Professional Documents
Culture Documents
Раде Јанковић - СИМБОЛИ ВЛАДАЈУ СВЕТОМ - СЛОВЕНСКО ДРУШТВО
Раде Јанковић - СИМБОЛИ ВЛАДАЈУ СВЕТОМ - СЛОВЕНСКО ДРУШТВО
sloven.org.rs/srb/?p=22455 1/24
12/6/22, 9:16 PM Раде Јанковић: СИМБОЛИ ВЛАДАЈУ СВЕТОМ – СЛОВЕНСКО ДРУШТВО
1.
sloven.org.rs/srb/?p=22455 2/24
12/6/22, 9:16 PM Раде Јанковић: СИМБОЛИ ВЛАДАЈУ СВЕТОМ – СЛОВЕНСКО ДРУШТВО
sloven.org.rs/srb/?p=22455 3/24
12/6/22, 9:16 PM Раде Јанковић: СИМБОЛИ ВЛАДАЈУ СВЕТОМ – СЛОВЕНСКО ДРУШТВО
sloven.org.rs/srb/?p=22455 4/24
12/6/22, 9:16 PM Раде Јанковић: СИМБОЛИ ВЛАДАЈУ СВЕТОМ – СЛОВЕНСКО ДРУШТВО
могли су лако бити написани и у самој редакцији, и чак потицати из пера самог Аписа, као,
на пример, чланак одштампан у броју од 3. априла 1912. године, у којем се поред осталог
каже: ’Наша војска не пропагира оне идеје које подижу немачку војску. Зашто наши
официри не крену напред? Организације патриота нико неће и не сме осудити. Паметан
народ, као што је немачки, пошао је одавде… Пођимо и ми одатле и створимо за нашу
војску боље услове и бољу будућност‘.“[3] У пропагирању немачког милитаризма
„Пијемонт“ је изузетну пажњу поклањао активностима које су јачале немачку борбену
силу. „Цитирани су у вези с тим немачки генерали, као генерал Лицман, затим војсковођа
Шарнхорст – ’да је само оружани народ у стању да створи и одржи државу, да речи и
говори нису батаљони‘, онда Бизмарк –да ’без војске нема Немачке: нити би постојала
нити би се одржала‘.“[4] Велику пажњу „Пијемонт“ је посвећивао и одгоју немачке
младежи. Са сугестијом да то треба да буде пример и за српску младеж, „Пијемонт“ је
одушевљено извештавао о великом сабору немачких студената у априлу 1912. године.
„Колико одушевљења код немачких студената! Колико праве и честите искрености за
национални напредак! Како су дубоко прожети идејом, да је војска сила изнад свих сила,
да је она оруђе изнад свих оруђа… Такав идеал, да је среће, требало би и наша
омладина да има.“[5] Али, за остварење таквог идеала, по мишљењу „Пијемонта“ – „треба
имати људе на врху државне управе, који ће војску подизати, који на њен развитак неће
жалити.“[6]То је значило да треба променити читаво политичко устројство српског
друштва. „Србија је, у оквиру те нове политике, коју је тражио ’Пијемонт‘, морала да
постане ’једна ратничка, војничка држава‘.“[7] Да би то постала на чело српске државе
требало је да дође нова елита. Та елита били су у првом реду официри.„Место политике
неуспеха и пораза – писао је „Пијемонт“ у пролеће 1912. године – ваља започети политику
успеха и победа, треба формулисати принципе нове политике која ће одвести Србију
слави и величини а који се састоје у новом режиму васпитања наше Омладине и спреми
наше Војске, у реорганизацији наше државе и у регенерисању наше расе. Ову нам
политику саветује Историја, ову нам политику препоручује живот…“[8] Принципи те нове
политике имали су да се остваре у једној – само једној партији! Ти принципи су: етатизам,
национализам и милитаризам.[9]
2.
пилотима. Касније се овај симбол појављује и у другим родовима руске војске. Тако на
црној застави „Царскоселског батаљона смрти“ видимо „Мртвачку главу“ са полукружним
натписом „Лучше смерть, чем гибель Родины“ („Боље смрт него пропаст Отаџбине“).
