16.1.

Antimikrobni lekovi

Od antimikrobnih lekova u lečenju obolelih od parodontopatije primenjuju se: antiseptična sredstva i

- antibiotici.

Ovi lekovi se, uglavnom primenjuju sa ciljem da redukuju stvaranje dentalnog plaka, smire inflamaciju
pre svega u gingivi, da deluju na bakterije subgingivalnog dentalnog plaka, deluju na one bakterije
koje su već izvršile invaziju tkiva parodoncijuma i da suzbiju lokalnu pa i opštu infekciju koja se javlja
u toku nekih komplikacija parodontopatije.

Antimikrobni lekovi se mogu primeniti lokaIno ili sistemski. Antiseptična sredstva se uvek koriste
lokalno. Antibiotici se mogu primeniti lokalno, ali se češće ordiniraju sistemski, parenteralno.

Specifični anatomo-histološki i fiziološki uslovi u usnoj duplji otežavaju ili onemogućavaju Iokalnu
aplikaciju nekih lekova. Svaki lek aplikovan lokalno, u usta, ponaša se kao strano telo izazivajući
hipersalivaciju što ubrzava eliminaciju leka. Zbog toga se lokalno aplikovani lekovi čija baza ne
odgovara za oralnu aplikaciju, ne zadržavaju dovoljno dugo u usnoj duplji. To značajno umanjuje

pozitivni terapijski efekat leka. Zbog toga se u lečenju obolelog parodoncijuma određene grupe
lekova najčešće ordiniraju sistemski.

Za lokalnu aplikaciju lekova koriste se posebni načini aplikacije koji imaju za cilj da prevaziđu
nepogodne uslove koji postoje u usnoj duplji. Na taj način se može postići željena efikasnost lokalno
aplikovnih lekova. To se posebno odnosi na tkiva parodoncijuma i na subgingivalnu regiju. Tu se
lekovi lokalno aplikuju pomoću brizgalice direktno u parodontalni džep, pomoću zaštitnih zavoja,
traka koje se fiksiraju mehanički i adhezijom. Na savremeni način, lokalna aplikacija leka sprovodi se
je uz pomoć specijalnih nosača medikamenta koji postepeno otpuštaju lek, istovremeno se
rastvarajući i resorbujući (nosači na bazi polilaktične kiseline).

16.2. Antiseptična sredstva

Antiseptici se koriste lokalno u borbi protiv dentalnog plaka, Oni sprečavaju formiranje dentalnog
plaka. Djeluju baktericidno ili bakteriostatski.

Na taj način pospešuju proces smirivanja ili eliminacije inflamacije u parodoncijumu.

Antiseptična sredstva se uspešno koriste Iokalno u vidu rastvora za ispiranje usne duplje ili
profesionalno ispiranje parodontalnih džepova. Upotreba im je jednostavna. Ukoliko se koriste kao
kolutorije (za ispiranje usta) utiču samo na formiranje supragingivalnog dentalnog plaka. Na taj način
antiseptična sredstva ostvaruju pozitivan efekat u suzbijanju i lečenju inflamacije gingive.
Antiseptici se lokalno mogu primenjivati i pomoću posebnih aplikatora koji pod pritiskom usmeravaju
mlaz rastvora na površine zuba i interdentalne prostore. Antiseptična sredstva, kao i drugi
medikamenti, mogu se unositi u subgingivalnu regiju pomoću brizgalice sa povijenom iglom.
Ovakvom primenom omogućeno je lokalno dejstvo antiseptika na patogene sojeve mikroorganizama
subgingivalne regije. Istovremeno se postiže i eliminacija slobodnog sadržaja gingivalnog i
parodontalnog džepa.

Antiseptici i antibiotici se mogu unositi u parodontalni džep i pomoću specijalnih vlakana i traka koje
omogućavaju dejstvo na mikrofloru subgingivalne regije.

Neki antiseptici se dodaju pastama za zube, kao i žvakaćim gumama, ili se pak koriste u vidu tableta,
koje se postepeno rastapaju u ustima i predstavljaju alternativu rastvorima.

Idealni antiseptik treba da poseduje sledeća dejstva, odnosno svojstava.

— bakteriostatski ili baktericidni efekat, da ne dozvoljava razvoj rezistentnih sojeva, da redukuje

formiranje dentalnog plaka, da podstiče smirivanje inflamacije gingive, da ne prebojava zube i okolna
meka tkiva,

-da ne pokazuje neželjene efekte, - da u preporučenim koncentracijama ne deluje štetno na okolna

oralna tkiva,

-da je jednostavan za primenu i

-da je dostupan za široku primenu.

Od antiseptičnih sredstava se najčešće koriste: hlorheksidin-diglukonat, vodonik-peroksid i druga

antiseptična sredstva.

