kraći od 8 dana, niti duži od 180 dana). Međutim, ukoliko dva ili više članova dru-
'iv i prihvate ponudu i ako se između prenosioca udela i tih članova ne postigne spora-
Mitii o načinu raspodele udela koji se prenosi, raspodela se vrši tako što svaki član ku­
puje deo udela koji je srazmeran učešću njegovog udela u zbiru udela svih drugih čla­
nova društva koji su prihvatili ponudu. Zakonodavac je dopustio da se osnivačkim ak­
tom postupak prava preče kupovine uredi i na drugačiji način.
Zakonom je uspostavljeno pravo na sudsku zaštitu u slučaju nepoštovanja od-
■cdbc o pravu preče kupovine. Naime, član društva koji ima pravo preče kupovine, a
kome prenosilac udela nije dostavio ponudu, može tužbom nadležnom sudu zatražiti po-
mšlaj ugovora o prenosu udela i obavezivanje tuženog člana društva na prenos udela tu­
žiocu, tj. da presuda zameni ugovor o prenosu udela. Tužba se može podneti u subjektiv­
nom roku od 30 dana od dana saznanja za zaključenje ugovora ili u objektivnom roku od
i' meseci od dana registracije prenosa udela u registar (ZOPD, čl. 163). Izuzetno, ukoli­
ko se udeo prodaje u postupku javne prodaje (npr. licitacije), član društva koji želi da se
koristi pravom preče kupovine to pravo može ostvariti samo u tom postupku.
U sprovođenju postupka prava preče kupovine, ukoliko niko od članova društva
koji su prihvatili ponudu ne pristupi zaključenju i overi ugovora o prenosu udela, iz
i u/Joga za koje nije odgovoran prenosilac udela, prenosilac udela svoj udeo može
prcneti trećem licu pod uslovima koji ne mogu biti povoljniji od uslova iz ponude .
I nkođe, za slučaj da i jedan član društva ne iskoristi svoje pravo preče kupovine, pre­
nosilac udela ga može otuđiti trećem licu, pod uslovima koji ne mogu biti povoljniji
od uslova iz ponude koja je dostavljena drugim članovima društva i to u roku od 90
dana od dana isteka roka za prihvat ponude. Dalje, osnivačkim aktom može se urediti
<ki se udeo u društvu može preneti na lice koje nije član društva samo uz prethodnu sa-

1,11 Na osnovu Zakona o privrednim društvima iz 2004., primamo pravo preče kupovine bilo je uspo-
iiivljeno u korist društva, a sekundarno pravo preče kupovine u korist članova društva. Važećim zako­
nom pravo preče kupovine isključivo se uspostavlja u korist članova društva, uz mogućnost da se ono is­
ključi osnivačkim aktom ili zakonom. ZOPD, čl. 161.
*14 Videti: S. Šogorov, Pravo prečeg sticanja udela u društvu s ograničenom odgovornošću, Pravni
Život, Beograd, br. 12/2008, str. 21-29
325
 glasnost društva. Zatim, društvo je ovlašćeno da umesto davanja saglasnosti odredi
treće lice na koje prenosilac udela može preneti udeo pod istim uslovima (ZOPD, čl
165-168). U tom slučaju, ukoliko treće lice zaključi i overi ugovor o prenosu udela.
društvo odgovara prenosiocu udela solidarno za isplatu kupoprodajne cene zajedno sa
tim licem. Za slučaj da društvo obavesti prenosioca udela da mu uskraćuje traženu sa-
glasnost, a pri tom ne odredi treće lice na koje prenosilac može preneti svoj udeo, za­
konodavac je prenosiocu udela dao mogućnost da tužbom protiv društva zahteva do
nošenje presude koja će zameniti saglasnost društva. Ako sud donese presudu koja za-
menjuje saglasnost društva, društvo ima pravo na određivanje kupca udela. Društvu je
dopušteno da osnivačkim aktom predvidi i druge vrste ograničenja za prenos udela.
Prenos udela članova društva vrši se ugovorom (o prodaji, poklonu, trampi), a
može se preneti i na drugi način. Ugovor mora biti sastavljen u pisanoj formi sa overc
nim potpisima prenosioca i sticaoca udela (ZOPD, čl. 175). Pisana forma je uslov za
punovažnost ugovora. Pritom se ne zahteva izmena osnivačkog akta društva, osim ako
je tim aktom drukčije određeno. Radi evidencije podataka o članovima društva, preno
silac i sticalac udela su dužni da bez odlaganja (najkasnije u roku od 8 dana) prijave
društvu izvršen prenos udela i promenu člana.
Zakonsko pravo preče kupovine uspostavljeno je u korist njegovih članova pri *
prenosu udela člana društva u izvršnom postupku, ili postupku sudskog ili vansudskog
namirenja, kako bi se sprečilo da treće lice postane član društva mimo volje društva i
njegovih članova (ZOPD, čl. 171).
U uporednom i našem pravu pravilo je da se udeli članova društva prenose u ceii-
ni. Zakonom se deoba udela ne isključuje, ali se može isključiti osnivačkim aktom dru
štva. Po prirodi stvari, zabrana deobe udela ne može da proizvede pravno dejstvo kadu
se udeo člana društva prenosi za slučaj njegove smrti (u skladu sa Zakonom o nasleđiva-
nju) ili statusnih promena na njegove naslednike, odnosno pravne sledbenike. Zbog toga
se udeo člana društva može podeliti po različitim osnovima na osnovu: ugovora o preno
su udela, pravnog sledbeništva, ugovora o podeli udela između suvlasnika i u drugim
slučajevima. Kako je kod ovog oblika društva izražen lični odnos, iz tog razloga zakonu
davač je dao mogućnost društvu da osnivačkim aktom predvidi mogućnost donošenja
odluke o pravu prinudnog otkupa udela od naslednika u korist društva ili jednog ilt
više članova društva, u roku od 6 meseci od dana smrti člana društva, a najkasnije u ro­
ku od 3 meseca od dana registracije naslednika preminulog člana društva.
2) Pravo na isplatu dobiti - Pravne pretpostavke za donošenje odluke o raspo
deli dobiti (na predlog direktora) jesu na skupštini usvojeni finansijski izveštaji i izve-
štaj o poslovanju društva.
Ako je društvo uspešno u svom poslovanju i solventno u plaćanjima, može vrši i
ti isplate članovima društva po različitim osnovama, uz dva zakonska ograničenja: I)
da takvo plaćanje nije suprotno zakonskim ograničenjima plaćanja, 2) da osnivačkim
aktom društva nije drugačije određeno. Na osnovu odluke skupštine o sticanju pravu
na određenu isplatu član društva postaje poverilac društva.
U našem pravu osnovno pravilo je da društvo može vršiti isplatu dobiti svojim
članovima, povraćaj dodatnih uplata, zajma i slično, kao i druga plaćanja po bilo kom
osnovu, isključivo u skladu sa osnivačkim aktom i zakonskim ograničenjima u plaću
nju. Drugo pravilo je da se na isplatu dobiti članovima društva shodno primenjuju od

326
tnllie zakona o isplati dividende i međudividende akcionarima. Treće pravilo, isplata
.lolmi se vrši srazmemo udelima u osnovnom kapitalu društva, u vreme donošenja od­
luke o toj isplati. Četvrto pravilo, osnivačkim aktom može se odrediti da se isplata do-
i'iii ne vrši u srazmeri sa udelom članova u osnovnom kapitalu društva.
U našem i u drugim savremenim pravima uspostavljen je sistem ograničenog
l'lućanja članovima društva. Utvrđena su dva slučaja u kojima društvo ne može vrši­
ti plaćanja prema svojim članovima815: 1) ako bi posle isplate neto imovina društva bi-
11 manja ili bi usled takve isplate postala manja od uplaćenog osnovnog kapitala (uve-
, itnog za rezerve koje je društvo u obavezi da održava, ako takve rezerve postoje); 2)
4, u lii posle isplate društvo bilo onemogućeno da plaća svoja dugovanja čija se dospe-
l„.,t očekuje u redovnom toku poslovanja društva. Smisao ovih pravila je dvojak: s
„ ,i,u- strane se primenom ovih pravila štiti osnovni kapital društva, a s druge strane se
titc opravdani interesi poverilaca društva816. Članovi društva su odgovorni, tj. dužni
(j,i društvu vrate primljene iznose, ako im je ono izvršilo isplate suprotno zakonskom
oj.,ililičenju, pod uslovom da su bili nesavesni, tj. da su znali ili ako su s obzirom na
4 olnosti, morali u to vreme znati da te isplate nisu dozvoljene.
Ako ie direktoru ili članu nadzornog odbora (kad je dvodomno upravljanje dru-
.1.om) poznato d a je u periodu između kraja prethodne poslovne godine i dana usvaja-
M|„ godišnjih fmansijskih izveštaja, imovinsko stanje društva zbog gubitaka ili smanje­
ni i vrednosti osnovnog kapitala značajno a ne samo privremeno pogoršano, dužan je
.I,, o (ome obavesti skupštinu, koja je po prijemu takvog obaveštenja u obavezi da iz
i i .podele dobiti isključi dobit u visini nastalog smanjenja imovine društva. Ukoliko
dl, . klor (član nadzornog odbora) ne postupi na napred izneti način, odgovoran je čla­
nu Mina i poveriocima društva za štetu koja nastane usled izvršene raspodele dobiti,
t lanovi društva kojima je društvo izvršilo isplatu odgovorni su društvu za povraćaj tih
i ,,|aia i društvo ih ne može osloboditi te obaveze (ZOPD, čl. 185. stav 1).
Kad društvo trpi poslovnu krizu zakonom je članu društva i sa njim povezanom
i...... lopušteno da ne poveća osnovni kapital u društvu kao dobar privrednik, već da
društvu da zajam (ZOPD, čl. 181. stav 1). Ako društvo pre vraćanja zajma padne pod
■(■(,), član društva ima pravo da u stečajnom postupku ostvaruje zahtev za povraćaj
i,mu isključivo u svojstvu neprivilegovanog stečajnog poverioca. Isti položaj u šte­
dnom postupku ima i treće lice koje je dalo zajam društvu, za koji je član društva
obezbeđenje. Ako zajmodavac nije uspeo da se namiri iz dobijenog obezbeđe-
olana društva, može se za preostali iznos zajma pojaviti u stečajnom postupku kao
mi pnvilegovani stečajni poverilac.
e) Obaveze članova društva - U uporednom pravu članovi društva sa og
, u,„u odgovornošću imaju sledeće obaveze: unošenje uloga; ispunjavanje drugih
, 4, iveza imovinske prirode; unošenje dodatne (dopunske) uplate; posebne dužnosti
mu društvu. Obaveze mogu biti jednokratne, periodične ili druge prirode.

" (i našem pravu na ograničenja u plaćanju članovima društva shodno se primenjuju pravila koja va-
i. . akcionarska društva. . v.
S Šogorov, Nedopuštene isplate članovima društva s ograničenom odgovornošću, Pravni život,
u..... ud, hr. 11/2005, str. 14.
 Hini ;i ° baT a UnOŠenja u,0§a L1 društvo je osnovna obaveza članova društva Poje­
dini ili svi članovi mogu da preuzmu obavezu da izvrše i druge (sporedne) obaveze
,m „v ,„ske p riro d e u korist druktva (npr. zaposlenje „ d rtištv l S X T

da se čbS ovfH n1T tv,emljama (Nemačka’ AustriJa> Bugarska, Slovenija) dopušteno je

Zl t , ? sporazumeju o obavezi dopunske uplate preko iznosa unetoti
n J f (,d0pUnska uplata’ dodatna uplata, naknadna uplata i si.). Unošenjem uloga čla
ostat.°-raZU:,U ° sn®vnigkaP'tal društva, dok unošenjem dopunskih uplata uvećavaju
ostalu imovinu društva8'7. U našem pravu je važećim zakonom uređen p r a v J T n s S
d atn e uplate. Data je mogućnost društvu da osnivačkim aktom ili odlikom skupšti
ne utvrdi obavezu članova društva da, pored uplate upisanog osnovnog kapitala kroz
obavezu unošenja uloga, izvrše dodatne uplate društvu srazmerno visini svojih udela u
dmstvu. Takva odluka mora bit, doneta jednoglasno (osim ako je osnivačkim
oaredena druga većina). Ako je odluka doneta drugom većinom, ona obavezuje samo
članove društva koji su za nju glasali. U pitanju su isključivo novčane uplate za koje
se može ugovoriti plaćanje kamate. P J
S" h“.dT " Skc Uplatc jc da se ublažl nemogućnos, dniStva * prismp, :
i . ' 1 " 3 Jer se udelima članova društva ne može trgovati na berzi zbou čem
uolatom T 0" S£ OSla,n ja Prvenstveno na 'ntem e izvore finansiranja. Dopunskom
trećfh Mp h°m0gUCaVa dmStVU da pnbavlja sredstva od članova društva, ah ne i od
Sva DnH t Z P°y eCanja osnovno8 kapitala, kao i bez povećanja uloga članova dru
• Dodatnim uplatama se najcesce reahzuju dugoročni planovi društva jer se momi
namenski usmenti za osvajanje novih tržišta, novih proizvoda i si. Ovim uplatama se
mogu pokrivati i nastali gubici društva. upiaiama-s*
Član društva odgovara društvu za izvršenje obaveze dodatne uplate na način n i
za^iskhučerhe ^ UpIatu uP*sanog osnovnog kapitala. Njena neuplata predstavlja osnov
a isključenje elana iz društva, a odluku o tome donosi skupština društva Isključen,
elan društva ostaje u obavezi prema društvu na dodatnu uplatu (ZOPD čl 179) J
Dodatne uplate se ne mogu vratiti članu društva pre uplate, odnosno unosa ćelo
se vršifi s a m ^ k n ? 83 “ P° vraćaJ dodatnih uplata članovima društva može
se vršit, samo ukoliko one nisu neophodne za pokriće gubitaka društva ili za namire
č l Z T " i303 dmStVa (Z? PD’ ČL 18°- Stav U slučaJL1 tečaja društva, potraživanje
elana društva po osnovu dodatnih uplata namiruje se tek nakon punog namirenja ste
čajnih povenlaca društva sa pripadajućim kamatama. 8 nam,renja ste

sti p re m a Zdarušrtvdu.iZ8radnje P° Verenja’ članovi društva imaJu Posebne dužn«-

0 Upravljanje društvom (organi) - Jedno od osnovnih prava članova društvu
sa ograničenom odgovornošću je pravo glasa, tj. pravo upravljanja društvom Pravo
glasa imaju svi članovi društva, srazmerno svom udelu. Zbog toga oni glasaju no ka
pi alu a ne „po glavama'1. To pravo članovi društva ostvaruju zastupljenošću ’i fore'i-
mma drustva- Zbog pojedinih specifičnosti ovog društva, odlučivanje njegovih članu-

817
Sogorov, Dopunske uplate članova društva
Beograd, br. 11/2001, str. 47 ograničenom odgovornošću, Pravni živol,

328

I
vn se zasniva na mnogo jednostavnijim pravilima, i ono je demokratičnije orgamzova-
no od odlučivanja u akcionarskom društvu . nnvina u
Važećim Zakonom o privrednim društvima uvedeno je nekoliko novina u
upravljanju društvom sa ograničenom odgovornošću. Te novine tiču se mogućnost
,/hora jednodomnog ili dvodomnog sistema upravljanja, postojanja vise direktora P
v iS L ie pravnog lica u svojstvu direktora društva i u nepostojanju upravnog odbora.
' ' Z a v l aT« ovin. društvom može bit, organizovano kao jednodomno .1. dvo-
tloiimo što ii prepušteno je da se odredi osnivačkim aktom. Ako se društvo opre-
lclilo za jednodomno upravljanje, obavezni organi društva su: skupština i jedan i i vi-
ilc
Ai direktora Ako se dmštvo opredelilo za dvodomno upravljanje obavezni organi
društva su- skupština, nadzorni odbor i jedan ili više direktora. U jednoclanom društvu
t n S u 's k ^ n e v r š i jedini član društva. Kad je subjekt pravno lice, osnivačkim ak-
lom m o ž e stfodrediti organ tog Slana društva koj, vri, funketju skupstme (u odsustvu
i ,kvoLT rešenia smatra se d a je to registrovani zastupnik tog elana).
°1) Skupština - U pogledu sastava, nju čine svi članovi društva a svaki elan dru-
■,v, ima pravo glasa u skupštini srazmemo visim učešća njegovog udela u osnovnom
kapitalu društva^ (osim a J j e osnivačkim aktom drugačije
lir vu se zakonom reguiišu pitanja nadležnosti, sazivanja skupštine, kvoruma za rad
izlučivanje, načina donošenja odluka, prava glasa, načina giasanj^ s ^ c a j ^ s W ^
...... irava elasa kao i prava članova koji imaju manjinski udeo u društvu. Zakonodavc
: ! X o m S u j u L L m e n t e zaštite maujme, kako ne bi došlo do zloupotrebe nj.ho
. ih prava od strane većinskih članova društva. Kroz kontrolu " p o t o n i nii-
,I,manjem suglasnosti na otkup udela, kao , pravo da zahtevaju da *ustvo
liovc udele manjina ima mogućnost da štiti svoje interese u društvu. Istu zaštitu ma
iipna ima i kroz pravo da saziva skupštinu i da stavlja na dnevni red pitanja za koja je
iimteresovana, da zahteva ekspertizu računovodstvenih izvestaja itd u
1 1 Nadležnosti - U našem pravu, ukoliko osnivačkim aktom nije drugacij
određeno,’ zakonodavac je utvrdio sledeće nadležnosti za skupštmu: 1) donosi iz^ene
osnivačkog akta; 2) usvaja finansijske izveštaje, kao i izvestaje revizora ako su iinan
,,,ski izveftaji bili predmet revizije; 3) nadzire rad direktora i usvaja izvestaje d’re '
, ' (ako je upravljanje društvom jednodomno); 4) usvaja izvestaje nadzornog odbora
mko je upravljanje društvom dvodomno); 5) odlučuje o povećanju i smanjenju osnov­
n o , kapitala društva, kao i o svakoj emisiji hartija od vrednosti; 6) od uCu o d
I, dobiti i načinu pokrića gubitaka, uključujući i određivanje dana sticanja prava na
učešće u dobiti i dana isplate učešća u dobiti članovima društva; 7) imenuje i razresava
d,rektora i utvrđuje naknadu za njegov rad odnosno načela za utvrđivanje te naknade
, ,ko jc upravljanje društvom jednodomno); 8) bira i razrešava članove nadzornog od-
hnraJi utvrđuje naknadu za njihov rad (ako je upravljanje društvom dvodomno) 9)
imenuje revizora i utvrđuje naknadu za njegov rad; 10) odlučuje o P o k r c ^ u pos p
I , likvidacije, kao i o podnošenju predloga za pokretanje stečajnog postupka od strane
društva; 11) imenuje likvidacionog upravnika i usvaja 1 ^ ^ “ ^ ! ^
Ilkvidacionog upravnika; 12) odlučuje o st.canju sopstvendi udela; 3 od ucu e o oba
i , /iima članova društva na dodatne uplate i o vraćanju tih uplata; 14) odlučuje o zah
( ,VM /a istupanje člana društva; 15) odlučuje o isključenju člana društva iz razloga ne-

M.l leaKOB, T. Bejinlianeu u E. rpaflHiuKH-JlaaapeBCKa, op. cit, cxp. 413.

32‘
 p acanJa, odnosno neunošenja upisanog uloga; 16) odlučuje o pokretanju spora za is-
k jucenje elana društva; 17) odlučuje o povlačenju i poništenju udela; 18) daje proku-
ru, 19) odlučuje o pokretanju postupka i davanju punomoćja za zastupanje društva u
sporu sa prokunstom kao i u sporu sa direktorom (ako je upravljanje društvom jedno-
domno) odnosno sa elanom nadzornog odbora (ako je upravljanje društvom dvodom­
no), 20) odlučuje o pokretanju postupka i davanju punomoćja za zastupanje društva u
sporu protiv elana društva; 21) odobrava ugovor o pristupanju novog člana i daje sa
glasnost na prenos udela trećem licu; 22) odlučuje o statusnim promenama i promena-
ma pravne forme; 23) daje odobrenje na pravne poslove u kojima postoji lični interes
-4) daje saglasnost na sticanje, prodaju, davanje u zakup, zalaganje ili drugo raspola
ganje imovinom velike vrednosti; 25) donosi poslovnik o svom radu; 26) vrši druge
fZOPD6 ej°200)UJe ° dmgim Pit3njima’ U Skladl‘ Sa Zakonom j osnivačkim aktom
! r M Si e Z Zakonodavac Poznaje
* u dve vrste skupština včlanova
m i i u v a udruštva:
t u j l V d . Iredovnu
CUUVIlll
i vanrednu
■„ . Redovna
j se.. zakazuje jednom godišnje (godišnja
,-------vs'-'uiMija sieupsunaj,skupština),
a njena seda njena sed
ca mora da se održi najkasnije u roku od 6 meseci posle završetka poslovne godine
Ona se zakazuje prvenstveno radi donošenja odluke o dva pitania: o odobravanju ti
nansijskih izveštaja i o raspodeii dobiti. Vanredna se zakazuje i održava između godi­
šnjih skupština. ZaKonodavac ne reguliše održavanje redovne i vanredne seđmce skup
strne članova društva, već predviđa da se na njihovo održavanje primenjuju pravila ko
ja vaze za akcionarsko društvo. F
1.3 Sazivanje i održavanje - Pravilo je da se sednice skupštine sazivaju po
potrebi. One se obavezno sazivaju samo kad je to zakonom ili osnivačkim aktom dru
stva određeno (npr. godišnja skupština, skupština koju sazivaju manjinski članovi,
skupstin3 koja se saziva po nalogu suda). Dužnost njenog sazivanja je na direktoru
(jednodomni sistem upravljanja društvom), odnosno na nadzornom odboru (dvodomni
sistem upravljanja društvom), a osnivačima društva je dato pravo da osnivačkim ak­
tom predvide da skupštinu može sazivati i član društva ili neko drugo lice.
Sedmca skupštine obavezno se saziva kada to u pisanom obliku zahtevaiu čla­
novi društva koji imaju ili zastupaju najmanje 20% glasova (manjinski članovi) Uko-
hko direktor ne sazove sednicu skupštine u roku od 3 dana od dana prijema zahteva od
manjinskih članova, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije 15 dana od dana
prijema zahteva, podnosioci zahteva mogu sami sazvati sednicu skupštine u roku od 8
dana od dana isteka tog roka.
Sednice skupštine članova društva se sazivaju pozivom, u pisanom obliku. Po­
ziv za sednicu dostavlja se svakom članu društva, najkasnije 8 dana pre dana održava­
nja sednice skupštine. Poziv se upućuje na adresu člana društva iz evidencije podataka
oV članovima tdruštva, at smatra
v... se dostavljenim
. danom slanja preporučene pošiljke po-820
J .......... ...........P U M I J K C n (
stom,o°sim ako se sa drugačijim načinom pozivanja član društva pisanim putem sagi;

Zakonodava‘; upotrebljava izraze redovna i vanredna sednica skupštine. ZOPD, čl 201 stav I
820
P°z'v za sedmeu sadrži naročito: dan slanja poziva; vreme i mesto održavanja sednice; predio«
nevnog reda sednice sa jasnom naznakom o kojim tačkama dnevnog reda se predlaže da skupštinu
donese odluku; materijale za sednicu. ZOPD, čl. 204. stav 3. F P 'M"
330
 Manjinski članova društva koji poseduju ili zastupaju najmanje 10% udela u
, (lovnom kapitalu društva mogu putem pisanog obaveštenja društvu dostaviti dodat-
lučke za dnevni red sednice, najkasnije u roku od 3 dana pre održavanja sednice
hipšline. Direktor društva ima dužnost da obavesti sve članove društva, najkasnije
mo dnog dana od dana prijema obaveštenja.
Sednice se po pravilu održavaju u sedištu društva, a radi olakšane organizacije
n,l, 'nvanja sednice, direktor (nadzorni odbor) može odlučiti da se ona održi i izvan se­
li .i.i društva. Sednicama skupštine predsedava predsednik skupštine.
Skupština se može održavati: sazivanjem sednice i bez sazivanja sednice^ U dru-
iin slučaju ako članovi društva nisu drugačije ugovorili, skupština ce se održati ako
,,, prisustvuju svi članovi društva (ZOPD, Čl. 206). Na sednici se može raspravljati i
milučivati samo o pitanjima na dnevnom redu, a o drugim pitanjima pod uslovima da
i.,novi prisustvuju sednici i da se niko tome ne protivi. Član društva koji nije pn-
ii .tvovao sednici skupštine može pobijati odluke skupštine.
Društvo može sednice skupštine održavati korišćenjem konferencijske veze i i
L, druge audio i vizuelne komunikacijske opreme. Tehnička oprema omogućava di-
! ian kontakt, pa se smatra da članovi lično prisustvuju sednici
Sednicama skupštine dužni su da prisustvuju direktori, odnosno članovi nadzor-
,,,11> odbora (kad je upravljanje društvom dvodomno), ako su blagovremeno pozvani
O d predsednika skupštine ili bilo kog od članova društva ili je tako određeno osnivač­

kim aktom. „ , „ . . x.. •

1.4. Kvorum za rad i postupak donošenja odluka - Za održavanje skupštine
..... odlučivanje potrebno je da postoji kvorum. Pod kvorumom se podrazume-
neophodno potreban broj glasova članova društva. Za prvi saziv skupštine zakono-
i , u /ahteva većinu od ukupnog broja glasova članova društva (prosta većina). Za
dutui saziv, tj. za ponovljenu skupštinu, koja se mora sazvati sa istim predloženim
.im vuim redom (najranije 10 dana a najkasnije 30 dana od dana kada je sednica treba-
, da bude održana), zakonski kvorum predstavlja 1/3 od ukupnog broja glasova čla­
novi! društva (osim ako članovi društva nisu ugovonh veći broj glasova).
Skupština može doneti svoj poslovnik kojim će bliže urediti način rada i odluci-

* Član društva ima pravo da svakom poslovno sposobnom licu da punomoćje za

...... »nje, koje mora biti u pisanom obliku. U njemu je sadržano ovlašćenje za puno­
moćnika da u ime člana društva učestvuje u radu skupštine društva, uključujući i pravo
d„ u njegovo ime glasa. Zakonom nije određena obaveza overe punomocja za glasa­
mo ,,|j jc ostavljena mogućnost članovima da takvu obavezu predvide osnivačkim ak-

(ilasanje na skupštini članova društva je po pravilu javno, a može i pisanim

ili na drugi način, u skladu sa zakonom i osnivački aktom. Zakonski zastupm-
, | mi skupštini glasaju bez punomoćja, jer su „punomoćnici44 po zakonu,^ dok puno­
mu, mk za člana društva glasa na osnovu punomoćja. Član društva ne može glasati u
'lomštini kad se donosi odluka o: 1) njegovom oslobađanju od obaveza prema dru-
llvu ili o smanjenju tih obaveza; 2) njegovom istupanju ili isključenju iz društva, 3)

331
 pokretanju ili odustajanju od spora protiv njega i angažovanju punomoćnika društva
za zastupanje u tim slučajevima; 4) odobravanju poslova između njega i društva; 5) u
rugim slučajevima određenim zakonom ili osnivačkim aktom. Član društva (i lice ko­
je ima svojstvo povezanog lica) ne može da glasa ako postoji sukob interesa sa dru­
štvom - isključenje prava glasa. On ne može da glasa u slučajevima koji su predvi­
đen, zakonom (ZOPD, čl. 214). Njegov glas se ne uzima u obzir pri utvrđivanju kvo-
rurna za odlučivanje o pitanjima na koja se odnosi njegovo isključenje prava glasa.
C lan društva može glasati i u pisanoj formi, pod uslovom da drugačije nije od­
ređeno osnivačkim aktom ili poslovnikom skupštine. Za potrebe izračunavanja kvoru­
ma, smatra se da taj član društva prisustvuje sednici.
Svaka odJuka skupštine društva može se doneti i izvan sednice, pod uslovom da
je potpisu svi članovi društva sa pravom glasa po tom pitanju.
Skupština članova društva odlučuje donošenjem odluka. Odluke može donosili
različitom većinom glasova, u zavisnosti od pitanja o kojem odlučuje. Osnovno pravi­
lo je da skupstma odluke donosi prostom (običnom) većinom glasova od ukupnou
broja članova koji imaju pravo glasa po određenom pitanju, osim ako je zakonom ili
osmvacKim aktom za pojedina Ditanja određen veći broj glasova. Drugo pravilo je da
skupstma odlučuje kvalifikovanom većinom (2/3 većinom od ukupnog broja glasova
svih članova društva) o: povećanju ili smanjenju osnovnog kapitala; statusnim prome-
nama i promenama pravne forme; donošenju odluke o likvidaciji društva ili podnoše­
nju predloga za pokretanje stečaja; raspodeli dobiti i načinu pokrića gubitka- sricanju
sopstvemh udela društva. Treće pravilo je da skupština jednoglasno odlučuje o obave­
zi članova na dodatne uplate i o vraćanju tih uplata. Četvrto pravilo je da se osnivač­
kim aktom može predvideti i druga većina za donošenje odluka, ali ne manja od obič­
ne većine od ukupnog broja glasova članova društva koji imaju pravo glasa po određe­
nom pitanju.
O toku sednice skupštine vodi se zapisnik, koji mora da sadrži minimum zako-
nom utvrđenih podataka. Svaka odluka skupštine društva unosi se u zapisnik koji vodi
predsednik skupštine, odnosno zapisničar ako ga je imenovao predsednik skupštine
Predsednik skupštine je odgovoran za uredno sačinjavanje zapisnika. Sastavni deo za­
pisnika crni spisak lica koja su učestvovala u njenom radu, a potpisuju ga predsed­
nik skupštine, zapisničar i sva lica koja su učestvovala u radu sednice. Ukoliko lice
koje je učestvovalo u radu sednice ima primedbe na zapisnik ili odbije da potpiše zapi­
snik, može ih uneti u zapisnik prilikom potpisivanja ili da to na njegov zahtev učini
zapisničar.
„ . U P°§ledu posledica usvajanja odnosno neusvajanja godišnjih fmansijskih izve-
staja, kao in a pobijanje odluka skupštine od strane članova društva shodno se prime-
njuju odredbe Zakona o privrednim društvima, koje važe za pobojnost odluke skupšti-
ne aKcionara.
) EMrektori - Društvo sa ograničenom odgovornošću mora da ima direktora
jednog ili vise direktora. Po načelu slobode ugovaranja broj direktora u društvu odre­
đuje se osnivačkim aktom ili odlukom skupštine. Zakonska je pretpostavka da društvo
ima jednog direktora ako osnivačkim aktom ili odlukom skupštine nije određen broj

332
direktora. Direktor je zakonski zastupnik društva koji se obavezno registruje (ZOPD,
i i 218). U praksi će, po pravilu, mala društva imati direktora, a srednja i velika dru­
štva više direktora. . ...
Direktora imenuje skupština, odnosno nadzorni odbor. Osnivačkim aktom i i
odlukom skupštine mogu se odrediti uslovi koje neko lice treba da ispunjava da bi bilo
imenovano za direktora. Dopušteno je da direktori budu imenovani iz kruga članova
društva, izvan ovog kruga lica ili njihovom kombinacijom. Direktor može biti imeno-
;m i osnivačkim aktom u postupku osnivanja društva.
Mandat direktora počinje danom donošenja odluke o imenovanju i pretpostav­
im,, )C da nije ograničen, osim ako odlukom o imenovanju, odnosno osnivačkim aktom
nije određeno drugačije.
Kad je reč o nadležnostima direktora, on zastupa i poslovođi društvom, a u
/uvisnosti od toga da li je upravljanje u društvu jednodomno ili dvodomno obavija sve
.„.slove za skupštinu i nadzorni odbor. On je odgovoran za zakonitost rada u društvu.
Direktor je dužan da zastupa društvo prema trećim licima u skladu sa osni­
vačkim aktom, odlukama skupštine društva i uputstvima nadzornog odbora. Ukoliko
društvo ima više od jednog direktora, smatra se da svi direktori zastupaju društvo za-
jednički. Nezavisno od zajedničkog zastupstva, smatra se d a je izjava valjano učinjena
prema društvu ako je data jednom direktoru. . . . • •
Za slučaj da društvo ostane bez direktora, do imenovanja direktora izjave volje
upućene bilo kom članu nadzornog odbora (ako postoji), odnosno bilo kom elanu dru-
<Hvn obavezuju društvo. Takođe, društvu pripadaju prava i obaveze iz poslova koje u
njegovo ime zaključi direktor, nezavisno od toga da li je posao izričito zaključen u ime
društva ili iz samih okolnosti proizlazi d a je volja učesnika u pravnom poslu bila da se
i,ij pravni posao zaključi u ime društva. . .
Direktoru je zabranjeno da zastupa društvo čiji je zastupnik i da daje punomocje
i zastupanje u sporu u kojem je suprotna strana on ili sa njim povezano lice. U ovom
lucaju punomoćje izdaje skupština. ' T
Za slučaj da se broj direktora koji društvo zastupaju pojedinačno smanji ispod
odleđenog broja, preostali direktori su dužni da nastave da zastupaju društvo u okviru
.vojih ovlašćenja. Takođe, ako se broj direktora koji imaju ovlašćenje na zajedničko
/ustupanje smanji ispod određenog broja, preostali direktori su dužni da bez odlaganja
o tome obaveste skupštinu, odnosno nadzorni odbor. U tom slučaju skupština, odno-
■iio nadzorni odbor vrši imenovanje nedostajućih direktora. Do njihovog imenovanja
preostalim direktorima je dopušteno da obavljaju samo hitne poslove.
Direktor je dužan da vodi poslove društva u skladu sa osnivačkim aktom i od­
lukama skupštine, kao i sa uputstvima nadzornog odbora. Direktori obavljaju sve po­
dove koji nisu u nadležnosti skupštine u društvu u kome je upravljanje jednodomno.
Međutim, u društvu u kome je upravljanje dvodomno, direktori obavljaju sve poslove
kuji nisu u nadležnosti skupštine i nadzornog odbora. Ukoliko društvo ima vise od jed­
nog direktora, važi pretpostavka da svi direktori vode poslove društva zajednički. Me­
đutim, ako je osnivačkim aktom ili odlukom skupštine određeno da svaki direktor pri­
likom vođenja poslova društva postupa samostalno, direktor ne može preduzeti name-

332
 ravanu radnju ako se tome protivi nek. od preostalih direktora, ali je ovlašćen da u tom
dn - Zt h CVa UpUtStVO skuPstme društva, odnosno nadzornog odbora (ZOPD 01
Direktonma Jc dozvoljeno da vršenje poslova iz svojih nadležnosti delegiraju
(prenesu) na druga lica (ah ne i odlučivanje).
nnst Direktor ima zakonsku odgovornost za uredno vođenje poslovnih knjiga taO
L n danvond,J 5 1ZVeStaja ' 23 UnUtraŠnji nadZ° r P°slovanJa društva. On je, takođe, du
bez oHl d du nC1JU ° SV,'m đonetim odlukama skupštine Dalje, direktor je dužan d;t
inV n Ja 0uaVeSt,' SVa ° g Člana dmŠtVa koji ima udeo koji predstavlja najma,,,,
koje moe°uVbhfodaP1 : ° n rdZOmi ° db° r ° n3Stalim vanrednim okolnosti,,,,
je mogu bih od značaja za stanje ih poslovanje društva. Najzad, na obavezu direkto

važe £ £ £ OSn° “ d“ n,i O<lb0r ShOdn0 “ « * “ *»