Слично томе, и на четничком барјаку појављује се „Мртвачка глава“ са натписом
„Уједињење или смрт“. (Паралелно, и ВМРО истиче свој барјак са „Мртвачком главом“ и
натписом „Слобода или смрт“). За време грађанског рата у Русији „Мртвачку главу“ су
истовремено користили и „црвени“ и „бели“. Бољшевици („црвени“) користили су
„Мртвачку главу“ као симбол „Црвеног терора“. На једној фотографији из 1917. године
видимо огромну црну заставу са лобањом и укрштеним костима, изнад које пише: „Живео
црвени терор“ („Да зравствует красный терор“). Контрареволуционари („бели“) користили
су „Мртвачку главу“ као симбол своје одлучности у борби са бољшевицима. Украјински
анархист Нестор Махно формирао је једну специјалну јединицу чији су борци били
обучени у црна сукнена одела и наступали са „Мртвачком главом“ на црној шубари. Тако
исто и „Корниловски ударни пук“ и „Женски батаљон смрти“ који је бранио „Зимски
дворац“ у новембру 1917. године…
Данас се „Мртвачка глава“ појављује свуда. Видимо је као налепницу која означава места
опасна по живот, као пиратску заставу у холивудским акционим филмовима, као украс на
свечаној одежди православних монаха (схимника), као декор у представи о Хамлету, као
реквизит у сатанистичким обредима, као тетоважу на телу криминалаца и девојака
сумњивог морала…„Симболи владају светом!“ – говорио је мудри Конфучије пре више од
2500 година. Некада давно, то су знали и наши преци. Птица, дрво, цвет или облак имали
су у њиховом животу своје алегоријско значење. Све је могло да буде „то“ и „нешто друго“,
истовремено. Ништа није било једнозначно. Све је имало своју симболику и своје дубље
значење. Смисао симбола био је важнији од спољашњег изгледа. Зато су наши преци
врло опрезно баратали са симболима. Знали су да симболи имају иницијацијско, а исто
тако и контраиницијацијско значење. Данас је то знање изгубљено. Модерни човек је
навикнут да све види у његовом баналном облику, зато му је лако подвалити. Кад хоће да
подвали човеку, Лукави му подметне баналну слику какав је и амблем „Мртвачка глава“.
sloven.org.rs/srb/?p=22455 6/24
12/6/22, 9:16 PM Раде Јанковић: СИМБОЛИ ВЛАДАЈУ СВЕТОМ – СЛОВЕНСКО ДРУШТВО
Данашњи модерни човек не зна да је то заправо симбол који скрива своје најдубље
значење, свој контраиницијацијски архетип, нападно истичући оне елементе који се
површно или само привидно везују за истинско иницијацијско дејство. Ако желимо да
разумемо зашто „Мртвачка глава“ производи контраиницијацијско дејство морамо, пре
свега, знати да су сви демонски симболи слојевити и да њихово значење, тиме и дејство,
зависе од узајамних веза између слојева и њихових веза са контекстом. Зато морамо да
пронађемо архетип, ако желимо да покажемо контратрадицијско дејство „Мртвачке
главе“ на исправну православну традицију.
3.
У члану 34 Устава организације „Уједињење или смрт“ детаљно је описан печат ове
организације. „Организација има следећи жиг: у средини обележја је јака и извијена рука
која носи раширену заставу. На застави, као амблем, мртвачка глава са укрштеним
костима, а поред заставе нож, бомба и отров. Око жига налази се, с лева на десно,
натпис: ’Уједињење или смрт‘, а испод ознака Централне управе у Београду: Врховна
Централна управа.“[12] Видели смо да „Мртвачка глава“ (Totenkopf) долази из немачке
војне традиције. Контратрадицијско дејство „Мртвачке главе“ састоји се у потискивању
традиционалног, више миленијума старог, српског амблема – крст са четири оцила – који
потпуно ишчезава у хералдици „Црне руке“.
sloven.org.rs/srb/?p=22455 7/24
12/6/22, 9:16 PM Раде Јанковић: СИМБОЛИ ВЛАДАЈУ СВЕТОМ – СЛОВЕНСКО ДРУШТВО
Па и сам назив „Црна рука“ има контратрадицијско дејство јер долази из шпанске, дакле
јеретичке, римокатоличке традиције, где се појављује под именом „Mano negro“, око 1807.