16.2.1 Hlorheksidin-diglukonat

Hlorheksidin-diglukonat je antiseptik koji poseduje širok antibakterijski spektar i produženo

delovanje. U prometu se nalazi kao Hibidex DAPĐ, odnosno Plak out@, Peridex@, Perioguard@ i dr

Počev od 1954, godine, hlorheksidin-diglukonat se koristi u različitim medicinskim disciplinama, a od

1970. godine se ovaj antiseptik koristi kao moćno antiplak-sredstvo.
Hlorhexidin-diglukonat se koristi u koncentraciji od 0.12 % u obliku rastvora za ispiranje usta u cilju
formiranja dentalnog plaka i lečenja inflamacije gingive. U istoj koncentraciji primenjuje se lokalno i
za ispiranje parodontalnih džepova.

Hlorheksidin-diglukonat pokazuje širok spektar dejstva prema gram-pozitivnim i gram-negativnim

mikroorganizmima. Deluje i na gljivice i viruse. Deluje antimikrobno i to bakteriostatski na taj način
što oštećuje membranu mikroorganizama. Ovaj antiseptik inhibira i produkciju bakterijskih toksina i
enzima. U koncentraciji od 0,20% hlorheksidin-diglukonat deluje baktericidno, jer prodire kroz
ćelijsku membranu mikroorganizama i izaziva koagulaciju citoplazme.

Hlorheksidin-diglukonat sprečava stvaranjeinflamacije gingive. U istoj koncentraciji primenjuje se

lokalno i za ispiranje parodontalnih džepova.

Hlorheksidin-diglukonat pokazuje širok spektar dejstva prema gram-pozitivnim i gram-negativnim

mikroorganizmima. Deluje i na gljivice i viruse. Deluje antimikrobno i to bakteriostatski na taj način
što oštećuje membranu mikroorganizama. Ovaj antiseptik inhibira i produkciju bakterijskih toksina i
enzima. U koncentraciji od 0,20% hlorheksidin-diglukonat deluje baktericidno, jer prodire kroz
ćelijsku membranu mikroorganizama i izaziva koagulaciju citoplazme.

Hlorheksidin-diglukonat sprečava stvaranje dentalnog plaka antimikrobnim efektima. Medutim, on

remeti i mehanizam apsorpcije salivarnih glikoproteina za hidroksiapatit gledi i cement zuba, kao i
adheziju mikroorganizama za površinu zuba. Istovremeno smanjuje adheziju mikroorganizama za već
prisutan dentalni plak (sprečava njihovu koagregaciju).

Kao pomoćno terapijsko sredstvo, a u okviru kompleksne terapije, koristi se u terapiji gingivitisa
(prevenciji oboljenja parodoncijuma), kao i u lečenju obolelih od parodontopatije u cilju stišavanja
inflamacije gingive. Moguća je njegova primena i u periodu održavanja postignutih rezultata lečenja.

Najčešće se primenjuje u vidu rastvora za ispiranje usta. Može se primeniti i u obliku spreja i dražeja
koje se postepeno otapaju u ustima. U formi resorptivnog gela aplikuje se u parodontalne džepove.
Hlorheksidin-diglukonat može se dodati medikamentoznim pastama za zube i žvakaćim gumama, kao
i hirurškom zavoju koji se koristi u parodontaInoj hirurgiji.

Rastvor hlorheksidin-diglukonata u koncentraciji od 0,20% je hemijsko sredstvo za održavanje oralne

higijene. Ovim rastvorom se usta ispiraju dva puta dnevno. Medutim, i pored pozitivnih efekata,
primena ovog antiseptika je ograničena na terapijski period i ne sme da zameni uobičajeni
(mehanički) način održavanja oralne higijene. Koristi se u onim slučajevima kada ne postoje uslovi za
normalno održavanje adekvatne oralne higijene. Indikacije za primenu hloreksidin-diglukonata u
rastvoru od 0,12 do 0,20% su:

- ulceronekrozni gingivitis i ulceronekrozna parodontopatija, period pripreme parodoncijuma za

hirurško lečenie (kauzalna faza terapije),

-period pripreme parodoncijuma za hirurško lečenje (kauzalna faza terapije),

- period posle hirurškog zahvata na parodon cijumu (osim u slučaju primene regenerativnih
terapijskih metoda),

-- posle imobilizacije donje vilice za gornju (šiniranjem) u traumatologiji,

-lezije na gingivi koje se javljaju u sklopu nekih dermatoza, virusnih oboljenja i drugih sistemskih
bolesti i

- kod oralne kandidioze.

Jedino je u slučajevima psihoza, i kod osoba sa posebnim potrebama (hendikepiranih i retardiranih)

primena rastvora hlorheksidina u cilju očuvavanja oralne higijene indikovana u dugom vremenskom
periodu.

