СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: Безбедност саобраћаја – методе и анализе

Тема: Истраживање ставова возача о безбедности саобраћаја у руралним и
урбаним срединама

Професор: проф. др Далибор Пешић Студенти: Маринковић Невена ДС180044

Асистент: Емир Смаиловић
Кунарац Валентина ДС180040
Садржај
1. Увод....................................................................................................................................................3
2. Метод истраживања..........................................................................................................................5
3. Анализа и дискусија резултата истраживања..................................................................................7
4. Укрштање добијених резултата......................................................................................................29
5. Дискусија..........................................................................................................................................42
6. Закључак...........................................................................................................................................43
ЛИТЕРАТУРА.........................................................................................................................................44
 1. Увод

Ставови, више него знања, утичу на безбедност саобраћаја. У том смислу су бројна залагања за
изградњу и укорењавање исправних ставоа о безбедности саобраћаја. Посебно су важни ставови о
величини ризика у саобраћају, о могућности управљања безбедношћу саобраћаја, о личној и
друштвеној одговорности за безбедност саобраћаја, о значају поштовања прописа, о опасностима
појединих радњи у саобраћају итд. [3]
Ставови се изграђују и укорењују код људи, као учесника у саобраћају, од рођења. Пресудну улогу
у томе има породица, добри узори и најранија искуства. Међутим, веома је важно да се
систематски и континуирано утиче на изградњу позитивних ставова: у вртићима и предшколским
установама, у току основне и средње школе, радио и ТВ емисијама, кампањама о безбедности
саобраћаја итд. [3]
У процесу изградње позитивних ставова о безбедности саобраћаја најтеже се елиминишу
негативни утицаји тј. спречавање формирања негативних ставова о саобраћају и безбедности
саобраћаја. [3]
Према подацима Светске здравствене организације (WHO, 2021.) у свету сваке године у
саобраћајним незгодама смртно страда скоро 1,3 милиона људи и око 50 милиона људи бива
повређено. Више од половине смртно страдалих у саобраћају чине рањиве категорије корисника:
пешаци, бициклисти и мотоциклисти. Повреде у саобраћају су водећи узрок смрти деце и младих
од 5 до 29 година. Од малих ногу, мушкарци су склонији да буду укључени у саобраћајне незгоде
него жене. Око три четвртине (73%) свих смртних случајева у саобраћају дешава се међу младим
мушкарцима млађим од 25 година за које је скоро 3 пута већа вероватноћа да ће страдати у
саобраћајној незгоди у односу на младе жене.У већини земаља процењује се да трошкови
проузроковани саобраћајним незгодама представљју око 3% бруто националног дохотка државе..
[4]
Последњих четрдесет година у Републици Србији стање безбедности саобраћаја се може
поделити, посматрати и анализирати у четири етапе. Период трајања сваке од етапа је: [2]

 I етапа од 1981. до 1990. године,

 II етапа од 1991. до 2000. године,
 III етапа од 2001. до 2010. године,
 IV етапа од 2011. године до 2020. године
Посматрајући прву етапу просечан број погинулих лица у саобраћајним незгодама био је 1.745, а
просечан број повређених је био 21.388 лица. [2]
У другој етапи дошло је до смањења просечног броја погинулих лица на 1.298, док је просечан
број повређених у саобраћајним незгодама износио 17.171 лицe. [2]
У трећој етапи просечан број погинулих лица је био 905, док је број повређених био 18.886 лица.
Четврта етапа је почела 2011. године и трајала је до 2020. године. Просечан број погинулих лица у
поменутом периоду је 596, док је просечан број повређених у саобраћајним незгодама 19.409 лица.
(АБС, 2020.) [2]
Прво значајно смањење броја незгода и последица незгода наступило је почетком деведесетих
година прошлог века, што се мора повезати са економском ситуацијом у земљи, која је тада била
под санкцијом. Крајем 2009. године ступио је на снагу нови Закон о безбедности саобраћаја на
путевима, којим су представљене бројне новине, а у првој години примене новог Закона
забележени су најбољи до тада резултати у безбедности саобраћаја у Србији. [2]
Како би се побољшало стање безбедности саобраћаја у одређеној држави или на одређеном
подручју, неопходно је спровести адекватна истраживања, а потом и поставити циљеве које је
неопходно постићи са аспекта безбедности саобраћаја.
Најчешће коришћене методе истраживања у друмском саобраћаја су: мерење, експеримент,
анкета/интервју, статистичке методе, метод научног посматрања, компарација, Case Study,
експертска метода, савремене методе унапређења безбедности саобраћаја, методе за процену
трошкова саобраћајних незгода, вештачење саобраћајних незгода, бенчмаркинг у безбедности
саобраћаја и друге. [3]
У овом истраживању, обављен је метод анкете, а истраживање је базирано на истраживању
ставова возача о безбедности саобраћаја у руралним и урбаним срединама.
Главна сврха истраживања је описивање ставова понашања учесника у саобраћају у зависности од
тога да ли живе у руралним или урбаним срединама и у вези са ризицима у друмском саобраћају,
процена спектра ставова, испитивање личне прихватљивости одређених понашања у саобраћају,
испитивање ставова о утицају појединих фактора на настанак саобраћајних незгода, испитивање
прихватљивости висине казни за поједине прекршаје, као и мишљења о активностима које би
требало узети у обзир у покушајима побољшања политика безбедности на путевима. Главни фокус
је на месту одакле испитаник долази, односно, да ли је у питању урбана или рурална средина.
Циљ је да се прикупе и анализирају упоредиви подаци о перформансама безбедности на путевима
и понашању учесника у саобраћају. ЕСРА подаци се користе као основа за велики скуп
индикатора безбедности на путевима. Они пружају научне доказе за креирање политике на
националном и међународном нивоу.
Главни циљеви ЕСРА иницијативе могу се сажети на следећи начин: [1]
• да обезбеди научну подршку политици безбедности саобраћаја на националном и међународном
нивоу;
• да учине доступним међународно упоредиве податке о тренутној ситуацији безбедности
саобраћаја у земљама широм света;
• да развију низ поузданих, исплативих и упоредивих индикатора учинка безбедности на путевима;
• развити временске серије о перформансама безбедности на путевима.
Намера је да се ово истраживање понавља сваке три године и прошири на све већи број земаља.
Године 2018. вршено је ЕСРА 2 истраживање на територији Републике Србије, овим
истраживањем обухваћен је 1041 испитаник. Резултати овог истраживања ће бити наведени у
наставку.
Резултати истраживања ЕСРА 2 за Србију указују на то да 44,5% испитаника вози брзином изнад
ограничења на аутопуту, док 53% вози изнад ограничења брзине у насељу. Истраживањем су
обухваћени ставови возача по питању вожње када су конзумирали алкохол, 19,4% испитаника се
изјаснило позитивно. 3,8% испитаника каже да је за њих прихватљиво да возе 1 сат након
конзумирања дрога (осим лекова).
31,3% испитаника се изјаснило да не користе сигурносни појас на предњем седишту. Према
истраживању на простору Европе управо Србија има највећи проценат возача који се изјаснио
позитивно на ово питање. Када је у питању превоз деце ниже од 150cm без заштитних система
24,1% испитаника се изјаснило да је за њих то прихватљиво понашање.
47,7% испитаника разговара телефоном из руке у току вожње, док њих 36% куца текстуалне
поруке и проверава друштвене мреже.
Када се ради о прихватању увођења мера у саобраћају добијени су следећи резултати: 88,4%
испитаника подржава увођење алко брави, 92% испитаника прихвата увођење нулте толеранције
на алкохол за возаче почетнике, 75,7% њих прихвата увођење ове мере за све возаче.[6]

2. Метод истраживања

Као што је већ споменуто, у току истраживања коришћена је анкета.

Анкета је научни метод који се састоји у испитивању околности појединачних случајева.
Представња једну од најчешће коришћених квалитативних метода истраживања у различитим
научним областима. Са друге стране, анкета представља и квантитативну методу истраживања.
Циљ анкете је да омогући спровођење истраживања и прикупљање одговарајућих података од
стране великог броја људи у веома кратком периоду времена. [5]
Током формирања анкетног обрасца који је коришћен у истраживању, испоштована су сва основна
правила која се односе на састављање питања у анкетном упитнику (питања морају бити
разумљива, питања морају бити јасна, питања не смеју бити сугестивна и двосмислена,... итд.)
Питања су састављена базирајући се на познатом ESRA упитнику. ESRA (Истраживање ставова
учесника у сaобраћају о безбедности саобраћаја) представља заједничку иницијативу института за
безбедност саобраћаја, истаживачких центара, јавних служби и спонзора из приватног сектора из
целог света.
Подаци из ESRA истраживања представљају основу за велики скуп индикатора безбедности
саобраћаја. Они пружају научну основу за израду политика на националном и међународном
нивоу. Институт Виас у Бриселу (Белгија) је покренуо и координира истраживањем ESRA у
сарадњи са једанаест партнера истраживачких центара (BASt, BFU, CTL, IATSS, IFSTTAR, ITS,
KFV, NTUA, PRP, SWOV, TIRF). [1]
У анкети су се налазила како отворена, тако и затворена питања. Отворена питања ће нам
омогућити прикупљање прецизнијих и квалитетнијих одговора, као и боље упознавање са
ставовима испитаника уколико је био искрен током попуњавања исте. Затворена питања нам са
друге стране омогућавају брже прикупљање одговора, бржи унос одговора у базу података као и
бржу анализу истих. У оквиру затвореног типа одговора, коришћене су и скале процене. Скала
процене је техника која се може одредити као психолошка лествица у којој је човек „инструмент“
мерења. Предмет процене могу бити туђе и властите особине, али и прихватање одређених
ставова. У погледу скала процене, најчешће коришћена скала је Ликертова скала. Пример
различитих могућности примене Ликертове скале приказан је на слици 1. [5]