šiva u slak o d n h t f up5tma- odnos"<> " “d g ™ odbor, može razrešin d irek lu m dre
stva u svako doba, bez navođenja razloga za razrešenje. Dopušteno je da se obave/ ,
vođenja razloga izričito predvidi osnivačkim aktom ili odlukom skupštine Odluka u
razresenju direktora ne dira u prava koja je on ostvario na osnovu posebno- u-ovor,
društvom, Za razliku oa resenja u uporednom pravu (npr. Francuska, H r v a tS ) i,u '
zakonodavac ne predviđa razrešenje direktora od strane suda. Na ostavku direktor-,
društva shodno se pnm enjuju odredbe o ostavci direktora akcionarskog društva
Direktoru pripada nak n ad a za rad, na koju se shodno primenjuju odredbe koii
ma se uređuje naknada za rad direktora akcionarskog društva.
3) Nadzorni o d b o r - U uporednom pravu nadzorni odbor je različito postavljen
u društvu sa ograničenom odgovornošću. Nemačka i zemlje koje su pod utkaj em ger
H m ts k a )E T u “dm ° m ' “ " T " “ ‘' T ka° obavezni orSan <"Pr- Mađarska, Češka,
2 " drUg',m z m ija m a ovaj orBa n je fakullativan (npr. Makedonija, Slove-
zom t ! JC Sa ang OSaks0nsk°8 P°dručja nadzorni odbor zamenjuju odborom revi-
ora ,h internim revizorom. U našem pravu ako je upravljanje društvom dvodomni,
(ZOPD odbor, čija je osnovna funkcija da nadzire rad direktora
( OPD, cl. 228. stav 1). Na pitanja ko može biti član nadzornog odbora i na sastav
narskog društva!"' * Primenjuju ° dredbe ko->e važe za nadzorni odbor akcio-
Predsedmka i članove nadzornog odbora bira skupština, a prvi predsednik i
d uTa m 087 e in,e" 0Vati o sn iv aaim ak'»m Prilikom osnivanja
S a c u j c an ^ d " ° V‘ 2 ° Sx “ sklad“ sa ek o n o
gistraciji. d im nadzornog odbora mora da ispunjava zakonske uslove propisane za
i ektora akcionarskog društva: d a je poslovno sposobno lice; da nije član nadzornog
o bora u vise od 5 društava; da nije osuđivan za krivično delo protiv privrede i da mu

° baVeZan P° d Zak° n0m °dređenim US,ovima- Zak°" o trgo-

nog odto^aJodn™snodizbo^ko^na dora^mš™va1Zako^or U£f^ll^"k'OZ^,Sev,3r^dV'det' °braz0va"-ie nadzor‘

određuje drugačije. Zakon o privrednim društvima Slovenije, cl. 514 ' Ug° V° r ne
334
 i/rečena mera bezbednosti zabrane obavljanja delatnosti. Takođe on ne srne biti
. » i , « u društvu. Na sva ostala pitanja koja se odnose na imenovanje, trajanje man-
,,,, , odnose sa društvom članova nadzornog odbora shodno se pnm enjuju odredbe
tni' >e primenjuju kod nadzornog odbora akcionarskog društva.
Nadležnosti nadzornog odbora su da: 1) određuje poslovnu strategiju društva,
, I,,, a i razrešava direktora i utvrđuje naknadu za njegov rad odnosno n a c đ a rn utvr­
do m,o te naknade; 3) nadzire rad direktora i usvaja izveštaje direktora; 4) vrsi unutra-
Hii nadzor nad poslovanjem društva; 5) vrši nadzor nad zakonitošću poslovanja dru-
=,. , b) ustanovljava računovodstvene politike društva i politike upravljanja rizicima,
,I X revizoru za ispitivanje godišnjih fmansijskih izveštaja društva; 8) predb-
■ ■I npštini izbor revizora i nagradu za njegov rad; 9) kontrohse predlog raspo c
! , drugih plaćanja članovima; 10) odlučuje o pokretanju postupka . davanju pu-
.....me ia zazastupanje društva u sporu sa direktorom; 11) vrsi i druge poslove određe-
... „ .nivačkim aktom i odlukom skupštine (ZOPD, cl. -32). , va. 1)
Nadzorni odbor daje prethodnu suglasnost za zaključenje sledecih poslova. 1)
n, otuđen ie i ooterećenje udela i akcija koje društvo poseduje u drugim pravnim
m n imT '->) sticanje, otuđenje i opterećenje nepokretnosti. ukoliko to ne spada u redov
....iluvanje društva; 3) uzimanje kredita, odnosno uzjm anje, davanje
. , u java, garancija i obezbeđenja za obaveze trećih lica. Nadzorni odbor odlučuje
•Imvanju odobrenja u slučajevima postojanja ličnog interesa direktora
Ako osnivačkim aktom nije drugačije određeno, nadzorni odbor je dužan d a je d
...... godišnje podnese skupštini, u pisanoj fonni, dva izveštaja. ) izvestaj o posiova-
Miti društva i 2) izveštaj o sprovedenom nadzoru nad radom direktora.
Pitanja iz nadležnosti nadzornog odbora ne mogu se preneti na direktore dru

**'" Na pitanja koja se odnose na način rada nadzornog odbora, sazivanje sedmea,
pmustvovanje sednicama, odlučivanje, vođenje zapisnika, podnošenje i z v e s ^ a o po-
!,,v miu društva i godišnjeg konsolidovanog izveštaja o poslovanju, odgovornost cla-
Z T z S e članova, podnošenje ostavke, posebnu i vanrednu reviziju , odrediva-
naknade za rad članova nadzornog odbora shodno se pnm enjuju odredbe koje se
odnose na nadzorni odbor akcionarskog društva. , ,■ »■
Zakonom je dopušteno društvu sa ograničenom odgovornošću da uredi način
»provođenja i organizaciju rada unutrašnjeg nadzora poslovanja, shodnom pnm eno
odredaba o unutrašnjem nadzoru poslovanja kod akcionarskih društava^
ii) Prestanak društva i prestanak svojstva dana društva - Do prestanka dru
Mva dolaribrisanjem iz registra, na osnovu razloga navedenih u zakonu i osnivačkom
,km U našem pravu zakonski osnovi za prestanak društva su: 1) sprovedeni postupa
idacije ili prinudne likvidacije; 2) sprovedeni postupak stečaja; 3) statusna prome-
,11 ko a ^ ia za posledicu prestanak društva (ZOPD, čl. 238). Društvo može prestat, i
nastupanjem događaja koji su utvrđeni osnivačkim aktom ili ugovorom članova dru-

K;' Društvo može prestati na osnovu odluke suda, ako jedan ili više članova društva
podnesu tužbu sudu, koja se podiže protiv društva, a kojom se zahteva preslana .

335
 žba se podnosi kad društvo ne ostvaruje svoju svrhu ili kad postoje razlozi koji dovode
do nemogućnosti ostvarivanja njegove svrhe. Ali, društvo može prestati i smrću ili gu­
bitkom poslovne sposobnosti jednog člana društva, ako društvo čine dva lica. Ako do-
e do istupanja članova iz društva, društvo ne može opstati sa preostalim jednim čla-

U našem pravu tužbu za prestanak društva mogu podići manjinski članovi dru­
štva koji poseduj u najmanje 20% od osnovnog kapitala društva protiv društva, a nad-
ezm sud može doneti odluku o prestanku društva ili preduzeti druge mere Tužba se
može podnet u sledećim slučajevima: 1) ako postoje nepomirljivi interesi između čla­
nova društva; 2) ako postoje nepomirljivi interesi između članova organa društva ili je
blokiran njihov rad (skupština članova, direktori, odnosno nadzorni odbor); 3) ako di­
rektori ili članovi nadzornog odbor deluju protivzakonito, nepošteno ili prevamo, a
protivno interesima članova društva koji su podnch tužbu; 4) ako se imovina društva
Umanj,UJC' U nastavku Postupka sud može, ukoliko su razlozi iz podnete tu­
ni,6 n k ° ? 1V-'’ da ° StaVI društvu rok od najduže 6 meseci za otklanjanje nepravilnosti
Ukoliko društvo u ostavljenom roku ne otkloni razloge za prestanak društva, sud će
presudom odredit, prestanak društva ili jednu ili više zakonom predviđenih mera823
stom presudom sud može odrediti i naknadu štete od strane društva članovima dru­
štva koji su podneli tužbu.
Od prestanka društva sa ograničenom odgovornošću treba razlikovati presta­
nak svojstva člana društva, jer prestanak članstva ne znači i prestanak društva iako
je moguee osnivačkim aktom društva odrediti drugačije. Zakonodavac je utvrdio naj­
češće razloge za prestanak svojstva člana društva, i to: 1) usled smrti fizičkog lica
elana), odnosno usled prestanka pravnog lica (člana); 2) istupanjem iz društva- 3) is­
ključenjem iz društva; 4) prenosom celokupnog udela; 5) povlačenjem i poništenjem
celokupnog udela (ZOPD, čl. 186). J
U uporednom pravu je istupanje i isključenje iz članstva društva vrlo restriktiv­
no postavljeno, jer društvo pokazuje svojstva društva lica. U našem pravu je ostavljena
mogućnost elanu društva da u svako doba istupi, bez obaveze navođenja razloga za to
pod uslovom da ne zahteva naknadu za svoj udeo. Međutim, njemu se zabranjuje da
istupi iz društva ako: 1) ima neizmirene obaveze prema društvu po osnovu neuplaće­
nog odnosno neunetog uloga u društvo ili po osnovu dodatnih uplata ili 2) bi zbog nje­
govog istupanja, društvo prema redovnom toku stvari pretrpelo štetu ili 3) bi istupa-
° / ri menU PraV' la ° P0št0van)u P°sebnih dužnosti prema dru-
vu (Z °P Đ , cl. 187). Predviđena su dva načina za istupanje člana iz društva: iz oprav-
amh razloga po odluci skupštine i iz opravdanih razloga po odluci suda. Član društva
može istupiti iz društva iz opravdanih razloga, kao što su: 1) ako mu ostali članovi ili
društvo svojim radnjama . postupcima nanose štetu; 2) ako je sprečen u ostvarivanju

,» A " “ T5SU sledeće: 1) razrešenje direktora ili člana nadzornog odbora- 2) uvođenie D r i n u d n e n n ra

ZOPD, ČL 469 stav I 6 P JU dan° V1 SU P° dneli tUŽbu ° d Strane društva P°tržišnoj vrednosti.
336
,vnjih prava u društvu; 3) ako mu društvo nameće nesrazmerne obaveze824. Osnivač­
kim aktom mogu se predvideti i drugi opravdani razlozi za istupanje člana društva,
,„„pisati postupak istupanja i način određivanja naknade članu društva koji istupa.
Odluku o istupanju člana društva na njegov zahtev donosi skupština društva u
i, ti, 11od 60 dana od dana prijema zahteva, u suprotnom smatra ce se da je zahtev usvo-
„ n u celosti. Odluka se donosi običnom većinom glasova svih članova društva, osim
„U je osnivačkim aktom predviđena kvalifikovana većina ili jednoglasnog. Ako je is­
tu p io iz društva iz opravdanih razloga, pripada mu pravo na naknadu tržišne vrednosti
mlcla i naknada pretrpljene štete. I obrnuto. Udeo člana društva koji je istupio iz dru-
tvn postaje sopstveni udeo društva. Istupanje člana iz društva i sticanje sopstvenog
iidela registruju se u registar.
U slučaju da skupština društva odbije zahtev za istupanje elana društva, on s
H piavo na istupanje i naknadu može ostvariti u sudskom postupku. Sud ce presuoom
Kujom određuje prestanak svojstva člana društva odrediti i: da udeo elana društva koji
, .nina postaje sopstveni udeo društva; visinu naknade koju je društvo u obavezi da is­
plati elanu društva koji istupa; rok za isplatu naknade; ustanovljavanje zaloge u korist
.'Kina društva koji istupa na sopstvenom udelu društva (ZOPD, čl. 192. stav 2).
Ukoliko je to neophodno za namirenje poverilaca društva, član društva koji je
i*»,upio iz društva ostaje u obavezi da uplati odnosno unese upisani ulog i izvrši dodat-
ii, uplate na koje je bio obavezan. . yi . v.
U uporednom pravu su poznata dva sistema isključenja elana društva, auto­
nomni (po odluci skupštine društva) i sudski (po odluci suda). U našem pravu su za­
kupljena oba (ZOPD, čl. 195-197). Odluku o isključenju člana društva donosi skupsti-
u,i 2/3 većinom glasova preostalih članova zbog neuplate uloga. Odluka se može do-
naii samo u odnosu na sve članove društva koji nisu izvršili svoju obavezu uplate ulo-
radi izbegavanja da se pojedini članovi dovedu u povoljniji položaj. U tom slučaju
udeo tog člana postaje sopstveni udeo društva, a isključenom članu ne pripada pravo
u,i naknadu za njegov udeo. . . . .
Društvo može isključiti člana i u drugim slučajevima koji su propisani osmvac-
Kml aktom ili iz drugih opravdanih razloga, u kom slučaju odluku o isključenju donosi
aid na zahtev društva. Pravilo je da odluku o podnošenju tužbe donosi skupština veći­
nom glasova prisutnih članova. Tužba se može podneti u subjektivnom roku od 6 me-
, , i od dana saznanja razloga za isključenje, a najkasnije u objektivnom roku od 3 go­
dine od nastanka razloga za isključenje. Pod opravdanim razlozima se smatraju, na-
merno ili grubom nepažnjom prouzrokovanje štete društvu; neizvršavanje posebni
dužnosti prema društvu koje su propisane zakonom ili osnivačkim aktom, elan društva
„vojim radnjama ili propuštanjem, protivno osnivačkom aktu, zakonu ili dobrim po-
dovnim običajima, sprečava ili u značajnoj meri otežava poslovanje društva Isključe­
ni član društva ima pravo na naknadu za svoj udeo, pod uslovima i način određen za-

"'• Karakterističan ie primer Nemačke, u kojoj je društvo sa ograničenom odgovornošću i nastalo, u kojoj
....... x«etaih odredaba o mogućnosti istupanja člana iz društva. Međutim, potrebe poslovne prakse su bde ta-
,, da je sudska praksa izgradila ovaj institut, pozivajući se na opšte principe^ugovornog.prava. S. Sogorov,
,11,ihide člana iz društva s ograničenom odgovornošću, Pravo i privreda, br. 5-8/2002, str. 111.
337
 konom. On može tužbom nadležnom sudu protiv društva, u roku od 6 meseci od dam.
pravnosnaznost, presude o isključenju člana, zahtevati vrednost svog udela. Međutim'
i društvo ima pravo da od isključenog člana potražuje naknadu štete
*lanqt ,SlUP(a nlet 1 isk,j“f enJe člana ^ društva ima za posledicu prestanak njegovog
članstva u društvu i gubljenje drugih prava koja iz tog članstva proizlaze, ali mu pripa
da pravo na naknadu tržišne vrednosti njegovog udela. Međutim, to pravo ne pripada
elanu društva na čije je mesto stupio njegov naslednik, odnosno pravni sledbenik.

5. AKCIONARSKO DRUŠTVO

I OPŠTE KARAKTERISTIKE AKCIONARSKOG DRUŠTVA

1. NASTANAK I ZNAČAJ

Prvi oblici akcionarskih društava pojavili su se krajem XVI i početkom XVII vc-
n S d n T Ut tkspUf u SU doŽiveli u XX veku’ kada s» do punog izražaja došle njihove
P dnost, i ekonomska superiornost nad svim drugim oblicima privrednih društava. Ma-
' ' krei!?nje ov° g oblika društva bili su prvenstveno ekonomske prirode. Za realiza-
P" vra dnr h podll|h vata bilo-ie nužno prikupiti značajna finansijska sredstva,
mčeno prevazilaz,la finansijsku snagu male grupe ljudi koja je osnivala društvo sa ogra
cenom odgovornošću. Bilo je potrebno zamteresovati i stimulisati veći broj ljudi da ii.
vest,raju u društvo. Rizik akconara bio je, kao i kod društva sa ograničenom odgovor-
noscu, limitiran do visine unetog uloga u društvo. Pravna priroda akcije, postojanje
otvorenog akcionarskog društva i berze na kojoj se trguje akcijama omogućili su akcio
naru da reahzuje i druga dva cilja: da stiče prinos u obliku dividende i da na berzi prod'i
je akcije, sto mu omogućava izlazak iz društva (dezinvestiranje)825
Prodaja akcija na berzi vrši se po tekućim (tržišnim) cenama koje su nezavisne
hn v a°^ ina n e ,Vredn? Stl akc'ja- Zbog t0§a j e Pravi trenutak za prodaju akcije kada nj,
hova cena na berzi dostigne veći iznos od njihove nominalne vrednosti. Na toj razlici
imalac akcije ostvaruje dodatni prinos koji se naziva kapitalni dobitak, zbogčega je
°n, a ne dividenda, najvažniji motiv za kupovinu akcija.
Akcionarsko društvo820 je tvorevina modernog doba, u kome se javila potrebu
za prikupljanjem sredstava u mnogo većem obimu nego što je to bilo moguće posred
om drugih pravnih formi društava. Kreirano je kao pravni instrument liberalnog ka-
p a izma, radi prikupljanja sredstava kako od pravnih, tako i od fizičkih lica koja ne
I Z m imat' S? tUS trg° VCa’ kak° bi 86 obezbedio k o v in s k i, industrijski i finansijski
kapital neophodan za veće poduhvate. U vreme donošenja Trgovačkog zakonika Fran

mmmm
ris I980O s 7 2 a0n9k 2!3raZVOjU akd° narskih đruštava videti; Hamel-Lagarde-Jauffret, Droitcommercial, Pa
, ,nke (1807.) akcionarske društvo je moglo da se osnuje samo uz odobrenje države,
.luk je zakonom iz 1867. osnivanje bilo omogućeno i bez dozvole države, pa se ta go-
ilin.i smatra godinom kreiranja akcionarskog društva, koje je po m,sljenju francuskog
teoretičara Ripert-a „najbolji pravni instrument modernog kapitalizma _•
Razvoj akcionarskog društva može se sagledati kroz tri faze. U prvoj ono je lnstm
...... liberalnog kapitalizma u kojoj se sa lakoćom osniva i sa lakoćom ft^ eio m se. U toj
t a / j regulisano je većim brojem propisa različite prirode koji nisu bili ngidm. Druga taza

započinje državnom intervencijom u privredi, povećavanjem imperativnih normi koje cvr-

postavljaju status akcionarskog društva, kako bi se izbegla zloupotreba većinskog clan-
n z a š t i ti la manjina u društvu i državi omogućilo da u eri nacionalizacije privatnog se
lom postane jedini član društva. Danas prolazi kroz treću fazu izazova, postajući organ -
-u jja koja je otvorena za mnoga preduzeća u Evropi i.svetu ~ , i postaje osnovni subjekt
itovezivanja sa drugim privrednim subjektima u grupacije društava .
Akcionarske društvo je kompleksan (složen) organizam, čiji je razvoj i značaj
„ lovlien ograničenim rizikom članstva i finansijskim uspehom koji pokazuje, reko
!!Ve pravne forme razvila su se velika preduzeća u prošlom veku. Sva značajnija pre -
danas su u pravnoj formi akcionarskog društva. Njegova prednost se ogleda u:
koncentraciji velikog kapitala; velikom broju zaposlenih; konstantnom članstvu u
vuistvu pravnih lica i u varijabilnom članstvu u svojstvu fizičkih lica; ostvarivanju
• .-like dobiti; ograničenoj imovinskoj odgovornosti članstva; negocijabilnom svojstvu
kapitala; strogosti pravila kojima se štite članovi i treća lica i mogućnosti povećanja
i upitala u toku postojanja društva.
U savremenim uslovima, zahvaljujući njegovim karakteristikama, akcionarske
ilništvo je u stanju da prikupi ogromne sume kapitala, ostvari u praksi najskuplje pn-
,,-dnc projekte, naraste do te mere da prevaziđe unutrašnje granice jedne države i po-
litiic multinacionalni (globalni) privredni subjekt. Zbog toga, akcionarska društva a-
, upravljaju globalnom ekonomijom. U tržišno razvijenim privredama, ova drus va
Uinktcriše još jedan element - koncentracija kapitala i centralizacija svojine, sto o-
,mh do umanjenja njihovog broja, ali i do jačanja njihove ekonomske moći do neslu-
, i nih razmera. U zemljama u tranziciji, po osnovu privatizacije dolazi do promene po-
ilojcćih pravnih oblika u akcionarska društva, odnosno do procesa korporativizacije, a
ipm* i do povećanja broja akcionarskih društava.

' r< ).lIMOVNO ODREĐENJE, SVOJSTVA I REGULATIVA

u) Poiam - Akcionarsko društvo je pojmovno određeno u pravnoj teoriji i zako­

nodavstvo. U pravnoj teoriji ono se poima kao udruženje više lica koja učestvuju svo­
jim ulozima u osnovnom kapitalu koji je podeljen na akcije, k o j i m dmštvo odgovara
, (VOje obaveze, dok članovi ne odgovaraju, vec samo snose rizik do visine unetog

"" 1 iuyon Yves, La societe anonyme, Pariš, 1994, str. 123-124.

" M. Vasiljević, Akcionarsko društvo - društvo akcionara i/ili nosilaca drugih interesa/rizika - Pri-
i\tulske
prakse, Pravni život, Beograd, br. 12/2008, str. 5-19.
339
 uloga . U našem zakonodavstvu ono se definiše kao društvo čiji je osnovni kapital
podeljen na akcije, koje ima jednog ili više akcionara koji ne odgovaraju za obaveze
društva (osim u slučaju probijanja pravne ličnosti)831 a društvo odgovara za svoje oba­
veze celokupnom svojom imovinom (ZOPD, cl. 245. stav 1).
Akcionarsko društvo je društvo kapitala koje sredstva za osnivanje i poslovanje
pribavlja izdavanjem (emitovanjem) akcija. Ono je istovremeno udruženje kapitala i
članova, koje pod zajedničkim poslovnim imenom obavlja privrednu delatnost i poslu­
je radi sticanja dobiti. Akcije su prenosive, a dugovanja se mogu vratiti i u akcijama.
Međutim, mišljenje da su akcije lako prenosive ne odgovara uvek realnosti, jer: ogra­
ničenja prenosa mogu biti predviđena osnivačkim aktom ili statutom i pritom prenos
pretpostavlja izjavu volje imaoca akcije da se ista stavi u promet. Pošto je reč o dru­
štvu kapitala za čije osnivanje, poslovanje, statusne promene i prestanak nisu od zna­
čaja svojstva lica, već veličina kapitala, to je njegova suština u što većem broju akcija,
a ne akcionara, jer u njemu odlučuju „vreće novca“ iza kojih stoje akcionari .
Naziv akcionarskog društva u svetu se različito određuje u teoriji, zakonodavstvu i
poslovnoj praksi. U francuskom, švajcarskom i italijanskom pravu u nazivu društva sadr­
žan je termin anonyme, kako bi se istaklo da ono nema karakteristike društva intuitv per-
sunae. U v . Britaniji ovo društvo se naziva public companv. a u SAD private Corporation.
U SAD javnim (public) se smatraju ona društva koja osniva država ili njem organi radi
obavljanje neke privredne javne službe, a privatna (private) osnivaju privatna lica radi
obavljanja neke privredne delatnosti. Nasuprot tome, u V. Britaniji sa public se označavaju
društva koja se osnivaju javnim upisom akcija, a sa private društva koja se osnivaju bez
javnog upisa akcija (osnivaju se na najčešće aktom krune ili parlamenta i nazivaju se char-
tered, odnosno statutory). Postoji i razlika između britanskog public i private companies i
američkog open corporations i close corporations. Takođe, britanskom pojmu shares
(company limited by shares) odgovara američki pojam stock (stock Corporation)*33.
b) Osnovne karakteristike akcionarskog društva ogledaju se u sledećem. Prva,
to je društvo kapitala, koje nastaje udruživanjem kapitala i članova, kod koga svojstva
članova nisu od značaja za osnivanje, organizaciju, poslovanje i prestanak društva.
Druga, kapital društva je unapred određen i podeljen na akcije, s tim što je minimalni
novčani deo osnovnog kapitala utvrđen zakonom. Akcije glase na određenu nominal­

ni V' •)ovanović’ Preduzeća i društva prema Zakonu o preduzećima, str. 29.

U domaćem zakonodavstvu regulisan je pravni institut probijanje pravne ličnost (ZOPD, čl. 18).
Najpre, zakonodavac je utvrdio lica koja mogu da odgovaraju zbog probijanja pravne ličnosti -
komanditor, član društva sa ograničenom odgovornošću i akcionar. Drugo, navedena lica će odgovarati
zbog probijanja pravne ličnosti „ako zloupotrebe pravilo o ograničenoj odgovornosti društva". Treće,
navedena lica u slučaju probijanja pravne ličnosti „odgovaraju za obaveze društva neograničeno
solidarno . Četvrto, smatraće se da postoji zloupotreba pravila o ograničenoj odgovornosti za navedena
hca, ako to lice: 1) upotrebi društvo za postizanje cilja koji mu je inače zabranjen; 2) koristi imovinu
društva ili njome raspolaže kao daje njegova lična imovina; 3) koristi društvo ili njegovu imovinu u cilju
oštećenja poverilaca društva; 4) radi sticanja koristi za sebe ili treća lica umanji imovinu društva, iako je
znalo ili moralo znati da društvo neće moći da izvršava svoje obaveze. Peto, poverilac društva može
podneti tužbu za utvrđenje protiv navedenog lica nadležnom sudu prema sedištu društva, u roku od šest
meseci od dana saznanja za zloupotrebu (subjektivni rok), a najkasnije u roku od pet godina od dana
zloupotrebe (objektivni rok).
s,3 Didier Paul, Le droit commercial, Pariš 1998, str. 87.
JJ M. Vasiljević, Kompanijsko pravo (2011), str. 240.
340
im ili računovodstvenu vrednost izraženu u novcu834. Treća, osnovni kapital društva je
Imjna veličina (fiksni, odnosno trajni kapital) koja se ne sme smanjivati, jer služi kao
i'.nancija trećim licima za njihova potraživanja. Četvrta, ulozi mogu biti u svemu što
nnu imovinsku vrednost, koja se može izraziti u novcu, osim u radu i uslugama. Peta,
društvo mogu da osnivaju i pravna i fizička lica, uz mogućnost da i jedno lice osnuje
mjavno akcionarsko društvo. Šesta, društvo nastaje donošenjem osnivačkog akta i re­
gistracijom, kada stiče svojstvo pravnog lica. Sedma, ono posluje pod realnim poslov­
nim imenom (samo izuzetno pod personalnim imenom dominantnog akcionara), koje
adrži oznaku „akcionarsko društvo" ili skraćenu oznaku. Osma, akcionarsko društvo
u sa svojstvom pravnog lica, na koje se primenjuju, kako opšta pravila koja važe za
,,ravno lice, tako i posebna pravila koja važe za akcionarsko društvo. Deveta, odgo-
vumost društva je potpuna, jer društvo odgovara celokupnom svojom imovinom, dok
ikt ionari snose rizik do visine unetog kapitala. Deseta, kapital društva je podoban za
pronos posredstvom akcija, koje se prodaju na berzi. Jedanaesta, društvo nastaje, po­
dlije i prestaje u režimu imperativnih normi, uz neznatnu autonomiju volje članova.
I »vanaesta, članstvo se menja prodajom akcija, što ne utiče na postojanje samog dru-
iiva. Identifikacija članova vrši se preko knjige akcija, tako da članovi nisu anonimni,
uinosno u savremenim uslovima preko Centralnog registra hartija od vrednosti.
c) Regulativa - U uporednom pravu akcionarsko društvo je regulisano različi-
iim zakonima: zakonom o trgovačkim društvima (npr. Francuska, Hrvatska, Makedo­
niju); trgovačkim zakonikom (npr. Belgija, Češka, Poljska, Bugarska); zakonom o pri-
\ tednim društvima (npr. Mađarska, Slovenija, Crna Gora, Srbija, Republika Srpska);
ikonom o akcionarskim društvima (npr. Nemačka, Austrija, Rusija); zakonik o obli-
H.icijama (Švajcarska); građanskim zakonikom (Italija). Ovoj formi društva posvećen
|r najveći broj odredaba, u odnosu na druge pravne forme, pretežno imperativne priro-
, 1, U nekim sistemima pravila o akcionarskom društvu izdvojila su se u posebnu gra­
nu prava, tj. u akcionarsko pravo (Nemačka, Austrija).
Akcionarsko društvo u zemljama sa razvijenim tržištem nastalo je sa razvojem
l.iupne robne privrede. Prvi zakoni o akcionarskim društvima doneti su krajem XIX
■ka. Kod nas je regulisano Zakonom o privrednim društvima (čl. 245-469). U okviru
III doneto je Pravilo o Statutu akcionarskog društva (2001).

II VRSTE AKCIONARSKIH DRUŠTAVA

I JAVNO (OTVORENO) I NEJAVNO (ZATVORENO)

AKCIONARSKO DRUŠTVO

a) Pojmovno određenje - U našem pravu prethodno važeći Zakon privrednim

ilmStvima (2004) pravio je podelu na otvoreno835 i zatvoreno836 akcionarsko društvo,

104 Saglasno Drugoj direktivi EU naš zakonodavac po prvi put dopušta akcije bez nominalne vrednosti
iiv Kvotacije, tj. kvotne akcije), npr. 1/3 ili 1/5 od osnovnog kapitala, koji je unapred objavljen i poznat.
11" U SAD se naziva Public Held Corporation, društvo sa osnovnim kapitalom većim od 5.000.000
iliilniu i sa preko 500 akcionara. .
Nu' U SAD se naziva Closely Held Corporation, ima nekoliko akcionara čije se akcije ne kotiraju na
l„ , /l, veći broj njegovih akcionara neposredno učestvuje u menadžmentu društva i postoji mogućnost slo-
liniliic prodaje njihovih akcija.
341
 a ukoliko osnivačkim aktom nije bila određena vrsta akcionarskog društva, smatralo se
d a je reč o otvorenom akcionarskom društvu. Raniji Zakon o preduzećima (1996) po­
znavao je dve vrste akcionarskih društava, kroz dva načina osnivanja: simultani i suk­
cesivnu To isto čine francusko, češko, makedonsko, hrvatsko, slovenačko i druga za
konodavstva . Indirektnu podelu, u širem smislu, na pomenute dve vrste čini i engle­
sko pravo.
U važećem Zakonu o privrednim društvima ne pravi se izričita podela na otvo
reno i zatvoreno akcionarsko društvo, jer je tvorci zakona smatraju suvišnom. Načel
no, za sva akcionarska društva (otvorena i zatvorena) važe ista pravila, s tim što ukoli
ko akcionarsko društvo odluči da javnom ponudom izda akcije ili druge hartije od
vrednosti ima dužnost da se pridržava posebnih zakonskih odredaba (povećana infor
misanost javnosti i zaštita manjinskih akcionara) i pravila o tržištu kapitala.
Iako naš zakonodavac ne pravi razliku između otvorenog i zatvorenog društva, on
izričito govori o javnom akcionarskom društvu, ali i pravi razliku u pravima i obaveza
ma između javnog akcionarskog društava (koja oglašavaju javne ponude za otkup akcija
ili drugih hartija od vrednosti) i drugog akcionarskog društava koja ne vrše takvu emisi
~ ^ V' nejavno (zatvoreno) akcionarsko društvo. Treba naglasiti da u uporednom pra­
vu postoji trend napuštanja zatvorenog akcionarskog društva kao posebne vrste.
. Nejavno (zatvorenoj akcionarsko društvo je posebna vrsta akcionarskog dru
štva, je r sadrži elemente društva sa ograničenom odgovornošću. Ti elementi se ogleda­
ju, kao što mu i sam naziv kaže, u njegovoj zatvorenosti, tj. u otežanoj mogućnosti da
neko pristupi društvu. Pristupanje nije nezavisno od društva i njegovih članova - akci­
onara. Posledica toga je da ovo društvo ima manji broj članova, manji kapital i, svaka
ko, ima manji značaj u poslovnoj praksi. To su i razlozi zbog kojih ga većina pravnih
sistema ne poznaje. Ovoj vrsti društva se prigovara da se približava društvu sa ograni­
čenom odgovornošću i da za kasnije akcionare, ako dođe do prodaje ili emisije novih
akcija, njihov položaj može biti nepovoljan, jer će osnivači nastojati da zadrže odrede
ne pogodnosti za sebe.
U pravnim sistemima koji ga poznaju, zatvoreno akcionarsko društvo je reguli
sano pretežno dispozitivnim, a manje imperativnim normama. Takođe, ono je pod sla­
bijim nadzorom nadležnih državnih organa, zbog čega je investiranje putem sticanja
njegovih akcija rizičnije u odnosu na sticanje akcija otvorenog akcionarskog društva.
b) Načini osnivanja - U uporednom pravu postoje dva načina osnivanja akcio
narskih društva. Prvi je simultani, tj. osnivanje bez javnog upisa akcija u kome sami
osnivači otkupljuju sve akcije. Drugi je sukcesivni, tj. osnivanje javnim upisom akcija
u kome osnivači otkupljuju deo akcija i objavljuju javnu ponudu za otkup preostalih
akcija. Više je razloga za izbor jednog ili drugog načina pri osnivanju akcionarskog
društva. Prvi, simultani način (jednokratni, istovremeni) osnivanja akcionarskog dru
štva je nešto jednostavniji, jer društvo nastaje donošenjem osnivačkog akta i njegovom
registracijom. Drugi n ačinje složeniji, jer osnivači teže da osnuju akcionarsko društvo
između sebe, uz mogućnost da rezervišu za sebe određeni broj akcija i pravo prvenstva
upisa novih emisija akcija, a da kasnije pristupe oglašavanju javnog upisa akcija radi

_. Vide,ti: Zakon 0 trgovačkim društvima Makedonije, čl. 285. i 293; Zakon o privrednim društvima
Slovenije, cl. 189. i 207; Zakon o trgovačkim društvima Hrvatske, čl. 177. i 195.
342
povećanja osnovnog kapitala. Kako primećuju pojedini autori, osnivanje akcionarskog
di ušlva javnim upisom akcija odlazi u prošlost, a akcionarsko društvo može postati
i.ivno posle osnivanja, emitovanjem akcija javnim putem .
Kod simultanog osnivanja osnivači zaključuju ugovor o osnivanju društva,
uplaćuju (unose) uloge u društvo na osnovu kojih stiču akcije, biraju prve organe dru-
,lva i podnose prijavu za registraciju. U zavisnosti od broja osnivača, ovo društvo na-
,l„je na osnovu osnivačkog akta koji se sastavlja u formi ugovora o osnivanju ili odlu-
!.. o osnivanju. Proizlazi d a je ovaj način osnivanja akcionarskog društva pojednosta-
l|cn, jer mu nedostaje oglašavanje javne ponude, upis i uplata akcija na osnovu javne
ponude i osnivačka skupština.
Nejavnim akcionarskim društvom se upravlja u načelu na isti način kao i sa
. >ivorenim, s tim da postoje određene razlike u organima tog društva. Za ovo društvo
ir adekvatna univerzalna skupština, koja je oslobođena najvećeg broja iormainosti u
\
i v i njenog sazivanja i rada .
Većina nejavnih akcionarskih društava se osniva sa namerom da se po proteku
određenog vremena otvori, tj. transformiše u javno akcionarsko društvo. Do toga dola-
i po pravilu, prvom emisijom i prodajom akcija na organizovanom tržištu kapitala,
ili i po sili zakona, kada broj akcionara naraste iznad zakonskog maksimuma.
Postupak otvaranja nejavnog akcionarskog društva je složen (javna emisija
okcija, odobrenje javne ponude i prospekta, uspešnost emisije, upis u Centralni regi-
i dr.), a u njemu pored društva učestvuju i drugi subjekti: regulatomo telo (Komi-
iija za hartije od vrednosti), garant (investiciona banka), revizori i konsultanti. Njego­
vo otvaranje se ne smatra promenom njegove pravne forme. Ako otvaranje ne uspe,
ono može prestati na jedan od načina za prestanak akcionarskog društva.
c) Karakteristike nejavnog (zatvorenog) akcionarskog društva - Osnov
I u akteristike ovog društva u našem pravu su: 1) osniva se simultanim načinom; 2)
mio može izdavati akcije samo svojim akcionarima (osnivačima) ili profesionalnim in-
vi'slitorima i zaposlenima; 3) ne može u postupku osnivanja javnom ponudom izdavati
akcije na tržištu hartija od vrednosti; 4) može imati najviše 10.000 akcionara, jer ako
pređe taj broj mora se transformisati u javno akcionarsko društvo (ZOTK, čl. 123. st.
1 lač. 1); 5) prenos akcija ovog društva vrši se na OTC tržištu (over the counter - iza
mllera); 6) nije pod posebnim nadzorom Komisije za hartije od vrednosti; 7) nije u
obavezi da izveštava javnost i Komisiju za hartije od vrednosti o važnim poslovnim
događajima, fmansijskim izveštajima, izveštajima o poslovanju i izveštajima revizora
(pod uslovom da nije emitovalo javnim putem druge hartije od vrednosti koje nisu ak-
i ijc, u kom slučaju stiče prava i obaveze javnog akcionarskog društva); 8) može osni-
v.ičkim aktom ili statutom ograničiti promet svojih akcija; 9) može pod zakonom utvr­
đenim uslovima pristupiti otvaranju, tj. transformisanju u javno akcionarsko društvo i

*■’* M. Vasiljević, Kompanijska pravo (2011), str. 250. .......................

