Насеље

Битни центри су Ужице, Нови Пазар, Пријепоље, Бајина Башта, Ивањица, Драгачево.

Реке Старовлашко-рашка регија

Рзава, Моравица, Рашка, Вапа, Лим, Студеница, Ибар, Брвеница и Планска река.

Језера:

Сјеничко, Златарско

Планине

Златибор, Златар, Гиљево, Јавор, Тара, Голије...

Ту је и Пештерска висораван

Клима
•Планинска

•Континентална

•Умерено-континентална

У оквиру простране старовлашко-рашке регије издваја се неколико мањих целина: Златибор, Стари Влах, Драгачево, Пештер, Колошево и Сјеничка
котлина.

Рашка

•У ужем смислу обухвата сливе Рашке и Студенице.

•У ширем смислу целу југозападну Србију (Немањићи)

•Рашки округ обухвата општине Краљево, Нови пазар, Општине Тутин, општину Рашка и општину Врњачка Бања...

Стари Влах
•Стари Влах обухвата шири простор између Дрине и Ибра око Лима, Увца и Моравице.

•Стари Влах се дели на:

 Златиборски
 Златарски
 Моравички

Положај, простирање, подела.

•Југозападни део Србије

•Протезе се од Ђетиње и западне Мораве на северу, до црногорских брда и површи на југу.

•Од Дрине на западу до долине Ибра и копаоничких планина на истоку

•Заузима 4500км²

•Само име говори да се ова регија састоји из два дела: Старог Влаха и Рашке.

Старовлашко-рашка област ^^

Старовлашко-рашка визија
Хвала на
пажњи!
Планине: Златибор, Златар, Гиљева, Јавор, Тара, Голија...
Ту је и Пештерска висораван
Зоран Радовановић
Стефан Секулић
Старовлашко-рашка регија је веома богата многобројним рекама
Рзав, Моравица, Рашка, Вапа, Лим, Студеница, Самоковка, Ибар, Брвеница и Планска река.
Језера:
Сјеничко, Златарско
Ове воде су веома значајне за производњу хране као и производњу енргије.

Рељеф и воде
У геолошком саставу Старог Влаха и Рашке учествују стене различитог порекла и састава. Најзаступљенији су вододрживи шкриљци. Велико
распрострањење имају и кречњаци. Има их на Тари и Пештерској висоравни. Заступљене су вулканске и језерске стене. Старовлашко-рашка
визија је расчлањена кањонским долинама и клисурама, крашким пољима и увалама. Са висоравни се дижу бројне планине. У крашким
теренима Старовлашко-рашке визије јављају се бројне пећине. Познатије су: Ушачка, Ледена Степица и Хаџи-Проданова пећина.

Биљни и животињски свет

Сиви соко, шумска шева, планинска шева,
крстокљун, сиви пух, буљина, дивља мачка,
вук, дивља свиња, срна, лисица
Биљни свет територије Рашке, посебно Копаоника и Голије, чине овај крај специфичним и веома атрактивним.

 На Тари се налази ендемска врста четинара- Панчићева оморика

 Заштитен је и резерват шума смрче, јеле и букве.
 Тара је 1981. године проглашена за Национални парк

Воде на рашком подручју веома су богате рибом што за страсне риболовце може бити један од мотива за долазак у овај крај. Ибар као
највећа река богата је шараном, кленом, мреном, кркушом и платицом. Највише пастрмке има у водотоцима Јошанице, Самоковке,
Студенице, Брвенице и Планске реке. У истим водотоцима има кркуше и клена.
Међу природним реткостима (под заштити), преостали су: Сури орао , Сиви соко , Шумска сова , Планинска шева, Крстокљун, Сиви пух ,
Буљина , Дивља мачка. Од крупне дивљачи - вук, лисица, срна, дивља свиња, ласица, твор и остале.
Географски положај
и клима

Становништво и насеља
Старовлашко-рашка визија
Битни центри су Ужице, Нови Пазар, Пријепоље, Бајина Башта
Ивањица, Прибој, Драгачево... У овим крајевима има доста села.