Слика 1. Различите могућности примене Ликертове скале

Током овог истраживања, учесници су бирани случајним одабиром, односно вршено је online
истраживање током месеца децембра 2021. године, током ког је прикупљено 154 попуњених
анкета чији су одговори забележени у базу података, а потом и анализирани. Анкета је формирана
уз помоћ Google Упирника, како би била брже и једноставније достављена испитаницима. Линк
помоћу ког је омогућен приступ анкети ( https://sn.rs/smv1s ) дељен је путем друштвених мрежа
попут Facebook – a, Instagram – а, затим је линк даље прослеђиван путем maila и путем Vibera –a и
WhatsApp- a. Циљна популација овог истраживања су возачи аутомобила, узорак је биран
случајно. Највећи број испитаника је из градског подручја становања, затим приградског и на
крају из сеоског подручја. По питању поседовања возачке дозволе у овом истраживању
доминантни су возачи из градског подручја. Неопходно време за попуњавање анкете је приближно
5 минута. Како је узорак биран случајним одабиром, анкету су могли попунити сви, анонимно, док
је највише пажње посвећено одговорима од стране особа које поседују возачку дозволу.
У наставку овог рада, биће приказани резултати истраживања, као и поређење одређених података
и јачина корелације између исих. Подаци прикупљени анкетним истраживањем даље су
обрађивани унутар софтверског пакета MS Office Excel.
 3. Анализа и дискусија резултата истраживања

У наставку рада, приказани су одговори на нека од постављених анкетних питања, а потом су

поједини одговори укрштени и прорачуната је јачина корелације између истих.
Питање број 1. Пол?
Табела 1. Пол

Пол Број одговора %

Мушки 86 55.84
Женски 68 44.16
Укупно 154 100.00

Женски 44.16 %

Мушки 55.84

0.00 10.00 20.00 30.00 40.00 50.00 60.00

Пол

Графикон 1. Пол
Као што се може видети из табеле 1 и графикона 1, услед истраживања, највише је анкетирано
мушких особа (55,84% од укупног броја анкетираних особа).

Питање број 2. Година рођења?

Табела 2. Година рођења

Година рођења Број одговора %

1970-1975 2 1.30

1975-1980 12 7.79

1980-1985 3 1.95
 Година рођења Број одговора %

1985-1990 11 7.14

1990-1995 29 18.83

1995-2000 84 54.55

2000-2005 13 8.44

Укупно 154 100.00

2000-2005 8.44

1995-2000 54.55

%
1990-1995 18.83

1985-1990 7.14

1980-1985 1.95

1975-1980 7.79

1970-1975 1.30

0.00 10.00 20.00 30.00 40.00 50.00 60.00

Година рођења

Графикон 2. Година рођења

Табелом 2 и графиконом 2 приказан узраст, односно година рођења анкетираних особа. Као што
можемо видети из споменуте табеле, а и из графикона, у истраживању је учествовало највише
младих возача што нам може олакшати додатну анализу ставова младих возача у руралним и
урбаним срединама о чему ће нешто више речи бити у даљем раду.
Од укупног броја анкетираних особа, највећи проценат испитаника рођен је у периоду од 1995. до
2000. године, чак 54,55% од укупног броја испитаника.
Питање број 3. Да ли поседујете возачку дозволу?
Табела 3. Да ли поседујете возачку дозволу?

Да ли поседујете возачку дозволу? Број одговора %

Да 139 90.26

Не 15 9.74

Укупно 154 100.00

 Не 9.74

Да 90.26

0
0

0
0

.0
.0

.0

.0

.0

.0

.0

.0

.0
.0
.0

0
0

0
0

0
0

0
1

1
Да ли поседујете возачку дозволу?

Графикон 3. Да ли поседујете возачку дозволу?

Како је тема истраживања „Истраживање ставова возача о безбедности саобраћаја у руралним и
урбаним срединама“, најбољи резултати и најбоље истраживање би било да је узорак заснован
само на возачима. Међутим, како је узорак заснован на случајном узорковању односно случајном
одабиру испитаника, у истраживању је учествовало 9,74% особа које немају возачку дозволу. Иако
особе које не поседују возачку дозволу немају превелики утицај на споменуто истраживање,
њихови одговори нам могу послужити услед даље и детаљније анализе ставова путника и пешака
о безбедности саобраћаја у руралним и урбаним срединама.
Поред 10,08% испитаника који немају возачку дозволу, чак 90,26% од укупног броја испитаника
поседује возачку дозволу. Одговори особа које поседују возачку дозволу ћемо прве уважити услед
даље анализе истраживања и поређења одговора са другим, значајним питањима за побољшање
нивоа безбедности саобраћаја у руралним и урбаним срединама.

Питање број 5. Колико често возите аутомобил?

Табела 4. Колико често возите аутомобил

Колико често возите аутомобил? Број одговора %

Више од четири пута недељно 63 40.91

Четири пута недељно 11 7.14

Једном до три пута недељно 19 12.34

Неколико пута месечно 22 14.29

Неколико пута годишње 22 14.29

Не возим 17 11.04

Укупно 154 100.00

 7.1%

Не возим 11.0%

12.3%
Неколико
пута 14.3%
годишње
14.3%
Више од
четири 40.9%
пута
недељно
0.0% 5.0% 10.0% 15.0% 20.0% 25.0% 30.0% 35.0% 40.0% 45.0%

Колико често возите аутомобил?

Графикон 4. Колико често возите аутомобил?

Табелом 4 и графиконом 4 приказана је учесталост употребе аутомобила од стране испитаника.

Како време пролази, степен моторизације у нашој држави је све већи, па је резултат добијен овим
истраживањем логичан. Чак 40,91% испитаника од укупног броја испитаника аутомобил користи
више од четири пута недељно, што слободно можемо рећи да је скоро па сваки дан. Поред ових
испитаника, 14,29% од укупног броја испитаника аутомобил користи тек неколико пута годишње,
док најмањи проценат испитаника, 7,14%, аутомобил користи тачно четири пута седмично.
Добијени одговори из овог питања, веома лако се могу упоредити са одговорима добијеним из
табеле 1, као и из табеле 2.
Питање број 6. По вашој процени колико сте km прешли аутомобилом у претходних 6 месеци?
Табела 5. По вашој процени колико сте km прешли аутомобилом у претходних 6 месеци?
По вашој процени колико сте km прешли
Број одговора %
аутомобилом у претходних 6 месеци?

< 400 km 41 26.62

400 - 1.000 km 33 21.43

1.000 - 5.000 km 45 29.22

5.000 -10.000 km 23 14.94

>10.000km 12 7.79

Укупно 154 100.00

 >10.000km 7.8%

5.000 - 14.9%
10.000 km

400 - 1.000 21.4%

km

< 400 km 26.6%

1.000 - 29.2%
5.000 km

0.0% 5.0% 10.0% 15.0% 20.0% 25.0% 30.0% 35.0%

По вашој процени колико сте km прешли аутомобилом у

претходних 6 месеци?

Графикон 5. По вашој процени колико сте km прешли аутомобилом у преткодних 6 месеци?

Графиконом 5 и табелом 5 приказан је број пређених километара у последњих 6 месеци од стране

испитаника. Као што се може видети из добијених резултата, највећи проценат испитаника, у
последњих 6 месеци, прешао је од 1000 до 5000 километара. Проценат таквих испитаника, од
укупног броја испитаника, износи 29,22%. Најмањи проценат испитаника је током последњих 6
месеци аутомобилом прешло више од 10000 километара, и тај проценат испитаника износи 7,79%.
Питање број 7. Колико сте забринути за свако од следећих питања?
Табела 6. Колико сте забринути за свако од следећих питања?

Колико сте
забринути за свако
Нимало Не много Средње Веома
од следећих
питања?
Загађење животне 15.5 18.8 38.9 26.6
24 29 60 41
средине 8 3 6 2
Саобраћајне 26.6 34.4 29.8
14 9.09 41 53 46
незгоде 2 2 7
Стандард
12.3 31.1 29.8 26.6
здравствене 19 48 46 41
4 7 7 2
заштите
Саобраћајно 16.8 22.0 35.0 25.9
26 34 54 40
загушење 8 8 6 7
12.9 18.8 35.7 32.4
Незапосленост 20 29 55 50
9 3 1 7
 32.5
Незапосленост 35.7
18.8
13.0

26.0
Саобраћајно загушење 35.1
22.1
16.9

Стандард здравствене 26.6

29.9
заштите 31.2
12.3

29.9
Саобраћајне незгоде 34.4
26.6
9.1

Загађење животне 26.6

39.0
средине 18.8
15.6
0.0 5.0 10.0 15.0 20.0 25.0 30.0 35.0 40.0 45.0

Веома Средње Не много Нимало

Колико сте забринути за свако од следећих питања?

