УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ У

КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

Педагогија

Утицај примене савремених наставних средстава на мотивацију

ученика
(Идејни научно-истраживачки пројекат)

Професор: Студент:
Доц. др Драгиша Вучинић Марина Ивановић

Косовска Митровица, 2022. године

 Садржај

1. Теоријски оквири о утицају примене савремених наставних средстава на

мотивацију ученика 3
1.1. Ранија истраживања утицаја савремених наставних средстава на
мотивацију ученика 5
2. Методолошки оквир
истраживања.....................................................................................................10
2.1. Предмет истраживања 10
2.2. Дефинисање основних појмова у истраживању 10
2.3. Смисао, значај и карактер истраживања 11
2.4. Циљ истраживања 11
2.5. Задаци истраживања 12
2.6. Хипотезе истраживања 13
2.7. Варијабле у истраживању 14
2.8. Методе истраживања 15
2.9. Технике и инструменти истраживања 15
3. Организација и ток истраживања 16
4. Узорак и популација, статистичка обрада и представљање резултата 17
Литература 18
Прилози 21

2
 1. Теоријски оквир истраживања

Образовни систем има испред себе озбиљан задатак који је настао са

савременим начином живота, који је проузроковао хипер продукцију знања
и информација. Од процеса учења и поучавања очекују се промене, како
би се нове генерације оспособиле за живот и рад у
дигиталном окружењу. Наставни планови и програми све теже прате брзину
промена и протока информација. Да би наставни процес постао ефикаснији
и ефектнији, мора доћи допромена и усавршавања наставних средстава,
облика и метода наставног рада (Вилотијевић, 1999).

Период похађања основне школе је значајан за стицање одређених

знања и вештина, што нужно утиче на резултате који ученици стичу у даљем
школовању, јер учење је трајна промена настала на основу личног искуства
и индивидуалних потреба човека. Арсић и сарадници (2011) сматрају да у
актуелном времену када је напредак технолошког развоја брз,
васпитање и образовање пратећи савремене тенденције, све већи акценат,
поред осталог стављају и на подстицање иницијативе код ученика,
креативност, радозналост, флексибилност, прихватање ризика и тимског
рада као стратегије.

Промене у начину образовања су брзе и све је више нових, напредних

модела који иду у корак са савременим развојем образовања и васпитања
(Radosav, 2005; Лалић-Вучетић, 2016). Вуд (1996) наводи да постоји
изузетно велика корелација мотивације са применом савремених наставних
средстава и наглашава потребу за високом повезаношћу знања и примене
тог знања тј. организација која учи захтева управљање знањем, што зависи
од оног шта је научено (сматра се да је и једно и друго подједнако важно).

Лалић-Вучетић (Лалић-Вучетић, 2016) пише о утицају савремених

наставних средстава на мотивацију и наглашава да организацијско учење
има значајну улогу као посредник у том односу.

3
 Gonzales (2006) у својим радовима потврђује да се остварују
различити резултати исхода учења код ученика који су градиво усвајали
традиционалним методама у односу на ученике који су градиво усвајали
савременим методама користећи могућност виртуелног учења, које
омогућују савремене информационе технологије. Студија у којој се
проверавао утицај високо школских установа Литваније на локалну
економију, показала је да високошколске установе значајно детерминишу
успех локалне привреде, што указује на значај корелација квалитета високог
образовања и њихових исхода (Вуд, 1996).

Технологија је недавно доживела широку интеграцију у свакодневни

живот, где је сада са лакоћом омогућен приступ огромној количини
информација. Нилсон пише (Nilson, 2016) да је данашња генерација
ученика одрасла са технологијом. За стварање учионице која задовољава
потребе ученика, савремени наставник мора да узме у обзир мотивацију
ученика за учење и ефекте које технологија има на образовање.
Имплементација технологије је осмишљена да одговори на ову растућу
потребу.

Десај и Рајан (Ryan & Deci, 2000) сматрају да у учионици увек мора
да постоји подршка окружења, доста практичних активности са пажљиво
изабраним дигиталним алатима у комбинацији са разним методама и
приступима, личним и професионалним, стварају бољу интеракцију те су од
велике помоћи за процес мотивације ученика. По њиховом мишљењу, оно
што држи ученике мотивисаним је мотивисани наставник.Требало би да се
уложи много енергије и времена у обуку наставника за коришћење
савремених наставних средстава. Важно је понудити ученицима праву
количину изазова тако да се ученици осећају мотивисаним да уче.