HWU uporednom pravu poznata je univerzalna skupština, koja okuplja sve akcionare, čije sazivanje i
i ili nisu strogo propisani. Ona najviše odgovara društvu osnovanom simultanim putem, koje okuplja ma-
n|l hroj akcionara i bliža je društvu sa ograničenom odgovornošću.
343
 d) Karakteristike i prestanak svojstva javnog akcionarskog društva
Osnovne karakteristike javnog akcionarskog društva u našem pravu su: 1) osniva se na
osnovu Zakona o privrednim društvima i Zakona o tržištu kapitala; 2) može javnom
ponudom izdavati akcije na tržištu hartija od vrednosti; 3) pod posebnim je nadzorom
Komisije za hartije od vrednosti; 4) može imati neograničeni broj akcionara; 5) im:i
zakonsku obavezu da lzveštava javnost, Komisiju za hartije od vrednosti i Centralni
registar o važnim poslovnim događajima, fmansijskim izveštajima, izveštajima o po
slovanju i izveštajima revizora; 6) nije mu dopušteno da statutom ograničava promei
svojih akcija i dr.
D r u štv u p r e s ta je s v o js tv o j a v n o g a k c io n a r s k o g d r u š tv a dostavljanjem odgo
varajucih dokaza Komisiji za hartije od vrednosti: 1) da je skupština društva doneln
odluku o povlačenju akcija sa organizovanog (regulisanog) tržišta, odnosno MTP %
većinom od ukupnog broja glasova (ZOTK, čl. 123), a odluka sadrži neopozivu izjava
da ce društvo otkupiti akcije nesaglasnih akcionara; 2) da javno akcionarsko društvo
spadne na manje od 100 vlasnika klase dužničkih hartija od vrednosti koje su bili
predmet javne ponude, na kraju naredne poslovne godine, posle godine u kojoj je izvr­
šena njihova javna ponuda. Samo izuzetno, javnom akcionarskom društvu prestaćc to
svojstvo 3K0 u toku bilo koje kalendarske godine sve hartije od vrednosti izdate jav­
nom ponudom budu: preuzete putem ponude za preuzimanje; otkupljene u postupku
prinudne prodaje ili ostvarivanja prava na prodaju akcija društva u skladu sa Zakonom
o privrednim društvima; poništene nakon statusnih promena (ZOTK, čl. 70. stav 2)
Komisija za hartije od vrednosti će brisati javno akcionarsko društvo iz registra, mi
zahtev izdavaoca i uz prilaganje odgovarajućih dokaza.
e) Pretvaranje nejavnog akcionarskog društva u javno - U Zakonu o pri
vredmm društvima nije uređen postupak osnivanja javnog (otvorenog) akcionarskog
društva, tj. osnivanje akcionarskog društva sukcesivnim načinom. Zbog toga, ono se u
našem pravu osniva tzv. nejavnim putem, tj. simultanim načinom, a zatim se u postup­
ku uključivanja emitovanih akcija nejavnim putem na regulisanom tržištu akcija, od
nosno u postupku nove javne emisije akcija putem javne ponude u postupku povećanju
osnovnog kapitala, transformiše u javno akcionarsko društvo. Odobrenjem javne emi
sije akcija od strane Komisije za hartije od vrednosti, uz ispunjenje zakonskih uslovn
akcmnarsko društvo posle sprovedenog postupka za tu emisiju i upis u registar tran
srormiše se u javno akcionarsko društvo.840
J a v n a p o n u d a (uključivanje u trgovanje) počinje objavljivanjem prospekta8'"
od strane akcionarskog društva (preuzimalac emisije) u službenom glasilu, kao i u
840 7
Za pretvaranje javnog u nejavno akcionarsko društvo videti: N. Jovanović, Zakonodavnu
S T ° s t r U3 0 2 - m anJU JaVn°8 “ neJaVm drUŠtV° ’ AnaH PraVn0g fakulteta u Be°gradu, Beograd, h,
harti- P,r0Sp®kt "1“ra da sadrži svf informacije koje, s obzirom na posebne karakteristike izdavaoca I
aućalahf invetritorirnTn!.6' ^ 7 T V ' uključuju u Rovanje na regulisano tržište, odnosno MTP onu.
.investitorima da izvrše objektivnu procenu imovine i obaveza, fmansijskog stanja, poslovnih
tih^hartTn Potencijalmh poslovnih rezultata izdavaoca i garanta ukoliko postoji, kao i pravu i/
mnra h v đ V®?"0?11' lnf° rmaciJ.e u Prospektu moraju biti tačne, potpune, a prospekt dosledan. Prosp.-U
" “ j" “ i - "-i" koji omo8 r :
344
dnevnom listu koji izlazi u propisanom tiražu i distribuira se na području ćele zemlje
i / ( )TK, čl. 11). Međutim, poziv može da uputi za emitenta, u svojstvu punomoćnika,
poslovna banka ili investiciono društvo (brokersko-dilersko društvo, društvo za osigu-
, „nje ili penzioni fond). Funkcija preuzimaoca emisije je da obezbedi sigurnost pla-
mana emisije, jer se obavezuje da celokupnu ili deo emisije proda na tržištu ili da je
'il upi (osnivači), ili se samo obavezuje da će nastojati da proda sve emitovane akcije.
U,idi umanjenja svog rizika, preuzimalac emisije može angažovati potpreuzimaoca,
kuji se prema preuzimaocu obavezuje da će preuzeti i platiti deo akcija koje se ne pro­
d ru na organizovanom tržištu. _ #
Da bi došlo do uključivanja hartija od vrednosti na regulisano tržište po-
irrl.no je da se ispune dva zakonska uslova: 1) objava prospekta i 2) odobrenje Ko­
misije za nanije od vrednosti. Komisija je dužna da donese rešenje o podnetom zahte-
vll „ zakonom predviđenom roku - rešenje o odobrenju prospekta za distribuciju akci­
ja (ono je konačno, objavljuje se u službenom glasilu, a protiv njega se može voditi
upi iivni spor). Samo ako su ispunjena napred navedena dva uslova, smatra se da su is­
punjeni uslovi za objavu javnog poziva za upis i uplatu akcija. Tako izdate akcije mo­
ju :.c naći na opštem finansijskom tržištu, ali ne i berzanskom tržištu, jer su uslovi za
,,v r najkvalitetnije i najprofitabilnije hartije od vrednosti mnogo stroži.
Javna ponuda hartija od vrednosti ne može početi pre objavljivanja prospekta
i ,.uno izuzetno nije potrebno objavljivanje prospekta), a javni poziv je sastavni deo
I.... .pekta i mora da sadrži: 1) podatke o datumu otpočinjanja upisa i uplate, kao i rok
i upis i uplatu hartija od vrednosti; 2) podatke o mestu na kome se mogu izvršiti upis
i uplata, odnosno izvršiti uvid ili dobiti primerak prospekta za izdavanje hartija od
leđnosti. Upis hartija od vrednosti vrši se u investicionom društvu, na osnovu pisa­
nog ugovora između ponuđača i tog društva. Uplata hartija od vrednosti vrši se u
„ „ v e l i u kreditnoj instituciji, tj. članu Centralnog registra. Izveštaj o ishodu javne po-
,nule izdavalac (ponuđač) dužan je da, najkasnije u roku od 3 radna dana od dana za-
vtici ka postupka javne ponude, objavi i dostavi Komisiji za hartije od vrednosti. Na
h,i|u, izdavalac podnosi Centralnom registru zahtev za otvaranje računa i upisa u Cen-
iiulni registar zakonitih imalaca hartija od vrednosti, tj. za upis akcija i akcionara
(/,()TK, čl. 34-37).

i II DNOČLANO DRUŠTVO KAPITALA

n) Nastanak i pravna regulativa - Nastanak jednočlanog društva kapitala ima

111u dugu predistoriju. Mnogi autori pojavu ovog društva vezuju za vreme kada je dr-
i\ .i počela da vrši nacionalizaciju privrednih društava (preduzeća) sa privatnim kapi-
i limu u pojedinim oblastima privrednog života84". Ovo društvo je najpre uvela Ne-
uCka ( Einmannsgesellachaft), ubrzo zatim i F r a n c u s k a societe unipersonnelle),
mglosaksonske (single-member company) i druge zemlje .

" ' V. Jovanović, Preduzeća i društva prema Zakonu o preduzećima, str. 56. i M. Vasiljevic, Pnvred-
i di iifstva - domaće i uporedno pravo, str. 201. . . . . . . cr
" '1l'rimera radi, „austrijsko i švajcarsko pravo isključuju mogućnost osnivanja jednočlanog društva s*
UMiiilfenom odgovornošću11. M. Nedkov, T. Beličanec i E. Gradiški-Lazarevska, op. cit, str. 345.
34f
 U našem pravu postoji mogućnost osnivanja jednočlanog društva sa ograničenom
odgovornošću i jednočlanog akcionarskog društva (ZOPD, čl. 139. stav 1 i 245 stav I )
uz postojanje poj'edinih posebnih pravila za njihovo osnivanje, rad i poslovanje. Postojanje
jednočlanog društva, osnivanjem ili transformacijom postojećeg društva kapitala, poznaje
veći broj zakonodavstava razvijenih zemalja i zemalja u tranziciji (npr. Nemačka, Austrija
Francuska, Italija, Svajcarska, Mađarska, Ruska Federacija, Bugarska, Slovenija Hrvat­
ska), prvenstveno zbog njegovog pravnog subjektiviteta i odvojenosti imovine dnlštva od
imovine njegovih članova, odnosno akcionara. Međutim, u pojedinim pravnim sistemima
kakav je npr. slučaj sa Crnom Gorom, dopušteno je osnivanje jednočlanog društva sa
ograničenom odgovornošću, ali ne i jednočlanog akcionarskog društva844.
Evropska unija je u okviru Programa za unapređenje malih i srednjih preduzeća
n0Q8o \ ? y anaeStLil d'rektlVU 0 j edn°članom društvu sa ograničenom odgovornošću
[ . Postupku donošenja ove direktive bilo je izraženo protivljenje pojedinih dr­
žava clamca EU, sa argumentacijom da društvo (kompanija) treba da ima najmanje
dva osnivača, odnosno elana. Nezavisno od iznetog, ova direktiva je imala za cilj d i
stvori pretpostavke kojima se omogućava uspostavljanje ograničene odgovornosti in­
dividualnih trgovaca unutar jedinstvenog tržišta EU845.
Dvanaesta direktiva EU se odnosi na društva sa ograničenom odgovornošću iP
kontinentalnom pravnom sistemu (npr. Francuska, Nemačka, Italija), odnosno na akcio­
narska društva u anglosaksonskom pravnom sistemu (Velika Britanija, Irska). Odredbe
ove direktive pnmenjuju se i na jednočlana društva čiji je osnivač država (javno predu-
zece), pod uslovom da država članica EU dopušta postojanje društava u ovom obliku.
Dvanaesta direktiva EU primenjuje se samo na jednočlana akcionarska društva
akdonarskog^m š^valr^aVe EU 06 doPuštaJu osnivanje jednočlanog otvorenog
b) P o ja m - Da li se može govoriti o posebnim pravnim oblicima u slučaju jed-
noclanog društva kapitala? Odgovor je negativan. Naime, radi se o klasičnim formama
trgovačkih društava kapitala (društvo sa ograničenom odgovornošću, akcionarsko dru
stvo), uz postojanje neznatnih specifičnosti u njihovom osnivanju i poslovanju Ovom
pravnom formom pružena je mogućnost da član društva, odnosno akcionar ne odgova
ra ličnom imovinom za obaveze koje preuzme društvo kapitala prema poveriocima
v . Mo§ucnost jednočlanog (jednopersonalnog, unilateralnog, inokosnog)846 dru­
štva je pojava čije korene pronalazimo u Nemačkoj, a danas je široko rasprostranjena
u uporednom zakonodavstvu. Pod ovim društvom kapitala se u uporednom pravu, prc
svega, podrazumeva situacija kada se sve akcije ili udeli jednog društva steknu u vla-
smstvu jednog elana društva, a manje se podrazumeva osnivanje društva od strane sa­
mo jednog elana društva. Većina zemalja omogućava da društvo kapitala nastavi po­
stojanje kao jednočlano, nasuprot klasičnoj teoriji o trgovačkim društvima koja je u ta-

845 Zakon 0 privrednim društvima Crne Gore, čl. 18. stav 2. i 77.
... naPred navedenog postizanja cilja zaštite trećih lica (poverilaca), Predlogom dvanaeste di
nr(,j',Ve„SU bde jasne namere o dopuni inicijative Zajednice da se ohrabri stvaranje i razvoj malih i srednjih
preduzeća. Delom i zbog tog razloga, „privatne kompanije11 su smatrane najadekvatnijom pokretačkom
čhfrfirp1 z£*Jcdnoclana društva kapitala, iako su predložene i odredbe kojima se šire mogućnosti za države
clanice za osnivanje ,javnih kompanija11. Vanessa Edtvards, EC Companv Law str 222S
/■ ^ -/ term‘?0l0Skmn P0j ašnj enjima videti: J. Šogorov, O pojmu i pravnoj prirodi jednopersonalnov
(jednočlanog) drustva, Pravni život, Beograd, br. 11/2005, str. 192-194 jeunopersonamog
346

I
, ,mi situacijama nalagala prestanak takvog društva, iz razloga što je „društvo tvorevi­
ni miimanje dva subjekta"' • . , . • V

c) O s n iv a n je - U našem pravu jednočlano društvo kapitala se osniva osmvac-

11,,, aktom, koji se donosi u formi odluke (ZOPD, Cl. 11. stav 1). Osnivač ovog dru-
i i može biti fizičko ili pravno lice, domaćeg ili stranog porekla.
Dvanaestom direktivom EU ostavljena je mogućnost da ovo društvo osnivaju ti-
„ u i pravno lice, kao i da se po osnovu sticanja (otkupa) svih udela od jednog elana
vo društvo transformiše u Jednočlano društvo" (single-member companv). Direkti-
\,,IMjc omogućeno da društvo može imati jednog člana od momenta osnivanja, ili tako
tu iv sve udele, odnosno akcije, steći jedno lice, odnosno član društva.
Ne postoji mogućnost osnivanja jednočlanog društva u nekoj od tom u za dru-
ivi, lica kao i što ne postoji mogućnost za transformaciju postojećeg ortačkog ili ko-
ii, inditnog društva u jednočlano društvo, zbog njihove pravne prirode, jer su to dru-
tvit ugovori. . ,, . i* . *
Mogućnost osnivanja jednočlanog dmštva kapitala u oblasti malog biznisa je ne
...... . rešenje koje prati u potpunosti savremeni uporednopravm trend i zahteve EU,
,, koje cilja na ogroman broj onih malih zajednica (preduzeća) koje se u praksi naj-
svode na jedninu .
d) O r g a n i - U jednočlanom dmštvu kapitala jedim član tog društva ostvaruje
miillcžnosti skupštine neposredno ili preko ovlašćenog lica (ZOPD, čl. 198. stav 4. i 326.
i,iv 4) U slučaju kada je jedini član dmštva pravno lice, tada se osnivačkim aktom mo-
h odrediti organ tog dmštva koji će vršiti funkciju skupštine. Međutim, u odsustvu ta-
I , odredbe smatra se da funkciju skupštine vrši registrovam zastupnik osnivača.
e) R e g is tr a c ija i tr a n s fo r m a c ija - Nakon osnivanja jednočlanog društva nužno
du se ta pravna činjenica o identitetu tog subjekta prava unese u odgovarajući regi-
mIiii. saglasno odredbama Prve direktive EU.
Kad jednočlano društvo kapitala stekne jednog ili više članova, odnosno akcionara,
IH/avisno od osnova (prodaja dela udela, odnosno akcija; ulazak novih članova dmštva ili
,1, umara; podela udela; konverzija duga u akcije), dužno je da uskladi svoju pravnu orga­
ni ičiju sa zakonom i da registmje nastale promene u odgovarajući registar. U našem pra-
vii u slučaju transformacije jednočlanog dmštva kapitala, ono zadržava svojstvo pravnog
Ii, Ii Takođe, nije reč o statusnoj promeni i o promeni pravnog oblika jednočlanog dmštva
I upitala, već isključivo o promeni jednočlanog u višečlano društvo kapitala.
f) p r e s t a n a k - Jednočlano dmštvo sa ograničenom odgovornošću uvek prestaje
u slučaju stečaja ili likvidacije nad jedinim članom koji nema pravnog sledbemka, od­
nosno smrću člana koji nema naslednika849. Jednočlano akcionarske društvo prestaje:
iinrću fizičkog lica koje je jedini akcionar, ako je nad njim sprovedena ostavinska ras­
pi nva, a naslednici ne traže da dmštvo nastavi sa radom; prestankom pravnog lica kao
jcilinog akcionara, osim ako u stečajnom postupku akcije ne preuzme drugo lice .

1,47 v Jovanović, P reduzeća i d ru štv a p re m a Z a konu o preditzećim a, str. 56-57. ,

"4» Ocene novije francuske doktrine o jednopersonalnom društvu sa ograničenom odgovornošću ka
silnom pravnom monstrumu" koji treba da resi „kvadraturu kruga" zaslužuju posebnu raspravu. Uporedi J.
L r ic h o v . op. cit., str. 149. i dalje. Navedeno prema D. Knežić-Popovic,
pravu in o v o m ju g o sla ven sko m zakonodavstvu, Pravo i privreda, br. 5-8/1997, str. 170 (fusnota lb).
Isto rešenje predviđa i zakonodavac Makedonije. Zakon o trgovačkim društvima Makedonije, cl. 266.
Zakon o trgovačkim društvima Makedonije, čl. 454.
 g) Z n a č a j - Jednočlana društva kapitala mogu biti od značaja za individualne
preduzetmke. Najpre, kada individualni preduzetnik želi da svoju imovinu izdvoji i za­
štiti je od imovine kojom želi da obavlja privrednu delatnost, u okviru autonomne eko­
nomske jedinice - privrednog društva. Tada individualni preduzetnik nastoji da uloži
imovinu za obavljanje delatnosti osnivanjem jednočlanog društva kapitala, prvenstve­
no osnivanjem društva sa ograničenom odgovornošću, koju će uostalom on u potpuno-
sti kontrolisati, posebno imajući u vidu razloge kojima se obezbeđuje sigurnost za
ostatak njegove svojine” i za fmansijsko poslovanje društva. Zatim, jednočlano dru­
štvo kapitala može biti od značaja za individualnog preduzetnika, posebno u situaciji
kad jedan elan treba da donese odluku da nastavi svoje poslovanje u obliku jednočla­
nog akcionarskog društva ili jednočlanog društva sa ograničenom odgovornošću
Jednočlano društvo kapitala, posebno jednočlano društvo sa ograničenom'odgo- '
vomoscu se pokazalo kao adekvatna pravna forma za mala preduzeća. Osim toga, jed-
noclana društva imaju svoje mesto i ulogu i u povezivanju privrednih društava. Kako
primecuju pojedini autori, u mnogim zemljama predstavljaju 1/4, a u nekim čak i 1/3
svih društava sa ograničenom odgovornošću 85‘.

III A K C I J E T O S T A L E H A R T IJ E O D V R E D N O S T I

U uporednom pravu pravi se razlika između serijskih i neserijskih hartija od

vrednosti. Dok se prve izdaju u serijama (akcije, obveznice, blagajnički zapisi, komer­
cijalni zapisi, državni zapisi, varanti za kupovinu akcija i obveznica, Sertifikati o de-
pozmi), dotle se druge izdaju pojedinačno (npr. menica, skladišnica, prenosiv tovami
lst). Serijske hartije od vrednosti dele se na kratkoročne (obveznice, zapisi i sertifikati
o depozitu) i dugoročne (obveznice i sertifikati o depozitu). Treba naglasiti da je akci­
ja posebna vrsta hartije od vrednosti bez roka dospeća.
Serijske hartije od vrednosti emituju se, po pravilu, javnim putem, koji podrazu
meva strogi zakonski postupak (npr. javni poziv ili javna ponuda, izrada i dostupnosi
prospekta, pribavljanje dozvole od organa nadzora i dr.). On je uspostavljen u opštem
interesu i interesu zaštite investitora u te hartije. Izuzetno, kad je tako predviđeno za­
konom, izdavalac hartija od vrednosti koje se emituju u serijama ne mora poštovati
sva propisana pravila za njihovo izdavanje. Reč je o tzv. nejavnim (privatnim) emisija­
ma, kao sto su emisija za poznate profesionalne investitore, emisija do određene vred­
nosti (male emisije); emisija poznatim akcionarima (zatvorene emisije) i dr.

I. A K C I J E

a ) P o ja m , iz d a v a n je i s v o js tv a a k c ija - Akcija je hartija od vrednosti koju iz-

daje akdonarsko društvo i koja glasi na deo njegovog osnovnog kapitala. Prema tome
akcija je udeo u osnovnom kapitalu društva i ima sledeće karakteristike: izdaje se sii
određenom nominalnom ili računovodstvenom vrednošću; negocijabilne (prometljive)
je prirode u m a svoju vrednost na tržištu, koja se ne mora poklapati sa njenom nomi­
nalnom (knjigovodstvenom) vrednošću; korporativna je hartija od vrednosti, koja nje-*348

851 J. Šogorov, O p o jm u i p r a v n o j p r ir o d i je d n o p e r s o m ln o g (jednočlanog) d ruštva , str. 191.

348
(rovom imaocu daje člansko pravo u akcionarskom društvu. Reč je o skupu prava i
obaveza koja pripadaju imaocu akcije, a njegova najvažnija prava su upravljačka i
imovinska prava ili samo imovinska prava koja ostvaruje u društvu. Imalac akcije sti-
,Y člansko pravo preuzimanjem obaveze unošenja svog uloga u akcionarsko društvo, a
ni’ izdavanjem akcije koje je deklaratome prirode. 852
Pojmovno određenje akcija po pravilu daje pravna nauka, rede zakonodavac^.
11 našem pravnom sistemu akcije su regulisane Zakonom o obligacionim odnosima ,
Zakonom o privrednim društvima i Zakonom o tržištu kapitala.
Akcije izdaju akcionarska društva (i komanditna društva na akcije), a izdaju se
nakon pribavljanja odobrenja nadležnog organa. Njihovo izdavanje ne podrazumeva
kao ranije, njihovo fizičko izdavanje u materijalnoj formi - tzv. pisane isprave. U
udovima informatičke tehnologije za njihovo izdavanje važi n a č e lo d e m a te r ija h z a c i-
|i\ tj. da se one samo vode u elektronskoj formi i registruju u registar. 1 u našem pravu
11• primenjeno načelo dematerijalizacije za akcije (i druge serijske hartije od vredno-
,ii), čime je izbegnuto štampanje akcija. Ovakav postupak „izdavanja akcija i vo e-
tija njihove evidencije pogodan je za brz promet akcija.
U našem pravu akcionarsko društvo izdaje akcije koje glase na im e (Z O P IJ, Cl.
• IX), a može izdavati obične akcije sa nominalnom vrednošću i bez te vrednosti (knji­
govodstvena vrednost). Najniža nominalna vrednost akcija ne može biti niža od 100
dinara (ZOPD, čl. 258. stav 3). Akcije u ukupnoj vrednosti ne mogu se izdavati na iz­
nos manji od najnižeg zakonskog iznosa osnovnog kapitala. Ako društvo izdaje akcije
nominalnom vrednošću, u tom slučaju sve akcije iste klase moraju imati istu nomi­
nalnu vrednost, a ako izdaje akcije bez nominalne vrednosti, sve akcije društva moraju
bit i bez nominalne vrednosti.
Akcija mora da sadrži elemente koji su zakonom propisani (n a č e lo t o r m a ln o -
sit) i pravo koje je prenosivo (n a č e lo in k o r p o r a c ije i n e g o c ija b iln o s ti). Ona je hartija
ml vrednosti koja njenom imaocu daje pravo na dividende (uključujući pravo na deo
likvidacione mase) i pravo na upravljanje ili samo pravo na dividende (uključujući
plavo na deo likvidacione mase). Minimalna vrednost akcije obično se utvrđuje zako­
nom, dok je njena maksimalna vrednost stvar opredeljenja osnivača društva. U pogle­
du prava koja akcija daje u odnosu na akcionarsko društvo, ona je po svojoj prirodi ne-
di-ljiva (n a č e lo n e d e ljiv o s ti a k c ije )854. Zbog toga, suvlasnici na jednoj akciji mogu
prema društvu ostvarivati svoja prava samo preko zajedničkog punomoćnika, a za
obaveze iz akcije snose solidarnu odgovornost. Načelo nedeljivosti akcije ne dopusta
da se razdvaja pravo upravljanja u društvu od imovinskog prava. Međutim, ovo načele
,,c sprečava podelu akcija na manje nominalne vrednosti, na osnovu odluke skupštine
iikeionara. . . ,
Akcija daje njenom imaocu u p r a v lja č k a p r a v a , u koja spadaju: pravo glas:
Imada to pravo ne daje svaka akcija), pravo na izbor članova u organe društva, prave

H': Na primer, zakonodavac Crne Gore definiše akciju (čl. 52. stav 1). ,
U budućem Građanskom zakoniku Srbije predlaže se unošenje " °v° g °deQljJ f sa 5 c a ’ p0
lut/lvom Hartije od vrednosti u seriji“. GZRS-druga knjiga, čl. 269-273 (str. 95-9 ). . Q0,
«'•* Detaljnije videti: D. Golubović, Osnovne karakteristike akcija, Pravni život, Beograd, br. 1/1996
.ii 353-356.
34
 da akcionar bude biran za člana organa društva, pravo vršenja nadzora, pravo na infor-
misanje, pravo na uvid u poslovne knjige, pravo pobijanja odluka koje donosi društvo
preko svojih organa. U imovinska prava spadaju: pravo na dividendu, pravo raspola­
ganja akcijama, pravo na deo likvidacionog ostatka.
U postupku povećanja osnovnog kapitala ili njegovog smanjenja, može doći do
potrebe spajanja više akcija (konsolidacija akcija) kako bi se dostigli iznosi propisani
o najnižem iznosu akcija, odnosno o višim nominalnim iznosima akcija. Potreba spa­
janja akcija mora biti zasnovana na odluci o povećanju ili smanjenju osnovnog kapita­
la društva. Međutim, spajanjem i podelom akcija ne smeju se povređivati prava imala­
ca varanata na sticanje akcija i prava imalaca zamenljivih obveznica na zamenu za ak­
cije.
b) Pojam klase akcija —Akcionarsko društvo ima slobodu da osnivačkim aktom
utvrdi da li će izdavati akcije različitih klasa. Ako donese takvu odluku, nužno je da dru­
štvo u tom aktu navede svaku klasu (rod) akcija i njihov broj u svakoj klasi. Društvo
može izdavati akcije različitih klasa pri osnivanju, ali i u toku svog poslovanja.
Akcije koje daju ista članska prava (prava i obaveze) njenim imaocima u akcio­
narskom društvu čine istu klasu (rod) akcija. Pravo je akcionara svake klase akcija da
odlučuje na odvojenim skupštinama svake klase akcija ili na odvojenim glasanjima na
istoj skupštini. Treba praviti razliku između različitih vrsta akcija (npr. akcije na ime) i
akcija različitih klasa, koje daju različita članska prava u odnosu na određenu vrstu iz
datih akcija (npr. obične akcije). Na primer, različite klase su obične (redovne) akcije,
koje uvek čine jednu klasu, a preferencijalne su kad daju različita članska prava. Mogu
se izdavati više klasa preferencijalnih akcija.
c) Jedinstvena evidencija akcionara - U našem pravu akcionarom se smatra lice
koje je upisano u Centralni registar hartija od vrednosti, počev od dana upisa. Akcionari
koji stiču akcije po nekom od pravnih osnova (npr. kupci akcija iz javne ili nejavne emi
sije, kupci akcija na sekundarnom tržištu ili po nekom drugom osnovu) dužni su da se
upišu u Centralni registar, u skladu sa Zakonom o tržištu kapitala (ZOPD, čl. 249).
d) Vrste akcija - Akcije se razvrstavaju na osnovu različitih kriterijuma. Aku
se pođe od kriterijuma redosleda u njihovom izdavanju, one se dele na akcije prve
emisije (osnivačke) i akcije ostalih emisija. Osnivačke akcije se izdaju u postupku
osnivanja i na osnovu osnivačkog akta akcionarskog društva. Posle osnivanja društva i
njegove registracije, mogu se izdavati akcije druge i narednih emisija, čime se obezbe-
đuje dodatni kapital za poslovanje društva i za povećanje osnovnog kapitala.
Polazeći od kriterijuma označenja njenog imaoca, one se dele na akcije na
ime i akcije na donosioca. Prve imaju ograničenja i kontrolu u postupku prenosa, a
druge omogućavaju lakši prenos, ali nose i veći rizik, jer njihov imalac gubi pravo i/
hartije (ako je u materijalnom obliku) a pri tom se ne može amortizovati. Naše pravo
poznaje samo akcije na ime (ZOPD, čl. 248). U novije vreme se sve više govori o iš
čezavanju anonimnosti akcionara sa akcijama na donosioca, zbog potrebe fiskusa, po­
trebe upisa na određeni račun kod centralnog registra radi njihove dematerijalizacije.
potrebe prijave nadležnom organu i dr.855.853*

853 M. Vasiljević, K o m p a n ijsko p ra v o (2011), str. 264.

350
 Prema kriterijumu pravu glasa, one se dele na akcije sa pravom glasa i na ak-
i ije bez prava glasa. Ako daju jedan ili veći broj glasova, onda se dele na akcije sa
leđnim glasom i na akcije sa više glasova.
Prema kriterijumu sadržine prava, akcije se dele na obične (redovne, ordinary
\luires) i preferencijalne (povlašćen e,preference shares). Preferencijalne akcije se de­
le na participativne856, kumulativne8” i mešovite858. U našem pravu akcionarsko dru-
■ivo može izdavati dve vrste akcija: obične i preferencijalne akcije (ZOPD, čl. 250).
<»bične akcije predstavljaju uvek jednu klasu akcija i imaju istu nominalnu vrednost ili
u bez nominalne vrednosti. 1 preferencijalne akcije iste klase moraju imati istu nomi­
nalnu vrednost, a mogu biti podeljene u dve ili više klasa sa različitim pravima: sa raz­
ličitim stopama dividendi; sa različitim participativnim ili kumulativnim pravima na
dividende; sa različitim pravima na isplatu imovine društva pri likvidaciji. Imaoci pre-
iiTencijalnih akcija su povlašćeni u odnosu na imaoce običnih akcija u pogledu redo-
lcda isplate dividendi i namirenja likvidacionog ostatka društva, kao i u pogledu dru-
prava (ZOPD, čl. 253). Zbog toga imaoci preferencijalnih akcija preuzimaju manji
ii/ik, a ta njihova pogodnost je kompenzirana manjim potencijalnim prinosom (limiti-
i mm dividenda) i oduzimanjem prava glasa859. S druge strane, imaoci običnih akcija
nnr.c najveći rizik, jer su poslednji na listi za namirenje svog likvidacionog ostatka
.Ilirstva, ali očekuju i najveće prinose, po osnovu nelimitirane dividende i kapitalnih
dobitaka. U našem pravu se obične akcije akcionarskog društva ne mogu pretvarati u
l>iderencijalne akcije ili druge hartije od vrednosti.
Prava imalaca običnih akcija i preferencijalnih akcija regulisana su zakonom.
Imovinska prava imaoca običnih akcija (pravo na isplatu dividendi i pravo učešća u
i.upodeli likvidacionog ostatka) mogu se prenositi putem ugovora na treća lica. Akci-
<Mini i sa preferencijalnim akcijama nemaju pravo glasa u skupštini akcionara sa akcio-
M.u mm koji imaju obične akcije, osim u slučajevima određenim zakonom. Međutim,
iki lunari sa preferencijalnim akcijama imaju sledeća prava: pravo učešća u radu skup-
Mine, bez prava glasa; pravo prečeg sticanja akcija iste klase akcija iz novih emisija;
pinvo pristupa aktima i dokumentima društva.
Imalac akcija može biti i samo akcionarsko društvo (sopstvene akcije društva),
nit do tih akcija ne može doći njihovim upisom već sticanjem od svojih akcionara i na
„niiovu odluke skupštine akcionara. Društvo može sticati sopstvene akcije neposredno
ili preko trećeg lica, koje akcije stiče u svoje ime a za račun društva, pod zakonom
ulM'đenim uslovima. Sopstvene akcije ne daju pravo glasa niti pravo na dividende, a
mine njihovog držanja od strane društva zakonom je ograničeno na godinu dana (ako
u mučene suprotno zakonu), odnosno u roku od 2 godine (ako njihova vrednost prela­
ti 1(1% od osnovnog kapitala društva). Do isteka zakonskog roka društvo ih mora pro-
I ili ili poništiti (ZOPD, čl. 281-292).

Preferencijalne participativne akcije daju pravo na određeni fiksni procenat u njoj označene di-
i,|i mir, pre isplate dividende akcionarima sa običnim akcijama; participacija u smislu prava na isplatu li­
li vltliiđonog viška i dr. ,
Preferencijalne kumulativne akcije daju pravo na naplatu kumulirane neisplaćene dividende pre na-
........ Ilviđende imaoca običnih akcija. Njima se rešava problem neisplaćenih dividendi iz prethodnih godina.
" * Izdavanje mešovitih akcija se uglavnom ne praktikuje.
"" | l našem pravu ukupna nominalna vrednost izdatih i odobrenih preferencijalnih akcija ne može biti
i . i ml 50% osnovnog kapitala društva. ZOPD, čl. 253. stav 2.
351

i
 U savremenim uslovima, u uporednom pravu, došlo je do pojave zlatne akcije
države {golden share), koju za sebe obezbeđuje država kada se vrši denacionalizacija
privrednog društva u javnom sektoru, odnosno prelazak državne u privatnu svojinu
Vrednost takve akcije nije relevantna, već je bitno da ona daje pravo državi da već pri
vatizovano društvo ne može biti dalje prodato bez njene saglasnosti, na koji način bra
ni nacionalne interese, sprečavajući da društvo pređe u nepoželjne ruke.
Podela akcija po različitim kriterijumima ima pravni značaj. Tako, npr. akcije
na ime prenose se indosamentom ili u savremenim uslovima upisom na odgovarajući
račun sticaoca u Centralni registar hartija od vrednosti, a akcije na donosioca običnom
predajom. Preferencijalne akcije daju pravo prvenstva u isplati dividendi i učešću uli
kvidacionom delu društva u odnosu na obične akcije itd.