године, за време рата против Наполеона. Бочица са отровом и нож (кама) долазе из
језуитске традиције. На то упућује заклетва коју полажу језуити.[13] Из такве, или сличне
бочице, са „Мртвачком главом“ и једнакокраким крстом на етикети, узет је отров којим је
1937. године отрован српски патријарх Варнава (Росић).[14] Кама (нож) води у два
симболичка правца: ка немачком „Тајном суду“ (на шта сам већ указао) и ка језуитима
(што произилази из њихове заклетве). Бомба са упаљеним фитиљом долази из традиције
италијанских карбонара (анархиста).[15] Интересантно је да се бомба истог облика
(округла) појављује и у усташкој симболици (слово „U“ а у њему бомба са упаљеним
фитиљом). Реквизити који су коришћени у иницијацији нових чланова организације
„Уједињење или смрт“, крст, кама и револвер, коришћени су и у иницијацији припадника
„В.М.Р.О“ (Тајна македонска револуционарна организација) и „Усташа“ (Тајна хрватска
револуционарна организација), што указује да овај ритуал потиче из једног истог окултног
центра! По свему судећи, тај центар се налазио у Ватикану. На то упућује и изглед
заветног крста на којем су се заклињали црнорукци. Три горња краја крста завршавају се
са три круга који се секу, а распеће Исуса Христоса са мртвачком главом и укрштеним
костима урађено је по обрасцу западне, католичке иконографије.[16] То, наравно, не
значи да између ових тајних организација постоји директна веза, напротив! – веза је
посредна! – и зато је недокучива обичним члановима. Само повлашћени појединци из
врха организације могу знати како се та веза успоставља. Успоставља се преко
профанизованих, тобоже тајних организација – које су намерно профанизоване да би
прикриле оне истински тајне организације. Демони се врло ретко показују лично, али се
редовно показују преко својих „рекламних агената“ и „агената од утицаја“. Једна таква
веза могли би да буду тзв. „Баварски илуминати“. Њих је, као што се зна, основао језуита
Адам Вајсхаупт. Тобоже су сасвим случајно разоткривени, после једног „натприродног“
догађаја (гром убија њиховог повереника са торбом пуном тајних докумената!), због чега
су морали да напусте Баварску и да се размиле по читавој Европи. Читава та мистерија
са тобожњим „громом из ведрог неба“, заправо је обмана! – смишљена да би се
„Илуминати“ инфилтрирали у друге тајне организације, између осталих и међу масонима.
Као у Русију, и у Србију су поменути симболи, са њиховом контраиницијацијом и
контратрадицијским дејством, дошли из два правца, преко масонске и језуитске линије.
[17] Данас је њихово извориште замућено, а путеви до њега запретени. Тако модерни
Срби, из сасвим искрених патриотских разлога, гутају контратрадицијско дејство симбола
који су страни, штавише непријатељски према нашој православној традицији, као што
гутају увозну храну из супермаркета, о чијем пореклу не знају ништа. Храном трујемо
тело, а симболима душу! Лукави се никад не бори прса у прса, него ширећи заразу. Трује
скривеним, тзв. „сублимираним порукама“. Зато понављам: симболи владају светом!
Помоћу симбола врши се тзв. „меко освајање“. Сва мудрост ратовања, каже Сун Цу,
састоји се у томе.[18]
4.
замолио да поверено му писмо преда некоме „када земља буде слободна“. Прота је
писмо предао извесном Тодору Михајловићу из Београда[19], који је ово писмо наводно
однео Александру Ранковићу. Чим је прочитао писмо, шеф УДБЕ је наредио да се
истраже сви могући документи о „Солунском процесу“ и саслушају преживели сведоци.