4
 1.1. Ранија истраживања утицаја савремених наставних средстава на
мотивацију ученика

Истраживање Божића о примени савремених наставних средстава у

настави књижевности је као популацију истраживања имало наставнике
српског језика и књижевности који су запослени у основним и средњим
школама у Нишу. Упитници су дистрибуирани у укупно четрдесет школа
(седамнаест средњих и двадесет три основне) на подручју града Ниша.
Подаци су добијени на узорку од 114 испитаника, 59 наставника основне и
55 наставника средње школе. Од наставника је тражено да изнесу мишљење
о техничко-технолошким условима за рад у школи у којој су запослени, јер
је њихов задовољавајући ниво један од најважнијих предуслова употребе
интернета и мултимедија у настави. Понуђене су три могућности за одговор
– да су услови скромни, задовољавајући или одлични. Половина испитаника
(49,6%) услове процењује као задовољавајуће, док су одговори друге
половине подељени на оне који услове оцењују као скромне (33,6%) и мањи
проценат испитаника који их сматрају одличним (16,8%). Оно што донекле
релативизује општу слику добијену овим процентуалним приказом тиче се
чињенице да су испитаници имали могућност да свој изабрани одговор
допуне навођењем конкретних садржаја који техничко-технолошке услове
чине онаквим каквим су их они проценили. То нам је омогућило да видимо
да критеријуми процене код испитаника нису исти – оно што неки сматрају
скромним условима за друге је задовољавајуће, а за (ретке) појединце
одлично. Уочљиво је да највише преклапања одговора има у категоријама
задовољавајући и одлични, што је ствар личне процене наставника (Божић,
2013).

Истраживање Педагошког завода Војводине које је водила Илић (Ilić,

2017), и које је спроведено током 2017. године о употреби информационих
технологија (ИТ) у настави у основним школама широм Војводине под
називом „Ставови наставника о интеграцији ИТ у настави” је имало за циљ

5
да се испита у којој мери се користе ИТ ресурси у настави као и да се
испитају ставови наставника везани за интеграцију ИТ ресурса у настави. У
истраживању је учествовало укупно 1882 наставника основних школа из 86
различитих градова и села широм Војводине. Добијени резултати овог
истраживања показују да помоћу ИТ наставе ученици имају боље резултате
у усвајању знања на односу на класичан рад, да у великој мери растерећује
ученике и мотивише их за рад, да се прилагођава различитим нивоима
ученика, да уз мало већи напор у припремању часа са стране наставника даје
ученицима могућност да брже усвоје дато наставно градиво. Према
спроведеном истраживању наставници који су више заинтересовани за рад
уз коришћење информационих технологија су обично млађи наставници.
Слично, наставници који су више заинтересовани за усавршавање које је
везано за информационе технологије су из исте старосне категорије
наставника. Практичан закључак који из наведеног прозилази је да је поред
адекватне техничке опреме потребно обезбедити и оспособљеност
наставника за њено коришћење. Та оспособљеност се веома разликује од
традиционалног приступа. Наставнике је потребно мотивисати да у већој
мери користе ИТ не само у школи, него и код куће, током припреме за час.
Како је установљено да већина тестираних наставника није задовољна
тренутним планом и програмом наставе, потребно је осавременити
методички систем образовања, као и изменити план и програм у складу са
савременим методaма рада. Тај механизам мора да се прилагоди новом
систему коришћења рачунарских, мултимедијалних и ИТ метода (Ilić, 2017).

Rезултати истраживања (Milanović i Milosavlјević, 2006) спроведеног

у Београду показују да савремена технологија може бити веома ефикасно
средство у развоју писмености деце раног школског узраста. Тачније, циљ
студије јесте био да се установи да ли ће деца савладати област српског
језика успешније уколико се у раду примењује савремена технологија или
уколико се ради на традиционалан начин. Екпериментална (155) и
контролна група
(130) деце најпре су подвргнуте иницијалном тестирању. Деца у контролној
6
и експерименталној групи савладавала су исте области српског језика али у

7
контролној групи учитељима и деци није био на располагању рачунар који
је коришћен у експерименталној групи сваке недеље. Резултати пост-теста
показали су знатно већи напредак деце из експерименталне групе у
испитиваним областима учења.