2. O B V EZN ICE

I pored velike razlike između akcija i obveznica, u savremenim uslovima, zbog

potrebe poslovne prakse, na delu je tendencija približavanja u pojedinim elementima
obveznica akcijama, Dolazi do oblikovanja obveznica koje podsećaju na akcije —tz.v
partieipativne obveznice.
u uporednom pravu su obveznice najčešće hartije od vrednosti koje akcionar
sko društvo izdaje, kad želi da dobije zajam, a ne želi da emituje akcije. Izdavanju ob
veznica pristupaju i drugi privredni subjekti (privredna društva, banke i druge fmansij
ske organizacije), uključujući državu i jedinice lokalne samouprave. Dok se za emito-
vanje obveznica od strane privrednih subjekata po pravilu zahteva saglasnost nadle
žnog organa, dotle ona nije potrebna kad obveznice emituje država i lokalna samou
prava. Svi emiteri obveznica izdaju ih u svoje ime i za svoj račun, osim banaka i dru­
gih finansijskih institucija koje mogu izdavati obveznice u tuđe ime i za račun ili samo
za tuđi račun.
U zavisnosti od kriterijuma načina određivanja korisnika obveznice, one sc
mogu podeliti na obveznice na ime i obveznice na donosioca. Prve se prenose indosa
mentom ili u savremenim uslovima upisom na odgovarajući račun sticaoca u Centralni
registar hartija od vrednosti (u slučaju dematerijalizacije u postupku emitovanja). Me­
đutim, obveznice koje se izdaju u materijalnoj formi i glase na donosioca, prenose sc
predajom.
Obveznica je dužnička hartija od vrednosti koja glasi na nominalnu vrednost i,
za razliku od akcije, ima rok dospeća. Privilegija akcionarskog društva je da ima mo­
gućnost prikupljanja kapitala javnim zaduživanjem, tj. emitovanjem obveznica. Izda­
vanje obveznica od strane akcionarskih društava se često koristi u praksi, jer su sred­
stva prikupljena po osnovu duga jeftinija od vlasničkih. Kupci obveznica (kreditori
društva) izloženi su manjem riziku: sredstva im se vraćaju, kamate redovno isplaćuju,
a imaju i prvenstvo u namirenju svojih potraživanja u postupku likvidacije u odnosu
na akcionare.
Akcionarsko društvo može da odluči da će obveznice konvertovati u akcije, kao
što može odlučiti da imaoci obveznica imaju pravo preče kupovine akcija nove emisi­
je. Međutim, obveznice se bitno razlikuju od akcija. One svom imaocu daju pravo
potraživanja, koje se odnosi na nominalnu vrednost obveznice i na kamatu koju onu

352
 . Obvezni ca nije korporativna hartija od vrednosti, zbog čega njen imalac ne stiče
hi članska ni upravljačka prava po tom osnovu. Njena kamata je fiksna, dok je divi-
■l.iida kod akcija varijabilna. Imalac akcije rizikuje da izgubi uneto u društvo, dok
imalac obveznice zadržava pravo potraživanja. Izuzetno, imalac obveznice može steći
Ia.ivo da učestvuje u dobiti društva. U odnosu na akcije, obveznice su veoma raznoli-
I > i mogu da se zamenjuju za druge vrste hartija od vrednosti 6 .
Akcionarsko društvo je dužno da otkupi izdate obveznice na ugovoreni datum,
m.im ako u vreme emitovanja obveznica nije utvrđeno da se mogu otkupiti i pre njiho­
vog dospeća.
Značaj obveznica je veliki, jer se mogu koristiti kao: sredstvo plaćanja, sredstvo
uhc/.beđenja, sredstvo obezbeđenja kredita (lombardni kredit).

i. O S T A L E H A R T IJ E OD V R E D N O ST !

Pored akcija, akcionarsko društvo može izdavati (emitovati) i druge hartije od

, icđnosti. uključujući zamenljive obveznice861 i varante ( bons, coupons; options war-
imi).
Zamenljive obveznice su one koje imaocu, pod uslovima utvrđenim odlukom o
i. davanju, daju pravo na zamenu za obične akcije društva (ZOPU, čl. 262, stav i ).
pod varantom (opcije za sticanje akcija) se podrazumeva takva hartija od vrednosti
Uija njegovom imaocu daje pravo na sticanje određenog broja akcija određene vrste i
Uiise i po određenoj ceni, određenog dana ili u određenom periodu (ZOPD, čl. 262.
uluv 2).
Zamenljive obveznice i varanti koji daju pravo na sticanje običnih akcija, po
|uuvilu, izdaju postojećim akcionarima i upravama akcionarskih društava, iz razloga
,|.i se omogući da akcije buduće emisije steknu po pravu prioriteta u odnosu na druga
Ina i pod poznatim uslovima u momentu njihovog emitovanja.
Zamenljive obveznice i varanti se ne mogu izdati u većem broju od broja odo-
i.,, nih (neizdatih) akcija, osim izuzetno i pod zakonom utvrđenim uslovima. Odluku o
njihovom izdavanju donosi skupština akcionara (uz određenje njihovog broja, vreme­
nu. cene, sticanja i drugih uslova izdavanja). Oni se mogu upisivati samo putem nov­
čanog uloga, a pravo prečeg upisa imaju akcionari sa običnim akcijama (ZOPD, čl.
,»(,2). Mogu se iskoristiti (za kupovinu akcija), mogu se prenositi na druga lica, ali mo­
lili i da se ne iskoriste.
Emisiona vrednost zamenljivih obveznica i varanata je vrednost po kojoj se oni
I/daj u, a utvrđuje se odlukom o njihovom izdavanju. Oni se ne mogu izdavati po vred-
iinsti koja je manja od nominalne vrednosti (računovodstvene vrednosti) akcija za koje
ne zamenjuju. Imaoci zamenljivih obveznica i varanata imaju ista prava, kao i akcionari
u pogledu prava na informisanje, prava uvida u poslovne knjige i dokumenta društva.
U ostale serijske hartije od vrednosti ubrajaju se: blagajnički zapisi, komerci-
Milni zapisi, državni zapisi, štedni zapisi i sertifikati o depozitu.

B',(l Videti: V. Jovanović, Preduzeća i društva prema Zakonu o preduzećima, str. 36-37.
1161 Videti: M. Tasić, Pravni aspekti izdavanja i konverzije zamenljivih obveznica, Pravni život,
llcograd, br. 12/2008, str. 147-164.
353

I
 Blagajnički zapis je kratkoročna hartija od vrednosti (najduži zakonski rok p
godina dana), koja glasi na određeni novčani iznos, sa određenim rokom dospeća i cul
ređenom kamatnom stopom. Kao njihov izdavalac pojavljuje se isključivo banka i dru
ga finansijska organizacija, a izdaje ih radi obezbeđenja likvidnosti u svom poslova
nju, dok ih mogu kupovati privredni subjekti i druga pravna lica. U našem pravu blu
gajničke zapise može izdavati i NBS, a mogu ih kupovati isključivo poslovne banke i
druge finansijske organizacije862.
Komercijalni zapis se razlikuje od blagajničkog zapisa. On nije rezervisan /.i
banke i druge finansijske organizacije, jer ga mogu izdavati privredni subjekti. On j.
kratkoročno kreditno sredstvo, kao i blagajnički zapis. Komercijalni zapis može ih
glasi (da ima pokriće) na novac, na robu, a može biti i mešovit.
Državni zapis sadrži iste elemente kao i blagajnički i komercijalni zapis, a nje :
gov izdavalac je nadležni državni organ. Reč je, takođe, o kratkoročnim hartuama od
vrednosti koje se izdaju radi prikupljanja novčanih sredstava radi prevazilaženja n<-
sklada između rashoda i prihoda budžeta. On dospeva za naplatu najkasnije sa završCI
kom budžetske godine.
Sertifikat o depozitu predstavlja kreditno sredstvo. Po pravilu se izdaje u sin
čaiu većih novčanih iznosa deponovanih sredstava kod banke ili većih vrednosti <jep" *
novanih hartija od vrednosti, a zakonitom imaocu omogućava upotrebu ove isprave su m-
karakteristikama hartije od vrednosti. Sertifikat o depozitu je kauzalna hartija od vred
nosti, jer je osnov za njeno izdavanje ugovor o bankarskom oročenom većem novčn
nom depozitu. U suštini, on predstavlja ispravu o deponovanim novčanim sredstvima
kod poslovne banke, sa rokom vraćanja dužim od godine dana.

IV O S N IV A N JE I P R E S T A N A K A K C IO N A R S K O G D R U Š T V A
1. O S N IV A N JE D R U Š T V A

U našem pravu sva akcionarska društva se osnivaju donošenjem i registracijom

osnivačkog akta, bez javne ponude, tzv. simultanim načinom osnivanja.
a) Osnivači —U pravnoj teoriji uporednog prava da bi se neko smatrao osilivn
čem akcionarskog društva potrebno je da učestvuje u donošenju osnivačkog akta i ih
preuzme najmanje jednu akciju86". Osnivači ovog društva mogu biti kako fizička, tak<>
i pravna lica, domaćeg i stranog porekla, kao i država. Broj osnivača po prirodi stvuil
ne može biti manji od dva, mada izuzetno to može biti i jedan osnivač, kada važe po
sebna pravila. Pojedina zakonodavstva predviđaju minimalni broj osnivača, npr. hl,
pet, sedam, a za banke i finansijske organizacije obično deset osnivača864. Kad nije ivi
o poslednje navedenim pravnim oblicima, s razlogom se može postaviti pitanje mini
malnog broja osnivača koje propisuju zakoni, bar iz dva razloga: prvo, što je kod akcl
onarskog društva akcenat na kapitalu i njegovoj veličini i, drugo, što je gotovo opStc

1VBS moze izdavali kratkoročne hartije od vrednosti koje glase na domaću ili stranu valutu im
osnovu od uke kojom se utvrđuju obim emisije, rokovi dospeća i drugi uslovi za izdavanje hartih ml
vrednosn, kao i način plasmana i isplate tih hartija. Zakon o Narodnoj banci Srbije, čl. 35.
8 6 4 Z' Arsić>Osnivač akcionarskog društva, Pravni život, Beograd, br. 12/2009, str. 205.

U francuskom pravu zahteva se najmanje 7 osnivača, u nemačkom 5, u švajcarskom 3 itd. U I iun

vackom zakonu za Kraljevinu Jugoslaviju zahtevalo se najmanje 5 osnivača (paragraf 181).
354
prihvaćeno postojanje jednopersonalnog akcionarskog društva. U našem pravu ne pro-
Iii .uje se potreban broj osnivača, a dopušta se osnivanje jednočlanog akcionarskog
tlmStva. Kad je fizičko lice osnivač, zakonom se ne zahteva njegova poslovna sposob-
m. ,1, jerum esto njega može istupati njegov punomoćnik. To isto važi i prilikom kupo-
vine akcija.
b) Osnivački akt i statut - Osnivanje akcionarskog društva započinje donoše­
njem osnivačkog akta, koji je obavezan i konstitutivni akt. Ovo društvo pored osmvač-
I ng akta mora imati i statut kojim se uređuje upravljanje društvom i njegovo poslova-
Osnivački akt akcionarskog društva ne menja se, a njegovim donošenjem i regi-
iiiii ijom on postaje istorijski akt. Međutim, statut akcionarskog društva menja se na
niiiovu punovažne odluke skupštine akcionara ili drugog nadležnog organa. Zakonski
, mpnik ima dužnost da nakon svake izmene statuta sačini i potpiše njegov prečišće­
ni tekst, a izmene se moraju uneti u registar. _ .
Akcionari koji osnivaju akcionarsko društvo donose osnivački akt u pisanoj
potpisuju ga, a njihovi potpisi moraju biti overeni. Osnivački akt sadrži mini­
mum obaveznih zakonskih elemenata, i to: 1) identifikaciju akcionara; 2) poslovno
mir i sedište društva; 3) pretežnu delatnost društva; 4) ukupan iznos novčanog uloga,
iiiinnsno novčanu vrednost i opis nenovčanog uloga svakog od akcionara osnivača, rok
<i|tinte, odnosno unosa uloga; 5) podatke o akcijama koje upisuje svaki akcionar koji
H.mvu društvo i to: broj akcija, njihovu vrstu i klasu, njihovu nominalnu vrednost, od­
urnim kod akcija bez nominalne vrednost deo osnovnog kapitala za koji su one izdate,
i i/javu osnivača da pristupa osnivanju akcionarskog društva i preuzima obavezu
itplnlc odnosno unosa uloga po osnovu upisanih akcija.
Akcionarsko društvo ima statut kojim se uređuje upravljanje društvom i druga
,,mulju od značaja za poslovanje društva. Statut, kao i njegove izmene i dopune, dono-
i .kupština običnom većinom glasova svih akcionara sa pravom glasa (ZOPD, čl.
■i /) prvi statut društva donose akcionari koji osnivaju društvo i obavezno ga potpisu-
m On se obavezno donosi u pisanoj formi, a njegove odredbe proizvode pravno dej-
.m i prema osnivačima od dana njegovog donošenja. Društvo je dužno da najmanje
i duom godišnje vrši izmene i dopune statuta radi usklađivanja podataka vezanih za
miiiovni kapital, ako je u prethodnoj godini došlo do promene tih podataka.
Statut akcionarskog društva je konstitutivni akt, registruje se i objavljuje. Tako-
I. njegove izmene i dopune se registruju i objavljuju. Izmene i dopune ovog akta pro-
i vođc pravno dejstvo danom donošenja, a prema trećim licima od dana njihove regi-
inu lje i objavljivanja.
Statut akcionarskog društva sadrži obavezne i fakultativne elemente. Statut
nlMvv/.no sadrži: poslovno ime i sedište društva; pretežnu delatnost društva; podatke
u \ mini upisanog i uplaćenog osnovnog kapitala, kao i podatke o broju i ukupnoj no­
minalnoj vrednosti odobrenih akcija, ako postoje; bitne elemente izdatih akcija svake
i ii' i klase u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, a kod akcija koje
UMimipi nominalnu vrednost odnosno računovodstvenu i iznos dela osnovnog kapitala
„ kop su one izdate, uključujući i eventualne obaveze, ograničenja i privilegije veza-
m /u svaku klasu akcija; vrste i klase akcija i drugih hartija od vrednosti koje je dru-
Mmi ovlašćeno da izda; posebne uslove za prenos akcija, ako postoje; postupak saziva­
li 111 j održavanja skupštine; određivanje organa društva i njihovog delokruga, broja nji
Imv d) članova, bliže uređivanje načina imenovanja i opoziva tih članova, kao i načim
351
 odlučivanja tih organa; druga pitanja za koja je zakonom određeno da ih sadrži statui
akcionarskog društva (ZOPD, čl. 246). Statut može sadržati (fakultativni elementi)
odredbu kojom se imenuju direktori, odnosno članovi nadzornog odbora i dr.
U uporednom pravu postoje sistemi u kojima se predviđaju dva konstitutivnu
akta za akcionarsko društvo. I naš zakonodavac je prihvatio ovaj sistem u važećem Za
konu o privrednim društvima, s tim da osnivački akt ima prirodu konstitutivno-istorii
skog akta, a statut društva je akt sa hijerarhijski najvišom pozicijom865.
c) Troškovi osnivanja društva - Zakonodavac dopušta da se prvim statutom
odredi da društvo snosi određene stvarno nastale troškove po osnovu osnivanja dru
štva, ili da osnivači imaju pravo na naknadu tih troškova od društva, u kom slučaju sr
mora unapred utvrditi najviši iznos tih troškova. Ukoliko naknada tih troškova nije
predviđena prvim statutom, u tom slučaju društvo neće biti u obavezi da naknadi bilo 2
koji iznos troškova njegovim osnivačima. U postupku osnivanja društva osnivačima ili
trećim ticima koja su učestvovala u osnivanju društva ili pribavljanju potrebnih sagla
snosti za obavljanje delatnosti mogu se dati posebne pogodnosti, pod uslovom da se u
prvom statutu društva navede vrsta tih pogodnosti, period na koji se daju i lica kojima
se daiu. Posebne pogodnosti mogu se ukinuti samo izmenom statuta.
d) Registracija - Registracionu prijavu podnosi lice koje su osnivači ovlastili
uz koju je dužno da priloži određene dokaze. Akcionarsko društvo stiče svojstvo prav
nog lica unošenjem traženih podataka u registar.
e) Ugovor sa akcionarima posle registracije društva - Ako javno akcionar
sko društvo sa akcionarima koji su osnovali društvo u periodu od 2 godine od dana re­
gistracije osnivanja društva zaključi ugovor na osnovu koga društvo stiče određene
stvari ili prava po ceni koja je jednaka ili veća od 10% vrednosti osnovnog kapitala- I )
vrednost tih stvari i prava mora se proceniti od strane ovlašćenog procenitelja; i 2) taj
ugovor je podložan odobrenju skupštine 3/4 većinom glasova prisutnih akcionara (ako
statutom nije određena druga većina). Pre pribavljanja odobrenja od strane skupštine
akcionara zaključeni ugovor neće proizvoditi pravno dejstvo, a pravne radnje koje dru-
stvo preduzme u ispunjenju tog ugovora su bez pravnog dejstva. Ovaj ugovor mora bi
ti zaključen u pisanoj formi, a njegove odredbe ne primenjuju se na: 1) ugovore za­
ključene u okviru redovnog poslovanja društva; 2) sticanje stvari ili prava u okviru
upravnog ili sudskog postupka; 3) transakcije na tržištu kapitala na osnovu Zakona o
tržištu kapitala (ZOPD, čl. 268).
f) Obaveza čuvanja akata i dokumenata društva i pristup njima - Saglasno
Prvoj direktivi EU, u nastojanju da učini javnim poslovanje akcionarskog društva za­
konodavac nalaže društvu da čuva veći broj akata i dokumenata866. Društvo je dužno
da ih čuva u sedištu ili u drugom mestu koje je poznato i dostupno svim direktorima i

866 M' VasiIjeyić, Kompanijskopravo (2011), str. 241-242.

To su: osnivački akt; rešenje o registraciji; statut sa izmenama; opšte akte društva; zapisnici sa sed-
snt v a - d o k r PStlnC; akt ° 0^razovanju svakog ogranka ili drugog organizacionog dela dru
rplrnrt n koja dokazuju svojinu 1 druga imovinska prava društva; zapisnike sa sednica odbora di
rektora, odnosno izvrsnog odbora i nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno- godišnic
vršno2 Jod°bom i°nadiordrUStVHh kons,olldovane godišnje izveštaje; izveštaje odbora direktora, odnosno i/
vršnog odbora i nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno; evidenciju o adresama direk
[d n a rlJ o Z r "ah20™!^ uPrav|janJe društvom dvodomno; ugovore koje su direktori, člano-
š?vom ZOPD°č!^ 6 4 stev |UpraVljanje drUStVOm dvodomno, ili sa njima povezana lica zaključila sa dru

356

I
 i movima nadzornog odbora. Osnivački akt, rešenje o registraciji, statut i druge zako-
...... određene akte društvo je dužno da čuva trajno, a ostala dokumenta i akte najrna-
„„ godina. Po isteku zakonskog roka od 5 godina, dokumenti i akti društva se arhi-
\ limu i Čuvaju u skladu sa propisima o arhivskoj građi. _
Postoje dva načina za pristup aktima akcionarskog društva. Prvi, d a je svakom
,1, H.naru ili ranijem akcionaru obezbeđen slobodan pristup aktima i dokumentima
,im.,iva, radi njihovog kopiranja i ostvarivanja prava na uvid u njih, u radno vreme i u
nin-ilorijama društva. Ovu obavezu su dužni da izvrše odbor direktora, odnosno izvr­
ću odbor ako je upravljanje društvom dvodomno, a samo izuzetno sekretar društva
je imenovan. Drugi način pristupa aktima može se ostvariti uz pomoć suda iz raz-
i, i) i šio je odbor direktora (izvršni odbor, odnosno sekretar društva) odbio da stavi na
polaganje tražena akta, na pisani zahtev akcionara, u roku od 5 dana. U tom slučaju
,1, i,mar ima pravo da zahteva od suda da u vanpamičnom postupku naloži društvu da
j. , ,*,upi po njegovom zahtevu. Postupak je hitan, a sud odlučuje o podnetom zahtevu u
,, ,iui od 8 dana od dana prijema zahtevaSb .

i OSNOVNI KAPITAL

Od značaja je pojmovno određenje osnovnog kapitala akcionarskog društva,

,/ kojih se on fomiira i njihova procena, kao i promene na kapitalu (povećanje i
mnnjenje osnovnog kapitala). Upisane akcije moraju se uplatiti u novcu, a uplaćuju se
a-gistracije osnivanja društva na privremeni račun otvoren kod poslovne banke u
I,i|i Osnivači su dužni da pre registracije društva uplate (unesu) svoje uloge koji
Pristavljaju najmanje 25% osnovnog kapitala, s tim da uplaćeni iznos novčanog dela
,, Dovnog kapitala ne može biti niži od iznosa minimalnog osnovnog kapitala društva
I/OPI), čl. 266). , . . ... „
a) Pojam - Osnovni kapital akcionarskog društva podeljen je na akcije. On se
i....... ulozima osnivača. Vlasnici društva su njegovi akcionari ’ . Ulozi mogu biti u
stvarima, hartijama od vrednosti i imovinskim pravima. U našem pravu nov-
, .ml dco osnovnog kapitala ne može biti manji od 3.000.000,00 dinara (ZOPD, eh
"M), što je u skladu sa Drugom direktivom EU (25.000 evra). On može biti i veći ,
,il,o je tako određeno posebnim zakonom. .
Modema zakonodavstva o privrednim društvima, pravo EU i naše zakonodav-
,iu( (/O P D čl 44. stav 3) počivaju na načelu integriteta osnovnog kapitala akcio-
Mlirskog društva. To znači da, ukoliko ne dođe do promene pravnog oblika, sve pro-
m.'iic na kapitalu društva mogu da se vrše samo iznad tog minimuma. Za akcionarsko
dmltvo je od značaja i činjenica da mora da održi vrednost osnovnog kapitala, jer nje-

«'•' | ice koje ostvari pristup aktima i dokumentima društva ne može da ih objavi na način kojim bi na­
n iju štetu društvu ili njegovom ugledu. ZOPD, čl. 467.
""" Zakon o privrednim društvima Crne Gore, čl. 34. stav 1. . . . , •
" Na primer za akcionarsko društvo koje se osniva sukcesivno, putem javnog poziva (otvoreno akct-
,,lmrako društvo),’zakonodavac Makedonije je predvideo da minimalni osnovni kapital tog društva iznosi
li 0 0 0 evra u denarskoj protivvrednosti.
l) postupku osnivanja društva osnovni kapital koji se uplaćuje u stranoj valuti mora se evidentirati
....... .lovnim knjigama u dinarima koji su dobijeni konverzijom unetog iznosa u stranoj valuti na dan
u (iliirncije društva.
357
 govo umanjenje povlači za sobom pravnu posledicu - likvidaciju Ta činjenica ulivn
poverenje kod potencijalnih poverilaca. Stoga se osnovni kapital reg shu "J ti ntego
nominalna vrednost, kao i broj akcija. Vrcdnost neto imovine d m š C s T m L odrjn
osnovnog'kapitala' U t f f h Zak° nom pr0pisane ™ dnosti minimalnog
osnovnog kapitala U te svrhe zakonodavac predviđa određene mere Za slučai da sd
o r r i n:,r r nHn pi,al dra5r a iz bi,° ^
lJ !
S
kl' ° d 6 meseci od dana begovog umanjenja ili da promeni pravni oblik
11
U protivnom, otvara se postupak prinudne likvidacije društva.
ti mn5 , 6 Ul° ga f njihova P e č e n a - Ulog u akcionarskom društvu može se unc
u novcu (novčani ulog) ili u stvarima i pravima (nenovčani ulozi). Nisu dopušteni
ulozi u radu i uslugama društvu, bilo da su izvršeni bilo da su budući871 ?
čun c tUg0TOreni n °včani ulozi uplaćuju se pre registracije društva na privremeni ra-
im S ° ^ 1 ° re" lstracije društva mora uplatiti (uneti) vrednost od ~>5% ugovore­
nog osnovnog kapitala, a da pri tome novčani iznos ne može bit, niži odlznosa minb
alnog osnovnog kapitala akcionarskog društva. Preostali novčani ulozi kod javnih
akcionarskih dru tava uplaćuju se odmah po okončanju roka za up s T i j a a Z
Zakonu o tržištu kapitala, a nenovčani u skladu sa stati,tom društva Kod L j a v r i h S
cionarskih društava uloz, u novcu uplaćuju se u roku od 2 godine od registracije dm
stva, a kod nenovčanih uloga u skladu sa statutom ili odlukom o povećanjukapitala
Akcionarsko drustvo ne može osloboditi akcionara obaveze uplate ugovorenog
g ’ ° Sini U P°stuPku smanjenja osnovnog kapitala. Takođe, društvo ne može akcio
naru odložiti ,1, umanjiti već preuzetu obavezu prema društ™. Međudm d m š ^ "
obavezom. m predmeta isPunj enJa’ *pr. novčanu nenovčanom
Obaveza akcionara prema dmštvu nastaje zaključenjem ugovora o otkupu akciia
pri osnivanju društva ili povećanju kapitala.872 P
Kod procene novčanih uloga naš zakonodavac daje mogućnost kod neiavnog
akcionarskog društva da sami akcionari izvrše tu procenu, a ako se o tome ne mogu
sporazumeti tu procenu mogu poveriti ovlašćenom procenjivaču. Kod javnog akcio
narskog društva procenu vrednosti nenovčanih uloga uvek wši o v la š S n f p r o c e n ta č '
ne može biti starija od godinu dana od dana unošenja novčanog uloga.?

3, PROMENE NA KAPITALU

nje o s n ^ ™ r l t ! t n ' ° mn 6 " " kapi,a1!! akcionarsk°S “ tva su povećanje i stnanje-

šeniem jakve o d h f c H„i 0 n e ,sesprovode po ° dl“ci nadležnog organa društva. Dono-
senjem takve odluke dolazi do izmene statuta društva. Društvo može doneti odluku

X o m S“ z OP dT 3 2 5 ? ' dmŠtVa Sma"jUje P° jedn° m ° Sn0VU ' P° VeĆa™

871

u a « - ,« v *•
< * -* * * R » solidarnoodgoLajus.icalac i
smanjenje, (povećanje,
akcija, poništavanje * *
358
 a) Povećanje osnovnog kapitala - Tokom poslovanja m o ž e d a se u k a ž e p o tre -
l,M,|H se osnovni kapital akcionarskog društva uveća. Do toga može doci kad su dru
; , ! pSrebna sredstva za novo investiranje. Povećanje se p o s t * tzdavanjem novth
,(kl koje predstavljaju novi izvor svežeg novca. Nove akcije mogu kupiti i postojeći
i novi članovi, o čemu odluku donosi skupština. _ . .. . akcionar-
Naše pravo poznaje četiri načina za povećanje osnovnog kapitala akciona
j. ir|* društva: 1) novim ulozima; 2) uslovno povećanje kapitala 3) povećanje iz ne o
, novinfdruštva (iz neraspoređene dobiti i rezervi društva raspoloživih za te namenek
I, k io rezultat statusne promene (ZOPD, čl. 295. stav 1). Povećanje osnovnog kapitala
novim ulozima uključuje i konverzija duga u osnovni kapital, dok se u javnom akcio-
„ nskom društvu povećanje osnovnog kapitala ne može sprovesti konverzijom duga u

' " " " u postupku povećanja osnovnog kapitala sama tehnika povećanja je dvojaka:
, -,l ivaniem novih akcija ili povećanjem nominalne vrednosti postojećih akcija.
unuku akciie javnog akcionarskog društva mogu se izdavan p u t e m j a j e . nejavne
, inlsiL dok neiavno akcionarsko društvo može da vrsi samo nejavnu emisiju. Nejav
: m ^ i t i= namenjena nostoiećim akcionarima , — v a r a n a t a ,|» » j 4 p £
uhveznica i/ili ograničenom broju profesionalnih investitora, dok je javna emisija
I n ^ a Hcima koja nemaju pravo prečeg upisa akcija. Akcije iz nove emisije izdaju

P° A kcionarsko društvo pored izdatih akcija može da ima i odobrene akcije od-
K-dcne vrste i klase, ako je to predviđeno statutom, s tim što broj odobrenih akcija
m ek mora biti manji od polovine broja izdatih običnih akcija. Odobrene akcije mogu
kod p o v -a n fa kapitala društva novim ulozima ili za ostvanvanje prava
imalaca zamenljivih obveznica i varanata (ZOPD, cl. 313. st. 1-zj.
“ nosi odluku o izdavanju akcija radi povećanja osnovnog kapitala
društva9 Nju donosi skupština, a u slučaju odobrenog kapitala takvu odlukumioze do-
nrti odbor direktora (nadzorni odbor, ako je upravljanje društvom dvodomno). Ona se
može doneti tek nakon potpune uplate, odnosno unosa ulof Za ^ k A o lz d A a A ju ak-
,1 eiie Samo izuzetno, ovo ograničenje ne pnm enjuje se ako se odluka o izdavanju a
I na donosi po osnovu: 1) povećanja osnovnog kapitala koje je rezultat statusne prome­
t i 2) povećanja osnovnog kapitala nenovčanim ulozima. Odluka se registruje u ro u
Ud 6 i Pseci od dana donošenja' u protivnom je ništava. Upis akcija po osnovu ove od-

luke - Dmš,vo kT ,zdaje t ,je i:

nostuoku povećanja osnovnog kapitala novim ulozima u obavezi je da sačini obrazac
u n i š n * ^ S S i zakonom predviđene elemente (npr. podatke o društvu; datum od-
luke o izdavanju akcija; ukupan iznos za koji se osnovni kapital povećava, vrstu, klasu
i hmi akciia koie se izdaju; emisionu cenu akcije i dr.).
J Upisane akcije uplaćuju se u skladu s odlukom o njihovom izdavanju s tim sto se
neposredno po isteku perioda za vršenje upisa uplaćuje iznos koji ne može biti manji od
■>S% njihove nominalne, odnosno računovodstvene vrednosti kod akcija bez nomin

35‘
 vredn°sti. Uplata preostalog iznosa upisanih akcija mora se izvršiti u roku od 5 godina
od dana registracije odluke o povećanju osnovnog kapitala, odnosno u roku od 2 godine
u slučaju javnog akcionarskog društva, osim ako je odlukom o njihovom izdavanju
predviđen kraci rok. Izuzetno, kod javnog akcionarskog društva uplata akcija u slučaju
povećanja kapitala putem javne ponude vrši se odmah po isteku roka za upis akcija
Ukoliko se povećanje osnovnog kapitala vrši nenovčanim ulozima, isti u celosti
moraju hit! uneti u društvo u roku od 5 godina od dana registracije odluke, odnosno u
roku od 2 godine ako je društvo javno (osim ako je odlukom o njihovom izdavanju
predviđen kraci rok). J
Ako povećanje kapitala nije uspelo, a deo uloga je uplaćen, odnosno unet, dra-
stvo je u obavezi da vrati uplaćeni, odnosno uneti ulog najkasnije u roku od 15 dana
od isteka roka za upis akcija.
Na postupak uplate akcija koje se izdaju javnom ponudom primenjuju se odred­
be Zakona o tržištu kapitala.
Društvo je dužno da podnese zahtev za upis novoizdatih akcija i njihovih imala­
ca u C entralm registar (preko člana Centralnog registra), ukoliko je povećanje kapitala
po osnovu novih uloga uspelo. U roku od 8 dana od dana upisa akcija u Centralni regi­
star, društvo ,e u obavezi da povećanje osnovnog kapitala registruje. Osnovni kapital
društva smatra se povećanim danom registracije povećanja osnovnog kapitala
. o , ,2) Uslovno povećanje osnovnog kapitala - Ovaj način povećanja osnovnog
apitala društva vrsi se po osnovima i u visini koji su zakonom utvrđeni. Ono se spro­
vodi samo u obimu potrebnom za: ostvarivanje prava imalaca zamenljivih obveznica
na konverziju u akcije društva i ostvarivanje prava imalaca varanata na kupovinu akci­
ja društva (iznos povećanja ne može biti veći od 50% osnovnog kapitala); ostvarivanje
prava zaposlenih, direktora ili članova nadzornog odbora na kupovinu akcija društva,
ako je to određeno statutom (iznos povećanja ne može biti veći od 3% osnovnog kapi-
tala); sprovođenje postupka statusne promene - iznos povećanja ne može biti veći od
10% osnovnog kapitala (ZOPD, čl. 301).
3) Povećanje osnovnog kapitala iz neto imovine društva - Na ovaj način vrši
se povećanje osnovnog kapitala društva pretvaranjem neraspoređene dobiti i rezervi u
osnovni kapital društva. Međutim, u osnovni kapital se mogu pretvoriti samo rezerve
koje se mogu koristiti za te namene. Reč je, na neki način, o samofinansiranju društva.
U našem pravu je dopušteno da se neraspoređena dobit i rezerve društva pretvore
u osnovni kapital samo ako društvo nije iskazalo gubitak u fmansijskim izveštajima na
osnovu kojih se donosi odluka o povećanju osnovnog kapitala i ako društvo nema oba­
vezu da trazi saglasnost Komisije za hartije od vrednosti. Samo izuzetno, društvu je do­
pušteno da, pod uslovom da prethodno izvrši pokriće gubitka, poveća osnovni kapital iz
neraspoređene dobiti i rezervi koje preostanu po pokriću tog gubitka (ZOPD čl 305) U
slučaju javnog akcionarskog društva i društva koje podleže obavezi revizije, fmansijski
izvestaji na osnovu kojih se donosi odluka o povećanju osnovnog kapitala iz neto imovi­
ne društva moraju imati pozitivno mišljenje revizora (ZOPD, čl. 306. stav 1).
Pravo na akcije po osnovu povećanja osnovnog kapitala društva iz neto imovine
društva imaju akcionan društva na dan donošenja te odluke, u srazmeri sa njihovim upla-
cemm odnosno unetim ulogom u odnosu na uplaćeni odnosno uneti osnovni kapital dru­
štva. Ovo pravo pripada i društvu po osnovu sopstvenih akcija društva (ZOPD, čl. 308).

360

1
 Akcije stečene povećanjem osnovnog kapitala iz neto imovine društva daju pra­
vo na dividendu za ćelu poslovnu godinu u kojoj je doneta odluka o povećanju osnov­
nom kapitala, ako tom odlukom nije drugačije određeno (ZOPD, čl. 310. stav 1).
b) Smanjenje osnovnog kapitala - Odluku o smanjenju osnovnog kapitala do
nosi skupština kvalifikovanom većinom (3/4 većinom glasova prisutnih akcionara sva­
ke klase akcija koja ima pravo glasa). Izuzetno, ovu odluku može doneti odbor direk­
tora, odnosno nadzorni odbor, u slučaju poništenja sopstvemh akcija društva. Odluka
,c registruje u roku od 3 meseca od dana donošenja, u protivnom ona je ništava
Sadržina odluke o smanjenju osnovnog kapitala propisana je zakonom (njome
se utvrđuju cilj, obim i način tog smanjenja, a naročito da li se smanjenje osnovnog
kapitala sprovodi u skladu sa zakonom). Međutim, ako se smanjenje osnovnog kapita­
la vrši uz primenu odredaba o zaštiti poverilaca, odluka sadrži i poziv poveriocima da
prijave svoja potraživanja radi obezbeđenja (ZOPD. čl. 314). Doneta odluka ima za
posledicu
I L I C U promenu
J J I V J11 I t l l u i astatuta
t t t i u i u vezano —za
V * visinu osnovnog kapitala
--------------- ---------------
v , ■
v.
i broja
7 akcija.
• v*

U .. • • osnovnog
__ ____ i'TAZfčiti namože tri ns se izvršiti na tri načina: 8 7 5 i)
u našem
našem pravu smanjenje
uiavu aiuaiijciijv v/ouu»..vb kapitala ------ . u i •
povlačenjem i poništenjem r . . . u posedu
akcija i akcionara:
i •_____D2) \ poništenjem cr*r»ct\/f»nin
sopstvenih akci-
društva; 3) smanjivanjem nominalne vrednosti akcija, odnosno računovodstvene
vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti (ZOPD, čl. 316).
Postupak smanjenja osnovnog kapitala društva vrši se uz zaštitu interesa poveri-

Ako je usled gubitka neto imovina društva postala manja od vrednosti osnovnog
kapitala (utvrđuje se na osnovu godišnjih fmansijskih izveštaja), tada je društvo u oba­
vezi da najkasnije u roku od 6 meseci od kraja poslovne godine sprovede postupak
smanjenja osnovnog kapitala. Na ovaj postupak smanjenja osnovnog kapitala ne pn-
menjuju se odredbe o zaštiti poverilaca. Međutim ako bi nakon smanjenja osnovnog
kapitala isti imao vrednost nižu od zakonskog iznosa minimalnog osnovnog kapitala,
društvo je dužno da istovremeno izvrši i povećanje osnovnog kapitala po drugom
osnovu kako bi osnovni kapital društva bio najmanje jednak minimalnom osnovnom
kapitalu ili da promeni pravnu formu, u suprotnom pokreće se postupak prinudne li­
kvidacije društva (ZOPD, čl. 315).