Графикон 6. Колико сте забринути за свако од следећих питања?
Графиконом 6 и табелом 6 приказана је забринутост испитаника са аспекта загађености животне
средине, саобраћајних незгода, стандарда здравствене заштите, саобраћајног загушења и
незапослености.
Највећи проценат испитаника, од укупног броја испитаника, огласио се како су средње забринути
за загађење животне средине.
Када је реч о саобраћајним незгодама, 34,4% испитаника, од укупног броја испитаника, изјаснило
се да су средње забринути за саобраћајне незгоде, док 9,1% испитаника, од укупног броја
испитаника, уопште није забринуто за настанак саонбраћајних незгода.
Стандард животне средине је још један, можемо рећи проблем, о коме је постављено питање
испитаницима. 31,2% испитаника од укупног броја испитаника огласило се да није много
забринуто за стандард здравствене заштите, док је 26,6% испитаника веома забринуто за стандард
здравствене заштите.
Саобраћајна загушења су један од главних проблема на градским саобраћајницама, а у вршним
сатима у току дана могу бити проблем и на ванградским деоницама. Међу испитаницима, 35,1% од
укупног броја испитаника се изјаснило да су средње забринути за саобраћајна загушења, док њих
16,9% уопште није забринуто.
Незапосленост, као једна од главних и заједничких тема међу свим генерацијама, није оставила јак
утисак на испитанике овог истраживања. 35,7% од укупног броја испитаника огласило се да је
средње забринуто за незапосленост, док њих 13% уопште није забринуто.
 Питање 8. Колико је за вас лично прихватљиво да…
Tабела 7. Колико је за вас лично прихватљиво да...
У потпуности се не слажем Не слажем се Без става Слажем се У потпуности се слажем
Колико је за вас лично прихватљиво да…
Број одговора % Број одговора % Број одговора % Број одговора % Број одговора %
Возите 20 km/h преко дозвољене брзине на аутопуту 52 33.77 24 15.58 24 15.58 26 16.88 28 18.18
Возите 20 km/h преко дозвољене брзине у насељу 90 58.44 27 17.53 22 14.29 12 7.79 3 1.95
Возите 20 km/h преко дозвољене брзине у зони школе 117 75.97 18 11.69 10 6.49 6 3.90 3 1.95
Разговарате телефоном за време вожње 70 45.45 41 26.62 20 12.99 15 9.74 8 5.19
Куцате текстуалне поруке или мејлове за време вожње 103 66.88 22 14.29 22 14.29 6 3.90 1 0.65
Користите друштвене мреже за време вожње 111 72.08 22 14.29 13 8.44 5 3.25 3 1.95
Возите када сте поспани у тој мери да имате проблем
да држите отворене очи 111 72.08 22 14.29 13 8.44 6 3.90 2 1.30
Пролазите кроз црвено светло иако сте имали
могућности да се зауставите 123 79.87 14 9.09 8 5.19 5 3.25 4 2.60
Возите након конзумирања дроге и алкохола 122 79.22 14 9.09 7 4.55 8 5.19 3 1.95
Возите нерегистрован аутомобил 88 57.14 37 24.03 19 12.34 9 5.84 1 0.65
Не користите сигурносни појас на задњем седишту 47 30.52 32 20.78 40 25.97 23 14.94 12 7.79
Не користите сигурносни појас на предњем седишту 105 68.18 23 14.94 14 9.09 8 5.19 4 2.60
Превозите децу у аутомобилу без употребе заштите 106 68.83 27 17.53 9 5.84 7 4.55 5 3.25

40.0 Слажем се и У потпуности се слажем

35.1
35.0
30.0
25.0 22.7
20.0
14.9
15.0
9.7
10.0 5.8 5.8 7.1 6.5 7.8 7.8
4.5 5.2 5.2
5.0
0.0
Возите нерегистрован аутом...
Возите када сте поспани у то...
Разговарате телефоном за вр...

Не користите сигурносни поја...

Не користите сигурносни поја...
Возите 20 km/h преко дозвољ...

Куцате текстуалне поруке или...

Возите 20 km/h преко дозвољ...

Користите друштвене мреже з...

Возите након конзумирања др...

Превозите децу у аутомобилу ...

Пролазите кроз црвено светло ...
Возите 20 km/h преко дозвоље...

Колико је за вас лично прихватљиво да…

Графикон 7. Колико је за вас лично прихватљиво да
Разговор телефоном у току вожње, вожња након конзумирања алкохола, вожња преко ограничења
брзине, невезивање појаса и прелазак бициклиста на црвеном семафору су примери агресивног
или немарног понашања на путу. Ове радње су у основи већине саобраћајних несрећа. (2)
Графиконом 7 и табелом 7, приказани су одоговори испитаника везани за њухов лични став о
појединим радњама током вожње. На графикону су приказани проценти колико испитаника се
слаже са наведеним понашањима у саобраћају.
Када је реч о прекорачењу брзине, било да се ради о аутопуту, насељу или о зони школе, 50,6% од
укупног броја испитаника се у потпуности слаже да је у реду возити 20km/h преко дозвољене
брзине. Ограничења брзине на аутопутевима су већа од оних на сеоским или градским путевима;
вожња изнад ограничене брзине може створити опасне ситуације.
35,1% од укупног броја испитаника сматра да је прихватљиво возити 20km/h преко дозвољене
брзине на аутопуту, 9,7% испитаника сматра да је прихватљиво возити 20km/h преко дозвољене
брзине у насељу, док 5,8% испитаника сматра да је прихватљиво возити 20km/h преко дозвољене
брзине у зони школе.
5,2% испитаника од укупног броја испитаника сматра да је у потпуности прихватљиво да се
разговара мобилним телефоном током вожње, док њих 45,45% има скроз супротно мишљење.
Чак 5,8% од укупног броја испитаника сматра да је у реду да прођу кроз црвенно светло иако су
имали могућност да се зауставе.
Још једна од главних тема и тема о којима треба причати, јесте умор и вожња током истог. 5,2% од
укупног броја испитаника сматра да је у реду возити иако сте толико уморни да не можете да
држите отворене очи.
Сигурносни појас и заштитни уређаји су такође тема о којој често треба разговарати, те се због
тога спроводи и кроз ово истраживање. 30,52% од укупног броја испитаника сматра да треба да се
користи сигурносни појас на задњем седишту. Поред тога, 68,18% испитаника сматра да је
обавезно користити сигурносни појас на предњем седишти. Када је реч о заштитним уређајима за
превоз деце, 68,83% од укупног броја испитаника се слаже да је заштитна опрема услед превоза
деце неопходна, док њих 7,8% сматра да уопште није потребна.
Питање 9. Да ли подржавате следеће мере у саобраћају?
Табела 8. Да ли подржавате следеће мере у саобраћају?
 Да Не Без става
Да ли подржавате следеће мере у саобраћају?
Број одговора % Број одговора % Број одговора %
Обавезно коришћење зимских пнеуматика за
138 89.61 6 3.90 10 6.49
аутомобиле, камионе и аутобусе

Систем казнених поена, који подразумева

одузимање возачке дозволе када се достигне 129 83.77 16 10.39 9 5.84
одређени број поена

Инсталирање алко брави, код возача који су више

130 84.42 8 5.19 16 10.39
пута ухваћени у алкохолисаном стању

Нулта толеранција на алкохол за возаче почетнике 124 80.52 19 12.34 11 7.14

Нулта толеранција на алкохол за све возаче 99 64.29 40 25.97 15 9.74

Нулта толеранција на употребу мобилних телефона

98 63.64 36 23.38 20 12.99
за време вожње за све возаче (ручно или hands-free)

билних телефона за време вожње за све возаче (ручно или hands-free) 63.6
Да
Нулта толеранција на алкохол за све возаче 64.3

Нулта толеранција на алкохол за возаче почетнике 80.5

о брави, код возача који су више пута ухваћени у алкохолисаном стању 84.4

ва одузимање возачке дозволе када се достигне одређени број поена 83.8

но коришћење зимских пнеуматика за аутомобиле, камионе и аутобусе 89.6

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0 70.0 80.0 90.0 100.0

Да ли подржавате следеће мере у саобраћају?

Графикон 9. Да ли подржавате следеће мере у саобраћају?

Девето питање из анкете односило се на подржавање појединих мера од стране испитаника.
Питање о обавезном коришћењу зимских пнеуматика за аутомобиле, камионе и аутобусе је једно
од првих подпитања. 89,61% од укупног броја испитаника се слаже са обавезним коришћењем
зимских гума код споменутих возила, док се њих 3,90% не слаже.
Прихватање система казнених поена, који подразумева одузимање возачке дозволе када се
достигне одређени број поена је следеће подпитање. 83,8% од укупног броја испитаника се слаже
са системом казнених поена, 10,39% испитаника се не слаже, док 5,84% од укупног броја
испитаника нема став о систему казнених поена.
Инсталирање алко брави, код возача који су више пута ухваћени у алкохолисаном стању, Нулта
толеранција на алкохол за возаче почетнике, Нулта толеранција на алкохол за све возаче и Нулта
толеранција на употребу мобилних телефона за време вожње за све возаче (ручно или hands-free)
су још нека од питања о којима је било речи. Одогове на ова питања могуће је пронаћи у табели 9,
као и на графикону 9.
Уколико бисмо истакли екстремне вредности, највећи проценат од укупног броја испитаника
слаже се са употребом зимских пнеуматика за аутомобиле, камионе и аутобусе и износи 89,61%,
док се најмањи број испитаника слаже са нултом толеранцијом на употребу мобилних телефона за
време вожње за све возаче (ручно или hands-free)

Питање 10. Да ли се слажете са тренутним прописима и казнама у вашој земљи?

Табела 10. Да ли се слажете са тренутним прописима и казнама у вашој земљи?

Слажем се Не слажем се Не знам

Шта мислите о тренутним прописима
и казнама у вашој земљи? Број Број Број
% % %
одговора одговора одговора
Прописи о брзој вожњи треба да буду
93 60,39 37 24,03 24 15,58
строжији
Прописи о алкохолу треба да буду
111 72,08 26 16,88 17 11,04
строжији
Прописи о дрогама треба да буду
118 76,62 20 12,99 16 10,39
строжији
Прописи о употреби појаса треба да
78 50,65 52 33,77 24 15,58
буду строжији
Контрола брзе вожње није редовна 71 46,10 46 29,87 37 24,03
Контрола вожње под утицајем
78 50,65 33 21,43 43 27,92
алкохола није редовна
Контрола вожње под утицајем дрога
82 53,25 25 16,23 47 30,52
није редовна
Контрола употребе појаса није
66 42,86 44 28,57 44 28,57
редовна
Казне за брзу вожњу су престроге 30 19,48 94 61,04 30 19,48
 Казне за вожњу под утицајем
21 13,64 106 68,83 27 17,53
алкохола су престроге
Казне за вожњу под утицајем дрога
20 12,99 106 68,83 28 18,18
су престроге
Казне за некоришћење појаса су
37 24,03 93 60,39 24 15,58
престроге

На графикону 10 приказани су проценти испитаника који се слажу са изјавама које се односе на

постојеће мере у саобраћају које су наведене у табели 10.