Нинковић (Ninković, 2007) у свом истраживању које је спроведено у

Београду, на узорку од 1100 ученика основних школа упогледу учесталости
употребе технологије школским установама указује на то да деца најчешће
употребљавају рачунар за време слободних активности, да учесталост
употребе рачунара варира од два до три пута недељно и да је просечно
време које свако дете проведе употребљавајући рачунар од 10 до 20 минута
дневно.

У циљу идентификације начина на који се савремена наставна

средства интегришу у васпитно-образовни рад, у три школе на територији
Велике Британије спроведено је истраживање Тамирата и Берхана (Tamirat
& Berhan, 2014), које је обухватило 512 ученика основних школа у Лондону,
о употреби мутимедијалне наставе у односу на традиционалну наставу, које
је полазало да се у школским установама користи мултимедијални РЦИТ
систем који служи као подршка развоју дечијих когнитивних вештина
препознавања, и серијације. Систем РЦИТ подељен је на две кључне
области учења: слова енглеског језика и делови људског тела. Како би се
испитала ефикасност поменутог интерактивног система, приступило се
реализацији истраживања у којем је једна група деце радила на
традиционалан начин, док је друга група радила по РЦИТ систему. Процена
ефикасности и начина рада извршена је опсервацијом. Тачније, тестирано је
трајање пажње деце и ниво заинтересованости за праћење представљаног
садржаја. У првом кругу, деца која су подучавана коришћењем
традиционалних материјала за учење четири минута након почетка
експеримента почела су разговарати и испољавала су знаке умора и
незаинтересованости. За разлику од њих, деца која су радила по моделу
мултимедијалног РЦИТ система остала су фокусирана на учење

8
предвиђеног садржаја у трајању од петнаест минута. Резултати
експеримента показали су да је употреба мултимедијалне апликације
позитивно утицала на

9
пажњу деце, унапредила учинак и ефикасност учења и ниво задовољства
деце у раду (Tamirat&Berhan, 2014).

Једно обимније истраживање Ловтера и других (Lowther, Ross, &

Morrison, 2003) o утицају коришћења лаптопа у настави је обухватило 10340
ученика основних школа у Канади, којим су обједињени налази из више од
пет стотина појединачних истраживачких студија које су се бавиле
подучавањем уз помоћ рачунара. Као значајну предност примене рачунара у
настави аутори наводе могућност да се образовни процес индивидуализује
како би се прилагодио потребама, интересовањима, склоностима, тренутном
знању и стиловима учења ученика.Закључци до којих су аутори дошли
указују на то да ученици који у школама користе и уче уз помоћ савремених
наставних средстава могу да науче више за краћи временски период,
уживају више у самом учењу и остварују боље резултате у односу на
ученике који у школама не користе савремена наставна средства у процесу
учења (Lowther, Ross, & Morrison, 2003).

Суливан и Прат (Slullivan & Pratt, 1996) су указали да примена

савремених средстава у настави можеда има позитиван утицај када је реч о
вештини писања на страном језику. У истраживању које су аутори спровели
учествовало је 88 ученика друге године, а циљ ове студије био је да се
истраже разлике које се тичу ставова према писању уз помоћ рачунара,
анксиозности приликом писања и постигнућа. Ученици су били подељени у
две групе и похађали су наставу у различитим окружењима - умреженој
учионици у којој се настава одвијала уз помоћ рачунара и традиционалној
учионици. Резултати квантитативних анализа показали су да окружење за
писање није имало утицаја на ставове ученика према писању помоћу
рачунара или ниво анксиозности. Међутим, квалитет писања се значајно
побољшао код оних ученика који су наставу похађали у учионици уз помоћ
рачунара. Такође, ученици који су наставу похађали у умреженој учионици
исказали су веће интересовање за учествовање у дискусијама и били су
фокусиранији на задатке у поређењу са ученицима који су наставу похађали

10
у традиционалној

11
учионици. Eвидентно је да је мотивисаност и пажња ученика на вишем
нивоу приликом коришћења савремених наставних средстава у процесу
наставе у односу на традиционалну наставу у којој се не користе савремена
наставна средства. Организација наставе са савременим наставним
средствима јесте комплекснија, има више фактора који се морају
задовољити и, на крају, више кошта, али бенефити за ученике су огромни,
закључују истраживачи (Slullivan & Pratt, 1996).

