Finansijsko Računovodstvo

DAMIR GAVRILOVIĆ 065/36-000-72
FINANSIJSKO
RAČUNOVODSTVO
SKRIPTA
WWW.LEONIDA.RS
1
RAČUNOVODSTVO I KNJIGOVODSTVO
Računovodstvo (Pojam i zadaci)
1. Šta je računovodstvo?
Računovodstvo je podfunkcija funkcije upravljanja koja svojim informacijama pomaže
funkciji upravljanja u domenu donošenja odluka i kontrole poslovanja.
2.Kome je računovodstvo podređeno?

Računovodstvo je podređeno menadžmentu.
3.Koja je definicija računovodstva?

Računovodstvo čine svi postupci čiji je zadatak količinsko i vrednosno obuhvatanje i
kontrola svih tokova novca i učinaka koji nastanu u preduzeću, koji su pre svega ALI
NE I ISKLJUČIVO izazvani proizvodnjom i prodajom učinaka.
4.Koji su zadaci računovodstva?
 Interni
 Eksterni
5.Koji su interni, zadaci računovodstva?
 Dokumentovanost i kontrola poslovanja

 Pružanje upravi preduzeća osnov za planiranje stanja na imovini i rentabiliteta
5a. Koji su eksterni zadaci računovodstva?
 Polaganje računa i
 Informisanje
6. Šta računovodstvo obuhvata, koja je struktura računovodstva?
 Knjigovodstvo sa bilansom
 Obračun troškova i rezultata
2
 Računovodstvena analiza i planiranje

 Računovodstveni nadzor
7. Na čije zahteve je usmereno finansijsko računovodstvo?

Usmereno je prvenstveno na informacione zahteve eksternih korisnika.
8.Na čije zahteve je usmereno upravljačko računovodstvo?

Usmereno je na informacione zahteve uprave preduzeća.
Knjigovodstvo (Pojam, ciljevi i zadaci)
9.Šta je knjigovodstvo?
Knjigovodstvo je računska osnova računovodstva jer obezbeđuje podatke koji se
primenjuju u ostalim delovima računovodstva.
10.Koji su ciljevi knjigovodstva?

Ciljevi knjigovodstva se izvode iz ciljeva preduzeća i dele se na :
 Eksterne (osnovne)
 Interne (sporedne, odnosno ostale)
11. Koji su eksterni (osnovni) ciljevi knjigovodstva?
 Utvrđivanje rezultata poslovanja u određenom vremenskom periodu

 Utvrđivanje stanja imovine, obaveza i sopstvenog kapitala na određeni dan
12. Koji su interni (sporedni) ciljevi knjigovodstva?
 Pružanje podataka za kontrolu rada lica kojima je povereno rukovanje delovima

imovine
 Pružanje podataka za planiranje rezultata stanja imovine, priliva i odliva novca
 Pružanje podataka za kontrolu izvršenja planskih veličina
3
13. Koji su zadaci knjigovodstva?

Zadaci knjigovodstva su:
 Prikupljanje
 Provera
 Klasifikacija
 Reklasifikacija
 Beleženje
 Čuvanje podataka
 Izveštavanje o nastalim poslovnim događajima
PREDMET KNJIGOVODSTVA
14. Šta je predmet knjigovodstva?

Predmet knjigovodstva je imovina preduzeća, odnosno promene koje se na njoj dešavaju. Te
promene se nazivaju ekonomske (poslovne) promene i menjaju visinu i/ili strukturu imovine.
15. Šta čini ukupnu, tj. bruto imovinu?

Imovinu čine sva sredstva koja preduzeće koristi radi ostvarenja svojih ciljeva.
Aktiva
16. Šta čini aktivu?

Aktiva je imovina posmatrana sa aspekta oblika u kojem se nalazi. Imovinu čine stvari,
prava i novac.
17. Kako se deli aktiva?

Prema svrsi u koju se koristi:
 Poslovna imovina
 Neposlovna imovina
4
Prema ulozi u poslovnom procesu, odnosno prema dužini vremena potrebnog za

transformaciju Novac-Roba-Proizvodnja-Roba1-Novac1:
 Stalna imovina
 Obrtna imovina
18. Čemu služi poslovna imovina?

Poslovna imovina učestvuje u stvaranju rezultata (koristi se u obavljanju delatnosti zbog
koje je preduzeće i osnovano).
19. Čemu služi neposlovna imovina?

Neposlovna imovina služi zadovoljenju zajedničkih potreba zaposlenih (autobusi za prevoz
do posla, odmarališta, restorani)
20. Šta čini stalnu imovinu?

Stalnu imovinu čine ulaganja čiji je koeficijent obrta manji od 1, potrebno joj je više od
godinu dana da prođe transformaciju N-R-P-R1-N1.
Stalna imovina može biti u materijalnom, imaterijanom i finansijskom obliku.
21. Šta čini obrtnu imovinu?

Obrtna imovina ima koeficijent obrta veći od 1, više puta u toku godine prođe transformaciju
N-R-P-R1-N1.
Obrtnu imovinu čine zalihe u potraživanju i gotovina.
Pasiva
22. Šta čini pasivu?

Pasiva je imovina posmatrana prema vlasništvu, tj. izvorima finansiranja.
Kapital ili izvori imovine mogu biti sopstveni i pozajmljeni.
23. Koje su odlike sopstvenog kapitala?
 Kapital vlasnika
 Nema unapred utvđen rok dospeća (stoji preduzeću na raspolaganju trajno, do
likvidacije)
 Izaziva isplate čija visina zavisi od visine ostvarenog rezultata
 Daje vlasniku pravo upravljanja preduzećem
 Predstavlja garantnu supstancu za pokriće gubitaka
5
 Dobija se kao razlika između ukupne imovine (aktive) i obaveza

 Označava se kao neto imovina (imovina finansirana iz sopstvenog kapitala)
24. Koje su odlike pozajmljenog kapitala?
 Kapital poverilaca
 Ima unapred utvrđen rok dospeća po čijem isteku mora da se vrati
 Za preduzeće predstavlja obavezu
 Za njegovo korišćenje plaća se naknada u vidu kamate (visina kamate ne zavisi od
ostvarenog rezultata)
 Ne daje pravo upravljanja preduzećem
 Pozajmljeni kapital se deli na dugoročne obaveze (rok dospeća im je duži od jedne
godine) i kratkoročne obaveze (rok dospeća je godinu dana ili kraći)
25. Šta je bilans stanja?

Bilans stanja je finansijski izveštaj koji prikazuje imovinu sa aspekta oblika i izvora
finansiranja na određeni dan.
26. Kako izgleda bilans stanja?
AKTIVA Bilans stanja na dan PASIVA

I POSLOVANA IMOVINA I SOPSTVENI KAPITAL (neto imovina)
1) STALNA IMOVINA II POZAJMLJENI KAPITAL (obaveze)
 Materijalna ulaganja  Dugoročne obaveze
 Nematerijalna ulaganja  Kratkoročne obaveze
 Finansijska ulaganja
2) OBRTNA IMOVINA
 Zalihe
 Potraživanja
 Gotovina
II NEPOSLOVNA IMOVINA
Bruto imovina -
Bruto imovina - zbir bilansa
zbir bilansa
27. Zašto je aktiva jednaka pasivi?

Zato što je reč o jednoj istoj imovini posmatanoj sa dva različita aspekta (sa aspekta oblika i
aspekta izvora finansiranja)
28. Kako se označava jednakost aktive i pasive?
6
Označava se kao bilansna jednakost koja raščlanjeno izgleda:

A=SK+O
SK=A-O
Neto imovina=bruto imovina-obaveze
29. Kako se klasifikuju aktiva i pasiva?

Aktiva se klasifikuje prema rastućoj likvidnosti, a pasiva prema rastućoj dospelosti.
UTICAJ EKONOMSKIH PROMENA NA IMOVINU

PREDUZEĆA
30. Šta su ekonomske promene?

Ekonomske promene su svi poslovni događaji koji menjaju visinu i strukturu, ili samo
strukturu imovine.
31. Koji sve tipovi poslovnih promena postoje?

Postoje četiri tipa poslovnih promena:
I Promene u strukturi (sastavu) aktive
II Promene u strukturi pasive
III Povećanje aktive i pasive za isti iznos
IV Smanjenje aktive i pasive za isti iznos
32. Koje su osnovne karakteristike poslovnih promena koje menjaju strukturu (sastav)
aktive?
 Menjaju samo aktivu dok je pasiva nepromenjena

 Visina bruto imovine se ne menja
 Kod ovih promena jedan oblik aktive se povećava, a neki drugi oblik se smanjuje
 Primeri ovih promena su: kupovina zaliha za gotovo, naplata potraživanja, završetak
proizvodnje itd.
33. Koje su osnovne karakteristike poslovnih promena koje menjaju strukturu (sastav)
pasive?
 Menjaju samo pasivu dok je aktiva nepromenjena

 Visina bruto imovine se ne menja
 Kod ovih promena jedan oblik pasive se povećava, a neki drugi oblik se smanjuje
7
 Primeri ovih promena su: pretvaranje kratkoročnih u dugoročne obaveze (ne menja se
neto imovina), povećanje obaveza usled rashoda (smanjuje se neto imovina),
smanjenje obaveza usled prihoda (povećava se neto imovina)
34.Koje su osnovne karakteristike poslovnih promena koje povećavaju aktivu i pasivu za

isti iznos?
 Povećavaju bruto imovinu

 Primeri ovih promena su: ulaganje kapitala od strane vlasnika (povećava se neto
imovina), zaduženje kod poverilaca (ne menja se neto imovina), prihodi od prodaje
(povećava se neto imovina), ostali ili finansijski prihodi (povećava se neto imovina)
35.Koje su osnovne karakteristike promena koje smanjuju aktivu i pasivu za isti iznos?
 Smanjuju bruto imovinu (zbir bilansa) preduzeća

 Primeri ovih promena su: povlačenje kapitala ili uloga od strane vlasnika (smanjuje se
neto imovina), razduženje kod poverilaca (neto imovina se ne menja), rashodi od
prodaje (smanjuje se neto imovina), ostali ili finansijski rashodi (smanjuje se neto
imovina)
Kako se utvrđivao rezultat u uslovima prostog knjigovodstva
36. Kako se utvrđivao rezultat u uslovima prostog knjigovodstva?

Rezultat se utvrđivao iz razlike sopstvenog kapitala na kraju i na početku perioda (na bazi
dva uzastopna inventara imovine).
37.Da li razlika izmedju sopstvenog kapitalana kraju i sopstvenog kapitalana početku

perioda uvek pokazuje ostvareni rezultat, bilo periodični, bilo finansijski?
Može ali i ne mora uvek da pokazuje ostvareni rezultat (jer na promenu sopstvenog kapitala
pored rezultata mogu da utiču i druge stvari).
38. Na promenu sopstvenog kapitala pored rezultata šta još može da utiče?
Na promene sopstvenog kapitala pored rezultata utiču i kapitalni transferi (naknadna
ulaganja ili naknadna povlačenja kapitala od strane vlasnika). Zbog toga, ako je bilo
kapitalnih transfera, oni treba da se neutrališu da bi se došlo do rezultata.
39. Kako možemo da neutrališemo kapitalne transfere?

Tako što će se naknadna ulaganja kapitala oduzeti, a naknadna povlačenja kapitala dodati
8
SK1 = SK0 + rezultat + ulaganja kapitala - povlačenja kapitala

SK1 - SK0 = rezultat + ulaganja kapitala - povlačenja kapitala
Rezultat = SK1-SK0 - ulaganja kapitala + povlačenja kapitala
40. Kada će razlika SK1 i SK0 predstavljati rezultat preduzeća?

Razlika SK1 i SK0 predstavljaće rezultat SAMO AKO NIJE BILO kapitalnih transfera ili
ako su dodatna ulaganja kapitala i naknadna povlačenja kapitalabila međusobno jednaka.
41. Da li razlika između SK1 i SK0 u nekoj situaciji može da pokazuje efekte kapitalnih
transfera?
Može, ali samo pod pretpostavkom da je ostvareni rezuiltat jednak nuli.
Kako se utvrđuje rezultat u uslovima dvojnog knjigovodstva
42. Kako se utvrđuje rezultat u uslovima dvojnog knjigovodstva?

U uslovima dvojnog knjigovodstva rezultat se utvrđuje iz razlike prihoda i rashoda.
43. Da li su prihodi i rashodi nastali poslovanjem samog preduzeća (interno) ili kroz
kapitalne transakcije?
Prihodi i rashodi su povećanja sopstvenog kapitala koja su nastala poslovanjem samog
preduzeća (interno), a NE kroz transakcije sa vlasnikom (kapitalne transakcije).
44. Šta su prihodi?

Prihodi su:
 Povećanja aktive ili smanjena obaveza nastala iz poslovanja bez obaveze vraćanja
 Povećanja sopstvenog kapitala
 Predstavljaju pozitivnu komponentu rezultata
 Povećavaju neto imovinu
45. Šta su rashodi?

Rashodi su:
 Smanjenja aktive ili povećanja obaveza nastala iz poslovanja bez mogućnosti

naknade
 Smanjuju sopstveni kapital
 Predstavljaju negativnu komponentu rezultata
 Smanjuju neto imovinu
9
46. Kako se dele prihodi i rashodi?

Dele se na:
 Prihode i rashode od prodaje robe i gotovih proizvoda

 Finansijske prihode i rashode
 Ostale prihode i rashode
47. Koje su karakteristike prihoda i rashoda od prodaje robe i gotovih proizvoda?
 Predstavljaju redovne poslovne prihode i rashode (nastaju obavljanjem osnovne

delotnosti preduzeća)
 Prihodi od prodaje uvek su praćeni rashodima (između njih postoji čvrsta povezanost)
 Zbog toga će sopstveni kapital biti povećan samo za razliku između prihoda i rashoda
48. Koje su karakteristike finansijskih i ostalih prihoda i rashoda?
 Među njima ne postoji čvrsta povezanost (nastanak prihoda nije praćen nastankom
rashoda)
 Finansijski prihodi i rashodi posledica su upravljanja finansijskim sredstvima
preduzeća (npr. kamate)
 Ostali prihodi i rashodi nastaju pod uticajem vanrednih, neuobičajenih okolnosti
(štete, viškovi, manjkovi, dati i primljeni pokloni, prodaja imovine odnosno prodaja
osnovnih sredstava, prodaja materijala, prodaja HOV po vrednosti drugačijoj od
knjigovodstvene)
49. Gde se prikazuju prihodi i rashodi?

Prikazuju se u bilansu uspeha.
50. Šta je bilans uspeha?

Bilans uspeha je finansijski izveštaj u kome su prikazani prihodi i rashodi nastali u toku
obračunskog perioda, tu se prikazuje i ostvareni rezultat kao njihova razlika.
51. Kako izgleda bilansna jednakost?

A = SK + O
52. Kako izgleda računovodstvena jednakost?

A + Rashodi = SK + O + Prihodi
10
53. Kako se dobija računovodstvena jednakost?

A = SK + O
A = SK + Rezultat + O
A = SK + Prihodi – Rashodi + O
A + Rashodi = SK + O + Prihodi
54. Šta spada u računovodstvene kategorije?
 Aktiva
 Rashodi
 Sopstveni kapital
 Obaveze
 Prihodi
NIKAKO NEMA PASIVE! (To je česta greška)
Globalna procedura u knjigovodstvu
55. Šta pokazuje globalna procedura u knjigovodstvu?

Globalna procedura u knjigovodstvu pokazuje kada se sastvaljaju određeni knjigovodstveni
instrumenti.
56. Šta su knjigovodstveni instrumenti?

Knjigovodstveni instrumenti su sredstva (evidencije, postupci, izveštaji) pomoću kojih se
ostvaruju ciljevi knjigovodstva.
57. Koji su osnovni knjigovodstveni instrumenti?

U osnovne knjigovodstvene instrumente ubrajaju se:
a) inventar imovine,
b) bilans stanja,
c) knjigovodstvena dokumenta,
d) dnevnik,
e) glavna knjiga,
f) pomoćne knjige,
g) zaključni list i
h) godišnji obračun.
11
58. Da li se knjigovodstveni instrumenti razlikuju u zavisnosti od delatnosti, pravne forme

preduzeća ili veličine?
Instrumenti koje knjigovodstvo koristi identični su u svim preduzećima, nezavisno od toga
čime se ono bavi, nezavisno od pravne forme u kojoj se vode kao i veličine.
Razlike postoje u slučajevima da li se firma osniva ili firma već postoji.
59. NAJVAŽNIJE PITANJE! Kako izgleda globalna procedura u preduzeću koje već
posluje?
01.01. radi se POČETNI BILANS
01.01. do 31.12. (knjiže se dokumentovane ekonomske promene kroz DNEVNIK,
GLAVNU KNJIGU i POMOĆNU KNJIGU, promene se evidentiraju na osnovu
KNJIGOVODSTVENE DOKUMENTACIJE, u ovom periodu se knjiže dokumentovane
ekonomske promene)
PRVA STVAR 31.12.: radi se INVENTAR (sastavlja se posle proknjiženih

dokumentovanih ekonomskih promena, služi za otkrivanje nedokumentovanih
ekonomskih promena upoređivanjem knjigovodstvenog i stvarnog stanja)
DRUGA STVAR 31.12.: rade se PREDZAKLJUČNA KNJIŽENJA (sprovode se posle

inventarisanja i posle proknjiženih dokumentovanih ekonomskih promena, cilj
predzaključnih knjiženja je usaglašavanje knjigovodstvenog i stvarnog stanja, kod
predzaključnih knjiženja knjiže se nedokumentovane ekonomske promene)
TREĆA STVAR 31.12.: radi se ZAKLJUČNI LIST (posle inventarisanja i

proknjiženihdokumentovanih i nedokumentovanih ekonomskih promena)
ČETVRTA STVAR 31.12.: radi se FORMALNI ZAKLJUČAK KNJIGA (posle svega

prethodnog: posle inventarisanja, proknjiženih dokumentovanih I nedokumentovanih
ekonomskih promena)
PETA STVAR 31.12.: radi se GODIŠNJI OBRAČUN (godišnji obračun obuhvata bilans
stanja, bilans uspeha, izveštaj o novčanim tokovima, izveštaj o promenama na
sopstvenom kapitalu, napomene (beleške uz finansijske izveštaje) i izveštaj o poslovanju)
60. Koji je prvi knjigovodstveni instrument u novoosnovanom preduzeću?

U novoosnovanom preduzeću prvi instrument je inventar, pa se na osnovu njega sastavlja
početni bilans i otvaraju knjige.
61. Na osnovu čega se sastavlja prvi bilans stanja novoosnovanog preduzeća?

Sastavlja se na osnovu inventara imovine.
62. Na osnovu čega se sastavljaju kasniji bilansi preduzeća (nakon otvaranja)?

Svi bilansi koji će se raditi kasnije, dobijaju se zaključivanjem računa glavne knjige.
12
63. Koji je jedini bilans koji se izvodi iz inventara?

Bilans otvaranja preduzeća je jedini bilans koji se izvodi iz inventara.
64. Kako se dobija početni bilans (bilans na početku godine) kod preduzeća koja već posluju?
Kod preduzeća koja već posluju, početni bilans ( bilans na početku godine ) otvara se na
bazi krajnjeg bilansa predhodne godine.
65. Šta je načelo bilansnog identiteta?

Načelo bilansnog identiteta je zahtev da kranji bilans jedne godine i početni bilans naredne
godine moraju biti jednaki.
66. Šta predstavlja osnov za otvaranje knjiga i koje dve vrste knjiga postoje u sistemu
dvojnog knjigovodstva?
Bilans predstavlja osnovu za otvaranje knjiga. Postoje dve osnovne knjige, to su:
DNEVNIK I GLAVNA KNJIGA.
67. Da li se prvo otvara dnevnik ili glavna knjiga?

Dnevnik je stariji oblik evidencije od računa. Na bazi bilansa se prvo otvara dnevnik, a na
osnovu dnevnika otvaramo račune glavne knjige. Kada nastane ekonomska promena prvi
pisani trag o toj promeni ostavlja se u knjigovodstvenom dokumentu.
Na bazi tog dokumenta promena se evidentira u dnevniku, kao jednoj evidenciji, a potom u
glavnoj knjizi kao drugoj evidenciji.
68. Kada se sastavlja inventar i zašto?

Inventar se sastavlja 31.12 (na kraju godine) posle proknjiženih dokumentovanih
ekonomskih promena.
Razlog sastavljanja inventara na kraju godine je taj da bi uporedili knjigovodstveno stanje
(ono na računima) i stvarno stanje (utvrđujemo ga inventarom) i da bismo otkrili
nedokumentovane ekonomske promene.
69. Zbog čega popis imovine prethodi izradi godišnjeg bilansa?

Zato što bilans imovine treba da iskaže pravu sliku imovine (podaci o imovini u bilansu
moraju odgovarati stvarnom stanju).
70. Na osnovu čega se otkrivaju nedokumentovane ekonomske promene?

Nedokumentovane ekonomske promene se otkrivaju na osnovu inventara.
71. Do čega dovode nedokumentovane ekonomske promene?

Nedokumentovane ekonomske promene dovode do manjka ili viška.
72. Kada se rade predzaključna knjiženja i koji je njihov cilj?

Predzaključna knjiženja se rade pre nego što ćemo zaključiti bilans (a posle proknjiženih
dokumentovanih ekonomskih promena i izvršenog invetarisanja). Cilj predzaključnog
knjiženja je otklanjanje razlika između knjigovodstvenog i stvarnog stanja. Nakon
13
predzaključnih knjiženja, knjigovodstveno i stvarno stanje je ujednačeno. Stanje u knjigama

pokazuje stvarno stanje imovine. Ovo nam je potrebno jer u bilansu mi moramo imati
stvarno, a ne knjigovodstveno stanje imovine.
Krajnji bilans se sastavlja onda kada usaglasimo knjigovodstveno sa stvarnim stanjem.
73. Šta je zaključni list I kako se sastavlja?

Zaključni list je knjigovodstveni instrument koji se koristi da bi se olakšalo sastavljanje
finansijskih izveštaja. Njega pravimo onda kada su završena predzaključna knjiženja
(ondosno posle proknjiženih dokumentovanih i nedokumentovanih ekonomskih promena).
Na bazi zaključnog lista sastavlja se bilans stanja i bilans uspeha.
74. Šta obuhvata godišnji obračun?
 Bilans stanja
 Bilans uspeha
 Izveštaj o novčanim tokovima
 Izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu
 Napomene (beleške uz finansijski izveštaj)
 Izveštaj o poslovanju
75. Čemu sluzi bilans stanja?

Služi za procenu imovinskog i finansijskog položaja preduzeća.
76. Čemu služi bilans uspeha?

Služi za procenu prinosnog položaja (zarađivačke sposobnosti, rentabiliteta)
77. Čemu služi izveštaj o novčanim tokovima?

Služi za procenu sposobnosti preduzeća da izmiri svoje finansijske obaveze, obuhvata prilive
i odlive imovine iz:
 poslovne aktivnosti
 aktivnosti investiranja
 aktivnosti finansiranja
78. Čemu služe izveštaji o promenama na sopstvenom kapitalu?

Služe da vlasnicima pokažu koje su promene uticale na sopstveni kapital.
79. Šta sadrže napomene (beleške) uz finansijski izveštaj?

Sadrže:
14
 Metode procenjivanja, promene metoda procenjivanja (sa razlozima za promene i

kvantifikovanim efektima)
 Detaljnije rasčlanjavanje bilansnih pozicija
 Informacije kojih nema u bilansu (npr. osigurane obaveze i potraživanja)
RAŠČLANJAVANJE BILANSA NA RAČUNE I

ZAKLJUČAK RAČUNA
(Dnevnik i Glavna knjiga)
80.Šta je račun?
Račun je dvostrani pregled u kome se obuhvataju sve ekonomske promene koje se odnose
na jednu bilansnu poziciju i to tako da se povećanja obuhvataju odvojeno od smanjenja.
81. Kako izgleda jednostrani račun?
Redni broj Datum Opis Duguje Potražuje Saldo

Redni broj Kada je Dokument na Iznosi povećanja ili Trenutno
stava iz promena osnovu koga smanjenja stanje
dnevnika nastala je promena pozicije
proknjižena
82. Šta predstavljaju promet strane duguje i promet strane potražuje?
 Promet strane duguje je zbir svih knjiženja na strani duguje

 Promet strane potražuje je zbir svih knjiženja na strani potražuje
83. Kako glase pravila za knjiženje?
Aktivni računi Pasivni računi
15
Početno stanje Smanjenja Smanjenja Početno stanje

Povećanja Povećanja
Saldo Saldo
Računi rashoda Računi prihoda
Povećanja Smanjenja Smanjenja Povećanja
Saldo
Saldo
84. Koji računi su računi stanja?

Aktivni i pasivni računi su računi stanja, realni ili stalni računi (jer postoje dok postoji
preduzeće). Nastaju rasčlanjavanjem bilansa stanja.
85.Koji računi su računi uspeha?

Računi prihoda i rashoda su računi uspeha, nominalni ili obračunski računi (jer se otvaraju
kad se jave u obračunskom periodu, zbog čega nemaju početno stanje i služe za obračun
rezultata)
86. Šta je saldo i kakav je karakter salda?

Saldo računa je razlika između prometa veće i prometa manje strane računa i pokazuje
trenutno stanje pozicije za koju se račun vodi.
Karakter salda nosi naziv strane sa koje potiče, odnosno strane koja ima veći promet.
87. Koji računi imaju dugovni saldo?

Dugovni saldo imaju računi aktive i rashoda (promet strane duguje je veći od prometa strane
potražuje)
88. Koji računi imaju potražni saldo?

Potažni saldo imaju računi pasive i računi prihoda (promet strane potražuje je veći od strane
duguje)
89. Koje su karakteristike Računa otvaranja?
 Otvaranje računa stanja vrši se preko računa otvaranja

 Račun otvaranja služi za povezivanje početnog bilansa sa računima i za kontrolu
tačnosti otvaranja računa na osnovu bilansa
 Na računu otvaranja promet strane duguje prometu strane potražuje i istovremeno
jednak zbiru bilansa
 Nakon otvaranja računa, saldo ovog računa je nula
 Račun otvaranja je inverzna slika početnog bilansa (jer se na levoj strani nalaze
početna stranja računa pasive, a na desnoj strani početna stanja računa aktive)
16
90. Šta znači formalno zaključiti račun?

Formalno zaključiti račun znači izravnati promet njegove leve i desne strane unošenjem salda
za izravnanje na manju stranu računa.
91. Gde se unosi saldo za izravnanje kod računa sa dugovnim saldom?

Unosi se na potražnu stranu.
92. Gde se unosi saldo za izravnanje kod računa sa potražnim saldom?

Unosi se na dugovnu stranu.
93. Koji računi se prvo zaključuju?

Prvo se zaključuju računi uspeha preko Računa dobitka ili gubitka.
94. Koje su karakteristike Računa dobitka ili gubitka?
 Na stranu duguje ovog računa unose se salda za izravnanje svih računa rashoda ovog
računa, dok se na stranu potražuje ovog računa unose salda za izravnanje računa
prihoda
 Izgleda isto kao bilans upeha
 Saldo ovog računa pre zaključka pokazuje ostvareni rezultat
 Ako je saldo dugovni nastao je gubitak (rashodi veći od prihoda)
 Ako je saldo potražni ostvaren je dobitak (prihodi veći od rashoda)
95. Kako se zaključuju računi stanja?

Računi stanja se zaključuju preko Računa izravnanja.
96. Koje su karakteristike Računa izravnanja?
 Na stranu duguje ovog računa unose se salda za izravnanje aktivnih računa, dok se na
stranu potražuje ovog računa unose salda za izravnanje pasivnih računa
 Izgleda isto kao krajnji bilans stanja
 Saldo ovog računa pre zaključka pokazuje ostvareni rezultat
 Dugovni saldo znači da je ostvaren dobitak (aktiva veća od pasive)
 Potražni saldo znači da je nastao gubitak (aktiva manja od pasive)
97. Kakav saldo imaju Račun dobitka ili gubitka i Račun izravnanja pre njihovog
međusobnog zaključka koji se radi na kraju?
Pre zaključka imaju saldo jednake visine, ali različitog karaktera
17
98. Koji je cilj formalnog zaključka računa?
 Da se izvrši podvajanje poslovanja između dve godine

 Da se računi oslobode akumuliranog prometa
 Da se obezbede podaci za računovodstvenu analizu
99. Koja su dva obavezna oblika knjigovodstvene evidencije?

Dva obavezna oblika knjigovodstvene evidencije su dnevnik i glavna knjiga.
100. Kako izgleda dnevnik?
Dnevnik
Iznos
Redni broj Datum Opis Poziv
Duguje Potražuje
101. U koju kolonu se unosi knjigovodstveni stav i šta ga čini?
 Knjigovodstveni stav se unosi u kolonu opis u dnevniku

 Knjigovodstveni stav čine nazivi računa koji duguju, nazivi računa koji potražuju i
kratak opis promene ili dokument na osnovu koga je zabeležena promena
102. Koje su karakteristike dnevnika?
 Dnevnik je hronološka evidencija

 U dnevniku se vrši kontiranje ekonomskih promena
 Pruža informacije o tome koje su se sve promene desile u određenom vremenskom
periodu i na kojim računima su obuhvaćene (celina knjigovodstvenog stava)
103. Šta znači kontirati ekonomsku promenu?

Kontirati promenu znači odrediti račune i strane računa na kojima će promena biti
proknjižena.
104. Koje su karakteristike glavne knjige?
 Glavna knjiga je skup svih otvorenih računa
18
 Predstavlja sistematsku evidenciju

 Pruža informacije koje su se promene desile u vezi sa nekom računovodstvenom
kategorijom i kakvo je njeno trenutno stanje
105. Koje su sličnosti i razlike dnevnika i glavne knjige?

Imaju istu sadržinu a razlikuju se po načinu klasifikovanja ekonomskih promena (formi) i
informacijama koje pružaju.
106. Kako izgleda probni list?
Probni list
Redni Naziv Bruto Bilans Saldo Bilans

broj Računa Duguje Potražuje Duguje Potražuje
Moraju biti jednake strane duguje i potražuje.
107. Koje su karakteristike probnog lista?
 Sastavlja se radi kontrole aritmetičke tačnosti knjiženja izvršenih u dnevniku i glavnoj

knjizi
 Sastavlja se po potrebi, mesečno ili tromesečno (NE NA KRAJU GODINE)
 Probni list je spisak svih računa glavne knjige sa pregledom prometa i salda
 U bruto bilansu zbir prometa strana duguje i potražuje mora biti međusobno jednak i
istovremeno jednak prometu dnevnika
 U saldo bilansu zbir kolona duguje i potražuje mora biti međusobno jednak
108. Kako izgleda zaključni list?

Zaključni list se sastoji iz četiri bilansa:
 bruto bilans,
 saldo bilans,
 bilans stanja i
 bilans uspeha.
19
Broj Naziv Bruto bilans Saldo bilans Bilans stanja Bilans uspeha
računa računa Dug. Pot. Dug. Pot. Aktiva Pasiva Rashodi Prihodi
109. Koje su karakteristike zaključnog lista?
 Sastavlja se posle izvršenih predzaključnih knjiženja, a pre izrade bilansa i formalnog

zaključka knjiga
 Cilj sastavljanja je priprema podataka za sastavljanje bilansa stanja i bilansa uspeha i
za formalan zaključak knjiga
 Sastavlja se isključivo pre izrade bilansa (na kraju godine)
 Zaključni list je spisak svih računa glavne knjige, sa pregledom prometa i salda, koji
su zatim uneti u bilans stanja i bilans uspeha (zato predstavlja prošireni probni list)
 Služi za kontrolu aritmetičke tačnosti knjiženja u dnevniku i glavnoj knjizi
Povezivanje (dnevnik-glavna knjiga-dokumentacija-bilansi)
110. Kako je povezan dnevnik sa računom glavne knjige?

Preko kolone Poziv.
111. Kako se povezuje dnevnik sa dokumentacijom?

Preko opisa promene.
112.Kako su povezani dnevnik i glavna knjiga sa početnim bilansom?

Preko Računa otvaranja.
113. Kako su povezani dnevnik i glavna knjiga sa krajnjim bilansom uspeha?

Preko Računa dobitka ili gubitka.
114. Kako su povezani dnevnik i glavna knjiga sa krajnjim bilansom stanja?

Preko Računa izravnanja.
114a) Kako su povezani računi glavne knjige sa dnevnikom, a kako sa dokumentacijom?
Računi se sa dnevnikom povezuju preko kolone redni broj (na računu se u glavnoj knjizi
unosi redni broj iz dnevnika), a računi glavne knjige se sa dokumentacijom povezuju preko
kolone opis.
20
INVENTAR IMOVINE
(+bilans stanja)
115. Šta je inventar imovine?

Inventar je detaljan popis imovine i obaveza preduzeća na određeni dan.
116. Kako je imovina iskazana u inventaru?

U inventaru je imovina iskazana pojedinačno, po vrsti, količini, ceni i vrednosti.
117. Koji su zadaci inventara kod novoosnovanih preduzeća?
 Da iskaže imovinu sa kojom preduzeće počinje svoj rad

 Kod ovih preduzeća inventar je prvi knjigovodstveni instrument koji nastaje u
globalnoj proceduri
 Na osnovu inventara se pravi bilans otvaranja (to je tako samo kod novoosnovanih
preduzeća)
118. Koji su zadaci inventara kod preduzeća koja već kontinuirano posluju?
 Da omogući utvrđivanje nedokumentovanih ekonomskih promena (utvrđuju se

upoređivanjem knjigovodstvenog stanja sa stvarnim (inventarnim) stanjem)
 Da omogući kontrolu rada računopolagača
119.Šta su nedokumentovane ekonomske promene?

To su promene koje su promenile imovinu ali zbog nepostojanja dokumenta nisu mogle da
budu proknjižene.
120. Kakav može biti inventar (popis)?
 Potpuni popis
 Parcijalni popis
121. Koje su karakteristike potpunog popisa?
 Obavlja se najmanje jednom godišnje
21
 U popisne liste se unosi:
- Stvarno stanje imovine

- Knjigovodstveno stanje imovine
- Utvrđene razlike
122. Koje su karakteristike parcijalnog popisa?
 Parcijalni popis obuhvata samo pojedine delove imovine (npr. blagajnu kod koje se
popis vrši dnevno)
 Služi za kontrolu rada računopolagača (blagajnika, magacionera)
123. Koje su sličnosti inventara i bilansa stanja?

Sadržina im je ista (i u jednom i u drugom instrumentu iskazana je imovina preduzeća)
124. Koje su razlike između inventara i bilansa stanja?
 Obim informacija
- Inventar-pojedinačno (po vrsti, količini, ceni i vrednosti)

- Bilans stanja-zbirno (po grupama po vrednosti)
 Forma, način prezentovanja informacija
- Inventar-forma liste
- Bilans stanja-forma konta i forma liste
 Način dobijanja
- Inventar-fizičkim popisom (brojanje,merenje,vaganje)

- Bilans stanja-zaključkom računa glavne knjige
 Uloga i mesto u globalnoj proceduri
-Moramo napraviti razliku između preduzeća koja već posluju i novoosnovanih preduzeća.
Ako preduzeća već posluju prvo se sastavlja početni bilans stanja, nakon toga se radi
inventar, nakon inventara se sastavlja krajnji bilans stanja.
Kod preduzeća koja se tek osnivaju prvo se radi inventar, na osnovu inventara se otvara
bilans otvaranja, nakon toga se radi inventar, pa krajnji bilans stanja.
22
KNJIGOVODSTVENA DOKUMENTACIJA
125. Šta je knjigovodstveni dokument?

Knjigovodstveni dokument je pisana isprava kojom se dokazuje nastanak ekonomske
promene
126. Zbog čega je obezbeđena objektivnost dokumentacije?

Obezbeđena je zbog suprotnosti interesa učesnika u promeni.
127. Koji su elementi knjigovodstvenog dokumenta?
 Naziv i broj dokumenta

 Mesto i datum
 Naziv lica koja su učestvovala u promeni
 Kratak opis ekonomske promene
 Iznos na koji promena glasi
 Potpisi odgovornih lica
128. U koliko primeraka se najčešće sastavlja dokument?

Najčešće se sastavlja u tri primerka.
129. Da bi postojao osnov za knjiženje, koja kontrola mora biti izvršena nad dokumentom?
 Formalna kontrola (da li ima sve bitne elemente)

 Računska kontrola (tačnost računskih operacija)
 Suštinska kontrola (da li je promena zaista nastala)
130. Kako se deli knjigovodstvena dokumentacija?

Prema mestu nastanka:
 Tuđa, strana dokumentacija (u preduzeće stiže spolja)

 Sopstvena dokumentacija (nastaje u samom preduzeću i može se podeliti na
sopstvenu internu koja nastaje u preduzeću i ostaje u preduzeću i sopstvenu
eksternu dokumentaciju koja nastaje u preduzeću i upućuje se institucijama ili licima
izvan preduzeća)
Podela dokumentacije na:
23
 Originalnu dokumentaciju (nastaje na mestu izvršenja promene i dokazuje njen

nastanak)
 Izvedenu dokumentaciju (nastaje u knjigovodstvu sa zadatkom da olakša i ubrza
knjiženje npr. razne specifikacije, liste ili spiskovi originalnih dokumenata, nalazi za
knjiženje itd.)
131. Šta spada u tuđu knjigovodstvenu dokumentaciju?

U tuđu knjigovodstvenu dokumentaciju spadaju:
 Izvod
 Faktura dobavljača
 Primljeno knjižno pismo
 Otpremnica dobavljača
 Obračunska situacija
132. Šta spada u sopstvenu internu knjigovodstvenu dokumentaciju?

U sopstvenu internu knjigovodstvenu dokumentaciju spadaju:
 Prijemnica
 Trebovanje
 Povratnica
 Zapisnik o prijemu osnovnih sredstava
 Predajnica (dostavnica) gotovih proizvoda
133.Šta spada u sopstvenu eksternu knjigovodstvenu dokumentaciju?

U sopstvenueksternuknjigovodstvenu dokumentaciju spadaju:
 Izlazna faktura
 Otpremnica
 Knjižno pismo upućeno kupcu
 Komisijski zapisnik
 Nalog za (uplatu, isplatu, prenos, naplatu)
 Data priznanica
134. Šta spada u izvedenu knjigovodstvenu dokumentaciju?
 Blagajnički nalog za naplatu

 Blagajnički nalog za isplatu
 Nalog za knjiženje
 Dnevnik blagajne
24
 Spiskovi, liste i rekapitulacije originalnih dokumenata (osim radne liste i

platnog spiska koji nisu izvedena dokumenta)
135.Šta ne spada u knjigovodstvena dokumenta a često se meša sa njima?

Nisu knjigovodstvena dokumenta:
 Kupoprodajni ugovor, odnosno zaključnica

 Nalog za izdavanje gotovih proizvoda iz magacina
 Odluka organa upravljanja o nabavci
POMOĆNE KNJIGE
136. Koje su karakteristike pomoćnih knjiga?
 Nisu obavezna evidencija

 Otvaraju se kada se u okviru pojedinjenih delova imovine ili obaveza javi veliki broj
pojedinačnih računa
 Formiranje pomoćne knjige vrši se izdvajanjem pomoćnih računa koji se tiču jednog
imovinskog dela ili obaveza iz glavne knjige (u glavnoj knjizi ostaje zbirni, sintetički
ili predstavnički račun)
137. Otvaranjem pomoćne knjige, koji se problemi rešavaju?