Лично сумњам у ову Удбину верзију, као што сумњам и у верзију о „хватању Драже
Михајловића“, али веродостојност ове верзије и није од значаја за анализу која следи, те
се зато њоме и нећу бавити.[20] Претпоставимо да је тачна. Легенда даље каже:
пронађени су пуковник у пензији, члан „Црне руке“ Радоје Лазић и два бивша четника –
Ђорђе Константиновић (Георги Константиновски) и Темељко Вељановић (Темељко
Вељановски), који су изјавили да су лажно сведочили на „Солунском процесу“. Поступак
ревизије трајао је од 2. до 13. јуна 1953. године. Веће Врховног суда Народне Републике
Србије, којим је председавао бивши мајор ОЗНЕ, касније један од начелника српске
УДБЕ, Светолик Лазаревић, донело је 16. јуна 1953. године пресуду којом је утврђено да је
„Солунски процес“ био монтиран, да никаквог атентата на престолонаследника
Александра није било, те су сви осуђени ослобођени од оптужбе и рехабилитовани. Овим
потезом, Ранковић, Крцун и Светолик Лазаревић, ставили су тачке на своје политичке и
животне каријере, што ће им бити саопштено са закашњењем од читаве једне деценије.
Начелник ОЗН-e за Југославију (Александар Ранковић) и начелник ОЗН-e за Србију (Слободан Пенезић Крцун)
Најпре је 7. октобра 1953. године у Љубљани умро пуковник Радоје Лазић[21]. Затим је
умро Моша Пијаде у Паризу 1957. године, од изненадног срчаног удара[22]. За њим су 6.
sloven.org.rs/srb/?p=22455 9/24
12/6/22, 9:16 PM Раде Јанковић: СИМБОЛИ ВЛАДАЈУ СВЕТОМ – СЛОВЕНСКО ДРУШТВО
5.
sloven.org.rs/srb/?p=22455 10/24
12/6/22, 9:16 PM Раде Јанковић: СИМБОЛИ ВЛАДАЈУ СВЕТОМ – СЛОВЕНСКО ДРУШТВО
„Бела рука“ је мека, глатка, белопута. То је рука у дамским белим рукавицама до изнад
лаката, или у белим мушким рукавицама какве је носио и „друг Тито“. То је рука „Мајстора
масона“. Али и рука у белом сакоу какав је носио „друг Ђидо“. Као и рука свих поморских
официра у свету, који носе бела одела, беле чарапе, беле ципеле, беле шапке и – беле
рукавице. Отуда, „Бела рука“ у езотеричкој геополитици симболише све оно што се назива
„таласократија“, владавина „поморских сила“ („Атлантизам“). У православној традицији
она се описује као „звер из мора“.[28] Насупрот њој стоји „звер из земље“.[29]У
езотеричкој геополитици то је све оно што се назива „телурократија“, владавина „копнених
сила“ („Евроазија“), тачније срце „светског копна“ (Hartland). „Звер из земље“, то јест
владавину „копнених сила“ („телурократију“) симболише „Црна рука“ („црна земља“ и све
црно што из земље излази: нафта, угаљ, црни метали)… Нисам сигуран, штавише
сумњам! – да су Ранковић, Крцун и Светолик Лазаревић разумели дубоки езотеријски и
окултни смисао сукоба у који су били увучени 1953. године. Они јесу били вешти у
хватању и стрељању одметника, у пребијању њихових јатака и „обради сведока“, али та
вештина не помаже када се сукобите са невидљивим демонским силама. Ствар постаје
безнадежна када се у целу причу укључе, не више једна, него мноштво окултних група и
организација. То је као врт са стазама које се рачвају у разним правцима, секу се и опет
се рачвају у мноштво малих путељака. То и јесте смисао лавиринта: да створи збрку, да
збуни све који су незвани ушли у њега. Није случајно да у средишту лавиринта живи
Минотаур, чудовиште које прождире све који му се приближе. Лавиринт је древно
окултно средство. Опасно је ући у њега без исправног иницијацијског кључа. Било је
исувише наивно уверење, да ће читав тај монтирани процес „обнове монтираног
процеса“ („Солунског процеса“) проћи код супротне стране само као „исправљање
историјске неправде“, с обзиром да је било очигледно да се радило о афирмацији једног
политичког и националног завештања. Није било реално очекивање да ће све то проћи
незапажено[30]. Обнова „Солунског процеса“ била је лоша камуфлажа.