Казне за вожњу под утицајем дрога су престроге 12.99

Казне за вожњу под утицајем алкохола су престроге 13.64
Казне за брзу вожњу су престроге 19.48
Казне за некоришћење појаса су престроге 24.03
Контрола употребе појаса није редовна 42.86
Контрола брзе вожње није редовна 46.10
Контрола вожње под утицајем алкохола није 50.65
редовна
Прописи о употреби појаса треба да буду строжији 50.65
Контрола вожње под утицајем дрога није редовна 53.25
Прописи о брзој вожњи треба да буду строжији 60.39
Прописи о алкохолу треба да буду строжији 72.08
Прописи о дрогама треба да буду строжији 76.62
0.00 10.00 20.00 30.00 40.00 50.00 60.00 70.00 80.00 90.00

Да ли се слажете са тренутним прописима у вашој земљи? Да

Графикон 10. Да ли се слажете са тренутним прописима и казнама у вашој земљи?

Питањем број 10 вршено је истраживање ставова возача о прописима и казнама у њиховој земљи.
Вредности добијене истраживањима приказане су у Табели 10 и на Графикону 10. Као екстремне
вредности издвајају се следеће: 72% испитаника сматра да прописи о алкохолу треба да буду
строжији, док 34% сматра да прописи о употреби појаса не треба да буду строжији, 53%
испитаника сматра да контрола за вожњу под утицајем дрога није редовна. Скоро 20% испитаника
сматра да су казне за брзу вожњу престроге, такође 20% испитаника одговор на ово питање су
означили као „не знам“.

Питање број 11. У којој мери се слажете са сваком од следећих изјава?

У оквиру једанаестог питања испитивачи су бирали један од одговора са ликертове скале која се
креће од „у потпуности се не слажем“ до „ у потпуности се слажем“ са неком од понуђених изјава.
Питања су се односила на то колико брза вожња, алкохол, умор, употреба сигурносних појаса,
система за заштиту деце утичу на ризик настанка саобраћајних незгода.
Прикупљени резултати су приказани у Табели 11 и на Графикону 11. 51% испитаника се у
потпуности не слаже са изјавом „морам возити брзо, иначе имам утисак да губим време“, са друге
стране 91% испитаника се слаже са изјавом „вожња под дејством алкохола озбиљно повећава
ризик од незгоде“. 79% испитаника се слаже са изјавом да умор повећава ризик од учешћа у
незгоди. Као једно од значајнијих питања издваја се следеће „На кратким путовањима није
неопходно користити заштитне системе за децу“, чак 14% испитаника означило је „у потпуности
слажем“ са овом изјавом а 13% њих је означило „слажем се“.
Табела 11. У којој мери се слажете са сваком од следећих изјава?
У потпуности се не слажем Не слажем се Без става Слажем се У потпуности се слажем
У којој мери се слажете са сваком од следећих изјава?
Број одговора % Број одговора % Број одговора % Број одговора % Број одговора %
Вожња под дејством алкохола озбиљно повећава ризик
од незгоде 4 2.60 4 2.60 5 3.25 16 10.39 125 81.17
Вожња под утицајем дрога озбиљно повећава ризик од
незгоде 3 1.95 5 3.25 6 3.90 22 14.29 118 76.62

Брзом вожњом ризикујем властити живот и живот других 6 3.90 3 1.95 15 9.74 23 14.94 107 69.48

Морам возити брзо, иначе имам утисак да губим време 79 51.30 38 24.68 14 9.09 7 4.55 16 10.39
Вожња брзином већом од ограничења отежава правилну
реакцију у опасној ситуацији 6 3.90 15 9.74 17 11.04 37 24.03 79 51.30
Ограничења брзине су обично оправдана 10 6.49 22 14.29 25 16.23 47 30.52 50 32.47
Повећање брзине за 10 km/h, значи већи ризик за учешће у
незгоди 10 6.49 20 12.99 27 17.53 50 32.47 47 30.52
Није неопходно користити сигурносни појас на задњем
седишту 29 18.83 24 15.58 34 22.08 36 23.38 31 20.13

Увек молим своје путнике да користе сигурносни појас 15 9.74 23 14.94 37 24.03 28 18.18 51 33.12
Упутства за коришћење дечијих сигурносних система нису
јасна 26 16.88 33 21.43 55 35.71 20 12.99 20 12.99

Опасно је ако деца која путују са вама не користе

сигурносни појас или одговарајуће седиште 7 4.55 11 7.14 22 14.29 34 22.08 80 51.95
На кратким путовањима није неопходно користити
заштитне системе за децу 52 33.77 32 20.78 30 19.48 19 12.34 21 13.64
Опада ми пажња на саобраћајну ситуацију због
коришћења мобилног телефона без употребе руку
9 5.84 25 16.23 27 17.53 42 27.27 51 33.12
Опада ми пажња на саобраћајну ситуацију због
коришћења мобилног телефона са употребом руку
5 3.25 10 6.49 19 12.34 36 23.38 84 54.55
Скоро сви возачи понекад разговарају телефоном из руке
7 4.55 7 4.55 32 20.78 56 36.36 52 33.77
Људи који разговарају мобилним телефоном из руке имају
већи ризик од учешћа у незгоди 3 1.95 7 4.55 24 15.58 39 25.32 81 52.60
Када се осећам поспано, не би требало да возим
4 2.60 8 5.19 17 11.04 40 25.97 85 55.19
Чак и ако се осећам поспано током вожње аутомобила,
наставићу да возим 65 42.21 28 18.18 29 18.83 16 10.39 16 10.39
Ако се осећам поспано током вожње, ризик учешћа у
незгоди се повећава 8 5.19 6 3.90 17 11.04 34 22.08 89 57.79
 Вожња под дејством алкохола 91.6
озбиљно повећава ризик од незгоде
90.9
84.4
Када се осећам поспано, не би 81.2
требало да возим
79.9
Људи који разговарају мобилним 77.9
телефоном из руке имају већи ризик 77.9
од учешћа у незгоди 75.3
74.0
Скоро сви возачи понекад разговарају 70.1
телефоном из руке
63.0
Опада ми пажња на саобраћајну 63.0
ситуацију због коришћења мобилног 60.4 Слажем се
телефона без употребе руку 51.3
43.5
Упутства за коришћење дечијих 26.0
сигурносних система нису јасна
26.0
20.8
Морам возити брзо, иначе имам 14.9
утисак да губим време

Проценат испитаника који се слаже са наведеним

изјавама
Графикон 11. Проценат испитаника који се слаже са наведеним изјавама?
Питање број 12. По вашем мишљењу, колико саобраћајних незгода проузрокује сваки од следећих
фактора?
Табела 12. По вашем мишљењу, колико саобраћајних незгода проузрокује сваки од следећих
фактора?
По вашем мишљењу, колико саобраћајних незгода 0% - 20% 21% - 40% 41% - 60% 61% - 80% 81% - 100%
проузрокује сваки од следећих фактора?
Број одговора % Број одговора % Број одговора % Број одговора % Број одговора %
Вожња под дејством умора 30 19.48 27 17.53 30 19.48 32 20.78 35 22.73
Вожња под дејством алкохола 6 3.90 32 20.78 24 15.58 40 25.97 52 33.77
Вожња преблизу возилу испред 16 10.39 42 27.27 51 33.12 21 13.64 24 15.58
Пребрза вожња 4 2.60 24 15.58 38 24.68 46 29.87 42 27.27
Вожња под дејством психоактивних лекова са
нуспојавама на централни нервни систем (нпр. 14 9.09 28 18.18 39 25.32 31 20.13 42 27.27
седативи, антидепресиви)
Вожња под дејством дрога 21 13.64 21 13.64 39 25.32 35 22.73 38 24.68
Лоше одржавање путева 20 12.99 26 16.88 53 34.42 40 25.97 15 9.74
Лоше пројектовање путева 20 12.99 36 23.38 47 30.52 37 24.03 14 9.09
Телефонирање за време вожње без коришћења hands-
15 9.74 28 18.18 49 31.82 37 24.03 25 16.23
free уређаја
Загушења/гужве у саобраћају 32 20.78 43 27.92 42 27.27 22 14.29 15 9.74
Лоши временски услови 6 3.90 36 23.38 44 28.57 40 25.97 28 18.18
Техничке грешке на возилу 16 10.39 23 14.94 47 30.52 46 29.87 22 14.29
Агресивни стил вожње 11 7.14 24 15.58 29 18.83 34 22.08 56 36.36
Непажња 7 4.55 19 12.34 34 22.08 50 32.47 44 28.57
Недовољно познавање прописа 13 8.44 37 24.03 47 30.52 39 25.32 18 11.69
Куцање текстуалних порука за време вожње 14 9.09 40 25.97 42 27.27 35 22.73 23 14.94
 Непажња 61.04
59.74
Агресивни стил вожње 58.44
Вожња под дејством психоактивних лекова са 57.14
нуспојавама на централни нервни систем (нпр. 47.40
седативи, антидепресиви) 47.40
Лоши временски услови 44.16
44.16
Вожња под дејством умора 43.51
40.26 Више од 61%
Куцање текстуалних порука за време вожње 37.66
37.01
Лоше одржавање путева 35.71
33.12
Вожња преблизу возилу испред 29.22
24.03