Rešavaju se problemi:
 Preglednosti glavne knjige

 Podele rada
138. Šta je analitički račun?

Račun koji je nastao rasčlanjavanjem sintetičkog računa naziva se analitički račun.
139. Šta je prost (pojedinačni) račun?

Prost ili pojedinačni račun je račun koji se ne može dalje rasčlanjavati.
140. Šta je subsintetički račun?

Ako se jedan analitički račun može dalje rasčlanjavati, onda se on naziva subsintetički račun.
25
Primeri:
 Kupci (sintetički račun)

 Kupci u zemlji i Kupci u inostranstvu (subsintetički računi i analitički računi)
 Račun konkretnog kupca, npr. Kupac Šid (prost račun i analitički račun)
141. Kog stepena složenosti su računi u glavnoj knjizi?

U glavnoj knjizi mogu biti računi sva tri stepena složenosti (sintetički, subsintetički i prosti).
142. Kog stepena složenosti su računi u pomoćnoj knjizi?

U pomoćnoj knjizi mogu biti samo prosti računi. U pomoćnoj knjizi važe pravila prostog
računovodstva.
143. Gde se prvo sprovode knjiženja?

Knjiženja se uvek prvo sprovode u pomoćnoj knjizi, zatim se sintetišu i zbirno prenose na
sintetički račun u glavnoj knjizi.
144. U kom su odnosu računi u pomoćnoj knjizi i sintetički račun?

Računi u pomoćnoj knjizi se prema sintetičkom računu odnose kao delovi prema celini.
145. U kom su odnosu pomoćna knjiga i sintetički račun?

Pomoćna knjiga se prema sintetičkom računu odnosi kao celina prema celini.
146. Šta je prometni list i kako izgleda?

Prometni list je spisak svih analitičkih računa koji pripadaju jednom sintetičkom računu sa
pregledom prometa i salda.
Redni Naziv Promet Saldo

Broj Računa Duguje Potražuje Duguje Potražuje
147. Čemu služi prometni list?

Prometni list služi da se kontroliše saglasnost knjiženja između sintetičkog računa i njegove
pomoćne knjige.
26
KONTNI OKVIR
148. Šta je kontni okvir?
 Kontni okvir je spisak svih računa koji mogu biti u knjigovodstvu preduzeća
(izabrani i klasifikovani prema unapred utvrđenom cilju)
 Kontni okvir je instrument za uvođenje jednoobraznog knjigovodstva
 Njegovim uvođenjem olakšava se obuka kadrova i olakšava i ubrzava kontrola
149. Šta je kontni plan?
 Kontni plan je spisak svih stvarno otvorenih računa u knjigovodstvu preduzeća

 Kontni plan je kontni okvir primenjen na konkretno preduzeće
150. Čime je određena forma kontnog okvira?

Određena je načinom obeležavanja računa.
151. Koji je dominantni sistem obeležavanja računa?

Dekadni sistem obeležavanja.
152. Koje su karakteristike dekadnog sistema obeležavanja?
 Računovodstvene kategorije su podeljene u 10 klasa računa (0-9)

 Svaka klasa sadrži 10 grupa (00-99, što znači da ukupno ima 100 grupa računa)
 Svaka grupa sadrži 10 trocifrenih računa (000-999, što znači da ima ukupno 1000
trocifrenih računa)
153. Koliko maksimalno trocifrenih računa sadrži kontni okvir?

Kontni okvir sadrži maksimalno 1000 trocifrenih računa i ne ide u dublje rasčlanjavanje.
154. Gde se dalje mogu rasčlanjavati računi?

U kontnom planu se računi mogu dalje rasčlanjavati na neograničen broj podračuna
(četvorocifrenih, petocifrenih itd.).
155. Čime je određena i od čega zavisi sadržina kontnog okvira?

Sadržina kontnog okvira određena je izborom informacija a zavisi od:
27
 Rangiranja ciljeva knjigovodstva (šta je primarni cilj)

 Načina bilansiranja uspeha
 Zahteva za informacijama internih i eksternih korisnika
156.Šta se određuje kontnim okvirom?

Kontnim okvirom se određuje:
 Izbor i raspored računa (sadržina knjigovodstva)

 Odnos između finansijskog i pogonskog knjigovodstva
 Način bilansiranja uspeha
157.U Republici Srbiji je propisana primena kog kontnog okvira?

Bilansnog kontnog okvira.
158. Koje su karakteristike bilansnog kontnog okvira?
 To je kontni okvir po principu zaključka

 Osnovnim ciljem knjigovodstva smatra dobijanje celishodnih finansijskih izveštaja
 Raspored računa odgovara rasporedu bilansnih pozicija u bilansu stanja i bilanu
uspeha
 Finansijsko i pogonsko knjigovodstvo su podvojeni u dva zasebna ali međusobno
povezana računa (dvokružni sistem organizacije i računovodstva)
 Pogonsko knjigovodstvo se nalazi u klasi 9
 Za obračun (bilansiranje) rezultata primenjuje se metoda ukupnih troškova
159. Kojim korisnicima više odgovara metoda ukupnih troškova?

Ova metoda više odgovara eksternim korisnicima (jer pruža uvid u strukturu ukupnih
troškova)
160. Koje su karakteristike funkcionalnog (procesnog) kontnog okvira?
 Osnovni ciljem knjigovodstva smatra se praćenje poslovnog procesa

 Raspored klasa računa prati kružni tok kretanja sredstava kroz preduzeće (prati
poslovni proces)
 Finansijsko i pogonsko knjigovodstvo su spojeni u jednu celinu (jednokružni sistem
organizacije knjigovodstva)
 Pogonsko knjigovodstvo se nalazi u klasi 5
 Za obračun (bilansiranje) rezultata primenjuje se metoda troškova prodatih učinaka
28
161. Kojim korisnicima više odgovara metoda troškova prodatih učinaka?

Ova metoda više odgovara internim korisnicima (jer omogućava utvrđivanje rezultata po
delovima preduzeća, kanalima prodaje itd.)
GREŠKE U KNJIGOVODSTVU
162. Kako se mogu podeliti greške u knjigovodstvu i uz pomoć kog knjigovodstvenog

instrumenta se mogu otkriti?
Prema posledicama koje izazivaju, greške u knjigovodstvu se mogu podeliti na greške koje
izazivaju:
 Nepodudarnost prometa strane duguje i strane potražuje (otkrivaju se na osnovu

probnog lista i zbira dnevnika)
 Nesaglasnost knjiga (otkrivaju se na osnovu probnog lista i prometnog lista)
 Nesaglasnost stvarnog i knjigovodstvenog stanja (otkrivaju se na osnovu inventara)
163. Koje su zajedničke karakteristike grešaka koje izazivaju nepodudarnost prometa

strane duguje i strane potražuje i grešaka koje izazivaju nesaglasnost knjiga?
 Reaguju na sistem automatske kontrole ugrađene u knjigovodstveni sistem

 Ne mogu se javiti pri upotrebi računara
164. Koji su načini ispravljanja grešaka?

Zavisno od toga kakva je greška napravljena, koriste se sledeći načini ispravljanja:
 Doknjižavanje
 Storniranje
 Storniranje sa doknjižavanjem
165. Kako bi ispravili sledeće greške?
 Propušteno knjiženje promene (doknjižavanje)

 Dvostruko knjižena promena (storniranje)
 Knjižen veći iznos od tačnog (storniranje)
29
 Knjižen manji iznos od tačnog (doknjižavanje)

 Promena knjižena na pogrešnim računima (storniranje sa doknjižavanjem)
 Promena knjižena na pogrešnim stranama ispravnih računa (storniranje sa
doknjižavanjem)
166. Koje dve vrste storna postoje?
 Obični (crni) storno

 Crveni storno
167. Koje su karakteristike crnog storna?
 Ispravka se unosi na suprotnu stranu računa od one na koju je uneto pogrešno

knjiženje
 Otklanja uticaj greške na saldo računa, ali se promet neopravdano uvećava
168. Koje su karakteristike crvenog storna?
 Ispravka se unosi na istu stranu računa gde je napravljena greška, ali se uokviri
crvenom bojom (što znači da taj iznos ima predznak minus)
 Otklanja se uticaj greške i na promet i na saldo računa
169. Koje karakteristike računa ugrožavaju greške u knjigovodstvu?

Greške u knjigovodstvu ugrožavaju homogenost i integralnost računa.
170. Šta je homogen račun?

Homogen račun je račun na kome su proknjižene samo one promene koje se na njega
odnose.
171. Šta je integralan (potpun) račun?

Integralan (potpun) račun je račun na kome su proknjižene sve promene koje se na njega
odnose.
30
PRINCIPI UREDNOG KNJIGOVODSTVA
172. Šta su principi urednog knjigovodstva?

To su pravila čijim poštovanjem se realizuju ciljevi knjigovodstva uz korišćenje
knjigovodstvenih instrumenata.
172a) Koje kvalitativne karakteristike knjigovodstvene informacije poseduju poštovanjem
ovih pravila?
Potpunost, blagovremenost, jasnost, uporedivost i pouzdanost.

173. Koje principe urednog knjigovodstva imamo?
 Princip potpunosti
 Ažurnosti
 Hronološkog reda
 Mogućnosti provere
 Jasnosti
 Materijalne ispravnosti
 Ekonomičnosti
Princip potpunosti
174. Koji je zahtev principa potpunosti?

Princip potpunosti zahteva da knjigovodstveno budu obuhvaćene sve računovodstvene
kategorije i sve promene koje se nad njima događaju.
175. Koji je cilj principa potpunosti?

Cilj principa potpunosti je dobijanje potpunih podataka o imovinskom položaju i položaju
uspeha preduzeća.
Princip ažurnosti
176. Koji je zahtev principa ažurnosti?

Princip ažurnosti zahteva da sve ekonomske promene budu knjigovodstveno obuhvaćene u
najkraćem mogućem roku.
177. Koji je cilj principa ažurnosti?

Cilj principa ažurnosti je dobijanje blagovremenih informacija.
31
178. Čime je ažurnost uslovljena?

Ažurnost je uslovljena:
 Rokovima (brzinom sastavljanja dokumentacije)

 Brzim dostavljanja na knjiženje
 Tehničkom osnovom knjigovodstvenog obuhvatanja
179. Koji je rok za dostavljanje dokumentacije na knjiženje u našoj zemlji?

U našoj zemlji je rok dostavljanja dokumentacije na knjiženje 3 dana od dana sastavljanja
ako su u pitanju sopstvena dokumenta ili 3 dana od dana prijema ako su u pitanju tuđa
dokumenta.
180. Koliko dana iznosi rok za knjiženje od dana prijema dokumenata?

Rok za knjiženje iznosi 5 dana od dana prijema dokumenta.
Princip hronološkog reda
181. Koji je zahtev principa hronološkog reda?

Princip hronološkog reda zahteva hronološko beleženje nastalih ekonomskih promena
(primenjuje se u svim knjigovodstvenim instrumentima, a dominantan je kriterijum u
dnevniku)
182. Koji je cilj principa hronološkog reda?

Cilj principa hronološkog reda je:
 Dobijanje informacija o razvoju poslova preduzeća

 Omogućavanje kontrole materijalne ispravnosti
Princip mogućnosti provere
183. Koji je zahtev principa mogućnosti provere?

Princip mogućnosti provere zahteva da knjigovodstvo bude organizovano tako da se tačnost
svakog knjigovodstvenog podatka može naknadno proveriti.
184. Koji je cilj principa mogućnosti provere?
32
Cilj principa mogućnosti provere je sticanje poverenja korisnika u istinitost knjigovodstvenih

podataka.
185. Kako se realizuje princip mogućnosti provere?

Princip mogućnosti provere se realizuje kroz međusobno povezivanje knjigovodstvenih
instrumenata. Time se omogućava da se za svaku bilansnu poziciju preko računa mogu videti:
 Promene koje su dovele do krajnjeg stanja

 Dokument na osnovu koga su knjižene
 Lica koja su učestvovala u izvršenju promene
Princip jasnosti
186. Koji je zahtev principa jasnosti?

Princip jasnosti zahteva da knjigovodstvene informacije budu jasno prezentovane.
187. Kako se realizuje princip jasnosti?

Princip jasnosti se realizuje kroz:
 Odgovarajuće raščlanjavanje računovodstvenih kategorija (pri čemu se zahteva

homogenost računa, grupa i podgrupa dobijenih raščlanjavanjem)
 Adekvatno obeležavanje delova dobijenih raščlanjavanjem
 Upotrebu bruto principa (primer IVOS)
 Zabranu mešanja računovodstvenih kategorija (zabrana prebijanja obaveze i
potraživanja)
187a) Kada možemo reći da su računi grupe i podrupe homogeni?

Homogeni su ako sadrže samo elemente koji im pojmovno i prema stepenu raščlanjavanja
pripadaju.
Princip materijalne ispravnosti
188. Koji je zahtev principa materijalne ispravnosti?

Princip materijalne ispravnosti zahteva istinitost knjigovodstvenih podataka što se postiže
obuhvatanjem svih i samo onih ekonomskih promena koje su stvarno nastale.
188a) Kako se postiže obezbeđenje principa materijalne ispravnosti?
33
 Kod novoosnovanih preduzeća sastavljanjem početnog bilansa na osnovu inventara, a

kod poreduzeća koja već posluju sastavljanjem početnog bilansa na osnovu
zaključnog bilansa prethodne godine
 Evidentiranjem ekonomskih promena na osnovu knjigovodstvene dokumentacije čija
je ispravnost proverena
 Usaglašavanjem knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem pre sastavljanja zaključnog
bilansa
189. Kako se ocenjuje princip materijalne ispravnosti?

Princip materijalne ispravnosti se ocenjuje sa aspekta usaglašenosti sa:
 Zakonskim propisima
 Profesionalnom regulativom
 Računovodstvenim politikama preduzeća
Princip ekonomičnosti
190. Koji je zahtev principa ekonomičnosti?

Princip ekonomičnosti zahteva da korist od raspolaganja knjigovodstvenim informacijama
bude veća od troškova njihovog dobijanja.
191. Kako se meri korist od raspolaganja dobijenim knjigovodstvenim informacijama?

Korist se meri visinom štete koju bi preduzeće pretrpelo da datom informacijom nije
raspolagalo.
192. Kako se realizuje princip ekonomičnosti?

Princip ekonomičnosti realizuje se i kao zahtev za zanemarivanjem relativno beznačajnih
pokazatelja (princip bitnosti ili materijalnosti).
RAČUNOVODSTVENA NAČELA
193. Šta su računovodstvenanačela?

Računovodstvena načela su pravila razvijena od strane računovodstvene teorije i prakse
usmerena na jasno definisanje računovodstvenih kategorija.
34
194. Koja računovodstvena načela postoje?
 Načelo dvostranog obuhvatanja poslovnih promena

 Načelo poslovne jedinice
 Načelo novčanog merila
 Načelo kontinuiteta poslovanja
 Načelo istorijskog (stvarnog) troška
 Načelo uzročnosti
 Načelo opreznosti
Načelo dvostranog obuhvatanja poslovnih promena
195. Šta podrazumeva načelo dvostranog obuhvatanja poslovnih promena?

Podrazumeva da svaka ekonomska promena utiče na najmanje dva imovinska dela.
Imamo četiri tipa poslovnih promena:
 promenu u strukturi aktive

 promenu u strukturi pasive
 povećanja aktive i pasive
 smanjenja aktive i pasive
Načelo poslovne jedinice
196. Koji je zahtev načela poslovne jedinice?

Načelo poslovne jedinice zahteva da se:
 Imovina preduzeća obuhvata odvojeno od ostale imovine vlasnika
 Da se uspešnost upravljanja tom imovinom kontroliše putem rezultata
197. Koje uže računovodstvene celine mogu da se formiraju unutar jednog preduzeća?
Unutar jednog preduzeća (poslovne celine)koja je i računovodstvena celina, može se
formirati više užih računovodstvenih celina:
 Mesta troškova
 Profitni centri
 Investicioni centri
35
198. Šta su mesta troškova?

Mesta troškova su delovi preduzeća unutar kojih se obavljaju homogene radne operacije.
199. Koji je cilj formiranja mesta troškova?

Cilj formiranja mesta troškova je kontrola troškova.
200. Kako se meri uspešnost poslovanja mesta troškova?

Uspešnost poslovanja mesta troškova meri se odnosom između planiranih i stvarno
nastalih troškova.
201. Šta su profitni centri?

Profitni centri su relativno samostalni, organizaciono i tehnološki zaokruženi delovi
preduzeća.
202. Ko utiče na visinu prihoda i rashoda profitnih centara?

Uprava profitnih centara utiče na visinu prihoda i rashoda.
203. Kako se meri uspešnost uprave profitnih centara?

Uspešnost uprave profitnih centara meri se visinom ostvarenog periodičnog rezultata.
204. Šta su investicioni centri?

Investicioni centri su relativno samostalni, organizaciono i tehnološki zaokruženi delovi
preduzeća čija uprava utiče (pored prihoda i rashoda) i na visinu uloženog kapitala.
205. Kako se meri uspešnost uprave investicionih centara?

Uspešnost uprave investicionih centara meri se stopom prinosa na uloženi kapital.
Načelo novčanog merila
206. Koji je zahtev načela novčanog merila?

Načelo novčanog merila zahteva da se imovina, prihodi, rashod i rezultat u knjigovodstvu
vode i u izveštajima iskazuju u nacionalnoj valuti. Cilj korišćenja novca je da se sve
računovodstvene kategorije i transakcije svedu na zajednički imenitelj.
207. Koja je pretpostavka načela novčanog merila?

Pretpostavka načela novčanog merila je stabilnost novca.
208. Šta se dešava ukoliko se kupovna moć novca tokom vremena menja?
36
Ukoliko se kupovna moć novca tokom vremena menja (inflacija, deflacija) vrednost
imovine i rezultata u finansijskim izveštajima neće biti realna, čime se narušava iskazna moć
knjigovodstvenih podataka.
209. Kako inflacija utiče na imovinu i rezultat?

U slučaju inflacije imovina je potcenjena, rezultat precenjen (jer se porede rashodi
iskazani u manjem broju dinara veće kupovne moći sa prihodima u većem broju dinara manje
kupovne moći)
Načelo kontinuiteta poslovanja

(going concern)
210. Šta podrazumeva načelo kontinuiteta poslovanja (going concern)?

Načelo kontinuiteta poslovanja podrazumeva da se preduzeća osnivaju sa ciljem da
kontinuirano posluju, i u trenutku osnivanja ne zna se tačan trenutak njihove likvidacije.
211. Koje su pretpostavke kontinuiranog poslovanja?

Pretpostavke načela kontinuiranog poslovanja su:
 Likvidnost (pravovremeno izmirenje obaveza)
 Rentabilnost (Održanje i uvećanje kapitala)
212. Koji je zahtev načela kontinuiteta poslovanja?

Načelo kontinuiteta poslovanja zahteva da se u cilju kontrole poslovanja i dugoročnog
kontinuiranog poslovanja obračunava periodični rezultat i da se imovina iskazuje u visini
izdataka učinjenih radi njenog sticanja.
213. Šta je periodični rezultat?

Periodični rezultat je rezultat koji se utvrđuje za kraće vremenske periode i deo je totalnog
rezultata (totalni rezultat se utvrđuje za ceo životni vek preduzeća)
214. Po kojim cenama se vrednuje imovina prilikom prekida poslovne aktivnosti

(poslovnog poduhvata)?
Prilikom prekida poslovne aktivnosti (poslovnog poduhvata) imovina se vrednuje po
likvidacionim cenama.
215. Kako se vrednuje imovina u toku kontinuiranog poslovanja?

U toku kontinuiranog poslovanja imovina se vrednuje u visini izdataka učinjenih radi
njenog sticanja.
37
216.Kako se zove i na osnovu čega se utvrđuje rezultat koji se utvrđuje prilikom prekida
poslovne aktivnosti (poslovnog poduhvata)?
Zove se totalni rezultat. Utvrđuje se na osnovu tokova novca (upoređivanjem uplata i
isplata).
217. Kako se zove i na osnovu čega se utvrđuje rezultat koji se utvrđuje kod preduzeća koja
kontinuirano posluju?
Zove se periodični rezultat. Utvrđuje se na osnovu tokova rentabiliteta (upoređivanjem
prihoda i rashoda)
218. Zašto je totalni rezultat nepodoban za kontrolu poslovanja?

Totalni rezultat je nepodoban za kontrolu poslovanja jer je aktivnost poslovne jedinice već
završena kada se on utvrdi.
Dugoročno poslovanje i potreba kontrole poslovanja su nametnule potrebu za utvrđivanjem
rezultata za kraće vremenske periode (periodičnog rezultata)
219. Na bazi čega se utvrđuje periodični rezultat?

Periodični rezultat se utvrđuje na bazi tokova rentabiliteta.
220. Koji je razlog za nepoklapanje tokova novca i tokova rentabiliteta?

Razlog za nepoklapanje tokova novca i tokova rentabiliteta je činjenica da na kraju
obračunskog perioda (u momentu fingiranog prekida poslovne aktivnosti) sve poslovne
operacije nisu dovedene do kraja.
Načelo istorijskog (stvarnog) troška
221. Koji je zahtev načela istorijskog (stvarnog) troška?

Načelo Istorijskog (stvarnog) troška zahteva da se imovina u knjigovodstvu i u bilansima
iskazuje u visini izdataka učinjenih radi njenog sticanja.
222. Kako se vrednuje imovina stečena kupovinom na tržištu?

Imovina stečena kupovinom na tržištu vrednuje se u visini nabavne vrednosti (materija,
roba, osnovna sredstva, HOV)
223. Kako se vrednuje imovina koja je rezultat procesa proizvodnje (gotovi proizvodi i
nedovršena proizvodnja)?
Vrednuje se u visini cene koštanja (visina ulaganja odnosno troškova koji su bili neophodni
za njenu proizvodnju)
224. Kako se vrednuju obaveze?
38
Obaveze se vrednuju po nabavnoj vrednosti (nabavna vrednost obaveze je visina primljenog

novca ili novčanog ekvivalenta u momentu nastanka obaveze)
225. Kako se vrednuju rashodi od prodaje robe i gotovih proizvoda?

Vrednuju se po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja.
226. Zašto se za procenjivanje koristi istorijski (stvarni) trošak, a ne dnevne vrednosti?

Razlog je objektivnost istorijskog troška koji je potkrepljen dokumentacijom, što
omogućava kontrolu.
227. Kada se koristi fer vrednost (dnevna vrednost)?

Samo tamo gde se dnevna vrednost može pouzdano potvrditi (npr. HOV koje se kotiraju na
berzi) može se koristiti njihova fer iliti dnevna vrednost.
228. Kada u privredi postoji monetarna nestabilnost (inflacija ili deflacija), primena
istorijskog troška ima kakve posledice?
Kod monetarne nestabilnosti primena istorijskog troška za posledicu ima smanjenje iskazne
moći knjigovodstvenih podataka (jer dnevna vrednost imovine znatno odstupa od vrednosti
po kojoj se imovina vodi u knjigovodstvu).
Načelo uzročnosti
229. Zbog čega se tokovi novca (uplate ili isplate) ne poklapaju sa tokovima rentabilnosti
(prihodi i rashodi)?
Zbog poštovanja načela kontinuiteta tokovi novca (uplate ili isplate) ne poklapaju se sa
tokovima rentabiliteta (prihodi i rashodi).
230. Šta je relevantno za obračun periodičnog rezultata?

Tokovi rentabilnosti su relevantni za obračun periodičnog rezultata.
231. Koji je zahtev načela uzročnosti?

Načelo uzročnosti zahteva da se u obračunskom periodu priznaju svi prihodi i rashodi koji
su u njemu nastali, nezavisno od toga da li su i kada prihodi naplaćeni, a rashodi
isplaćeni.
232. Kao posledica primene načela uzročnosti, šta obuhvata aktiva?

Zbog načela uzročnosti aktiva obuhvata:
 Unapred isplaćene rashode (isplata nastala u tekućem obračunskom periodu, a

rashod će nastati u budućem obračunskom periodu)
39
 Nastale, nenaplaćene prihode, odnosno obračunate prihode (prihod nastao u

tekućem obračunskom periodu, a primanje novca će nastati u budućem
obračunskom periodu)
233. Kao posledica primene načela uzročnosti, šta obuhvata pasiva?

Zbog načela uzročnosti pasiva obuhvata:
 Unapred naplaćene prihode (primanje novca nastalo u tekućem obračunskom

periodu, a prihod će nastati u budućem obračunskom periodu)
 Nastale, neisplaćene rashodee, odnosno obračunate rashode (rashod nastao u
tekućem obračunskom periodu, aizdatak će nastati u budućem obračunskom
periodu)
Načelo opreznosti
234. Koji je zahtev načela opreznosti?

Načelo opreznosti zahteva da se imovina i periodični rezultat oprezno odmere (da se spreči
precenjivanje imovine i precenjivanje rezultata)
235. Kada se primenjuje načelo opreznosti?

Ovo načelo se primenjuje kada se za vrednovanje imovine koristi načelo istorijskog troška.
236. Koja su pravila usmerena na oprezno odmeravanje imovine (sprečavanje

precenjivanja imovine)?
a) Za aktivu se koristi pravilo niže vrednosti
b) Za obaveze se koristi pravilo više vrednosti
237. Koji je osnovni zahtev pravila niže vrednosti?

Aktiva, delovi imovine preduzeća, može se procenjivati najviše po nabavnoj vrednosti,
odnosno ceni koštanja.
Od ove vrednosti treba odustati ako su na dan bilansa tržišne cene za date imovinske
delove niže, u tom slučaju imovinu treba proceniti po nižim tržišnim cenama (uvek se bira
manji iznos).
238. Koji je osnovni zahtev pravila više vrednosti?

Pasiva, odnosno obaveze moraju se proceniti najmanje u visini nabavne vrednosti, a ako
izmirenje obaveze zahteva isplatu veće sume novca od iznosa po kome se obaveza u
40
knjigama vodi onda se procenjivanje mora izvršiti po višoj vrednosti(uvek se bira veći
iznos).
239. Koja su pravila za oprezno odmeravanje rezultata?

Pravila za oprezno odmeravanje rezultata su:
 Princip realizacije (za dobitke)
 Princip impariteta (za gubitke)
240. Koji je zahtev principa realizacije?

Princip realizacije zahteva da se priznaju samo rezultati (dobici) potrvđeni kroz realizaciju
na tržištu.
Ranije je važio i za pozitivne i za negativne rezultate ali je vremenom princip impariteta
njegovo delovanje ograničio samo na pozitivne rezultate (dobitke)
241. Koji je zahtev principa impariteta?

Princip impariteta zahteva da se priznaju nastali gubici čak iako nisu tržišno realizovani.
Na ovaj način se koriguje princip realizacije što dovodi do nejednakog tretmana dobitaka i
gubitaka.
242. Šta ulazi u bilans uspeha kao rezultat primene načela opreznosti?
U bilans upeha ulaze realizovani dobici i gubici, kao i nastali a nerealizovani gubici (kao
rezultat primene načela opreznosti).
RAČUNOVODSTVO I KNJIGOVODSTVO
(Ispitna pitanja)
1) Osnovni ciljevi knjigovodstva su:

a. Utvrđivanje stanja imovine, obaveza i sopstvenog kapitala preduzeća u određenom
vremenskom periodu;
b. Pružanje podataka za kontrolu rada lica koja rukuju imovinom preduzeća;
c. Utvrđivanje rezultata poslovanja ostvarenog na određeni dan
d. Utvrđivanje rezultata poslovanja ostvarenog u određenom vremenskom periodu i stanja
imovine na određeni dan
e. Prikupljanje, provera, klasifikacija, reklasifikacija, beleženje, čuvanje podataka i
izveštavanje o nastalim ekonomskim događajima.
2) Knjigovodstvo je:
a. Vođenje knjiga
41
b. Skup postupaka kojim se količinski i vrednosno obuhvataju i kontrolišu svi tokovi novca i
učinaka koji su nastali pre svega proizvodnjom i prodajom učinaka
c. Računska osnova računovodstva
d. Utvrđivanje stanja imovine, obaveza i sopstvenog kapitala na određeni dan i periodičnog
rezultata ostvarenog u određenom periodu.
3) Utvrđivanje rezultata poslovanja ostvarenog u određenom vremenskom periodu i imovine

preduzeća na određeni dan su:
a.Zadaci knjigovodstva
b.Osnovni ciljevi računovodstva
c.Osnovni ciljevi knjigovodstva
d.Zadaci računovodstva
e.Ostali (interni) ciljevi knjigovodstva
4)Polaganje računa i informisanje su:

a.Interni zadaci računovodstva
b.Eksterni zadaci knjigovodstva
c.Eksterni zadaci računovodstva
d.Interni (ostali) ciljevi knjigovodstva
e.Ciljevi upravljačkog računovodstva
5)Zaokružite jedan ili više tačnih iskaza:

a.Računovodstvo je računska osnova knjigovodstva
b.Računovodstvo je nadređeno menadžmentu
c.Računovodstvo je podređeno menadžmentu
d.Računovodstvo nije povezano sa menadžmentom
e.Finansijskoračunovodstvo jepodređenomenadžmentu,aupravljačko računovodstvo je
nadređeno menadžmentu
f.Upavljačkoračunovodstvo jepodređenomenadžmentu,afinansijsko računovodstvo nije
povezano sa menadžmentom
g.Finansijsko računovodstvo je usmereno prvenstveno na eksterne, a upravljačko na interne
korisnike računovodstvenih informacija
6)Zadaci računovodstva su:

a.Prikupljanje, provera, klasifikacija, reklasifikacija, beleženje, čuvanje podataka i
izveštavanje o nastalim ekonomskim događajima
b.Utvrđivanje stanja imovine, obaveza i sopstvenog kapitala na određeni dan
c.Dokumentovanost, kontrola, polaganje računa i informisanje
d.Evidentiranje ekonomskih promena na računima
7)Eksterni zadaci računovodstva su:

a.Dokumentovanost i kontrola
b.Polaganje računa i kontola
c.Polaganje računa i informisanje
42
d.Informisanje i kontrola
e.Čuvanje podataka
8)Zadaci knjigovodstva su:

a.Utvrđivanje stvarnog stanja imovine i obaveza preduzeća
b.Pružanje podataka za kontrolu rada lica koja rukuju imovinom preduzeća
c.Prikupljanje, provera i izveštavanje o nastalim ekonomskim događajima
d.Utvrđivanje rezultata poslovanja ostvarenog u određenom vremenskom periodu i imovine
preduzeća na određeni dan
e.Prikupljanje, provera, klasifikacija, reklasifikacija, beleženje, čuvanje podataka i
izveštavanje o nastalim ekonomskim događajima
f.Prikupljanje, provera, klasifikacija, reklasifikacija, beleženje, čuvanje podataka,
izveštavanje, planiranje i analiza nastalih ekonomskih događaja.
Predmet knjigovodstva
(Ispitna pitanja)
1) Koji od navedenih iskaza u vezi sa pozajmljenim kapitalom su tačni:

a.Ima unapred utvrđeni rok dospeća
b. Donosi vlasniku prihod čija visina ne zavisi od visine rezultata
c.Daje pravo upravljanja
d.Vraća se tek u trenutku likvidacije ili stečaja preduzeća
2)Neto imovina preduzeća je:

a.Razlika bruto imovine i sopstvenog kapitala
b.Razlika bruto imovine i aktive
c.Imovina finansirana iz sopstvenog kapitala
d.Razlika bruto imovine i obaveza
3)Bruto imovina preduzeća je:

a.Zbir sopstvenog kapitala i dugoročnih kredita
b.Razlika aktive i obaveza
c.Zbir stalne imovine i dugoročnih izvora
d.Zbir stalne i obrtne imovine
e.Zbir bruto kapitala i imovine
4)Obrtna imovina preduzeća obuhvata:

a.Monetarnu imovinu i zalihe
b.Potraživanja, gotovinu i zalihe
c.Zalihe, gotovinu i materijalna ulaganja
d.Potraživanja, zalihe i nematerijalna ulaganja
43
5)Obrtna imovina preduzeća pobuhvata:

a.Imovinu koja ima koeficijenat obrta veći od 1
b.Imovinu koja ima koeficijenat obrta manji od 1
c.Svu imovinu koja ima materijalni oblik
d.Svu imovinu bez koje preduzeće ne može da posluje
6)Zbir bilansa pokazuje visinu:

a.Neposlovne imovine preduzeća
b.Bruto imovine preduzeća
c.Dugoročne imovine
d.Neto imovine
7)Stalna imovina preduzeća obuhvata:

a.Materijalna, nematerijalna i fiskalna ulaganja
b.Materijalna, nematerijalna i imaterijalna ulaganja
c.Zalihe, potraživanja i gotovinu
d.Materijalna, nematerijalna i finansijska ulaganja
e.Svu imovinu bez koje preduzeće ne može da posluje
8)Koji od navedenih iskaza u vezi sa sopstvenim kapitalom su tačni:

a.Ima unapred utvrđeni rok dospeća
b.Donosi vlasniku prihod čija visina ne zavisi od visine rezultata
c.Daje pravo upravljanja
d.Vraća se tek u trenutku likvidacije ili stečaja preduzeća
9)Jednakost bruto i neto imovine postojaće u slučaju:

a.Jednakosti prihoda i rashoda
b.Nepostojanja obaveza
c.Jednakosti obaveza i sopstvenog kapitala
d.Jednakosti aktive i pasive
e.Jednakosti potraživanja i obaveza
10)Stalna imovina preduzeća obuhvata:

a.Imovinu koja ima koeficijenat obrta veći od 1
b.Imovinu koja ima koeficijenat obrta manji od 1
c.Svu imovinu koja ima materijalni oblik
d.Svu imovinu bez koje preduzeće ne može da posluje
11)Izračunaj bruto imovinu, ako su zalihe 300, stalna imovina 2.000, sopstveni kapital 3.200,
obaveze 1.300.
12)Koliki je sopstveni kapital, ako su stalna imovina 1.000, zalihe 300, dugoročne obaveze
400, kratkoročne obaveze 150, materijalna ulaganja 500, potraživanja 100, gotovina 50?
44
13)Izračunaj visinu stalne imovine, ako je neto imovina 4.000, zalihe 1000, nematerijalna
ulaganja 200, obaveze 2.000, potraživanja 800 gotovina 500.
Uticaj ekonomskih promena na imovinu

(Ispitna pitanja)
1) U uslovima prostog knjigovodstva, razlika između sopstvenog kapitala na kraju i

sopstvenog kapitala na početku perioda pokazuje:
a.Periodični rezultat
b.Neto imovinu
c.Kapitalne transfere
d.Periodični rezultat, pod pretpostavkom da nije bilo transfera kapitala
e.Promene uloga vlasnika, pod pretpostavkom da je periodični rezultat jednak nuli
2)Ako je u uslovima prostornog knjigovodstva sopstveni kapital na kraju perioda jednak

sopstvenom kapitalu na početku perioda, to znači da:
a.Preduzeće nema obaveza
b.Preduzeće nije poslovalo
c.Periodični rezultat je jednak nuli
d.Na osnovu datih podataka se ne može izvući zaključak o uspehu preduzeća jer nema
informacije o transferima kapitala
3)U prostom knjigovodstvu periodični rezultat se obračunava:

a.Kao razlika uplata i isplata
b.Kao razlika prihoda i rashoda
c.Kao razlika između sopstvenog kapitala na kraju i sopstvenog kapitala na početku
obračunskog perioda
d.Kao razlika između sopstvenog kapitala na kraju i sopstvenog kapitala na početku
obračunskog perioda pod pretpostavkom da nije bilo transfera kapitala, ili uz korekciju za
nastale transfere kapitala.
4)Trgovac koji vodi prosto knjigovodstvo ima sledeće podatke: Sopstveni kapital na početku
perioda 123000, sopstveni kapital na kraju perioda 145000, u toku perioda trgovac je uložio
47000, i povukao iz poslovanja 20000. Ovaj trgovac ostvario je dobitak/gubitak u iznosu: a)
45000, b) 5000, c) 47000, d) 49000, e) 22000.
5)Zaokružite promene koje ne menjaju bruto imovinu:

a.Naplata potraživanja od kupaca
b.Razduženje kod poverilaca
c.Prodaja imovine sa dobitkom
45
d.Prihodi od prodaje
e.Uzimanje kredita od banke
f.Nastanak ostalih rashoda
g.Pretvaranje kratk. u dugor. kredite
h.Povećanje uloga vlasnika
6)Zaokružite promene koje menjaju bruto imovinu:

7)Dopišite kojim računovodstvenim kategorijama pripadaju:

a.Dobavljači _______________
b.Troškovi prodatih gotovih proizvoda _______________
c.Finansijski prihodi _______________
d.Kupci _______________
e.Ulozi vlasnika _______________
f.Nematerijalna ulaganja _______________
8)Zaokružite promene koje smanjuju neto imovinu:

9)Zaokružite promene koje povećavaju neto imovinu:

46
10)Zaokružite promene koje smanjuju bruto imovinu:

11)Zaokružite promene koje povećavaju bruto imovinu:

12)Zaokružite promene koje ne menjaju neto imovinu:

g.Pretvaranje kratk. u dugor. Kredite
13)Rashodi su:
a.Smanjenja aktive ili smanjenja obaveza nastala iz poslovanja bez mogućnosti naknade
b.Povećanja aktive ili smanjenja obaveza nastala iz poslovanja bez obaveze vraćanja
c.Smanjena aktive ili povećanja obaveza nastala iz poslovanja bez obaveze vraćanja
d.Smanjena aktive ili povećanja obaveza nastala iz poslovanja bez mogućnosti naknade
14)Prihodi su:
a.Povećanja aktive ili smanjenja obaveza nastala iz poslovanja bez mogućnosti naknade
b.Povećanja aktive ili smanjenja obaveza nastala iz poslovanja bez obaveze vraćanja
c.Smanjena aktive ili smanjenja obaveza nastala iz poslovanja bez obaveze vraćanja
d.Smanjena aktive ili povećanja obaveza nastala iz poslovanja bez mogućnosti naknade
15)Zaokružite promene koje menjaju neto imovinu:
47

g.Pretvaranje kratk. u dugor. Kredite
16)Dopišite na koji način navedene promene menjaju bruto imovinu:

a.Zaduženje kod poverilaca _______________
b.Rashodi od prodaje gotovih proizvoda _______________
c.Povlačenje kapitala _______________
d.Završetak proizvodnje _______________
17)Dopišite na koji način navedene promene menjaju neto imovinu:

a.Zaduženje kod poverilaca _______________
b.Rashodi od prodaje gotovih proizvoda _______________
c.Povlačenje kapitala _______________
d.Završetak proizvodnje _______________
18)Ako je preduzeće poslovalo sa gubitkom tada je pre integracije uspeha u stanje:

a.Aktiva veća od pasive, a rashodi veći od prihoda
b.Aktiva manja od pasive, a rashodi manji od prihoda
c.Aktiva veća od pasive, a rashodi manji od prihoda
d.Aktiva manja od pasive, a rashodi veći od prihoda
19)Ako je preduzeće poslovalo sa dobitkom tada je pre integracije uspeha u stanje:

a.Aktiva veća od pasive, a rashodi veći od prihoda
b.Aktiva manja od pasive, a rashodi manji od prihoda
c.Aktiva veća od pasive, a rashodi manji od prihoda
d.Aktiva manja od pasive, a rashodi veći od prihoda
Raščlanjenje bilansa na račune, zaključak računa i sastavljanje

bilansa iz računa
(Ispitna pitanja)
1)Potražni saldo računa izravnanja pokazuje:

a.Da je aktiva veća od pasive za iznos nastalog dobitka
b.Da je aktiva veća od pasive za iznos nastalog gubitka
c.Da je pasiva veća od aktive za iznos nastalog dobitka
48
d.Da je pasiva veća od aktive za iznos nastalog gubitka

e.Da je prilikom otvaranja dnevnika i glavne knjige na osnovu početnog bilansa došlo do
greške
2)Dugovni saldo nekog računa pokazuje:

a.Da je strana duguje veća od strane potražuje i da je reč o računu pasive ili prihoda
b.Da je strana duguje veća od strane potražuje i da je reč o računu aktive ili rashoda
c.Da je strana potražuje veća od strane duguje i da je reč o računu pasive ili prihoda
d.Da je strana potražuje veća od strane duguje i da je reč o računu aktive ili rashoda
e.Da je strana duguje veća od strane potražuje i da je reč o računu aktive ili prihoda
3)Dugovni saldo računa izravnanja pokazuje:

a.Da je aktiva veća od pasive za iznos nastalog dobitka
b.Da je aktiva veća od pasive za iznos nastalog gubitka
c.Da je pasiva veća od aktive za iznos nastalog dobitka
d.Da je pasiva veća od aktive za iznos nastalog gubitka
e.Da je prilikom otvaranja dnevnika i glavne knjige na osnovu početnog bilansa došlo do
greške
4)Računi prihoda i rashoda su:

a.Realni računi, jer su na njima iskazani realni prihodi i rashodi
b.Računi uspeha, jer su namenjeni obračunu sopstvenog kapitala i obaveza
c.Stvarni računi, jer su na njima prikazani prihodi i rashodi na osnovu kojih se utvrđuje
stvarni rezultat obračunskog perioda
d.Obračunski računi, jer su na njima iskazani prihodi i rashodi na osnovu kojih se utvrđuje
rezultat obračunskog perioda
5)Formalni zaključak knjiga se vrši:

a.Na kraju godine, da bi se formalno podvojilo stanje između poslovnih godina i računi
oslobodili salda
b.Prema potrebi, da bi se formalno podvojilo između poslovnih godina i računi oslobodili
prometa
c.Na kraju godine, da bi se formalno podvojilo između poslovnih godina i računi oslobodili
prometa
d.Na kraju godine, da bi se formalno podvojilo između poslovnih godina i računi oslobodili
prometa i salda
6)Za proveru saglasnosti knjiženja između sintetičkog računa i njegove pomoćne knjige
koristi se:
a.Prometni list i zaključni list
b.Probni list i prometni list
c.Probni list i zaključni list
d.Prometni list
e.Inventar imovine
49
7)Probni list se sastavlja:

a.Po potrebi, da bi se proverila saglasnost pomoćne knjige i sintetičkog računa
b.Na kraju godine, da bi se proverila saglasnost dnevnika i glavne knjige
c.Po potrebi, da bi se proverila saglasnost dnevnika i glavne knjige
d.Na kraju godine, da bi se proverila saglasnost pomoćne knjige i sintetičkog računa
8)Nacrtajte jednostrani račun i navedite na koji se način računi glavne knjige povezuju sa
dnevnikom, a kako sa dokumentacijom.
9)Potražni saldo nekog računa pokazuje:

a.Da je strana duguje veća od strane potražuje i da je reč o računu pasive ili prihoda
b.Da je strana duguje veća od strane potražuje i da je reč o računu aktive ili rashoda
c.Da je strana potražuje veća od strane duguje i da je reč o računu pasive ili prihoda
d.Da je strana potražuje veća od strane duguje i da je reč o računu aktive ili rashoda
e.Da je strana potražuje veća od strane duguje i da je reč o računu pasive ili rashoda
10)Za proveru saglasnosti knjiženja između dnevnika i glavne knjige koristi se:
a.Prometni list, koji se sastavlja jednom godišnje
b.Probni list, koji se sastavlja na kraju obračunskog perioda
c.Prometni list, koji se sastavlja na kraju meseca
d.Zaključni list, koji se sastavlja mesečno
e.Probni list, koji se sastavlja mesečno ili tromesečno
11)U globalnoj proceduri predzaključna knjiženja se preduzimaju:

a.Nakon proknjiženih dokumentovanih i nedokumentovanih ekonomskih promena
b.Nakon proknjiženih dokumentovanih ekonomskih promena
c.Nakon proknjiženih nedokumentovanih ekonomskih promena i sprovedenog inventarisanja
d.Nakon proknjiženih dokumentovanih ekonomskih promena i sprovedenog inventarisanja
12)Na aktivnim računima pravila za knjiženje su sledeća:

a.Na levoj strani su sva povećanja, a na desnoj sva smanjenja i saldo za izravnanje
b.Na levoj strani su početno stanje i sva smanjenja, a na desnoj sva povećanja i saldo za
izravnanje
c.Na levoj strani su početno stanje i sva povećanja, a na desnoj sva smanjenja i saldo za
izravnanje
d.Na levoj strani su početno stanje i sva povećanja, a na desnoj sva smanjenja i saldo
13)Ako račun otvaranja ima dugovni saldo od 40000 dinara, to znači:

a.Da je nastao gubitak od 40000 dinara
b.Da je došlo do greške prilikom preuzimanja podataka iz početnog bilansa
c. Da je nastao dobitak od 40000 dinara
d.Da je nastao manjak od 40000 dinara
e.Da je aktiva veća od pasive za 40000 dinara usled greške prilikom preuzimanja podataka iz
početnog bilansa.
50
14)Ako je saldo Računa dobitka ili gubitka potražni i iznosi 1.500.000 din., a dugovni promet
Računa izravnanja iznosi 9.500.000 din:
a.Saldo računa izravnanja je ……….. i iznosi ………..
b.Potražni promet računa izravnanja iznosi ………..
c.Preduzeće je ostvarilo dobitak/gubitak (zaokruži)
15)Jednakost prometa dnevnika i glavne knjige se, tokom godine, povremeno proverava
sastavljanjem:
a.Inventara
b.Probnog lista
c.Prometnog lista
d.Zaključnog lista
e.Rekapitulacije
16)Dugovni promet računa dobitka ili gubitka pokazuje:

a.(zbir) salda za izravnanje računa rashoda
b.(zbir) salda za izravnanje računa prihoda
c.Da su rashodi veći od prihoda za iznos nastalog gubitka
17)Kontrola aritmetičke tačnosti izvršenih knjiženja između dnevnika i glavne knjige vrši se
pomoću:
a.Bilansa stanja
b.Zaključnog lista
c.Prometnog lista
d.Probnog lista
e.Godišnjeg obračuna
18)Potražni promet računa otvaranja pokazuje:

a.Početno stanje svih aktivnih računa
b.Krajnje stanje svih aktivnih računa
c.Početno stanje svih pasivnih računa
d.Krajnje stanje svih pasivnih računa
19)Na računima rashoda pravila za knjiženje su sledeća:

a.Na levoj strani su sva povećanja a na desnoj sva smanjenja
b.Na levoj strani su početno stanje i sva smanjenja,a na desnoj sva povećanja
c.Na levoj strani su sva smanjenja, a na desnoj sva povećanja i saldo za izravnanje
d.Na levoj strani su sva smanjenja i saldo za izravnanje a na desnoj sva povećanja
20)Ako je saldo na Računu izravnanja potražni i iznosi 100.000, i ako su prihodi 160.000,
rashodi su:
a) 100.000
b) 60.000
c) 260.000
51
d) 0
21)Račun izravnanja (pre integracije rezultata) služi za:

a.Otvaranje računa i nema saldo
b.Za zaključak računa uspeha i karakter njegovog salda zavisi od ostvarenog rezultata
c.Zaključak računa uspeha i nema saldo
d.Zaključak računa stanja i nema saldo
e.Zaključak računa stanja i karakter njegovog salda zavisi od ostvarenog rezultata
22)Zaključni list se sastavlja:

a.Posle proknjiženih svih dokumentovanih ekonomskih promena
b.Posle formalnog zaključka knjiga
c.Posle sprovedenih predzaključnih knjiženja
d.Nakon sastavljanja bilansa stanja i bilansa uspeha
23)Dnevnik i glavna knjiga se odnose jedno prema drugom kao:

a.Po sadržini i formi različiti instrumenti
b.Po formi jednaki, po sadržini različiti instrumenti
c.Po formi i sadržini jednaki instrumenti
d.Po formi različiti, po sadržini jednaki instrumenti
24)Zaključni list se sastavlja:

a.Na kraju godine, pre sprovedenih predzaključnih knjiženja
b.Na kraju godine, pre inventara i posle sprovedenih predzaključnih knjiženja
c.Na kraju godine, posle sprovedenih predzaključnih knjiženja
d.Po potrebi, da bi se proverila saglasnost dnevnika i glavne knjige
e.Na kraju godine, da bi se proverila saglasnost pomoćne knjige i sintetičkog računa
25)Ako na kraju godine Račun dobitka ili gubitka ima dugovni promet 220.000 i potražni
promet 160.000, koliko iznosi aktiva preduzeća ako je pasiva na kraju obračunskog perioda
370.000 (pre integracije rezultata)
Dokumentacija, inventar, predzaključna knjiženja, godišnji

obračun, greške u knjigovodstvu, kontni okvir
(Ispitna pitanja)
1) Inventar imovine preduzeća koje posluje se sastavlja:

a.Nakon proknjiženih predzaključnih knjiženja
b.Nakon proknjiženih nedokumentovanih ekonomskih promena
c.Nakon proknjiženih dokumentovanih i nedokumentovanih ekonomskih promena
52
d.Nakon proknjiženih dokumentovanih ekonomskih promena

e.Nakon formalnog zaključka knjiga
2)Zaokružite sopstvena eksterna dokumenta:

a.Nalog za prenos
b.Zapisnik o primopredaji osnovnog sredstva
c.Trebovanje
d.Ulazna faktura
e.Izlazna faktura
3)Predzaključnim knjiženjima se:

a.Stvarno stanje imovine usaglašava sa knjigovodstvenim stanjem, zbog postojanja
nedokumentovanih ekonomskih promena
b.Inventarno stanje imovine usaglašava sa stvarnim stanjem, zbog postojanja
c.Knjiže se nenastale ekonomske promene otkrivene inventarom
d.Knjigovodstveno stanje usaglašava sa stvarnim stanjem, zbog postojanja
4)Zadaci inventara kod novoosnovanog preduzeća su:

a.Da omogući otkrivanje nedokumentovanih ekonomskih promena
b.Da prikaže imovinu sa kojom preduzeće otpočinje poslovanje
c.Da omogući kontrolu rada računopologača
d.Ništa od navedenog
5)Storniranjem se u potpunosti ispravljaju greške nastale zbog toga što je:

a.Promena proknjižena u manjem iznosu od tačnog
b.Promena proknjižena u većem iznosu od tačnog
c.Promena nije proknjižena
d.Promena proknjižena na pogrešnim računima
e.Promena dva puta proknjižena
f.Promena proknjižena na pogrešnim stranama ispravnih računa
6)Zadaci inventara kod preduzeća koje posluje su:

a.Da utvrdi imovinu sa kojom preduzeće započinje svoj rad
b.Da utvrdi postojanje nenastalih ekonomskih promena i omogući kontrolu rada
računopolagača
c.Da utvrdi postojanje nedokumentovanih ekonomskih promena
d.Da omogući kontrolu rada računopologača
7)Dopišite instrument na osnovu koga bi ste otkrili grešku nastalu zbog:

a.Propuštenog knjiženja promene u glavnoj knjizi ________________
b.Dvostrukog knjiženja promene i u dnevniku i u glavnoj knjizi _________________
c.Dvostrukog proknjižene promene na računu pomoćne knjige _________________
53
d.Dvostrukog proknjižene promene u dnevniku _________________
8)Dopišite kako će biti ispravljena greška nastala usled

a.Propuštenog knjiženja ekonomske promene _______________
b.Dvostrukog knjiženja ekonomske promene _______________
c.Knjiženja ekonomske pomene na pogrešnim stranama ispravno izabranih računa
_______________
d.Knjiženja promene u višem iznosu od tačnog _______________
9)U kontnom okviru računovodstvene kategorije se raščlanjavaju na:

a.100 računa
b.1.000 grupa
c.1.000 računa
d.Neograničen broj podračuna
e.Maksimalan broj prostih računa
10)Zaokružite sopstvena eksterna dokumenta

a.Otpremnica gotovih proizvoda
b.Izvod banke
c.Predajnica gotovih proizvoda
d.Blagajnički nalog za naplatu
e.Izlazna faktura
11)Zaokružite sopstvena interna knjigovodstvena dokumenta:

a.Nalog za prenos
b.Trebovanje
c. Izvod
d.Otpremnica
e.Prijemnica
f.Nalog za izdavanje gotovih proizvoda
12)Bilans uspeha pruža informacije potrebne za procenu:

a.Likvidnosti preduzeća
b.Solventnosti preduzeća
c.Finansijskog položaja preduzeća
d.Prinosnog položaja preduzeća
e.Položaja zaduženosti
f.Ni jedan od ponuđenih odgovora nije tačan
13)Da bi knjigovodstveni dokument bio osnova za knjiženje ekonomske promene nad njim se
mora izvršiti:
a.Revizija
54
b.Zakonska, računska i suštinska kontrola

c.Formalna, računovodstvena i suštinska kontrola
d.Formalna, računska i suštinska kontrola
14)Kada se knjige vode preko računara mogu se javiti greške:

a.Koje remete odnos između knjiga
b.Koje remete računovodstvenu jednakost
c.Koje remete odnos bruto i neto imovine
d.Koje remete odnos stvarnog i inventarnog stanja
e.Koje remete odnos stvarnog i knjigovodstvenog stanja
f.Ne mogu se javiti greške
15)Ako je uplata na tekući račun pogrešno proknjižena kao uplata na blagajnu, tada je račun
Blagajna:
a.Neintegralan
b.Subsintetički
c.Korektivan račun računa Tekući račun
d.Nehomogen
e.Antidatiran
16)Nacrtajte jednostrani račun i navedite kog stepena složenosti mogu biti računi u glavnoj
knjizi.
17)Finansijski položaj preduzeća može se sagledati iz:

a.Bilansa uspeha
b.Pomoćnih knjiga kupaca i dobavljača
c.Izveštaja o promenama na sopstvenom kapitalu
d.Bilansa stanja
e.Dnevnika
18)Kontni okvir je:

a.Spisak svih računa koji mogu biti otvoreni u knjigovodstvu nekog preduzeća
b.Okvir kojim se utvrđuje način kontiranja svih ekonomskih promena koje mogu nastati u
knjigovodstvu nekog preduzeća
c.Spisak svih stvarno otvorenih računa u knjigovodstvu nekog preduzeća
d.Kontni plan primenjen u nekom preduzeću
19)Ispravite grešku nastalu dvostrukim knjiženjem naplate potraž. od kupaca na tekući račun:
a.Korišćenjem crvenog storna
b.Korišćenjem običnog storna
c.Kako je navedena greška uticala na homogenost/integralnost računa Tekući račun.
20)Kontni plan je:
55
a.Spisak svih računa koji mogu biti otvoreni u knjigovodstvu nekog preduzeća
b.Plan kojim se utvrđuje način kontiranja svih stvarno nastalih ekonomskih promena
c.Spisak svih stvarno otvorenih računa u knjigovodstvu nekog preduzeća
d.Jedan od instrumenata planiranja u preduzeću
21)Kontnim okvirom se određuje:
a.Izbor i raspored računa, sadržina knjigovodstva i način bilansiranja uspeha
b.Sadržina knjigovodstva, odnos finansijskog i pogonskog knjigovodstva i način bilansiranja
uspeha
c.Sadržina knjigovodstva, odnos između finansijskog i pogonskog knjigovodstva i zahtevi za
informacijama internih i eksternih korisnika
d.Ciljevi knjigovodstva, način bilansiranja uspeha i zahtevi za informacijama internih i
eksternih korisnika
22) Odnos između pomoćne knjige i odgovarajućeg sintetičkog računa u glavnoj knjizi je
odnos:
a.Dela i celine
b.Celine i dela
c.Celine i celine
d.Između njih nema povezanosti
23)Račun je integralan kada:

a.Ne sadrži ni jednu promenu koja se na njega ne odnosi
b.Kada su promene evidentirane hronološkim redom
c.Sadrži sve promene koje se na njega odnose
d.Sadrži samo one promene koje su dokumentovane
24)Ako se nabavka materijala proknjiži kao nabavka osnovnih sredstava, posledice će biti:
a.Račun Materijal će biti nehomogen, a račun Osnovna sredstva neintegralan
b.Račun Osnovna sredstva će biti nehomogen, a račun Materijal neintegralan
c.Račun Materijal će biti neintegralan, a račun Dobavljači nehomogen
d.Nema posledica po integralnost i homogenost računa
25) Odnos između jednog računa pomoćne knjige i njegovog sintetičkog računa je odnos:
a. Dela i celine
b. Celine i celine
c. Celine i dela
26)Ako je na računu propušteno knjiženje promene koja se na njega odnosi, onda je taj račun:
a.Neintegralan
b.Nehomogen
c.Subsintetički
d.Antidatiran
56
27)Navedite koje knjigovodstvene instrumente bi ste koristili da otkrijete sledeće greške:

a.Različiti iznosi na stranama duguje i potražuje u jednom knjigovodstvenom stavu u
dnevniku _______________
b. Različiti iznosi na stranama duguje i potražuje u jednom knjigovodstvenom stavu u glavnoj
knjizi _______________
c.Propušteno knjiženje promene u dnevniku _______________
d.Duplo proknjižena promena u glavnoj knjizi _______________
e.Propušteno knjiženje promene i u dnevniku i u glavnoj knjizi _______________
f.Propušteno knjiženje promene na jednom računu iz pomoćne knjige _______________
28)U kontnom planu računovodstvene kategorije se raščlanjavaju na:

a.100 računa
b.1.000 grupa
c. 1.000 računa
d.Neograničen broj podračuna
e.Maksimalan broj prostih računa
29)Instrument za uvođenje jednoobraznog knjigovodstva je:

a.Glavna knjiga
b.Dnevnik
c.Inventar
d.Kontni okvir
e.Računovodstvena načela
f.Zaključni list
30)Kod funkcionalnog kontnog okvira

a.Raspored računa odgovara rasporedu pozicija u bilansu stanja i bilansu uspeha
b.Raspored računa odgovara rasporedu pozicija u bilansu stanja i bilansu uspeha
c.Raspored računa prati kružni tok kretanja sredstava kroz preduzeće
d.Finansijsko i pogonsko knjigovodstvo su spojeni u jednu celinu
e.Finansijsko i pogonsko knjigovodstvo su dva zasebna ali međusobno povezana sistema
računa
f.Za utvrđivanje rezultata primenjuje se metoda ukupnih troškova
g.Za utvrđivanje rezultata primenjuje se metoda troškova prodatih učinaka
31)Ako je jedan Ostali prihod greškom proknjižen kao Finansijski prihod, kako je greška
uticala na homogenost/integralnost ova dva računa?
___________________________________
57
Principi urednog knjigovodstva i računovodstvena načela

(Ispitna pitanja)
1) Princip impariteta zahteva:

a. Da se priznaju nastali gubici čak iako nisu realizovani na tržištu
b. Da se ne priznaju nastali gubici čak iako su realizovani na tržištu
c. Da se priznaju gubici koji nisu nastali
d. Da se priznaju samo oni dobici i gubici koji su realizovani na tržištu
e. Da se priznaju svi nastali dobici i gubici čak iako nisu tržišno realizovani
2) Rentabilnost i pravovremeno izmirenje obaveza (likvidnost) su osnovne pretpostavke

računovodstvenog načela:
a. Uzročnosti
b. Istorijskog troška
c. Kontinuiteta poslovanja
d. Poslovne jedinice
e. Opreznosti
3) Zahtev da uži delovi računovodstvenih kategorija, dobijeni njihovim

raščlanjavanjem, budu homogeni je zahtev principa:
a. Materijalne ispravnosti
b. Jasnosti
c. Mogućnosti provere
d. Ažurnosti
e. Uzročnosti
4) Načelo uzročnosti je zahtev:
a. Da budu evidentirani svi uzroci nastanka ekonomskih promena
b. Da se prilikom obračuna rezultata uzmu u obzir sve uplate i isplate koje se odnose na
posmatrani obračunski period, bez obzira da li su praćene prihodima i rashodima
c. Da se prilikom obračuna rezultata uzmu u obzir svi prihodi i rashodi koji se odnose na
posmatrani obračunski period, bez obzira da li su praćeni uplatama i isplatama
5) Saglasno načelu opreznosti aktiva se procenjuje:

a. U visini izdataka učinjenih radi njenog sticanja
b. Po NV ili CK ako je CK niža od nabavne vrednosti
c. Po CK ili NV, ako je NV niza od CK
d. Po NV ili CK
e. Po NV ili po tržišnim cenama ako su na dan bilansa niže od NV
f. Po CK ili po tržišnim cenama ako su na dan bilansa niže od CK
6) Kao posledica poštovanja načela uzročnosti u pasivi se mogu naći pozicije:

a. Unapred isplaćenih rashoda i unapred naplaćenih prihoda
58
b. Nastalih neplaćenih prihoda i nastalih neisplaćenih rashoda

c. Unapred naplaćenih prihoda i nastalih neisplaćenih rashoda
d. Unapred isplaćenih rashoda i nastalih nenaplaćenih prihoda
e. Ništa od navedenog
7) Principi urednog knjigovodstva su:

a. Računovodstvena načela primenjena u konkretnom preduzeću
b. Instrumenti za postizanje jednoobraznog knjigovodstva
c. Pravila usmerena na ostvarivanje ciljeva knjigovodstva preko knjigovodstvenih
instrumenata
d. Pravila razvijena od strane računovodstvene teorije i prakse usmerena na jasno
definisanje računovodstvenih kategorija
8) Prema računovodstvenom načelu niže vrednosti na dan bilansa se upoređuju:

a. Nabavna vrednost i cena koštanja i za bilansiranje se bira niža
b. Nabavna vrednost i tržišna cena i za bilansiranje se bira niža
c. Nabavna vrednost i iznos neophodan za izmirenje obaveza i za bilansiranje se bira
niža
d. Cena koštanja i tržišna cena i za bilansiranje se bira niža
e. Prihodi i rashodi, koji moraju biti niži od prihoda
9) Međusobnim povezivanjem knjigovodstvenih instrumenata realizuju se zahtevi

principa:
b. Jasnosti
c. Mogućnosti provere
d. Ažurnosti
e. Uzočnosti
10) Materijalna ispravnost knjigovodstevnih podataka se ocenjuje sa aspekta njihove

usaglašenosti sa:
a. Poveljom UN, profesionalnom regulativom i računovodstvenim politikama preduzeća
b. Ustavom, kaznenom regulativom i računovodstvenim politikama preduzeća
c. Zakonskim propisima, profesionalnom regulativom i državnom politikom
d. Zakonskim propisima, profesionalnom regulativom i računovodstvenim politikama
preduzeća
11) Zabranu međusobnog prebijanja potraživanja i obaveza i upotrebu bruto principa

zahteva:
a. Načelo uzročnosti
b. Načelo opreznosti
c. Princip jasnosti
d. Princip materijalne ispavnosti
e. Princip mogućnosti provere
59
12) Uspešnost profitnih centara meri se:

a. Stopom prinosa na uloženi kapital
b. Odnosom između planiranih i stvarno nastalih troškova
c. Visinom ostvarenog periodičnog rezultata
d. Odnosom dobitka i prihoda od prodaje proizvoda
13) Zahtev da se imovina preduzeća obuhvata odvojeno od imovine vlasnika je u osnovi

načela:
b. Uzročnosti
c. Opreznosti
d. Jasnosti
e. Poslovne jedinice
f. Impariteta
g. Mogućnosti kontrole
14) Kao uže računovodstvene celine u okviru jednog preduzeća mogu se fomirati:
a. Mesta troškova i profitni centri
b. Mesta troškova, pridruženi centri i investicioni centri
c. Mesta troškova, profitni centri i investicioni centri
d. Mesta troškova, centri likvidnosti i profitni centri
15) Ukoliko je NV neke robe 10.000, a na dan bilansa njena tžišna cena iznosi 11.000,
princip opreznosti nalaže:
a. Da se prizna gubitak od 1.000 dinara
b. Da se roba evidentira po ceni od 11.000
c. Da roba ostane u evidenciji po postojećoj ceni
d. Da se prizna dobitak od 1.000 dinara
Dodatak:
1) Koja od sledećih ekonomskih promena povećava visinu neto imovine:

a. Prihodi od prodaje gotovih proizvoda
b. Završetak proizvodnje
c. Pretvaranje kratkoročne u dugoročnu obavezu
d. Kasa skonto iskorišćen od strane kupca
e. Vraćanje kredita banci
2) Koja od navedenih ekonomskih promena ne menja visinu neto imovine:

60
b. Rashodi u vezi prodaje gotovih proizvoda

c. Raspodela neraspoređenog dobitka u rezerve
d. Isplata obaveza prema dobavljaču uz korišćenje ponuđenog kasa skonta
e. Naplata potraživanja od kupaca pri čemu je kupac iskoristio ponuđeni kasa skonto.
3) Šta je jedan od osnovnih ciljeva knjigovodstva?

a. Evidentiranje ekonomskih promena
b. Utvrđivanje rezultata poslovanja (dobitka ili gubitka) u određenom vremenskom periodu
c. Čuvanje podataka o nastalim poslovnim događajima
d. Reklasifikacija knjigovodstvene dokumentacije
e. Nijedan od ponuđenih odgovora
4) Ukoliko Račun izravnanja pokazuje dugovni saldo u iznosu od 15.000 din., to znači:
a. Da je preduzeće u posmatranom periodu ostvarilo gubitak u iznosu od 15.000 din.
b. Da su u posmatranom periodu prihodi bili veći od rashoda za 15.000 din.
c. Da ja na kraju obračunskog perioda pasiva veća od aktive za 15.000 din.
d. Da preduzeće u posmatranom periodu nije ostvarilo ni dobitak ni gubitak
e. Nijedan od ponuđenih odgovora.
5) Na osnovu strukture bilansa stanja odredite koje od preduzeća ima veću neto imovinu.
a. b.
Aktiva Pasiva Aktiva Pasiva

Stalna sredstva Sopstveni kapital Stalna sredstva Sopstveni kapital
Obrtna sredstva Obaveze

Obrtna sredstva Obaveze
6) Ako neki bilansni račun ima dugovni saldo to znači da su na njemu mogle biti
evidentirane
promene koje se odnose na:
a. Nastale prihode i obaveze
b. Vremensko razgraničenje stvarnih troškova
c. Povećanje imovine, povećanje rashoda, unapred plaćene troškove, unapred plaćene
rashode i nastale a nenaplaćene prihode
d. Promene u strukturi sopstvenog kapitala i obaveza ili
7) Šta spada u zadatke računovodstva?

a. Dokumentovanost i kontrola poslovanja
b. Klasifikacija i dokumentiranje ekonomskih promena
c. Formalna i materijalna kontrola knjigovodstvene dokumentacije
d.Utvrđivanje stanja imovine, obaveza i sopstvenog kapitala na određeni dan
61
e. Nijedan od ponuđenih odgovora
8) Koja od sledećih ekonomskih promena menja visinu neto imovine:

a. Isplata obaveza prema dobavljaču sa tekućeg računa
b. Raspodela neraspoređenog dobitka u rezerve
c. Prihodi od prodaje gotovih proizvoda
d.Gotovinska naplata potraživanja od kupaca
e. Izdavanje materijala u proizvodnju
9) Ako se u Probnom bilansu, u paru kolona za promet, ne slaže zbir dugovnih prometa sa
zbirom potražnih prometa to može da znači:
a. Da je jedna ista ekonomska promena dva puta proknjižena na odgovarajućim računima
b. Da je prilikom prenosa iz dnevnika u glavnu knjigu izvršen prenos pogrešnog iznosa
c. Da je jedna ista ekonomska promena dva puta proknjižena na neodgovarajućim računima
d. Da je propušteno knjiženje neke ekonomske promene
10) Ako neki bilansni račun ima potražni saldo to znači da su na njemu mogle biti
evidentirane
a. Unapred plaćene troškove i unapred plaćene rashode
b. Nastale a neplaćene prihode, povećanje imovine, povećanje rashoda
c. Nastale prihode i obaveze
d. Promene u strukturi aktive
11) Ukoliko se nabavka materijala pogrešno proknjiži kao nabavka robe, posledice su:
a. Račun Materijal je nehomogen a račun Roba je nepotpun
b. Računi Materijal i Roba postaju nepotpuni
c. Račun Materijal je nepotpun, a račun Roba je nehomogen
d. Računi materijal i Roba postaju nehomogeni
12) Koja od navedenih ekonomskih promena ne menja visinu bruto imovine:

b.Uzimanje kredita od banke
c. Pretvaranje kratkoročne u dugoročnu obavezu
d. Nabavka materijala od dobavljača
e. Sticanje osnovnog sredstva bez naknade
13) Naknadno otkrivena greška koja je nastala zbog toga što je gotovinska isplata akontacije
za službeni put proknjižena dva puta biće ispravljena:
a.Storniranjem sa doknjižavajem
b. Storniranjem
c. Precrtavanjem
62
d.Doknjižavanjem
14) Karakteristike obračunskih računa su:

a. Nastaju raščlanjavanjem bilansa, namenjeni su utvđivanju rezultata, vezuju se za određeni
obračunski period po čijem isteku se gase.
b. Nemaju početno stanje, preko njih se evidentira imovina po oblicima i izvorima, postoje u
preduzeću sve dok postoji preduzeće
c. Nemaju početno stanje, otvaraju se u obračunskom periodu kada se pojave prihodi i
rashodi, namenjeni su utvrđivanju rezultata, vezuju se za određeni obračunski period po
čijem isteku se gase.
d. Nemaju početno stanje, namenjeni su utvrđivanju rezultata, vezuju se za određeni
obračunski period po čijem isteku se gase, predstavljaju pozicije bilansa stanja
15) Koji zahtev se nalazi u osnovi načela poslovne jedinice?

a.Vrednovanje imovine i obaveza po istorijskim troškovima
b. Uključenje u obračun periodičnog rezultata svih rashoda i prihoda koji se na njega odnose
bez obzira da li su prihodi naplaćeni i da li su rashodi isplaćeni
c.Imovina uložena u poslovanje mora se posmatrati odvojeno od ostale imovine vlasnika i
poverilaca a uspešnost upravljanja tom imovinom meri se obračunom periodičnog rezultata
d. U knjigovodstvu moraju biti obuhvaćene sve računovodstvene kategorije i sve promene
koje su se na njima dogodile
e. Sve računovodstvene kategorije i promene na njima moraju biti izražene u novcu
16) Ukoliko je vrednost zaliha materijala preduzeća X u trenutku sticanja bila 3.000 dinara,
a danas se na tržištu ove zalihe mogu prodati za 3.500 dinara, po kojoj vrednosti one treba
da budu prikazane u bilansu stanja
____________. Ovakvo vrednovanje je u skladu sa načelom _____________
17) Kada se račun, podgrupa ili grupa računa smatraju homogenim?

a.Kada sadrže one elemente koji im pojmovno ili prema stepenu raščlanjavanja pripadaju
b. Kada sadrže sve one elemente koji im pojmovno ili prema stepenu raščlanjavanja
pripadaju
c. Kada sadrže samo one elemente koji im pojmovno ili prema stepenu raščlanjavanja
pripadaju
d. Kada se za evidentiranje ekonomskih promena koristi bruto princip
e. Kada su sve računovodstvene promene na njima izražene u novcu domaće valute.
18) Ukoliko Račun izravnanja ima potražni saldo u iznosu od 22.000 din., to znači:
a. Da su u posmatranom periodu prihodi bili veći od rashoda za 22.000 din.
b. Da je preduzeće u posmatranom periodu ostvarilo gubitak u iznosu od 22.000 din.
c. Da ja na kraju obračunskog perioda aktiva veća od pasive za 22.000 din.
d.Da preduzeće u posmatranom periodu nije ostvarilo ni dobitak ni gubitak
63
19) Ako neki bilansni račun ima dugovni saldo to znači da su na njemu mogle biti
evidentirane
a. Unapred plaćene troškove i unapred plaćene rashode
b. Nastale a neplaćene prihode, povećanje imovine, povećanje rashoda
c. Nastale prihode i obaveze
d. Promene u strukturi aktive
20) Zaključni list je:

a. Spisak svih računa glavne knjige sa pregledom prometa i salda, i sastavlja se mesečno
b. Spisak svih računa pomoćne knjige sa pregledom prometa i salda, i sastavlja se mesečno
c. Spisak svih računa glavne knjige sa pregledom prometa, salda, bilansom stanja i bilansom
uspeha, i sastavlja se pre zaključka knjiga
d. Spisak svih računa pomoćne knjige sa pregledom prometa i salda, i sastavlja se jednom
godišnje
21) Koji od navedenih dokumenata pripadaju sopstvenim eksternim dokumentima:

a. Povratnica materijala
b. Dostavnica
c. Knjižno pismo primljeno od dobavljača
d. Izlazna faktura
22) Načelo uzročnosti podrazumeva:

a. Da će preduzeće kontinuirano nastaviti sa radom u budućnosti
b. Da obračunskom periodu budu dodeljeni svi prihodi i rashodi koji su u njemu nastali,
nezavisno od toga da li su prihodi naplaćeni, a rashodi plaćeni
c. Da se imovina stvorena u preduzeću vrednuje po ceni koštanja
23) Načelo istorijskog troška zahteva:

a. Da se imovina nabavljena na eksternom tržištu vrednuje po fer vrednosti
b. Da se obaveze vrednuju po ceni koštanja
c. Da se imovina stvorena u preduzeću vrednuje po ceni koštanja
d. Da imovina preduzeća i periodični rezultat budu oprezno odmereni
e. Da gubici budu priznati iako nisu tržišno realizovani
24) Zaokružite slovo ispred navedenih računovodstvenih izraza koji se po svojoj sadržini
suštinski razlikuju od ostalih (pronađi uljeza):
a. Aktivni i pasivni
b. Stanja i uspeha
c. Izveštaja o novčanim tokovima i izveštaja o promenama na sopstvenom kapitalu
d. Stalni i obračunski
e. Rashoda i prihoda
64
PRILAGOĐAVANJE SISTEMA DVOJNOG

KNJIGOVODSTVA
1. Koji faktori utiču na sistem dvojnog knjigovodstva (i kojim faktorima dvojno

knjigovodstvo treba da se prilagodi)?
Faktori koji utiču na sistem dvojnog knjigovodstva i kojima ono treba da se prilagodisu:
 delatnost
 pravna forma
 unutrašnja organizacija
 tehnika obuhvatanja promena
2. Na šta delatnost utiče kod sistema dvojnog knjigovodstva i da li postoje neke razlike u
odnosu na privredne oblasti i grane?
Delatnost uglavnom utiče na strukturu aktive tj. na oblik i strukturu imovine kao i na
poslovne operacije. Razlike se javljaju između širih privrednih oblasti, kao i između
grana unutar njih.
3. Na šta utiče pravna forma?

Pravna forma uglavnom utiče na pozicije pasive, tj. na izbor računa kapitala, oblik rezultata
i način njihove raspodele.
4. Na šta utiče unutrašnja organizacija?

Unutrašnja organizacija uslovljava razlike koje se odnose na praćenje troškova i
odgovornosti po različitim užim organizacionim segmentima preduzeća. Organizacija
utiče i na strukturu pomoćnih knjiga i velika preduzeća obično imaju više
računovodstvenih jedinica – mesta troškova, profitnih ili investicionih centara nego mala.
5. Šta podrazumeva tehnika obuhvatanja promena?

Tehnika obuhvatanja promena podrazumeva korišćenje računara koje omogućava brže,
kvalitetnije i sveobuhvatnije obuhvatanje i prezentaciju informacija.
6. Da li prilagođavanja sistema dvojnog knjigovodstva menjaju ciljeve, principe i

instrumente knjigovodstva?
Ova prilagođavanja se tiču strukture imovine i promena na imovini, dok ciljevi, principi i
instrumenti knjigovodstva ostaju univerzalni.
65
KNJIGOVODSTVENO OBUHVATANJE
POSLOVNOG CIKLUSA
7. Šta čini poslovni ciklus?

Poslovni ciklus čine sve faze kružnog toka kretanja sredstava po formuli Novac-Roba-
Proizvodnja-Roba1-Novac1.
1. faza - pribavljanje sredstava iz sopstvenih ili pozajmljenih izvora
2. faza – ulaganje novčanih sredstava u osnovna sredstva i zalihe, tj. nabavka neophodnih
sredstava za poslovanje,
3. faza – trošenje sredstava (faktora proizvodnje) sa ciljem da se dobiju učinci,
4. faza – prelazak uloženih sredstava iz proizvodnog oblika (proizvodnja u toku,
nedovršena proizvodnja) u gotove proizvode,
5. faza – realizacija/prodaja gotovih proizvoda i obračun rezultata. Naplatom potraživanja
od kupaca uložena sredstva vraćaju se u novčani oblik.
8. Koji je cilj transformacije N-R-P-R1-N1?

Cilj procesa transformacije je stvaranje nove vrednosti (rezultata, tj. profita).
9. Koja faza poslovnog ciklusa je najznačajnija?

Faza realizacije je najznačajnija u poslovnom ciklusu i bez nje sve ostale faze gube smisao.

PRINCIPI VREDNOVANJA SREDSTAVA,

KAPITALA I OBAVEZA
10. Po kojoj vrednosti se vrednuje aktiva?

Aktiva se vrednuje po nabavnoj vrednosti (ako je nabavljena izvan preduzeća – materijal,
roba, sitan inventar…) ili po ceni koštanja (ako je nastala kao rezultat proizvodnog procesa –
nedovršena proizvodnja i gotovi proizvodi).
11. Koja vrednost predstavlja gornju granicu za vrednovanje aktive?

Nabavna vrednost i cena koštanja predstavljaju gornju granicu za procenjivanje pozicije
aktive.
12. Po kojoj vrednosti se vrednuju obaveze?

Obaveze se vrednuju po nabavnoj vrednosti .
66
13. Šta predstavlja nabavna vrednost obaveze?

Nabavna vrednost predstavlja visinu primljenog novca ili novčanog ekvivalenta u
momentu nastanka obaveze.
14. Koja vrednost predstavlja donju granicu za vrednovanje obaveza?

Nabavna vrednost obaveze je donja granica za procenjivanje pozicije obaveza.
15. Šta predstavlja nabavna vrednost?

Nabavna vrednost je protivvrednost koju preduzeće mora da isplati da bi neko sredstvo
pribavilo i učinilo ga spremnim za korišćenje.
16. Šta čini strukturu nabavne vrednosti?

Strukturu nabavne vrednosti čine fakturna vrednost i zavisni troškovi nabavke (troškovi
koji su uslovljeni nabavkom – prevoz, utovar, istovar, osiguranje u prevozu, montaža…).
17. Od čega zavise nastanak i visina ZTN?

Nastanak i visina ZTN zavise od toga kako je u ugovoru definisano mesto isporuke.
18. Šta je mesto isporuke?

Mesto isporuke je mesto na kome vlasništvo nad robom (i svi rizici i troškovi) prelaze sa
prodavca (dobavljača) na kupca.
19. Kako može biti definisano mesto isporuke?