6.
sloven.org.rs/srb/?p=22455 11/24
12/6/22, 9:16 PM Раде Јанковић: СИМБОЛИ ВЛАДАЈУ СВЕТОМ – СЛОВЕНСКО ДРУШТВО
sloven.org.rs/srb/?p=22455 12/24
12/6/22, 9:16 PM Раде Јанковић: СИМБОЛИ ВЛАДАЈУ СВЕТОМ – СЛОВЕНСКО ДРУШТВО
[1] Црна рука, стр.391 (преузето из часописа „Нова мисао“, бр.8, Београд 1953.
[10] За употребу овог симбола у православној иконографији, даје се следеће објашњење. Кад је
први човек, Адам, умро након протеривања из раја, сахрањен је у Јерусалиму на брду, које ће се
управо зато назвати „Голгота“ („Гола глава“). Кад је Исус Христос разапет, неколико капи његове
крви кануле су на земљу и тако спрале првобитни праотачки грех, јер су кроз земљу допрле до
Адамове лобање. (Отуда назив „Адамова лобања“.) Ово објашњење, у неизмењеном облику,
подједнако прихватају православни, католички и протестантски теолози. У томе је проблем:
нисмо ли тиме загазили у екуменизам, ако прихватамо објашњења која су истоветна са
католичким и протестантским тумачењима? Осим тога, ово објашњење не даје комплетан
одговор. Ако је „Мртвачка глава“ симбол Адамове главе, шта симболизују укрштене кости?… Кад
симбол „Мртвачке главе“ каче на иконостасе, православни би морали да знају: да је овај симбол
дошао код нас из римокатоличке јереси, те да су ови јеретици, након што су отпали од
православља 1054. године, кроз читав средњи век користили људске лобање украшене сребром
као чаше за причешћивање оболелих од епилепсије!Тиме проблем постаје сложенији: нисмо ли
прихватањем овог симбола загазили у демонизам Запада? Или, прецизније речено: нису ли
екуменизам и демонизам синоними?…
[11] На једној фотографији из 1915. године видимо немачког генерала Аугуста фон Макензена са
шубаром на глави и „Мртвачком главом“ на шубари. Кад не бих знао ко је то, преварио бих се да
помислим, да је то неки четнички војвода с почетка XX века. Ова спољашња, формална
сличност има, ипак, и своје дубље, суштинско значење. То је генерал Макензен показао када је
наредио да се лешеви изгинулих бранилаца Београда сакупе и достојно, са свим војним
sloven.org.rs/srb/?p=22455 14/24
12/6/22, 9:16 PM Раде Јанковић: СИМБОЛИ ВЛАДАЈУ СВЕТОМ – СЛОВЕНСКО ДРУШТВО
почастима, сахране у заједничку гробницу на којој је подигнут и леп споменик и уписан један
кратак али речит епитаф: „Српским јунацима!“ Традицију Totenkopfhusaren преузели су у другом
светском рату припадници SS-а, али без витешких црта пруских хусара и симпатија за српски
народ. То значи да су узајамно корисне везе између немачке и српске војске заувек прекинуте
1915. године. Ево зашто. Почетком 1915. године Немачка је преко српског посланика у Берлину,
Милоша Богићевића, упутила предлог Србији за закључење сепаратног мира. Са тим се
сложила и Аустро-Угарска. „Као ’еквивалент‘ за све ово – пише Васа Казимировић – Србији би
могла бити обећана северна Албанија. Што се тиче сједињења Србије и Црне Горе, Монархија
више не би имала ништа против тога…“ (Црна рука, стр.622). У ту сврху Богићевић је дошао у
Србију и уместо у Владу или код министра иностраних послова, одмах је отишао у штаб
Драгутина Димитријевића Аписа. Апис се сложио са овим предлогом! Сложила се и опозиција и
добар део владајуће коалиције. Једино је престолонаследник Александар био против! Тако је
овај план пропао. Разочаран Милош Богићевић се вратио у Немачку где је наставио да живи све
до своје смрти.