Став испитаника о утицају наведених фактора на

настанак саобраћајних незгода
Графикон 12. Став испитаника о утицају наведених фактора на настанак саобраћајних незгода
Табела 12 и Графикон 12 садрже податке добијени на основу одговора испитаника на питање у
ком се од њих захтевало да процене колико саобраћајних незгода проузрокује сваки од наведених
фактора. Вожња под дејством умора, алкохола, пребраза вожња, вожња преблизу возилу испред,
лоши временски услови, техничке грешке на возилу, само у неки од фактора.
Према истраживањима 61% испитаника сматра да највећи број незгода проузрокује непажња, а
затим вожња под дејством алкохола и агресиван стил вожње. Према добијеним резултатима
испитаници сматрају да најмање незгода проузрокују гужве у саобраћају.
Питање број 13. За свако од наведених понашања, колико често се као учесник у саобраћају
суочавате са тим понашањем?
Резултати добијени на основу прикупљених одговора на питање број 13 приказани су у табели 13
и на Графикону 13. Ово питање је захтевало од испитаника да на скали од 1 до 10 оцене колико
често се као учесник у саобраћају срећу са неким од наведених понашања, где 1 представља
најнижу оцену и има значење никада а 10 представља највећу оцену и означава увек.
За свако од наведених понашања одређена је просечна оцена а затим су те оцене приказане и
упоређене на графикону 13. На основу резултата закључује се да се испитаници најчешће сусрећу
са непажљивим возачима односно возачима који не показују правац кретања. Са друге стране
испитаници су означили да се најређе сусрећу са возачима који преспоро возе.
Табела 13. За свако од наведених понашања, колико често се као учесник у саобраћају суочавате
са тим понашањем?
За свако од наведених понашања, колико често Никад Скоро никад Веома ретко Ретко Нисам сигуран/на Повремено Често Врло често Скоро увек Увек
се као учесник у саобраћају суочавате са тим
Број Број Број Број Број Број Број Број Број Број
понашањем? % % % % % % % % % %
одговора одговора одговора одговора одговора одговора одговора одговора одговора одговора
Агресивном вожњом 16 10.39 15 9.74 18 11.69 14 9.09 10 6.49 16 10.39 17 11.04 17 11.04 10 6.49 21 13.64
Ометеном вожњом (возачи који су заузети
нечим другим, нпр. телефонирање, 2 1.30 13 8.44 19 12.34 17 11.04 26 16.88 15 9.74 23 14.94 11 7.14 12 7.79 16 10.39
подешавањем радија…)
Непоштовањем правила саобраћаја 3 1.95 9 5.84 14 9.09 21 13.64 23 14.94 19 12.34 13 8.44 19 12.34 14 9.09 19 12.34
Возачима који пребрзо возе 1 0.65 9 5.84 20 12.99 20 12.99 23 14.94 16 10.39 13 8.44 13 8.44 15 9.74 24 15.58
Возачима који преспоро возе 7 4.58 10 6.54 22 14.38 25 16.34 25 16.34 23 15.03 10 6.54 8 5.23 9 5.88 14 9.15
Возачима који не држе безбедно одстојање 3 1.95 11 7.14 14 9.09 25 16.23 24 15.58 16 10.39 15 9.74 23 14.94 9 5.84 14 9.09
Непажљивим возачима (не показују правац
4 2.60 8 5.19 11 7.14 20 12.99 18 11.69 19 12.34 18 11.69 22 14.29 16 10.39 18 11.69
кретања)
Возачима који не узимају у обзир потребе
других учесника у саобраћају (нпр. блокирање 3 1.95 9 5.84 19 12.34 15 9.74 21 13.64 18 11.69 15 9.74 20 12.99 16 10.39 18 11.69
излаза)
Возачима који чине опасне прекршаје у
5 3.25 19 12.34 13 8.44 14 9.09 25 16.23 20 12.99 14 9.09 11 7.14 14 9.09 19 12.34
саобраћају

Непажљивим возачима (не показују 6.25

правац кретања)
6.10
Возачима који не узимају у обзир
потребе других учесника у саобраћају 6.10
(нпр. блокирање излаза)
6.07
Возачима који не држе безбедно Просечна о...
одстојање 5.80

5.78
Возачима који чине опасне прекршаје 5.75
у саобраћају
5.56

Возачима који преспоро возе 5.27

За свако од наведених понашања, колико често се као учесник у

саобраћају суочавате са тим понашањем?
Графикон 13. За свако од наведених понашања, колико често се као учесник у саобраћају
суочавате са тим понашањем?

Питање број 14. Ако сте пажљив и искусан возач, заштитни појас вам није потребан?
Резултати прикупљени на основу одговора на питање 14. налазе се у Табели 14 и на Графикону 14.
70% испитаника је као одговор на ово питање одабрало Не, а 30% се изјаснило потврдно.
Табела 14. Ако сте пажљив и искусан возач, заштитни појас вам није потребан?

Ако сте пажљив и искусан возач, заштитни појас вам

није потребан? Број одговора %
Да 46 29.87
Не 108 70.13
Укупно 154 100.00
 Не 70,13

Да 29.87

0.00 10.00 20.00 30.00 40.00 50.00 60.00 70.00 80.00

Ако сте пажљив и искусан возач, заштитни појас вам није потребан?

Графикон 14. Ако сте пажљив и искусан возач, заштитни појас вам није потребан?

Питање број 15a. Колико често се обавља контрола саобраћаја у вашем граду?
Табела 15. Колико често се обавља контрола саобраћаја у вашем граду?
Колико често се обавља контрола саобраћаја у
Број одговора %
вашем граду?

Четири пута недељно 21 13.6

Једном до три пута недељно 29 18.8
Неколико пута месечно 35 22.7
Неколико пута годишње 22 14.3
Никада 4 2.6
Не знам/немам одговора 43 27.9
Укупно 154 100.0
 Никада 2.6%

Четири пута недељно 13.6%

Колико често се обавља
контрола саобраћаја у
Неколико пута годишње 14.3% вашем граду?

Једном до три пута недељно 18.8%

Неколико пута месечно 22.7%

Не знам/немам одговора 27.9%

0.0% 5.0% 10.0% 15.0% 20.0% 25.0% 30.0%

Колико често се обавља контрола саобраћаја у вашем граду?

Графикон 15. Колико често се обавља контрола саобраћаја у вашем граду?

На основу петнаестог питања из анкете, и на основу одговора на исто који су истакнути табелом
15 и графиконом 15, могу се видети ставови возача о редовности вршења контроле безбедности
саобраћаја у њиховом граду. Добијени резултати нису реална слика стања вршења контроле већ
само ставови возача, што се може упоредити са процентом возача који су платили казне за
одређене прекршаје.
13,6 испитаника, од укупног броја испитаника, сматра да се контрола саобраћаја у њиховом месту
обавља четири пута недељно, док 2,6% испитаника сматра да се у њиховом месту контрола
саобраћаја не обавља никада.
Највећи проценат испитаника, 27,9%, нема одговор на постављено питање .

Питање 15б. За који прекршај сте платили казну…

Овим питањем се захтевало од испитаника да се изјасне за који од наведених прекршаја су
платили казну. Добијени резултати приказани су у Табели 16 и на Графикону 16 и на основу њих
можемо закључити да је највећи број испитаника 24% каже да су платили казну за прекорачење
ограничења брзине, а нико од учесника ове анкете није платио казну за вожњу под дејством дрога
(осим лекова).
Табела 16. За који прекршај сте платили казну…

Да Не
За који прекршај сте
платили казну… Број одговора % Број одговора %
Прекорачење ограничења
37 24.03 117 75.97
брзине
Вожњу под дејством
13 8.44 141 91.56
алкохола
Вожњу под дејством
0 0 154 100
дрога (осим лекова)
 Да Не
За који прекршај сте
платили казну… Број одговора % Број одговора %

Превожење деце без

заштитних система (ауто
4 2.60 150 97.40
седишта, сигурносног
појаса и сл.)
Коришћење телефона из
17 11.04 137 88.96
руке

Прекорачење ограничења брзине 24.03

Коришћење телефона из руке 11.04

Вожњу под дејством алкохола 8.44

Превожење деце без заштитних система 2.60

(ауто седишта, сигурносног појаса и сл.)

Вожњу под дејством дрога (осим лекова) 0.00

За који прекршај сте платили казну…Да

Графикон 16. За који прекршај сте платили казну…

Питање број 15ц. За који прекршај сте осуђивани…

Табела 17 и Графикон 17 приказују резултате добијене на основу прикупљених одговора на
питање 15ц. Добијени резултати указују на то да је 10% од укупних испитаника осуђивано због
прекорачења ограничења брзине, са друге стране нико од испитаника није осуђиван за вожњу под
дејством дрога (осим лекова).
 Табела 17. За који прекршај сте осуђивани…

Да Не
За који саобраћајни прекршај
сте осуђивани... Број одговора % Број одговора %
Прекорачење ограничења
16 10.39 138 89.61
брзине
Вожњу под дејством алкохола 5 3.25 149 96.75
Вожњу под дејством дрога
0 0 154 100
(осим лекова)
Некоришћење сигурносног
10 6.49 144 93.51
појаса
Превожење деце без
заштитних система (ауто
1 0.65 153 99.35
седишта, сигурносног појаса и
сл.)
Коришћења телефона током
10 6.49 144 93.51
вожње

Прекорачење 10.39
ограничења брзине

Некоришћење 6.49
сигурносног појаса

Коришћења телефона 6.49

током вожње

Вожњу под дејством 3.25

алкохола
Превожење деце без
заштитних система (ауто 0.65
седишта, сигурносног
појаса и сл.)
Вожњу под дејством 0.00
дрога (осим лекова)

За који саобраћајни прекршај сте осуђивани... Да

Графикон 17. За који прекршај сте осуђивани…

Питање број 16a. Образовање?