Mesto isporuke može biti definisano na sledeći način:
 Magacin dobavljača (prodavca)
 Između prodavca ikupca
 Magacin kupca (naš magacin)
20. Ko snosi ZTN za dole navedena mesta isporuke?

 Ako je mesto isporuke: Magacin dobavljača (prodavca), onda: sve ZTN snosi
kupac i oni su najveći.
 Ako je mesto isporuke: Izmedju prodavca i kupca, onda: kupac snosi jedan deo
ZTN (od mesta isporuke do svog magacina)
 Ako je mesto isporuke: Magacin kupca, onda: sve zavisne troškove nabavke snosi
prodavac, ZTN su jednaki nuli (jer smo mi kupac) i u tom slucaju su nabavna
vrednost i fakturna jednake.
21. Koji je razlog za uključivanje ZTN u nabavnu vrednost?

Razlog za uključivanje ZTN u nabavnu vrednost je pravilna periodizacija rashoda.
22. Koje su posledice neuključivanja ZTN u nabavnu vrednost?

Posledice toga da se ZTN ne uključe u nabavnu vrednost (već da se knjiže kao rashodi
perioda kad su nastali) su:
 U periodu nabavke: Rashodi (precenjeni), Rezultat niži (potcenjen)
67
 U periodu trošenja: Rashodi (potcenjeni), Rezultat viši (precenjen)
23. Koja je krajnja posledica neuključivanja ZTN u nabavnu vrednost?

Krajnja posledica neuključivanja ZTN u nabavnu vrednost bila bi
vremensko premetanje periodičnog rezultata.
24. Šta obuhvata cena koštanja?

Cena koštanja obuhvata sve troškove (ulaganja) uslovljene proizvodnjom učinaka
(nedovršena proizvodnja i gotovi proizvodi).
25. Kada se u knjigovodstvu koristi planska vrednost, po kojim cenama se vrši

bilansiranje?
Kao pomoćno sredstvo u knjigovodstvu se koriste i planske (obračunske, stalne) vrednosti
(planska nabavna vrednost i planska cena koštanja), ali se bilansiranje i tada vrši po
stvarnim nabavnim vrednostima jer će razlika između planskih i stvarnih nabavnih
vrednosti biti obuhvaćena na korektivnom računu - Odstupanje od PNC.
26. Kada se koristi FER vrednost?

Za vrednovanje pojedinih sredstava i obaveza, pored nabavne vrednosti i cene koštanja,
koristi se i FER vrednost. Fer vrednost se uglavnom koristi za vrednovanje finansijskih
ulaganja.
SOPSTVENI KAPITAL
27. Koje pravne forme preduzeća postoje?

Pravne forme preduzeća su:
1) inokosna preduzeća
2) društva lica,
a) ortačko preduzeće
b) komanditno preduzeće
3) društva kapitala
a) drutva sa ograničenom odgovornošću(DOO)
b) akcionarska društva(AD)
28. Koje su zajedničke karakteristike inokosnih preduzeća i društva lica?

 nalaze se u privatnoj svojini
 odgovornost vlasnika za obaveze preduzeća je neograničena, vlasnik odgovara
celokupnom svojom imovinom za obaveze preduzeća a ne samo imovinom koja je
uložena u preduzeće
68
 nije propisana minimalna visina ni stalnost kapitala (jer je odgovornost vlasnika

za obaveze preduzeća neograničena)
 ceo sopstveni kapital je promenljiv
29. Koje su zajedničke karakteristike društva kapitala?

 mogu se nalaziti u privatnoj, državnoj, zadružnoj ili mešovitoj svojini
 odgovornost za obaveze preduzeća je ograničena (za obaveze društva odgovara samo
društvo do visine sopstvenog kapitala)
 propisana je minimalna visina i stalnost kapitala (jer je odgovornost za obaveze
preduzeća ograničena)
 sopstveni kapital se sastoji iz:
1. nepromenljivog (fiksnog) sopstvenog kapitala (zove se još i osnovni, upisani,
nominalni kapital. On je garantna supstanca za pokriće gubitaka)
2. promenljivog (varijabilnog) sopstvenog kapitala
INOKOSNA PREDUZEĆA
30. Kako se formira osnivački kapital inokosnih preduzeća?

Inokosna preduzeća formiraju svoj osnivački kapital ulaganjem vlasnika preduzeća.
31. Kako dolazi do povećanja inokosnog kapitala?

Do povećanja Inokosnog kapitala dolazi:
1) naknadnim ulaganjima i
2) ostvarenjem dobitka.
32. Kako dolazi do smanjenja inokosnog kapitala?

Do smanjenja sopstvenog kapitala dolazi:
1) povlačenjem kapitala (direktno na računu Inokosni kapital)
2) isplatama ličnih rashoda vlasnika
3) ostvarenjem gubitaka
33. Kako se obuhvataju isplate ličnih rashoda vlasnika?

Isplate ličnih rashoda vlaskika nisu vezane direktno za poslovanje preduzeća pa se ne
obuhvataju direktno na računu Inokosni kapital, već indirektno na dugovnoj strani računa
Lični račun vlasnika.
34. Kakav je račun Lični račun vlasnika?

Lični račun vlasnika je korektivan račun računa Inokosni kapital.
Lični račun vlasnika nije bilansni račun jer se na kraju obračunskog perioda obavezno
gasi prenošenjem salda na dugovnu stranu računa Inokosni kapital.
35. Koja je svrha ličnog računa vlasnika?
69
Ovaj račun ima svrhu:

 da obezbedi uvid u visinu ličnih rashoda
 da lične rashode odvoji od povlačenja kapitala.
ORTAČKA PREDUZEĆA
36. Kako se formira kapital ortačkog društva i kakva je odgovornost ortaka za obaveze
preduzeća?
Kapital se formira kroz uloge ortaka.
Odgovornost ortaka za obaveze preduzeća je solidarna i neograničena.
37. Koliko računa kapitala se otvara u ortačkom preduzeću?

Otvara se onoliko računa kapitala koliko ima ortaka.
38. Kako dolazi do povećanja sopstvenog kapitala u ortačkom preduzeću?

Do povećanja sopstvenog kapitala dolazi:
 povećanjem uloga postojećih ortaka
 prijemom novog ortaka
 usled dobitka
39. Kako dolazi do smanjenja sopstvenog kapitala u ortačkom preduzeću?

Do smanjenja sopstvenog kapitala dolazi:
 povlačenjem kapitala od strane ortaka
 istupanjem ortaka izdruštva
 isplatama ličnih rashoda (za svakog ortaka se otvara Lični račun)
 usled gubitka
40. Kakva je funkcija ličnog računa ortaka?

Lični račun ortaka ima istu funkciju kao isti račun kod inokosnih
preduzeća.
41. Kako se knjiži ulaganje vlasnika (početno i kasnije)?

Knjiženje:
Račun Aktive DUGUJE
Inokosni (ortački) kapital POTRAŽUJE
42. Kako se knjiži povlačenje kapitala kod ortačkih preduzeća?
70
Knjiženje:
Inokosni (ortački) kapital DUGUJE
Tekući račun/Blagajna POTRAŽUJE
43. Kako se knjiži isplata ličnih rashoda kod ortačkih preduzeća?

Knjiženje:
Lični račun vlasnika (ortaka) DUGUJE
Tekući račun/Blagajna POTRAŽUJE
44. Kako se knjiži zaključak ličnog računa kod ortačkih preduzeća?

Knjiženje:
Inokosni (ortački) kapital DUGUJE
Lični račun vlasnika (ortaka) POTRAŽUJE
45. U koje dve pravne forme se javljaju društva kapitala?

Društva kapitala se javljaju u dve osnovne pravne forme:
 kao društva sa ograničenom odgovornošću
 kao akcionarska (deoničarska) društva
DRUŠTVA SA OGRANIČENOM
ODGOVORNOŠĆU(DOO)
46. Šta čini sopstveni kapital kod DOO?

Sopstveni kapital čine:
 Udeli u osnovnom kapitalu (osnovni, nominalni ili upisani kapital)
 Naknadni udeli u kapitalu
 Rezerve
 Bilansna dobit
47. Šta čini osnovni kapital kod DOO?

Osnovni kapital DOO čine udeli članova društva. Zakonom je propisana minimalna
visina pojedinačnog udela i minimalna visina osnovnog kapitala društva.
48. Zašto zakon insistira na stalnosti osnovnog kapitala kod DOO?

Zakon insistira na stalnosti osnovnog kapitala jer društvo za obaveze odgovara
ograničeno (samo uloženim kapitalom).
71
Formiranje osnovnog kapitala kod DOO
49. Kako DOO formira kapital?

DOO formiraju kapital emisijom i prodajom udela. Sopstveni kapital DOO čine
uplate članova društva.
50. Po kojoj vrednosti se iskazuje osnovni kapital kod DOO i na kom računu?
Osnovni kapital iskazuje se po nominalnoj vrednosti na računu Udeli u osnovnom
kapitalu.
51. Kada se društvo smatra osnovanim?

Društvo se smatra osnovanim ako je najmanje 1/2 udela uplaćena.
52. Šta se dešava sa iznosom koji nije uplaćen?

Za iznos upisanih, a neuplaćenih udela formira se potraživanje društva od njegovih
članova naračunu Neuplaćeni, upisani osnovni kapital.
53. Kakav je račun Neuplaćeni, upisani osnovni kapital?

Neuplaćeni, upisani osnovni kapital je korektivan račun računa Udeli u osnovnom
kapitalu jer svodi nominalnu vrednost osnovnog kapitala (tj. ukupno upisani kapital)
nauplaćeni iznos osnovnog kapitala.
54. Na kojoj strani se u bilansu unosi račun Neuplaćeni, upisani osnovni kapital?
U bilansu stanja račun Neuplaćeni, upisani osnovni kapital unosi se kao odbitna pozicija
osnovnog kapitala.
55. Kako se knjiži uplata zadovoljavajućeg dela udela?

Knjiženje:
Tekući račun (blagajna ili neki drugi račun aktive) DUGUJE (za uplaćeni iznos)
Neuplaćeni, upisani osnovni kapital DUGUJE (za neuplaćeni iznos)
Udeli u osnovnom kapitalu POTRAŽUJU (za nominalnu vrednost)
Povećanje osnovnog kapitala kod DOO
56. Kada se može izvršiti povećanje osnovnog kapitala kod DOO?

Povećanje osnovnog kapitala može se izvršiti ako je promena upisana u sudski
registar. Knjiženja su ista kao i kod formiranja osnovnog kapitala.
57. Kako se može izvršiti povećanje osnovnog kapitala kod DOO?

Povećanje se može izvršiti:
 povećanjem pojedinačnih udela (postojećih članova)
 emitovanjem novih udela (postojećim ili novim članovima)
72
Smanjenje osnovnog kapitala kod DOO
58. Pod kojim uslovom se može izvršiti smanjenje osnovnog kapitala kod DOO?
Smanjenje osnovnog kapitala može se izvršiti pod uslovom da je osnovni kapital iznad
zakonom propisanog minimuma i da se smanjenjem ne prelazi ispod zakonom
propisanog minimuma. Ova promena mora biti upisana u sudski registar.
59. Kako se vrši smanjenje osnovnog kapitala kod DOO?

Smanjenje osnovnog kapitala se vrši na dva načina:
 otkup i poništenje udela
 smanjenje nominalne vrednosti postojećih udela
60. Kada se vrši otkup i poništenje udela?

Otkup i poništenje udela koristi se kada jedan od članova želi da istupi iz društva, drugi
članovi ne mogu da otkupe njegov udeo, a ne žele ni da bude prodat nekome van društva.
61. Po kojoj vrednosti se vrši otkup, a po kojoj vrednosti poništenje udela?

Otkup udela se vrši po kupovnoj (tržišnoj) vrednosti, a poništenje (smanjenje osnovnog
kapitala) po nominalnoj vrednosti udela. Razlika između ove dve vrednosti koriguje
račun Rezerve.
62. Kada dolazi do povećanja, a kada do smanjenja rezervi?

Rezerve se povećavaju ako je nominalna vrednost poništenih udela viša od njihove
kupovne vrednosti, a smanjuju se ako je nominalna vrednost poništenih udela niža od
njihove kupovne vrednosti.
63. Kako se knjiži otkup udela?

Knjiženje:
Otkupljeni sopstveni udeli DUGUJU (za kupovnu vrednost)
Tekući račun POTRAŽUJE (za kupovnu vrednost)
64. Kako se knjiži povlačenje udela?

Knjiženje:
Račun poništenja udela DUGUJE (za kupovnu vrednost)
Otkupljeni sopstveni udeli POTRAŽUJU (za kupovnu vrednost)
65. Kako se knjiži poništenje udela?

Knjiženje:
Udeli u osnovnom kapitalu DUGUJU (za nominalnu vrednost)
Račun poništenja udela POTRAŽUJE (za kupovnu vrednost)
73
!!!Rezerve mogu i da DUGUJU i da POTRAŽUJU (za razliku između kupovne i nominalne

vrednosti)!!!
66. Kod poništenja udela, u kojoj situaciji rezerve duguju a

u kojoj potražuju?
Rezerve duguju (smanjuju se) ako je kupovna vrednost poništenih udela veća od
nominalne vrednosti poništenih udela.
Rezerve potražuju (povećavaju se) ako je kupovna vrednost poništenih udela manja od
nomalne vrednosti poništenih udela.
67. Šta pokazuju promet strane duguje, promet strane potražuje, dugovni saldo i potražni
saldo Računa poništenja udela?
 Dugovni promet Računa poništenje udela pokazuje kupovnu vrednost poništenih
udela
 Potražni promet Računa poništenje udela pokazuje nominalnu vrednost
 Dugovni saldo Računa poništenje udela pokazuje da je kupovna vrednost
poništenih udela veća od nominalne (što smanjuje rezerve)
 Potražni saldo Računa poništenje udela pokazuje da je nominalna vrednost
poništenih udela je veća od kupovne (što povećava rezerve)
68. Koji je razlog za smanjenje nominalne vrednosti postojećih udela?

Razlog za smanjenje je uglavnom visok nivo osnovnog kapitala u odnosu na mogući obim
poslovanja, pa se deo kapitala isplaćuje (vraća) vlasnicima.
69. Kako se knjiži smanjenje nominalne vrednosti postojećih udela?

Knjiženje:
Udeli u osnovnom kapitalu DUGUJU
Tekući račun POTRAŽUJE
Povećanje sopstvenog kapitala kod DOO
70. Kako se vrši povećanje sopstvenog kapitala kod DOO?

Uz pomoć naknadnih uplata članova društva predviđenih ugovorom o osnivanju
povećavaju se rezerve, dok osnovni kapital ostaje isti. DOO ne moraju formirati rezerve.
Rezerve se iskazuju kao posebna pozicija u bilansu stanja na računu Naknadni udeli u
kapitalu.
71. Kako se knjiži povećanje sopstvenog kapitala kroz naknadne uplate članova
društvakod DOO?
Knjiženje:
Tekući račun DUGUJE
Naknadni udeli u kapitalu POTRAŽUJU
74
72. Koje promene dovode do smanjenja ukupnog sopstvenog kapitala kod DOO?
 otkup i poništenje udela
 smanjenje nominalne vrednosti postojećih udela
 gubitak
AKCIONARSKO (DEONIČARSKO) DRUŠTVO

AD
73. Šta čini sopstveni kapital akcionarskog društva?

Sopstveni kapital čine:
 Akcijski kapital (osnovni kapital)
 Ažio
 Rezerve
 Bilans na dobit
74. Kako akcionarska društva stiču kapital?

Akcionarska društva stiču kapital emisijom i prodajom akcija.
75. Šta je akcija?

Akcija je vlasnička hartija od vrednosti koja vlasniku daje pravo na kapital,
dividendu i upravljanje društvom (pravo glasa).
76. Iz čega se sastoji akcija?

Akcija se sastoji iz:
 plašta akcija,
 kupona za isplatu dividendi.
77. Šta znači izdavanje akcija u dematerijalizovanom obliku?

Danas se akcije izdaju u dematerijalizovanom obliku da bi se smanjili troškovi emitovanja
(koji se smatraju rashodima). To znači da se dobija se samo potvrda o tome da ste vlasnik
akcija sa njihovim serijskim brojevima.
78. Kako se dele akcije?

Prema obimu prava koje sadrže akcije se dele na:
 obične ili redovne (daju pravo glasa)
 prioritetne, privilegovane ili preferencijalne (ne daju pravo glasa ali daju prvenstvo pri
isplati dividende ili isplati imovine u slučaju likvidacije društva)
75
Formiranje kapitala kod AD
79. Kako se formira kapital akcionarskog društva?

Kapital akcionarskog društva se formira emisijom i prodajom akcija.
80. Po kojoj vrednosti se iskazuje osnovni kapitalak cionarskog društva?

Osnovni kapital iskazuje se u visini nominalne (upisane) vrednosti.
81. Šta je potrebno da bude ispunjeno da bi se društvo smatralo osnovanim?

Da bi se društvo smatralo osnovanim treba da bude uneto najmanje 25% upisanog
kapitala.
82. Gde se knjiži neuplaćeni iznos kapitala?

Neuplaćeni iznos unosi se na račun Neuplaćeni, upisani osnovni kapital.
83. Kakav je račun Neuplaćeni, upisani osnovni kapital?

Ovaj račun je korektivan račun osnovnog kapitala jer svodi nominalnu vrednost
osnovnog kapitala na uplaćeni iznos osnovnog kapitala i istovremeno je račun
potraživanja od vlasnika. U bilans stanja račun Neuplaćeni upisani kapital se unosi na
stranu pasive kao odbitna pozicija osnovnog kapitala.
84. Da li emisioni kurs može biti drugačiji od nominalne vrednosti akcija?

Emisioni kurs može biti drugačiji od nominalne vrednosti akcija.
85. Kakva su ograničenja u vezi emisionog kursa kod prve emisije akcije?
Kod prve emisije akcija, emisioni kurs ne može biti niži od nominalne vrednosti.
86. Šta je ažio?

Ažio ili premija na emisiji akcija predstavlja razliku između više emisione i niže
nominalne vrednosti akcija.
87. Da li se ažio može naknadno uplatiti?

Ne, ažio semora u celini uplatiti prilikom prodaje akcija.
88. Kako se knjiži uplata zadovoljavajućeg dela kapitala kod AD?

Knjiženje:
Tekući račun/Blagajna DUGUJE (uplaćeni iznos)
Neuplaćeni upisani osnovni kapital DUGUJE (neuplaćen deo kapitala)
Akcijski kapital po osnovu redovnih akcija POTRAŽUJE (nominalna vrednost)
Akcijski kapital po osnovu prioritetnih akcija POTRAŽUJE (nominalna vrednost)
Ažio POTRAŽUJE (za iznos ažia)
76
Povećanje osnovnog kapitala kod AD
89. Koji je uslov za promene (povećanje, smanjenje) osnovnog kapitala?

Sve promene osnovnog kapitala (povećanja i smanjenja) mogu se izvršiti samo na osnovu
odluke skupštine akcionara donete ¾ većinom glasova.
90. Kako se povećava osnovni kapital kod AD?

Do povećanja dolazi:
 izdavanjem besplatnih (gratis) akcija.
Ove akcije se izdaju na teret rezervi, tj. smanjuju se rezerve društva, a osnovni
kapital se povećava, što znači da se ukupna visina sopstvenog kapitala ne menja
(menja se samo struktura sopstvenog kapitala).
 izdavanjem novog kola akcija.
Izdavanje novog kola akcija vrši se radi proširenja kapaciteta, finansiranja obrtnih
sredstava ili vraćanja dospelih obaveza. Knjiženja su ista kao kod formiranja kapitala.
91. Kako se knjiži izdavanje besplatnih (gratis) akcija?

Knjiženje:
Rezerve DUGUJE (nominalna vrednost)
Akcijski kapital po osnovu...POTRAŽUJE (nominalna vrednost)
(U ovom slučaju ne znamo tačno da li je Akcijski kapital po osnovu redovnih ili

preferencijalnih akcija, jer nije naznačeno koje besplatne akcije su izdate)
Smanjenje osnovnog kapitala kod AD
92. U kojim slučajevima se vrši smanjenje osnovnog kapitala kod AD?

Smanjenje osnovnog kapitala akcionarskih društava preduzima se sa ciljem sanacije,
popravljanja rentabiliteta ili delimičnog vraćanja osnovnog kapitala.
93. Koji su uslovi za smanjenje osnovnog kapitala kod AD?

Smanjenje se može vršiti samo ako je osnovni kapital iznad zakonom propisanog
minimuma i da se smanjenjem ne prelazi ispod zakonom propisanog minimuma.
94. Na koji način se može smanjiti osnovni kapital kod AD?

Do smanjenja osnovnog kapitala može doći usled:
 otkupa i poništenja otkupljenih sopstvenih akcija
 delimične isplate kapitala akcionarima kroz zamenu akcija sa višom za akcije sa
nižom nominalnom vrednošću (stare akcije se poništavaju i izdaju nove koje glase na
manju vrednost). Razlika se isplaćuje akcionarima.
77
95. Koji mogu biti razlozi za otkup i poništenje sopstvenih akcija kod AD?
Razlog za otkup sopstvenih akcija može biti:
 plasiranje slobodnih novčanih sredstava
 poništenje
96. Kako se knjiži otkup sopstvenih akcija?

Knjiženje:
Otkupljene sopstvene akcije DUGUJU (za kupovni kurs)
Tekući račun/Blagajna POTRAŽUJE (za kupovni kurs)
97. Kako se knjiži povlačenje otkupljenih sopstvenih akcija kod AD?

Knjiženje:
Račun povlačenja akcija DUGUJE (za kupovni kurs)
Otkupljene sopstvene akcije POTRAŽUJU (za kupovni kurs)
98. Kako se poništavaju otkupljene sopstvene akcije kod AD?

Knjiženje:
Akcijski kapital DUGUJE (za nominalnu vrednost)
Račun povlačenja akcije POTRAŽUJE (za kupovnu vrednost)
Rezerve mogu i da DUGUJU i da POTRAŽUJU (za razliku između kupovne i nominalne

vrednosti)
99. Da li postoje sličnosti između Računa povlačenja akcija kod AD i Računa poništenja
udela kod DOO?
Račun povlačenja akcija ima istu ulogu i karakteristike kao Račun poništenja udela kod
DOO.
100.Da li postoji ograničenje kod otkupa sopstvenih akcija?

Mogućnost otkupa sopstvenih akcija se ograničava na 10% nominalnog kapitala (zbog
špekulativnih kupovina i mogućnosti uticaja na berzanski kurs).
101.Poništenje akcija i poništenje udela utiču na koji kapital?

Poništenje akcija (kao i udela) smanjuju i osnovni i ukupan sopstveni kapital.
102.Šta se dešava u slučaju da je kupovni kurs bio niži od nominalnog kod poništenja
akcija (poništenja udela)?
Smanjuje se osnovni i ukupan sopstveni kapital, ali će smanjenje sopstvenog kapitala
delimično biti ublaženo povećanjem rezervi.
103.Kako se knjiži delimična isplata kapitala akcionarima kroz zamenu akcija sa višom za
akcije sa nižom nominalnom vrednošću?
Knjiženje:
Akcijski kapital po osnovu redovnih akcija DUGUJE (za razliku između stare i nove
78
nominalne vrednosti)
Akcijski kapital po osnovu prioritetnih akcija DUGUJE (za razliku između stare i nove
nominalne vrednosti)
104. Koji je razlog za smanjenje osnovnog kapitala kod AD?

Postoje dva razloga:
 Pokriće gubitka (u tom slučaju umesto Tekućeg računa potražuje račun Preneti gubitak)
 Smanjenje poslovne aktivnosti zbog čega je kapital previsok.
Povećanje ukupnog sopstvenog kapitala kod AD
105. Kako se vrši povećanje ukupnog sopstvenog kapitala kod AD?

Povećanje ukupnog sopstvenog kapitala vrši se kroz doplate akcionara da bi svoje
preferencijalne zamenili za redovne akcije.
106. Da li se zamenom preferencialnih akcija za redovne uz doplatu menja visina

osnovnog kapitala?
Menja se samo struktura, ne menja se visina jer je nominalna vrednost zamenjenih
akcija ista.
107. Da li se zamenom preferencijalnih akcija za redovne uz doplatu menja visina

sopstvenog kapitala?
Da, ukupan sopstveni kapital se povećava jer doplate povećavaju rezervu.
108. Kako se knjiži zamena preferencijalnih akcija za redovne uz doplatu?

Knjiženje:
1) Akcijski kapital po osnovu preferencijalnih akcija DUGUJE (za nominalnu vrednost)
Akcijski kapital po osnovu redovnih akcija POTRAŽUJE (za nominalnu
vrednost)
1a) Tekući račun DUGUJE (za iznos doplate)

Rezerve POTRAŽUJU (za
iznos doplate)
Napomena: Da je pitanje bilo zamena preferencijalnih za redovne bez doplate, knjižili bi

samo prvi stav.
109. Da li se zamenom preferencijalnih akcija za redovne bez doplate menja visina

sopstvenog kapitala?
Ukoliko ne bi bilo doplate, ne bi se promenila visina sopstvenog kapitala.
79
110. Da li dobitak utiče na sopstveni kapital?

Da, dobitak povećava sopstveni kapital.
Zaključak:
Zamena preferencijalnih za redovne akcije sa doplatom akcionara:
• Menja i strukturu i visinu sopstvenog kapitala
• Menja strukturu osnovnog kapitala (ne i visinu)
Zamena preferencijalnih za redovne akcije bez doplate akcionara:

1. ne menja ni strukturu ni visinu sopstvenog kapitala
2. menja strukturu osnovnog kapitala (ne i visinu)
Prodaja otkupljenih akcija kod AD
111. Da li prodaja otkupljenih akcija utiče na osnovni kapital?

Prodaja otkupljenih akcija ne utiče na osnovni kapital, ali se menjaju reserve zavisno
od odnosa između kupovnog i prodajnog kursa akcija.
112. Ako akcionarsko društvo prodaje otkupljene akcije, šta je bio razlog inicijalnog
otkupa?
Ako akcionarsko društvo prodaje otkupljene akcije razlog otkupa je bio plasiranje
slobodnih novčanih sredstava.
113. Kako se knjiži prodaja otkupljenih akcija?

*Kada je prodajna vrednost veća od kupovne knjiži se na sledeći način:
Tekući račun DUGUJE (za prodajnu vrednost)
Otkupljene sopstveneakcije POTRAŽUJU (za kupovnu
vrednost)
Rezerve POTRAŽUJU (za razliku između prodajne i
kupovne)
*Kada je prodajna vrednost kupovnih akcija manja od kupovne

knjiži se na sledeći način:
Tekući račun DUGUJE (za prodajnu vrednost)
Rezerve DUGUJU (za razliku između prodajne i kupovne)
Otkupljene sopstvene akcije POTRAŽUJU (za kupovnu vrednost)
80
POZAJMLJENI KAPITAL
114. Koje su karakteristike pozajmljenog kapitala?

Pozajmljeni kapital stoji na raspolaganju preduzeću u okviru ugovorom predviđenog
roka i za njegovo korišćenje plaća sa kamata.
115. Kako se deli pozajmljeni kapital prema ročnosti?

Prema roku pozajmljeni kapital se deli na:
 Kratkoročne kredite
 Dugoročne kredite
 Tekuće obaveze (dobavljači i slično).
116. Na koje načine možemo doći do pozajmljenog kapitala?

Do pozajmljenog kapitala se dolazi na dva načina:
 emitovanjem kreditnih hartija od vrednosti (obveznica)
 uzimanjem kredita (dugoročnih ili kratkoročnih)
Kratkoročni krediti
117. Šta su kratkoročni krediti i za šta se koriste?

Kratkoročni krediti se koriste za finansiranje povremenih i privremenih potreba za
obrtnim sredstvima (sezonske zalihe), to su krediti sa rokom vraćanja do godinu dana.
118. Šta pokazuje značajno korišćenje kratkoročnih kredita od strane preduzeća?

Njihovo značajnije korišćenje ukazuje na slabljenje finansijskog položaja preduzeća.
119. Kako se knjiži odobren kratkoročni kredit?

Knjiženje:
Tekući račun DUGUJE (za odobreni kredit)
Kratkoročni krediti POTRAŽUJU (za odobreni kredit)
120. Kako se knjiži vraćena glavnica kratkoročnog kredita?

Knjiženje:
Kratkoročni kredit DUGUJE (za vraćenu glavnicu)
Tekući račun POTRAŽUJE (za vraćenu glavnicu)
121. Na koji način se najčešće vraća kratkoročni kredit?

Kratkoročni krediti najčešće se vraćaju u punom iznosu (odjednom) u ugovorom
predviđenom roku.
122. Šta je zajedničko kratkoročnom i dugoročnom kreditu?

I kratkoročni i dugoročni kredit mogu biti finansijski i robni.
81
123. Kada nastaje obaveza za kredit kod robnih kredita?

Kod robnih kredita obaveza nastaje u momentu isporuke robe za koju je kredit odobren.
Dugoročni krediti
124. Šta su dugoročnikrediti i za šta se koriste?

Dugoročni krediti su krediti sa rokom vraćanja dužim od godinu dana. Koriste se za
finansiranje nabavke: osnovnih i trajnih obrtnih sredstava.
125. Kada nastaje obaveza za dugoročni kredit za osnovna sredstva i u kom iznosu?
Banke kontrolišu namensku upotrebu kredita za osnovna sredstva tako što te kredite ne
uplaćuju na tekući račun, pa obaveze prema banci ne nastaju u momentu odobravanja
kredita nego u momentu iskorišćenja (kada iz odobrenog kredita banka isplati obavezu
prema dobavljačima umesto nas) i to u visini isplaćenog iznosa.
126. Kako se knjiži odobravanje dugoročnog kredita za osnovna sredstva?

Knjiženje:
NE KNJIŽI SE
127. Kako se knjiži iskorišćen dugoročni kredit za osnovna sredstva?

Knjiženje:
Dobavljači DUGUJU (za iskorišćeni iznos kredita)
Dugoročni krediti POTRAŽUJU (za iskorišćeni iznos kredita)
128. Kada nastaje obaveza za dugoročni kredit za trajna obrtna sredstva i za šta se ovaj
kredit koristi?
Krediti za trajna obrtna sredstva koriste se za finansiranje dugoročnih (stalnih, trajnih)
potreba za obrtnim sredstvima. Ove kredite banka uplaćuje na tekući račun preduzeća, pa u
tom trenutku nastaje i obaveza.
129. Kako se knjiži odobravanje dugoročnog kredita za trajna obrtna sredstva?

Knjiženje:
Tekući račun DUGUJE (za odobreni kredit)
Dugoročni krediti POTRAŽUJU (za odobreni kredit)
130. Kako se vraćaju dugoročni krediti?

Za svaki kredit ugovorom se predviđa plan otplate kredita, na osnovu roka otplatei načina
obračunavanja anuiteta.
Dugoročni krediti se vraćaju (otplaćuju) putem polugodišnjih ili godišnjih anuiteta.
131. Iz čega se sastoji anuitet i u kom su odnosu anuitet, rata i kamata?

Anuitet = Otplata (rata) + pripadajuća kamata
82
Ako je anuitet stalan otplata je rastuća, a pripadajuća kamata je opadajuća.

Ako je rata stalna anuitet je opadajući (jer se na stalan iznos rate dodaje opadajući iznos
kamate).
Anuitet stalan opadajući
Otplata (rata) rastuća stalna
Pripadajuća kamata opadajuća opadajuća
132. Kako se knjiži vraćanje dela glavnice (rate)?

Knjiženje:
Dugoročni krediti DUGUJE (za vraćenu ratu kredita)

Tekući račun POTRAŽUJE (za vraćenu ratu kredita)
Emitovanje obveznica
133. Šta su obveznice?

Obveznice su kreditne hartije od vrednosti koje vlasniku daju pravo na naplatu iznosa
naznačenog na obveznici (nominalna vrednost) i naplatu pripadajuće kamate.
Kapital pribavljen emisijom i prodajom obveznica je pozajmljeni kapital. On se po proteku
određenog roka mora vratiti i za njegovo korišćenje se plaća naknada u vidu kamate.
134. Iz čega se sastoji obveznica?

Obveznica se sastoji iz:
 Plašta obveznice
 Talona
135. Kakav može biti talon?

Talon možebiti:
 Kamatni (kamata se isplaćuje godišnje, a glavnica odjednom na kraju roka dospeća)

 Anuitetni (glavnica duga i kamata se isplaćuju godišnje).
83
136. Kako se knjiži prodaja obveznica?

Knjiženje:
Tekući račun DUGUJE (za nominalnu vrednost prodatih obveznica)
Obaveze po osnovu obveznica POTRAŽUJU (za nominalnu vrednost prodatih
obveznica)
137. Kako se knjiži vraćanje glavnice kod obveznica?

Obaveze po osnovu obveznica DUGUJE (za vraćanje glavnice)
Tekući račun POTRAŽUJE (za vraćanje glavnice)
138. Koja je razlika između uzimanja kredita i obveznica?

Razlika izmedju obveznica i kredita je u tome što se prodajom obveznica angažuje
pojedinačno manji kapital velikog broja poverilaca, a kod kredita je to veliki kapital
jednog poverioca.
139. Kada nastaju obaveze po osnovu obveznica, i u kom iznosu?

Obaveze po osnovu obveznica nastaju uplatom novčanih sredstava za kupljene obveznice i
u visini primljenih uplata. Vrednost primljnih uplata je nominalna vrednost prodatih (a ne
emitovanih) obveznica.
FER VREDNOST KAO OSNOVA ZA

VREDNOVANJE IMOVINE I OBAVEZA
140. Šta se sve može vrednovati po fer vrednosti?

Fer vrednost je cena koja bi bila ostvarena prilikom prodaje nekog sredstva ili cena koja bi
bila plaćena za prenos obaveze u redovnoj transakciji između tržišnih učesnika na dan
vrednovanja.
Fer vrednost se, pored nabavne vrednosti (istorijskog troška), može koristiti kao osnov za
vrednovanje imovine (prema međunarodnim računovodstvenim pravilima MRS/MSFI).
140a) Fer vrednost se koristi obavezno za vrednovanje:

• Investicionih nekretnina (inicijalno priznavanje i naknadno vrednovanje)
• Učešća u zavisnim preduzećima (samo prilikom inicijalnog vrednovanja)
• Dugoročna finansijska sredstva po fer vrednosti (prilikom inicijalnog i naknadnog
vrednovanja)
• Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju (samo za naknadno vrednovanje)
84
• Hartije od vrednosti kojima se trguje (prilikom inicijalnog i naknadnog

vrednovanja)
140b) Šta se opciono može vrednovati po fer vrednosti?
 Nematerijalna imovina
 Nekretnine, postrojenja i oprema
141. Koji je cilj korišćenja fer vrednosti kao osnove za vrednovanje?

Cilj korišćenja fer vrednosti kao osnove za vrednovanje je nastojanje da se knjigovodstvena
vrednost imovine što više približi tekućoj tržnišnoj vrednosti kako bi bilans stanja
prikazao istinitu sliku finansijskog položaja preduzeća.
142. Šta podrazumeva utvrđivanje fer vrednosti u redovnoj transakciji?

Utvrđivanje fer vrednosti u redovnoj transakciji podrazumeva:
 Da je preduzeće imalo dovoljno vremena da obavi sve marketinške aktivnosti da se
postigne fer vrednost na tržištu
 Da se prodaja vrši na aktivnom i likvidnom tržištu, sa dovoljnim brojem kupaca i
prodavaca i dovoljnim brojem kupoprodajnih transakcija, kako bi cene bile FER (realne) i
pouzdane.
143. Koje su karakteristike aktivnog tržišta?

Aktivno tržište je tržište sa odgovarajućim brojem tržišnih učesnika (postoji kritična masa
kupaca i prodavaca), to je likvidno tržište, tržište na kojem postoji kritična masa transakcija
koje se vrše.
144. Koji uslovi moraju biti ispunjeni da bi tržišna cena bila pouzdana i korišćena kao
fer vrednost?
Da bi tržišna cena bila pouzdana i korišćena kao fer vrednost neophodno je da učesnici u
transakciji budu:
• Nezavisni
• Spremni da u transakciju uđu dobrovoljno
• Obavešteni o predmetu i uslovu transakcije
145. Da li se fer vrednost utvđuje iz perspektive tržišnih učesnika u transakciji ili iz

perspektive preduzeća?
Fer vrednost imovine se utvrđuje iz perspektive tržišnih učesnika u transakciji, a ne iz
perspektive preduzeća.
146. Da li se fer vrednost može utvrditi za neki duži rok?

Ne može, fer vrednost se utvrđuje na određeni dan (npr. dan bilansa 31.12.), a već
narednog dana može doći do promene vrednosti.
85
147. Šta nalaže MSFI 13-Odmeravanje fer vrednosti vezano za transakcione troškove?
MSFI 13-Odmeravanje fer vrednosti nalaže da se transakcioni troškovi (takse i berzanske
provizije) ne uključuju u fer vrednost, jer oni nisu povezani sa samim sredstvom, već su
vezani za okolnosti pod kojima se trguje.
148. Prilikom odmeravanja fer vrednosti koriste se inputi sa kojih tržišta?

Prilikom odmeravanja fer vrednosti koriste se inputi sa:
 glavnog tržišta (to je tržište koje ima najveći broj aktivnosti za konkretnu imovinu ili
transfer obaveze), uslov je da preduzeće ima pristup ovom tržištu (iako je reč o fiktivnoj, a
ne o stvarnoj transakciji)
 U nedostatku glavnog tržišta inputi se uzimaju sa najpovoljnijeg tržišta (to je tržište na
kojem bi preduzeće ostvarilo najveću cenu prilikom predaje imovine ili najnižu cenu prilikom
transfera obaveze),
 Ako nema pristup prethodnim tržištima, onda se inputi uzimaju za tržišta na kojem
preduzeće zaista posluje.
Napomena: Prilikom izbora glavnog ili najpovoljnijeg tržišta preduzeće ne mora uzeti u
obzir sva tržišta koja postoje, već uzima u obzir samo informacije o tržištima koje su mu
razumno dostupne.
149. U koliko nivoa možemo klasifikovati fer vrednost i koji nivo fer vrednosti je
najpouzdaniji, a koji je najmanje pouzdan?
Fer vrednost se može klasifikovati u tri nivoa (u zavisnosti od podataka koji se koriste
prilikom njenog utvrđivanja) pri čemu je najpouzdanije fer vrednost nivoa 1, a najmanje
pouzdana fer vrednost nivoa 3.
150. Na koji način se dobija fer vrednost nivoa 1?

Fer vrednost nivoa 1 se dobija na osnovu cena identičnih sredstava kojima se trguje na
aktivnim i likvidnim tržištima, kod kojih nije vršeno nikakvo usklađivanje.
Primer: HOV za koje postoji aktivno tržište sa velikim brojem transakcija.
151. Na koji način se dobija fer vrednost nivoa 2?

Fer vrednost nivoa 2 se dobija na osnovu cena sličnih sredstava kojima se trguje na
aktivnim i likvidnim tržištima ili na osnovu korigovanih cena identičnih sredstava kojima
se trguje na neaktivnom i nelikvidnom tržištu.
152. Navedi primere dobijanja fer vrednosti nivoa 2?

