SEMINARSKI RAD

Tema

Cabernet Sauvignon

Cabernet Franc

Merlot

Predmet: Sorte vinove loze Student: Jovan Karas 010/2017VV

Mentor: Dipl. inž.-master Mladen Kalajdžić

Prof. Dr Dragoslav Ivanišević

Novi Sad 2021

1
Sadržaj
Cabernet Sauvignon........................................................................................................................................3
Cabernet Franc............................................................................................................................................6
Merlot...................................................................................................................................................10

2
 Cabernet Sauvignon

Kaberne sovinjon (franc. Le cabernet sauvignon) je jedno od najpopularnijih sorta crnog grožđa na svetu.
Bilo je najčešće gajena sorta crnog grožđa u svetu većim delom 20. veka, do 1990-ih, kada ga je prestigla
sorta merlo. Gaji se u skoro svim vinogradarskim regijama na svetu, od Kanade, Kalifornije i Čilea do
Libana, Bugarske, južne Francuske i Australije. Od njega se prave crveno vino kaberne sovinjon i belo
sovinjon blank.

Poreklo ove sorte je Francuska, gde je kaberne sovinjon osnova vina iz Bordoa, gde se često meša sa
merloom i sortom kaberne frank (franc. Cabernet Franc).

Istorijat

Grupa američkih naučnika sa UC Davis’s School of Viticulture and Enology, dokazala je 1996. godine
putem DNA analize da je cabernet sauvignon nedvosmisleno nastao pukim slučajem, ukrštanjem cabernet
franca i sauvignon blanca, oko 1600. godine.

Sortne karakteristike

Loza: Loza je bujna, vršni listići su vunasti i zatvoreni. List je srednje veličine, petougaon sa zatvorenim
sinusima i preklopljenim vrhovima, dok je boja mladog lišća zelenkasto-bleda sa karakterističnim roze
odbljescima.

3
Organolepticki opis

Vino: Ova sorta najčešće daje vino intenzivno crvene rubin boje koja može ponekad prelaziti u
ljubičastudobrog intenziteta, izrazitog ukusa i jasne oporosti zbog dobrog sadrzaja polifenola i antocijana,
ne pojavljuju se pirazini

Vino je izuzetno ekstraktivno sa visokim procentom alkohola, dosta je aromatično, a blendiranjem sa

drugim sortama znatno se povećavaju organoleptička svojstva ovog vina koje ima posebnu moć
poboljšavanja kvaliteta pri starenju.

Pogodan za dugo čuvanje i sarzevanje u drvetu. Unosi strukturu u bordoške mešavine i visokokvalitetna
vina.

FENOLOŠKE FAZE PERIOD

PupoljenjeSrednje-kasno
Cvetanje Srednje
Sazrevanje IIIª Period
Zametanje bobica Srednje
GROZD

Grozd manji, polukompaktan, cilindricno-

piramidalan, sa naglasenim ograncima grozda

Srednje zrno, ovalno sa debelom pokozicom,

kompaktno, intenzivno i podjednako obojeno plavo-
crnom bojom.

4
 PODLOŽNOST BOLESTIMA KLON

BotritisSrednje

Pepelnica Srednje

ENOHEMIJSKI
PARAMETRI

Sadrzaj šećera (° Brix) 20,6

MOST
pH 3,32
Sadrzaj kiselina ukupno (g/l) 6,22
Vinske kiseline (g/l) 4,10
MOŠT
Jabučne kiseline (g/l) 2,03
Antocijani -ukupna vrednost 904
VINO

(mg/l)
Polifenoli -ukupna vrednost 2.506
(mg/l)