4. PRESTANAK ČLANSTVA I PRESTANAK

AKCIONARSKOG DRUŠTVA

Prestanak članstva u akcionarskom društvu ne može biti jednostavniji, ako si

ono kotira na berzi. Potrebno je samo prodati svoje akcije i tim pravnim poslom elan
ska i druga prava po osnovu akcija prelaze na pravnog sledbemka. Za promet akcije
potrebna je dozvola Komisije za hartije od vrednosti. Promet akcija može biti isklju
čen od strane samog društva, kao i iz razloga nedobijanja dozvole nadležnog organa.
Akcionarsko društvo prestaje brisanjem iz registra iz razloga predviđenih za
kunom i statutom. Odluku o prestanku društva donosi skupština, drugi nadležni orgai
ili sud. Ono može prestati na osnovu: opštih osnova za prestanak; posebnih osnova z;
prestanak; zahteva manjinskih akcionara. Opšti osnovi za prestanak tiču se uobičaje

1,75 Na primer, bugarsko pravo poznaje dva načina za smanjenje kapitala: 1) smanjenjem nommaln
vrednosti akcija i 2) poništenjem akcija. Trgovački zakon Bugarske, čl. 200.
36
 mh osnova kao ' kod svih društava, npr. likvidacija, prinudna likvidacija stečai štalu
sne promene i dr. (ZOPD, čl. 468). Posebni osnovi ne dolaze d o k ra ž a ja kod o^e fo '
me društva, kao što je to slučaj kod društva lica, osim izuzetno kod nejavnog akcTona '
skog društva, kad je tako određeno statutom. j a v n o g aKcionar-
Akcionarske društvo može prestati na osnovu odluke suda, u zakonom nredvi
đemm slučajevima, na zahtev manjinskih akcionara. Po tužbi manjinskih akcionan
Iežni sudmož11 20% osnovn°g kapitala), koja se podnosi protiv društva nad-
m sud može naložiti prestanak društva ili odrediti druge mere: ako odbor direktor i
osno izvrsni i nadzorni odbor ne mogu da vode poslove, bilo zbog međusobnoj
aganja ih iz drugih razloga, a skupština ne može da prekine blokadu što za posle"
C m a da se poslovi društva ne mogu voditi u interesu akcionara- 2 su a S S i
blokiram u odlučivanju na najmanje dve uzastopne sednice, što za posedicu ima da se
poslovi drjjstva ne mogu voditi u interesu društva; ako direktori, odnosno članovi nad
zornog odbora deluju protuzakonito, nepošteno ih prevamo, a protivno interesima ak
469T 7 k? ’ P0,dn0Se ako se imovina društva rasipa ili umanjuje (ZOPD čl
). Znaci, sudu su ostavljene dve zakonske mogućnosti povodom podnetog zahtevi
manjmskih akcionara: 1) da pokrenc postupak prestanka d L t v a S a S ih 2H
preduzme uruge mere, u slučaju da se radi o otklonjivom osnovu, i T Z l V ro k o d
rnkiV1Se r , eSeC1 Za 0tk,l anjanje nePraviinosti. Rad društvo u ostavljenom zakonskom
više o 'd d kH°n nnepraVI n° St1’ SUd Ć£ presudom odrediti prestanak društva ili jednu ili
d sledecih mera: razrešenje direktora ili člana nadzornog odbora- uvođenje pri
dne uprave u društvo do imenovanja novih direktora, odnosno članova nadzornog
dbora, sprovođenje vanredne revizije fmansijskih izveštaja društva- donošenje odluke
se d ? P° dk • d0blt! 1MSplatl UČeŠĆa 11 dobiti’ odnosno dividende; otkup akcijaVoje po
seduju akcionan koji su podneli tužbu od strane društva po tržišnoj vrednosti Svoiom

S “ 1 ™ žbud m0Že da ° dredi 1 nakradU *“ * ° d '« " * »

V PRAVA I OBAVEZE AKCIONARA I ZAŠTITA

PRAVA MANJINSKIH AKCIONARA

Kod akcionarskog društva se primenjuje načelo ravnopravnog tretmana akcio

ra. Oni se pod jednakim okolnostima tretiraju na jednak način (ZOPD čl 269 stav
). Princip jednakog položaja akcionara (princip ravnopravnosti) znači da se sa akci
onarom ne može postupati nejednako, čak i u slučaju da se s tim saglase drugi akcio
ied^ f ° PT ZlaZi iZ StatUta drUŠtva' 0vaJ Princip je u n iv e r z a llT p r e tp L ta v ^
j dnak tretman akcionara iste klase u njihovim pravima i obavezama npr pravo pr­
venstva u otkupu novih emisija, pravo na likvidacioni ostatak i dr. P
Ukupnost prava koja daje akcija (upravljačka i imovinska) u odnosu na akcio
tnHn ^ ~ SU n^deljiVa’ jer dmŠtV0 može poznavati samo jednogTmaoca akcijJ
(p ncip nedeljivosti akcije). Kad postoji suvlasništvo nad akcijom, fuvlasnici mogu
tvanvati svoja prava samo preko zajedničkog zastupnika. Za obaveze iz akcije od

” « p ° n e £ “ je de' e " a * * m“ je 1< * •

362
 Pojedinačna prava akcionara, koja proizlaze iz akcije, sastavni su deo jedinstve­
nog članskog prava akcionara.

I PRAVA A K CION ARA

876
Prava akcionara se mogu klasifikovati u statusna i imovinska prava1 U našem
,k, vu zakonom je predviđeno da svaka obična akcija daje akcionam
..... rskom društvu (statusna i imovinska), koja uključuju naročito.. 1) pravo ucesca .
, 1,, ,.nia na skupštini, tako da jedna akcija uvek daje pravo na jedan glas, 2) pravo na
I pl'itu dividende- 3 )’pravo na učešće u raspodeli likvidacionog viska (ili stečajne ma-
lTutkl“ aZakonL o stečaju); 4) pravo prečeg sticanj a obični^
„.msijskih instrumenata zamenljivih za obične akcije iz novih emisija, 5) d g P

" o pravo akcionara je upravljačko

.„„vo, koje se ostvaruje preko dva prava: učešća u skupštini , prava glasa. Druga sta u
.... nrava akcionara su- pravo na informisanje i pravo na podizanje tm -e.
% V H na u&šće u skupštini je člansko pravo koje se, načelno, nc može od-
l) r ravo na ueesec H___ j E S^ K aa „,ei„ša
sasluša akc onara (megovog
akcionara (njegovog
uzeti877 Iz ovog prava proizlazi ODaveza za — r" C ~
- : , i . __ *__laizn niptmva sadrzma mie zakonom
punomoćnika, odnosno zakonskog zastupnika), lako njegova s a te tn a ntje ^ n o m
utvrđena ono pretpostavlja za akcionara: pravo na prisustvo sedmcama skupštine i
pravo na učešće u raspravi, uključujući i pravo da se utičenat dnevni' d n tu
mie oredloga Ovo pravo imaju i imaoci preferencijalmh akcija akcionan koji ms
unlitiH akcije u celosti, akcionari koji su isključeni iz postupka glasanja, kao i druga
atatom određena lica. Ovo pravo pripada i onim licima kojima je predsed,
nik skwštine to omogućio (novinari i dr.). Ono se po pravilu ne može oduzeti, al, se
mo*e ograničiti u slučaju njegove zloupotrebe. Zahtev za ucesce u skupštini od strane
određenog lica može se utužiti pred nadležnim sudom, a može se tužbom za utvrđenje

da se za društva sa velikim brojem akci-

onara tttvTdTcenzus akcija^za ostvarivanje svih prava « s k u p i t
ur-ivii se izuzetno statutom društva može utvrditi minimalni broj a k c ij a koje aKciona
mora posedovati za lično učešće u radu skupštine, a koji ne može btUvaćl od broja ko-
ii nredstavlia 0 1% od ukupnog broja akcija odgovarajuće klase (ZOFD, cl. izu.
\ PO v r . m " a t a s l rešenjem ic io n a ritn a se ne oduzima
u radu skupštine, osim što se određuje načm vršenja tog prava (udruztvanje vise aketo

a akcionan ga mogu ostvarivati ne-

posredno (ličnofili posredno (preko punomoćnika ili zastupnika), kao i pisanim pu
mm Dod zakonom i Statutom uivrđenim uslovima. Načelno, pravo glasa ima onaj ak
rdonarjmfi ima pravo na učešće u skupštini. Ovo pravo je uskraćeno imaoctma prior,
. E se dati samo u izuzetnim slučajevima. Kad postoj, sukob interes:
akcionara L ’d ruštvom, tada pravo glasa ne može ostvarivati ni imalac običnih akcij .

™ Na primer, u zakonodavstvu Crne Gore prava akcionara se d e l e - onovmska i n^movinska pravr

877 Z Aršit Učešće u skupštini akcionarskog društva, Pravo . povreda, br. 1-4/2005, str. 20.
36
 ni A trin k m .glasanja u skuPst,ni društva važi princip proporcionalnosti, kao osnov-
m. Akcionari glasaju srazmemo nominalnoj ili računovodstvenoj vrednosti akcija pri
čemu svaka obična akcija daje pravo na jedna glas. Međutim, od ovog principa postoje
nalne vredTo'stk0 ? h akc,ja koje daju dvoslruko Pr*vo glasa za akcije fste nom,-
Pravilo je da se pravo glasa stiče uplatom nominalnog iznosa akcije koia daie
NaŠ zakonod™ stoji na stanovištu da a k c L n T v rši prav^
p osnovu dehmicno uplaćenih akcija, srazmemo uplaćenom, odnosno unetom ulovu
(osim ako statutom društva nije drugačije određeno). Međutim, kod javnog akcionar
og drustvu pre potpune uplate ugovorenih akcija, akcionaru nije dopušteni da raspo­
laže tim akcijama, niti ostvarivati pravo glasa (ZOPD, čl. 252). P
- „ 3) P r a u° " a info,rm isani e (dobijanje pisanih ili usmenih informacija) od nadlc-
snih p m fa ^ k d o n a r3, n ' ^ 1^ 1 pr3VO na Uvid u Poslovnc knjige, jedno je od stati,
snu. prava akuonara. Ovo pravo zakonodavac izričito ne navodi (za razliku od pret-
onara N i e t r ° k aCa)’ ^ ga U ° kvi™ drugih ^ " o m određenih prava , 2 -
a. Njega akcionan mogu ostvariti i sudskim putem u vanpamičnom postupk- Ka
k o s e zapaza u pravnoj teoriji, reč je o jednom od najvažniji, ličnih p m v T ^ d č fle g
ostvarivanja u značajno, meti zav,se i druga lična ^ gl3sa ^ gn«Sf
rada organa uprave drušjva™ U uporednom pravu ovo pravo se .spoljava u n ek o lto
‘rar enje obavc,5,™ja. Pra™ uvida u poslovne knjige društva i pravo
na istragu . Zanimljivo je da ovo pravo nemaju samo akcionari, već i šira javnost ra­
di zaštite trećih lica. Reč je o načelu javnosti rada društva, kome p J 2 n o podiežu
javna akcionarska društva, a ostvaruje se: registracijom svih relevantnih podataka u re­
gistar, uvidom u poslovne knjige i finansijske izveštaje, koji predstavljaju javne ispra-
ve, poslovnim pismom (memorandumom) itd. Ovo načelo se ograničaia^ proglašenjem
određenih podataka za poslovnu tajnu. proglašenjem
4) P ravo na podizanje tužbe je još jedno od statusnih prava, koje naš zakono
davač izričito ne navodi, a o kome je već bilo reči. J
b) Imovinska p rav a - U imovinska prava akcionara ulaze: pravo na dividendu
zdatihakSd j l aSanja C1Jama’ prav° na ,ikvidac‘°ni ostatak, pravo prečeg upisa novoi-

■ !? T v T° na, divvidendu Je najznačajnije imovinsko pravo akcionara Dividenda

w>rktv dob-dl k°J1 drustv° raspodeljuje akcionarima, srazmemo nominalnoj ili računo-
dstvcnoj vrednosti njihovih akcija. Ona po svojoj pravnoj prirodi predstavlja civilne
plodove akcionara. Akcionari postaju poverioci dmštva z a 'i L s p r i p a d ^ d i v i d e n -
de (pravo potraživanja prema društvu) posle donošenja odluke o njenom plaćanju Ni
stav je svakl sporazum ili ugovor kojim društvo daje pojedinim akcionarima posebne
pogodnosti u pogledu plaćanja dividende. Dividenda je udeo akcionara u godišnjoj do-
d aćaTtnkn’ 3 1ZUf tn° ’ 0S" IVačkim aktom se može odrediti da se akontacija dividende
p aca i tokom poslovne godine —međudividenda.

878

879 M P a v $ p Z 7 ireŽi7 ' 0bliCi koncentrac‘j e u privredi, Beograd 1978, str. 16

M. Pavic, Pravo na mformisanje u trgovačkom društvu, Pravo i privreda, br. 5-8/2001, str. 200-205.

364
 1 u našem pravu m e đ u d iv id e n d a (privremena dividenda)"*0 je akontacija divi-
* „ d = t o j a “ p l L tokon, poslovne god,ne, između redovmh skupšnna na osnovu
.„lluke skupštine pod uslovom da statutom društva nije drugačije određeno. Ovo pra-
V() se m ož/ostvariti pod dva uslova: 1) da izveštaji o poslovanju društva (sačinjeni za
HVu iiamenu) i njegovim fmansijskim rezultatima jasno pokazuju d a je društvo ostvari-
|„ dobit u periodu za koji se isplaćuje međudividenda i da su raspoloživa novcan
.irđstva društva dovoljna za plaćanje međudividende; 2) da iznosi medt^ e nde k J
, isnlaćuie nije veći od ukupne ostvarene dobiti nakon završetka prethodne poslovne
‘lltl'jne (ZOPD čl. 273). Plaćanje međudividende može se odobriti i odlukom odbora
S ; ; i , | n a L o g odbora), pod uslovom d a je tako određeno statutom U. odlukom
^ u pštine^a može “ dividende nužno je da se kunudativnoispune dvauslo-
. , 1) postojanje dobiti društva i 2) odluka skupštine društva o raspode1^ o b itn ,
iueduslov za isplatu dividende akcionanm a je da društvo ostvari dobit. Da u ce do to

I ,,štva Društvu je dopušteno da odobri plaćanje dividende na svoje akcije godišnje,

; b s n o o Z c h -id o v n c skupštine ili u bilo koje vreme između godišnjih skupsinau u

i Jadu sa odlukom vanredne skupštine. Odluka o plaćanju dividendi mora da sadrže

1) iznos dividende i 2) dan dividende za koji se sačinjava lista akcionara ovlascemh za

' ' ^ ^ U n a še rrfp ra v u se statutom društva može odrediti dan dividende ili metod nje­
g o v o g određivanja Na taj dan utvrđuje se spisak akcionara kojima pripada pravo na
dividendu (ZOPD, čl. 274). Međutim, ako taj dan nije određen statutom društva, on
određuje odlukom o isplati dividende, a u slučaju javnog akcionarskog društva, taj d
se ne može odrediti ranije od dana akcionara. noslovnoi godi-
Ako društvo ostvari gubitke u poslovanju, u tom slučaju dobit u
m n-iinre se raspoređuje za pokriće gubitaka prenesenih iz ranijih godina a zatim
obavezne zakonske rezerve. Nakon ovih izdvajanja, ako preostane deo dobiti, skups i
rasporedi za statutame rezerve i dividendu. Međutim, dividenda si
nc mora isplatiti akcionarima, jer se odlukom skupštine može usmenti u rezerve

' l Sl,UJDividende se plaćaju iz dobiti društva, a način njihovog plaćanja može biti u. 1
novcu- 2) akcijama ili drugim hartijama od vrednosti društva; 3) akcijama drust
drugim društvima; 4) drugoj imovini (ZOPD, 272). Iznos dividende koja se placa i
ihciiama mora biti jednaka nominalnoj vrednosti akcija koje se izdaju za plaćanje
vklende3 Plaćanj^ dividende vrši se licima koja su bila akcionan društva na dan div,

,ICIltle Na akcije koje su delimično uplaćene akcionarima pripada delimična dividendi

srazmemo uplaćenom iznosu upisanih akcija, računajući od dana sticanja prava na

' ' '"'Opravo akcionara na dividendu zastareva protekom poslovne godine, osim z
imaoce preferencijalno-kumulativnih akcija.

a u Zakonu o 1
" U Zakonu o privrednim društvima Slovenije se nazivaju međudividende (čl. 232),
novučkim društvima Hrvatske privremene dividende (čl. 221).
3t
 .. 2) Pr?V0 rasP°,aganja akcijama (prenos akcija: otuđenje, prenos prava plodo-
uz.vanja, zalaganje) je drugo imovinsko pravo akcionara. Akcije se mogu prenositi po
nommahmj vrednosti ,1, po ceni koja je viša ili niža od nominalne. Prenos može biti fi.
zic ! ako su u matenjalizovanom obliku, i bezgotovinski, preko računa u Centralnom
reg.1Stru- Takođe’ one se mo§« Prenositi neposredno, ako je reč o njihovoj „nejavnoC
emisiji, ili na organizovanom tržištu kapitala (regulisano tržište), ako je reč o akcijama
iz javne emisije Akcije se mogu prenositi samo u celini, a ne i u delovima, zbog pri
mene načela nedeljivosti akcije. Na osnovu izvršenog prenosa akcija ne dolazi do imo­
vinskih promena u akcionarskom društvu, već u imovinama lica koja su učestvovala u
prenosu akcija.
n n t, U n a šem Pravu, u skladu sa najnovijim rešenjima, akcije i druge hartije od vred­
nosti koje su izdate u zatvorenim emisijama, dopušteno je da se uvedu u javni promet
na organizovanom tržištu, samo uz odobrenje Komisije za hartije od vrednosti i u po­
stupku propisanom Zakonom o tržištu kapitala (ZOTK, čl. 45-49).
U načelu, u našem pravu akcije se nalaze u slobodnom prometu, tj. mogu se slo-
v o ^ n r S T 5111’ ° Sim Uv l a .S'UČaja: 1} kadje statutom Prenos akcija ograničen pra­
vom preče kupovine ostalih aKcionara, 2) kad se zahteva prethodna saglas~nost društva.
g asno anglosaksonsKoj praksi, i u našem pravu prava iz akcije koja akcionaru daje ’
akcija određene klase mogu se slobodno prenositi, osim prava giasa koje je lično i ne­
prenosivo. Ograničenja mogu biti raznovrsna, npr. propisivanje prava preče kupovine
u korist svih ili određenih klasa akcija, uslovljavanje zalaganja akcija i dr.
„•V. . Pren° s akcUa u javnom akcionarskom društvu vrši se u skladu sa Zakonom o tr­
žištu kapitala, a u nejavnom akcionarskom društvu na osnovu ugovora koji se zaklju-
cuje u pisanoj tormi i overava kod nadležnog organa.
... 3> Pravo na likvidacioni ostatak akcionar stiče nakon sprovedenog postupka
i vidacije, a na osnovu odluke o raspodeli likvidacionog ostatka društva. Akcionari
imaju pravo na likvidacioni ostatak u srazmeri sa učešćem njihovih akcija u ukupnom
°,blCnih akcija u društvu- Prioritet u naplati ovog imovinskog prava imaju: pove-
noci, akcionari sa preferencijalmm akcijama; akcionari sa običnim akcijama.
. ) Pravo prečeg upisa novoizdatih akcija (pravo prioritetnog upisa akcija no­
ve emisije) jeste imovinsko pravo akcionara, koje je zakonom uređeno. Ono pripada
postojećim akcionanma pri novim emisijama akcija društva, srazmemo broju u celosti
^ donosenj a odluke ° Odavanju akcija, u odnosu na ukupan broj
akcija te klase. Ovo pravo pripada akcionanma i kod izdavanja hartija od vrednosti
koje daju pravo na sticanje vrste i klase akcija koje akcionar ima (ZOPD čl 277) Po­
stupak realizacije ovog prava uređuje se statutom društva. Ovo pravo akcionara može
bit. ograničeno ih ukinuto odlukom skupštine (donosi se % većinom glasova prisutnih
akcionara i registruje se u registru) samo u slučaju ponude kod koje nije obavezna ob­
java prospekta, sagi asno Zakonu o tržištu kapitala.

2. O B A V EZE AK CION ARA

Osnovne obaveze akcionara su: uplata novčanih i unošenje nenovčanih uloga-

odatne uplate i činidbe; posebne dužnosti prema društvu (lojalnost društvu, odnosno
sprečavanje konflikta interesa) i dr. O obavezama akcionara već je bilo reči.

366
 ZAŠTITA PRAVA MANJINSKIH AKCIONARA

Ova zaštita, kao jedno od načela kroz koje se uspostavlja i meri demokratičnost
odnosa u akcionarskom društvu, u savremenom kompanijskom pravu podignuta je na
nivo standarda. U funkciji zaštite manjinskih akcionara proklamuju se sledeci principi,
.ličnost i pravednost; demokratičnost; ravnopravnost akcionara; dominacija interesa
društva; lojalnost interesima društva. Nacionalna zakonodavstva poznaju različite me-
i. zaštite prava manjinskih akcionara, koje se mogu svrstati u vansudske, sudske i
Iministrativne881*
Pod manjinom se podrazumevaju akcionari koji iz različitih razloga msu glasali
određenu odluku skupštine akcionara koja je doneta većinom glasova . Zaštita
prova manjinskih akcionara bila je nepotpuno reguhsana Zakonom o preduzecima
! |<)% ). dok je zakonima o privrednim društvima (2004 i 2011). saglasno anglosa -
•.unskoj zakonodavnoj praksi, ovo pitanje reguhsano detaljnije i na jasniji i precizniji
i,..čin8* . U njegovom regulisanju pošlo se od načela autonomije volje, s trni d a je nas
Mkonodavac značajan broj pitanja vezanih za manjinske akcionare uredio imperativ­
nim normama, koje su se nalazile ,,rasute“ u više oblasti. Stav,se, zakonodavac je u
* posebnom delu zakona regulisao posebna prava manjinskih akcionara i članova dru
.iva pod nazivom „Posebna prava nesaglasnih akcionara . .
Najdalje je u zaštiti manjinskih akcionara po kapitalu otišlo anglosaksonsko
pravo u kome postoji stav da su većinski akcionari u osnovi u tiducijarnoj dužnosti
prema manjinskim akcionarima, posebno u vezi sa poslovima koji izlaze izvan okvira
i odovnog poslovanja društva884. Pretpostavka je da se ostvarivanjem ciljeva akcionar-
,kog društva ostvaruju interesi ,,svih“ njenih akcionara. Javno akcionarsko društvo
,„,a veći broj akcionara, koji drže različiti broj akcija i koji se međusobno ne poznaju,
•bog čega može doći, a i dolazi, do konflikta interesa. Pronalaženje poželjne ravnoteže
„ ostvarivanju interesa i prava između „većinskih^ i „manjinskih« akcionara pretpo-
Miivka je za nesmetan rad i poslovanje društva. Treba imati u vidu i nasu poslovnu
praksu, u kojoj se u proteklim godinama odvija proces privatizacije društvenih predu-
zeća, na osnovu koga su se u značajnom broju slučajeva orgamzova a akcionarska
društva sa velikim brojem manjinskih akcionara . Navedeno ide u prilog potrebe ja ­
čanja zakonskog regulisanja zaštite manjinskih akcionara, s tim da se ovaj pravni insti­
tut ne srne da pretvori u svoju suprotnost . . . . . .
Zakonom o privrednim društvima nije defmisan pojam manjinskog akcionara.
Ipak, zakonodavac je položaj ovih akcionara vezao za „procenat akcija sa pravom gla­

D. Radonjić, Pravila većine i zaštita manjine,

L/. Iv tlU v llJ IV5 * 1 MrttM ' 17
Pravo
n i
i privreda, Beograd, br. 5-8/2004, str. 88.
K82
... Zakona „ privrednim drnSrvirn, - » > Jedar, od
principa Zakona". M. Paunović, Zaštita manjinskih akcionarastabilnosti
rktnih investicija, Pravo i privreda, Beograd, br. 1-4/2005, str. 77.
1,84 M. Vasiljević, Kompanijsko pravo (2011), str. 322.
1,1,5 M Knežević, Zaštita prava manjinskih akcionara, Pravni život, br.
H86 ' - • ’ -------------

S S S K S - , „poredao pravo, s„. 310-

120.
36'
 sa o konkretnom pitanju", odnosno za „procenat vrednosti osnovnog kapitala" akcio­
narskog društva, u zavisnosti od pokrenutog pitanja. Odatle se može zaključiti da se u
našem pravu pod manjinskim akcionarima podvodi manjina akcionara po broju glaso­
va i po učešću u osnovnom kapitalu društva. Zakonom su u korist manjinskih akciona­
ra uspostavljena sledeća prava: pravo na sazivanje skupštine; pravo da utiču na predlo­
ženi dnevni red skupštine; pravo na postavljanje pitanja; pravo na sudsku zaštitu; pra­
vo na zahtevanje posebne ili vanredne revizije; pravo na podnošenja zahteva za likvi­
daciju društva i dr. Osim zakonom, zaštita prava manjinskih akcionara može se bliže
urediti unutrašnjim aktima društva kapitala.
U našem pravu pod manjinske akcionare treba tretirati i one akcionare koji su
glasah protiv ili su se uzdržali od glasanja za skupštinsku odluku koja je doneta veći­
nom glasova - nesaglasni akcionari (ZOPD, čl. 474). Nesaglasni akcionar može da
trazi od društva da otkupi njegove akcije ako je glasao protiv ili se uzdržao od glasanja
za odluku, npr. o promeni statuta društva kojom se umanjuju njegova prava predviđe­
na zakonom ili statutom, statusnoj promeni, promeni pravne forme, promeni vremena
trajanja društva i dr. Ovo pravo pripada i akcionaru koji nije prisustvovao sednici
skupštine na kojoj je doneta odluka. Postupak ostvarivanja prava na otkup akcija ure-
đen je zakonom, a nesaglasni akcionar može tužbom nadležnom sudu protiv društva
da traži isplatu razlike do pune vrednosti njegovih akcija. Odredbe o nesaglasnim ak­
cionarima shodno se primenjuju i na članove društva sa ograničenom odgovornošću
(ZOPD, čl. 474-477).

VI UPRAVLJANJE AKCIONARSKIM DRUŠTVOM

1. OPŠTA RAZMATRANJA

Akcionarsko društvo je takav pravni oblik u kojem je upravljanje kompleksne

prirode. Vlasnici akcija (kapitala) u načelu nisu kompetentni za upravljanje društvom
Osim toga, u ovom društvu postoji velika disperzija vlasnika akcija i brza promenlji-
vost njegove vlasničke strukture. U savremenim uslovima, to su osnovni razlozi zbog
kojih se kod ovog društva vlasništvo odvaja od upravljanja887. Operativno upravljanje
se prenosi na profesionalne upravljače (menadžere), koji su angažovani od strane vla­
snika, na neposredan ili posredan način888. To ne znači da se vlasnici akcija odriču
svih upravljačkih obaveza, jer preko skupštine akcionara nastavljaju da odlučuju o naj­
važnijim pitanjima .

888 I i deti: y asiljeyjć>Korporativno upravljanje - Pravni aspekti, 55-65.

Menadžeri su fizička lica kojima se na osnovu ugovora o upravljanju (menadžmentu) poverava
mP7 vU JaMe PT edT drustvom’ kako bl se ekonomski posustali subjekti unapredili, ili postojećijoš više
razvili Menadžeri danas crne značajan deo personalnog supstrata privrednog društva Međutini ulogu
menadžera može preuzeti i sam vlasnik. 5 ivieuuum, uiogu
, f.”P°jatyl demokratije obično se koristi da označi jedan oblik političkog uređenja određenog društva
akcionarska društva imaju niz karakteristika demokratskih zajednica ljudi (fizička fli pravna
lica). Zato se može reci da su akcionarska društva oblik privredne demokratije“. I. Jankovec, Elementi de­
mokratskih odnosa u akcionarskom društvu, Pravni život, br. 11/2003, str. 14.
368
 U kontinentalnom pravu, pored vlasnika i menadžera, u upravljanju učestvuju i
zaposleni890. Zaposleni su fizička lica koja zaključuju ugovor sa poslodavcem, tj. sa
akcionarskim društvom. Oni nemaju pravo upravljanja, ali imaju pravo participacije u
upravljanju po osnovu radnog odnosa. Pojedine zemlje Evrope poznaju savet zaposle­
nih, komitet zaposlenih i si.891. Na nivou prava EU takođe je prisutno pitanje saodluči-
,inja zaposlenih u upravljanju kompanijama8^ . U našem pravu regulisanje učešća za­
poslenih u upravljanju privrednim društvom, i akcionarskim, prepušteno je Zakonu o
udu. Tim zakonom je dopušteno zaposlenima da u društvu, koje ima više od 50 zapo-
»lcnih, obrazuju savet zaposlenih, koji je ovlašćen da daje mišljenje i učestvuje u odlu-
, ivuniu o ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih, na način i pod uslovima utvr-
J 893
.1. 11im zakonom i opštim aktom .
Osim vlasnika, menadžera i zaposlenih, koji upravljaju akcionarskim društvom,
a niegovo uspešno upravljanje zamteresovani su i poverioci i klijentela, jer su intere-
uo povezani sa društvom. Reč je o višestrukom interesu u upravljanju društvom.

; STRUKTURA ORGANA

U uspostavljanju organizacione strukture organa upravljanja akcionarskog dru-

i v.i polazi se od svojinskog principa, iz čega proizlazi d a je skupština društva najviši
,,i),.in društva, koja u sebi uključuje vlasnike nad društvom. Na taj način, skupština
....... uijviše mesto u hijerarhijskoj lestvici upravljanja akcionarskim društvom. Među-
iim. skupština nije istovremeno i stručno najviši organ u društvu. Odnos između orga­
na javnog akcionarskog društva uspostavljen je tako da su zadovoljena dva osnovna
puricipa: vlasnički, jer vlasnici imaju najšira ovlašćenja u svom organu - skupštini, i
prnt'esionalno-stručni, koji se ispoljava kroz sastav odbora direktora, izvršnog odbo-
i \ i nadzornog odbora. Treba naglasiti d a je ovaj princip manje naglašen ili ne postoji
11nj nejavnog akcionarskog društva. Ranije se isticao i hijerarhijski princip na kojem
.u organi društva obrazovani, u smislu d a je skupština najviši organ i da su joj drugi
nizani podređeni, jer ih ona bira i njoj odgovaraju za svoj rad, kako upravni, tako i or-
, ,n nadzora. Danas se ovaj odnos sagledava u drugom svetlu. Prvo, u akcionarskom
dl uštvu dolazi do razdvajanja vlasničke od upravljačke funkcije, jer biti vlasnik akcija
/nači biti i kompetentan tj. stručan za upravljanje društvom. Drugo, zbog sigumo-
,n, posebno trećih lica, struktura organa počiva na principu raspodele moći (nadle­
žnosti), na osnovu koje jedan organ društva ne može da zadire u nadležnosti drugog
u, guna, pošto su njihove nadležnosti jasno propisane i razgraničene zakonom i osm-
nCkim aktom, odnosno statutom. Takvo rigidno razgraničenje nadležnosti organa i

" Vreme liberalnog kapitalizma u kome je radnik bio zapostavljen u upravljanju, danas zamenjuje
njegovog
D lC J iO V O e regulisanog statusa
r e s u iis č lliu g M đ iu a a u
u upravljanju,
u p i a v i j c i i i j v « , jer privredno društvo
---------------- “ rpredstavlja
. . . spoj
• kapitala
J • a i rada, a

.......icći" spoj
b ■interesa
9 . B ____: ___________
vlasnika „I„„;u Participacija zaposlenih
i zaposlenih. unravhamuprivrednim
^ n n d e n huuupravljanju nrivredmmdruštvom
društvom
„na dugu tradiciju u razvijenim zemljama, zbog činjenice da personalni supstrat društva čine ne samo vla-

1,1,1 Videth D. Vujisić, Učešće zaposlenih u (upravljanju) privrednim društvima, Pravni život,
mit or.
Iti'njimd, br. IZ/ZUUO,
12/2008, sir.
str. 1IU1-1IJ.
0 1 -"' , r» J ino/; 1^7
i ) ovom pitanju detaljnije videti: R. Vukadinović, Pravo tr o p s k e umje Beograd 9% str. 167.
' /nkon o radu (,,S1. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014), cl. 205.
369
 unutrašnja raspodela moći često su kritikovani u pravnoj teoriji, ali se u praksi princip
pokazao svrsishodn.m . opravdanim894. Na ovaj način dolazi do razdvajanja upravljač

!► . » ii ..... ....................... ..
d!tno I°pne ! aC'Je U akc,onarskom društvu od sv° iine nad društvom, čime se do
damo razlikuje od društva lica (kod društva lica ove funkcije su sjedinjene u istom

U našem pravu upravljanje u akcionarskom društvu, u skladu sa statutom dru­

štva, može se orgamzovati kao jednodom no ili kao dvodomno. Kod jednodomno,’
upravljanja organi društva su: 1) skupština, 2) jedan ili više direktora (odbor direkto
. ° T ° g uPravlJan-ia organi društva su: 1) skupština, 2) nadzorni odbor, 1)
j an ili vise direktora (izvrsni odbor). Pramena vrste organizacije upravljanja akcio
narskog društva vrsi se izmenom njegovog statuta.

l i Ili.
Sa stanovišta uporednog prava, govori se i o trećem, mešovitom sistemu koji jc
prihvaćen u pravu EU, Sloveniji, Makedoniji, Srbiji i drugim zemljama895*, Na n.vou

M M ni I
usvojen je u Statutu evropske kompanije, prema čijim odredbama u akcionarskom
rustvu može postojati jednodomni sistem (članove izvršnog, odnosno upravnog od
blra sk"PsUm akcionara) ili dvodomni sistem (postoji upravni i nadzorni odhor a
blla SkUPŠ'ina akd0nara' * " " «*" «*» “ H

»I
3. SK UPŠTIN A A K C IO N A R SK O G DRUŠTVA

tu
dru štv o !°k PoŠi ! f č i n p T tra n ja ~ .S .k upština Je naJviši organ upravljanja akcionarskim

» ii
: ™ n7 ’ k°JU Cme akcionan *Jedim je organ vlasnika. Skupština ima položaj najši-
g i najznačajnijeg organa upravljanja, jer vlasnici u njoj donose najvažnije odluke o
uloženom kapitalu, njegovom raspolaganju i dobiti društva897. Međutim iako ona ima

li U U IU U
hijerarhijski najviše mesto u akcionarskom društvu, to je ne čini stručno najvišim or-
ulogTi z S T NeZa,n,eresovanost P ° i'd » akcionara za upravljanje umanjuje njenu

v . L,.Slavr.erneaim N o v im a skupština akcionara zadržava za sebe samo neke od naj­

značajnijih vlasmcko-upravljačkih funkcija i na taj način opredeljuje nadležnosti organa
koji ce obavljati upravljačko-izvršne i nadzorne funkcije u društvu Time dolazi doraz-
vajanja upravljanja društvom od svojine nad društvom, čime se naročito odlikuje javno
akcionarske dmstvo U želji da ojača stručnost i profesionalnost u vršenju upravljačke
Ir^ n a d ^ o r!" odbo’r t ak" '° nara bira or§an opravljanja - odbor direktora, odno­
sno nadzorni odbor. Skupština akcionara se ne oseća dovoljno kompetentnom i za vrše­
nje stručne kontrole nad radom uprave društva, zbog čega bira organ nadzora, koji će
profesionalno kontrohsati zakonitost rada organa upravljanja. Nadzorni odbor bira sebi
organ za obavljanje poslovodno-izvrMh funkcija (poslovodstvo i zastupstvo -
odbor. Napušta se model mandata u raspodeli nadležnosti između organa društva, po ko-