[13] У тој заклетви се између осталог каже: „потајно ћу употребљавати отровни пехар, стиснути
конопац, челични бодеж или оловни метак, без обзира на част, ранг, достојанство или ауторитет
особе или особа, ма какви били услови њихових живота, јавни или приватни, онако како ме
буде, у било које време, упутио било који папин заступник или старешина браће по светој вери,
по друштву језуитском.“ (Др Алберто Ривера: ватиканске убице – Metaphysica, Београд, 2009,
стр.50) Застанимо за тренутак и замислимо се над овом заклетвом. Шта нам она казује? Језуита
ће, дакле, ако му „Црни папа“ (заступник „Белог папе“ међу језуитима) нареди, убити било кога,
без обзира на ранг, достојанство или ауторитет (то значи и принца Фердинанда, наследника
престола „Светог римског царства“!) и његову жену, без обзира какви били приватни услови
њеног живота (трудноћа!) Овим не тврдим, али и не искључујем! – да је Гаврило Принцип био у
директној вези са језуитима. Само изводим закључак: у конкретној ситуацији – случајно или
намерно?; свесно или несвесно? – Принцип је деловао по кодексу који примењују језуити. Зашто
би иначе убио Фердинандову трудну жену? Ако разлози нису ритуалне–демонске природе! –
који су онда политички разлози који оправдавају убиство трудне жене?…
[14] Ко је могао да отрује патријарха Варнаву? То је могао само неко ко му је био веома близак,
кога је патријарх волео и у кога је имао поверење, што му је омогућило лак приступ у
патријархове одаје. Он је могао да му донесе поздраве од пријатеља из детињства или родбине
и понуде које му шаљу: јабуку, сок од малине или колач, што је патријарха веома обрадовало и
разнежило. То је могао да буде неко ко се разуме у отрове, неки апотекар или лекар на пример.
Он је засигурно био атеиста, богоборац; мрзео је православље и сâм чин православног
патријарха. Неки анархист, масон или можда комунист?… (Др Алберто Ривера: „Након дуге и
пажљиве припреме за Руску револуцију, језуити су радили блиско с Марксом, Троцким, Лењином
и Стаљином. Ми смо тајно преселили наше злато у Русију, преко Немачке, користећи нашег
кључног човека. Веровали смо да ће наш непријатељ ускоро бити уништен…“ – Ватиканске
убице, стр.71). Не сме се превидети ни овај детаљ: бочица са отровом на печату „Црне руке“
има уписан мали крст, а испод њега „Мртвачку главу“!Крст има једнаке краке као крст
„Малтешких витезова“!
[15] На карбонарску везу упућује и овај детаљ: након што су одбили да га приме у четнике,
Гаврило Принцип је, кажу званични подаци, отишао на гроб Богдана Жерајића и заклео се на
верност идеји српског уједињења. Том приликом, он је на Жерајићев гроб просуо шаку српске
sloven.org.rs/srb/?p=22455 15/24
12/6/22, 9:16 PM Раде Јанковић: СИМБОЛИ ВЛАДАЈУ СВЕТОМ – СЛОВЕНСКО ДРУШТВО
земље коју је донео из Србије. Ово је еминентно карбонарски ритуал! Неофит који ступа у
карбонарску организацију, дужан је да по ноћи оде у шуму и донесе земљу, која се онда користи
у његовој иницијацији!
[16] Крст са три круга на врховима је розенкројцерског порекла. Три круга су три алхемијска
симбола: жива, сумпор и сô, исписани редом који има езотеријско значење. (Кети Барнс:
Масонски и окултни симболи – Пи Прес, Пирот, 2005, стр.120). Када се секу, њихови пресеци
образују окултни симбол називан „три ноге“ (triskelion).Симболизује сунце у кретању. Три крака
означавају три положаја сунца: излазак, зенит и залазак, који чине затворено кружно кретање –
реинкарнацију. Користи се и у значењу „666“. (Данас га користе многе глобалистичке
организације, на пример „Трилатерална комисија“ и „Друштво за светску будућност“.)