Posle duže upotrebe ovog preparata može se pojaviti:

- mrka obojenost zuba kao i obojenost dorzaIne površine jezika;

-poremećaj čula ukusa (disgeuzija);

-utrnulost jezika;

- pojava bolnih ulceracija ili erozija (kad se primenjuju veće koncentracije) ili kada postoji
preosetljivost na medikament;

- inhibicija osteogeneze (zato se ne preporučuje posle ekstrakcije zuba i neposredno posle primjene
regenerativnih terapijskih procedura ).

Neželjeni efekti primene hlorheksidin-diglukonata nestaju posle prestanka njegove primene. Nastale
pigmentacije na zubima mogu se ukloniti isključivo profesionalno, četkicama i abrazivnim pastama.

Od svih antiseptičnih sredstava koja se primenjuju u parodontologiji hlorheksidin-diglukonat je jedini

oralni antiseptik sa protrahiranim antibakterijskim i antiplak-efektom, U tom pogledu je jedinstven i
najcesce se preporučuje u terapiji parodontopatija.
16.2.2. Vodonik-peroksid

Vodonik-peroksid kao oralni antiseptik je nekada imao široku primenu u lečenju obolelih od
parodontopatije. Koristi se u obliku rastvora (Hydrogenii peroxidi solutio dilute 2,8-3,2%). To je
bezbojna, bistra tečnost, slabog mirisa na ozon. Rastvor vodonik-peroksida se pod uticajem enzima
katalaze razlaže na vodu i nascentni kiseonik, Enzim katalaza se nalazi u brojnim aerobnim
mikroorganizmima, leukocitima i eritrocitima. U dodiru sa krvlju katalaza razlaže vodonik peroksid na
vodu i nascentni kiseonik usled čega intenzivno peni. Terapijsko dejstvo vodonik peroksida se postiže
zahvaljujući oslobađanju nascentnog kiseonika.

Pozitivno terapijsko dejstvo vodonik-peroksida ogleda se u: baktericidnom, hemostatičkom,

mehaničkom, dekolorantnom i dezodorantnom dejstvu.

Baktericidno dejstvo vodonik-peroksid ostvaruje zahvaljujući oslobađanju nascentnog kiseonika koji

uništava anaerobne mikroorganizme. Istovremeno, on oksidiše organske materije (toksine
mikroorganizama) što dovodi do degradacije bakterijskih toksina.

Hemostatično dejstvo vodonik-peroksida se ostvaruje preko oslobodenog nascentnog kiseonika.

Oslobodeni nascentni kiseonik, u vidu mehurića vrši kompresiju na sitne krvne sudove. Istovremeno
adstrigentnim dejstvom skuplja medućelijsko vezivno tkivo i dovodi do sužavanja malih krvnih
sudova. Na taj način se postiže hemostaza.

Mehanički efekat vodonik-peroksid ostvaruje putem oslobađanja nascentnog kiseonika. Oslobodeni

nascentni kiseonik u vidu pene mehanički uklanja detritus. Ovaj efekat se koristi pri ispiranju
parodontalnih džepova u toku njihove obrade. Druga vrsta mehaničkog efekta vodonik-peroksida se
može postići ukoliko se aplikuje pomoću spreja. Aplikovan na taj način, povoljno deluje na cirkulaciju.
Pod pritiskom, mlaz masira tkivo gingive, što izaziva primarno ishemiju u tkivu, a potom aktivnu
hiperemiju. Ovim postupkom se pospešuje i uklanjanje mekih naslaga sa zuba, posebno iz
interdentalnih prostora. Medutim, zbog aerosola i moguće infekcije okoline, ovaj postupak se,
posebno zbog HIV infekcije, ne preporučuje.

Dezodorantno delovanje vodonik-peroksid ostvaruje na dva načina: mehanički i hemijski. Mehaničko

delovanje sastoji se u mehaničkoj eliminaciji nekrotičnih masa, ostataka hrane, gnojnog eksudata i
drugih organskih materija neprijatnog mirisa. U kontaktu sa ovim materijama koje sadrže enzim
katalazu, vodonik-peroksid se razlaže, pri čemu se stvara obilna pena. Stvorena pena čini organske
mase rastresitim, te se snažnim ispiranjem lako odstranjuju. Dezodorantni efekat hemijskim
postupkom, vodonik-peroksid postiže takode zahvaljujući nascentnom kiseoniku. Oksidacijom i
razgradnjom organskih materija neprijatnog mirisa postiže se uklanjanje neprijatnog zadaha.