™ Gyom Yves, op. cit., str. 18.

prat, , . i
Pravni aspekti, str. 41-54 Str 495-512’ M- Vasiljevic, Korporativno upravljanje -
897 detaljnije videti: Council Regulation 2157/2001, cl. 38-51
V. Jovanovic, Preduzeća i društva prema Zakonu o preduzećima, str. 37.
370
 I,,maiina daje mandat odboru direktora, a nadzorni odbor izvrsnom odboru direkto-
mesto modela mandata, sve je više u primem model zakonske i statutame raspo-
t. |t nadležnosti između organa društva, čime se uspostavlja njihova cvrsca i samostalm-
... u društvu. Danas, izgleda da se u zakonodavstvu i pravnoj teoriji javlja nova
I , k „a, mešavina teorije mandata i teorije zakonskog i statutamog ovlascenja. Među-
........ puredo sa ovom tendencijom, pravo građanstva stiče i teorija o nepostajanju hije
, „i,,,,- između organa društva, već svaki organ deluje u okviru svojih nadležnosti.
Skupština akcionara, umesto da bude stvarni organ upravljanja, pretvara se u o -
. Kuntrole odbora direktora odnosno nadzornog odbora, kao i u organ zaštite akcio-

l) našem pravu skupština akcionarskog društva je na jedinstven način reguhsa-

r : n. -avisno od organizovanog načina upravljanja. .
h) V rste - Skupština može biti: redovna (godišnja), vanredna i skupština k
„I, >aVa po nalogu suda. Ono što povezuje redovnu i vanrednu skupštinu akcionara
. ,,i, / uva njihovo razlikovanje, jeste činjenica d a je njihov sastav isti, jer i na jednoj
,,, ,ti ugoj imaju pravo prisustvovanja i odlučivanja isti akcionan.
1} Redovna skupština se saziva i održava jednom godišnje, a najkasnije po pro-
,.!.......meseci ođ završetka poslovne godine. Poziv za redovnu sedmeu skupštine
,,,, ,• najkasnije 30 dana pre dana njenog održavanja. Sadrzma poziva utvrđuje se
tullukom o njenom sazivanju. Održava se u sedištu društva, na dan lu v re m e utvrđeno
Mulom odnosno odlukom odbora direktora, odnosno nadzornog odbora. Eventua
....iIi Davanje redovne sednice skupštine nema uticaja na pravnu valjanost preduze ih
, ,„h poslova, donetih odluka i preduzetih pravnih radnji u društvu. Ovu sedmeu sa-
, , odbor direktora, odnosno nadzorni odbor. Ako se ona ne održi u zakonom predv,-
,1, „om roku, u daljem roku od 3 meseca njeno sazivanje može zahtevati akcionar pod-

6 1 Redovnoj sednici prisustvuju i učestvuju u njenom radu, po pravilu, članovi od-

....... direktora, odnosno članovi izvršnog odbora, članovi nadzornog odbora i revizor,
,1, , druga ovlašćena lica. Odbor direktora, odnosno izvršni odbor, duzm su da za sed-
„„ u skupštine akcionarima stave na raspolaganje zakonom određena dokumenta
iinmacije npr fmansijske izveštaje, predlog odluke za raspodelu dobiti, tekst svakog
,,B„v J ili drugog pravnog posla koji se predlaže za odobrenje, itetaljan opra s v ^ o g
,,ii,niju koje se predlaže za raspravu, u slučaju javnog akcionarskog društva izves j
ornog odbora o stanju i poslovanju društva i dr.
Godišnji izveštaj o poslovanju javnog akcionarskog društva mora da sadrzi i z-
,tlvl. odbora direktora, odnosno nadzornog odbora društva o primem kodeksa korpora-
upravljanja. Ovo društvo ima zakonsku obavezu da godišnji izveštaj o poslova-
,,„i j konsolidovani godišnji izveštaj o poslovanju objavi i da ih registruje.
Na redovnoj sednici se usvajaju godišnji fmansijski izveštaj i i drugi izvestaji, s
lim da njihovo usvajanje ne utiče na prava akcionara, ako se u kasnijem periodu poka-
/i- da su bili netačni.
 2) Skupština akcionarskog društva koja se održava između godišnjih skupština
naziva se v a n r e d n a . Ona se saziva, po pravilu, po potrebi, ali i kada je tako određe­
no zakonom ili statutom društva.
vanrednu sednicu saziva odbor direktora, odnosno nadzorni odbor, na osnovu
svoje odluke ili na zahtev kvalifikovanih manjinskih akcionara (koji moraju da ispune
zakonske uslove za taj status). Izuzetno, ovu sednicu saziva likvidacioni upravnik, ka­
da je društvo u postupku likvidacije.
Dan održavanja vanredne sednice određuje se odlukom o njenom sazivanju, a poziv
za njeno održavanje šalje najkasnije 21 dan pre dana njenog održavanja. Odbor direktora,
odnosno nadzorni odbor, dužni su da za sednicu pripreme i stave na raspolaganje određena
dokumenta i informacije, na način određen statutom društva, i to: tekst predloga svake od­
luke koja se donosi, sa obrazloženjem; tekst svakog ugovora ili drugog pravnog posla koji
se predlaže za odobrenje; glasački listić; detaljan opis svakog pitanja koje se predlaže za
raspravu, sa obrazloženjem ili izjašnjenjem nadležnog organa društva.
Vanredna skupština se mora sazvati, bez odlaganja, kada se utvrdi da društvo
posluje sa gubitkom na osnovu kog je vrednost neto imovine društva postala manja od
50% osnovnog kapitala*'^ - o b a v e z n a v a n r e d n a se d n ic a .
U našem pravu može se održati vanredna sednica nejavnog'akcionarskog društva i
bez njenog sazivanja (dostavljanja poziva, potrebnog materijala^ i dr.), pod uslovom da
sedmci prisustvuju svi akcionari sa pravom glasa po svim pitanjima, koja su na dnevnom
redu i da se nijedan akcionar tome ne protivi (univerzalna vanredna sednica skupštine).
3 ) S k u p š tin a p o n a lo g u s u d a može biti i redovna i vanredna. Pod zakonom od­
ređenim uslovima, na zahtev akcionara održaće se sednica skupštine po nalogu suda.
Postupak po ovom zahtevu je hitan i sud je dužan da odluku donese u roku od 8 dana
od dana prijema zahteva.
Ako se redovna skupština ne održi u zakonom utvrđenom roku, nadležni sud je
ovlašćen da u vanpamičnom postupku naloži njeno održavanje, u roku od 8 dana od
prijema zahteva od strane akcionara, direktora ili člana nadzornog odbora. Takođe,
nadležni sud ima ovlašćenje da imenuje lice (privremenog zastupnika), sa ovlašćenji-
ma da sazove i predsedava sednici skupštine (uz utvrđivanje mesta i datuma njenog
održavanja, kao i dnevnog reda sednice). Ista ovlašćenja ima nadležni sud u vanpar-
ničnom postupku i za slučaj da se vanredna skupština ne održi najkasnije u roku od 30
dana od dana prijema zahteva od strane akcionara za njeno održavanje. Troškove odr­
žavanja skupštine po nalogu suda snosi društvo (ZOPD, čl. 339).
Kod prava manjinskih akcionara da sazovu redovnu skupštinu društva, može se
konstatovati da se Zakonom o privrednim društvima ne vezuje njeno sazivanje za mi­
nimalno učešće u osnovnom kapitalu društva. Njegovim rešenjima je data mogućnost
svakom akcionaru koji ima pravo učešća u radu skupštine da, u slučaju da se godišnja
skupština ne sastane u zakonom propisanom roku, u daljem roku od 3 meseca zahteva
od suda u vanpamičnom postupku da naloži njeno održavanje. Kad je reč o vanrednoj

„V anredna skupština je svaka skupština, osim redovna godišnja skupština akcionara" Zakon o
privrednim društvima Crne Gore, čl. 40. stav 1.
r. Videti: V Radović, Značajan gubitak i obaveza sazivanja sednice skupštine, Pravni život
Beograd, br. 12/2009, str. 307-332.
372
 cdnici skupštine, za njeno sazivanje od strane manjinskih akcionara naš zakonodavac
'nhteva da akcionari poseduju 5% u osnovnom kapitalu društva, odnosno 5% akcija u
okviru klase akcija koje imaju pravo glasa po tačkama dnevnog reda koje se predlažu
. (osim ako je statutom društva u oba slučaja predviđen niži cenzus).
c) Sazivanje i održavanje - Za sednicu skupštine mora se uputiti pisani ind
dualni poziv svakom akcionaru, u zakonom predviđenom roku . Poziv akcionarima
a sednicu skupštine mora da sadrži zakonom određene elemente. On se upućuje akci­
onarima društva na dan na koji je odbor direktora, odnosno nadzorni odbor doneo od­
luku o sazivanju skupštine, odnosno na dan donošenja odluke suda (sednica skupštine
koja se saziva po nalogu suda). Poziv se upućuje: 1) na adrese akcionara iz jedinstvene
evidencije akcionara ili 2) objavljivanjem na internet stranicama društva i registra pri-
vrednih subjekata. Dostavljanje se smatra izvršenim danom slanja preporučene pošilj­
ke poštom na adresu akcionara, odnosno elektronskom poštom ako je akcionar dao pi-
inu saglasnost za takav način slanja. Objava mora trajati najmanje do dana održava-
u|n sednice. Društvo snosi troškove objavljivanja i slanja poziva za sednicu. Javno ak­
cionarske društvo dužno jc da poziv objavi i na internet stranici: 1) društva, 2) registra
privrednih subjekata i 3) Centralnog registra. Statutom društva se može predvideti da
■u« poziv za sednicu upućuje i njegovim objavljivanjem u najmanje jednom visokotira-
. uoin dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Srbije.
Materijali za sednicu skupštine moraju se staviti na raspolaganje akcionarima
istovremeno sa slanjem poziva: ličnim preuzimanjem ili putem punomoćnika, u sedi-
iii društva, u redovno radno vreme ili na internet stranici društva, tako da ih akcionari
mogu preuzeti u celosti.
Dan akcionara je dan na koji se utvrđuje spisak akcionara koji imaju pravo na
učešće u radu sednice skupštine i pada na deseti dan pre dana održavanja te sednice.
Spisak akcionara društvo utvrđuje na osnovu izvoda iz jedinstvene evidencije akciona-
ht Centralnog registra.
Gde se održavaju sednice? One se po pravilu održavaju u sedištu društva, a od-
luii direktora, odnosno nadzorni odbor može odlučiti da se sednica skupštine održi i na
drugom mestu, ako je to potrebno radi olakšane organizacije sednice skupštine.
Sednicom skupštine predsedava predsednik skupštine. On se određuje statutom
diiištva ili ga skupština bira na početku svake sednice u skladu sa statutom ili poslov­
nikom skupštine, a ako statut i poslovnik skupštine ne propisuju postupak za izbor
predsednika skupštine, predsednik skupštine je lice koje poseduje ili predstavlja najve­
ći pojedinačni broj glasova običnih akcija u odnosu na ukupan broj glasova prisutnih
nkcionara sa običnim akcijama. Izuzetno, ako se sednica održava po nalogu suda, tom
icdnicom skupštine predsedava lice koje je odredio sud.
Poslovnikom skupštine bliže se određuje način rada i odlučivanja skupštine.
I »unosi se na prvoj sednici, na predlog predsednika skupštine ili manjinskih akcionara
koji poseduju ili predstavljaju najmanje 10% glasova prisutnih akcionara, većinom
glasova prisutnih akcionara.

""" U našem pravu poziv za redovnu skupštinu upućuje se najkasnije 30 dana, a za vanrednu sednicu
■Kiipštinc najkasnije 21 dana pre utvrđenog roka za njeno održavanje.
373
 Skupština je vezana predloženim dnevnim redom901, koji se utvrđuje odlukom
o sazivanju sednice skupštine koju donosi odbor direktora, odnosno nadzorni odbor
Skupština može odlučivati i raspravljati samo o tačkama na dnevnom redu. Jedan ili
više akcionara koji poseduju najmanje 5% akcija sa pravom glasa može predložiti do
datne tačke za dnevni red sednice o kojima predlažu da se raspravlja, kao i dodatne
tačke o kojima se predlaže da skupština donese odluku, pod uslovom da obrazlože taj
predlog ili da dostave tekst odluke koju predlažu. Ovaj predlog se podnosi u pisanom
obliku, a može se uputiti društvu najkasnije 20 dana pre dana održavanja redovne sed­
nice skupštine, odnosno 10 dana pre održavanja vanredne sednice skupštine. Međutim,
ako odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ne prihvati predlog u roku od 3 dana od
dana prijema predloga, podnosilac predloga ima pravo da u daljem roku od 3 dana
zahteva da nadležni sud u vanpamičnom postupku naloži društvu da predložene tačke
stavi na dnevni red skupštine. Postupak pred sudom je hitan, a odluke sud donosi u ro­
ku od 8 dana. Žalba na odluku suda ne zadržava izvršenje.
Učešće u radu skupštine elektronskim putem može se omogućiti statutom ili po­
slovnikom skupštine akcionara, i to: 1) prenosom sednice skupštine u stvarnom vre­
menu, 2) dvosmemim prenosom skupštine u stvarnom vremenu, putem kojeg se omo­
gućava obraćanie akcionara skupštini sa druge lokacije; 3) mehanizmom za glasanje
elektronskim putem, bilo pre bilo tokom sednice, bez potrebe da se imenuje punomoć­
nik koji je fizički prisutan na sednici (ZOPD, čl. 341).
d) Nadležnost - U nadležnosti skupštine ulaze normativne, imovinske, izborne,
statusne i druge funkcije. Skupština akcionara odlučuje o: izmenama statuta; poveća­
nju ili smanjenju osnovnog kapitala, kao i o svakoj emisiji hartija od vrednosti; broju
odobrenih akcija; promenama prava ili povlasticama bilo koje klase akcija; statusnim
promenama; promenama pravnog oblika; sticanju i raspolaganju imovinom velike
vrednosti; raspodeli dobiti i pokriću gubitka; usvajanju finansijskih izveštaja, kao i iz-
veštaja revizora; usvajanju izveštaja odbora direktora, odnosno nadzornog odbora; na­
knadama direktorima, odnosno članovima nadzornog, odnosno o pravilima za njihovo
određivanje; imenovanju i razrešenju direktora; pokretanju postupka likvidacije, odno­
sno podnošenju predloga za stečaj društva; izboru revizora i naknadi za njegov rad;
drugim pitanjima navedenim zakonom i statutom društva (ZOPD, čl. 329).
e) Kvorum za rad - Da bi uopšte došlo do održavanja skupštine akcionara i do
njenog punovažnog odlučivanja, potrebno je da postoji kvorum. Postojanje kvoruma
mora se utvrditi pre početka rada skupštine.
Naš zakonodavac je dispozitivnim normama utvrdio kvorum za održavanje sed­
nice skupštine, uz ostavljanje mogućnosti da akcionari statutom odrede drugu većinu.
Kvorum za sednicu čine akcionari koji poseduju većinu od ukupnog broja glasova kla­
se akcija sa pravom glasa o predmetnom pitanju (obična većina), s tim da se u kvo­
rum računaju i glasovi akcionara koji su glasali u odsustvu ili elektronskim putem. Po­
novljena redovna sednica skupštine, koja je odložena zbog nedostatka kvoruma,
može biti održana i ako ne postoji obična većina (ako statutom nije drugačije određe­
no), a ponovljena vanredan sednica skupštine, može biti održana ako postoji zakon­
ski kvorum - „1/3 od ukupnog broja glasova akcija sa pravom glasa“ (ZOPD, čl. 353.

901
Videti: Z. Arsić, Dnevni red za skupštinu akcionarskog društva, Pravni život, br. 12/2007, str. 103-112.
374
 i;iv 2). Ponovljena skupština se mora sazvati sa istim predloženim dnevnim redom,
i.iko da se održi najkasnije 30 a najranije 15 dana od dana njenog odlaganja, a ako i za
ii|ti ne postoji kvorum ili se ne održi u zakonskom roku, mora se sazvati nova sednica
kupštine od strane odbora direktora, odnosno nadzornog odbora. Odluke se donose na
ponovljenoj sednici većinom propisanom zakonom i statutom društva, a u slučaju jav ­
nog akcionarskog društva ne može biti manja od % od ukupnog broja glasova akcija sa
pravom glasa o predmetnom pitanju.
f) Ostvarivanje prava glasa - Akcionar učešćem u radu skupštine ostvaruje
dva prava: 1) pravo da glasa o pitanjima o kojima glasa njegova klasa akcija i 2) pravo
na učešće u raspravi o pitanjima na dnevnom redu skupštine, uključujući i pravo na
podnošenje predloga, postavljanja pitanja koja se tiču dnevnog reda skupštine i dobija-
nje odgovora (ZOPD, čl. 328. stav 2).
Pravo glasa u skupštini akcionara može se ostvarivati: lično - kad je imalac ak­
cije fizičko lice; preko zastupnika - kad je imalac akcija pravno lice ili preko puno­
moćnika - kad je imalac akcija fizičko ili pravno lice.
Glasanje na skupštini je izražavanje volje akcionara o predlogu odluke koja je
uvršćena u dnevni red. Donetom odlukom se izražava volja akcionarskog društva. U
skupštini se glasa po principu proporcionalnosti, tj. akcionari glasaju srazmemo no­
minalnoj (računovodstvenoj) vrednosti akcija: svaka izdata akcija daje pravo jednog
glasa o svim pitanjima o kojima se glasa na skupštini . Međutim, ne priznaje se pra­
vo glasa imaocima akcija koje drže akcionarska društva kao sopstvene akcije i hartije
od vrednosti koje nisu akcije.
Pravo glasa stiče se uplatom nominalnog iznosa akcije ili unošenjem uloga u
stvarima i pravima u iznosu nominalne vrednosti akcije. U pravnoj teoriji je postavlje­
no pitanje u kom obimu akcionari mogu ostvarivati svoje pravo glasa u skupštini, ima-
jući u vidu sledeće kriterijume: 1) srazmemo nominalnoj vrednosti upisanih akcija; 2)
srazmemo uplaćenim akcijama ili 3) srazmemo potpuno uplaćenim akcijama. U upo-
rednom pravu dominira rešenje da se pravo glasa u skupštini ostvaruje samo za akcije
koje su u potpunosti uplaćene.
U uporednom pravu „ugovor o glasanju“ se defmiše kao sporazum između akci­
onara i akcionarskog društva, kao i između svih ili samo nekih akcionara da glasaju
svojim akcijama na određeni način o određenim pitanjima. Njegov osnovni cilj je da
se uspostavi kontrola u društvu, da se izvrši koncentracija glasova akcionara ili da se
ostvari neki dmgi cilj. Ovaj pravni institut predstavlja produkt anglosaksonskog pra­
va902903, a zastupljen je uz značajna ograničenja i u kontinentalnom pravu. U našem pra­
vu su određene vrste takvih ugovora o glasanju ništave.
Glasanje na skupštini je po pravilu javno, dizanjem ruke ili drugim javnim po­
stupkom, a tajno u statutom ili odlukom skupštine (koja važi samo za jednu sednicu)

902 Ovaj princip je razlog što zakonodavstva propisuju minimalnu nominalnu vrednost akcije i više
nominalne iznose koji su deljivi sa sto. . .. .
903 U anglosaksonskom pravu postoje određene vrste ovih ugovora, i to: ugovor između kompanije i
akcionara; ugovor između svih akcionara; ugovor između nekih akcionara.
375
 određenim slučajevima, putem glasačkih listića;()4. Pravo glasa na osnovu akcija datih
u zalogu ima akcionar kao zalogodavac. A ukoliko je po određenim tačkama dnevnog
reda potrebno da glasaju posebne klase akcionara, to glasanje se može održati u okviru
rada sednice skupštine ili na posebno sazvanoj sednici skupštine akcionara te klase
(posebna sednica skupštine), pod uslovom da su to zahtevali akcionari posebne klase
akcija koji predstavljaju najmanje 10% od ukupnog broja glasova akcija koje imaju
pravo glasa. Međutim, statutom se može isključiti mogućnost održavanja posebne sed­
nice skupštine (ZOPD, čl. 357).
Akcionari mogu da glasaju pisanim putem bez prisustva sednici, uz overu
svog potpisa na formularu za glasanje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje overa
potpisa.
Pravo glasa akcionara može biti suspendovano, ali akcionar može biti i isklju­
čen iz postupka glasanja9®’. Cilj koji se želi postići isključenjem iz postupka glasanja
ogleda se u otklanjanju sukoba interesa akcionara prema društvu.
g) Glasanje preko punomoćnika —Akcionar može glasati i preko punomoćni­
ka, koji ima ista prava kao i akcionar koji mu je dao ovlašćenje. Punomoćje za glasa-
nje daje se u pisanom obliku, a može se dati elektronskim putem, pod uslovom d a je
društvo omogućilo takav način davanja punomoćja. Javno akcionarsko društvo je du­
žno da omogući davanje punomoćja elektronskim putem. Punomoćje za glasanje nije
prenosivo. Akcionarskom društvu nije dopušteno da propiše posebne uslove koje mora
da ispunjava punomoćnik, niti da ograniči njihov broj. Ako je punomoćje za glasanje
izdato većem broju lica, smatraće se d a je svaki od punomoćnika ponaosob ovlašćen
za glasanje. Ukoliko sednici pristupi više od jednog punomoćnika istog akcionara po
osnovu istih akcija, društvo će kao punomoćnika prihvatiti lice sa najkasnijim datu­
mom na punomoćju za glasanje.
Akcionarskom društvu je dopušteno da propiše obaveznu upotrebu određenog
formulara za davanje punomoćja, pod uslovom da taj formular omogućava davanje
punomoćja sa instrukcijama po svakoj tački dnevnog reda. Ako punomoćje za glasanje
sadrži uputstva ili naloge za ostvarivanje prava glasa, punomoćnik je dužan da postupa
po njima, u protivnom dužan je da glasa savesno i u najboljem interesu akcionara.
Ako je jedno lice ovlašćeno od strane više akcionara kao punomoćnik za glasa­
nje, ono može vršiti pravo glasa različito za svakog od tih akcionara (ZOPD, čl. 346).
Akcionar može da izmeni ili opozove punomoćje u svakom trenutku, do dana
održavanja sednice, pisanim putem, pod uslovom da o tome do dana održavanja sedni­
ce obavesti punomoćnika i društvo. Takođe, smatraće se d a je akcionar opozvao dato
punomoćje ako on lično pristupi sednici skupštine.
Nakon održavanja sednice, punomoćnik je dužan da obavesti akcionara o nači­
nu na koji je glasao na sednici. On je odgovoran za štetu akcionaru ako je pravo glasa
vršio u suprotnosti sa datim uputstvima. Odgovornost punomoćnika se ne može una-
pred ili naknadno ograničiti ili isključiti.*

Beograd^ b"&5-8'/20()||Ttr " i 7 f- 2 9 8 V'det' : V' RadoV'ć’ GlasanJ e Parnim putem, Pravo i privreda,
U našem pravu, akcionar kao i lica koja su sa njime povezana, ne mogu glasati na sednici na kojoi
se odlučuje o: 1) njegovom oslobađanju od obaveza prema društvu, ili o smanjenju tih obaveza; 2) pokre-
ZOPD ' ° d362JanJU ° d SP° ra Pr°tlV n^e8a’ 3) odobravanj u P°slova u kojima taj akcionar ima lični interes.

376
 Ako je u punomoćju za glasanje navedeno da se daje za jednu sednicu skupšti­
ni . ono važi i za ponovljenu sednicu, u suprotnom ono važi za sve naredne sednice
l.upštine do opoziva, odnosno do isteka perioda na koji je dato.
Ako je punomoćnik pravno lice, ono pravo glasa vrši preko svog zakonskog za-
tupnika ili drugog za to posebno ovlašćenog lica, koje može isključivo biti član orga­
na tog pravnog lica ili njegov zaposleni.
Ko može biti punomoćnik? On može biti svako poslovno sposobno lice. Samo
i/ii/etno, punomoćnik ne može biti lice koje je direktor ili član nadzornog odbora dru­
štva kod dvodomnog upravljanja akcionarskim društvom. Zakonom su određena i druga
Ina koja ne mogu biti punomoćnici u javnom akcionarskom društvu (ZOPD, čl. 345).
Statutom ili poslovnikom skupštine akcionara može se odrediti način identifika-
, ije akcionara i njihovih punomoćnika koji prisustvuju sednici i koji učestvuju u nje­
n o m radu.
h) Komisija za giasanje —Predsedmk skupštine akcionara imenuje i komisiju za
glasanje (i zapisničara), osim ako statutom ili poslovnikom skupštine nije drugačije od-
icdcno. Komisija ima najmanje tri člana, dužna je da postupa nepristrasno i savesno pre­
ma svim akcionarima i punomoćnicima, a o svom radu podnosi potpisani pisani izveštaj.
("'lanovi komisije za glasanje ne mogu biti direktori, članovi nadzornog odbora, kandida­
ti za te funkcije, kao ni sa njima povezana lica. Komisija za glasanje: utvrđuje spisak lica
koja učestvuju u radu sednice, a posebno akcionara i njihovih punomoćnika; utvrđuje
ukupan broj glasova i broj glasova svakog od prisutnih akcionara i punomoćnika, kao i
postojanje kvoruma za rad skupštine; utvrđuje valjanost svakog punomoćja i uputstva u
.vakom punomoćju; broji glasove; utvrđuje i objavljuje rezultate glasanja i dr.
i) Donošenje odluka - Skupština akcionara može donositi odluke samo o onim tač-
kama dnevnog reda za koje postoji kvorum, u protivnom može odlučivati samo o vremenu
održavanja ponovljene sednice skupštine. Pravilo je da se o uobičajenim pitanjima odluke
donose običnom (,,prostom“) većinom glasova, a o važnijim pitanjima, koja su određena
zakonom ili statutom društva, odluke se donose kvalifikovanom većinom. Ako postoji
kvorum, odluke skupštine se donose običnom većinom glasova prisutnih akcionara koji
imaju pravo glasa o određenom pitanju (ZOPD, čl. 358). U postupku utvrđivanja broja
glasova prisutnih akcionara za potrebe utvrđivanja većine za odlučivanje u obzir se uzima­
lo i glasovi akcionara koji su glasali pisanim ili elektronskim putem.
Pravna priroda skupštinske odluke je u pravnoj teoriji sporna. Po jednom
shvatanju reč je o korporacijskom aktu (društvenopravnom aktu), koji predstavlja vo­
lju društva. Po drugom shvatanju skupštinska odluka je višestrani, ali ne i ugovorni,
pravni posao posebne vrste. Reč je o pravnom poslu kojim akcionari uređuju svoje
pravne odnose i autonomiju društva906907.
Odluka skupštine je rezultat izjašnjavanja akcionara o ponuđenom predlogu odl­
uke. Ona može biti pozitivna ili negativna. Prva je kada je predlog odluke prihvaćen,
dok je druga kada predlog nije prihvaćen. Odluke skupštine akcionara su još razvrsta­
vaju na punovažne i pravno manljive, a ove druge na ništave i rušljive (pobojne)
Međutim, od ništavih i rušljivih odluka treba razlikovati odluke kojemu nepotpune
(,,lebdeće“) odluke, koje ne proizvode pravno dejstvo, ali nisu ništave .

906 Z. Arsić, Odluke skupštine akcionarskog društva, Pravni život, Beograd, br. 11/2005, str. 5-7.
907 Z. Arsić, Ibid, str. 8-10.
37'
 Svaka odluka koju donese skupština obavezno se unosi u zapisnik, čiji je mini
mum obaveznih elementa utvrđen zakonom (ZOPD, čl. 363). Ako društvo ima sekrc
tara on vodi zapisnik i odgovoran je za uredno sačinjavanje zapisnika. U protivnom
predsednik skupštine imenuje zapisničara i odgovoran je za uredno sačinjavanje zapi
snika. Zapisnik sa sednice skupštine sačinjava se najkasnije u roku od 8 dana od dana
njenog održavanja. Sastavni deo zapisnika čini spisak lica koja su učestvovala u radu
sednice skupštine, kao i dokazi o propisnom sazivanju sednice. Zapisnik potpisuju
predsednik skupštine, zapisničar, odnosno sekretar društva ako postoji i svi članovi
komisije za glasanje. Predsedniku skupštine, odnosno sekretaru društva stavljeno je u
dužnost da potpisani zapisnik u roku od 3 dana od njegovog sastavljanja dostavi svim
akcionarima ili ga objavi na internet stranici društva ili internet stranici registra pri­
vrednih subjekata, u trajanju od najmanje 30 dana. Nepostupanje na zakonom predvi­
đen način nema uticaja na punovažnost odluka donetih na sednici skupštine, ako se re- j
zultat glasanja i sadržina tih odluka na drugi način može utvrditi.
j) Pobijanje skupštinskih odluka —Zakonom o privrednim društvima reguli-
san je pravni institut “pobijanje odluka skupštine”. Pobijanje se vrši pred nadležnim
sudom, na osnovu zakonom predviđenih razloga, uz zahtev za naknadu štete. Zakonu
davač je našao za potrebno da isključi pravila pobijanja u određenim slučajevima.
Pobijanje skupštinske odluke se vrši po pravilima akcijskog prava, koja predsta­
vljaju poseban pravni režim u odnosu na opšta pravila građanskog prava. U našem
pravu, tužbu za pobijanje skupštinske odluke može podneti svaki akcionar koji je imao
pravo na učešće u radu skupštine, kao i svaki direktor ili član nadzornog odbora908.
Reč je o aktivno legitimisanim licima. Tužba se podnosi protiv akcionarskog društva
kao pasivno legitimisanog lica. Ona se podnosi u subjektivnom roku od 30 dana od
dana saznanja za odluku skupštine, odnosno od dana njene registracije, a najkasnije u
objektivnom roku od 3 meseca od dana kada je odluka doneta. Postupak po ovoj tužbi
je hitan.
Podizanje tužbe za pobijanje skupštinske odluke ne sprečava njeno izvršenje,
niti njenu registraciju, odnosnu registraciju promena na osnovu njenog dejstva. Nadle­
žni sud može na zahtev tužioca odrediti privremenu meru zabrane izvršenja, odnosno
registracije, ako to oceni opravdanim. Ako je registar već izvršio registraciju skupštin­
ske odluke, sud ima mogućnost da, na predlog tužioca, donese rešenje da se registruje
zabeležba spora.
Zakonom su predviđeni razlozi zbog koji odluka neće biti poništena, npr. ako se
odlukom vrše manje značajne povrede statuta ili poslovnika skupštine, zbog pogre­
šnog brojanja glasova i dr.).
Presuda kojom se pobija odluka skupštine akcionara ima dejstvo u korist ili pro­
tiv društva, akcionara, direktora i članova nadzornog odbora i obavezujuća je za odno­
se između akcionara i društva, kao i između društva i članova organa društva.