Primer 1: Sa neaktivnog i nelikvidnog tržišta preuzima se cena identičnih mašina, opreme
ili postrojenja koja se mora korigovati zbog nedovoljne pouzdanosti.
Primer 2: Sa aktivnog i likvidnog tržišta se preuzima vrednost slične nekretnine, poslovnog
prostora, jer nije moguće naći potpuno isti poslovni prostor na istoj lokaciji. Cena se koriguje
jer se odnosi na sličnu ali ne i identičnu imovinu.
86
153. Kako se dobija fer vrednost nivoa 3?

Vrednost nivoa 3 je najnepouzdanija jer se dobija na osnovu različitih procena koje se
zasnivaju na manje ili više pouzdanim pretpostavkama. Nepouzdana je jer se ne dobija na
osnovu tržišnih inputa i cena.
Primer: Vrednovanje nematerijalne imovine za koju je karakteristična da je jedinstvena i
specifična za svako preduzeće i da ne postoji tržišni ekvivalent kojim se trguje.
Za utvrđivanje fer vrednosti Nekretnina, postrojenja i oprema (kao i za vrednovanje

Nematerijalne imovine) često se upotrebljavaju inputi nivoa 3 (koje često u literaturi
označavaju kao pretpostavke o pretpostavkama).
154. Šta bi preduzeće trebalo da obelodani vezano za fer vrednost u Napomenama uz

finansijske izveštaje?
U napomenama uz finansijske izveštaje preduzeća treba da istaknu kog hijerarhijskog nivoa
su prikazane fer vrednosti u finansijskim izveštajima kako bi korisnici tih izveštaja stekli
uvid u način utvrđivanja fer vrednosti i tako stekli uvid u pouzdanost odmerene fer
vrednosti.
155. Da li se fer vrednost utvrđuje na osnovu stvarnih transakcija?

Ne, fer vrednost se utvrđuje na osnovu hipotetičkih transakcija.
Na osnovu hipotetičkih transakcija priznaju se i nerealizovani dobici u slučaju porasta tržišne
vrednosti imovine.
Korišćenjem fer vrednosti se napušta transakcioni pristup (koji je u osnovi načela
istorijskog troška).
156. Šta se dešava kada usled finansijske krize biva smanjena tražnja za imovinom koja
se vodi po fer vrednosti?
Slabije funkcionisanje tržišta i smanjena tražnja (zbog finansijske krize) izaziva smanjenje
cena što dovodi do toga da preduzeća prikazuju gubitke u svojim bilansima.
87
FINANSIJSKA ULAGANJA
Učešća
157. Šta su učešća?

Učešća su ulaganja u druga preduzeća (minimalno 10%) izvršena sa ciljem da se preko
njih stekne mogućnost dugoročnog uticaja na poslovnu politiku tih preduzeća koji bi
doprineo poboljšanju sopstvenog poslovanja.
158. Kako se stiču učešća?

Učešća se stiču kupovinom redovnih akcija, udela ili uloga, u zavisnosti od pravne forme
preduzeća u koje se ulaže.
159. Kakvaučešća postoje?

Učešća mogu biti:
 Većinska
 Značajna
 Obična
160. Šta su većinska učešća?

Većinska učešća su učešća u kapitalu zavisnih preduzeća veća od 50%. U momentu
sticanja (inicijalno) se vrednuju po fer vrednosti u skladu, a naknadno vrednovanje je
po ublaženom principu niže vrednosti (u skladu sa MSFI 10).
161. Šta su značajna učešća?

Značajna učešća su učešća u kapitalu pridruženih preduzeća, u rasponu od 20-50%. U
momentu sticanja (inicijalno) se vrednuju po nabavnoj, a naknadno po metodi udela u
skladu sa MRS 28 (equity metod).
162. Šta su obična učešća?

Obična učešća su učešća u kapitalu ostalih pravnih lica (koja nisu zavisna ni pridružena) u
rasponu 10-20%
U momentu sticanja (inicijalno) se vrednuju po nabavnoj vrednosti, a naknadno po fer
vrednosti kroz kapital, u skladu sa MSFI 9.
163. Kako se knjiži kupovina većinskih učešća?

Knjiženje:
Većinska učešća DUGUJU (po fer vrednosti)
Ostali rashodi DUGUJU (transakcioni troškovi)
Tekuči račun POTRAŽUJE (ukupna isplata)
88
164. Kako se knjiži kupovina značajnih učešća?

Knjiženje:
Obična ili Značajna učešća DUGUJU (po nabavnoj vrednosti koja uključuje i transakcione
troškove)
165. Šta predstavljaju dividenda i učešće u dobitku za preduzeće vlasnika učešća a šta za
preduzeće koje isplaćuje dividendu i učešće u dobitku?
Vlasnici učešća imaju pravo na deo dobiti preduzeća u čijem kapitalu učestvuju. Taj deo
dobiti naziva se:
• Dividenda (ako imaju učešća u akcionarskom društvu)
• Učešće u dobitku (ako imaju učešća u DOO)
Dividenda i učešće u dobitku predstavljaju finansijske prihode za preduzeće vlasnika

Učešća.
Dividenda i učešće u dobitku predstavljaju obavezu za preduzeće koje ih isplaćuje.
HOV
157. Koji je cilj ulaganja u HOV?

Ulaganja u HOV se vrše sa ciljem njihovog kratkoročnog ili dugoročnog
ukamaćenja ili trgovanja, odnosno prodaje sa dobitkom.
Ulaganja u HOV bilansiraju se u okviru pozicije Hartije od vrednosti.
158. Kako nastaju ulaganja u HOV?

Ulaganja u HOV nastaju kupovinom akcija (redovnih i preferencijalnih),
obveznica, blagajničkih zapisa, komercijalnih zapisa itd.
159. Koji su prihodi od ulaganja u HOV

Prihodi od ulaganja u HOV preduzeća ostvaruju se u vidu
 Kamate
 Dividende
 Razlike između prodajne i nabavne vrednosti
160. Zašto se HOV smatraju rezervama likvidnosti?

HOV se u slučaju potrebe uvek mogu prodati i ponovo pretvoriti u likvidna
sredstva, pa se zato smatraju rezervama likvidnosti.
161. Koja dva kriterijuma, se prema MSFI 9 – finansijski instrumenti koriste za

klasifikovanje HOV na podkategorije?
89
Prema MSFI 9 – finansijski instrumenti za klasifikovanje HOV na podkategorije koriste se

sledeća dva kriterijuma:
 Karakteristike novčanog toka povezanog sa datom HOV
 Poslovni model – namera menadžmenta (način na koji menadžment planira da upravlja
datom HOV)
162. Navedi primer hartija od vrednosti koja su po svojoj prirodi isključivo

kratkoročna.
HOV kao što su blagajnički zapisi su po svojoj prirodi isključivo kratkoročni.
163. Na šta utiče klasifikovanje HOV u određene podkategorije?

Klasifikovanje HOV u određene podkategorije utiče na način njihovog inicijalnog i
naknadnog vrednovanja.
164. Kako se dele HOV prema kriterijumu karakteristika novčanog toka povezanog sa datom
HOV?
Prema kriterijumu karakteristika novčanog toka povezanog sa datom HOV razlikujemo:
 HOV koje generišu novčane tokove koji nisu kamata i glavnica
 HOV koje generišu novčane tokove u vidu kamate i glavnice.
165. Šta podrazumevaju HOV koje generišu novčane tokove koje nisu kamata i glavnica?
Reč je o vlasničkim HOV, kupljenim ispod 10% i kupljenim preferencijalnim akcijama.
Kupljene redovne akcije ispod 10% i preferencijalne akcije se svrstavaju u kategoriju HOV
po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Njihovo vrednovanje, i inicijalno i naknadno, se vrši
po fer vrednosti, pri čemu svaka promena fer vrednosti utiče na rezultat (bilans uspeha).
166. Šta podrazumevaju HOV koje generišu novčane tokove u vidu kamate i glavnice?
Reč je o dužničkim HOV. Za njihovu klasifikaciju, pored modela karakteristika novčanog
toka povezanog sa datom HOV, koristi se i drugi model pod nazivom poslovni model –
namera menadžmenta.
167. Kako se dele kupljene dužničke HOV prema kriterijumu poslovni model – namera
menadžmenta?
Kupljene dužničke HOV prema kriterijumu poslovni model – namera menadžmenta se dele
na:
 HOV po fer vrednosti kroz bilans uspeha
 HOV koje se drže do roka dospeća
 HOV koje su raspoložive za prodaju
168. Šta predstavljaju HOV po fer vrednosti kroz bilans uspeha?

Menadžment nije imao nameru da prikuplja novčane tokove od kamate i glavnice, već da ih
proda sa dobitkom. Ove hartije od vrednosti se i inicijalno i naknadno vrednuju po fer
90
vrednosti kroz bilans uspeha.
169. Šta predstavljaju HOV koje se drže do roka dospeća?

Namera menadžmenta je da prikuplja novčane tokove od kamate i glavnice i da ih drži do
roka dospeća. Njihovo inicijalno vrednovanje se vrši po nabavnoj (amortizovanoj)
vrednosti.
170. Šta predstavljaju HOV koje su raspoložive za prodaju?

Kod HOV koje su raspoložive za prodaju menadžment ima nameru da prikuplja novčane
tokove od kamate i glavnice, ali ne i da ih drži do roka dospeća. Inicijalno se vrednuju po
nabavnoj vrednosti, a naknadno po fer vrednosti kroz kapital.
171. Kako se knjiži kupovina HOV koja se vrednuju po fer vrednosti?

Knjiženje:
HOV DUGUJU (fer vrednost)
Ostali rashodi DUGUJU (transakcioni troškovi)
Tekući račun POTRAŽUJE (ukupna isplata)
172. Kako se knjiži kupovina HOV koja se vrednuju po nabavnoj vrednosti?

Knjiženje:
HOV DUGUJU (nabavna vrednost koja uključuje i transakcione troškove)
173. Kako se knjiži prodaja HOV?

Knjiženje:
Tekući račun DUGUJE (prodajna vrednost)
Gubici na prodaji HOV DUGUJU (gubitke imamo samo ako je prodajna vrednost niža od
knjigovodstvene vrednosti)
HOV POTRAŽUJU (knjigovodstvena vrednost)
Dobici na prodaji HOV POTRAŽUJU (dobitke imamo samo ako je prodajna vrednost
veća od knjigovodstvene vrednosti)
174. Kako se knjiže naknadne promene fer vrednosti?

Knjiženje:
HOV DUGUJU
Nerealizovani dobici od promene fer vrednosti POTRAŽUJU
ILI
Nerealizovani gubici od promene fer vrednosti DUGUJU

HOV POTRAŽUJE
175. Šta spada u dužničke hartije od vrednosti?
91
U dužničke hartije od vrednosti spadaju:

 Blagajnički zapisi
 Komercijalni zapisi
 Obveznice
176. Šta prema drugom kriterijumu (nameri menadžmenta) mogu biti blagajnički zapisi,
komercijalni zapisi i obveznice?
Prema drugom kriterijumu (nameri menadžmenta) blagajnički zapisi, komercijalni zapisi i
obveznice (dužnički HOV) mogu biti:
 HOV raspoložive za prodaju (vode se po nabavnoj vrednosti)
 HOV koje se drže do roka dospeća (vode se po nabavnoj vrednosti, to su dugoročne HOV)
 HOV po fer vrednosti kroz bilans uspeha
177. Gde se knjiži kupovina preferencijalnih akcija?

Kupovina preferencijalnih akcija se knjiži na računu HOV po fer vrednosti kroz bilans
uspeha.
178. Gde se knjiže kupljene redovne (obične) akcije Udeli, Ulozi, ispod 10%?
HOV po fer vrednosti kroz bilans uspeha.
179. Gde se knjiže kupljene redovne (obične) akcije Udeli, Ulozi, više od 50%?
Knjiže se na računu Većinska učešća (vode se po fer vrednosti).
180. Gde se knjiže kupljene redovne (obične) akcije Udeli, Ulozi, od 20% do 50%?
Knjiže se na računu Značajna učešća (vode se po nabavnoj vrednosti)
181. Gde se knjiže kupljene redovne (obične) akcije Udeli, Ulozi, više od 10% do 20%?
Knjiže se na računu Obična učešća (vode se po nabavnoj vrednosti)
Dugoročni plasmani
182. Šta su dugoročni plasmani?

Dugoročni plasmani su na ugovoru zasnovane novčane pozajmice (dati krediti) jednog
preduzeća drugom sa rokom vraćanja dužim od godinu dana.
183. Kako se može vršiti otplata dugoročnih plasmana?

Otplata dugoročnih plasmana (kredita) vrši se:
 U anuitetima ili
 Po isteku vremena odjednom
92
184. Šta predstavlja za preduzeće kamata koja se obračunava na dugoročne plasmane?

Kamata koja se obračunava na dugoročne plasmane za preduzeće predstavlja finansijski
prihod.
185. Kako se knjiži dat kredit (isplaćena pozajmica, dugoročni plasman)?

Knjiženje:
Dugoročni plasmani DUGUJU (za dat kredit, isplaćenu pozajmicu)
Tekući račun POTRAŽUJE (za dat kredit, isplaćenu pozajmicu)
186. Kako se knjiži vraćena glavnica dugoročnog plasmana?

Knjiženje:
Tekuči račun DUGUJE (za vraćenu glavnicu)
Dugoročni plasmani POTRAŽUJU (za vraćenu glavnicu)
93
OSNOVNA SREDSTVA
187. Šta su osnovna sredstva?

Osnovna sredstva su sva ona sredstva koja u proces proizvodnje ulaze svojom
celokupnom vrednošću, ali se pri jednom poslovnom ciklusu ne troše u celosti, već se
njihova vrednost usled fizičkog i moralnog rabaćenja postepeno smanjuje, pri čemu do
kraja zadržavaju svoj prvobitni oblik. Osnovna sredstva obuhvataju imovinu čiji je
koeficijent obrta manji od jedan.
188. U kom se obliku javljaju osnovna sredstva?

Osnovna sredstva se javljaju u obliku stvari iprava.
189. Po kojoj vrednosti se uključuju u bilans (bilansiraju) osnovna sredstva?

Osnovna sredstva se bilansiraju (uključuju u bilans) u visini sadašnje vrednosti (neotpisana
ili knjigovodstvena vrednost)
190. Po kojoj vrednosti se vodi račun Osnovna sredstva?

Račun Osnovna sredstva se vodi po nabavnoj vrednosti.
191. Na kom računu i na koji način se obuhvataju smanjenja vrednosti osnovnih

sredstava?
Na računu Ispravka vrednosti osnovnih sredstava obuhvataju se indirektno sva smanjenja
vrednosti osnovnih sredstava usled upotrebe (otpisi - amortizacija).
192. Kakav je račun Ispravka vrednosti osnovnih sredstava?

Račun Ispravka vrednosti osnovnih sredstava je korektivan račun računa Osnovna sredstva
jer svodi nabavnu vrednost na sadašnju vrednost osnovnih sredstava. Na taj način
realizuju se zahtevi bruto principa u okviru principa jasnosti.
193. Kako se dobija sadašnja vrednost?
NABAVNA VREDNOST
– OTPISI (amortizacija)
= SADAŠNJA VREDNOST
Damir Gavrilović 065/36-000-72
194. Kako se dele osnovna sredstva prema kriterijumu odnosa prema procesu
proizvodnje?
Prema kriterijumu odnosa prema procesu proizvodnje osnovna sredstva mogu biti:
 osnovna sredstva u pripremi
 osnovna sredstva u funkciji
 osnovna sredstva van funkcije
195. Šta predstavljaju osnovna sredstva u pripremi?

Osnovna sredstva u pripremi su sva ona sredstva čije je pribavljanje u toku, tj. čija
izgradnja nije završena i zbog toga nisu spremna za uključivanje u poslovnu aktivnost.
196. U kom obliku se mogu javiti osnovna sredstvau pripremi?

Osnovna sredstva u pripremi se mogu javiti u obliku:
• osnovnih sredstava u pripremi na istoimenom računu
• potraživanja za date avanse
• potraživanja za zajednička sredstva
197. Šta predstavljaju osnovna sredstva u funkciji?

Osnovna sredstva u funkciji su sva osnovna sredstva koje se koriste za obavljanje
delatnosti (8 grupa osnovnih sredstava):
• zemljišta koja služe u privredne svrhe,
• šume,
• građevinske objekte,
• opremu,
• dugogodišnje zasade,
• osnovno stado,
• materijalna prava,
• ostala osnovna sredstva.
198. U okviru materijalnih prava (licenca) za 8 grupa osnovnih sredstava, kada će biti
osnovno sredstvo, a kada će biti obrtno sredstvo?
U okviru materijalnih prava (licenca) za 8 grupa osnovnih sredstava biće osnovno sredstvo
ako se naknada za korišćenje Licence plaća jednokratno.
Ako se naknada za korišćenje licence plaća periodično ili srazmerno obimu proizvodnje
onda će biti obrtno sredstvo.
199. Šta predstavljaju osnovna sredstva van funkcije?
95 WWW.LEONIDA.RS
Osnovna sredstva van funkcijeobuhvataju:

 obustavljene investicije i osnovna sredstva koja se ne mogu više koristiti (zbog fizičke
porabaćenosti ili moralne zastarelosti)
 obustavljene investicije i osnovna sredstva koja se ne mogu više koristiti jer su za
preduzeće izgubila upotrebnu vrednost (u slučaju izmene proizvodnog programa).
200. Kako postojanje osnovnih sredstava van funkcije utiče na rezultat?

Postojanje ovih sredstava direktno smanjuje rezultat zbog toga što:
 podležu otpisivanju
 njihovo držanje izaziva druge troškove (npr. osiguranje).
201. Šta je u interesu preduzeća vezano za osnovna sredstva van funkcije?

U interesu preduzeća je daosnovna sredstva van funkcije:
• uključi u poslovnu aktivnost (ako može)

• proda (otuđi)
• ustupi drugim preduzećima ili
• rashoduje
202. Koji oblici evidencije o osnovnim sredstvima postoje?

Oblici evidencije o osnovnim sredstvima dele se na:
 Obavezni
 Fakultativni
203. Koji su obavezni oblici evidencije o osnovnim sredstvima?

Obavezni oblici evidencije o osnovnim sredstvima su:
• Glavna knjiga - sintetička evidencija po grupama osn. sred. povrednosti

• Knjiga inventara - oblik analitičke evid. (dodeljivanje inventarnog broja)
• Pomoćna knjiga osnovnih sredstava - analitička evidencija na karticama
204. Koji su fakultativni oblici evidencije o osnovnim sredstvima?

Fakultativni oblik evidencije o osnovnim sredstvima je reversna knjiga.
205. Koje informacije daje glavna knjiga o osnovnim sredstvima?

Glavna knjiga daje informacije o nabavnoj, otpisanoj i sadašnjoj vrednosti za sva osnovna
sredstva (ili grupe osnovnih sredstava).
96 WWW.LEONIDA.RS
206. Koje informacije sadrži knjiga inventara o osnovnim sredstvima?

Knjiga inventara sadrži podatke o:
 inventarnom broju
 nomenklaturnom broju
 proizvođaču
 veku trajanja
 datumu stavljanja u upotrebu
 datumu otuđenja ili rashodavanja
 nabavnoj vrednosti sredstva.
207. Koje informacije daje pomoćna knjiga o osnovnim sredstvima?

Pomoćna knjiga daje informacije o nabavnoj, otpisanoj i sadašnjoj vrednosti ali za svako
konkretno osnovno sredstvo.
208. Koje informacije daje reversna knjiga o osnovnim sredstvima?

Reversna knjiga daje informacije u kom delu preduzeća se nalaze stvari iz osnovnih
sredstava.
209. Koji su načini pribavljanja osnovnih sredstava?

Preduzeća mogu stvari i prava koja čine osnovna sredstva pribavljati:
• kupovinom
• izgradnjom
• na ostale načine
210. Iz kojih sredstava može da se vrši isplata pribavljenih osnovnih sredstava?

Isplata pribavljenih osnovnih sredstava može se vršiti iz sredstava:
• sa tekućeg računa
• odobrenih kredita ili
• kombinovano iz prethodnih izvora
97 WWW.LEONIDA.RS
Kupovina osnovnih sredstava
211. Kakva osnovna sredstva preduzeće može kupiti?

Preduzeće može kupovati nova ili korišćena (polovna) osnovna sredstva.
Kupovinom osnovnih sredstava zamenjuju se dotrajala sredstva ili se proširuju kapaciteti.
212. Kako se može knjižiti nabavka novih osnovnih sredstava?

Kupovina novih osnovnih sredstava se može knjižiti:
• Direktno na računu Osnovna sredstva ako su nova osnovna sredstva spremna odmah da
se uključe u funkciju
• Preko računa Osnovna sredstva u pripremi ako se novo sredstvo ne može odmah
uključiti u funkciju jer mu treba montaža i slično.
213. Šta se knjiži na dugovnoj strani računa Osnovna sredstva u pripremi?

Na dugovnoj strani računa Osnovna sredstva u pripremi prikupljaju se svi elementi nabavne
vrednosti osnovnog sredstva (fakturna vrednost i zavisni troškovi nabavke).
214. Kako se knjiži kupovina novih osnovnih sredstava koja ne mogu odmah da se
uključe u funkciju?
Knjiženje:
Osnovna sredstva u pripremi DUGUJU (za fakturnu vrednost i zavisne troškove nabavke)
Dobavljači POTRAŽUJU
215. Kako se knjiži aktiviranje osnovnih sredstava (stavljanje u upotrebu)?

Knjiženje:
Osnovna sredstva DUGUJU (za aktiviranje OS, stavljanje u upotrebu)

Osnovna sredstva u pripremi POTRAŽUJU (za aktiviranje OS, stavljanje u upotrebu)
216. Na koji način se knjiži kupovina upotrebljivanih osnovnih sredstava?

Kupovina upotrebljavanih osnovnih sredstava
• Za nabavnu vrednost uzima se prvobitna nabavna vrednost (kad je sredstvo bilo novo).
• za sadašnju vrednost uzima se kupovna vrednost.
• otpisana vrednost (IVOS) se dobija kao razlika prvobitne nabavne vrednosti i kupovne
vrednosti.
98 WWW.LEONIDA.RS
217. Ako bi se za nabavnu vrednost uzela kupovna cena, šta bi se desilo?

Ako bi za nabavnu vrednost bila uzeta kupovna cena to bi povredilo bruto princip, tj.
princip jasnosti jer bi bila onemogućena procena stepena otpisanosti sredstva.
218. Šta predstavlja preuzeta obaveza otplate kredita iz koga je naš dobavljač
finansirao nabavku OS?
Sa dobavljačem se može dogovoriti i da se preuzme obaveza otplate kredita iz koga je on
finansirao nabavku osnovnih sredstava.
U tom slučaju i ta preuzeta obaveza predstavlja deo kupovne vrednosti osnovnog sredstva.
219. Kako se knjiži kupovina upotrebljivanog osnovnog sredstva za koju smo

preuzeli obavezu otplate dugoročnog kredita iz koga je naš dobavljač finansirao nabavku
OS?
Knjiženje:
Osnovna sredstva DUGUJU (za prvobitnu nabavnu vrednost)
Dobavljači POTRAŽUJU (za iznos koji treba platiti dobavljaču)

Dugoročni krediti POTRAŽUJU (za preuzetu obavezu ako je ima)
IVOS POTRAŽUJE (za iznosotpisa, odnosno za razliku)
Izgradnja osnovnih sredstava
220. Kako se može izvršiti izgradnja osnovnih sredstava?

Izgradnja osnovnih sredstava može se vršiti:
 U sopstvenoj režiji
 Preko izvođača radova
 Zajednički sa drugim preduzećima
221. Kako se knjiži izgradnja osnovnih sredstava u sopstvenoj režiji?

Knjiženje:
Osnovna sredstva u pripremi DUGUJU (za razliku u odnosu na prethodnu situaciju)
Aktivirani sopstveni učinci POTRAŽUJU (za razliku u odnosu na prethodnu situaciju)
222. Kako se knjiži stavljanje u upotrebu osnovnih sredstava izgrađenih u sopstvenoj

režiji?
Knjiženje:
Osnovna sredstva DUGUJU
99 WWW.LEONIDA.RS
Osnovna sredstva u pripremi POTRAŽUJU
223. Na kom računu se knjiži prihod od izgradnje osnovnih sredstava u sopstvenoj

režiji?
Izgradnja u sopstvenoj režiji smatra se internom realizacijom, pa za vrednost primljene
situacije potražuje račun prihoda - Aktivirani sopstveni učinci.
224. Prihodi od izgradnje osnovnih sredstava u sopstvenoj režiji koji se knjiže na računu
Aktivirani sopstveni učinci se iskazuju po kojoj ceni i to je u skladu sakojim principom?
Ovi prihodi se iskazuju u visini cene koštanja (izvršenih ulaganja) i to je u skladu sa
principom realizacije.
225. Da li se prihodi i troškovi nastali po osnovu izgradnje osnovnih sredstava u

sopstvenoj režiji smeju uključiti u prihode i rashode u bilansu uspeha?
Dobitak se ne sme uključiti u prihode jer nije realizovan na eksternom tržištu.
Troškovi nastali u vezi sa izgradnjom objekta biće deo rashoda u bilansu uspeha.
226. Zašto izvođači radova zahtevaju avans, šta avans predstavlja za investitora ina kom
računu se predstavlja?
Izvođači najčešće traže avans jer nemaju dovoljno obrtnih sredstava da sami započnu
gradnju.
Za investitora dati avans je potraživanje koje se obuhvata na računu Avansi za osnovna
sredstva.
227. Zašto se avansi dati dobavljačima ne obuhvataju na računu Dobavljači?

Avansi dati dobavljačima se ne obuhvataju na računu Dobavljači jer prema njima nemamo
obavezu - nisu izvršili nikakvu uslugu izgradnje.
228. Ko može isplaćivati avans?

Avans isplaćuje banka iz odobrenog kredita ili preduzeće sa tekućeg računa.
229. Šta predstavlja primljeni avans za izvođača radova?

Za izvođača radova primljeni avans je obaveza.
230. Kako se knjiži avans za osnovna sredstva dat dobavljaču?

Avansi za osnovna sredstva DUGUJU (za isplaćen avans)
Tekući račun ili Dugoročni kredit POTRAŽUJE (za isplaćen avans)
231. Kako se zovu fakture primljene od strane izvođača radova i na koji iznos glase?
Izvođač radova ispostavlja situacije, privremene situacije i konačnu situaciju (to su zapravo
fakture koje predstavljaju vrednost radova od početka gradnje do momenta sastavljanja
situacije).
100 WWW.LEONIDA.RS
Situacije glase na bruto iznos, pa se vrednost obaveze po toj situaciji dobija oduzimanjem
prethodne situacije.
232. Kako se knjiži prijem nove privremene situacije od izvođača radova?

Knjiženje:
Osnovna sredstva u pripremi DUGUJU (za razliku između primljene i prethodne situacije)
Dobavljači POTRAŽUJU (za razliku između primljene i prethodne situacije)
233. Kako se knjiži stavljanje u upotrebu osnovnog sredstva izgrađenog od strane

izvođača radova?
Knjiženje:
Osnovna sredstva DUGUJU (za isnos konačne situacije)
Osnovna sredstva u pripremi POTRAŽUJU (za isnos konačne situacije)
234. Na koji način može biti izvršeno izmirivanje obaveza po situacijama dobijenim od
strane izvođača radova?
Izmirivanje obaveza po situacijama može da bude izvršeno po odbitku dela ili celine avansa,
sa tekućeg računa ili iz odobrenog kredita.
235. Kako se knjiži izmirivanje obaveza po situacijama dobijenim od strane izvođača

radovasa odbitkom avansa?
Knjiženje:
Dobavljači DUGUJU (za iznos obaveze)
Avansi POTRAŽUJU (za iznos odbitka avansa)
Dugoročni krediti/Tekući račun POTRAŽUJU (za razliku)
Izgradnja zajedničkih osnovnih sredstava
236. U kom preduzeću se vodi evidencija o zajedničkim osnovnim sredstvima koja su

predmet izgradnje i u kom iznosu?
Evidencija o zajedničkim osnovnim sredstvima vodi se srazmerno visini uloženih sredstava
kod svih preduzeća koja su učestvovala u izgradnji.
237. Da li su ravnopravna sva preduzeća koja učestvuju u izgradnji zajedničkih osnovnih

sredstava?
Nisu ravnopravna, kod ovih poslova jedno preduzeće se određuje da bude nosilac prava i
obaveza (na njega se prenose sva sredstva ali i obaveza plaćanja dospelih obaveza i izdavanja
101 WWW.LEONIDA.RS
dokumentacije).
238. Kako se knjiži prijem situacija kod izgradnje zajedničkih osnovnih sredstava i u
kom iznosu se vrši aktiviranje zajedničkih osnovnih sredstava?
Prijem situacija se knjižina isti način kao kad je u pitanju izgradnja u tuđoj režiji, ali se
aktiviranje vrši srazmerno učešću svakog preduzeća u finansiranju.
239. Kako se knjiži naplaćeni iznos od partnera za izgradnju zajedničkih osnovnih

sredstava u preduzeću koje vodi posao?
Knjiženje:
Tekući račun DUGUJE (za naplaćen iznos od partnera)
Obaveze za zajednička sredstva POTRAŽUJU (za naplaćen iznos od partnera)
240. Kako se knjiži stavljanje u upotrebu zajedničkog osnovnog sredstva u preduzeću

koje vodi posao?
Knjiženje:
Osnovna sredstva DUGUJU (za naše učešće)
Obaveza za zajednička sredstva DUGUJU (za učešće partnera)
Osnovna sredstva u pripremi POTRAŽUJU ( za vrednost celog osnovnog sredstva)
241. Kako se knjiži isplaćen iznos partneru za izgradnju zajedničkih osnovnih sredstava u
preduzeću koje ne vodi posao?
Knjiženje:
Potraživanja za zajednička sredstva DUGUJU (za isplaćeni iznos partneru)
Tekući račun POTRAŽUJE (za isplaćeni iznos partneru)
242. Kako se knjiži stavljanje u upotrebu zajedničkog osnovnog sredstva u preduzeću

koje ne vodi posao?
Knjiženje:
Osnovna sredstva DUGUJU (za naše učešće u vlasništvu)
Potraživanja za zajednička sredstva POTRAŽUJU (za naše učešće u vlasništvu)
Prijem osnovnih sredstava bez naknade (na poklon)
243. Kako se knjiži prijem osnovnih sredstava bez naknade?

Za sadašnju (neotpisanu) vrednost primljenog poklona potražuje račun Ostali prihodi.
Knjiženje:
Osnovna sredstva DUGUJU (za nabavnu vrednost)
102 WWW.LEONIDA.RS
IVOS POTRAŽUJE (za otpisanu vrednost)

Ostali prihodi POTRAŽUJU (za sadašnju, neotpisanu vrednost)
MATERIJAL
244. Šta je materijal i šta sve obuhvata?

Materijal je stvar koja se u procesu proizvodnje troši kao predmet rada.
Materijal obuhvata:
 predmete rada (sirovine, osnovni proizvodni i pomoćni proizvodni materijal)
 pomoćni neproizvodni materijal
 sitan inventar
 ambalažu
 gorivo i mazivo
 autogume
 otpatke
245. Šta predstavljaju sirovine i osnovni proizvodni materijal?

Sirovine i osnovni proizvodni materijal čine osnovnu sadržinu proizvoda.
Sirovine su proizvodi primarne proizvodnje koji se nalaze u neprerađenom stanju.
Osnovni proizvodni materijali su proizvodi prerađivačke industrije.
246. Šta predstavlja pomoćni proizvodni materijal?

Pomoćni proizvodni materijal ulazi u sastav gotovog proizvoda, ali ne čini njegovu osnovnu
sadržinu.
247. Od čega zavisi da li je materijal osnovni ili pomoćni?

Uloga materijala u procesu proizvodnje (a ne njegova svojstva) određuje da li je materijal
osnovni ili pomoćni.
248. Šta predstavlja pomoćni neproizvodni materijal?

Pomoćni neproizvodni materijal ne ulazi u sastav gotovog proizvoda već omogućava
normalno odvijanje proizvodnje i poslovanja.
249. Kako se dele goriva?

Goriva se dele na:
 tehnološka
 energetska
103 WWW.LEONIDA.RS
 goriva za ogrev
250. Šta čini sitan inventar?

Sitan inventar čine sredstva za rad:
 čiji je vek trajanja kraći od godinu dana
 čija je pojedinačna vrednost manja od propisanog limita
251. Kako se knjigovodstveno obuhvata sitan inventar?

Iako su sredstva za rad, knjigovodstveno se obuhvata kao obrtna sredstva (iz razloga
racionalnosti - da bi se pojednostavila procedura oko nabavke i trošenja).
252. Šta obuhvata ambalaža?

Ambalaža obuhvata materijale i stvari koje služe za pakovanje proizvoda radi očuvanja
njihovog kvaliteta i kvantiteta.
253. Kako se deli ambalaža prema funkciji?

Ambalažu možemo podeliti prema njenoj funkciji na:
 Ambalažu koja ima karakter osnovnog sredstva

 Ambalažu koja ima karakter obrtnog sredstva
254. Kako se deli ambalaža prema vezanosti za proizvod?

Ambalaža se prema vezanosti zaproizvod deli na:
 Odvojivu
 Neodvojivu
255. Kako se deli odvojiva ambalaža?

Odvojiva ambalaža se deli na povratnu inepovratnu.
256. Gde se i na koji način vodi evidencija o materijalima?

Evidencija o materijalu vodi se u:
 finansijskom knjigovodstvu (sintetička evidencija po vrednosti)

 materijalnom knjigovodstvu (analitička evidencija po vrsti, količini i vrednosti)
 magacinskom knjigovodstvu (analitička evidencija po vrsti i količini)
104 WWW.LEONIDA.RS
257. Na koji način se vodi evidencija o materijalu u magacinskoj evidenciji?

U magacinskoj evidenciji podaci se vode samo po vrsti i količini (naturalni pokazatelj) jer je
taj podatak potreban i dovoljan za kontrolu rada magacionera.
258. Po kojim vrednostima se može voditi evidencija o materijalu i na koji način se

dobijaju te vrednosti?
Evidencija o materijalu može se voditi po:
• stvarnoj nabavnoj vrednosti (SNV = Stvarna FV + Stvarni ZTN)

• kombinovanoj nabavnoj vrednosti (KNV = Stvarna FV + Planski ZTN)
• planskoj nabavnoj vrednosti (PNV = Planska FV + Planski ZTN)
259. Po kojoj vrednosti se materijal uvek bilansira?

Bez obzira kako je organizovana evidencija o materijalu, materijal se bilansira u visini
stvarne nabavne vrednosti.
Evidencija materijala po stvarnoj nabavnoj vrednosti
260. Koja je dokumentacija potrebna da bi se knjižio prijem materijala?

Dokumentacija potrebna da bi se knjižio prijem materijala su prijemnica i fakture
dobavljača za materijal i za ZTN.
261. Na osnovu prijemnice se rade koje vrste kalkulacija?

Na osnovu prijemnice se rade zbirna kalkulacija i pojedinačne kalkulacije stvarnih
nabavnih cena materijala.
262. Kako se u pojedinačnoj kalkulaciji raspodeljuju troškovi utovara, istovara i

prevoza?
U pojedinačnoj kalkulaciji troškovi prevoza, utovara i istovara raspodeljuju se na pojedine
vrste materijala srazmerno težini (kao ključu za raspodelu).
263. Šta se koristi kao ključ za raspodelu za troškove osiguranja i provizije?

Za troškove osiguranja i provizije kao ključ za raspodelu koristi se fakturna vrednost.
264. Na osnovu čega se vrše knjiženja u sintetičkoj evidenciji?

Knjiženja u sintetičkoj evidenciji vrše se na osnovu zbirne kalkulacije.
105 WWW.LEONIDA.RS
265. Na osnovu čega se vrše knjiženja u analitičkoj evidenciji (materijalnom

knjigovodstvu)?
U analitičkoj evidenciji (materijalnom knjigovodstvu) knjiženja se vrše na osnovu
pojedinačne kalkulacije.
266. Na kom računu se knjiže sve naknadne korekcije nabavne vrednosti materijala
kada se materijal vodi po stvarnoj nabavnoj vrednosti?
Za sve naknadne korekcije nabavne vrednosti (dobijeni popusti, dobijene veće ili manje
fakture u odnosu na ugovor i sl.) koriguju se Troškovi materijala, tj. polazi se od
pretpostavke (prema principu ekonomičnosti) da je ceo nabavljeni materijal utrošen.
Eventualno se mogu koristiti računi Ostali prihodi/Ostali rashodi.
Evidencija materijala po kombinovanoj nabavnoj vrednosti
267. Šta je cilj prilikom planiranja zavisnih troškova nabavke?

U cilju povećanja ažurnosti knjigovodstva pristupa se planiranju ZTN, da se ne bi čekalo
prikupljanje dokumenata.
268. Na osnovu čega se planiraju ZTN?

ZTN se planiraju na osnovu važećih tarifa korigovanih očekivanim promenama cena.
269. Na koja dva načina mogu biti iskazani planirani ZTN?

Planirani ZTN mogu se iskazivati u apsolutnim iznosima (po kg) ili procentualno u odnosu
na fakturnu vrednost.
270. Kako se knjiži nabavka materijala za koji se evidencija vodi po kombinovanoj

nabavnoj vrednosti?
Knjiženje:
Materijal DUGUJE (za kombinovanu nabavnu vrednost)
Dobavljači POTRAŽUJU (za fakturnu vrednost)
Razgraničenje ZTN POTRAŽUJE (za planirani ZTN)
271. Kako se knjiži prijem fakture za zavisne troškove nabavke (stvarni ZTN)?
Knjiženje:
Razgraničenje ZTN DUGUJE (za stvarne ZTN)
Dobavljači POTRAŽUJU (za stvarne ZTN)
272. Zašto račun Razgraničenje ZTN nije bilansni račun?

Račun Razgraničenje ZTN nije bilansni račun, jer se obavezno na kraju poslovne godine
gasi prenošenjem salda na račun Troškovi materijala ili Ostali prihodi/Ostali rashodi.
273. Kakav je račun Razgraničenje ZTN?

Račun Razgraničenje ZTN predstavlja segment vremenskih razgraničenja - vremensko
106 WWW.LEONIDA.RS
razgraničenje stvarnih troškova.
274. Šta pokazuju dugovni promet, potražni promet, dugovni saldo i potražni saldo računa
Razgraničenje ZTN?
Račun Razgraničenje zavisnih troškova nabavke (RZTN) pokazuje:
 Dugovni promet računa RZTN pokazuje: stvarneZTN
 Potražni promet računa RZTN pokazuje: planirane ZTN
 Dugovni saldo računa RZTN pokazuje da su: stvarni ZTN veći od planiranih (što
povećava Troškove materijala)
 potražni saldo računa RZTN pokazuje da su: stvarni ZTN manji od planiranih (što
smanjuje Troškove materijala)
275. Kako se knjiži gašenje računa Razgraničenje ZTN?

Knjiženje:
Ako su stvarni ZTN manji od planskih ZTN:
Razgraničenje ZTN DUGUJE
Troškovi materijala (ili Ostali prihodi) POTRAŽUJU
Ako su ako su stvarni ZTN veći od planskih ZTN:

Troškovi materijala(ili Ostali rashodi) DUGUJU
Razgraničenje ZTN POTRAŽUJE
Evidencija materijala po planskoj nabavnoj vrednosti
276. Koji su razlozi za uvođenje planskih cena?