PROIZVODNE KLON
KARAKTERISTIKE
Realna plodnost 1,34

Proizvodnja po čokotu (Kg) 5,30

Broj grozdova po čokotu 42,7

Prosecna tezina grozda(g) 124,00

Prosecna tezina bobice(g) 1,6

Tezina orezanih lastara (g/cokotu) 1.350

Indeks Ravaz 3,9

5
 Cabernet Franc

Kaberne frank vinova loza je poreklom iz Francuske gde se najviše gaji, posebno u vinogradarskom regionu
Bordoa. Rasprostranjena je još u Španiji, Portugaliji, Rumuniji i Ukrajini. U Srbiji se sreće kao pratilac sorte
Kaberne Sovinjon Franciska je zemlja sa ubedljivo najvećom površinom pod zasadom Kaberne frana oko
15000 hektara. Poznata je i pod imenima Carment, Cabonet, Gros cabernet, Petit fer i Veron.

Istorijat

Poreklo ove veoma značajne vinske sorte datira još od nastanka vinogradarstva u doba starog Rima.
Rimljani su svojim osvajačkim pohodima širili svoju civilizaciju u provincijama koje su držali pod
kontrolom i veruje se da su tada doneli vinovu lozu i na prostore Bordoa - verovatno i neki varijetet Kaberne
franka. Na tom području sorta se i odomaćila i zato se danas smatra da današnji Kaberne frank potiče iz
jugozapadnog dela Francuske sa područja Bordoa, posebno oko gradića Sent Emilion.

Po igumanu Bretonu, kome je još u 17. veku kardinal Rišelje doneo prve reznice u dolini reke Loare,
Kaberne nosi i dalje ime Berton, smatraju francuski istoričari vina.
Sortne karakteristike

Generalno, Kaberne fran je veoma sličan Kabernet sovinjonu, ali pupoljci sazrevaju najmanje nedelju dana
ranije. Ova osobina omogućava da loza napreduje u nešto hladnijoj klimi od Kaberne sovinjona, kao što je
Loire Valei. Njegova rano zrenje ne predstavljaju vinogradarsku opasnost od sazrebanja rano u toku
vegetacije. Loza je snažana i uspravana, sa tamnozelenim, sa pet kraka na listu. Krila lista su u celini,
izduženi i srednje veličine. Bobice su veoma male i plavo-crne boje, sa prilično tankim kožicom. Kaberne
fran vinova loza je više sklona mutacijama nego Kabernet sauvinjon, a manje od Pinot noir.

Sorta se odlikuje vegetativno jakim čokotom. Vrh mladog lastara se karakteriše zlatnožutom a po ivici listića
crvenovinastom bojom. Zreo lastar je debeo, spljošten, boje lešnika, sa kratkim internodijama i izraženim
kolencima tamnoljubičaste boje.
List je srednje krupan, petodelan, sa više otvorenim nego zatvorenim sinusima. U dnu sinusa često postoji
zubac. Peteljkin sinus je zatvoren. Lice lista je slabo naboranotlo, tamnozelene boje, a naličje svetlo zeleno
sa paučinastim maljama. Cvet je morfološki i funkcionalno hermafroditan, a oplodnja dobra.
Goržđani sok je bezbojan, sa diskretnim sortnim mirisom.