Tužbu za pobijanje odluke skupštine društva i naknadu štete može podneti i svaki direktor, odno­
sno član nadzornog odbora, ako bi izvršenjem predmetne odluke: učinio krivično delo ili drugo d’elo ka­
žnjivo po zakonu ili bio odgovoran za štetu prema društvu ili trećem licu. ZOPD, čl. 376. stav 2.
378
» II DNODOMNO UPRAVLJANJE
VM IONARSKIM DRUŠTVOM

( )vaj sistem, koji se još naziva jednostepeni, vodi poreklo iz anglosaksonskog

i i n.i, u kome je i danas zastupljen. On je prihvaćen i u pojedinim zemljama evrop-
• " kontinentalnog prava, npr. Švajcarska, Francuska, Švedska. To je takav sistem u
i |, m funkciju upravljanja vrši jedno ili više lica, odnosno odbor direktora (upravni
.»Ulili, board o f directors), čije članove bira skupština akcionarskog društva. Upravni
nll u>i jz reda svojih članova ili delom iz reda nečlanova (lica koja su stalno zaposlena
u ilmšlvu), bira jednog ili više izvršnih direktora radi vođenja tekućeg poslovanja dru-
n i (odbor izvršnih direktora, executive board o f directors, menadžment). Po pravilu,
iu.. l it-đnik upravnog odbora je i prvi izvršni direktor. Članovi upravnog odbora mogu
hiti. jedne strane, stalno zaposleni u društvu (executive directors) ili lica koja nisu
tpoilena u društvu (non executive directors).
Po ovom sistemu funkcija upravnog odbora (odbora direktora) ostvaruje se deli-
...u' iio na kolegijalnoj osnovi, a delimično na inokosnoj osnovi - izvršna funkcija ge­
ni mlnog direktora (izvršni direktori). Nadzorni organ nije obavezan, a kontrolnu funk-
■iju vrše nezavisni revizori ili unutrašnji odbor revizora, odnosno interni revizor.
Skandali u velikim privrednim društvima {Enron, Worlscom) pokrenuli su deba­
ti «i uzrocima njihovog bankrota. Preovlađuje mišljenje u naučnim i stručnim krugovi-
iii i <t:i je neadekvatnost upravnog odbora (odbora direktora) bio osnovni razlog korpo-
, uivnih kolapsa, što je uzrokovalo da ovaj odbor bude stavljen u fokus regulatomih
inicijativa. Takva percepcija pokrenula je reformu upravnog odbora u dva pravca: pro-
in. n.i njegove uloge i strukture. Ove reforme se danas nalaze u središtu inicijativa za
uutipređenje korporativnog upravljanja, kako u Evropi, tako i izvan nje
U našem pravu, kod ovog sistema upravljanja akcionarskim društvom obavezni
.... mi su: 1) skupština društva i 2) direktor ili direktori, odnosno odbor direktora, koji
min ulogu stručnog, profesionalnog i operativnog organa. Direktor donosi strateške
i.tluke i obavlja operativne poslove društva. U nastavku biće reči samo o direktoru,
•lu.isno, odboru direktora.
a) Direktori (odbor direktora) - Ovaj organ je obavezan kod akcionarskog
diuStva.
I) Sastav i način izbora - U našem pravu akcionarskom društvu (javnom i ne-
l u nom) je ostavljeno na dispoziciju da utvrdi broj direktora. Društvo može imati jed-
Mug ili više direktora (ZOPD, čl. 383. stav 1). Ako se društvo opredeli za 3 ili više di-
'i Klora, oni su kolektivni organ koji se naziva odbor direktora, koji se po ranijem Za-
11,mi o privrednim društvima (2004) nazivao upravni odbor. Direktori se upisuju u re-
i ,i,ii . Na društvo sa jednim ili dva direktora shodno se primenjuju odredbe o odboru
■III i'ktora, osim odredaba o sednicima odbora direktora. Javno akcionarsko društvo
uiiii odbor direktora, koji se sastoji najmanje od 3 člana.
U uporednom pravu nema jedinstva u pogledu broja članova direktora, odnosno
inlhora direktora. Jedna zakonodavstva polaze od lapidarne odredbe: uprava se može

""" I). Radonjić, Nezavisni direktori, Pravo i privreda, Beograd, br. 5-8/2005, str. 62.
379
sastojati od jednog ili više lica, a konkretan broj se određuje statutom. Druga zakono­
davstva utvrđuju minimalni broj članova - tri, uz prepuštanje statutu da odredi konkre­
tan broj članova u okviru zakona.
Ko se može birati za direktora, odnosno člana odbora direktora? U našem
pravu je od strane zakonodavca utvrđen opšti uslov, tj. za direktora može da se izabere
(„imenuje") svako poslovno sposobno lice (ZOPD, čl. 382. stav 1), s tim d a je osta­
vljeno na slobodu da se statutom društva odrede posebni uslovi za njihov izbor. Za di­
rektore, odnosno članove odbora direktora mogu biti birani domaća ili strana lica, ak-
cionari ili lica koja nisu akcionari, lica koja su u radnom odnosu ili lica koja nisu u
radnom odnosu sa društvom. Za razliku od rešenja u domaćem pravu, u uporednom
pravu postoji veći broj odredaba koje su imperativne prirode, a tiču se pitanja: ko mo­
že a ko ne može biti direktor, odnosno član odbora, starosna granica i dr. Međutim, za
direktora se ne mogu birati sledeća lica: 1) lice koje je direktor ih je čian nadzornog
odbora u više od pet društava; 2) lice koje je osuđeno za krivično delo protiv privrede,
tokom perioda od pet godina računajući od dana pravnosnažnosti presude (s tim da se
u taj period ne uračunava vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora); 3) lice ko­
me je izrečena mera bezbednosti u vidu zabrane obavljanja delatnosti, koja predstavlja
pretežnu delatnost društva, za vreme dok traje ta zabrana. |
U strukturi i izboru članova upravnog odbora ogleda se podela moći u društvu i
njegova interesna struktura, jer izbor ovog odbora izražava i obezbeđuje odnose demo­
kratičnosti ili dominacije u društvu, dok njegova struktura predstavlja faktor koji moć
njegovih članova čini realnom ili samo formalnom.
U uporednom pravu direktore, odnosno članove odbora direktora u jednostepe-
nom sistemu bira skupština, a u dvostepenom sistemu nadzorni odbor. U našem pravu
njih bira skupština akcionara, ali ne kao predstavnike akcionara. Oni ne odlučuju po
kapitalu, već po „glavama", što je od posebnog značaja za njihovu samostalnost u po­
stupku donošenja odluka. Direktori, odnosno članovi odbora direktora biraju se na go­
dišnjoj skupštini, ali i na vanrednoj skupštini, ako je ona sazvana radi takvog izbora.
Ovlašćeni predlagači mogu biti: direktor, odnosno odbor direktora, akcionari koji ima­
ju pravo na predlaganje dnevnog reda i komisija za imenovanje, ako postoji. U javnom
akcionarskom društvu predlog kandidata za direktora od napred navedenih lica u tela
ne mogu dati postojeći direktori, odnosno odbor direktora (ZOPD, čl. 384. stav 3).
Za koji mandatni period se biraju direktori? U uporednom pravu dominira re-
šenje da se članovi odbora direktora biraju na vremenski period određen statutom, s
tim da se u novije vreme u unutrašnjim zakonodavstvima sve više susreće sledeće re-
šenje: od godišnje skupštine do godišnje skupštine, a sudbina produženja mandata se
vezuje za usvajarrje godišnjih fmansijskih izveštaja i izveštaja odbora direktora o po­
slovanju društva . U našem pravu postoji zakonska pretpostavka o dužini trajanja
mandata - period od 4 godine, osim ako statutom ili odlukom skupštine o izboru di­
rektora nije određena dužina trajanja mandata direktora. Po isteku mandata direktor
može biti ponovo biran (ZOPD, čl. 385).910

910 M. Vasiljević, K o m p c m i j s k o pravo (2011), str. 373-374.

380
 U uporednom pravu sistem glasanja za članove upravnog odbora može biti di­
rektan, kad akcionari sa 51% glasova biraju sve članove upravnog odbora, ili kumu­
lativan, kad akcionari sa relativno malim brojem akcija mogu da obezbede svog pred­
stavnika u ovom organu911.
Kumulativni način glasanja je uspostavljen u interesu manjinskih akcionara, jer
ima za efekat povećanje učešća njihovih predstavnika u upravnom odboru društva,
kako zapažaju pojedini autori, kumulativno glasanje se, kao korporativni princip, iz­
vodi iz političkog koncepta manjine, odnosno proporcionalne zastupljenosti.
U našem pravu direktori javnog akcionarskog društva biraju se kumulativnim
glasanjem, ako je tako predviđeno statutom društva (ZOPD, čl. 384. stav 4). Pod ku-
mulativnim glasanjem se podrazumeva takav način glasanja u kome svaki akcionar
hroi glasova kojima raspolaže množi sa brojem članova direktora koji se biraju, uz
ostavljenu zakonsku mogućnost da te svoje glasove da jednom kandidatu ili ih raspo­
redi bez ograničenja svim kandidatima. Dok se kod direktnog načina glasanja izbor
vrši posebno za svakog direktora, kod kumulativnog glasanja akcionar ima mogućnost
da svoje glasove rasporedi na sve kandidate ili ih kumulira samo na jednog kandidata
/.a direktora (člana odbora direktora)912
Bez obzira što se kumulativno glasanje shvata kao oblik zaštite manjinskih akci­
onara, odnosno kao oblik njihove zastupljenosti u upravnom odboru, ono ima i ozbilj­
nijih nedostataka913.
Ako se u našem pravu broj direktora smanji ispod broja direktora koji je odre­
đen statutom, preostali direktori mogu imenovati lice, odnosno lica koja će vršiti du­
žnost direktora do izbora nedostajućih direktora od strane skupštine (kooptacija),
osim ako je statutom drugačije određeno. Broj imenovanih lica ne može biti veći od
dva. Samo izuzetno, kad se broj izabranih direktora smanji ispod polovine broja direk­
tora koji je određen statutom (ili ako nije dovoljan za donošenje odluka ili zajedničko
zastupanje), preostali direktori su dužni da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 8 da­
na, sazovu skupštinu radi izbora nedostajućih direktora. Međutim, tako izabranim lici­
ma u postupku kooptacije mandat prestaje na prvoj narednoj sednici skupštine, a ne
može biti angažovan pod uslovima koji su povoljniji za njega u odnosu na uslove koje
|c imao direktor umesto koga je imenovan.
2) Izvršni, neizvršni i nezavisni direktori - U anglosaksonskom pravu uprav-
no-izvršnu funkciju u akcionarskom društvu ostvaruju dva odbora: odbor direktora i
odbor izvršnih direktora. Ove prve bira skupština društva, dok druge bira odbor direk­
tora. Članovi odbora direktora koji imaju status članova sa ugovorom o radu u društvu
imaju status izvršnih direktora, dok su članovi odbora direktora koji nisu zaposleni u
društvu i imaju poseban ugovor o pružanju usluga društvu imaju status neizvršnih di­
rektora. Izvršni direktori obavljaju operativne poslove u akcionarskom društvu, tj. po-

1,11 Institut kumulativnog glasanja vodi poreklo iz prava SAD-u.

" ’ Kumulativni način glasanja poznaje zakonodavstvo Crne Gore, ali ga ne poznaje veći broj zemalja
n okruženju (Makedonija, Bugarska, Slovenija, Hrvatska).
”n Može da dovede: da više kandidata ima jednak broj glasova; do stepenovanja upravnog odbora,
odnosno čiji članovi imaju različitu dužinu mandata (što se bira manji broj članova, to je potreban veći
Inoj glasova za izbor željenog broja članova); kod opoziva člana upravnog odbora bez obrazloženja, ku-
nmhitivno glasanje za budućeg kandidata ostaje praktično bez dejstva. Z. Arsić, K u m u l a t i v n o g l a s a n j e z a
i b o r č l a n o v a o d b o r a d i r e k t o r a , Pravni život, Beograd, br. 11/2004, str. 51-54.
 slovođenje i zastupanje. U našem pravu direktori mogu biti izvršni i neizvršni. Ako
akcionarsko društvo ima manje od 3 direktora, važi pretpostavka da su svi direktori i/
vršni. Međutim, javno akcionarsko društvo mora imati neizvršne direktore, čiii broj
mora biti veći od broja izvršnih direktora (ZOPD, čl. 387). Neizvršni direktor ne može
biti lice koje je zaposleno u društvu.
Nadležnosti izvršnih direktora su: 1) da vode poslove društva i 2) da zastupa­
ju društvo (zakonski zastupnici društva), osim ako je statutom određeno da samo pojc
dini izvršni direktori zastupaju društvo. Ako društvo ima dva ili više izvršnih direkto­
ra, oni vode poslove i zastupaju društvo zajednički. Pravni posao ili radnja preduzeta
prema jednom izvršnom direktoru smatra se d a je preduzeta prema društvu. Izvršni di­
rektori se u vođenju poslova društva moraju pridržavati ograničenja koja su određena
zakonom, statutom, odlukama skupštine ili odlukama odbora direktora. Statutom, od­
lukom skupštine ili odlukom odbora direktora mogu se pojedini ili svi izvršni direktori
ograničiti u zastupanju društva i supotpisom prokuriste.
Nadležnosti neizvršnih direktora su da: 1) nadziru rad izvršnih direktora, 2)
predlažu poslovnu strategiju društva, 3) nadziru izvršavanje usvojene poslovne strate­
gije i 4) odlučuju o davanju odobrenja za pravne poslove i radnje u kojima postoji su­
kob interesa izvršnog direktora i društva.
Nezavisni direktor je lice koje nije povezano lice sa direktorima i koje u pret­
hodne dve godine nije bilo: izvršni direktor ili zaposleno u društvu, ili u drugom dru­
štvu koje je povezano sa društvom; vlasnik više od 20% osnovnog kapitala, zaposleno
ili na drugi način angažovano u drugom društvu koje je od društva ostvarilo više od
20% godišnjeg prihoda u tom periodu; nije primilo od društva, ili od lica koja su pove­
zana sa društvom, isplate odnosno potraživalo od tih lica iznose čija je ukupna vred-
nost veća od 20% njegovih godišnjih prihoda u tom periodu; nije bilo vlasnik više od
20% osnovnog kapitala društva koje je povezano sa društvom i nije bilo angažovano u
vršenju revizije finansijskih izveštaja društva. Ako nezavisni direktor tokom trajanja
mandata prestane da ispunjava zakonom predviđene uslove, tom licu prestaje svojstvo
nezavisnog direktora i ono nastavlja da obavlja dužnost kao neizvršni direktor ako is­
punjava uslove za neizvršnog direktora, odnosno kao izvršni direktor ako ispunjava
uslove za izvršnog direktora. Međutim, koje lice ne ispunjava uslove da bude direktor
društva, smatra se da mu je prestao mandat direktora danom prestanka ispunjenosti tih
uslova.
Javno akcionarsko društvo ima najmanje jednog neizvršnog direktora koji je
istovremeno i nezavisan od društva (nezavisni direktor). Ako javno akcionarsko dru­
štvo iz bilo kog razloga ostane bez najmanje jednog nezavisnog direktora, preostali di­
rektori su u obavezi da, ako ne imenuju nedostajućeg nezavisnog direktora putem ko-
optacije, u roku od 30 dana od dana saznanja za razlog prestanka svojstva nezavisnog
direktora sazovu vanrednu sednicu skupštine radi njegovog imenovanja. Javno akcio­
narsko društvo je u obavezi da u roku od 60 dana od dana kada su preostali direktori
saznali za razlog prestanka svojstva nezavisnog direktora izabere novog nezavisnog
direktora (ZOPD, čl. 392)914.
3) Generalni direktor i predsednik odbora direktora - Značajnu ulogu u
uporednom pravu ima predsednik upravnog odbora akcionarskog društva, koji u ne-14

14 Videti: V. Radović, P u t k a n e z a v is n o m u p r a v n o m o d b o r u , Pravni život, br. 12/2008, str. 73-99.

382
Lim sistemima, npr. u francuskom pravu, ima čak i ličnu vlast, te može da zastupa dru-
i\<>, što inače čini direktor. Najveća vlast je koncentrisana u funkciji predsednika
upravnog odbora, ako je on istovremeno i direktor društva. U poslovnoj praksi se sve
i ,c utvrđuje da predsednik upravnog odbora ima prava i obaveze predsednika dru-

Ako akcionarsko društvo ima odbor direktora, u tom slučaju direktori biraju iz
. >|ih redova predsednika odbora direktora. Međutim, u poslovnoj praksi akcionar-
■!u> društvo ima i generalnog direktora, prvog izvršnog direktora koji koordinira rad
i m eđu izvršnih direktora. U anglosaksonskoj pravnoj teoriji i poslovnoj praksi razvila
. rasprava da li predsednik odbora direktora može i treba da bude istovremeno i gene-
, .tim direktor. Nezavisno od činjenice da su argumenti za podelu značajni, iskustvo
NAD pokazuje d a je u većini slučajeva predsednik odbora direktora istovremeno i ge­
neralni direktor915. U našem pravu postoji podvojenost ove dve funkcije u javnom ak-
, jnnarskom društvu i predsednik odbora direktora u njemu mora biti jedan od neizvr-
itiih direktora.
Naš zakonodavac je predvideo mogućnost za direktore akcionarskog društva da
l/abcru za generalnog direktora jednog od izvršnih direktora ovlašćenih. za zastupanje
liustva (ZOPD, čl. 389). Statutom ili odlukom skupštine je ostavljeno akcionarskom
društvu da može definisati uslove koje direktor mora ispunjavati da bi mogao biti iza-
hian za generalnog direktora i bliže urediti njegova ovlašćenja i nadležnosti. Inače, ge­
neralni direktor koordinira rad izvršnih direktora i organizuje poslovanje društva. S
druge strane, ako akcionarsko društvo ima odbor direktora, zakonodavac predviđa
obavezu za direktore da izaberu jednog od direktora za predsednika odbora (ZOPD, čl.
100), a može da ga razreši i izabere novog predsednika odbora u bilo koje vreme, bez
navođenja razloga. Postoji obaveza njegove registracije. U slučaju odsutnosti predsed-
uika odbora, svaki od direktora može sazvati sednicu odbora, a većinom glasova pri-
aitnih direktora bira se jedan od direktora za predsedavajućeg na početku sednice, koji
u pivnom akcionarskom društvu mora biti neizvršni direktor. Predsednik odbora direk­
tni.i saziva i predsedava sednicama odbora, predlaže dnevni red i odgovoran je za vo­
đi nje zapisnika sa sednica odbora. U javnom akcionarskom društvu, on zastupa đru-
"Ivo u odnosu sa izvršnim direktorima na način određen statutom, odlukom skupštine
ili jednoglasnom odlukom neizvršnih direktora.
4) Naknada za rad direktora i stimulacija - U uporednom pravu pitanja na­
li nada i nagrada direktora u akcionarskom društvu nije na jedinstven način rešeno, a
posebne razlike postoje u pogledu njihove mogućnosti učešća u dobiti društva. U na-
.cin pravu je uspostavljeno pravilo da direktoru pripada pravo na naknadu za svoj rad,
n može imati i pravo na stimulaciju (bonus) dodelom akcija.
Statutom, odlukom skupštine ili odlukom nadzornog odbora određuje se pravo
im naknadu za rad. Pravilo je da direktori koji nisu u radnom odnosu sa društvom mo-
inju zaključiti poseban ugovor sa društvom, kojim se utvrđuje visina njihove naknade
/., rad i uređuju druga pitanja koja su od značaja za njihova međusobna prava i obave­
ze Na ovaj ugovor prethodnu saglasnost za njegovo zaključenje daje skupština akcio-
mira, s tim da postoji obaveza da ga isti organ i odobri. Takođe, statutom, odlukom
kupštine ili odlukom nadzornog odbora određuje se stimulacija za direktore ili način

1,15 M. Vasiljević, K o m p a n i j s k o pravo (2011), str. 378.

383
 njenog određivanja. Stimulacija može biti određena i u akcijama, odnosno varantima
društva ili drugog društva koje je povezano sa društvom. Visina naknade za rad direk­
tora i njihove stimulacije može zavisiti od poslovnih rezultata društva, ali ta naknada
ne može biti određena kao učešće u raspodeli dobiti društva. U javnom akcionarskom
društvu naknada za rad i stimulacija posebno se iskazuju u okviru godišnjih finansij-
skih izveštaja društva.
5) Statusna odgovornost (prestanak mandata, razrešenje i ostavka) - U
uporednom pravu direktor (član upravnog odbora) može biti razrešen odlukom skup­
štine akcionara u bilo koje vreme, i bez postojanja i navođenja razloga, kad odbor di­
rektora (upravni odbor) proceni d a je to u najboljem interesu društva. Reč je o opozi­
vu diskrecione prirode (opoziv ad nutimt ), jer on karakteriše opozive članova uprave
bez prethodnog nagoveštaja, bez obaveze obrazloženja i naknade štete nastale zbog
gubitka funkcije 16. Drugi režim za isključenje članova upravnog odbora naziva se
kontroiisani sistem. Uvaj sistem otvara mogućnost pokretanja rasprave o razlozima
njihovog isključenja, jer ako opoziv nije zasnovan na opravdanim razlozima ostavlja
mogućnost da se zahteva naknada štete ili na podnošenje tužbe radi pobijanja odluke o
isključenju člana upravnog odbora.
Mandat direktora prestaje istekom perioda na koji je imenovan, a skupština ga
može razrešiti i pre isteka mandata na koji je imenovan, bez obaveze navođenja razlo­
ga. Mandat direktora prestaje ako skupština ne usvoji godišnje finansijske izveštaje
društva u roku koji je predviđen za održavanje redovne sednice skupštine. Takođe, ako
u toku trajanja mandata prestane da ispunjava uslove za direktora društva, smatra se da
mu je prestao mandat danom prestanka ispunjenosti tih uslova. Izbor direktora po pre­
stanku mandata vrši se na prvoj narednoj sednici skupštine, do kada direktor kome je
prestao mandat nastavlja da obavlja svoju dužnost, pod uslovom da njegovo mesto ni­
je popunjeno kooptacijom.
Direktor akcionarskog društva može da podnese ostavku uvek kada to nađe za
potrebno (,,u svako doba“). Ostavka mora biti u formi pisanog obaveštenja. U našem
pravu direktor može u svako doba preostalim direktorima dati ostavku pisanim putem.
Ima prirodu jednostranog akta, a proizvodi dejstvo u odnosu na društvo danom podno­
šenja, osim ako u njoj nije naveden neki kasniji datum. Ostavka direktora registruje se
u društvima koja imaju samo jednog direktora. On daje ostavku predsedniku skupštine
ili akcionaru društva koji poseduje najveći broj akcija sa pravom glasa. Direktor je u
obavezi da nastavi da preduzima poslove koji ne trpe odlaganje do imenovanja novog
direktora ali ne duže od 30 dana od dana registracije te ostavke.
Akcionar ili drugo zainteresovano lice može tražiti da sud u vanpamičnom postup­
ku postavi privremenog zastupnika društva, ako je društvo ostalo bez direktora, a novi
direktor nije registrovan u registru u daljem roku od 30 dana. Ovaj postupak je hitan i sud
je dužan da odluku po zahtevu donese u roku od 8 dana od dana prijema zahteva.
6) Nadležnost odbora direktora - Odbor direktora (upravni odbor) obavlja
funkciju upravljanja akcionarskim društvom, sa dužnošću upravljanja u interesu društva,
zbog čega svoje osnovne nadležnosti ostvaruje u interesu akcionara i njihove skupštine.

Latinski izraz a d n u t u m znači „na znak glavom“, a odnosi se na gest, znak glavom, koji je davao
rimski car kada gaje gladijator-pobednik pitao da li treba dovršiti, ubiti pobeđenog. D. Knežić-Popović,
O p o z i v a d n u tu m č l a n o v a u p r a v e p r i v r e d n i h d r u š t a v a , Privreda i pravo, br. 5-8/2001, str. 154.

384
 •' i ha postojanja odbora direktora nije samo vođenje tekućih poslova unutar društva, niti
ođcnje tih poslova sa dejstvom izvan društva, nego i vođenje politike društva koja će
,|,,prineti razvoju, strategiji, uvećanju dobiti i stvaranju ugleda društva. Odbor direktora
u načelu obavlja dve vrste poslova: poslovođenje, koje dolazi do izražaja unutar društva
, zastupanje, kad odbor svoje aktivnosti usmerava prema trećim licima.
Nadležnost odbora direktora regulisana je zakonom, s tim da se određena pitanja
mogu urediti statutom i odlukom skupštine. Najpre, odbor direktora je nadležan da pred-
II, ima sve mere koje ne spadaju u nadležnost skupštine: utvrđuje poslovnu strategiju i
poslovne ciljeve društva; vodi poslove društva i određuje unutrašnju organizaciju dru-
ilva; i/.daje odobrene akcije, ako je na to ovlašćen statutom ili odlukom skupštine; dono-
I odluku o sticanju sopstvenih akcija; donosi odluku o raspodeli međudividendi akcio-
ii.tlima; vrši unutrašnji nadzor nad poslovanjem društva; ustanovljava računovodstvene
polilike društva i politike upravljanja rizicima; odgovara za tačnost poslovnih knjiga
,lnisiva; odgovara za tačnost fmansijskih izveštaja društva i dr. Zatim, odbor direktora
značajne aktivnosti ostvaruje prema skupštini: saziva sednice skupštine i utvrđuje pred-
|.;g dnevnog reda sa predlozima odluka i dr. Dalje, odbor direktora izvršava i organizuje
Izvršavanje značajnih odluka: izvršava odluke skupštine; utvrđuje emisionu cenu akcija i
drugih hartija od vrednosti; utvrđuje tržišnu vrednost akcija; izračunava iznose dividendi
Koji pripadaju pojedinim klasama akcionara, određuje dan i postupak njihove isplate, a
Određuje i način njihove isplate u okviru ovlašćenja koja su mu data statutom ili odlu­
kom skupštine; predlaže skupštini politiku naknada direktora, ako nije utvrđena statu-
iiim, i predlaže ugovore o radu, odnosno ugovore o angažovanju direktora po drugom
osnovu i dr. Najzad, odbor direktora odlučuje i o drugim pitanjima iz svoje nadležnosti:
iInje i opoziva prokuru; vrši druge poslove i donosi odluke u skladu sa zakonom, statu­
tom i odlukama skupštine (ZOPD, čl. 398). Nije dopušteno da se pitanja iz nadležnosti
odbora direktora prenesu na izvršne direktore društva, ali je dopušteno da ih odbor di-
i i kiora svojom odlukom prenese u nadležnost skupštine.
Posebna dužnost odbor direktora je da izveštava skupštinu na redovnoj sednici akci-
miara'17, a svi izveštaji se moraju sačiniti u pisanoj formi i moraju biti potpuni i istiniti.
Izvršni direktori imaju zakonsku dužnost da pisanim putem izveštavaju odbor
direktora (osim ako statutom ili odlukom odbora direktora nije drugačije određeno) o:
I ) planiranoj poslovnoj politici i drugim načelnim pitanjima koja se odnose na posto­
l a r i buduće vođenje poslova; 2) rentabilnosti poslovanja društva; 3) poslovanju, pri­
hodima i fmansijskom stanju društva; 4) poslovima i poslovnim događajima koji su u
Inku ili su očekivani, a koji bi mogli biti od većeg značaja za poslovanje i likvidnost
druStva; 5) drugim pitanjima u vezi sa njihovim radom za koja je odbor direktora ili
lulo koji direktor zahtevao posebne izveštaje. Izveštaji obuhvataju i kontrolisana dru-
$1va, ako postoje. Preostale direktore dužan je da obavesti predsednik odbora direktora
(i primljenim ili traženim izveštajima izvršnih direktora odmah kada to bude praktično

1,17 Odbor direktora izveštava skupštinu akcionara o: 1) računovodstvenoj praksi i praksi fmansij-
iln>H izveštavanja društva i njegovih povezanih društava; 2) usklađenosti poslovanja društva sa zakonom i
ilnigim propisima; 3) kvalifikovanosti i nezavisnosti revizora društva u odnosu na društvo, ako su finan-
,Ii■;k i izveštaji društva bili predmet revizije; 4) ugovorima zaključenim između društva i direktora, kao i
ni licima koja su sa njima povezana. ZOPD, čl. 399.
385
moguće, a najkasnije na prvoj narednoj sednici odbora direktora. Svakom direktoru je
dato pravo uvida u dostavljene izveštaje, a odbor direktora može odlučiti da se pojedi
ni izveštaji dostave i komisijama odbora direktora, ako direktori ocene d a je to potreb­
no za njihov rad (ZOPD, čl. 416).
7) Način rada odbora direktora - U našem pravu se način rada odbora direk
tora minimalno uređuje zakonom, a bliže statutom društva, s tim što je ostavljena mo
gućnost da odbor direktora donese i poslovnik o svom radu (ZOPD, čl. 401). Zako
nodavac je stavio u dužnost da odbor direktora javnog akcionarskog društva na prvoi
sednici donese poslovnik o svom radu.
Odbor direktora radi u sednicama, a odboru direktora javnog akcionarskog
društva je stavljeno u dužnost da održi najmanje četiri sednice godišnje. Sednice sazi
va predsednik odbora direktora, a za slučaj da on to ne učini na pisani zahtev bilo kog 3
direktora (tako da ta sednica bude održana u roku od 30 dana od dana podnošenja tog j
zahteva), sednicu može sazvati i taj direktor uz navođenje razloga za sazivanje sednice 1
i predloga dnevnog reda.
Pisani poziv za sednicu odbora direktora sa navođenjem dnevnog reda i mate­
rijalima za sednicu dostavlja se svim direktorima u roku predviđenom statutom ili po­
slovnikom o radu. Za slučaj da taj rok nije određen opštim aktom društva, poziv se j
mora dostaviti najkasnije 8 dana pre dana održavanja sednice, osim ako se svi direkto­
ri ne saglase drugačije. Odluke donete na sednici odbora direktora koja nije sazvana u -
skladu sa zakonom, statutom ili poslovnikom odbora direktora nisu punovažne, osim
ako se svi direktori ne saglase drugačije.
Kvorum za rad sednice odbora direktora čini većina od ukupnog broja direkto­
ra (ako statutom ili poslovnikom o radu odbora direktora nije određen veći broj). Sed
niče se mogu održati i bez fizičkog održavanja sednica (pisanim ili elektronskim pu­
tem, telefonom, telegrafom, telefaksom ili upotrebom drugih sredstava audio-vizuelne
komunikacije), pod uslovom da se tome ne protivi nijedan direktor u pisanoj formi
Odsutnim direktorima je dopušteno da glasaju i pisanim putem, u kom slučaju se sma­
tra da su prisustvovali sednici i ulaze u kvorum.
Osim direktora, sednici odbora direktora na kojoj se raspravlja o finansijskim
izveštajima društva obavezno prisustvuje revizor društva, a mogu prisustvovati i čla­
novi komisija odbora direktora, ako su na dnevnom redu pitanja iz nadležnosti određe­
ne komisije. Po pozivu predsednika odbora direktora, ovim sednicama mogu prisu­
stvovati i druga stručna lica (ako su potrebna za raspravljanje po pojedinim pitanjima
na dnevnom redu).
Odluke odbora direktora donose se na sednicama, s tim da svaki član odbora
ima jedan glas. Zakonodavac uspostavlja načelo dispozicije u korist akcionara u po­
gledu utvrđivanja postojanja kvoruma i potrebne većine za donošenje odluke. Postoje
četiri osnovna pravila: 1) kvorum za rad i odlučivanje postoji ako sednici odbora di­
rektora prisustvuje većina od ukupnog broja direktora; 2) za donošenje odluke potreb­
no je da se izjasni većina prisutnih direktora (osim ako je statutom ili poslovnikom o
radu određena druga većina); 3) za slučaj da su glasovi direktora pri odlučivanju pode-
ljeni, odlučujući je glas predsednika odbora direktora; 4) postojanje sukoba interesa
kod nekog člana odbora direktora vodi isključenju njegovog prava glasa, jer se u pro­
tivnom radi o glasanju u sopstvenoj stvari.

386
 Na sednicama odbora direktora vodi se zapisnik. Donete odluke odbora direk-
...... . se u zapisnik. Zapisnik sadrži naročito. 1) mesto i vreme održavanja sedni-
I dnevni red; 3) spisak prisutnih i odsutnih direktora; 4) bitan sadržaj rasprave po
ii mu pitanju dnevnog reda; 5) rezultat glasanja i donete odluke; 6) kao i eventualna
bih njena mišljenja pojedinih direktora (ZOPD, čl. 407. stav 1). Zapisnik potpisuje
l-f iKeđnik odbora (direktor koji je u njegovom odsustvu predsedavao sednicom) i do-
' u !|u ga svakom direktoru, u roku od osam dana od dana održane sednice. Nepridr-
u iiiye pravila o vođenju, potpisivanju i dostavljanju zapisnika sa sednica odbora di-
i i ha ne utiče na punovažnost donetih odluka.
8) Komisije odbora direktora - U našem pravu odbor direktora može obrazo-
■ 'U komisije u svojstvu pomoćnih i radnih tela, koje mu pomažu u radu, naročito radi
i tipicmanja odluka koje donosi, odnosno nadzora nad sprovođenjem određenih odlu-
t -i ili radi obavljanja određenih stručnih poslova za potrebe odbora direktora. Članovi
i nmr.i|:i mogu biti direktori i druga fizička lica koja imaju odgovarajuća znanja i rad-
nn Iskustva od značaja za rad komisije. Komisije odbora direktora rade u sednicama, a
•Ini«, ama mogu prisustvovati samo njihovi članovi, a stručna lica ako je njihovo pri-
ii tvo potrebno radi raspravljanja pojedinih tačaka dnevnog reda.
Komisije odbora direktora imaju najmanje 3 člana, a u slučaju javnog akcionar-
| i m di uštva jedan od tih članova uvek mora biti nezavisni direktor.
U odlučivanju o njihovom obrazovanju ne mogu učestvovati izvršni direktori,
• u ne mogu ni predlagati njihove članove. U javnom akcionarskom društvu u komi­
sijama većinu članova moraju činiti neizvršni direktori, a predsednik komisije za revi-
-tjii mora biti nezavisni direktor. Najmanje jedan član komisije za reviziju mora biti li-
■ ko|c je u statusu ovlašćenog revizora ili koje ima odgovarajuća znanja i radno isku-
ih u u oblasti fmansija i računovodstva, a koje je nezavisno od društva, tj. nije u suko-
' u interesa sa društvom. Lice koje je zaposleno ili na drugi način angažovano u prav-
*<•■111 licu koje vrši reviziju fmansijskih izveštaja društva ne može biti član komisije za
i ^V)/ ij n.
kom isije odbora direktora donose odluke većinom glasova od ukupnog broja
limova. U slučaju jednake podele glasova, glas predsednika komisije je odlučujući,
t omi’iijama nije dopušteno da odlučuju o pitanjima iz nadležnosti odbora direktora.
I Ine su dužne da o svom radu redovno izveštavaju odbor direktora, u skladu sa odlu-
I mu o njihovom obrazovanju.
Zakonodavac nalaže odboru direktora javnog akcionarskog društva da obrazuje
inimisiju za reviziju (obavezna komisija). Osim ove komisije, odbor direktora javnog
akcionarskog društva može obrazovati i druge komisije, i to: 1) komisiju za imenova-
n|it, .1) komisiju za naknade; 3) druge komisije u skladu sa potrebama društva, s tim da
ni i predviđene statutom (fakultativne komisije). Ako nisu obrazovane fakultativne
I ••misije, poslove iz njihove nadležnosti će obavljati odbor direktora (ZOPD, čl. 409).
Nadležnosti komisije za reviziju uređene su zakonom. Ona sastavlja i odboru
•III«kloru podnosi izveštaje o pitanjima iz svoje nadležnosti najmanje jedanput godi-
lnjc Nadležnosti komisije za imenovanja i komisija za naknade uređene su zako-
i i i h i i , a odbor direktora ima dužnost da predloge i izveštaje iz njihove nadležnosti uvr-

n u dnevni red prve naredne sednice skupštine društva.

9) Imovinska odgovornost direktora - Direktori podležu imovinskoj odgovor-
iii ml i prema akcionarskom društvu (odgovornost za štetu), kad prouzrokuju štetu dru-
387

I
štvu povredom svojih dužnosti (krivica u upravljanju - business judgment rule). Pravi
la o imovinskoj odgovornosti su imperativne prirode i ne mogu se menjati statutom ili
odlukom skupštine društva. U uporednom pravu sve se više susreće osiguranje direk­
tora od odgovornosti za prouzrokovanu štetu društvu - tzv. osiguranje poverenja {In­
surance fidelity).
U našem pravu direktor odgovara društvu za štetu koju mu prouzrokuje krše­
njem zakona, statuta ili odluke skupštine. Samo izuzetno, on neće biti odgovoran za
štetu, ako je postupao u skladu sa odlukom skupštine. Šteta koja je nastala kao poslc-
dica odluke odbora direktora, povlači solidarnu odgovornost svih direktora koji su za
tu odluku glasali, uključujući i direktora koji je bio uzdržan od glasanja. Za direktora
koji nije bio prisutan na sednici odbora direktora na kojoj je odluka doneta, niti je za
nju glasao na drugi način, zakonodavac je uspostavio pretpostavku u pogledu odgo­
vornosti za štetu, tj. smatraće se da je glasao za tu odluku, pod uslovom da se toj odlu
ci nije pisanim putem usprotivio u roku od 8 dana od njenog donošenja. Zahtev dru­
štva za naknadu štete prema direktoru zastareva u roku od 3 godine od dana nastanka
štete. Društvo se ne može odreći zahteva za naknadu štete, osim u skladu sa odlukom
skupštine koja se donosi % većinom glasova prisutnih akcionara, ali se ta odluka nc
može doneti ako joj se usprotive manjinski akcionari (koji poseduju ili predstavljaju
najmanje 10% osnovnog kapitala društva).
Šteta se prouzrokuje akcionarskom društvu na osnovu protivpravnih odluka od­
bora direktora. Aktivno legitimisani za podizanje tužbe za naknadu štete su samo akci-
onarsko društvo i manjinski akcionari. Pasivno legitimisani su odgovorni direktori, od­
bor direktora. Po osnovu podignute derivati vne tužbe naknada štete pripada društvu, a
po osnovu individualne tužbe ona pripada akcionaru.

5. DVODOMNI SISTEM UPRAVLJANJA

AKCIONARSKIM DRUŠTVOM

U uporednom pravu postoji i dvodomni (dvostepeni) sistem upravljanja akcio­

narskim društvom (germanski sistem), u kojem skupština bira članove nadzornog od­
bora, a članovi nadzornog odbora biraju članove upravnog odbora. Ovaj sistem je u
potpunosti prihvaćen npr. u Hrvatskoj i nekim drugim zemljama. Njegova suština se
ogleda se u tome što akcionarsko društvo ima dva odbora: upravni odbor u užem smi­
slu i nadzorni odbor. Ovaj prvi vrši funkcije upravljanja i poslovođenja, a njegove čla­
nove bira nadzorni odbor. Članove nadzornog odbora bira skupština akcionara. Kon­
trolnu funkciju u ovom sistemu, osim nadzornog odbora, vrši i spoljni nezavisni revi­
zor, a može i unutrašnji revizor. U savremenim uslovima, zbog velikih fmansijskih
skandala, u kompanijskom pravu došlo je do jačanja nadzora i kontrole nad upravno-
izvršnim funkcijama od strane skupštine, ali i od nadzornog odbora, nezavisnih direk­
tora, internih i eksternih nezavisnih revizora i dr.
U našem pravu akcionarsko društvo sa dvodomnom organizacijom upravljanja
ima jednog ili više izvršnih direktora i nadzorni odbor. Za slučaj da društvo ima tri ili
više izvršnih direktora, oni čine izvršni odbor. Javno akcionarsko društvo mora imati
najmanje tri izvršna direktora, tj. mora imati izvršni odbor kao obavezan organ dru­
štva.