Razlozi za uvođenje planskih cena su:
 kontrola rada nabavne službe (kroz upoređenje stvarnih i planiranih cena)
 ubrzanje knjiženja nabavke i utroška materijala (jer se ne čeka na dokumenta) čime se
povećava ažurnost knjigovodstva.
277. Kako se još mogu nazvati planske cene?

Planske cene se nazivaju i stalne cene jer važe za celu poslovnu godinu.
278. Na kom računu se obuhvata razlika između stvarne i planske nabavne vrednosti?
Razlika između stvarne i planske nabavne vrednosti se obuhvata na računu Odstupanje od
planskih nabavnih cena materijala.
279. Šta pokazuje promet računa Odstupanje od PNCM?

Promet računa Odstupanje od PNCM pokazuje razliku između stvarne i planske nabavne
vrednosti.
107 WWW.LEONIDA.RS
Odstupanje od PNC materijala
PREKORAČENJEkod nabavke materijala SNIŽENJE kod nabavke materijala

Srazmerni deo sniženja kod trošenja materijala Srazmerni deo prekoračenja kod trošenja
materijala
280. Šta predstavlja dugovni saldo računa Odstupanje od PNCM?

Ako je saldo ovog računa dugovni to znači da su u proseku SNV > PNV (prekoračenje ili
negativno odstupanje).
U bilansu stanja dugovni saldo Odstupanje od PNCM dodaje se na plansku nabavnu
vrednost računa Materijal.
281. Šta predstavlja potražni saldo računa Odstupanje od PNCM?

Ako je saldo ovog računa potražni to znači da su u proseku SNV < PNV (sniženje ili
pozitivno odstupanje).
U bilansu stanja dugovni saldo Odstupanje od PNCM oduzima se od planske nabavne
vrednosti računa Materijal.
282. Kakav je račun Odstupanje od PNCM?

Račun Odstupanje od PNCM je korektivni račun računa Materijal, jer svodi plansku
nabavnu vrednost materijala na stvarnu nabavnu vrednost materijala, pa će i zalihe u bilansu
biti iskazane po stvarnoj nabavnoj vrednosti.
283. Po kojoj vrednosti su iskazane zalihe u bilansu?

Zalihe u bilansu iskazane su po stvarnim, a ne planskim nabavnim vrednostima, te je
neophodno da se utvrdi njihova stvarna nabavna vrednost.
284. Na kom računu se knjiže sve naknadne korekcije kada se materijal vodi po planskoj
nabavnoj vrednosti?
Za sve naknadne korekcije bilo planskih bilo stvarnih cena (popusti, promene planskih cena,
dobijene različite fakture u odnosu na ugovorene vrednosti) koriguju se Odstupanja od PNC.
285. Ako bi se planskoj nabavnoj vrednosti suprotstavljala kombinovana nabavna vrednost,

šta bi pre zaključka pokazivao račun Odstupanje od PNCM?
Ako bi se planskoj nabavnoj vrednosti suprotstavljala kombinovana nabavna vrednost, tada bi
račun Odstupanje od PNC (pre zaključka) pokazivao odstupanje stvarnih fakturnih cena od
planskih fakturnih cena. Saldo računa Razgraničenje ZTN zaključivaobi se tada preko računa
Odstupanje odPNC.
108 WWW.LEONIDA.RS
Nefakturisani materijal
286. Knjiženje nefakturisanog materijala je u skladu sa koja dva principa?

Knjiženje nefakturisanog materijala (materijal koji je primljen, ali nije stigla faktura) u
skladu je sa principima ažurnosti i potpunosti.
287. Na osnovu čega se knjiži nefakturisani osnovni materijal?

Knjiženje se vrši na osnovu podataka iz Ugovora (ili na osnovu cena iz ranijih isporuka) i
Prijemnice.
288. U čemu je razlika između knjiženja nabavke materijala za koji je stigla faktura i
knjiženja nefakturisanog materijala?
Umesto računa Dobavljači koristi se račun Dobavljači za nefakturisani materijal.
289. Šta se dešava kada naknadno stigne faktura za prethodno proknjižen nefakturisani
materijal?
Kada stigne faktura račun Dobavljači za nefakturisani materijal se gasi.
290. Gde se knjiži razlika između ugovorene vrednosti i primljene fakture?

Razlika između ugovorene vrednosti i primljene fakture koriguje ili Troškove materijala (ako
se materijal vodi po stvarnim ili kombinovanim cenama) ili Odstupanja od PNC (ako se
materijal vodi po planskim cenama.)
291. Kako se knjiži prijem fakture čiji je iznos različit od iznosa iz ugovora?
Knjiženje:
Dobavljači za nefakturisan materijal DUGUJU (za saldo ovog računa)
Dobavljači POTRAŽUJU (za iznos primljene fakture)
Troškovi materijala/Odstupanje POTRAŽUJU (za razliku)
ILI
Dobavljači za nefakturisan materijal DUGUJU (za saldo ovog računa)

Troškovi materijala/Odstupanje DUGUJU (za razliku)
Dobavljači POTRAŽUJU (za iznos primljene fakture)
Materijal na putu
292. Obuhvatanje materijala na putu je u skladu sa kojim principima?

Obuhvatanje materijala na putu je u skladu sa principima ažurnosti i potpunosti.
293. Koji uslovi moraju da budu ispunjeni da bi se obuhvatio material na putu?

Da bi se materijal na putu obuhvatio potrebno jeda budu ispunjena 2 uslova:
109 WWW.LEONIDA.RS
 Prijem fakture od dobavljača

 Materijal je stigao na mesto isporuke.
294. Šta je Materijal na putu?

Materijal na putu je materijal koji putuje na naš teret i rizik (stigao je do mesta isporuke,
ali ne i do magacina) i za koji je primljena faktura (knjiži se na osnovu fakture).
295. Po kojoj vrednosti se uvek vodi račun Materijal na putu?

Račun Materijal na putu vodi se uvek po fakturnoj vrednosti preuzetog (poslatog)
materijala.
296. Šta se dešava kada materijal stigne na zalihe?

Kad se Materijal primi na zalihe, račun Materijal na putu gasi se za ceo iznos čak iako je
deo materijala na putu uništen.
297. Gde se knjiži razlika između fakturne vrednosti poslatog i fakturne vrednosti
primljenog materijala u slučaju da je deo materijala koji se nalazio na putu uništen?
U slučaju da je deo materijala koji se nalazio na putu uništen knjiži se ili račun Ostali
rashodi ili račun Potraživanja od Osiguravajućeg društva (zavisno da li je bio ili nije bio
osiguran) za razliku između fakturne vrednosti poslatog i fakturne vrednosti primljenog
materijala.
298. Na osnovu kojih količina se uvek prave prijemnice i kalkulacije?

Prijemnica i kalkulacija uvek se prave za stvarno primljene količine.
299. Od čega zavisi knjiženje prijema materijala?

Knjiženje prijema zavisi od toga kako se materijal vodi.
Materijal na obradi i doradi
300. Šta je material na obradi i doradi?

Materijal na obradi i doradi je materijal čiji je uslov za korišćenje u proizvodnji prethodna
dorada i obrada koju vrše druga preduzeća.
301. Šta se dešava kada se obrađeni material vrati u preduzeće?

Kada se materijal obrađen vrati u preduzeće tada se račun Materijal na obradi i doradi
gasi.
110 WWW.LEONIDA.RS
302. Šta predstavljaju troškovi obrade i dorade i prevoz za obrađen materijal?

Troškovi obrade i dorade (i prevoz) koji nastanu smatraju se delom nabavne vrednosti
(ZTN) obrađenog materijala.
303. Od čega zavisi knjiženje prijema materijala na zalihe (kada se vrati sa obrade i
dorade)?
Knjiženje prijema materijala na zalihe zavisi od toga kako se vodi evidencija o materijalu.
POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE PDV-a
304. Šta je PDV?

PDV je višefazni (svefazni) oblik oporezivanja i to takav da:
 se naplaćuje u svakoj fazi proizvodnjei prometa dobara i usluga
 pogađa samo onu vrednost koja je u toj fazi dodata od strane obveznika, dodata
vrednost je razlika između vrednosti inputa i vrednosti autputa.
305. Od kada se u našoj zemlji primenjuje PDV?

Porez na dodatu vrednost je najrasprostranjeniji oblik poreza na promet dobara i usluga u
svetu koji se u našoj zemlji primenjuje od 01.01.2005.
306. Koji metod se koristi prilikom utvrđivanja dodatne vrednosti?

Prilikom utvrđivanja dodatne vrednosti primenjuje se indirektni metod, tj. dodata vrednost
se uračunava kao razlika između poreskih obaveza po osnovu izvršenog prometa dobara ili
usluga i poreza obračunatog pri nabavci dobara i usluga (prethodni porez)
307. Na koji način su motivisani učesnici u prometu robe?

Učesnici u prometu robe su motivisani da jedan drugog kontrolišu jer postoji suprotnost
interesa kupaca i dobavljača.
308. Šta dovodi do efikasne primene PDV-a u praksi?

Do efikasne primene PDV-a u praksi dovodi suprotnost interesa kupaca i dobavljača.
309. Šta je potrebno da uradi prodavac da bi ostvario pravo na kredit za porez plaćen
na input?
Da bi ostvario pravo na kredit za porez plaćen na input, prodavac je dužan da prezentuje
račun u kojem je njegov dobavljač inputa iskazao PDV.
111 WWW.LEONIDA.RS
310. Šta su u formalnom smislu osnovice za obračun PDV?

U formalnom smislu osnovice za obračun PDV-a su:
 nabavna vrednost robe
 prodajna vrednost robe
311. Kako se utvrđuje neto obaveza po osnovu PDV?

Neto obaveza po osnovu PDV-a se utvrđuje kao razlika između ulaznog PDV-a (sadržanog
u nabavnoj ceni robe i iskazanog u fakturi dobavljača) i izlaznog PDV-a (sadržanog u
prodajnoj ceni i iskazanog u fakturi koja se šalje kupcu).
PDV se suštinski plaća na razliku između nabavne i prodajne vrednosti (dodatu vrednost).
312. Da li u osnovicu ulaze popusti i druga umanjenja cene ukoliko su oni primaocu
dobara ili usluga poznati u momentu vršenja prometa?
U osnovicu ne ulaze popusti i druga umanjenja cene ukoliko su oni primaocu dobara ili
usluga poznati u momentu vršenja prometa.
313. Kako se i kada vrši konačan obračun PDV-a po poreskoj prijavi?

Na kraju fiskalnog perioda vrši se konačan obračun PDV-a po poreskoj prijavi na sledeći
način:
PDV u izdatim fakturama DUGUJE (gasi se)
Potraživanje za više plaćen PDV DUGUJU (samo ako je ulazni PDV veći od izlaznog)
PDV u primljenim fakturama POTRAŽUJE (gasi se)
Obaveze za PDV POTRAŽUJU (ako je izlazni PDV veći od ulaznog)
314. Gde preduzeća vode evidenciju o PDV?

Preduzeća vode evidenciju o PDV-u u knjigama ulaznih i izlaznih računa.
315. PDV može da se obračunava po kojim stopama?

PDV se obračunava po:
 Opštoj stopi od 20%
 Posebnoj stopi od 10%
316. Za šta se koristi posebna stopa od 10%?

Posebna stopa od 10% se koristi za promet ili uvoz osnovnih životnih namirnica i dobara
ili usluga neophodnih za održanje minimalnog životnog standarda kao što su: lekovi,
hleb, mleko, jestivo ulje, udžbenici i nastavna sredstva, gas, toplotna energija, prevoz putnika
itd.
317. Koliki godišnji prihod moraju da imaju preduzeća koja ulaze u sistem PDV?
112 WWW.LEONIDA.RS
Poreski obveznici koji ulaze u sistem PDV-a su preduzeća čiji godišnji prihodi iznose više
od 8 miliona dinara.
318. Kako je definisan predmet oporezivanja?

Predmet oporezivanja definisan je kumulativno sa 5 elemenata:
1) postojanjem prometa dobara ili usluga 2) koje je izvršio poreski obveznik 3) uz
naknadu 4) u okviru obavljanja delatnosti 5) na teritoriji Republike Srbije
319. Šta se dešava ako izostane jedan od ovih pet elemenata koji definišu predmet
oporezivanja?
Izostanak jednog od ovih pet elemenata ima za posledicu da se transakcija ne smatra
predmetom oporezivanja.
320. Da li preduzeća koja nisu u sistemu PDV-a imaju pravo da u fakturama

obračunavaju i iskazuju PDV?
Preduzeća koja nisu u sistemu PDV-a nemaju pravo da u fakturama obračunavaju i iskazuju
PDV.
321. Ukoliko preduzeća koja nisu u sistemu PDV-a nabavljaju robu od preduzeća koje
jeste obveznik PDV-a, šta za njih predstavlja ulazni PDV (PDV u prijemnoj fakturi)?
Ukoliko preduzeća koja nisu u sistemu PDV-a nabavljaju robu od preduzeća koje je obveznik
PDV-a, tada ulazni PDV (PDV u primljenoj fakturi) za njih ne predstavlja odbitni porez,
već trošak, odnosno deo nabavne vrednosti.
322. Ukoliko preduzeća koja nisu u sistemu PDV-a prodaju robu, da li smeju da
obračunavaju izlazni PDV u fakturi koju šalju svojim kupcima?
Preduzeća koja nisu u sistemu PDV-a prilikom prodaje robe ne obračunavaju izlazni PDV u
fakturi koju šalju svojim kupcima.
323. Kako će kupac koji je u sistemu PDV-a evidentirati primljenu robu od dobavljača
koji nije u sistemu PDV-a?
Ukoliko je kupac u sistemu PDV-a, on će primljenu robu ili uslugu evidentirati bez
ulaznog PDV-a.
113 WWW.LEONIDA.RS
ROBA
324. Koji je zadatak trgovinskih preduzeća?

Trgovinska preduzeća posreduju između proizvođača i potrošača, kupujući robu po
nabavnim cenama i prodajući je u nepromenjenom obliku po prodajnim cenama.
325. Gde se vodi evidencija o zalihama robe?

Evidencija o zalihama robe vodi se na isti način kao i evidencija o materijalu, na
sintetičkom računu, u robnom knjigovodstvu i u magacinskom knjigovodstvu.
326. Po kojim vrednostima se mogu voditi zalihe robe?

Zalihe robe mogu se voditi po stvarnim i kombinovanim nabavnim vrednostima ili po
prodajnoj vrednosti (sa ili bez PDV-a).
327. Koje su sličnosti, a koje razlike evidencije po stvarnim i kombinovanim nabavnim

vrednostima robe i evidencije po stvarnim i kombinovanim nabavnim vrednostima
materijala?
Evidencija po stvarnim i kombinovanim nabavnim vrednostima robe potpuno je identična sa
istom evidencijom o materijalu. Jedina razlika je u tome što se kod robe ne može koristiti
račun Troškovi materijala, nego se za sve naknadne korekcije vrednosti koristi račun
Nabavna vrednost prodate robe (ili Ostali prihodi/Ostali rashodi).
328. Gde se vodi evidencija robe u stvarnim i kombinovanim nabavnim vrednostima?

Evidencija robe u stvarnim i kombinovanim nabavnim vrednostima vodi se u trgovini na
veliko (veletrgovina) i magacinima robe (u prostoru iz kog se ne vrši prodaja).
329. Kako se knjiži nabavka robe ako je preduzeće obveznik PDV-a?

Roba DUGUJE (za stvarnu nabavnu vrednost)
PDV u primljenim fakturama DUGUJE (ako je preduzeće obveznik PDV-a)
Dobavljači POTRAŽUJU (za iznos primljene fakture sa PDV-om i neplaćene ZTN)
Tekući račun/Blagajna POTRAŽUJU (za plaćene ZTN)
Evidencija robe po prodajnim cenama bez PDV-a
330. Ko vodi evidenciju vrednosti po prodajnim cenama bez PDV-a?

Ovakvu evidenciju vode u skladištima trgovine na veliko.
114 WWW.LEONIDA.RS
331. Šta čini strukturu prodajne cene bez PDV-a?

Strukturu prodajne cene bez PDV-a čine:
Prodajna cena = nabavna cena (FC + ZTN) + planirana RUC
332. Šta predstavlja ukalkulisana (obračunata, planirana) razlika u ceni?

Ukalkulisana (obračunata, planirana) razlika u ceni predstavlja potencijalni bruto dobitak
trgovinskog preduzeća.
333. Kada razlika u ceni iz potencijalne prelazi u ostvarenu razliku u ceni?

Ova razlika iz potencijalne prelazi u ostvarenu prodajom robe.
334. Šta treba da pokrije ostvarena RUC?

Iz ostvarene RUC treba da se pokriju troškovi poslovanja, dok eventualni ostatak
predstavlja ostvareni finansijski rezultat.
335. Na koji način se može javiti RUC?

Razlika u ceni može se javiti u vidu:
 marže - kod roba čije proizvođačke ili velikoprodajne cene limitira državni organ.
Izražava se procentualnou odnosu na nabavnu vrednost robe.
 rabata - kod roba čiju prodajnu cenu određuje proizvođač. Izražava se procentualno u
odnosu na prodajnu vrednost robe.
 slobodno obračunate RUC - kod roba čije se cene slobodno formiraju pod uticajem
ponude i tražnje.
336. Kako izgleda promet računa RUC?
Razlika u ceni robe
Realizovana RUC Obračuanta (ukalkulisana) RUC

(zavisi od obračunate RUC i ostvarenog prometa)
337. Kakav je račun Razlika u ceni?

Račun Razlika u ceni robe je korektivni račun računa Roba, jer svodi prodajnu vrednost
robe na njenu nabavnu vrednost.
115 WWW.LEONIDA.RS
338. Kakav saldoima račun Razlika u ceni?

Ovaj račun uvek ima potražni saldo (jer je prodajna vrednost robe uvek veća od nabavne
vrednosti).
339. Šta pokazuje saldo računa Razlika u ceni?

Saldo računa Razlika u ceni pokazuje nerealizovanu RUC.
340. Kako se knjiži nabavka robe u preduzeću koje je u sistemu PDV-a i dobija fakture
od preduzeća koje je takođe obveznik PDV-a, a evidenciju robe vodi po prodajnim
vrednostima bez PDV-a?
Knjiženje:
Roba DUGUJE (za prodajnu vrednost bez PDV-a)
PDV u primljenim fakturama DUGUJE (ako je preduzeće obveznik PDV-a)
Dobavljači POTRAŽUJU (za iznos primljene fakture sa PDV-om
neplaćene ZTN)
Tekući račun ili Blagajna POTRAŽUJU (za plaćene ZTN)
Razlika u ceni POTRAŽUJE (za ukalkulisanu RUC)
Evidencija robe po prodajnim vrednostima sa PDV-om
341. Koja preduzeća vode evidenciju robe po prodajnim vrednostima sa PDV-om?

Evidenciju robe po prodajnim vrednostima sa PDV-om vode preduzeća koja se bave
prometom robe na malo (maloprodajom).
342. Kako se dobija prodajna vrednost sa PDV-om?
NABAVNA CENA (FAKTURNA CENA + ZTN)

+ RUC (ukalkulisana)
+ Ukalkulisani PDV
= Prodajna cena SA PDV-om
343. Šta sadrže maloprodajne cene pored stvarne nabavne cene?
116 WWW.LEONIDA.RS
Maloprodajne cene, pored stvarne nabavne cene, sadrže i planiranu razliku u ceni i
Ukalkulisani PDV.
344. Kakav je račun Ukalkulisani PDV i šta on predstavlja?

Račun Ukalkulisani PDV je korektivni račun računa Roba.
On predstavlja budući izlazni PDV koji će biti obračunat u fakturi kupcima prilikom
prodaje robe i koji će prilikom prodaje postati poreska obaveza.
345. Kako se knjiži nabavka robe u preduzeću koje je u sistemu PDV-a i dobija fakture
od preduzeća koje je takođe obveznik PDV-a, a evidenciju robe vodi po prodajnim
vrednostima sa PDV-om?
Knjiženje:
Roba DUGUJE (za prodajnu vrednost bez PDV-a)
PDV u primljenim fakturama DUGUJE (za ukupan PDV u plaćenim i neplaćenim fakturama)
Dobavljači POTRAŽUJU (za iznos primljene fakture sa PDV-om i neplaćene ZTN)
Tekući račun/Blagajna POTRAŽUJU (za plaćene ZTN)
Razlika u ceni POTRAŽUJE (za ukalkulisanu RUC)
Ukalkulisani PDV POTRAŽUJE (za obračunati izlazni PDV)
346. Šta je neophodno da se uradi ukoliko se ugovori da se prilikom nabavke robe prvo
isplaćuje avans dobavljaču?
U slučaju kada se ugovori da se prilikom nabavke robe prvo isplaćuje avans dobavljaču
neophodno je da se izvrši obračun i knjiženje PDV-a koji je plaćen zajedno sa datim
avansom.
347. Kako se knjiže dati avansi ako je preduzeće obveznik PDV-a?

Knjiženje:
Dati avansi DUGUJU (za iznos bez PDV-a)
PDV u datim avansima DUGUJE (za iznos PDV-a)
Tekući račun POTRAŽUJE (za iznos sa PDV-om)
IZMIRENJE OBAVEZA
PREMADOBAVLJAČIMA
348. Kako se utvrđuje visina obaveza prema dobavljačima i kakav uticaj na visinu
obaveze imaju popusti koje dobavljač odobri?
117 WWW.LEONIDA.RS
Visina obaveza prema dobavljačima utvrđuje se na osnovu fakture, ali iznos koji će biti
isplaćen često nije jednak inicijalnom iznosu obaveze.
Svi popusti koje dobavljač odobri imaju za posledicu redukciju visine obaveze.
349. Na koji način obaveza prema dobavljačima može biti uvećana?

Obaveza prema dobavljačima može biti uvećana zaračunavanjem kaznenih penala i zateznih
kamata.
350. Šta su popusti?

Popusti su sva smanjenja ugovorene kupovne cene koje prodavcidaju kupcima
svojevoljno da bi stimulisali kupovinu robe, povećali veličinu porudžbine ili ubrzali
plaćanje.
351. Koje vrste popusta postoje?

U popuste spadaju rabat, kasa skonto i bonifikacija.
352. Šta je zajedničko za rabat i kasa skonto?

Rabat i kasa skonto su instrumenti prodajne politike dobavljača.
353. Šta predstavlja i kada se odobrava bonifikacija?

Bonifikacija je obeštećenje za propuste u isporuci i predstavlja usaglašavanje fakturnih
cena sa kvalitetom robe.
Bonifikacija se odobrava na zahtev (reklamaciju) kupca jer je došlo do propusta u isporuci.
354. Koji popusti spadaju u komercijalne popuste?

U komercijalne popuste spadaju rabat i bonifikacija.
355. Koji popusti spadaju u finansijske popuste?

Pošto o plaćanju odlučuje finansijska funkcija, kasa skonto se smatra Finansijskim
prihodom.
356. Šta je zajedničko za rabat i bonifikaciju?

Rabat i bonifikacija smanjuju fakturnu vrednost kupljenog dobra pa time i nabavnu
vrednost.
Rabat i bonifikacija predstavljaju komercijalne popuste.
357. Od čega zavisi knjiženje rabata i bonifikacije?

Njihovo knjiženje zavisi od toga da li su:
 Poznati u trenutku prijema robe (knjiže se na osnovu fakture)
 Odobreni naknadno (knjiže se na osnovu knjižnog pisma)
118 WWW.LEONIDA.RS
358. Šta je karakteristično za rabat i bonifikaciju u situaciji kada su poznati u trenutku

prijema robe?
Ako su poznati u trenutku prijema robe, uzimaju se u obzir u samoj kalkulaciji kao
smanjenje fakturne, pa time i nabavne cene i nabavne vrednosti (nema posebnog
knjiženja popusta već se odmah knjiže umanjeni popusti na računu Roba/Materijal i na računu
Dobavljači).
359. Šta je karakteristično za rabat i bonifikaciju u situaciji kada su odobreni

naknadno?
 Ako su rabat i bonifikacija odobreni naknadno, a Materijal ili Roba se vode po SNC
ili KNC, knjiže se kao smanjenje Troškova materijala ili Ostali prihodi (kod
Robe). Ne mogu se knjižiti direktno kao smanjenje nabavne vrednosti iz razloga
racionalnosti.
 Ako se Materijal (Roba) vodi po planskoj (prodajnoj) ceni, knjiže se na računu
Odstupanje od PNC (RUC), znači posredno im se ipak smanjuje nabavna
vrednost.
Zaključak: Svakako duguje račun Dobavljači za iznos popusta, a koji račun potražuje
zavisi od toga po kojim cenama se vodi Materijal/Roba.
360. Kako se knjiži odobren rabat/bonifikacija u preduzeću koje je obveznik PDV-a i

prilikom nabavke robe dobavljač mu je obračunao PDV?
Moramo izvršiti srazmerno umanjenje ulaznog PDV-a.
Kniženje:
Dobavljači DUGUJU
PDV u primljenim fakturama POTRAŽUJE
Ostali prihod (za robu po SNC/KNC) ili RUC (za robu po prodajnoj ceni) POTRAŽUJE
361. Šta je kasa skonto i zašto se kasa skonto smatra finansijskim prihodom?
 Kasa skonto je popust za plaćanje u propisanom roku (promptno plaćanje).
 Odobrava se u samoj fakturi ali se ne knjiži dok ne dođe do plaćanja.
 Pošto o plaćanju odlučuje finansijska funkcija, kasa skonto se smatra
Finansijskim prihodom.
 Kasa skonto ne smanjuje nabavnu vrednost robe (za razliku od rabata i bonifikacije)
362. Na osnovu čega se knjiži kasa skonto i kako se iskazuje?

Kasa skonto se knjiži na osnovu fakture i izvoda i iskazuje se procentualno u odnosu na
neto fakturnu vrednost.
363. Kako se knjiži odobren kasa skonto?

Ne knjiži se.
119 WWW.LEONIDA.RS
364. Kako se knjiži isplata obaveze prema dobavljaču sa tekućeg računa po odbitku kasa
skonta (preduzeće je obveznik PDV-a)?
Ako je preduzeće obveznik PDV-a i izmiruje obavezu u kojoj je iskazan PDV uz korišćenje
kasa skonta onda se vrši srazmerno umanjenje ulaznog PDV-a.
Knjiženje:
Dobavljači DUGUJU (za obavezu umanjenu za sve prethodno odobrene popuste)
Tekući račun POTRAŽUJE (za iznos obaveze umanjen za kasa skonto)
Finansijski prihod POTRAŽUJE
PDV u primljenim fakturama POTRAŽUJE
365. Od čega zavisi način plaćanja?

Način plaćanja često zavisi od roka plaćanja.
 Za plaćanje bez odlaganja koristi se nalog za naplatu.
 Ukoliko je rok do 15 dana od prijema fakture i robe, koristi se nalog za prenos.
 Za plaćanje sa rokom do 90 dana, najčešće se koristi menica.
366. Šta je menica?

 Menica je HOV koja može glasiti na neograničene iznose i koja se izdaje kada
preduzeće želi da odloži izmirenje obaveze na duže od 90 dana.
 Menica predstavlja sredstvo obezbeđenja plaćanja.
 Izdavanjem menice obaveza prema dobavljaču se supstituiše meničnom
obavezom.
367. Šta se dešava ako je rok dospeća menice jednak roku plaćanja obaveze?
Ako je rok dospeća menice jednak roku plaćanja obaveze onda je iznos na koji menica glasi
jednak inicijalnom iznosu obaveze.
368. Šta se dešava ako je rok dospeća menice duži od roka plaćanja obaveze?
Ako je rok dospeća menice duži od roka plaćanja obaveze onda menica glasi (njena
nominalna vrednost) na iznos inicijalne obaveze uvećane za kamatu (pasivna kamata)
obračunatu od roka plaćanja obaveze do roka dospeća menice.
369. Po kojoj vrednosti se bilansiraju Menične obaveze?

Menične obaveze se bilansiraju po nominalnoj vrednosti umanjenih za iznos nedospelih
rashoda po osnovu kamata (račun IV meničnih obaveza)
370. Kako se knjiži predaja menice?

Knjiženje:
Dobavljači DUGUJU (za inicijalni iznos obaveze)
Ispravka vrednosti meničnih obaveza DUGUJE (za kamatu, odnosno budući reshod)
Menične obaveze POTRAŽUJU (nominalna vrednost)
120 WWW.LEONIDA.RS
371. Kako se knjiži isplata menice?

Knjiženje:
Menične obaveze DUGUJU (za nominalnu vrednost)
Finansijski rashod DUGUJE (za realizovanu kamatu)
Tekući račun POTRAŽUJE (za nominalnu vrednost)
Ispravka vrednosti meničnih obaveza POTRAŽUJE (za realizovanu kamatu)
372. Šta pokazuje dugovni promet računa IV meničnih obaveza?

Dugovni promet računa IV meničnih obaveza pokazuje budući rashod po osnovu kamata u
momentu predaje menice.
373. Šta pokazuje potražni promet računa IV meničnih obaveza?

Potražni promet računa IV meničnih obaveza pokazuje dospeli (realizovani) rashod po
osnovu kamata.
374. Šta pokazuje dugovni saldo računa IV meničnih obaveza?

Dugovni saldo računa IV meničnih obaveza pokazuje nerealizovani (nedospeli) rashod po
osnovu kamata.
375. Šta su akreditivi?

Na zahtev dobavljača, kupac daje nalog za otvaranje akreditiva svojoj banci deponujući
na poseban račun banke iznos čija visina odgovara iznosu obaveze prema dobavljačima koja
će nastati isporukom.
Na ovaj način dobavljač je siguran da će naplatiti potraživanje kada isporuči robu, a
kupac je siguran da je isplata uslovljena prethodnom isporukom (zbog čega su akreditivi
po osnovu nabavke Robe/Materijala dokumentarni akreditivi).
376. Šta pokazuje saldo računa Otvoreni akreditivi?

Saldo računa Otvoreni akreditivi pokazuje iznos neiskorišćenog akreditiva.
377. Kako se knjiži otvaranje akreditiva?

Knjiženje:
Otvoreni akreditivi DUGUJU
378. Kako se knjiži korišćenje akreditiva od strane dobavljača?

Knjiženje:
Dobavljači DUGUJU
Otvoreni akreditivi POTRAŽUJU
121 WWW.LEONIDA.RS
TROŠKOVI MATERIJALA
379. Šta su troškovi materijala i kada nastaju?

Troškovi materijala su u novcu izraženi utrošci materijala, sitnog inventara i ambalaže.
Nastaju u momentu kada se na osnovu trebovanja materijal izda iz magacina u
proizvodnju (polazi se od fikcije da je tada i utrošen).
379a) Koja je razlika između troškova materijala i utroška materijala?

Troškovi materijala su vrednosno izražen pokazatelj trošenja, a utrošak materijala je
količinski (naturalni) pokazatelj trošenja.
380. Kako se utvrđuje visina troškova materijala?

Visina troškova materijala utvrđuje se množenjem utrošenih količina sa odgovarajućim
(stvarnim ili planskim) nabavnim cenama.
381. Kako se knjiži utrošen materijal?

Knjiženje:
Troškovi materijala DUGUJU
Materijal POTRAŽUJE
382. Kako se može utvrditi utrošak materijala?

Utrošak materijala može se utvrđivati metodom stalnog inventara i metodom umetnutog
inventara.
Metoda stalnog inventara
383. Šta pretpostavlja metoda stalnog inventara?

Metoda stalnog inventara pretpostavlja da se nakon svakog izdavanja materijala knjiži
smanjenje zaliha.
384. Kako se može obračunavati utrošak materijala?

Utrošak se može obračunavati po:
 vrstama materijala
122 WWW.LEONIDA.RS
 partijama (nabavkama)
385. Šta podrazumeva obračunavanje utroška materijala po partijama?

Obračunavanje utroška materijala po partijama podrazumeva:
 Ako se utrošak obračunava po partijama, magacinska i analitička evidencija moraju
biti organizovane po partijama.
 Za jednu vrstu materijala otvara se onoliko kartica (računa) koliko je puta materijal
nabavljan.
 Izdavanje materijala vrši se po partijama.
 Zalihe u magacinu moraju da budu fizički odvojene i označene po partijama.
Ovaj način se koristi u preduzećima koja nemaju veliki broj vrsta materijala i u kojima
nabavke nisu česte.
386. Koje su prednosti i nedostaci obračunavanja utroška materijala popartijama?

Nedostaci ove metode su veliki broj računa i potreba za fizičkim odvajanjem zaliha, dok
je prednost to što ne postoji problem izbora cene sa kojom će se utrošak množiti.
387. Šta podrazumeva obračunavanje utroška materijala po vrstama materijala?

Utrošak se obračunava po vrstama materijala ako se analitički računi otvaraju za svaku
vrstu materijala, bez obzira iz koje nabavke potiče.
388. Koje su prednosti i nedostaci obračunavanja utroška materijala po vrstama

materijala?
Prednost ove metode je što se zalihe ne moraju fizički odvajati.
Nedostatak ove metode je što postoji problem izbora nabavne cene sa kojom će se
utrošak množiti.
389. Kod obračuna utroška materijala povrstama, mogu se koristiti koje metode?
Za obračun troškova materijala se može koristiti:
 FIFO metoda
 LIFO metoda
 Metoda prosečne cene
390. Šta podrazumeva metoda prosečne cene?

Metoda prosečne cene podrazumeva da se posle svake nove nabavke moraju ponovo
utvrditi prosečne cene.
391. Kako se dobija prosečna nabavna cena?

Metoda prosečne cene utvrđuje troškove materijala množenjem utrošenih količina sa
123 WWW.LEONIDA.RS
prosečnim nabavnim cenama (polazi od pretpostavke da su u potrošnji (i u krajnjem stanju)

sadržane iste količine materijala iz početnog stanja i pojedinačnih nabavki).
Prosečna nabavna cena = ukupna vrednost materijala / ukupna količina materijala
392. Šta podrazumeva FIFO metoda?

FIFO (First in - first out) metoda polazi od pretpostavke da utrošeni materijal potiče iz
početnog stanja i prvih nabavki. To istovremeno znači da na zalihama ostaje materijal iz
poslednjih nabavki.
393. Šta podrazumeva LIFO metoda?

LIFO (Last in - first out) metoda dolazi od pretpostavke da se prvo troši materijal koji je
poslednji nabavljen. To istovremeno znači da na zalihama ostaje materijal iz početnog
stanja i prvih nabavki.
394. Šta ima za posledicu primena različitih metoda obračuna troškova materijala?
Primena različitih metoda obračuna troškova materijala ima za posledicu različitu visinu
troškova materijala (time i različit rezultat) i različitu visinu preostalih zaliha.
395. Koja metoda daje najniže troškove i najviši rezultat u uslovima inflacije?
U uslovima inflacije najniže troškove, a time i najviši rezultat daje primena FIFO metode.
396. Po kojoj metodi je vrednost preostalih zaliha najviša (najrealnija)?

Vrednost preostalih zaliha je najviša (najrealnija) po FIFO metodi.
397. Koja metoda daje najviše (najrealnije) troškove i najniži rezultat?

Najviše (najrealnije) troškove i najniži rezultat daje LIFO metoda.
398. Po kojoj metodi je vrednost preostalih zaliha najniža?

Vrednost preostalih zaliha je najniža po LIFO metodi.
399. Koja metoda se preporučuje za primenu u uslovima inflacije i zašto?

LIFO metodase preporučuje za primenu u uslovima inflacije jer daje najviše troškove
(obračunavani su po cenama poslednjih nabavki koje su najbliže tekućim cenama) i time
smanjuje precenjenost rezultata. Opasnost od potcenjene aktive je manja neg oopasnost
od precenjenog rezultata, koji je predmet oporezivanja i raspodele i koji služi kao osnova za
ocenu uspešnosti poslovanja.
400. Šta je nedostatak LIFO metode?

LIFO metoda daje veoma potcenjene preostale zalihe u bilansu.
124 WWW.LEONIDA.RS
Metoda umetnutog inventara
401. Kako se dobija visina utrošaka i troškova materijala po metodi

umetnutog inventara?
Prema ovoj metodi visina utrošaka i troškova materijala se dobija na sledeći način:
Početne zalihe + Nabavke u toku perioda - Krajnje zalihe utvrđene popisom
402. Od čega zavisi visina troškova kod metode umetnutog inventara?

Visina troškova zavisi od utvrđene vrednosti krajnjih zaliha.
Što su krajnje zalihe više, troškovi će biti niži i obrnuto.
403. Koje se metode koriste za vrednovanje krajnjih zaliha?

Za vrednovanje krajnjih zaliha koristi se metoda prosečne cene, FIFO ili LIFO metoda.
404. Koja je prednost metode umetnutog inventara?

Prednost ove metode je njena jednostavnost i manji obim posla za knjigovođu.
405. Koji su nedostaci metode umetnutog inventara?

Osnovni nedostaci ove metode su:
 nemogućnost kontrole rada magacionera
 nemogućnost vezivanja troškova za mesta i nosioce (troškovi se utvrđuju samo u
ukupnoj visini), pa se može koristiti samo u procesnoj industriji
Nedostaci metode umetnutog inventara su upravo metode stalnog inventara.
Knjiženje troškova materijala obračunatih po planskim

nabavnim cenama
406. U kojoj situaciji i na koji način se računa planska vrednostutrošenog materijala?

Ako preduzeće vodi zalihe po planskim nabavnim cenama, planska vrednost utrošenog
materijala se dobija množenjem utrošenih količina sa planskim nabavnim cenama.
407. Kada se zalihe vode po planskoj vrednosti, po kojoj vrednosti moraju da se iskažu
troškovi?
408. Troškovi moraju da se iskažu po stvarnim nabavnim cenama zbog čega je

neophodno troškove iskazane po planskim cenama korigovati za (srazmerni) deo
Odstupanja od PNC koji se odnosi na utrošeni materijal.
409. Kako se računa srazmerni deo odstupanja koji se odnosi na utrošeni material?
Srazmerni deo odstupanja = utrošeni materijal x Saldo odstupanja / Saldo materijala
410. Kako se dobijaju troškovi materijala?
125 WWW.LEONIDA.RS
Troškovi materijala se dobijaju:

Utrošeni materijal po PC + Srazmerni deo prekoračenja
Utrošeni materijal po PC – srazmerni deo sniženja
411. Kako se knjiži utrošen materijal kada se zalihe vode po planskim nabavnim
cenama?
Knjiženje:
Troškovi materijala DUGUJU (za SNC utrošenog materijala)
Odstupanje od PNC DUGUJE (za srazmerni deo sniženja)
Materijal POTRAŽUJE (za PNC utrošenog materijala)
ILI
Troškovi materijala DUGUJU (za SNC utrošenog materijala)

Odstupanje od PNC POTRAŽUJE (za srazmerni deo prekoračenja)
Materijal POTRAŽUJE (za PNC utrošenog materijala)
412. Na kojoj strani računa Odstupanje od PNC se knjiži srazmerni deo odstupanja?
Dobijeni srazmerni deo odstupanja od PNC uvek se knjiži na manju stranu računa
Odstupanje od PNC.
413. Efekti na troškove materijala, rezultat i preostale zalihe su isti kada se materijal vodi
po PNC i po kojoj još metodi?
Efekti na troškove materijala, rezultat i preostale zalihe su isti kada se materijal vodi po PNC i
po metodi prosečne cene.
TROŠKOVI MATERIJALA KOJI SE NE

SKLADIŠTI
414. Šta spada u materijal koji se ne skladišti?