 Табела 18. Образовање
Образовање? Број одговора %
Без образовања 0 0
Основно образовање 7 4.55
Средње образовање 81 52.60
Високо образовање 54 35.06
Магистар или више 12 7.79
Укупно 154 100.00

Без образовања 0.0%

Основно образовање 4.5%

Магистар или више 7.8%

Високо образовање 35.1%

Средње образовање 52.6%

0.0% 10.0% 20.0% 30.0% 40.0% 50.0% 60.0%

Образовање

Графикон 18. Образованње

Из табеле 18 и графикона 18, на основу одговора на питање под редним бројем 16а,
можемо закључити да је највећи проценат испитаника завршио средњу школу, чак 52,60%
од укупног броја испитаника. Оно што је карактеристично, то је да ни један испитаник
није без образовања.

Питање број 16b. Сматрате ли да је значајно охрабрити возаче да посећују додатне и напредне
наставе вожње како би побољшали своје возачке способности?
Табела 19. Сматрате ли да је значајно охрабрити возаче да посећују додатне и напредне
наставе вожње како би побољшали своје возачке способности

Сматрате ли да је значајно охрабрити возаче да посећују додатне

и напредне наставе вожње како би побољшали своје возачке Број одговора %
способности?

Да 116 75.32

Не 38 24.68

Укупно 154 100.00

Не 24,68

Да 75,32

0.00 10.00 20.00 30.00 40.00 50.00 60.00 70.00 80.00

Сматрате ли да је значајно охрабрити возаче да посећују додатне и

напредне наставе вожње како би побољшали своје возачке способности?

Графикон 19. Сматрате ли да је значајно охрабрити возаче да посећују додатне и напредне

наставе вожње како би побољшали своје возачке способности

Питање под редним бројем 16б, и једно од контролних питања у истраживању, односило се на
ставове возача о повећању нивоа саобраћајне културе међу возачима:“ Сматрате ли да је значајно
охрабрити возаче да посећују додатне и напредне наставе вожње како би побољшали своје
возачке способности“. Од укупног броја испитаника, 75,32% испитаника је дало потврдан
одговор, док се њих 24,68% није сложимо са постављеним питањем.
У нашој држави, додатне семинаре и предавања о безбедности саобраћаја најчешће спроводи
Агенција за безбедност саобраћаја. Овакве семинаре најчешће посећују особе које су због великог
броја прекршаја у саобраћају изгубиле возачку дозволу и потребно је да започну полагање
испочетка, али је свакако добродошло за све возаче и остале учеснике у саобраћају.
Питање број 18a. Ваше место становања дефинисали бисте као:
 Табела 20. Ваше место становања дефинисали бисте као
Ваше место становања дефинисали бисте као: Број одговора %
Градско подручје 87 56.49
Остало 67 43.51
Укупно 154 100.00

Остало 26,62

Градско подручје 56,49

0.00 10.00 20.00 30.00 40.00 50.00 60.00

Ваше место становања дефинисали бисте као

Графикон 20. Ваше место становања дефинисали бисте као

Питање под редним бројем 18а, „Ваше место становања дефинисали бисте као“ је једно
од нама значајнијих питања јер нам омогућава да класификујемо возаче према месту
одакле долазе. Управо место одакле возач долази је кључно за истраживање јер на основу
њега можемо детаљно анализирати ставове возача о безбедности саобраћаја у руралним и
урбаним срединама.
Као што се може видети из табеле 8 и графикона 8, највећи проценат испитаника, чак
56,49%, је из градског подручја, док је 26,62% испитаника из приградског и сеоског
подручја.

Питање број 18b. Ниво прихода у вашем домаћинству на месечном нивоу износи:
 Табела 21. Ниво прихода у вашем домаћинству на месечном нивоу износи
Ниво прихода у вашем домаћинству на месечном нивоу износи: Број одговора %
<35.000 16 10.39
35.000 - 50.000 20 12.99
50.000 - 80.000 45 29.22
80.000 - 120.000 51 33.12
>120.000 22 14.29

<35.000 14,29

35.000 - 50.000 33,12

>120.000 29,22

50.000 - 80.000 12,99

80.000 - 120.000 10,39

0.0% 5.0% 10.0% 15.0% 20.0% 25.0% 30.0% 35.0%

Ниво прихода у вашем домаћинству на месечном нивоу износи:

Графикон 21. Ниво прихода у вашем домаћинству на месечном нивоу износи

Табелом 21 и графиконом 21 приказан је ниво прихода по домаћинству испитаника. Као

што се може видети по резултатима из споменуте табеле и графикона, највећи проценат
испитаника, 33,12% од укупног броја испитаника, живи у домаћинству где су месечни
приходи између 80 и 120 хиљада динара.

4. Укрштање добијених резултата

На следећим графиконима извршен је приказ добијених резултата на основу укрштања одговора

добијених на одређена питања. У даљем тексту вршена је анализа добијених резултата.
 Како је тема рада „Истраживање ставова возача о безбедности саобраћаја у руралним и урбаним
срединама“, поређење резултата ћемо почети са поређењем ставова и прихватљивости испитаника
у зависности од места становања.

 Поседовање возачке дозволе у односну на место становања

Наредном табелом, табела 22, и графиконом 22, приказано је укрштање резултата о поседовању
воачке дозволе и месту становања испитаника.
Табела 22. Поседовање возачке дозволе у односну на место становања

Место/Поседовање возачке Да Не
дозволе
Број одговора % Број одговора %
Урбано подручје 80 57.6 7 46.7
Рурално подручје 59 42.4 8 53.3

53.3
Рурално подручје
42.4

Не
Да
46.7
Урбано подручје
57.6

Поседовање возачке дозволе у односну на место

становања

Графикон 22. Поседовање возачке дозволе у односну на место становања

Као што се може видети из табеле 22 и графикона 22, највећи проценат анкетираних
испитаника који поседује возачку дозволу станује у градском подручју (57,6% од укупног
броја испитаника). Такође, највећи број испитаника који не поседују возачку дозволу
такође станује у градском подручју, што је последица већег броја анкетираних испитаника
у градском подручју него у осталим деловима.
Од испитаника из осталих односно руралних подручја 42,4 % испитаника поседује возачку
дозволу док 53,3% не поседује.
 Забринутост возача и место становања
На графикону 23 приказани су резултати истраживања везани за забринутост испитаника
по питању незапослености, саобраћајног загушења и саобраћајних незгода. Од испитаника
се захтевало да оцене своју забринутост где 1 представља најнижу оцену односно да
уопште нису забринути, а 4 са друге стране означава велику забринутост. На графикону 23
су приказане просечне оцене добијене истраживањем.
Уочава се да су испитаници из руралних подручја више забринути за саобраћајне незгоде
у односу на испитанике из градских подручја, исто је и по питању забринутости за
саобраћајно загушење. Испитаници руралних подручја су знатно више забринути за
саобраћајне незгоде него што су за загушења и незапосленост.

2.55
Забринутост за незапосленост
2,87

2.75
Забринутост за саобраћајно загушење
2,72
Рурално подручје
Градско подручје

3.08
Забринутост за саобраћајне незгоде
2,74

1.00 1.50 2.00 2.50 3.00 3.50 4.00

Забринутост испитаника у односу на место становања

Графикон 23. Забринутост испитаника у односу на место становања

 Место становања и прихватљивост појединих радњи у саобраћају
На графикону 24 приказано је колико је за испитанике прихватљиво да не користе
сигурносни појас на предњем седишту, да возе нерегистровано возило и да пролазе
кроз црвено светло, одговори су упоређени у односу на место становања испитаника.
Резултати указују на то да је за испитанике из руралног подручја више прихватљиво да
не користе сигурносни појас на предњем седишту (13,6%) и пролазе на црвено светло
(10,2) него што је то прихватљиво за испитанике из градских подручја. Са друге
стране испитаници из градских подручја више прихватају вожњу нерегистрованог
возила (7,5%) у односу на испитанике руралних подручја (6,8).
 Не користите сигурносни појас на предњем 13.6%
седишту
5.0%

6.8%
Вожња нерегистрованог возила
7.5%
Рурално подручје
Градско подручје

10.2%
Прихватљивост проласка кроз црвено светло
3.8%

0.0% 5.0% 10.0% 15.0%

Прихватљивост понашања у саобраћају у односу на место становања

Графикон 24. Прихватљивост понашања у саобраћају у односу на место становања

 Место становања и проценат испитаника који су платили казну
Табела 23. Плаћање казне за прекршаје у односу на место становања
Урбано подручје Рурално подручје
За који прекршај сте платили казну…
Бр.одг % Бр.одг %

Прекорачење ограничења брзине

24 53,3 13 50,0
Вожњу под дејством алкохола 8 17,8 5 19,2

Вожњу под дејством дрога (осим лекова)

0 0,0 0 0,0

Превожење деце без заштитних система

(ауто седишта, сигурносног појаса и сл.)
2 4,4 2 7,7
Коришћење телефона из руке 11 24,4 6 23,1
 23.1
Коришћење телефона из руке
22.7

Превожење деце без заштитних система (ауто 7.7

седишта, сигурносног појаса и сл.) 4.5 Рурално подручје
0.0 Урбано подручје
Вожњу под дејством дрога (осим лекова)
0.0

19.2
Вожњу под дејством алкохола
18.2

50.0
Прекорачење ограничења брзине
54.5
0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0