 обухвата југозападни део Србије

 протеже се од Ђетиње и западне Мораве на северу, до границе са Црном Гором на југу
 и од Дрине на западу до долине Ибра и копаоничких планина на истоку
 Заузима око 4500км²
 само име говори да се ова регија састоји из два дела: Старог Влаха и Рашке.

Пријепоље

Нови Пазар

 Стари Влах обухвата шири простор између Дрине и Ибра око Лима, Увца и Моравице
 односи се на етничку групу Влаха

 у ужем смислу обухвата сливове Рашке и Студенице.

 у ширем целу југозападну Србију
 односно прву средњовековну српску државу

Стари Влах се дели на Златиборски, Златарски и Моравички Стари Влах.

Привреда
Рашки округ обухвата општине
Краљево, Нови Пазар, општина Тутин,
општина Рашка и општина Врњачка Бања
У оквиру простране старовлашко-рашке регије издваја се неколико мањих целина: Златибор, Стари Влах, Драгачево,
Пештер, Колашево и Сјеничка котлина.
Ивањица
Старовлашко-рашка визија је давно насељена . У прошлости је ово била успутна станица миграната из Црне Горе и Херцеговине у правцу
плоднијих крајева Србије. Најбројнији становници су Срби, а затим муслимани(Санџак). Наталитет је овде висок, док је природни прираштај
веома мали. Мала је и густина насељености. Нешто је боље стање у речним долинама и котлинама, где је густина насељености достигла и
100ст/км². На планинама густина насељености је око 20ст/км². Златибор је најгушће насељен.

 Планински простор богат шумама, ливадама, пашњацима и воћњацима, одувек је омогућавао експлоатацију дрвне грађе, развој сточарства
и производњу хране.

Клима ове регије је умерено континентално-планинска. У котлинама влада несто блажа, жупна клима. Сјеничка котлина спада у ред
најхладнијих крајева у Србији. Одликује се појавом температурне инверзије зими. Настаје спуштањем, нагомилавањем и дужим
задржавањем хладног ваздуха у котлини. Падавине нису обилне, али ова регија је богата изворима и воденим токовима, због вододрживе
подлоге.
Клима
Планинска

Ужице

 Земљорадња је слабије развијена. У планинском подручју гаје се кромпир, пасуљ и др.

 одликује се дугим и хладним зимама са пуно снега и кратким свежим лети

 клима у Рашкој је нешто блажа него у Старом Влаху

Међу становништвом највише је старијих генерација. Млади се масовно исељавају. Највише је пољопривредног становништва. Образовни

ниво и запосленост становништва не задовољавају. То је један од разлога сталног исељавања.
Од индустрије развијена је текстилна, металопрерађивачка и дрвна индустрија. У Прибоју је развијена индустрија моторних возила. Недалеко
од Ивањице је рудник антимона. Код Сјенице је рудник угља.
Пруга Београд-Бар доприноси привреди.
У Старом Влаху и Рашкој се налази и неколико бања. Врњачка бања, Новопазарска бања, Прибојска бања и Прилички кисељак .

 Старовлашко-рашка визија спада у ред недовољно развијених у Србији. Ратарство и сточарство су главне гране привреде. Сточарство се
базира на пространим ливадама и пашњацима Златибора, Таре, Голије и других. Познате су сјеничке овце и сјенички сир. Млеко, млечни
производи и вуна су познате сировине за прехрамбену и текстилну индустрију. Познат је ивањски кромпир. У речним долинама и котлинама
гаје се пшеница и кукуруз али су приноси мали. У долини Голијске Моравице и Ариља гаје се разне врсте воћа. Ариље је најпознатије по
производњи малине. У околини Бајине Баште гаји се квалитетан дуван.

Шарганска осмица је део пруге узаног колосека између Ужица и Вишеграда.

Гуча
Врњачка бања- најтоплија бања у Европи (96о). Спада у гвожђевите и земноалкалне бање.
На брду Мећавник се налази
Дрвенград који је изградио Емира Кустурице

 Највећи туристички центри су Тара и Златибор

 У овом крају је развијен и етно туризам

Туризам