Agrobiološka svojstva
Kaberne fran je pozna sorta, grožđe sazreva krajem treće epohe. Prinos grožđa varira od 9 do 14 tona po
hektaru. Najviše joj odgovara špalirski sistem gajenja, ali se u svojoj postojbini-u Bordou uspešno gaji na
malim rastojanjima u obliku niskog stabla. Ova sorta daje najbolji kvalitet grožđa, ako se gaji na dubokim,
rastrestitim i dovoljno krečnim zemljištima. Sorta je srednje osetljiva na plamenjaču i pepelnicu, dok je na
sivu trulež relativno otporna. Svrstava se u red najodpornijih prema zimskim mrazevima.
Vinske regije
Širom sveta Kaberne fran je jedan od dvadeset najčešće posađenih loza. Sadnice se nalaze širom Evrope,
Severnoj Americi, Kini i Kazahstanu. U mnogim regionima, je zasađeno kao komponenta mešavine u
Bordo-stilu, kao što je Meritage, gde je sekundarna uloga Kaberne sovinjona i Merloa. U delovima
severoistoka Italije, Anžu-Saumur, Touraine i desna obala regiona Bordoa, Kaberne fran igra značajniju
ulogu u mešanju sorti.
Francuska
U Francuskoj, Kaberne frank se nalazi uglavnom u dolini Loare i u Libournais regionu Bordoa. Od 2000.
godine, bio je šesti najčešće zasađena crvena sorta u zemlji. Do početka 20. veka, bilo su skoro jednaki
zasadi Kaberne sovinjon i Kaberne frana u Bordou sa oko 25.000 hektara od kraja 1960-ih. Većina ovih
zasada su duž desne obale Žirana. Krajem 20. veka, iako zasadi Kaberne sovinjon je naglo porastao u Bordo
na 2 prema 1 u odnosu na Kaberne frank, kojih je bilo preko 35,360 hektara u drugoj, u skoro polovini u
zemlje od ukupno 88.900 hektara.
Italija
Do 2000. godine bilo je više od 17.300 hektara Kaberne Franka u Italiji. Međutim, sorta je uobičajeno
združena sa Kaberne Sauvignjom i drevnog Bordoa grožđa Karmenere. To je uglavnom zasađeno na
krajnjem severoistoku Italije, naročito u Friuli, ali se takođe nalazi u vinogradima u Veneto (gde je poznata
kao Bordo), Zasadi Kaberne franka u Toskani su u porastu poslednjih godina.
Italijani vina često označavaju jednostavno kao "Kaberne" imaju tendenciju da budu prvenstveno Kaberne
frank ili mešavina Kaberne Franka i Kaberne sovinjona.

Ostali evropski regioni

Izvan Francuske i Italije, znatni zasadi Kaberne fran nalaze u Španiji, Bugarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj
posebno u Istri. Ova sorta grožđa nije baš uobičajena u Španiji i nalazi se uglavnom u Kataloniji.

FENOLOŠKA FAZA PERIOD

PupoljenjeSrednji
Cvetanje Srednji
Sazrevanje IIIª -IVª period
Zametanje bobica Srednji

GROZD
Grozd srednje mali, cilindricno-piramidalan,
polukompaktan, sa naglašenim ograncima grozda
Bobca srednje-sitna, okrugla, sa debljom
pokozicom, kompaktna, crno-ljubičaste boje.
 PODLOŽNOST KLON
BOLESTIMA
Botritissrednje

Pepelnica srednje
PROIZVODNE KLON
KARAKTERISTIKE
Realna plodnost 1,51
Proizvodnja po čokotu (Kg) 4,38
Broj grozdova po čokotu 30,5
Prosecna tezina grozda(g) 143,00
Prosecna tezina bobice(g) 1,5
Tezina orezanih lastara (g/cokotu) 970
Indeks Ravaz 4,8
ENOHEMIJSKI PARAMETRI
 pH 3,22
Kiseline ukupno (g/l) 5,70
Vinska kiselina (g/l) 4,94
Jabucna kiselina(g/l) 1,27

VINO
Antociani total (mg/l) 483
Polifenoli total (mg/l) 1.550
ORGANOLEPTIČKI OPIS
Crveno rubin vino sa ljubičastim odsjajima, veće aromatične složenosti u poredjenju sa
populacijom i bogato začinskim notama i po ukusu i po mirisu.
 Merlot

Merlot ili Merlo (franc. Merlot) je vrsta crnog grožđa tamnoplave boje. Često se kosristi u kupaži
sa sortama kaberne sovinjon, kaberne frank, to je jedna od osnovnih sorti koje se gaje u
vinogradarskoj oblasti Bordoa na jugozapadu Francuske. Godine 2004. sorta merlo je gajena na
260.000 hektara u svetu, sa tendencijom povećanja.