[17] Лобања са укрштеним костима се данас користи у најмање два масонска ритуала: приликом
пријема неофита у чланство и приликом иницијације мајстора масона. Приликом пријема, нови
члан „се уводи у осамљену собу која се зове соба за контемплацију, с повезом на очима; сама
соба делује злослутно. Зидови су потпуно црни и украшени скелетима, лобањама мртваца и
сузама које се виде на мртвачком покрову.“ (Анри Дирвил: Масони – Просвета, Београд, 2012,
стр.33-34);приликом иницијације масона из II у III степен, степен мајстора, кад га други мајстор
масон симболично „оживљава“, тако што га „подиже из мртвих“, са пода где је до тада лежао на
црној тканини на којој су бела лобања и укрштене кости. Језуитску линију, како је већ
напоменуто, можемо да пратимо све до барока, конкретно до Доситеја Обрадовића (који, док је
боравио у Загребу „при језуитам“, како сам каже, беше „изучавао некакве историјице“) и Вука
Караџића (који је прешао у католичанство да би се оженио католкињом).
[18] Сун Цу: „Борити се и победити у свим биткама није врхунска врлина; врхунска врлина
састоји се од сламања непријатељског отпора без борбе.“ (Умеће ратовања – Моно и Мањана,
Београд, 2009, стр.29).
[19] Тодор Михајловић се помиње у литератури као пријатељ Богдана Раденковића, који се са
Раденковићемна самрти, последњи видео. Али не и као пријатељ Љубомира Вуловића!
[20] Пуковник Љубомир Дабић, поротник војног суда, који је био задужен за извршење смртне
казне, у својем извештају од 26. јуна 1917. године каже: „Осуђени Димитријевић и Вуловић
доставили су, пре него што су се исповедили протојереју Здравку Паунковићу, писма за своје
породице; протојереј ће их данас предати команданту.“ (Солунски процес 1917, стр.106) Дакле,
нема ни говора о некаквом Тодору Михајловићу из Београда. Посебно је смешна напомена „када
земља буде слободна“. Све је то глупа Удбина комедија! Ако, пак, неко мисли да се протојереј
Паунковић усудио да не преда писма команданту, тај је тек права будала!
[21] О њему су сачувани сасвим штури подаци. Зна се да је рођен 1875. године у Рготини код
Зајечара. Вишу школу војне академије завршио 1912. године. У Балканским ратовима био је
најпре помоћник начелника штаба Дунавске дивизије а потом њен начелник штаба. У
организацију „Уједињење или смрт“ ступио је одмах по оснивању, и регистрован је под бројем
011(Солунски процес 1917, стр.73).У организацији је обављао функцију секретара. Код њега су
и пронађени спискови чланова организације, што је олакшало хапшење осталих чланова. На
„Солунском процесу“ био је најпре осуђен на смрт. Након жалбе осуђен је на казну затвора у
трајању од 20 година. Помилован је одлуком регента Александра (www.maticacasrpska.org.rs).
На обновљеном „Солунском процесу“ тврдио је: да му је „Црна рука“ од почетка „била
несимпатична због њене тајанствености и да се одмах разочарао у њу“ (Црна рука, стр.788). Као
sloven.org.rs/srb/?p=22455 16/24
12/6/22, 9:16 PM Раде Јанковић: СИМБОЛИ ВЛАДАЈУ СВЕТОМ – СЛОВЕНСКО ДРУШТВО
главни сведок поставио се у улогу „тужиоца“ против регента Александра и Николе Пашића, који
су га пре хапшења одликовали са два ордена „Карађорђеве звезде“ и два ордена „Белог орла“.
По његовом мишљењу „Солунски процес“ су исконструисали Пашић и Александар „само зато
да се Апису скине глава“ (Драгутин Димитријевић Апис, стр.308).
[22] Моша је био сарадник дневног листа „Пијемонт“ од његовог оснивања (1911) до Првог
светског рата (1914). Ако ништа друго, сигурно је познавао главног уредника Љубомира
Јовановића Чупу, што је сасвим довољно, ако се зна да је Чупа био spiritus movens „Црне руке“.