Плаћање казне за прекршаје у односу на урбане и

руралне средине

Графикон 25. Плаћање казне за прекршаје у односу на место становања

На основу графикона 25 и табеле 23, у којима су приказани резултати истраживања
колико испитаника урбаних и руралних средина је платило казну за неки прекршај,
дошли смо до следећих закључака: највећи број испитаника је платио казну за
прекорачење брзине, нешто већи проценат испитаника градског подручја, у односу на
рурално подручје, је платио казну за коришћење телефона из руке. Значајно је истаћи
да нико од испитаника није платио казну за вожњу под дејством дрога. Већи проценат
испитаника руралног подручја (19,2%) је платио казну за вожњу под дејством алкохола
уодносу на испитанике урбаних средина (18,2%).
 Место становања и додатни семинари
Табела 24. Став о додатној и напредној настави у зависности од места становања

Да Не
Место/Додатна настава
Број одговора % Број одговора %

Градско подручје 66 75,9 21 24,1

Рурално подручје 50 74,6 17 25,4

 27.1
Рурално подручје
72.9

Не
25.0 Да
Градско подручје
75.0

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0 70.0 80.0

Став о додатној и напредној настави у зависности од места

становања

Графикон 26. Став о додатној и напредној настави у зависности од места становања

Став о додатној и напредној настави је веома битан за унапређење безбедности саобраћаја
због чега је ово питање заузело важно место у анкети.
Многи учесници у саобраћају сматрају да је довољно познавати основна правила,
међутим, како би се повећала саобраћајна култура, неопходно је с времена на време
обновити стечено знање или га чак шта више усавршити.
Графиконом 26 и табелом 24 приказани су ставови о додатној и напредној настави у
зависности од места становања.
Као што се може видети са споменутог графикона, 75,0% испитаника у градском подручју
сматра да је значајно охрабрити возаче да посећују додатне наставе. У руралном подручју,
позитиван одговор на постављно питање добијено је од 72,4% испитаника.

 Суочавање испитаника са појединим ситуацијама у саобраћајау у зависности од

тога да ли станује у урбаној или руралној средини
Од многих ситуација у којима се учесник у саобраћају може наћи и које су истакнути
питањем број 13, издвојено је пар ситуација које су упоређене са местом становања
испитаника.
Најпре, графиконом 27, приказани су резултати суочавања испитаника са агресивном
вожњом у зависности од места становања.
 Рурално подручје 6,1

Градско подручје 5,2

4.8 5.0 5.2 5.4 5.6 5.8 6.0

Суочавање са агресивном вожњом у зависности од места становања

Графикон 27. Суочавање са агресивном вожњом у зависности од места становања

У оквиру овог питања од испитаника се захтевало да оцене колико често се сусрећу са
агресивном вожњом у саобраћају, оцена 10 означава увек а оцена 1 никада.
На графикону 27 су приказане просечне оцене у зависности од места становања
испитаника. На основу добијених резултата уочава се да се испитаници из руралних
подручја чешће сусрећу са агресивном вожњом.
Наредним графиконом, графикон 28, приказани су резултати истраживања суочавања
испитаника са непоштовањем правила саобраћаја у зависности од места становања.
Kao и на претходном графикону за приказ резултата коришћена је просечна оцена. Такође
у овом случају испитаници из руралних подручја се чешће сусрећу са непоштовањем
правила у саобраћају. Просечна оцена за рурална подручја је 6,3 док је та оцена у
градском подручју 5,9.
 Рурално подручје 6,3

Градско подручје 5,9

5.7 5.8 5.9 6.0 6.1 6.2 6.3

Суочавање са непоштовањем правила саобраћаја у

зависности од места становања

Графикон 28. Суочавање са непоштовањем правила саобраћаја у зависности од места

становања
 Место становања и утицај појединих фактора на настанак саобраћајних незгода
На графикону 29 приказани су резултати истраживања о ставовима испитаника који од
фактора проузрокује највећи број саобраћајних незгода у односу на место становања
испитаника.
Резултати указују на то да највећи број испитаника градског подручја сматра да
највећи број незгода у саобраћају настаје због техничких грешака возила, док
испитаници руралних подручја сматрају да највећи број незгода настаје због вожње
под дејством умора.
По питању утицаја одржавања путева на незгоде 17,53% испитаника и руралних и
18,18% испитаника градских подручја сматра да је управо то најчешћи узрок незгода.
 18.83
Утицај фактора "техничке грешке на возилу"
25.32

10.39
Утицај фактора "загушења/гужве у саобраћају"
13.64

17.53
Утицај фактора "лоше одржавање путева"
18.18 Рурално подручје
Градско подручје
27.34
Утицај фактора "вожња под дејством умора"
23.74

0
0

.00
.00
.00
.00

.00
5.0
0.0

10
15
20
25
30
Ставови испитаника о утицају одређених фактора на настанак саобраћајних незгода
у зависности од места становања
Графикон 29. Ставови испитаника о утицају одређених фактора на настанак
незгода у односу на место становања

 Укрштање одговора о поседовању возачке дозволе у односу на пол и место

становања
Графикон 30 представља резултате добијене укрштањем питања о полу, питања о поседовању
возачке дозволе и питање везано за место становања. Резултати указују на то да од укупног броја
испитаника, 36,69% испитаника мушког пола који поседује возачку дозволу налази се у урбаном
подручју, док 22,30% испитаника женског пола који поседује возачку дозволу налази се на
руралном подручју. Овим резултатима можемо уочити да већи проценат жена има возачку дозволу
у сеоском и приградском подручју, док је у градском подручју поседовање возачке дозволе
заступљеније код особа мушког пола.
Табела 25. Укрштање одговора о поседовању возачке дозволе у односу на пол и место становања

Да
Место становања/Поседовање возачке дозволе
Број одговора %
М 51 36.69
Урбано подручје
Ж 29 20.86
М 28 20.14
Рурално подручје
Ж 31 22.30
 22.30
Ж
20.86

20.14
М
36.69

0.00 5.00 10.00 15.00 20.00 25.00 30.00 35.00 40.00

Рурално подручје Урбано подручје

Поседовање возачке дозволе у односу на пол и место

становања

Графикон 30. Укрштање одговора о поседовању возачке дозволе у односу на пол и место
становања
Укрштањем одговора добијених на питање о полу и питање „Колико често возите аутомобил?“
добијени су резултати приказани на Графикону 31. Анализом резултата увиђа се да 47%
испитаника мушког пола вози више од четири пута недељно, док је тај проценат код испитаника
женског пола нешто мањи и износи 34%. Анкетом је обухваћено 22% испитаника женског пола
који возе аутомобил неколико пута месечно.
Поред претходно наведеног извршено је још једно укрштање одговора у односу на пол испитаника
и место становања. Пол испитаника упоређен је у односу на одговоре о личној прихватњивости
разговора телефоном у току вожње, као и на основу места становања испитаника. Крајњи резултат
показује да је за веома мали број испитаника прихватљива употреба телефона током вожње.
Највећи проценат испитаника за које је прихватљиво да разговарају телефоном током вожње чине
особе мушког пола које станују у руралном подручју (37.5% од укупног броја испитаника за које је
разговор телефоном током вожње прихватљив).
Табела 26. Прихватљивост разговора телефоном током вожње у односу на пол и место становања

Место становања/Разговор телефоном за

Пол Број одговора %
време вожње

М 1 12.5
Урбано подручје
Ж 2 25

М 3 37.5
Рурално подручје
Ж 2 25
 25
Ж
25

Рурално подручје
Урбано подручје
37.5
М
12.5

0 5 10 15 20 25 30 35 40

Прихватљивост разговора телефоном током вожње у

односу на пол и место становања

Графикон 31.Прихватљивост разговора телефоном током вожње у односу на пол и место

становања
Након поређења одговора везаних за пол и место становања, неопходно је упоредити још неколико
других питања са местом становања. Најпре, упоредићемо учесталост вожње аутомобила у
зависности од места становања.
Табела 27. Учесталост вожње у односу на место становања

Колико често возите Урбано подручје Рурално подручје

аутомобил/Место
становања Број одговора % Број одговора %
Више од четири пута 55.9
30 37.5 33
недељно 3
Четири пута недељно 10 12.5 1 1.69
13.7 13.5
Једном до три пута недељно 11 8
5 6
13.7 18.6
Неколико пута месечно 11 11
5 4
Неколико пута годишње 16 20 5 8.47
Не возим 2 2.5 1 1.69

Из табеле 27 могуће је уочити да од укупног броја испитаника који поседују возачку дозволу у
урбаном подручју, њих 30% вози аутомобил више од четири пута недељно, док 2.5% испитаника
поседује возачку дозволу, али не вози.
Што се тиче руралног подручја, од укупног броја испитаника који поседују возачку дозволу,
55.93% испитаника вози више од четири пута недељно док 1.69% испитаника поседује возачку
дозволу, али не вози.
Подаци из табеле 27, графички су приказани графиконом 32.
 Не возим 1.69
2.5

Неколико пута годишње 8.47

20

Неколико пута месечно 18.64

13.75

Једном до три пута недељно 13.56

13.75

Четири пута недељно 1.69

12.5

Више од четири пута недељно 55.93

37.5
0 10 20 30 40 50 60

Рурално подручје Урбано подручје

Учесталост вожње у односу на место становања

Графикон 32. Учесталост вожње у односу на место становања

Наредни графикон 33 приказује укршатње одговора на питање о месту становања испитаника и
подржавање увођења мере нулте толеранције алкохола за све возаче и нулте толеранције алкохола
за возаче почетнике. Овим питањем нису у обзир узети само одговори возала већ одговори свих
испитаника. Добијени резултати указују на то да већи број испитаника градског подручја
подржава увођење мере нулте толеранције алкохола за возаче почечетнике 83%, док је проценат
испитаника који подржавају увођење ове мере за све возаче износи 61%. Испитаници из
приградских подручја су се изјаснили на сличан начин, њих 78% прихвата увођење ове мере за
возаче почетнике а 71% за све возаче. Испитаници из сеоских подручја изјаснили су се на следећи
начин: 77% њих прихвата увођење мере нулте толеранције алкохола за возаче почетнике, док њих
65% прихвата увођење ове мере за све возаче. Највећи број испитаника који не прихвата увођење
мере нулте толеранције за све возаче су испитаници из градских подручја 31%, док је највећи
проценат испитаника који не прихвата увођење мере нулте толеранције алкохола за возаче
почетнике из сеоског подручја – 15%.
Значајно је истаћи да већи проценат испитаника и градских и руралних подручја прихвата увођење
нулте толеранције алкохола за возаче почетнике у односу на увођење исте мере за све возаче.
Табела 28. Веза између места становања и подржавања увођења мере нулте толеранције
алкохола за све возаче и за возаче почетнике

Да ли подржавате следеће мере у саобраћају?