Кроз сва наведена истраживања увиђамо велики утицај примене

савремених наставних средстава на мотивацију ученика. Наиме, код ученика
се применом савременим наставних средстава изазива већи број асоцијација
и они повезујући раније стечена искуства и знања са новим садржајима,
лакше усвајају и овладавају новим предметима учења. На овај начин,
ученици развијају и моћ запажања а долази и до развоја говорних
способности, нарочито уколико се учење реализује у групи вршњака у којој
долази до
размене мишљења и искустава. Наставнци користећи могућности и
предности савремених наставних медија постижу боље ефекте у процесу
преношења и усвајања знања, чини наставни процес динамичнијим,
атрактивнијим и успешнијим.

12
 2. Методолошки оквир истраживања

2.1. Предмет и проблем истраживања

Предмет истраживања је дефинисан као повезаност примене савремених

наставних средстава са мотивацијом ученика.

2.2. Дефинисање основних појмова у истраживању

Савремена наставна средства се ослањају на информационо-

комуникациону технологију, односно употребу информационо-
комуникационих технологија у настави. Савремена наставна средства чијом
ћемо се употребом бавити у истраживању су: рачунари, мобилни телефони,
интерактивне табле и интернет.

Ученик је учесник у наставном процесу, у свим његовим фазама, који

је усмерен на његово образовање и васпитање. У образовним институцијама
ученик се интегрише у заједницу и развија се су самосталну, слободну
личност (Буд, 1996).

Мотивација у наставном процесу посебно је истраживана да би се

одговорило на питање: како оне који су недовољно мотивисани подстаћи и
укључити у рад? Даниловић (2000) износи став да је за успешне исходе
превасходно потребно бити мотивисан за нешто (нешто желети) да би се
постигли жељени резултати у учењу, тј. да није довољно само бити
способан. Колико је важно имати стратегију у мотивисању људи наводи и
Будимир- Нинковић (2005). Целоживотно учење и развој личних
компетенција су од највећег значаја за степен мотивације те је важно
подстицати ученике. Дакле,

13
најважнији задатак наставника је да научи ученике да постављају циљеве у
зони наредног развоја, који су реални, конкретни и остварљиви.

2.3. Смисао, значај и карактер истраживања

Педагошки значај овог истраживања се заснива на потреби

свеобухватне анализе употребе савремених наставних средстава која би
довела до квалитетнијег и савременијег образовања.

Практични значај овог истраживања се огледау могућности да

настава буде креативнија и додатно мотивише ученике у данашње време, а
то пружа применасавремених наставних средстава.

Друштвени значај овог истраживања произилази из чињенице да

развој информационих технологија значајно утиче на развој и примену
савременихнаставних средстава, који у великој мери доприносе побољшању
квалитета наставе.

2.4. Циљ истраживања

Основни циљ истаживања је испитивање ставова ученика основних

школа, од петог до осмог разреда, о утицају примене савремених наставних
средстава (рачунари, мобилни телефони, интерактивни табле и интернет) на
њихову мотивацију у настави.

14
 2.5. Задаци истраживања

На основу формулисаног циља одредили смо следеће задатке

истраживања:

1. Утврдити у којој мери наставници примењују савремена

наставна средства;
2. Утврдити која савремена наставна средства наставници најчешће
користе;

3. Утврдити која доступна савремена наставна средства највише

мотивишу ученике;
4. Утврдити да ли је усвајање градива код ученика у оквиру наставе
која је подржана применом доступних савремених наставних средстава
(рачунари, мобилни телефони, интерактивне табле и интернет) ефикасније у
односу на усвајање градива уз традиционалан вид наставе;
5. Утврдити да ли социодемографски подаци деце (године живота,
разред који похађају, пол и др.) утичу на је усвајање градива у оквиру
наставе која је подржана применом доступних савремених наставних
средстава.

2.6. Хипотезе истраживања

Општа хипотеза:

Општа хипотеза истраживања је: Употреба савремених наставних

средстава утиче на повећање мотивације код ученика.