[24] Као пример наводим: само 4 дневна листа („Борба“, „Дневник“, „Политика“ и „Ослобођење“)
објавили су укупно 65 чланака, сви углавном на читавој страници, ретко на пола странице
(Милош Војиновић: Одјеци обнове солунског процеса 1953. године у југословенској штампи –
www.pdfslide.net).
[25] Упркос недвосмислено терористичком карактеру који је истакнут у чл.2 Устава организације
„Уједињење или смрт“, где се изричито каже: „Ова организација претпоставља терористичке
активности интелектуалној пропаганди, и због тога мора да остане апсолутно тајна за оне који јој
не припадају“ (Солунски процес 1917, стр.62). Упркос томе веће Врховног суда НР Србије је
закључило да „Црна рука“ није била илегална, већ само тајна организација („Може се
закључити, речено је у пресуди у вези с тим, да је обзиром на потребу конспирације у
заграничном раду, оснивање, постојање и делатност организације баш у интересу државе, чији
су органи у врховима били упознати, морало да буде тајно у државном интересу, како држава не
би морала да сноси евентуалне последице таквог рада…“ – Црна рука, стр.788).
[26] Одјеци обнове солунског процеса 1953. године у југословенској штампи – www.pdfslide.net)
[27] Нова мисао, бр.8/53, стр.257(Није на одмет да се подсетимо: уређивачки одбор часописа
„Нова мисао“ сачињавли су: Милан Богдановић, Добрица Ћосић, Оскар Давичо, Бора Дреновац,
Милован Ђилас, Душан Костић, Скендер Куленовић /главни и одговорни уредник/ и Михаило
Лалић.)
[28] Откривење: „И видјех звијер гдје излази из мора, која имаше седам глава, и рогова десет, и
на роговима њезинијем десет круна, а на главама њезинијем имена хулна. И звијер коју видех
бијаше као рис, и ноге јој као у медвједа, и уста њезина као уста лавова, и даде јој змија силу
своју, и пријестол свој, и област велику. /…/ И поклонише се звијери говорећи: ко је као звијер? И
ко може ратовати с њом?…“ ( 13:1,2,4,5).
[29] Откривење: „И видјех другу звијер гдје излази из земље, и имаше два рога као у јагњета; и
говораше као аждаха. И сву власт прве звијери чињаше пред њом; и учини да земља и који живе
на њој поклони се првој звијери… И учини чудеса велика, и учини да и огањ силази с неба на
земљу пред људима. И вара оне који живе на земљи знацима, који јој бише дани да чини пред
звијери…“ ( 13: 11,12,13,14).
[30] Нова мисао, бр.8/53, стр.250: „Али и на самом обновљеном процесу појавиле су се
тенденције, које су, објективно гледано, ишле за тим да изврше и извесну политичку
рехабилитацију организације ’Уједињење или смрт‘. Задатак суда био је да утврди материјалну
истину о Солунском процесу… Међутим, суд се упуштао у историјске оцене и идеолошка
sloven.org.rs/srb/?p=22455 17/24
12/6/22, 9:16 PM Раде Јанковић: СИМБОЛИ ВЛАДАЈУ СВЕТОМ – СЛОВЕНСКО ДРУШТВО
размишљања, што је само могло да шкоди објективности суда“ (Владимир Дедијер и Бранко
Павићевић: Докази за једну тезу).
[31] Исто, стр.258: „Како је било могуће да једно овакво нечувено искривљавање историјске
истине, извршено у одређене политичке циљеве, продре широко у нашу јавност без икаквог
отпора. /…/ Није ли узрок те појаве у томе, што се многи наши комунисти, па и неки стари,
заокупљени практицизмом, у суштини не баве политиком и идеолошким радом…“
Related Posts:
sloven.org.rs/srb/?p=22455 18/24
12/6/22, 9:16 PM Раде Јанковић: СИМБОЛИ ВЛАДАЈУ СВЕТОМ – СЛОВЕНСКО ДРУШТВО
Previous: Next:
Сајам антиквитета, уметнина и ручних радова Владимир Умељић: САГА О ЧАРНОЈЕВИЋИМА
Related Posts
sloven.org.rs/srb/?p=22455 19/24