Istorijat

Sorta vodi poreklo iz Bordo regiona jugozapadne Francuske, gde se prvi put pominje
kao Merlau 1784. godine. Pod imenom merlo (Merlot) pojavljuje se 1824. godine, a u Italiji
kao Bordo tri decenije kasnije. Smatra se da je potomak kaberne franka, a srodnik sorti kaberne
sovinjon, malbek i karmenere s kojom su ga u francuskoj često mešali.

Danas se gaji i sorta beli merlo (Merlot Blanc) kao rezultat ukrštanja merloa i belog grožđa Folle
Blanch.

Rasprostranjenost

Merlo je veoma rasprostranjen po čitavom svetu, a čak dve trećine vinograda, oko 115.000 hektara,
nalazi se u Francuskoj. Takođe se može naći u većim zasadima u Italiji, gde je peta najzastupljenija
sorta, u Alžiru, delovina SAD, posebno Kaliforniji, Argentini, Čileu, južnim delovima Australije,
Meksiku, na Balkanu, u Izraelu, Turskoj, Kini...

Sortne karakteristike

Loza: Loza je snažna i brzo raste, umerenog je prinosa. Sa debelim, tamnozelenim listovima,
grubom gornjom površinom i krznastom donjom lako se prepoznaje zbog opuštenih grozdova i
velikih bobica. Srednje je osetljiv na pepelnicu i plamenjaču, a relativno otporan na sivu trulež.
Dobro uspeva na suvljem hladom zemljištu, kamenitoj podlozi, posebno dobro na glini.

Plod: Grozdovi su veliki, često neravnomerno sazrelih bobica, svetlije plave boje od kabernea i sa
više šećera i manje tanina. Sazreva dve nedelje ranije u odnosu na kaberne sovinjon i bolje
rezultate daje na suvljem zemljištu.

Zanimljivost - je da se , od merloa pravi jedno od najskupljih vina na svetu Chateau Petrus, u

kojem se nalazi još oko 5% kaberne franka.
FENOLOŠKA FAZA PERIOD
PupoljenjeII dekada Aprila
Cvetanje I dekada Juna
Zametanje bobica I dekada Avgusta
Sazrevanje III dekada Septembra

GROZD
Grozd srednje veličine, izdužen, razredjen,
piramidalan sa jednim istaknutim krakom
Bobica srednja, ovalna; pokozica srednje
konzistentna i pruinozna, plavo-crne boje

KLON

PROIZVODNE
KARAKTERISTIKE

Realna plodnost1,4
Proizvodnja po čokotu (Kg) 1,60
Prosecna tezina grozda(g) 183,00
Broj grozdova po čokotu 10
Prosecna tezina bobice(g) 1,4

ENOHEMIJSKI KLON
PARAMETRI
 Šećeri (° Brix) 23,0
pH 3,49

MOSTO
Kiseline ukupno (g/l) 4,85
Vinska kiselina (g/l) 3,92
Jabucna kiselina(g/l) 2,17

VINO
Antociani total (mg/l) 501
Polifenoli total (mg/l) 1.558

ORGANOLEPTIČKI OPIS

Vino ne baš intenzivne ljubičasto crvene boje, sa ljubičastim nijansama. Odličan mirisni aspekt,
nije naročito opor. Pogodno za kratko starenje. Vino sa visokim intenzitetom aroma.
Intenzivan mirisni aspekt,karakterišu cvetne, voćne, začinske i biber note u dobroj harmoniji.
Niska kiselost po ukusu i sadržao je oporost i laganu strukturu. Pogodno za kratko sazrevanje.

Intenzivno rubin crveno vino. Kompleksna i intenzivna aroma sa notama crvenog voća i fenola.
Ukus umereno uravnotežen sa prisustvom tanina. Idealno za proizvode srednjih i dugo čuvanih
vina.
14