Dekolorantno dejstvo vodonik-peroksida se zasniva na njegovim oksidoreduktivnim sposobnostima,

usled čega nastaje razlaganje raznih pigmenata koji boje zube. Tako vodonik-peroksid dekoloriše
zube, odnosno zubne pigmentacije koje se formiraju kao posledica krvarenja iz inflamirane gingive i
koje sadrže razne produkte hemoglobina.
Rastvor vodonik-peroksida u koncentraciji od 1,5 do 3% se u terapiji obolelih od parodontopatije
primenjuje:

- kao rastvor za ispiranje usta; pomoću brizgalice, za ispiranje parodontaInih džepova i

— pomoću tampona vate ili gaze, za uklanjanje nekrotičnog tkiva i fibrinskih naslaga.

Rastvorom vodonik-peroksida bolesnici samostalno ispiraju usta nekoliko puta u toku dana. Ispiranje
usta se može izvesti i pomoću aparata sa mlazom. Rastvor vodonik-peroksida može biti alternativa
hlorheksidinu (ukoliko ga nema), kao pomoćno terapijsko sredstvo u suzbijanju anaerobne infekcije u
parodoncijumu.

Vodonik-peroksid se primenjuje i u toku Obrade parodontalnih džepova i drenaže parodontaInih

apscesa. Tada se aplikuje pomoću brizgalice sa povijenom iglom. Na ovaj način uklanja se detritus iz
prostora džepa. Opasnost pri ovom postupku proizilazi iz obilnog oslobadanja nascentnog kiseonika.
To može izazvati nastanak emfizema u okolnom tkivu. U toku dubokog ispiranja subgingivalne regije,
ovim antiseptičnim sredstvom remeti se postojeći eko sistem u toj regiji, što pospješuje smirivanje
inflamacije gingive.

Vodonik peroksid utiče na smirivanje simptoma zapaljenja gingive ( smanjuje krvarenja iz gingive).
Efikasan je i u suzbijanju anaerobne infekcije ali ne utiče na formiranje dentalnog plaka. Istovremeno
je zapaženo da dugotrajna primena vodonik-peroksida može izazvati poremećaje u keratinizaciji
oralne sluzokože (hiprkeratozu) i Obloženost jezika.

16.2.3. Ostala antiseptična sredstva

U lečenju obolelih od parodontopatije koriste se i druga antiseptična sredstva:

-- borna kiselina,

heksetidin,

- fenolni preparati,

-- fluoridi,

povidonjodid,

- organske boje i dr.

Borna kiselina se, kao blago antiseptično sredstvo, može koristiti u lečenju obolelih od
parodontopatije u vidu 5 % rastvora. Ovaj antiseptik ne iritira gingivu i ne deluje toksično. Pogodan je
za rimenu kada ostoje lezije na gingivi.
Heksetidin je poznat pod _fabričkim nazivom Hexoral i Tilaksil. Deluje blago baktericidno i fungicidno,
ali ne inhibira stvaranje dentalnog plaka.

Fenolni preparati se, takođe, koriste u suzbijanju inflamacije gingive. Koristili su se decenijama. Jedan
od najpoznatijih je listerin. Dokazano je da poseduje kratkotrajan antibakterijski efekat, ali da nije
antiplak sredstvo (kao hlorheksidin-diglukonat),

Alkaloid sangvinarine, u obliku rastvora za ispiranje usne duplje, povoljno deluje na smirivanje
inflamacije gingive.

Rastvori fluorida se, takode, koriste u terapiji parodontopatije. Koriste se u formi voda za ispiranje
usta. Sadrže u sebi natrijum fluorid za koji je dokazano da ima uticaja na floru usne duplje (redukuje
broj mikroorganizama u dentalnom plaku). Ovim rastvorom moguće je uz pomoć brizgalice sa
povijenom iglom, ispirati parodontalne džepove u tijeku njihove obrade.

Povidonjodid poseduje snažan baktericidni i bakteriostatski efekat, Zbog toga deluje povoljno u
terapiji inflamirane gingive. Preporučuje se u vidu rastvora za ispiranje usne duplje.

Organske boje kao što su gencijana-violet, metil-violet, eritrozin i dr. su antiseptična sredstva.
Međutim, u parodontologiji, organske boje se koriste za identifikaciju dentalnog plaka. Gencijana-
violet i meti-violet se primenjuju u obliku jednopostotnog rastvora. Posle aplikacije, naslage
dentalnog plaka postaju ljubičaste. Ertitrozin se koristi u vidu tableta, koje se u ustima rastvaraju za
20 sekundi. Eritrozin boji dentalni plak crveno. Ovakva identifikacija dentalnog plaka je izuzetno
značajna za motivaciju i obučavanje u održavanju oralne higijene, u fazi održavanja postignutih
terapijskih rezultata i za kontrolu nivoa održavanja oralne higijene (bojenjem dentalnog plaka).