15
 Споредне хипотезе:

1. Претпоставља се да наставници ретко примењују савремена

наставна средства;
2. Претпоставља се да наставници најчешће користе рачунаре у настави;
3. Претпоставља се да коришћење интернета у настави највише
мотивише ученике;
4. Претпоставља се да је усвајање градива у оквиру наставе од стране
ученика која је подржана применом доступних савремених
наставних средстава (рачунари, мобилни телефони, интерактивне
табле и интернет) ефикасније у односу на усвајање градива
узтрадиционалан вид наставе;
5. Претпоставља се да социодемографски подаци деце (године живота,
разред који похађају, пол и др.) утичу на усвајање градива у оквиру
наставе која је подржана применом доступних савремених наставних
средстава.

2.7. Варијабле у истраживању

Према претходно постављеним задацима, циљевима и хипотезама, у раду се

могу издвојити независне и зависне варијабле.

Независне варијабле:

Под независним варијаблама можемо посматрати следеће категорије:

● Пол ученика;

16
 ● Разред који похађа;

● Општи успех ученика.

Зависна варијабл

Зависна варијабла јесте повезаност степена мотивације ученика и примене

доступних савремених наставних средстава (рачунари, мобилни телефони,
интерактивне табле и интернет).

2.8. Методе истраживања

У овом истраживању биће коришћена дескриптивна метода којом

ћемо описати мотивацију ученика примењивањем савремених наставних
средстава. У раду ћемо, такође користити методу неексперименталног
истраживања за теренско истраживање на помоћу метода и техника
одабраних за ово истраживање.

17
 2.9. Технике и инструменти истраживања

Током истраживања у прикупљању података користиће се технике

анкетирања, инструмент анкетни упитник.

Од инструмената за прикупљање података користићемо:

— Упитник за испитивање социјално–демографских карактеристика

ученикаи њихових ставова о употреби доступних савремених наставних
средстава и испитивање мотивације ученика.

Инструмент ће у себи садржати: упутство за попуњавање, изјаву о

анонимности учесника.

3. Организација и ток истраживања

Истраживање ће бити спроведено у марту школске 2021/2022 године.

Испитаници ће бити обавештени да се истраживање спроводи искључиво у
научне сврхе.

18
 4. Узорак и популација, статистичка обрада и
представљање резултата

Узорак ће бити састављен од 116 ученика од 5. до 8. разреда, који

похађају две основне школе на територији опшине Звечан и Косовска
Митровица. Ученици су бирани методом случајног одабира.

19
 Литература

1. Aрсић, M., Урошевић C., Николић Ђ., Воза Д. (2011).

Испитивање задовољства запослених у образовним
институцијама, VII Mајска конференција o стратегијском
менаџменту, Технички факултет у Бору, Зајечар, Зборник
радова стр. 390-400.
2. Будимир – Нинковић, Г. (2005). Наставник и савремена
образовна технологја. Институт за педагошка
истраживања, Београд
3. Божић, С. (2013). Примена савремених наставних
средстава у настави књижевности. Универзитет у Нишу.
Филозофски факултет.
4. Вилотијевић М. (1999). Дидактика, организација наставе.
Завод за издавање уџбеника и наставних средства,
Учитељски Факултет Београд.
5. Вуд Џ. (1996). Ефикасне школе, Центар за усавршавање
руководилаца у образовању, Београд.
6. Gonzales, J.(2006). Macromedia Flash Professional,
Kompjuter Biblioteka,Čačak.
7. Даниловић, М. (2000). Примена мултимедијалне
информатичке технологије у образовању. Институт за
педагошка истраживања, Београд.
8. Ilić, S. (2017). Stavovi nastavnika o integraciji IT u nastavi.
Pedagoški zavod Vojvodine, Novi Sad, Republika Srbija.
9. Knežević, Ž. (2017). Savremeni trendovi u nastavi i učenju
engleskog kao jezika struke u oblasti informacionih
tehnologija. Filološki fakultet, Beograd.