Materijalom koji se ne skladišti (jer je nemoguće ili neracionalno) smatraju se voda, gas i
struja.
415. Na koji način se utvrđuje visina troškova materijala koji se ne skladišti?

Visina troškova ovih materijala utvrđuje se na osnovu fakture dobavljača.
416. Kako se knjiži primljena faktura za materijal koji se ne skladišti?

Knjiženje:
126 WWW.LEONIDA.RS
Troškovi materijala DUGUJU (za primljenu fakturu)

Dobavljači/Tekući račun/ Blagajna POTRAŽUJU (za primljenu fakturu)
TROŠKOVI SITNOG INVENTARA I AMBALAŽE
417. Kako se knjiži trošenje sitnog inventara i ambalaže u zavisnosti od veka trajanja?
U zavisnosti od veka trajanja i vrednosti, trošenje sitnog inventara i ambalaže se knjiži:
 jednokratno, otpisivanjem u potpunosti

 kalkulativnim otpisom
418. Za šta se koristi jednokratno otpisivanje ina koji način se knjiži?

Jednokratno otpisivanje koristi se za sitan inventar i ambalažu koji se troše u okviru
jednog obračunskog perioda ili jednokratnom upotrebom.
Knjiženje:
Troškovi materijala DUGUJU (vrednost sitnog inventara izdatog u upotrebu)
Sitan inventar na zalihama POTRAŽUJE
419. Za šta se koristi kalkulativni otpisi na koji način se knjiži?

Kalkulativni otpis koristi se za sitan inventar i ambalažu sa dužim vekom trajanja od
jednog obračunskog perioda. Ovaj metod otpisa koristi se i za auto gume.
Knjiženje:
Troškovi materijala DUGUJU (za kalkulativni, mesečni otpis)
Ispravka vrednosti sitnog inventara u upotrebi POTRAŽUJE
420. Kako se knjiži izdavanje u upotrebu sitnog inventara kojiima vek trajanja?
Knjiženje:
Sitan inventar u upotrebi DUGUJE (za ceo iznos izdatog inventara)
Sitan inventar na zalihama POTRAŽUJE (za ceo iznos izdatog inventara)
421. Od koje pretpostavke se polazi prilikom knjiženja kalkulativnog otpisa?

Kod knjiženja kalkulativnog otpisa polazi se od pretpostavke o ravnomernom trošenju
sitnog inventara.
422. Kako se vrši otpisivanje kod metode jednokratnog otpisa a kako kod metode
127 WWW.LEONIDA.RS
kalkulativnog otpisa?
Kod metode jednokratnog otpisa otpis se vrši direktno, dok se kod metode kalkulativnog
otpisa otpis vrši indirektno preko računa Ispravka vrednosti sitnog inventara u upotrebi
(princip jasnosti).
423. Kako se vrši rashodovanje sitnog inventara u upotrebi?

Rashodovanje sitnog inventara u upotrebi se vrši isključivanjem vrednosti rashodovanog
sitnog inventara iz svih knjigovodstvenih evidencija.
424. Kako se knjiži rashodovanje sitnog inventara u upotrebi?

Knjiženje:
Ispravka vrednosti sitnog inventara u upotrebi DUGUJE
Sitan inventar u upotrebi POTRAŽUJE
TROŠKOVI OTPISA OSNOVNIH SREDSTAVA
425. Šta predstavlja otpisivanje?

Otpisivanje je knjigovodstveno tehnički postupak kojim se konstatuje smanjenje vrednosti
osnovnih sredstava usled trošenja, dejstva prirodnih uslova i ekonomskog zastarevanja.
426. Šta je predmet otpisivanja?

Predmet otpisivanja su sredstva koja imaju ograničen vek trajanja zbog čega vremenom
gube vrednost (zemljište nije predmet otpisivanja).
427. Šta je osnovni zadatak (cilj) otpisivanja?

Osnovni cilj (zadatak) otpisivanja je ispravno obračunavanje periodičnog rezultata kroz
pravilnu alokaciju troškova osnovnih sredstava na obračunske periode.
428. Na osnovu čega se knjiže troškovi otpisa osnovnih sredstava?
Troškovi otpisa osnovnih sredstava knjiže se na osnovu:

 godišnjeg predračuna otpisa o.s.,
 indirektno – preko računa Ispravka vrednosti osnovnih sredstava
429. Kako se knjiži mesečna kvota troškova otpisa osnovnih sredstava (ako je obračunski
period jedan mesec)?
128 WWW.LEONIDA.RS
Knjiženje:
Troškovi otpisa onovnih sredstava DUGUJU
IVOS POTRAŽUJE
430. Kada za novonabavljena osnovna sredstva počinje obaveza otpisivanja?

Za novonabavljena osnovna sredstva obaveza otpisivanja počinje od narednog meseca od
njihovog stavljanja u upotrebu.
431. Kada za prodata i rashodovana osnovna sredstva prestaje obaveza otpisivanja?

Za prodata i rashodovana osnovna sredstva obaveza otpisivanja prestaje od narednog meseca
nakon njihovog isključivanja iz upotrebe.
432. Koje se dve metode koristeza utvrđivanje visine otpisa?

Za utvrđivanje visine otpisa koriste se:
 metode vremenskog otpisivanja

 metoda funkcionalnog otpisivanja
433. Na koje dve metode se deli metoda vremenskog otpisivanja?

Metoda vremenskog otpisivanja deli se na:
 linearnu metodu
 degresivne metode
434. Na koje dve metode se deli degresivna metoda otpisivanja?

Degresivna metoda deli se na:
 aritmetičku degresiju
 geometrijsku degresiju
Metode vremenskog otpisivanja
435. Koja je suština metoda vremenskog otpisivanja?

Suština ovih metoda je da se nabavna vrednost (NV) raspodeli na ceo vek korišćenja
osnovnih sredstava.
129 WWW.LEONIDA.RS
436. Šta je najveći problem kod metode vremenskog otpisivanja?

Najveći problem je određivanje veka trajanja osnovnih sredstava.
437. Koji vek trajanja se uzima u obzir kod metode vremenskog otpisivanja i na koji
način se definiše?
Uzima se u obzir ekonomski vek trajanja koji se definiše kao vremenski period u okviru
koga je korišćenje ekonomski svrsishodno (zasniva se na proceni na osnovu iskustva o
veku trajanja istih sredstava u prošlosti ili kod drugih preduzeća).
Metoda linearnog (proporcionalnog) otpisa
438. Šta je u osnovi metode linearnog (proporcionalnog) otpisa?

U osnovi metode linearnog otpisa je pretpostavka da se sredstva ravnomerno troše tokom
čitavog veka trajanja.
439. Na koji način se dobija iznos otpisa kod metode linearnog (proporcionalnog) otpisa?
Iznos otpisa kod metode linearnog (proporcionalnog) otpisa dobija se na dva načina:
 Godišnji otpis = Nominalna vrednost osnovnih sredstava/procenjeni vek trajanja
 Godišnji otpis = Nominalna vrednost * linearna stopa otpisa /100
(linearna stopa otpisa= 100/procenjeni vek trajanja)
440. Koja je prednost metode linearnog (proporcionalnog) otpisa?

Prednost ove metode je što se svim obračunskim periodima dodeljuje isti iznos troškova
otpisa.
441. Koji su nedostaci metode linearnog (proporcionalnog) otpisa?

Nedostaci ove metode su:
 ako troškovi adaptacija i rekonstrukcija nisu ravnomerno raspoređeni tokom veka
trajanja značajno umanjuju navedenu prednost ove metode.
 nerealnost osnovne postavke.
442. Šta je neophodno da bude ispunjeno da bi osnovna pretpostavka metode linearnog

(proporcionalnog) otpisa bila realna?
Da bi osnovna pretpostavka metode linearnog (proporcionalnog) otpisa bila realna neophodno
je da:
 sredstvo vremenom ne gubi svoju efikasnost
 neophodno je da se način korišćenja ne menja
 nema tehnološkog napretka
130 WWW.LEONIDA.RS
 neophodno je da se troškovi održavanja ne menjaju po godinama

 nema promene asortimana
Metode degresivnog otpisivanja
443. Šta je osnovna karakteristika metoda degresivnog otpisivanja?

Kod ovih metoda iznos otpisa iz godine u godinu opada, najveći je u prvim, a najmanji u
poslednjim godinama korišćenja.
444. Koji su argumenti za korišćenje metoda degresivnog otpisivanja?

Argumenti za korišćenje metoda degresivnog otpisivanja su:
 Mogućnost planske podele troškova je veća nego kod linearne metode, jer se uzima u
obzir tehnički napredak.
 Efikasnost sredstava tokom veka trajanja opada ne samo zbog fizičkog rabaćenja, već i
zbog tehničkog napretka, promene mode, tražnje itd.
 Opadanje kvota otpisa podudara se sa rastućim troškovima održavanja.
Aritemetičko - degresivna metoda

(digitalni metod)
445. Šta karakteriše aritmetičko-degresivnu metodu (digitalni metod)?

Karakteriše je činjenica da godišnje kvote otpisa iz godine u godinu opadaju za isti iznos.
Taj iznos naziva se iznos degresije.
446. Kako se dobija iznos degresije?

Iznos degresije (D) = 2 * NV / n*(n+1)
Godišnja kvota otpisa = Iznos degresije * opadajući niz procenjenog veka trajanja
447. Kada se preporučuje za upotrebu aritmetičko-degresivni metod (digitalni metod)?

Preporučuje se za upotrebu kod sredstava sa dužim vekom korišćenja.
131 WWW.LEONIDA.RS
Geometrijsko - degresivna metoda

(metoda knjigovodstvene, neotpisane ili sadašnje
vrednosti)
448. Koji su sinonimi za geometrijsko-degresivnu metodu?

Sinonimi za geometrijsko-degresivnu metodu su:
 metoda knjigovodstvene vrednosti
 metoda neotpisane vrednosti
 metoda sadašnje vrednosti
449. Kako se dobija godišnja kvota otpisa kod geometrijsko-degresivne metode?

Godišnja kvota otpisa dobija se primenom konstantne stope otpisa na neotpisanu vrednost
sredstava.
450. Od čega zavisi izbor stope otpisa kod geometrijsko-degresivne metode?

Izbor stope otpisa (koji utiče na strminu linije degresije) zavisi od:
 Potrebe da otpisi budu ekonomski realni (tj. da odgovaraju trošenju)
 Potrebe da ostatak knjigovodstvene vrednosti po isteku veka trajanja ne bude značajan
451. Zbog koje dve karakteristike je jedinstvena geometrijsko-degresivna metoda?

Geometrijsko-degresivna metoda je:
 Jedina metoda koja ne obezbeđuje potpuni otpis osnovnih sredstava tokom njihovog
veka korišćenja.
 Jedina metoda koja kao osnovicu za otpisivanje uzima sadašnju (knjigovodstvenu ili
neotpisanu) vrednost osnovnih sredstava.
452. Kako se rešava problem toga što geometrijsko-degresivna metoda ne obezbeđuje

potpuni otpis osnovnih sredstava tokom njihovog veka korišćenja?
Ovaj problem se može rešiti na dva načina:
 prelaskom na linearnu metodu posle isteka polovine veka trajanja
 izračunavanjem stope otpisakoja daje željenu vrednost likvidacionog ostatka prema
formuli: stopa otpisa = 1 – √n likvidaciona vrednost /nabavna vrednost
453. Kako se računa stopa otpisa kod geometrijsko-degresivne metode?

Stopa otpisa se računa putem formule:
stopa otpisa = 1 – √n likvidaciona vrednost /nabavna vrednost
132 WWW.LEONIDA.RS
Metod funkcionalnog otpisivanja
454. Od koje pretpostavke polazi metod funkcionalnog otpisivanja?

Metod funkcionalnog otpisivanja polazi od pretpostavke da visina troškova otpisa zavisi od
očekivanog obima usluga koje sredstvo može da pruži.
Očekivani obim usluga je izražen u broju proizvoda koji se mogu dobiti, mogućem broju
časova rada ili mogućem broju pređenih kilometara.
455. Kako se dobijaju troškovi otpisapo usluzi kod metode funkcionalnog otpisivanja?
Troškovi otpisa po usluzi = NV / procenjeni obim usluga
456. Kako se dobija godišnji iznosotpisa kod metode funkcionalnog otpisivanja?

Godišnji iznos otpisa = troškovi otpisa po usluzi x planirani godišnji učinak
457. Kada se preporučuje metoda funkcionalnog otpisivanja?

Preporučuje se za otpisivanje opreme čiji se učinak može predvideti i meriti, transportnih
sredstava i auto guma.
458. Koji je nedostatak metode funkcionalnog otpisivanja?

Nedostatak metode funkcionalnog otpisivanja je u tome što ne uzima u obzir ekonomsko
obezvređenje zbog tehnološkog napretka, već samo fizičko rabaćenje.
TROŠKOVI PROIZVODNIH USLUGA
459. Zašto se vrši podela na troškove proizvodnih i neproizvodnih usluga?

Podela na troškove proizvodnih i neproizvodnih usluga se vrši da bi se zadovoljile potrebe
izrade društvenih računa.
460. Kakav karakter imaju proizvodne usluge i kada se koriste?

Proizvodne usluge su usluge sa karakterom materijalnih troškova koje se koriste kada:
 preduzeće ne može samo da ih obavi jer nema dovoljno sredstava ili kadrova
 kada dobavljač te usluge može obaviti brže, kvalitetnije ili jeftinije.
461. Šta spada u proizvodne usluge?

U proizvodne usluge spadaju: transportne usluge, PTT usluge, zanatske, komunalne
133 WWW.LEONIDA.RS
usluge, usluge sajmova, reklame i propagande, održavanje osnovnih sredstava kirije i

zakupnine.
462. Kako se dokumentuje nastanak troškova proizvodnih usluga?

Nastanak ovih troškova dokumentuje se fakturom.
463. Kako se knjiže troškovi proizvodnih usluga?

Knjiženje:
Troškovi proizvodnih usluga DUGUJU
Tekući račun/Blagajna/Dobavljači/Ostala potraživanja POTRAŽUJU
TROŠKOVI NEPROIZVODNIH USLUGA
464. Kakav karakter imaju neproizvodne usluge?

Neproizvodne usluge predstavljaju nematerijalne troškove.
465. Šta spada u neproizvodne usluge?
U neproizvodne usluge spadaju:

 dnevnice za službeni put
 autorski honorari
 advokatske usluge
 bankarske usluge
 premije osiguranja i porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata
466. Na osnovu čega se utvrđuje visina troškova neproizvodnih usluga?

Visina ovih troškova utvrđuje se na osnovu faktura ili primenom određene stope na
propisanu osnovicu.
467. Kako se knjiže troškovi neproizvodnih usluga?
Knjiženje:
Troškovi neproizvodnih usluga DUGUJU
134 WWW.LEONIDA.RS
Tekući račun/Blagajna/Dobavljači/Obaveze po osnovu neproizvodnih usluga

POTRAŽUJU
TROŠKOVI ZARADA
468. Šta obuhvataju bruto zarade?

Bruto zarade obuhvataju neto zarade, poreze i doprinose na zarade.
469. Šta obuhvataju troškovi zarada?

Troškovi zarada obuhvataju bruto zarade za tekući rad, dodatke na zarade (za noćni rad,
prekovremeni rad, minuli rad...) i naknade zarada (bolovanja, godišnji odmori...).
470. Na osnovu čega se knjiže troškovi zarada?

Troškovi zarada knjiže se na osnovu platnog spiska.
471. Kako se knjiže troškovi zarada?
Knjiženje:
Troškovi zarada DUGUJU

Obaveze po osnovu zarada POTRAŽUJU
472. Kako se dobija visina zarada?

Visina zarada se dobija množenjem broja radnih sati sa zaradom po satu.
473. Od čega zavisi visina zarade?

Visina zarade zavisi od:
 ostvarenog učinka,
 visine zarade po učinku
473a) Od čega zavisi visina zarade po učinku?

Od stepena složenosti poslova (odnosno od stepena stručnosti radnika).
474. Ako govorimo o ostvarenom učinku, koje dve vrste radnih mesta razlikujemo?
Ako govorimo o ostvarenom učinku, razlikujemo dve vrste radnih mesta:
 režijska radna mesta
 proizvodna radna mesta
135 WWW.LEONIDA.RS
475. Koje su karakteristike režijskih radnih mesta?

Za režijska radna mesta je bitan broj radnih sati koji se kontroliše pomoću evidencije o
prisustvu na poslu.
476. Koje su karakteristike proizvodnih radnih mesta?

Za proizvodna radna mesta je bitan broj norma sati koji se kontrolišu popunjavanjem radne
liste.
VREMENSKA RAZGRANIČENJA TROŠKOVA

(načelo uzročnosti)
477. Kada se vrši vremensko razgraničenje troškova?

Vremensko razgraničenje troškova vrši se kada trošak i isplata (izdatak) po tom osnovu ne
nastaju u istom obračunskom periodu.
478. Šta je zadatak formiranja vremenskih razgraničenja troškova?

Zadatak formiranja vremenskih razgraničenja je da se na taj način kompletiraju troškovi
obračunskog perioda.
479. Vremenska razgraničenja su posledica poštovanja kog načela?

Sva vremenska razgraničenja posledica su poštovanja načela uzročnosti.
480. Kakav može biti odnos troška i isplate?

Odnos troška i isplate može biti:
 Trošak i isplata nastaju u istom obračunskom periodu
 Obračunati troškovi (nastanak troška prethodi isplati) - Trošak je nastao u tekućem, a
isplata će nastati u budućem obračunskom periodu.
 Unapred plaćeni troškovi (isplata prethodi nastank utroška) - Isplata je nastala u
tekućem, a trošak će nastati u budućim obračunskim periodima.
136 WWW.LEONIDA.RS
VREMENSKA RAZGRANIČENJA UNAPRED

PLAĆENIH TROŠKOVA
481. Šta su unapred plaćeni troškovi?

Unapred plaćeni troškovi su troškovi kod kojih isplata (ili prijem fakture) prethodi
nastanku troška (osiguranje, pretplate na časopise, reklama).
482. Pomoću kojih metoda se vrši vremensko razgraničenje unapred plaćenih

troškova?
Vremensko razgraničavanje unapred plaćenih troškova vrši se uz pomoć dve metode:
 tekućeg aktiviranja iotpisivanja
 naknadnog utvrđivanja troškova koji se vremenski razgraničavaju
483. Šta je suština metode tekućeg aktiviranjai otpisivanja?

Metoda tekućeg aktiviranja i otpisivanja troškova koji se vremenski razgraničavaju zasniva se
na tekućem podvajanju isplata na deo koji ima karakter tekućeg troška (obuhvata se na
računu odgovarajućeg troška) i deo koji ima karakter troška budućeg obračunskog
perioda (obuhvata se na računu razgraničenja).
484. Šta predstavlja saldo računa vremenskih razgraničenja unapred plaćenih troškova?
Saldo računa vremenskih razgraničenja pokazuje unapred plaćene troškove (troškove
budućih obračunskih cerioda) i predstavlja poziciju aktive - aktivna vremenska
razgraničenja.
485. Koja je prednost metode tekućeg aktiviranja i otpisivanja troškova koji se vremenski
razgraničavaju?
Prednost ove metode je što nema potrebe za naknadnom analizom troškova.
486. Koji je uslov za metodu tekućeg aktiviranja i otpisivanja troškova koji se vremenski
razgraničavaju?
Neophodno je u momentu prijema fakture (ili plaćanja) znati da je reč o trošku koji se
razgraničava. Zato se koristi za troškove za koje se zna da se po pravilu plaćaju
unapred.
487. Kako se knjiži razgraničenje unapred plaćenih troškova?

Knjiženje:
Razgraničenje troškova DUGUJE
Tekući račun/Dobavljači POTRAŽUJU
137 WWW.LEONIDA.RS
488. Kako izgleda knjiženje narednog meseca za troškove za koje smo prethodno
knjižili vremensko razgraničenje jer su bili unapred plaćeni?
Knjiženje:
Troškovi materijala/TPU/TNU DUGUJU (troškovi tekućeg meseca)
Razgraničenje troškova POTRAŽUJE (troškovi tekućeg meseca)
489. Koja je suština metode naknadnog utvrđivanja troškova?

Metoda naknadnog utvrđivanja troškova koji se vremenski razgraničavaju podrazumeva da
se isplata (prijem fakture) u toku perioda knjiži u celini na računu troškova.
490. Kada se javljaju računi razgraničenja kod metode naknadnog utvrđivanja

troškova?
Računi razgraničenja javljaju se tek na kraju period, a kada se analizom troškova utvrdi
da među njima ima onih koji se odnose na buduće obračunske periode (tada se vrši
storniranje na računu Troškova i prenos na račun Razgraničenja za deo koji se odnosi na
buduće obračunske periode, pogledaj pitanje 492).
491. Kako se knjiži isplaćeni ili fakturisani iznos troškova?

Knjiženje:
Troškovi materijala/TPU/TNU DUGUJU
492. Kako se knjiži prenos Razgraničenja dela koji se odnosi na buduće obračunske
periode kod metode naknadnog utvrđivanja troškova?
Knjiženje:
Razgraničenje troškova DUGUJE (deo koji se odnosi na budući period)
Troškovi POTRAŽUJU (deo koji se odnosi na budući period)
Na početku narednog perioda račun RT se gasi prenošenjem njegovog salda na račun

Troškova, da bi se na kraju tog perioda ponovila procedura sa storniranjem dela troška koji se
odnosi na buduće obračunske periode.
493. Koji je nedostatak metode naknadnog utvrđivanja troškova?

Nedostatak ove metode je što zahteva značajno angažovanje knjigovođa pa se koristi za
troškove koji se sporadično javljaju kao unapred plaćeni i za one kod kojih se u momentu
isplate ne može pouzdano utvrditi da se radi o unapred plaćenom trošku.
138 WWW.LEONIDA.RS
VREMENSKA RAZGRANIČENJA
OBRAČUNATIH TROŠKOVA
494. Šta su obračunati troškovi?

Obračunati troškovi su troškovi koji su nastali u datom obračunskom periodu, ali će
izdatak (prijem fakture i isplata) nastati u budućem obračunskom periodu.
495. Šta spada u obračunate troškove?

U obračunate troškove spadaju: troškovi kamata, vode, struje, zakupnine, popravke osnovnih
sredstava.
496. Na osnovu čega se knjiže obračunati troškovi?

Ovi troškovi se knjiže na osnovu ugovora, poznatih tarifa itd.
497. Gde spadaju pozicije razgraničenja pozicije obračunatih troškova?

Pozicije razgraničenja spadaju uobaveze - pasivna vremenska razgraničenja.
498. Kako se knjiži obračunat a neplaćen trošak?

Finansijski rashod (Troškovi...) DUGUJU
RT kamata (ostala PVR) POTRAŽUJU
499. Kako se knjiži isplata ili prijem fakture obračunatog troška unarednom periodu?
RT kamata (ostala PVR) DUGUJU
DUGOROČNA REZERVISANJA
500. Čemu služe dugoročna rezervisanja i njihovo formiranje je u skladu sa kojim

načelima?
Služe da omoguće obuhvatanje troškova koji izazivaju isplate u dužem periodu od jedne
godine, a uslovljeni su poslovanjem u tekućoj godini (u tekućoj godini je obuhvaćen
prihod) i čija visina i dospelost nisu poznati.
Po svemu navedenom se razlikuju od PVR, zbog čega se i obuhvataju na računu Dugoročna
rezervisanja.
Formiranje dugoročnih rezervisanja je u skladu sa načelima uzročnosti i impariteta.
139 WWW.LEONIDA.RS
501. Kako se utvrđuju dugoročna rezervisanja i šta spada u troškove dugoročnih

rezervisanja?
Dugoročna rezervisanja se utvrđuju procenom na bazi iskustva.
U ovakve troškove spadaju:
 troškovi popravki proizvoda u garantnom roku (jer su uslovljeni prodajama u
tekućoj godini u kojoj je priznat prihod od prodaje - načelo uzročnosti),
 troškovi otklanjanja šteta po životnu sredinu nastali poslovanjem preduzeća
 gubici uslovljeni odlukama donetim u tekućem obračunskom periodu, a koji će se
javiti u narednim godinama (što je u skladu sa načelom impariteta i uzročnosti).
502. Kako se knjiži formiranje dugoročnih rezervisanja?

Knjiženje:
Troškovi/Rashodi DUGUJU
Dugoročna rezervisanja POTRAŽUJU
503. Kako se knjiži isplata ili prijem faktureu narednom periodu ako smo prethodno
formirali dugoročna rezervisanja?
Knjiženje:
Dugoročna rezervisanja DUGUJU
504. Šta pokazuje saldo računa Dugoročna rezervisanja?

Saldo računa Dugoročna rezervisanja pokazuje neiskorišćeni iznos rezervisanja.
505. Šta se dešava ako se rezervisanje ne obnavlja?

Ako se rezervisanje ne obnavlja ono se ukida prenošenjem salda na račun Ostali prihodi
(ako je iskorišćen manji iznos) ili Ostali rashodi (ako je rezervisanje niže od isplaćenog
iznosa).
506. Kojoj poziciji pripadaju dugoročna rezervisanja?

Dugoročna rezervisanja predstavljaju poziciju obaveza.
507. Koji je cilj formiranja rezervisanja?

Cilj formiranja rezervisanja je da svi troškovi i obaveze nastali u datom obračunskom
periodu budu zaračunati u tom periodu bez obzira što će isplate nastati u budućnosti.
140 WWW.LEONIDA.RS
VREMENSKA RAZGRANIČENJA STVARNIH

TROŠKOVA
508. Šta je karakteristično za vremensko razgraničenje stvarnih troškova?

Karakterišu se po tome što služe za razgraničenje troškova unutar jedne poslovne godine.
509. U skladu sa kojim načelom se vrši vremensko razgraničenje stvarnih troškova?

Vremensko razgraničenje stvarnih troškova vrši se u skladu sa načelom uzročnosti.
510. Koji računi spadaju u vremenska razgraničenja stvarnih troškova?

U ova razgraničenja spadaju računi Razgraničenje ZTN i Razgraničenje troškova rizika
zaliha materijala, robe i gotovih proizvoda.
511. Šta podrazumeva rizik zaliha?

Pod rizikom zaliha podrazumevaju se smanjenja vrednosti zaliha pod dejstvom kala,
rastura i loma.
512. Kada i na koji način se mogu utvrditi troškovi rizika zaliha?

Iako nastaju tokom čitave godine, ovi troškovi mogu se utvrditi tek inventarisanjem na
kraju godine.
513. Na osnovu čega se planiraju troškovi rizika zaliha?

Oni se na početku godine planiraju na osnovu iskustva i standarda.
514. Kako se knjiži planirani mesečni iznos rizika zaliha?

Svakog meseca se knjiži 1/12 godišnjeg iznosa.
515. Kako se knjiži planirani mesečni iznos rizika zaliha?

Knjiženje:
Razgraničenje troškova rizika zaliha POTRAŽUJE
516. Kako se knjiži stvarni rizik zaliha utvrđen popisom?

Knjiženje:
Razgraničenje troškova rizika zaliha DUGUJE
Materijal/Roba/Gotovi proizvodi POTRAŽUJU
517. Šta se dešava prilikom utvrđivanja stvarnog rizika zaliha ukoliko se roba vodi po
141 WWW.LEONIDA.RS
prodajnim ili materijal po planskim cenama?

Ukoliko se roba vodi po prodajnim i materijal po planskim cenama, onda se prilikom
utvrđivanja stvarnog rizika zaliha mora obračunati srazmerni deo RUC, odnosno
srazmerni deo Odstupanja od PNC kako bi se došlo do stvarnog rizika obračunatog po
stvarnim nabavnim cenama.
518. Da li račun RT rizika zaliha i račun Razgraničenje ZTN predstavljaju bilansne račune?
Računi RT rizika zaliha (kao i račun Razgraničenje ZTN) obavezno se na kraju poslovne
godine gase pa ne predstavljaju bilansne račune.
519. Kako se gase račun RT rizika zaliha i račun Razgraničenje ZTN?

Računi se gase uz korigovanje Troškova materijala ili Ostalih prihoda/ostalih rashoda.
520. Kako se knjiži gašenje računa RT rizika zaliha?

Ako je stvarni rizik zaliha manji od planiranog, knjiži se:

Razgraničenje troškova rizika zaliha POTRAŽUJE
ILI
Ako je stvarni rizik zaliha veći od planiranog, knjiži se:

Troškovi materijala/Ostali rashodi DUGUJU
RT rizika zaliha POTRAŽUJE
521. Šta pokazuje dugovni promet računa Razgraničenje troškova rizika zaliha?
Dugovni promet računa Razgraničenje troškova rizika zaliha pokazuje stvarni rizik zaliha.
522. Šta pokazuje potražni promet računa Razgraničenje troškova rizika zaliha?
Potražni promet računa Razgraničenje troškova rizika zaliha pokazuje planirani rizik zaliha.
523. Šta pokazuje dugovni saldo računa Razgraničenje troškova rizika zaliha?
Dugovni saldo računa Razgraničenje troškova rizika zaliha pokazuje da je stvarni rizik veći
od planiranog (što povećava troškove materijala).
524. Šta pokazuje potražni saldo računa Razgraničenje troškova rizika zaliha?
Potražni saldo računa Razgraničenje troškova rizika zaliha pokazuje da je stvarni rizik manji
od planiranog (što smanjuje troškove materijala).
525. Od čega zavisi (čime je uslovljen) način zaključenja računa Razgraničenje troškova
rizika zaliha?
142 WWW.LEONIDA.RS
Zavisi od karaktera salda računa Razgraničenja troškova rizika zaliha (saldo zavisi od
odnosa između planiranih i stvarno nastalih troškova), ali zavisi i od metode obračuna
rezultata koja se primenjuje.
Kod metode ukupnih troškova zaključak se vrši preko računa Troškovi materijala.
Kod metode troškova prodatih učinaka zaključak se vrši preko Ostalih prihoda, odnosno
Ostalih rashoda (ukoliko je prethodno izvršen raspored troškova).
PRIHODI I RASHODI
526. Šta su prihodi?

Prihodi su povećanja aktive ili smanjenja obaveza nastala iz poslovanja bez obaveze
vraćanja.
Prihodi su pozitivna komponenta rezultata i povećavaju neto imovinu (sopstveni kapital).
527. Šta su rashodi?

Rashodi su smanjenja aktive ili povećanja obaveza nastala iz poslovanja bez mogućnosti
naknade.
Rashodi su negativna komponenta rezultata i smanjuju neto imovinu (sopstveni kapital).
528. Kako se dele prihodi i rashodi?

Prihodi i rashodi se dele na 3 grupe:
 poslovne (nastali po osnovu obavljanja osnovne delatnosti preduzeća)

 finansijske (nastali po osnovu upravljanja novčanim sredstvima)
 ostale (koji se ne mogu svrstati u prethodne grupe)
529. Koje su karakteristike poslovnih prihoda i poslovnih rashoda?

Karakteristike poslovnih prihoda i poslovnih rashoda su:
 Nastaju po osnovu obavljanja osnovne delatnosti preduzeća
 Uvek su praćeni rashodima/prihodima (između njih postoji tesna veza)
 Predvidivi su po visini i dinamici
530. Po kom principu se vrši knjigovodstveno obuhvatanje poslovnih prihoda i

poslovnih rashoda?
Knjigovodstveno obuhvatanje poslovnih prihoda i rashoda vrši se po BRUTO principu.
To znači da se u dva stava za knjiženje odvojeno knjiže bruto prihodi i bruto rashodi.
531. Šta su bruto prihodi i bruto rashodi?
143 WWW.LEONIDA.RS
To su prihodi i rashodi po osnovu prodaje robe (u trgovinskim preduzećima) i prodaje

gotovih proizvoda (u proizvodnim preduzećima).
532. Koje su karakteristike ostalih prihoda i ostalih rashoda?

Karakteristike Ostalih prihoda/rashoda su:
 ne nastaju po osnovu obavaljanja osnovne delatnosti preduzeća

 nisu predvidivi po visini i dinamici
 nisu praćeni rashodima/prihodima
533. Po kom principu se vrši knjigovodstveno obuhvatanje ostalih i finansijskih

prihoda i rashoda?
Knjigovodstveno obuhvatanje ostalih i finansijskih prihoda i rashoda vrši se po NETO
principu.
To znači da se u jednom stavu za knjiženje obuhvata ili neto prihod ili neto rashod.
534. Zašto finansijski prihodi, finansijski rashodi, poslovni prihodi i poslovni rashodi
spadaju u redovne prihode (rashode)?
Finansijski prihodi/rashodi (kao i poslovni) spadaju u redovne prihode jer su predvidivi po
visini i dinamici nastanka.
POSLOVNI PRIHODI I RASHODI
535. Kako nastaju poslovni prihodi i poslovni rashodi?

Prodaja gotovih proizvoda je osnovna delatnost proizvodnih preduzeća iz koje nastaju
poslovni (redovni) prihodi i rashodi.
536. Po kom principu se obuhvata prodaja gotovih proizvoda i robe u trgovinskim

preduzećima?
Prodaja gotovih proizvoda (kao i robe u trgovinskim preduzećima) obuhvata se po bruto

principu.
537. Kako se vrednuju prihodi?

Prihodi se vrednuju u visini prodajne vrednosti prodatih gotovih proizvoda bez PDV-a.
(prodata količina x prodajna cena bez PDV-a)
144 WWW.LEONIDA.RS
Prodajna vrednost se dobija kao

(prodata količina x prodajna cena).
538. Kako se vrednuju rashodi?
Rashodi se vrednuju u visini cene koštanja prodatih gotovih proizvoda.

(prodata količina x cena koštanja).
539. Kako se knjiži prodaja robe ako je preduzeće obveznik PDV-a?

Knjiženje:
1)
Kupci/Tekući račun/Blagajna DUGUJU
Prihodi od prodaje robe POTRAŽUJU (prodajna vrednost bez PDV-a)
PDV u izdatim fakturama POTRAŽUJE
1a)
Troškovi prodatih gotovih proizvoda DUGUJU (za cenu koštanja prodatih gotovih
proizvoda)
Gotovi proizvodi POTRAŽUJU (za cenu koštanja prodatih gotovih proizvoda)
540. Na osnovu čega se knjiže prihodi od prodaje i rashodi od prodaje prilikom prodaje
robe ili prodaje gotovih proizvoda?
Izlazna faktura je dokument na osnovu kojeg se vrši knjiženje prihoda od prodaje kod
prodaje robe i kod prodaje gotovih proizvoda, dok se knjiženje rashoda od prodaje vrši na
osnovu otpremnice.
541. Šta je prodaja robe u trgovinskom preduzeću?

Prodaja robe predstavlja osnovnu delatnost iz koje nastaju poslovni (redovni) prihodi
(Prihodi od prodaje robe) i poslovni rashodi u trgovinskim preduzećima (Nabavna vrednost
prodate robe).
542. Po kom principu se obuhvata prodaja robe u trgovinskom preduzeću?

Prodaja se obuhvata po Bruto principu.
543. Šta predstavlja realizovana razlika u ceni u trgovinskom preduzeću?

Realizovana razlika u ceni (kao razlika između prodajne i nabavne vrednosti robe) osnovni je
generator dobitka trgovinskog preduzeća.
544. Šta se mora pokriti iz realizovane (ostvarene) RUC?

Iz ostvarene RUC moraju se pokriti troškovi poslovanja kako bi bio ostvaren dobitak.
545. Kako se vrednuju prihodi a kako rashodi u trgovinskom preduzeću?

Prihodi se vrednuju u visini prodajne vrednosti prodate robe (bez PDV-a), a rashodi u
145 WWW.LEONIDA.RS
visini nabavne vrednosti prodate robe (prodata količina x nabavna cena).
546. Kako se knjiži prodaja robe ako je preduzeće obveznik PDV-a, a robu vodimo po
SNV?
Knjiženje:
Prodajna vrednost se dobija (prodata količina x prodajna cena)
1)
Kupci/Tekući račun/Blagajna DUGUJU (prodajna vrednost sa PDV-om)
1a)
Nabavna vrednost prodate robe DUGUJE (po SNV)
Roba POTRAŽUJE (po SNV)
547. Kako se knjiži prodaja robe ako je preduzeće obveznik PDV-a, a robu vodimo po
prodajnoj ceni bez PDV-a?
Knjiženje:
1)
1a)
RUC DUGUJE
Roba POTRAŽUJE (po prodajnoj ceni bez PDV-a)
548. Kako se knjiži prodaja robe ako je preduzeće obveznik PDV-a a robu vodimo po
prodajnoj ceni sa PDV-om?
Knjiženje:
1)
1a)
RUC DUGUJE
Ukalkulisani PDV DUGUJE
Roba POTRAŽUJE (po prodajnoj ceni sa PDV-om)
549. Od čega zavisi obračun i knjiženje nabavne vrednosti prodate robe u trgovinskom
preduzeću?
146 WWW.LEONIDA.RS
Obračun i knjiženje Nabavne vrednosti prodate robe razlikuje se u zavisnosti od toga kako se
vodi evidencija o zalihama robe.
550. Kako se dolazi do nabavne vrednosti prodate robe ako se zalihe vode po stvarnim
nabavnim ili kombinovanim nabavnim cenama?
Kada se zalihe robe vode po kombinovanim ili stvarnim nabavnim cenama do nabavne
vrednosti prodate robe dolazi se primenom FIFO, LIFO ili metode prosečne cene (ako je
evidencija po vrstama robe).
551. Kako se dolazi do nabavne vrednosti prodate robe ako se zalihe vode po prodajnim
cenama bez PDV-a?
Da bi se došlo do nabavne vrednosti prodate robe neophodno je iz prodajne vrednosti prodate
robe (bez PDV-a) isključiti srazmerni deo razlike u ceni koji se odnosi na prodatu robu
(realizovana RUC).
Srazmerni deo RUC = prodajna vrednost prodate robe x Saldo RUC-a / Saldo Robe
Nabavna vrednost prodate robe = Prodajna vrednost prodate robe – realizovana RUC
552. Kako se dolazi do nabavne vrednosti prodate robe ako se zalihe vode po prodajnim
cenama sa PDV-om?
Kada se zalihe vode po prodajnim cenama sa PDV-om (maloprodajne cene), do nabavne
vrednosti prodate robe dolazi se tako što se od prodajne vrednosti prodate robe oduzima i
srazmerni deo RUC-a i srazmerni deo PDV-a koji su sadržani u prodatoj robi.
Maloprodajna vrednost prodate robe
– PDV sadržan u prodatoj robi
– RUC sadržana u prodatoj robi
= Nabavna vrednost prodate robe
553. Do čega dovode odobreni rabat i bonifikacija kupcima?