Ваше место Нулта толеранција на алкохол за све Нулта толеранција на алкохол за возаче
становања возаче почетнике
дефинисали Без Без
Не Не
бисте као: Да % % става % Да % % става %
Градско
подручје 53 60,92 27 31,03 7 8,05 72 82,76 11 12,64 4 4,60
Рурално
подручје 46 68,66 13 19,40 8 11,94 52 77,61 8 11,94 7 10,45
 77.61
Нулта толеранција на алкохол за возаче
почетнике
82.76

Рурално подручје
Градско подручје
68.66
Нулта толеранција на алкохол за све возаче
60.92

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90

Толеранција алкохола у односу на место становања

Графикон 33. Веза између места становања и подржавања увођења мере нулте толеранције
алкохола за све возаче
Поред до сада упоређених вредности, још једна од значајних итерација за анализу ставова возача у
руралним и урбаним срединама може бити и ставови возача о прекорачењу брзине у зависности од
места становања. Анкетом су добијени резултати о ставовима возача о вожњи 20km/h изнад
дозвољене брзине на аутопуту, у насељу и у зони школе. Следећим графиконом, графикон 34, и
табелом 29, приказани су ставовив возача о вожњи 20km/h изнад дозвољене брзине у насељу.
Табела 29. Ставови возача о вожњи 20km/h изнад дозвољене брзине у насељу у зависности од
места становања

Место становања/Прихватљивост вожње 20 km/h преко дозвољене брзине у насељу

Урбано подручје 2 1.44

Рурално подручје 1 0.72

Из табеле 29 можемо видети да није велики број возача за које је прихватљиво возити 20km/h
изнад дозвољене брзине у насељу. Највећи проценат возача за које је ова активност прихватљива
живи у урбаном подручју и тај проценат износи 1.44% од укупног броја анкетираних возача.
 Рурално подручје 0.72

Урбано подручје 1.44

0.00 0.20 0.40 0.60 0.80 1.00 1.20 1.40 1.60

Ставови возача о вожњи 20km/h изнад дозвољене

брзине у насељу у зависности од места становања

Графикон 34. Ставови возача о вожњи 20km/h изнад дозвољене брзине у насељу у зависности од
места становања
На следећем графикону број 35 приказан је однос вршења контроле саобраћаја у руралним у
урбаним срединама. На основу добијених резултата видимо да се највећи проценат возача из
руралног подручја сложио са тим да се контрола саобраћаја у њиховом месту обавља неколико
пута месечно (27.1% од укупног броја анкетираних возача).

15.3
Не знам/немам одговора 33.3
6.8
Никада
0.0
15.3
Неколико пута годишње
14.9
27.1
Неколико пута месечно Рурално подручје
18.4
Урбано подручје
22.0
Једном до три пута недељно
18.4

Четири пута недељно 13.6

14.9
0.0 5.0 10.0 15.0 20.0 25.0 30.0 35.0

Контрола саобраћаја у руралним и урбаним срединама

Графикон 34. Контрола саобраћаја у односу на место становања

Највећи проценат испитаника руралног подручја се изјаснио да се контрола саобраћаја обавља
неколико пута месечно. Највећи проценат испитаника из градског подручја је означио да не зна
или нема одговор на питање колико често се обавља контрола саобраћаја, али се може издвојити
како њих 19,4% сматра како се контрола саобраћаја у урбаним срединама обавља једном до три
пута недељно. не

5. Дискусија

У овом истраживању учествовало је 86 испитаника мушког пола и 68 испитаника женског пола.

Чак 54,5% од укупног броја анкетираних особа припада старосној групи 21 до 26 година. 90%
испитаника поседује возачку дозволу, док њих 41% вози више од четири пута недељно. Сви ови
подаци су нам значајни како би смо извели валидне закључке по питању ставова возача о
безбедности саобраћаја.
35% испитаника се изјаснило да је за њих прихватљиво да возе 20 km/h изнад ограничења брзине
на аутопуту. Број и тежина саобраћајних незгода расте са повећањем брзине. Повећање брзине
знатно продужава време реакције возача. Ризик настанка саобраћајних незгода се повећа за 10% до
25% када просечна брзина порасте за 5km/h. Значајно је возаче упутити на додатне семинаре,
обнављање знања о прописима у саобраћају али и спроводити кампање о безбедности саобраћаја
како би се подигла свест возача о утицају брзине на безбедност. Све наведено би значајно
побољшало стање безбедности саобраћаја и смањило ризик настанка незгода.
Један од резултата анализе који се истиче односи се на прихватљивост не коришћења сигурносног
појаса на предњем седишту. 12% испитаника из руралног подручја је означило да је за њих ово
прихватљиво понашање, такође 9% њих се изјаснило да им је прихватљив пролазак на црвено
светло. Проценат испитаника градског подручја који прихвата оваква понашања износи: 4,6% за
не коришћење сигурносног појаса на предњем седишту и 3,4% за пролазак на црвено светло. Овде
се увиђа знатна разлика, која постаје још значајнија када се узме у обзир то да је већи број
испитаника из градског подручја.
Правилна употреба сигурносних појасева је једна од најважнијих мера у безбедности саобраћаја.
Ефекти употребе сигурносних појасева на предњим седиштима су око 40%, то значи да се за око
40% смањује број погинулих приликом судара возила.
Пролазак на црвено светло односно непоштовање светлосних саобраћајних сигнала је веома
опасно, јер нарушава начело поверења између учесника у саобраћају. Пролазак било ког учесника
(посебно возола) на црвено светло на семафору је веома опасно јер ствара опасан конфликт са
другим учесницима који се тешко избегава.
Као посљедица прихватања оваквог понашања истиче се пре свега нередовна контрола саобраћаја.
Велики број испитаника из руралних подручја је навео да се контрола саобраћаја у њиховим
местима обавља неколико пута месечно или ређе док се у градским срединама контрола обавља
једном до три пута недељно или више. Повећање контроле саобраћаја значајно би побољшало
стање безбедности и свест учесника о опасности прекршаја које чине.
 6. Закључак

Испитаници из градских подручја су знатно више забринути за загушења у саобраћају и сматрају

да већи проценат незгода изазивају загушења него што је то случај код испитаника из осталих
подручја. Већина испитаника није много забринута за саобраћајне незгоде, већи проценат њих је
исказао забринутост по питању незапослености. Али се такође истиче да је већи проценат
испитаника из градских подручја забринут за саобраћајне незгоде него што је то случај са
испитаницима из руралних подручја.
Саобраћај у градовима је знатно интензивнији па се тако и испитаници из градских подручја
сусрећу са различитим понашањима у саобраћају. Значајно је истаћи да је већина испитаника
свесна колико су одређена понашања у соабраћају опасна и да значајно доприносе настанку
саобраћајних незгода. Испитаници градских подручја сматрају да највећи број незгода проузрокују
техничке грешке на возилу док испитаници из руралних подручја сматрају да незгодама највише
доприноси вожња под дејством умора.
Већина испитаника градског подручја сматра да је значајно слати возаче на семинаре како би
обновили и стекли нова знања. Највећи проценат испитаника који се противи одласку на семинаре,
на основу обављеног истраживања, јесу испитаници из руралних средина.
Када је у питању прихваљивост понашања у саобраћају испитаници из руралних подручја знатно
више прихватају понашања као што су: вожња нерегистрованих возила, не коришћење
сигурносних појасева на предњим седиштима и пролазак на црвено светло.
Испитаници оба подручја су највећи број казни платили за прекорачење ограничења брзине, док је
значајно истаћи да су казну за вожњу под дејством алкохола чешће плаћали испитаници из
руралних средина.
ЛИТЕРАТУРА

[1] Meesmann, U., Torfs, K., Wardenier, N. & Van den Berghe, W. (2021) ESRA2 methodology. ESRA2
report Nr. 1 (updated version). ESRA project (E-Survey of Road users’ Attitudes). Brussels, Belgium:
Vias institute.
[2] Република Србија, Агенција за безбедност саобраћаја. Статистички извештај о стању
безбедности саобраћаја у Републици Србији у 2020. години. Београд 2021.
[3] Књига „Основе безбедности саобраћаја“, Крсто Липовац, Драган Јовановић, Миладин Нешић
[4] WHO Road traffic injuries (посећено дана: 10.01.2022.)
[5] Књига „Безбедност саобраћаја – Методе и анализе“ Далибор Пешић, Борис Антић, Крсто
Липовац

[6] : Goldenbeld, C., & Buttler, I. (2021) Enforcement and traffic violations. ESRA2 Thematic report Nr. 6.
ESRA project (E-Survey of Road users’ Attitudes). The Hague, Netherlands: SWOV Institute for Road
Safety Research.