20
10. Лалић-Вучетић, Н. (2016). Могућност развијања
мотивације за учење: перспектива наставника и ученика.
Иновације у настави, XXIX, 1–15
11. Lowther, D. L., Ross, S.M. & Morrison, G.M. (2003). When
Each One Has One: TheInfluences on Teaching Strategies
and Student Achievement of Using Laptops in theClassroom.
Educational Technology Research and Development, 51(3),
23–44.
12. Milanović, K. Milosavlјević, M. (2006). Istraživanje o
stavovima učenika u Srbiji o primeni IKT sredstava u
nastavi i učenju. Beograd: Microsoft
13. Nilson, L. Teaching at its Best: A Research-Based Resource
for College Instructors. San Francisco: Jossey-Bass, 2016,
pp.51
14. Ninković G. (2007).Savremena obrazovna tehnologija i
funkcije nastavnika, Zbornik radova 4.
Međunarodnog naučnog skupa Tehnologija, Informatika,
Obrazovanje- za društvo učenja i znanja,
15. Prušević-Sadović, F., Šehović, S. Nastavni oblici i
komunikacija u nastavi prirode i društva, Inovacije u nastavi-
Časopis za savremenu nastavu, 2011, br. 1, str, 73-83.
Univerzitet u Beogradu.
16. Radosav, D. (2005).Obrazovni računarski softver i autorski
sistemi.Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”, Zrenjanin.
17. Ryan, R.M. & Deci, E.L. Intrinsic and Extrinsic Motivations:
Classic Definitions and New Directions. University of
Rochester: Contemporary educational psychology 25, 2000,
pp. 54 – 60
18. Sullivan, N., Pratt, E. (1996). A Comparative Study of Two
ESL Writing Environments: A Computer-Assisted Classroom
and a Traditional Oral Classroom. An International Journal

21
of

22
 Educational Technology and Applied Linguistics, 24(4), 491-
501
19. Tamirat, M. &Berhan, G. (2014). Multimedia Application to
Improve the Cognitive Skillsof Preschool and Kindergarten
Children. HiLCoE Journal of Computer Science and
Technology, 2(2), 52–57.
20. Хавелка, Н. (1999): Ученик и наставник у образовном
процесу. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

23
 Прилози

Упитник за ученике

АНКЕТНИ УПИТНИК

Поштована децо,
У току је истраживање које се бави утицајем савремених наставних средстава на
мотивацију ученика. Истраживање је анонимно, а сви прикупљени подаци ће бити
обрађивани збирно, без увида у појединачне одговоре ученика. Не постоје тачни и
погрешни одговори – најбољи одговор је онај који прецизно изражава Ваше
мишљење.

Захваљујемо се на уложеном труду и сарадњи.

ХВАЛА НА САРАДЊИ!

ПОДАЦИ О ИСПИТАНИКУ

1. Пол:

М Ж (заокружити)

2. Разред који похађате:

(заокружити)

а) V

б) VI

в)VII

г)VIII

24
 3. Какав успех сте имали на полугодишту? (заокружите)

а)одличан

б)врло-добар

в)добар

г)довољан

д)имао/ла сам недовољне оцене

4. Шта за Вас представља појам „мотивација“? (заокружити)

А) Унутрашње задовољство
Б) Похвала
В) подстрек
Г) Покретачка снага
5. Шта вас највише мотивише за учење? (заокружити)

А) оцена

Б) похвале и награде
В) савремена наставна средства
Г) такмичење

6. Која савремена наставна средства Вас највише мотивишу да учите? (заокружити)

А) рачунари
Б) телефони
В) интерактивна табла
Г) интернет

25
7. Да ли сте више укључени у наставу када се примењују доступна савремена
наставна средства? (заокружи)

а) ДА

б) НЕ

8.Да ли сте мотивисанији на часу када се у настави користи телефон?

(заокружити)

Да Не

9.Да ли сте мотивисанији на часу када се у настави користи интернет?

(заокружити)

10.Да ли сте мотивисанији на часу када се у настави користи рачунар?

(заокружити)

Да Не

11.Да ли сте мотивисанији на часу када се у настави користи интерактивна

табла? (заокружити)

Да Не

12.Радије похађам наставу која се одвија (заокружите један од понуђених

одговора):

а) без употребе или уз минималну употребу савремених наставних средстава

(рачунар, интернет, интерактивна табла, мобилни телефон).
26
б) уз умерен број савремених наставних средстава (рачунар, интернет,
интерактивна табла, мобилни телефон) (нпр. комуникација са наставником
путем е-маила,неколико часова уз примену интернета и рачунара и неке он-
лине активности или садржаји).

ц) искључиво уз помоћ и употребу савремених наставних средстава (рачунар,

интернет, интерактивна табла, мобилни телефон).

14.Молимо Вас да образложите свој одговор:

Хвала Вам!

27