388
 a) Izvršni direktori (izvršni odbor) - Akcionarsko društvo sa dvodomnom or-
■ tiii/iieijom upravljanja ima jednog ili više izvršnih direktora, odnosno izvršni odbor.
1) Način izbora i sastav - Ko se može birati za izvršnog direktora? U našem
l'i >i\ u /.a izvršnog direktora može da se izabere (zakonodavac upotrebljava termin
mii-iuije“) svako poslovno sposobno lice, s tim d a je ostavljena sloboda da se statu-
lniii društva odrede posebni uslovi za njihov izbor. Za izvršne direktore mogu biti bi-
. nii domaća ili strana lica, akcionari ili lica koja nisu akcionari, lica koja su u radnom
iilnosu ili lica koja nisu u radnom odnosu sa društvom. Međutim, za izvršnog direkto-
. i r ne mogu birati lica koja su određena zakonom (ZOPD, čl. 382. stav 3).
Broj izvršnih direktora akcionarskog društva određuje se statutom, s tim da oni
... mogu imati zamenike. Izvršni direktori registruju se u registru.
Izvršne direktore bira nadzorni odbor akcionarskog društva. Predlog kandidata
t izvršnog direktora daje komisija za imenovanje. Za slučaj da komisija ne postoji,
i i ■diog kandidata može dali svaki član nadzornog odbora.
Za koji mandatni period se biraju izvršni direktori? Zakonodavac je uspostavio
l'i 11>ostavku dužine trajanja mandata za izvršne direktore - period od 4 godine, osim
.I statutom ili odlukom skupštine o njihovom izboru nije određena dužina trajanja
..i rndnta izvršnog direktora. Po isteku mandata izvršni direktor može biti ponovo biran
(ZUPD, čl. 385).
Nadležnosti izvršnih direktora su: 1) da vode poslove društva i 2) da zastupaju
tnr.tvo (zakonski zastupnici društva), osim ako je statutom određeno da samo pojedini
i i .ni direktori zastupaju društvo. Ako društvo ima dva ili više izvršnih direktora, oni
i »li- poslove i zastupaju društvo zajednički. Pravni posao ili radnja preduzeta prema
i. .Inom izvršnom direktoru smatra se d a je preduzeta prema društvu. Izvršni direktori se
u vođenju poslova društva moraju pridržavati ograničenja koja su određena zakonom,
liilntom, odlukama skupštine ili odlukama nadzornog odbora. Statutom, odlukom skup­
inu ili odlukom nadzornog odbora mogu se pojedini ili svi izvršni direktori ograničiti u
1 1.lupanju društva i supotpisom prokuriste (ZOPD, čl. 388). Izvršnom direktoru nije do-
l<ii .leno izdavanje punomoćja za zastupanje niti da lično zastupa društvo u sporu u ko-
i.-ni je suprotna strana. U tom slučaju punomoćje izdaje nadzorni odbor, ako društvo ne-
iiin drugog izvršnog direktora koji je ovlašćen da zastupa društvo.
Za obavljanje odnosno preduzimanje sledećih poslova od strane izvršnih direk-
i.uii potrebna je saglasnost nadzornog odbora: sticanje, otuđenje i opterećenje udela i
ii .uja koje društvo poseduje u drugim pravnim licima; sticanje, otuđenje i opterećenje
... pokretnosti; uzimanje kredita, odnosno uzimanje i davanje zajmova, uspostavljanje
ul.ivbeđenja na imovini društva, kao i davanje jem stava i garancija za obaveze trećih
li. u; drugi poslovi za koje je zakonom propisano da su u nadležnosti nadzornog odbo-
i ii Za određene situacije, zakonodavac uspostavlja izuzetke (ZOPD, 422. stav 3). Sta-
lulom ili odlukom nadzornog odbora mogu se odrediti i drugi poslovi za čije je oba­
li. inje odnosno preduzimanje potrebna saglasnost nadzornog odbora.
2) Generalni direktor - Nadzorni odbor može izabrati jednog od izvršnih di-
.. klora ovlašćenih za zastupanje društva za generalnog direktora akcionarskog dru-
i \ .i Međutim, ako u društvu postoji izvršni odbor nadzorni odbor je dužan da izabere
ju neralnog direktora. Statutom, odlukom skupštine i odlukom nadzornog odbora mo­
mi se utvrditi uslovi koje izvršni direktor mora ispunjavati da bi mogao biti izabran za
mmoralnog direktora i bliže urediti njegova ovlašćenja i nadležnosti. Generalni direk­
tni se mora registrovati.
389
 Generalni direktor koordinira rad izvršnih direktora i organizuje poslovanje dru­
štva. U slučaju održavanja sednice izvršnog odbora, generalni direktor predsedava
sednicom i predlaže dnevni red, a u slučaju njegove odsutnosti, svaki od izvršnih di­
rektora može sazvati sednicu izvršnog odbora, a većinom glasova prisutnih izvršnih
direktora bira se jedan od izvršnih direktora za predsedavajućeg, na početku sednice.
3) Izvršni odbor - Nejavno akcionarsko društvo može imati izvršni odbor, dok
ga javno akcionarsko društvo mora imati. Odbor mora imati najmanje 3 izvršna direk­
tora. Na nejavno akcionarsko društvo koje ima jednog ili dva izvršna direktora shodno
se primenjuju odredbe zakona o izvršnom odboru, osim odredaba o sednicama izvr­
šnog odbora.
Nadležnosti i odgovornosti izvršnog odbora uređene su zakonom, s tim da nije
dopušteno da se pitanja iz njegove nadležnosti prenose na nadzorni odbor društva. Izvr­
šni odbor: vodi poslove društva i određuje unutrašnju organizaciju društva; odgovara za
tačnost poslovnih knjiga društva; odgovara za tačnost tinansijskih izveštaja društva; pri­
prema sednice skupštine društva i predlaže dnevni red nadzornom odboru; izračunava
iznose dividendi koji u skladu sa zakonom, statutom i odlukom skupštine pripadaju po­
jedinim klasama akcionara, određuje dan i postupak njihove isplate, a određuje i način
njihove isplate u okviru ovlašćenja koja su mu data statutom ili odlukom skupštine; izvr­
šava odluke skupštine; vrši druge poslove i donosi odluke (ZOPD, čl. 427).
Izvršni odbor u vođenju poslova akcionarskog društva postupa samostalno, a
odlučuje i postupa van sednica. Ako ne postoji saglasnost izvršnih direktora po odre­
đenom pitanju, generalni direktor može sazvati sednicu izvršnog odbora. Na sednici
izvršni odbor donosi odluke većinom glasova izvršnih direktora, a u slučaju jednake
podele glasova glas generalnog direktora je odlučujući.
Kvorum za rad sednice izvršnog odbora čini većina od ukupnog broja direktora
(ako statutom ili poslovnikom o radu izvršnog odbora nije određen veći broj). Sednice
se mogu održati i bez fizičkog održavanja sednica (pisanim ili elektronskim putem, te­
lefonom, telegrafom, telefaksom ili upotrebom drugih sredstava audio-vizuelne komu­
nikacije), pod uslovom da se tome ne protivi nijedan izvršni direktor u pisanoj formi.
Odsutnim izvršnim direktorima je dopušteno da glasaju i pisanim putem, u kom sluča­
ju se smatra da su prisustvovali sednici i ulaze u kvorum (ZOPD, čl. 404).
Statutom i odlukom nadzornog odbora može se urediti način rada izvršnog od­
bora, a izvršni odbor može doneti i poslovnik o svom radu.
4) Prestanak mandata, razrešenje i ostavka izvršnog direktora - Mandat iz­
vršnog direktora prestaje istekom perioda na koji je izabran. Ako izvršni direktor u
toku trajanja mandata prestane da ispunjava uslove da bude izvršni direktor društva,
smatra se da mu je prestao mandat danom prestanka ispunjenosti tih uslova.
Nadzorni odbor može razrešiti izvršnog direktora i pre isteka mandata na koji
je izabran, bez navođenja razloga.
Izvršni direktor može u svako doba nadzornom odboru dati ostavku pisanim
putem. Njegova ostavka proizvodi dejstvo danom podnošenja, osim ako u njoj nije na­
veden neki kasniji datum. Ako je jedini izvršni direktor društva dao ostavku, u obavezi
je da nastavi da preduzima poslove koji ne trpe odlaganje do imenovanja novog direk­
tora, ali ne duže od 30 dana od dana registracije njegove ostavke u registru. Registar
će po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica pokrenuti postupak prinud-

390
ik' likvidacije društva, ako se u roku od 60 dana od dana kada je društvo ostalo bezje-
ilinog izvršnog direktora ne izabere novi izvršni direktor.
5) Izveštaji izvršnih direktora - Izvršni direktori imaju zakonsku dužnost da
i'i inim putem izveštavaju nadzorni odbor (osim ako statutom ili odlukom nadzornog
mlbora nije drugačije određeno) o: 1) planiranoj poslovnoj politici i drugim načelnim
i-11:1111ima koja se odnose na postojeće i buduće vođenje poslova; 2) rentabilnosti po­
đi i\ anja društva; 3) poslovanju, prihodima i finansijskom stanju društva; 4) poslovima
- poslovnim događajima koji su u toku ili su očekivani, a koji bi mogli biti od većeg
ii.u uja za poslovanje i likvidnost društva; 5) drugim pitanjima u vezi sa njihovim ra-
-l"in za koja je izvršni odbor ili bilo koji izvršni direktor zahtevao posebne izveštaje.
I. \ eštaji obuhvataju i kontrolisana društva, ako postoje. Ostale izvršne direktore dužan
i- <l.i obavesti generalni direktor o primljenim ili traženim izveštajima izvršnih direk­
tnu odmah kada to bude praktično moguće, a najkasnije na prvoj narednoj sednici iz-
■' nog odbora. Svakom izvršnom direktoru je dato pravo uvida u dostavljene izvešta-
i- .i izvršni odbor može odlučiti da se pojedini izveštaji dostave i komisijama izvršnog
ulbora, ako direktori ocene d a je to potrebno za njihov rad.
6) Naknade za rad i odgovornost izvršnih direktora - Na ova pitanja shodno
<■ primenjuju odredbe kojim se regulišu naknade i odgovornost direktora kodjedno-
ilnmnog upravljanja akcionarskim društvom.
b) Nadzorni odbor - Kod dvodomnog sistema upravljanja akcionarskim dru-
i- om nadzorni odbor je obavezan organ.
1) Sastav i način izbora - Nadzorni odbor ima najmanje 3 člana, dok se kon-
i i< lan broj članova utvrđuje statutom društva i mora biti neparan. Javno akcionarsko
lm ivo mora imati najmanje jednog člana nadzornog odbora koji je nezavisan od dru-
ih a (nezavisni član nadzornog odbora). Članovi nadzornog odbora ne mogu imati za-
ini nike i ne mogu biti izvršni direktori društva niti prokuristi društva. Oni se registruju
-i k Indu sa zakonom o registraciji.
Ko može biti biran za člana nadzornog odbora? U našem pravu je utvrđeno
da .<■ za člana nadzornog odbora može izabrati (,,imenovati“) svako poslovno sposob­
n u Ine (ZOPD, čl. 432. i 382. stav 1), s tim d a je prepušteno društvu da statutom dru-

11a odredi posebne uslove za njihov izbor. Za članove nadzornog odbora mogu biti
hliniia domaća ili strana lica, akcionari ili lica koja nisu akcionari, kao i lica koja nisu
'uposlena u društvu. Za člana nadzornog odbora ne može se birati lice: 1) koje je di-
i- klor ili član nadzornog odbora u više od pet društava; 2) koje je osuđeno za krivično
<I* lo protiv privrede, tokom perioda od pet godina računajući od dana pravnosnažnosti
l'ir-aide (s tim da se u taj period ne uračunava vreme provedeno na izdržavanju kazne
Mlvoru); 3) kome je izrečena mera bezbednosti zabrana obavljanja delatnosti koja
ini'ilslavlja pretežnu delatnost društva, za vreme dok traje ta zabrana.
Članove nadzornog odbora bira skupština akcionara, a predlog kandidata mogu
•kili nadzorni odbor; komisija za imenovanje, ako postoji; akcionari koji imaju pravo
--1i'irđlaganje dnevnog reda skupštine. Članovi se biraju na period od 4 godine, osim
-I -- .latutom ili odlukom skupštine o njihovom izboru nije određena druga dužina tra-
|iiii|ii mandata. Po isteku mandata član nadzornog odbora može biti ponovo imenovan
/nm.
i Cl. 435. i 385).

391
 Ako se broj članova nadzornog odbora smanji ispod broja članova koji je odre
đen statutom, preostali članovi mogu imenovati lice, odnosno lica koja će vršiti du­
žnost člana nadzornog odbora do imenovanja nedostajućih članova od strane skupštine
(kooptacija), osim ako je statutom drugačije određeno. Broj imenovanih lica ne može
biti veći od dva. Samo izuzetno, kad se broj izabranih članova smanji ispod polovine
koja je određena statutom (ili ako nije dovoljan za donošenje odluka), preostali člano­
vi su dužni da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 8 dana, sazovu skupštinu radi iz
bora nedostajućih članova. Međutim, tako izabranim licima u postupku kooptacije
mandat prestaje na prvoj narednoj sednici skupštine, a ne može biti angažovan pod
uslovima koji su povoljniji za njega u odnosu na uslove koje je imao član umesto koga
je imenovan (ZOPD, čl. 436. i 386).
2) Predsednik nadzornog odbora —Pošto javno akcionarsko društvo ima nad
zorni odbor, zakonodavac nalaže njegovim članovima da izaberu jednog za predsedni-
ka nadzornog odbora, a mogu da ga razreše i izaberu novog predsednika odbora u bilo
koje vreme, bez navođenja razloga. Postoji obaveza njegove registracije u registru. U
slučaju odsutnosti predsednika nadzornog odbora, svaki od članova može sazvati sed-
nicu odbora, a većinom glasova prisutnih članova bira se jedan od članova za predse
davajućeg na početku sednice, koji u javnom akcionarskom društvu mora biti neizvr-
šni direktor. Predsednik nadzornog odbora saziva i predsedava sednicama odbora,
predlaže dnevni red i odgovoran je za vođenje zapisnika na sednicama odbora. U jav­
nom akcionarskom društvu, on zastupa društvo u odnosu sa izvršnim odborom na na­
čin određen statutom ili odlukom skupštine (ZOPD, čl. 443. i 400).
3) Način rada nadzornog odbora —Način rada nadzornog odbora se minimal­
no uređuje zakonom, a bliže statutom društva (ZOPD, čl. 444. i 401). Zakonodavac je
stavio u dužnost nadzornom odboru javnog akcionarskog društva da na prvoj sednici
donese poslovnik o svom radu.
Nadzorni odbor radi u sednicama, a nadzornom odboru javnog akcionarskog
društva je stavljeno u dužnost da održi najmanje četiri sednice godišnje. Sednice sazi­
va predsednik nadzornog odbora, a za slučaj da on to ne učini na pisani zahtev bilo
kog svog člana (tako da ta sednica bude održana u roku od 30 dana od dana podnoše-
nj a t°g zahteva), sednicu može sazvati i taj član uz navođenje razloga za sazivanje '
sednice i predloga dnevnog reda.
Pisani poziv za sednicu nadzornog odbora, sa navođenjem dnevnog reda i ma­
terijalima za sednicu, dostavlja se svim članovima u roku predviđenom statutom ili
poslovnikom o radu nadzornog odbora. Za slučaj da taj rok nije određen opštim aktom
društva, poziv se mora dostaviti najkasnije 8 dana pre dana održavanja sednice, osim
ako se svi članovi ne saglase drugačije. Odluke su nepunovažne ako su donete na sed­
nici nadzornog odbora koja nije sazvana u skladu sa zakonom, statutom ili poslovni­
kom nadzornog odbora.
Kvorum za rad sednice nadzornog odbora čini većina od ukupnog broja
članova (ako statutom ili poslovnikom o radu odbora direktora nije određen veći
broj). Sednice se mogu održati i bez fizičkog održavanja sednica (pisanim ili elektron­
skim putem, telefonom, telegrafom, telefaksom ili upotrebom drugih sredstava audio-
vizuelne komunikacije), pod uslovom da se tome ne protivi nijedan član u pisanoj for­
mi. Odsutnim članovima je dopušteno da glasaju i pisanim putem, u kom slučaju se
smatra da su prisustvovali sednici i ulaze u kvorum.
 Osim članova, sednici nadzornog odbora na kojoj se raspravlja o fmansijskim
i/veštajima društva obavezno prisustvuje revizor društva, a mogu prisustvovati i čla­
novi komisija nadzornog odbora, ako su na dnevnom redu pitanja iz nadležnosti odre-
dnie komisije. Po pozivu predsednika nadzornog odbora, ovim sednicama mogu pri-
u .Ivovati i druga stručna lica.
Odluke nadzornog odbora donose se na sednicama, s tim da svaki član odbo­
ri ima jedan glas. Zakonodavac uspostavlja načelo dispozicije u korist akcionara u po-
i'li-du utvrđivanja postojanja kvoruma i potrebne većine za donošenje odluke. Postoje
■liri osnovna pravila: 1) kvorum za rad i odlučivanje postoji ako sednici nadzornog
odbora prisustvuje većina od ukupnog broja članova; 2) za donošenje odluke potrebno
li- da se izjasni većina prisutnih članova (osim ako je statutom ili poslovnikom o radu
■dl edena druga većina); 3) za slučaj da su glasovi članova pri odlučivanju podeljeni,
odlučujući je glas predsednika nadzornog odbora; 4) postojanje sukoba interesa kod
nekog člana nadzornog odbora vodi isključenju njegovog prava glasa, jer se u protiv-
..... i radi o glasanju u sopstvenoj stvari.
Na sednicama nadzornog odbora vodi se zapisnik. Zapisnik potpisuje predsed-
iii'k nadzornog odbora (član koji je u njegovom odsustvu predsedavao sednicom) i do-
i.ivlja ga svakom članu, u roku od 8 dana od dana održane sednice. Nepridržavanje
Utuvila o vođenju, potpisivanju i dostavljanju zapisnika sa sednica nadzornog odbora
ne miče na punovažnost donetih odluka.
4) Nadležnost nadzornog odbora - Nadležnost nadzornog odbora uređena je
-.ikonom, s tim da nije dopušteno da se pitanja iz njegove nadležnosti prenose na izvr­
ne direktore društva, a mogu se preneti u nadležnost skupštine na osnovu odluke nad­
zornog odbora (ako statutom nije drugačije određeno). Nadzorni odbor: utvrđuje po­
lovnu strategiju i poslovne ciljeve društva i nadzire njihovo ostvarivanje; nadzire rad
i/vršnih direktora; vrši unutrašnji nadzor nad poslovanjem društva; ustanovljava raču­
novodstvene politike društva i politike upravljanja rizicima; utvrđuje fmansijske izve-
tii|c društva i podnosi ih skupštini na usvajanje; daje i opoziva prokuru; saziva sedni-
r kupštine i utvrđuje predlog dnevnog reda; izdaje odobrene akcije, ako je na to
o\ lašćcn statutom ili odlukom skupštine; utvrđuje emisionu cenu akcija i drugih harti-
Iii od vrednosti; utvrđuje tržišnu vrednost akcija; donosi odluku o sticanju sopstvenih
ikcija; donosi odluku o raspodeli međudividendi akcionarima; predlaže skupštini poli­
li k11 naknada izvršnih direktora, ako nije utvrđena statutom, i predlaže ugovore o radu,
odnosno angažovanju izvršnih direktora; daje saglasnost izvršnim direktorima za pred-
ti/imanje poslova ili radnji u skladu sa zakonom, statutom, odlukom skupštine i odlu-
I oni nadzornog odbora; vrši druge poslove i donosi odluke u skladu sa zakonom, sta-
itllom i odlukama skupštine (ZOPD, čl. 441).
Posebna dužnost nadzornog odbora je da izveštava skupštinu na redovnoj sedni-
i i o I ) računovodstvenoj praksi i praksi finansijskog izveštavanja društva i njegovih
|iovczanih društava; 2) usklađenosti poslovanja društva sa zakonom i drugim propisi-
iii,i 1) kvalifikovanosti i nezavisnosti revizora društva u odnosu na društvo, ako su fi-
iniiisijski izveštaji društva bili predmet revizije; 4) ugovorima zaključenim između
dinšlva i direktora, kao i sa licima koja su sa njima povezana (ZOPD, čl. 442. i 399).
.\i i/.veštaji nadzornog odbora moraju da se sastave u pisanoj formi i moraju biti pot­
puni i istiniti.
393
 5) Komisije nadzornog odbora —Nadzorni odbor može obrazovati komisije u
svojstvu pomoćnih i radnih tela, koje mu pomažu u radu, naročito radi pripremanja
odluka koje donosi, odnosno nadzora nad sprovođenjem određenih odluka ili radi oba
vijanja određenih stručnih poslova za potrebe izvršnog odbora. Članovi komisija mo
gu biti direktori i druga fizička lica koja imaju odgovarajuća znanja i radna iskustva od
značaja za rad komisije. Komisije nadzornog odbora rade u sednicama, a sednicama
mogu prisustvovati samo njihovi članovi, a stručna lica ako je njihovo prisustvo po
trebno radi raspravljanja pojedinih tačaka dnevnog reda.
Komisije nadzornog odbora imaju najmanje 3 člana. U slučaju javnog akcionar
skog društva jedan od tih članova uvek mora biti nezavisni direktor.
U odlučivanju o njihovom obrazovanju ne mogu učestvovati izvršni direktori,
koji ne mogu ni predlagati njihove članove. U javnom akcionarskom društvu u komi­
sijama većinu članova moraju činiti neizvršni direktori, a predsednik komisije za revi
ziju mora biti nezavisni direktor. Najmanje jedan član komisije za reviziju mora biti li- %
ce koje je u statusu ovlašćenog revizora ili koje ima odgovarajuća znanja i radno isku­
stvo u oblasti fmansija i računovodstva, a koje je nezavisno od društva, tj. nije u suko­
bu interesa sa društvom. Lice koje je zaposleno ili na drugi način angažovano u prav­
nom licu koje vrši reviziju fmansijskih izveštaja društva ne može biti član komisije za
reviziju (ZOPD, čl. 446. i 410).
Komisije nadzornog odbora donose odluke većinom glasova od ukupnog broja
članova. U slučaju jednake podele glasova, glas predsednika komisije je odlučujući.
Komisijama nije dopušteno da odlučuju o pitanjima iz nadležnosti nadzornog odbora.
One su dužne da o svom radu redovno izveštavaju nadzorni odbor, u skladu sa odlu­
kom o njihovom obrazovanju.
Zakonodavac nalaže nadzornom odboru javnog akcionarskog društva da obra- ;
zuje komisiju za reviziju (obavezna komisija). Osim ove komisije, nadzorni odbor
ovog društva može obrazovati i druge komisije, i to: 1) komisiju za imenovanja; 2) ko- :
misiju za naknade; 3) druge komisije u skladu sa potrebama društva, a predviđen sta­
tutom (fakultativne komisije). Ako nisu obrazovane fakultativne komisije, poslove i/
njihove nadležnosti će obavljati nadzorni odbor (ZOPD, čl. 446. i 409).
6) Prestanak mandata, razrešenje i ostavka - Članu nadzornog odbora man­
dat prestaje istekom perioda na koji je izabran, a skupština ga može razrešiti i pre is­
teka mandata na koji je imenovan, bez obaveze navođenja razloga. Mandat članu nad­
zornog odbora prestaje ako skupština ne usvoji godišnje fmansijske izveštaje društva u
roku koji je predviđen za održavanje redovne sednice skupštine. Takođe, ako u toku
trajanja mandata prestane da ispunjava uslove koji se traže za člana nadzornog odbora
društva, smatra se da mu je prestao mandat danom prestanka ispunjenosti tih uslova.
Izbor novog člana nadzornog odbora po prestanku mandata vrši se na prvoj narednoj
sednici skupštine, do kada član kome je prestao mandat nastavlja da obavlja svoju du­
žnost, £od uslovom da njegovo mesto nije popunjeno kooptacijom.
Član nadzornog odbora društva može da podnese ostavku uvek kada to nađe za
potrebno (“u svako doba”). Ostavka mora biti u formi pisanog obaveštenja. Član nad­
zornog odbora može u svako doba preostalim članovima dati ostavku pisanim putem.
Ona proizvodi dejstvo u odnosu na društvo danom podnošenja, osim ako u njoj nije
naveden neki kasniji datum. Ostavka člana odbora se registruje.

394
 Akcionar ili drugo zainteresovano lice može tražiti da sud u vanparničnom po-
postavi privremenog zastupnika društva, ako je društvo ostalo bez članova
„ nog odbora, a novi član ne bude registrovan u daljem roku od 30 dana. Ovaj po-
11111,ik je hitan, jer je sud dužan da odluku po zahtevu donese u roku od 8 dana od da­
mi pi ijema zahteva.
7) Imovinska odgovornost članova nadzornog odbora —U našem pravu član
•t uf ornog odbora odgovara društvu za štetu koju mu prouzrokuje kršenjem zakona,
i mit.i ili odluke skupštine. Samo izuzetno, on neće biti odgovoran za štetu ako je po-
Im|< hi u skladu sa odlukom skupštine. Šteta koja je nastala kao posledica odluke nađ­
e n o g odbora, povlači solidarnu odgovornost svih članova odbora koji su za tu odlu­
ku glasali, uključujući i člana koji je bio uzdržan od glasanja. Za člana odbora koji nije
I ; prisutan na sednici nadzornog odbora na kojoj je odluka doneta, niti je za nju gla-
.... n:i drugi način, zakonodavac je uspostavio pretpostavku da je glasao za tu odluku,
,„„l u,lovom da se toj odluci nije pisanim putem usprotivio u roku od 8 dana od nje-
• donošenja. Zahtev društva za naknadu štete prema članu odbora zastareva u roku
,,i i godine od dana nastanka štete. Društvo se ne može odreći zahteva za naknadu
*!, osim u skladu sa odlukom skupštine koja se donosi V.i većinom glasova prisutnih
i! i tunara, ali se ta odluka ne može doneti ako joj se usprotive manjinski akcionari
, \. H|i poseduju ili predstavljaju najmanje 10% osnovnog kapitala društva).
N) Naknada za rad članova nadzornog odbora i stimulacija - Uspostavl
i• pm vilo da članu nadzornog odbora pripada pravo na naknadu za svoj rad, a može
mi ni i pravo na stimulaciju (bonus) dodelom akcija.
Statutom, odlukom skupštine ili odlukom nadzornog odbora određuje se pravo
naknadu za rad. Pravilo je da članovi nadzornog odbora koji nisu u radnom odnosu
,, društvom moraju zaključiti poseban ugovor sa društvom, kojim se utvrđuje visina
npliov c naknade za rad i uređuju druga pitanja koja su od značaja za njihova međusob-
n.i piitva i obaveze. Na ovaj ugovor prethodnu saglasnost za njegovo zaključenje daje
i np .mm akcionara, s tim da postoji obaveza da ga isti organ i odobri. Takođe, statu-
i ni nilhikom skupštine ili odlukom nadzornog odbora određuje se stimulacija za čla-
i , odbora ili način njenog određivanja. Stimulacija može biti određena i u akcijama,
iitno ;no varantima društva ili drugog društva koje je povezano sa društvom. Visina
„ ,Uimlc za rad članova nadzornog odbora i njihove stimulacije može zavisiti od po-
ido nIh rezultata društva, ali ta naknada ne može biti određena kao učešće u raspodeli
I,,hiti društva. U javnom akcionarskom društvu naknada za rad i stimulacija posebno
i I ii /.uju u okviru godišnjih fmansijskih izveštaja društva.

(i NADZOR NAD AKCIONARSKIM DRUŠTVOM

ii) Opšta razmatranja - Za razliku od nekih drugih pravnih sistema, naš zakono-
11 ii se u prethodno važećem Zakonu o privrednim društvima (2004) opredelio za samo-
i ilm i .i nadzornog organa, a u pogledu njegovih nadležnosti da kontroliše samo zakonitost
i ih|ii upravnog i izvršnog odbora društva. Bila je na jedinstven način uređena nadležnost
iiiiil/iirnog odbora, odbora revizora i ovlašćenog internog revizora. Ovi organi, odnosno
i l i .soje nadležnosti su mogli da ostvaruju po sopstvenoj inicijativi, na zahtev manjinskih
a .......ara ili skupštine akcionara. Oni su podnosili izveštaj akcionarima na svakoj godi-
ii|ti| .kupštini, a na vanrednoj skupštini, ako je to skupština od njih zahtevala.
395
 Važeći Zakon o privrednim društvima, u odnosu na prethodno važeći Zakon o
privrednim društvima, donosi određene novine u odnosu na nadzorne funkcije akcio­
narskog društva. Nadzorne funkcije akcionarskog društva u rukama su organa koji je
određen statutom društva. Ovaj organ karakterišu stručnost i nezavisnost. Novine se
ogledaju u regulisanju unutrašnjeg i spoljnjeg nadzora, a u okviru spoljnjeg nadzora
zakonodavac se opredelio da detaljnije reguliše posebnu i vanrednu reviziju Nadzorni
odbor, kao poseban i obavezan organ predviđen je samo u akcionarskim društvima ko­
ja obavljaju delatnost za koju je to propisano posebnim zakonom (Zakon o bankama.
Zakon o osiguranju i dr.).
b) Unutrašnji nadzor - U našem pravu je prepušteno akcionarskom društvu da
svojim aktima uredi način sprovođenja i organizaciju rada unutrašnjeg nadzora poslo­
vanja društva. Javno akcionarsko društvo statutom ili drugim aktom uređuje uslove
koje mora da ispuni lice koje rukovodi poslovima unutrašnjeg nadzora u pogiedu pro­
fesionalnog i stručnog znanja i iskustva koji ga čine podobnim za obavljanje ove funk­
cije u društvu. Lice koje rukovodi poslovima unutrašnjeg nadzora dužno je da o spro­
vedenom nadzoru poslovanja redovno izveštava komisiju za reviziju, a u društvima
koja nemaju komisiju za reviziju odbor direktora, odnosno nadzorni odbor.
Interni revizor - U javnim akcionarskim društvima najmanje jedno lice ovla- a
šćeno za unutrašnji nadzor poslovanja (interni revizor) mora da ispunjava uslove pro­
pisane za internog revizora, u skladu sa Zakonom o reviziji. Interni revizor je fizičko
lice koje mora biti zaposleno u društvu i obavljati samo poslove unutrašnjeg nadzora i
ne može biti direktor niti član nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodom­
no, a imenuje ga odbor direktora, odnosno nadzorni odbor, na predlog komisije za re­
viziju.
Poslovi unutrašnjeg nadzora - Poslovi unutrašnjeg nadzora naročito obuhva-
taju: kontrolu usklađenosti poslovanja društva sa zakonom, drugim propisima i aktima
društva; nadzor nad sprovođenjem računovodstvenih politika i finansijskim izveštava-
njem; proveru sprovođenja politika upravljanja rizicima; praćenje usklađenosti organi­
zacije i delovanja društva sa kodeksom korporativnog upravljanja; vrednovanje politi­
ka i procesa u društvu, kao i predlaganje njihovog unapređenja.
c) Spoljni nadzor - Osim unutrašnjeg nadzora, postoji i spoljni nadzor poslo­
vanja ovog društva, koji obavlja društvo za reviziju.
U našem pravu godišnji finansijski izveštaji javnih akcionarskih društva moraju
biti predmet eksterne revizije od strane društva za reviziju („revizora društva"). Zako­
nodavac nalaže društvu za reviziju da pre zaključenja ugovora o vršenju revizije, a na­
kon toga najmanje jednom godišnje za vreme trajanja tog ugovora, komisiji za reviziju
javnog akcionarskog društva dostavi: 1) pisanu izjavu kojom potvrđuje svoju nezavi­
snost od društva; 2) obaveštenje o svim uslugama koje je u prethodnom periodu, pored
revizije fmansijskih izveštaja, pružio tom društvu. S druge strane, interni revizor jav­
nog akcionarskog društva dužan je da komisiju za reviziju tog društva izvesti o svim
okolnostima koje bi mogle uticati na njegovu nezavisnost u odnosu na društvo i mera-
ma koje su preduzete za otklanjanje tih okolnosti.

396
 Javno akcionarsko društvo ne može revizoru otkazati ugovor o vršenju revizije
i. tkom vršenja revizije fmansijskih izveštaja zbog neslaganja sa mišljenjem revizora o
limmsijskim izveštajima.
Pravila o spoljnom nadzoru u našem pravu shodno se primenjuju na sva akcio-
ii. ii ska društva koja su obavezna da vrše reviziju fmansijskih izveštaja.
d) Posebna i vanredna revizija - Posebna revizija je ona kojom se može pro-
■ravati procena vrednosti nenovčanog uloga ili vrednost i uslovi pod kojima je vrše­
nu slicanje ili raspolaganje imovinom velike vrednosti (ZOPD, čl. 455. stav 1).
Vanredna revizija je revizija fmansijskih izveštaja koji su već bili predmet revi-
/i|c\ a koja se može preduzeti ako: 1) postoji sumnja da revizija fmansijskih izveštaja
ni|c sprovedena u skladu sa zakonom i propisanim računovodstvenim standardima i
postupcima ili 2) fmansijski izveštaji ne sadrže napomene propisane računovodstve-
| = •lim standardima ili su ove napomene nepotpune.
Posebna revizija može se sprovesti u roku od tri godine od dana unosa nenovča­
nog uloga, odnosno sticanja ili raspolaganja imovinom velike vrednosti, a vanredna
H \ i/.ija u roku od tri godine od dana usvajanja fmansijskih izveštaja koji su bili pred-
moi revizije.
Zakonodavac bliže uređuje veći broj pitanja vezanih za posebnu ili vanrednu re-
i /i ju. Prvo, predlog za sprovođenje posebne ili vanredne revizije mogu podneti akci-
tttiMi i koji poseduju ili predstavljaju najmanje 10% akcija sa pravom glasa (manjinski
ilu ionari). Drugo, odluku o sprovođenju posebne ili vanredne revizije donosi skupšti-
n,i nkcionara običnom većinom glasova prisutnih akcionara. Treće, u skladu sa zako­
nom a na zahtev društva, nadležni sud u vanparničnom postupku može doneti rešenje
kojim nalaže Centralnom registru da izvrši upis privremene zabrane prenosa akcija ak-
i tunara po čijem predlogu je doneta odluka o sprovođenju posebne, odnosno vanredne
revizije. Četvrto, troškove sprovođenja posebne ili vanredne revizije snosi društvo. Pe-
lo izveštaji o posebnoj, odnosno vanrednoj reviziji moraju biti sačinjeni u pisanom
obliku i obavezno sadrže obrazložene nalaze revizora. Šesto, izveštaj o posebnoj ili
miednoj reviziji dostavlja se odboru direktora, odnosno izvršnom odboru i nadzor­
nom odboru ako je upravljanje društvom dvodomno, akcionarima koji su predložili
njeno sprovođenje i sudu ako je posebna ili vanredna revizija sprovedena po odluci su­
du Sedmo, ako izveštaj o posebnoj ili vanrednoj reviziji pokaže d a je predlog za njeno
^provođenje bio neosnovan, društvo ima pravo na naknadu troškova sprovođenja revi­
zije od akcionara koji su predložili njeno sprovođenje, koji su neograničeno solidarno
odgovorni za naknadu troškova društvu (ZOPD, čl. 456-463).

7. SI KRETAR AKCIONARSKOG DRUŠTVA

Pojam - Sekretar akcionarskog društva, kao poseban organ ovog oblika dru-
IIvii, potiče iz anglosaksonskog prava. Naš zakonodavac ga prihvata i reguliše kao fa­
kultativni organ društva.
Imenovanje i status - U našem pravu akcionarsko društvo može imati sekreta-
iii društva, ako je tako određeno statutom. On može biti zaposlen u društvu.

397
 Sekretara akcionarskog društva imenuje odbor direktora, odnosno nadzorni od­
bor i utvrđuje mu visinu zarade, odnosno naknade za rad i druga prava.
Mandat —Zakonom je određeno da mandat sekretara društva traje 4 godine,
osim ako je statutom ili odlukom o imenovanju drugačije određeno. Na posledice pre­
stanka mandata sekretaru društva shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ure­
đuje prestanak mandata direktoru društva kod jednodomnog sistema upravljanja akci­
onarskim društvom.
Nadležnost i odgovornost - Sekretar akcionarskog društva je nadležan i odgo­
voran za organizovanje rada i praćenje izvršavanja odluka skupštine akcionara, odbora
direktora (izvršnog odbora), odnosno nadzornog odbora.
Sekretar akcionarskog društva nadležan je i odgovoran za: 1) pripremu sednica
skupštine i vođenje zapisnika; 2) pripremu sednica odbora direktora, odnosno izvršnog
odbora i nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno, i vođenje zapisni­
ka; 3) čuvanje svih materijala, zapisnika i odluka sa sednica organa društva; 4) komu­
nikaciju društva sa akcionarima i omogućavanje pristupa aktima i dokumentima i ak­
cijama društva. Sekretar društva može imati i druge dužnosti i odgovornosti u skladu
sa statutom i odlukom o njegovom imenovanju.

398