Odobreni rabat i bonifikacija kupcima smanjuju i visinu prihoda od prodaje i visinu
potraživanja od kupaca.
554. Šta se dešava ukoliko se popusti naknadno odobre ili ih kupci naknadno iskoriste a
preduzeće je u sistemu PDV-a?
Ako se popusti naknadno odobre ili ih kupci naknadno iskoriste (kasa skonto), obaveza za
PDV (ako je preduzeće obveznik PDV-a) se može umanjiti tek kada nas kupac obavesti da je i
on korigovao svoj PDV na niže.
555. Da li iskorišćeni kasa skonto od strane kupca utiče na visinu prihoda od prodaje?
Iskorišćeni kasa skonto od strane kupaca ne utiče na visinu prihoda od prodaje već
predstavlja finansijski rashod za preduzeće.
147 WWW.LEONIDA.RS
556. Kako se knjiže odobreni rabat i bonifikacija kupcu ukoliko je odmah dobijena
pismena potvrda od kupca da je korigovao svoj PDV?
Knjiženje:
Prihodi od prodaje robe DUGUJU
PDV u izdatim fakturama DUGUJE
Kupci POTRAŽUJU
556a) Kako se knjiži odobreni rabat i bonifikacija kupcu ukoliko nismo dobili pismenu
potvrdu da je on korigovao svoj PDV?
Knjiženje:
Prihodi od prodaje robe DUGUJU
Kupci POTRAŽUJU
557. Kako se knjiži naplata potraživanja od kupca uz iskorišćen kasa skonto od strane
kupca ukoliko je odmah dobijena pismena potvrda od kupca da je korigovao svoj PDV?
Knjiženje:
Finansijski rashodi DUGUJU
PDV u izdatim fakturama DUGUJE
Kupci POTRAŽUJU
Napomena: Ukoliko nije dobijena pismena potvrda od kupca da je korigovao PDV, ni

mi ne smemo da korigujemo PDV!
557a) Kako se knjiži naplata potraživanja od kupca uz iskorišćen kasa od strane kupca
ukoliko nije dobijena pismena potvrda od kupca da je korigovao svoj PDV?
Knjiženje:
Kupci POTRAŽUJU
558. Šta se dešava ukoliko kupac kasni sa izmirenjem svoje obaveze i šta to za nas
predstavlja?
Ukoliko kupac kasni sa izmirenjem svoje obaveze zaračunava mu se zatezna kamata, koja za
naše preduzeće predstavlja finansijski prihod i koja povećava potraživanje od kupca.
559. Zašto se kod zatezne kamatene vrši korigovanje izlaznog PDV-a?

U tom slučaju se ne vrši korigovanje izlaznog PDV-a jer zatezna kamata ne povećava
poresku osnovicu.
148 WWW.LEONIDA.RS
560. Šta predstavlja primljeni avans za preduzeće koje je dobilo taj avans?
Ukoliko je ugovoreno da kupac pre isporuke robe uplati avans, primljeni avans predstvalja
za preduzeće obavezu, ali se mora obračunati i PDV sadržan u naplaćenom avansu (ako je
preduzeće obveznik PDV-a).
561. Šta se dešava sa primljenim avansom kada se kupcu prilikom prodaje robe pošalje
faktura?
Kada se kupcu prilikom prodaje robe pošalje faktura, u njoj će biti izvršeno umanjenje
potraživanja za iznos primljenog avansa.
562. Kako se knjiži prijem avansa ako smo u sistemu PDV-a?

Knjiženje:
Primljeni avansi POTRAŽUJU (za iznos bez PDV-a)
PDV u primljenim avansima POTRAŽUJE
563. Kako se knjiži poslata faktura kupcu ako smo pre toga od njega primili avans?
Knjiženje:
Primljeni avansi DUGUJU
PDV u primljenim avansima DUGUJE
Kupci POTRAŽUJU
FINANSIJSKI PRIHODI I RASHODI
Finansijski prihodi
564. Na osnovu čega nastaju finansijski prihodi?

Finansijski PRIHODI nastaju po osnovu:
 pozitivnih kursnih razlika
 dividendi i učešća u dobitku
 zateznih kamata zaračunatih kupcima
 korišćenja odobrenog kasa skonta
 plasiranja novčanih sredstava (kamata na finansijske plasmane i menična potraživanja)
149 WWW.LEONIDA.RS
565. Na koje načine može da se knjiži kamata na plasmane?

Knjiženje:
Razgraničenje prihoda (RP) po osnovu kamata DUGUJE ili
Potraživanja za kamate DUGUJU ili
Kratkoročni plasmani DUGUJU
Finansijski prihodi POTRAŽUJU
566. Kod knjiženja kamate na dugoročne plasmane, štaduguje i zašto?

Kod kamata na dugoročne plasmane duguje Razgraničenje prihoda (RP) kamata jer se
kamata obračunava mesečno a naplaćuje kroz polugodišnje ili godišnje anuitete (načelo
uzročnosti).
567. Šta može da duguje kod kamate na kratkoročne plasmane i u kojim situacijama?
Kod kamata na kratkoročne plasmane duguju:
 Kratkoročni plasmani – ako se kamata pripisuje glavnici
 Razgraničenje prihoda – ako se kamata naplaćuje zajedno sa plasmanom po isteku
roka vraćanja
 Potraživanja – ako se kamata naplaćuje mesečno
568. Šta je karakteristično za kamatu na menična potraživanja?

Na primljene menice obračunava se aktivna kamata od roka plaćanja obaveze (naplate
potraživanja) do roka dospeća menice.
569. Šta se knjiži na dan prijema menice i to je u skladu sa kojim načelom?

Na dan prijema menice knjiži se IVMP jer je u pitanju budući prihod kamata i to je u skladu
sa načelom uzročnosti.
570. Kada se može izvršiti prenos kamate na račun Finansijski prihodi?

Prenos kamate na Finansijske prihode može da se vrši prilikom naplate menice ili na dan
bilansa (ako pada pre roka dospeća menice).
571. Kako se knjiži dospela kamata na primljene menice?

Knjiženje:
Ispravka vrednosti meničnih potraživanja DUGUJE
572. Šta pokazuje dugovni promet računa Ispravka vrednosti meničnih potraživanja?
Dugovni promet računa Ispravka vrednosti meničnih potraživanja pokazuje realizovani
(dospeli) prihod kamata.
150 WWW.LEONIDA.RS
573. Šta pokazuje potražni promet računa Ispravka vrednosti meničnih potraživanja?
Potražni promet računa Ispravka vrednosti meničnih potraživanja pokazuje budući prihod
kamata.
574. Šta pokazuje potražni saldo računa Ispravka vrednosti meničnih potraživanja?
Potražni saldo računa Ispravka vrednosti meničnih potraživanja pokazuje nerealizovani
(nedospeli) prihod kamata.
575. Po kojoj vrednosti se bilansiraju menična potraživanja?

Menična potraživanja se bilansiraju po nominalnoj vrednosti umanjenoj za nedospeli
prihod kamata.
576. Kako se knjiži zatezna kamata zaračunata kupcima?

Knjiženje:
Kupci ili Tekućiračun DUGUJU (za zateznu kamatu)
Finansijski prihodi POTRAŽUJU (za zateznu kamatu)
577. Kako se knjiži korišćenje kasa skonta odobrenog od dobavljača?

Popusti se uvek izražavaju procentualno u odnosu na neto fakturnu vrednost (neto fakturna
vrednost je fakturna vrednost umanjena za prethodno odobrene popuste).
Knjiženje:
Dobavljači DUGUJU
Finansijski rashodi
578. Na osnovu čega nastaju finansijski rashodi?

Finansijski RASHODI nastaju po osnovu:
 korišćenja pozajmljenih izvora (kamate na kredite i menične obaveze)

 zateznih kamata koje je zaračunao dobavljač
 korišćenja kasa skonta od strane kupaca
 negativnih kursnih razlika
151 WWW.LEONIDA.RS
579. Kako se knjiži kamata na uzete kredite?

Knjiženje:
RT kamata POTRAŽUJE ili
Obaveze po osnovu kamata POTRAŽUJU
580. Šta potražuje kod kamata na dugoročne kredite i zašto?

Kod kamata na dugoročne kredite potražuje RT kamata, jer se kamata obračunava
mesečno, a isplaćuje kroz polugodišnje ili godišnje anuitete (načelo uzročnosti).
581. Šta može da potražuje kod kamata na kratkoročne kredite i u kojim situacijama?
Kod kamata na kratkoročne kredite potražuje:
 Obaveze – ako se kamata plaćamesečno

 RT – ako se kamata plaća zajedno sa obavezom po isteku rokana koji je odobren (ako se
ne poklapa sa obračunskim periodom)
582. Šta je karakteristično za kamatu na menične obaveze?

Na izdate menice obračunava se pasivna kamata od roka plaćanja obaveza do roka
dospeća menice.
583. Šta se knjiži na dan predaje menice i to je u skladu sa kojim načelom?

Na dan predaje menice knjiži se IVMO (Ispravka vrednosti meničnih obaveza) jer je u
pitanju budući rashod (načelo uzročnosti).
584. Kada se vrši prenos kamate na račun Finansijski rashodi?

Prenos kamate na Finansijske rashode može se vršiti prilikom isplate menice ili na dan
bilansa (ako pada pre roka dospeća menice).
585. Kako se knjiži dospela kamata na izdate menice?

Knjiženje:
Ispravka vrednosti meničnih obaveza POTRAŽUJE
586. Šta pokazuje dugovni promet računa Ispravka vrednosti meničnih obaveza?
Dugovni promet pokazuje budući rashod kamata.
587. Šta pokazuje potražni promet računa Ispravka vrednosti meničnih obaveza?
Potražni promet pokazuje realizovani (dospeli) rashod kamata.
152 WWW.LEONIDA.RS
588. Šta pokazuje dugovni saldo računa Ispravka vrednosti meničnih obaveza?
Dugovni saldo pokazuje nerealizovani (nedospeli) rashod kamata.
589. Po kojoj vrednosti se bilansiraju Menične obaveze?

Menične obaveze se bilansiraju po nominalnoj vrednosti umanjenoj za nedospeli rashod.
590. Kako se knjiži zatezna kamata koju je zaračunao dobavljač?

Knjiženje:
Dobavljači POTRAŽUJU
591. Kako se knjiži korišćenje kasa skonta od strane kupaca?

Knjiženje:
Kupci POTRAŽUJU
Kursne razlike
592. Koji su uslovi da bi nastale kursne razlike?

Kursne razlike se obračunavaju na dan isplate/naplate ili na dan bilansa.
Uslovi da bi kursne razlike nastale su:
 da je došlo do promene kursau odnosu na onaj po kom su evidentirane

 da preduzeće ima devizne obaveze/potraživanja
593. Kada nastaju negativne kursne razlike?

Negativne kursne razlikenastaju kada se obaveze prema ino-dobavljačima (ili ino-
kreditorima) plaćaju ili bilansiraju po višem kursu (u uslovima devalvacije ili rasta
klizajućeg kursa), a evidentirane su po nižem kursu.
Kada su ino-potraživanja evidentirana po jednom (višem) kursu a naplaćuju se ili
bilansiraju po drugom (nižem) kursu (revalvacija ili pad klizajućeg kursa)
594. Kako se knjiži na dan bilansa porast deviznog kursa za obavezu koju imamo prema
ino-dobavljačima?
Knjiženje:
Ino-dobavljači POTRAŽUJU
153 WWW.LEONIDA.RS
595. Kako se knjiži isplata obaveze uz porast deviznog kursa za obavezu koju imamo
prema ino-dobavljačima?
Knjiženje:
Ino-dobavljači DUGUJU
Devizni raun POTRAŽUJE
596. Kako se knjiži na dan bilansa pad deviznog kursa za potraživanje koje imamo
prema ino-kupcima?
Knjiženje:
Ino-kupci POTRAŽUJU
597. Kako se knjiži naplata potraživanja uz pad deviznog kursa za potraživanje koje
imamo prema ino-kupcima?
Knjiženje:
Devizni račun DUGUJE
598. Kada nastaju pozitivne kursne razlike?

Pozitivne kursne razlike nastaju:
 kada su obaveze prema ino-dobavljačima (ili ino-kreditorima) evidentirane po višem

kursu, a plaćaju se ili bilansiraju po nižem kursu (u uslovima revalvacije ili pada
klizajućeg kursa)
 kada su ino-potraživanja evidentirana po nižem kursu, a naplaćuju se ili bilansiraju
po višem kursu (devalvacija ili rast klizajućeg kursa)
599. Kako se knjiži na dan bilansa pad deviznog kursa za obavezu koju imamo prema
ino-dobavljačima?
Knjiženje:
600. Kako se knjiži isplata obaveze uz pad deviznog kursa za obavezu koju imamo
prema ino-dobavljačima?
Knjiženje:
Devizni račun POTRAŽUJE
154 WWW.LEONIDA.RS
601. Kako se knjiži na dan bilansa rast deviznog kursa za potraživanje koje imamo
prema ino-kupcima?
Knjiženje:
Ino-kupci DUGUJU
602. Kako se knjiži naplata potraživanja uz rast deviznog kursa za potraživanje koje
imamo prema ino-kupcima?
Knjiženje:
Devizni račun DUGUJE
OSTALI PRIHODI I RASHODI
603. Šta su ostali rashodi i šta sve u njih spada?

Ostali rashodi su rashodi koji su povezani sa poslovanjem preduzeća, ali ne i sa učinkom
(proizvodom ili uslugom).
U njih spadaju:
 gubici nastali pri prodaji imovine preduzeća (HOV, materijal i osnovna sredstva)
 gubici po osnovu smanjenja vrednosti imovine (otpis nenaplativih potraživanja,
obezvređenje zaliha...)
604. Šta su ostali prihodi?

Ostali prihodi se ne ostvaruju prodajom učinaka, već prodajom imovine - materijala,
osnovnih sredstava i HOV, naplatom ugroženih potraživanja u većem iznosu od
očekivanog i sl.
605. Po kom principu se obuhvata prodaja imovine?

Prodaja imovine - materijala, osnovnih sredstava i HOV, za razliku od prodaje učinaka
(gotovih proizvoda i robe), obuhvata se po neto principu.
606. Šta podrazumeva neto princip?

Neto princip podrazumeva da nema odvojenog knjiženja prihoda od prodaje i rashoda od
prodaje, već se knjiže samo neto prihodi (dobici ili ostali prihodi) ili neto rashodi (gubici
155 WWW.LEONIDA.RS
ili ostali rashodi).
607. Zašto se primenjuje neto princip kod prodaje imovine?

Neto princip se primenjuje jer prodaja materijala, osnovnih sredstava i HOV nisu uobičajne
aktivnosti i dešavaju se sporadično, kada imovina izgubi upotrebnu vrednost (ne koristi se
više) za preduzeće najčešće zbog promene asortimana.
608. Šta je cilj prodaje imovine?

Cilj prodaje je da se izbegnu dalji troškovi držanja ove imovine i da se oslobode sredstva
koja su u nju uložena.
609. Kada imamo Dobitke na prodaji materijala?

Ako je materijal prodat po višoj ceni od nabavne nastaće dobici na prodaji materijala.
610. Kad imamo Gubitke na prodaji materijala?

Ako je prodaja izvršena po nižim cenama od nabavnih nastaće gubici na prodaji
materijala.
611. Kako se utvrđuju nabavne cene prodatog materijala?

Utvrđivanje nabavnih cena prodatog materijala utvrđuje se primenom FIFO, LIFO ili
metode prosečne cene - ako se materijal vodi po stvarnim ili kombinovanim nabavnim
vrednostima.
612. Kako se knjiži prodaja materijala sa dobitkom ako se materijal vodi po nabavnoj
vrednosti?
Knjiženje:
Kupci DUGUJU (za prodaju vrednosti)
Materijal POTRAŽUJE (za nabavnu vrednost)
Dobici na prodaji materijala POTRAŽUJU (razlika PV>NV)
613. Kako se knjiži prodaja materijala sa gubitkom ako se materijal vodi po nabavnoj
vrednosti?
Knjiženje:
Kupci DUGUJU (za prodaju vrednosti)
Gubici na prodaji materijala DUGUJU (razlika PV<NV)
Materijal POTRAŽUJE (za nabavnu vrednost)
614. Kako se dolazi do nabavne vrednosti ako se material vodi po planskim nabavnim
cenama?
Ako se materijal vodi po planskim nabavnim cenama tada se do nabavne vrednosti prodatog
materijala dolazi oduzimanjem srazmernog dela sniženja od PNC ili dodavanjem
srazmernog dela prekoračenja na PNC.
156 WWW.LEONIDA.RS
Prodaja osnovnih sredstava
615. U kojim situacijama se prodaju osnovna sredstva i zašto?

Ako preduzeću nisu više potrebna, osnovna sredstva se prodaju čime se izbegavaju budući
troškovi (amortizacija, osiguranje i sl.) i oslobađaju, u njih uložena, novčana sredstva.
616. Na koji način se može vršiti prodaja osnovnih sredstava?

Prodaja se vrši putem javnog nadmetanja ili licitacije, prikupljanjem pismenih ponuda ili
direktnom pogodbom.
617. Kada imamo Dobitke na prodaji osnovnih sredstava?

Ukoliko je prilikom prodaje ostvarena prodajna vrednost veća od sadašnje (neotpisane)
vrednosti osnovnog sredstva tada nastaju Dobici na prodaji (Ostali prihod).
618. Kada imamo Gubitke na prodaji osnovnih sredstava?

Ukoliko je ostvarena prodajna vrednost niža od sadašnje vrednosti za preduzeće nastaje
Gubitak na prodaji (Ostali rashod).
619. Kako se knjiži prodaja osnovnih sredstava sa dobitkom?

Knjiženje:
Kupci DUGUJU (za prodajnu vrednosti)
IVOS DUGUJE (za otpisanu vrednost)
Osnovna sredstva POTRAŽUJU (za nabavnu vrednost)
Dobavljači POTRAŽUJU (za troškove demontaže)
Dobici na prodaji POTRAŽUJU (razlika (PV>SV))
620. Kako se knjiži prodaja osnovnih sredstava sa gubitkom?

Knjiženje:
Kupci DUGUJU (za prodajnu vrednost)
Gubici na prodaji O.S. DUGUJU (razlika (PV<SV))
Dobavljači POTRAŽUJU (za troškove demontaže)
157 WWW.LEONIDA.RS
VREDNOVANJE PRIHODA
(Princip realizacije)
621. Koja dva pitanja moraju da se razmotre prilikom vrednovanja Prihoda?

Vrednovanje prihoda pretpostavlja rešavanje dva pitanja:
 kako se utvrđuje visina prihoda?

 kada se prihod smatra ostvarenim (realizovanim)?
622. Kada se prihodi smatraju realizovanim?

Prihodi se smatraju realizovanim kada su tržišno verifikovani (princip realizacije).
623. Šta se može smatrati trenutkom realizacije?

Trenutkom realizacije može se smatrati:
 naplata isporučenih dobara - princip naplaćene realizacije

 prihvatanje isporuke i fakture od strane kupca - princip fakturisane realizacije
 proizvodnja učinaka
624. Koji princip realizacije je dominantan?

Princip fakturisane realizacije je dominantan.
625. Koja je prednost principa fakturisane realizacije?

Princip fakturisane realizacije obezbeđuje pravilnu alokaciju prihoda na obračunske
periode.
626. Koji je nedostatak principa fakturisane realizacije?

Nedostaci fakturisane realizacije su:
 ne uzima u obzir rizik naplate (rešava se putem otpisa potraživanja)

 ne uzima u obzir troškove koji nastaju nakon prodaje (rešava se formiranjem
rezervisanja)
 zanemaruje mogućnost vraćanja robe (što je izuzetak)
158 WWW.LEONIDA.RS
627. Kada se smatra opravdanim princip naplaćene realizacije?

Princip naplaćene realizacije smatra se opravdanim:
 pri prodaji za gotovo

 pri prodaji na malo
 kad postoji visok rizik naplate
628. Koji je nedostatak principa naplaćene realizacije?

Nedostatak principa naplaćene realizacije je taj što dovodi do premetanja prihoda iz
perioda u period, jer se prihod priznaje u periodu naplate, a ne u periodu kada je
izvršena prodaja.
629. Sa kojim principom se direktno kosi princip proizodnje učinaka?

Proizvodnja učinaka se direktno kosi sa principom realizacije.
630. Kada se smatra opravdanim princip proizvodnje učinaka?

Smatra se opravdanim:
 za proizvode koji imaju garantovanu prodaju i garantovane cene (poljoprivredni

proizvodi za robne rezerve, zlato)
 kod proizvodnje po dugoročnimugovorima
 mostovi, brodovi i sl. (priznavanje prihoda vrši se saglasno stepenu dovršenosti poslova)
631. Do čega bi dovelo strogo pridržavanje principa realizacije?

Strogo pridržavanje principa realizacije bi dovelo do iskazivanja velikih gubitaka u
periodu izgradnje i ogromnog dobitka u momentu završetka izgradnje.
632. Koja vrednost je relevantna za vrednovanje prihoda?

Za vrednovanje prihoda relevantna je prodajna vrednost.
(prodata količina x prodajna cena).
633. Kada se prihodi ne vrednuju po prodajnoj vrednosti?

Izuzetak je interna realizacija (aktiviranje sopstvenih učinaka) kod koje se prihodi
vrednuju po ceni koštanja jer princip realizacije zabranjuje uključivanje dobitka u vrednost
prihoda koji nisu eksterno realizovani.
634. Kakav efekat imaju popusti odobreni kupcima?

Popusti odobreni kupcima (rabat i bonifikacija) smanjuju potraživanja od kupaca i
smanjuju visinu prihoda od prodaje (ili Ostalih prihoda ako su odobreni za prodat materijal
159 WWW.LEONIDA.RS
ili osnovno sredstvo).
635. Da li kasa skonto odobren kupcima utiče na visinu prihoda od prodaje?

Kasa skonto odobren kupcima je finansijski rashod i ne utiče na visinu prihoda od prodaje.
PREDZAKLJUČNA KNJIŽENJA
636. Šta su predzaključna knjiženja i kada se sprovode?

Predzaključna knjiženja su knjiženja kojima se knjigovodstveno stanje (KS) (koje pokazuje
koliko nekog oblika imovine treba da bude) konvertuje u stvarno stanje (SS) (koje pokazuje
koliko nekog oblika imovine stvarno ima).
Sprovode se na kraju godine, nakon proknjiženih svih dokumentovanih ekonomskih
promena i sprovedenog popisa.
637. Koji su najznačajniji razlozi koji dovode do neslaganja knjigovodstvenog i

stvarnog stanja?
Najznačajniji razlozi koji dovode do neslaganja su:
 nedokumentovane ekonomske promene (promene koje su nastale i promenile imovinu

ali zbog nedostatka dokumenta nisu proknjižene)
 greške nastale pri obuhvatanju dokumentovanih ekonomskih promena
 nedozvoljeno kompenzovanje salda na aktivno-pasivnim računima
638. Kojim postupcima se otklanja najveći broj neslaganja između knjigovodstvenog i

stvarnog stanja?
Najveći broj neslaganja između KS i SS otklanja se postupcima:
 rashodovanjem osnovnih sredstava

 vremenskim razgraničenjem prihoda i rashoda
 dekomponovanjem salda aktivno-pasivnih računa
 korekcijom salda računa stanja
160 WWW.LEONIDA.RS
KOREKCIJA SALDA RAČUNA STANJA
639. Zbog čega može doći do neslaganja između knjigovodstvenog i stvarnog stanja?
Do neslaganja knjigovodstvenog i stvarnog stanja može da dođe zbog postojanja:
 količinskog i vrednosnog neslaganja KS i SS - nastanak viškova imanjkova

 vrednosnog neslaganja - obezvređenje zaliha i potraživanja
Manjkovi i viškovi
640. Kada dolazi do manjka i viška i kako se oni utvrđuju?

Manjak se javlja kada je stvarno stanje imovine manje od knjigovodstvenog, a višak kada
je stvarno stanje imovine veće od knjigovodstvenog. Utvrđuju se popisom.
641. Da li postoje oblici imovine za koje se popis vrši dnevno?

Za neke oblike imovine, kao što je gotovina, popis se vrši dnevno.
642. Na koja dva načina može da se tretira manjak?

Manjkovi se tretiraju kao potraživanja od odgovornog lica dok se ne utvrdi uzrok manjka ili
kao Ostali rashod ako se odmah zna da računopolagač nije odgovoran.
643. Na koja dva načina može da se tretira višak?

Viškovi se tretiraju kao ostale obaveze dok se ne utvrdi uzrok viška ili kao Ostali prihodi
ako je odmah doneta odluka da se višak prihoduje.
644. Po kojim vrednostima mogu da se obuhvataju manjkovi i viškovi, i u

kojimsituacijama?
I manjkovi i viškovi obuhvataju se u visini:
 nabavne vrednosti kada je reč o materijalu, ambalaži, sitnom inventaru

 sadašnje vrednosti kada je reč o osnovnim sredstvima
 cene koštanja kada je reč o nedovršenoj proizvodnji
 prodajne vrednosti kada je reč o manjku robe i gotovih proizvoda. Manjak na ovim
delovima imovine obuhvata se kao prodaja računopolagaču (2 stava - prihodni i rashodni).
Razlog tome je da se obezbedi potpuna nadoknada manjka, tj. da se ne izgubi dobit koja bi se
161 WWW.LEONIDA.RS
inače njihovom prodajom ostvarila.
Obezvređenje zaliha i potraživanja (načelo impariteta)
645. Knjiženje obezvređenja zaliha i potraživanja je u skladu sa kojim načelom?

Knjiženje obezvređenja zaliha i potraživanja je u skladu sa načelom impariteta.
646. Šta predstavlja obezvređenje zaliha?

Obezvređenje zaliha predstavlja razlike između više knjigovodstvene i niže stvarne
vrednosti zaliha i potraživanja, koje nisu (kad su u pitanju zalihe) praćene razlikama u
količini.
Obezvređenje zaliha
647. Zbog čega dolazi do obezvređenja zaliha?

Do obezvređenja zaliha dolazi zbog neodgovarajućeg skladištenja ili pada tražnje za
gotovim proizvodima ili robom.
Ovi razlozi dovode do toga da tržišna cena pada ispod nabavne vrednosti (kada je reč o
materijalu i robi) ili ispod cene koštanja (kada su u pitanju nedovršena proizvodnja i gotovi
proizvodi).
648. Šta zahteva princip impariteta vezano za gubitke?

Princip impariteta zahteva da se gubici priznaju ne čekajući tržišnu realizaciju do koje će
doći njihovom prodajom.
649. Kako se određuje visina gubitaka?

Visina gubitaka utvrđuje se procenom (u visini razlike između više NV ili CK i niže neto
prodajne vrednosti zaliha) i knjiži se na osnovu odluke uprave preduzeća.
650. Šta je neto prodajna vrednost?

Neto prodajna vrednost je prodajna vrednost umanjena za očekivane troškove prodaje
robe/gotovih proizvoda.
651. Kojom metodom i preko kog računa se vrši svođenje knjigovodstvene vrednosti
obezvređenih zaliha na tržišnu vrednost?
Svođenje knjigovodstvene vrednosti obezvređenih zaliha na tržišnu vrednost vrši se
indirektnom metodom, preko računa Ispravka vrednosti (robe, gotovih proizvoda).
162 WWW.LEONIDA.RS
652. U slučaju lošeg skladištenja, obezvređenje zaliha se vrši kojom metodom i zašto?
U slučaju lošeg skladištenja vrši se obezvređenje zaliha (rashodovanje) direktnom metodom
zato što je gubitak trajan, a zalihe su u potrpunosti izgubile svoju vrednost usled dejstva
vlage i drugih faktora.
Obezvređenje potraživanja - načelo impariteta
653. Kako se dele potraživanja prema bonitetu?

Prema bonitetu potraživanja mogu biti:
 dobrog boniteta
 nenaplativa (zastarela)
 Ugrožena (dubiozna)
654. Šta su potraživanja dobrog boniteta i na kom računu se nalaze?

Očekuje se naplata u punom iznosu u roku dospeća (nalaze se na računu Kupci).
655. Šta su nenaplativa (zastarela) potraživanja?

Nisu više potraživanja već u celini predstavljaju gubitak (prošao rok zastarelosti i
mogućnost sudske naplate).
656. Šta su ugrožena (dubiozna) potraživanja?

Ugrožena (dubiozna) potraživanja su potraživanja kod kojih ne postoji izvesnost u pogledu
iznosa koji će biti naplaćen ili u pogledu roka naplate (ili i jedno i drugo).
657. Na koji način se otpisuju nenaplativa potraživanja?

Direktno se otpisuju u celini: Ostali rashodi DUGUJU
Kupci POTRAŽUJU
658. Kako se dele ugrožena (dubiozna) potraživanja?

Ugrožena (dubiozna) potraživanja se dele na:
 sumnjiva potražnja (pokrenut stečaj ili likvidacija nad kupcem)i
 sporna potraživanja (pokrenut spor pred sudom)
659. Kako se otpisuju dubiozna (ugrožena), odnosno sumnjiva i sporna potraživanja?

Otpisuju se indirektno – preko računa Ispravkavrednosti.
660. Kako se knjiži nastanak sumnjivog potraživanja (izdvajanje na poseban račun)?

Knjiženje:
Sumnjiva potraživanja DUGUJU
163 WWW.LEONIDA.RS
Kupci POTRAŽUJU
661. Kako se knjiži otpis dela sumnjivog potraživanja za koji se ne očekuje naplata?
Knjiženje:
Ostali rashodi DUGUJU

Ispravka vrednosti sumnjivog potraživanja POTRAŽUJE
662. Kako se knjiži naplata sumnjivog potraživanja?

Knjiženje:
Ispravka vrednosti sumnjivih potraživanja DUGUJE
Ostali rashodi DUGUJU (naplaćeno manje od očekivanog)
Sumnjiva potraživanja POTRAŽUJU

ILI

Ispravka vrednosti sumnjivih potraživanja DUGUJE
Sumnjiva potraživanja POTRAŽUJU
Ostali prihodi POTRAŽUJU (naplaćeno više od očekivanog)
663. Šta se uključuje u vrednost spornog potraživanja?

U vrednost spornog potraživanja uključuju se i troškovi spora.
664. U skladu sa kojim načelom se vršiotpissumnjivih, spornih i zastarelih potraživanja?

Otpis sumnjivih, spornih i zastarelih potraživanja vrši se u skladu sa načelom
IMPARITETA.
665. Šta je cilj otpisa sumnjivih i spornih potraživanja?

Otpis sumnjivih i spornih potraživanja (dela za koji se ne očekuje naplata) ima dva cilja:
 da se prizna nastali gubitak

 da se potraživanje svede na iznos očekivane naplate.
666. Račun Ispravka vrednosti sumnjivih/spornih potraživanja je kakav račun i zašto?
164 WWW.LEONIDA.RS
Račun Ispravka vrednosti sumnjivih/spornih potraživanja je korektivni račun računa

Sumnjiva/sporna potraživanja jer svodi vrednost sumnjivog/spornog potraživanja na iznos
očekivane naplate.
667. Indirektno knjiženje otpisa je u skladu sa kojim principom?

Indirektno knjiženje otpisa je u skladu sa principom jasnosti (bruto principom).
668. Zbog čega se vrši indirektan otpis sumnjivih/spornih potraživanja?

Indirektan otpis ovih potraživanja se vrši zbog toga što je u pitanju procenjeni iznos
gubitka i da bi se sačuvao podatak o punom iznosu potraživanja.
669. Ako je naplaćeni iznos potraživanja niži od očekivanog, gde se knjiži razlika?
Ako je naplaćeni iznos potraživanja niži od očekivanog razlika se knjiži na računu Ostali
rashod.
670. Ako je naplaćeni iznos potraživanja viši od očekivanog, gde se knjiži razlika?
Ako je naplaćeni iznos potraživanja viši od očekivanog razlika se knjiži na potražnoj strani:
 ostalih prihoda - ako su otpis i naplatavršeni u različitim OP

 ostalih rashoda - ako su otpis i naplatavršeni u istom obračunskom periodu
DEKOMPONOVANJE SALDA AKTIVNO -

PASIVNIH RAČUNA
671. Šta su aktivno-pasivni računi?

Aktivno - pasivni računi su računi čiji saldo može pokazivati ili potraživanje ili obavezu.
672. Koji računi spadaju uaktivno-pasivne račune?

U aktivno-pasivne račune spadaju računi Kupci i Dobavljači, tj. računi na kojima se
obuhvataju dužničko - poverilački odnosi.
673. Koja karakteristika aktivno-pasivnih računa može biti ugrožena i koji princip?
Homogenost ovih računa može biti ugrožena jer na njima može doći do mešanja
(međusobnog prebijanja, tj. kompenzovanja, saldiranja) potraživanja i obaveza, čime je
ugrožen princip jasnosti.
165 WWW.LEONIDA.RS
674. Na kojim računima dolazi do mešanja potraživanja i obaveza?

Do mešanja potraživanja i obaveza dolazi na sintetičkim računima Kupci i Dobavljači.
675. Ako dođe do mešanja potraživanja i obaveza, šta pokazuje dugovni saldo
sintetičkog računa Kupci?
U tom slučaju dugovni saldo sintetičkog računa Kupci pokazuje potraživanja od kupaca
umanjena za iznos obaveza prema kupcima (koji su isporuku platili unapred – primljeni
avansi od kupaca).
676. Ako dođe do mešanja potraživanja i obaveza, šta pokazuje potražni saldo
sintetičkog računa Dobavljači?
U tom slučaju potražni saldo sintetičkog računa Dobavljači polazuje obaveze prema
dobavljačima umanjene za iznos potraživanja od dobavljača (kojima smo unapred izvršili
plaćanje – avansi dati dobavljačima).
677. Na koji način se može utvrditi postojanje obaveza prema kupcima ili potraživanja
prema dobavljačima?
Postojanje obaveza prema kupcima ili potraživanja od dobavljača može se utvrditi isključivo
uvidom u analitičku evidenciju, sastavljanjem Prometnog lista kupaca i dobavljača koji je
osnova za knjiženje dekomponovanja.
678. Koji dokument je osnovaza knjiženje dekomponovanja salda?

Prometni list kupaca i dobavljačaje osnova za knjiženje dekomponovanja.
679. Šta znači dekomponovanje salda aktivno-pasivnih računa, i šta je njegov cilj?
Dekomponovanje salda aktivno pasivnih računa znači razdvajanje njihove aktivne i pasivne
komponente sa ciljem da se ovi računi (Kupci i Dobavljači) učine homogenim i da na njima
budu iskazani stvarni iznosi potraživanja od kupaca ili stvarni iznos obaveza prema
dobavljačima.
680. Koji računi se javljaju kao rezultat dekomponovanja?

Kao rezultat dekomponovanja javljaju se računi Primljeni avansi (račun obaveza) i Dati
avansi (račun aktive).
681. Kako se knjiže dobavljači prema kojima imamo potraživanje?

Knjiženje:
Dati avansi DUGUJU (31.12.)
Dobavljači POTRAŽUJU (31.12.)
682. Kako se knjiže kupci prema kojima imamo obavezu?

Knjiženje:
166 WWW.LEONIDA.RS
Kupci DUGUJU (31.12.)

Primljeni avansi POTRAŽUJU (31.12.)
RASHODOVANJE OSNOVNIH SREDSTAVA
683. Šta podrazumeva rashodovanje osnovnih sredstava?

Rashodovanje podrazumeva postupak eliminisanja iz knjigovodstvene evidencije osnovnih
sredstava koja se više ne mogu koristiti.
684. Koji su razlozi za rashodovanje osnovnih sredstava?

Razlozi za njihovo rashodovanje su:
 predmet su otpisivanja iako ne učestvuju u stvaranju učinaka
 njihovo držanje izaziva i druge troškove (osiguranje,...) što zajedno dovodi do
smanjenja rezultata
685. Kakva osnovna sredstva mogu biti predmet rashodovanja?

Predmet rashodovanja mogu biti:
 delimično otpisana osnovna sredstva
 potpuno otpisana osnovna sredstva
686. Kakva su potpuno otpisana osnovna sredstva?

Potpuno otpisana osnovna sredstva su sredstva kojima je istekao vek trajanja, i čija je
sadašnja vrednost jednaka nuli.
687. Kako se knjiži rashodovanje potpuno otpisanih osnovnih sredstava?

Knjiženje:
IVOS DUGUJE (za otpisanu vrednost koja je jednaka nabavnoj)
Otpaci DUGUJU (za likvidacionu vrednost)
Ostali prihodi POTRAŽUJU (za likvidacionu vrednost)
688. Kakva su delimično otpisana osnovna sredstva?

Delimično otpisana osnovna sredstva su sredstva koja u momentu rashodovanja imaju
neotpisanu (sadašnju) vrednost, ali samo u knjigovodstvu - ne i u stvarnosti.
 Razlozi za rashodovanje pre isteka veka trajanja su oštećenja izazvana višom silom,
napredak tehnologije ili precenjeni vek trajanja.
 Neotpisana vrednost za preduzeće predstavlja gubitak (Ostali rashod) koji može u celini ili
delimično da bude pokriven iz vrednosti likvidacionog ostatka.
167 WWW.LEONIDA.RS
689. Kako se knjiži rashodovanje delimično otpisanih osnovnih sredstava?

Knjiženje:
Otpaci DUGUJU (za likvidacionu vrednost)
Ostali rashodi DUGUJU (ako je likvidacioni ostatak manji od neotpisane vrednosti)
Ostali prihodi POTRAŽUJU (ako je likvidacioni ostatak veći od neotpisane vrednosti)
690. Iz čega se pokrivaju eventualni troškovi demontaže i rušenja i na koji način se

evidentiraju?
Troškovi demontaže i rušenja se pokrivaju iz vrednosti likvidacionog ostatka ili će umanjiti
ostali prihod ili uvećati ostali rashod.
Za iznos ovih troškova potražuje račun Dobavljači (ako faktura nije plaćena).
691. Koja pozicija se koriguje prilikom prodaje otpadaka po drugačijoj vrednosti od

procenjene?
Prilikom prodaje otpadaka po drugačijoj vrednosti od procenjene uvek se koriguje pozicija
nastala prilikom rashodovanja (ostali prihod ili ostali rashod).
VREMENSKA RAZGRANIČENJA PRIHODA

IRASHODA
(načela uzročnosti, realizacije i impariteta)
692. Koji je zadatak vremenskih razgraničenja prihoda i rashoda?

Vremenska razgraničenja prihoda i rashoda imaju zadatak da stvore pretpostavke za
obračun realnog i uporedivog periodičnog rezultata, što će biti ispunjeno ako su prihodi i
rashodi knjiženi u skladu sa načelom uzročnosti i načelima realizacije i impariteta.
693. Koje karakteristike računa prihoda i rashoda se proveravaju na kraju godine?

Na kraju godine vrši se kontrola da li su računi prihoda i rashoda homogeni i potpuni
(integralni), tj. da li su na njima knjiženi svi (potpunost) i samo oni (homogenost) prihodi i
rashodi koji se odnose na dati obračunski period.
694. Kada su računi prihodi i rashodi nehomogeni?

Računi prihoda i rashoda su nehomogeni ako sadrže prihode i rashode koji nisu prihodi i
rashodi tekućeg obračunskog perioda, tj. ako su na njima proknjiženi:
 unapred isplaćeni (budući) rashodi
168 WWW.LEONIDA.RS
 unapred naplaćeni (budući) prihodi
695. Šta treba da se uradi kako bi se računi Prihoda i Rashoda učinili homogenima?
Da bi se računi Prihoda i Rashoda učinili homogenim moraju se isknjižiti (stornirati) sa
prihoda i rashoda:
31.12.: 31.12.:
Ostala AVR DUGUJU Prihodi DUGUJU
Rashodi POTRAŽUJU Ostala AVR POTRAŽUJU
696. Kako se nazivaju pozicije razgraničenja koje se formiraju da bi se računi Prihoda

i Rashoda učinili homogenim?
Pozicije razgraničenja koje se ovako formiraju nazivaju se TRANZITORNA razgraničenja
(ostala AVR-tranzitorna aktiva, ostala PVR-tranzitorna pasiva).
697. Šta je obavezno da se uradina početku naredne godine sa tranzitornim pozicijama

razgraničenja i kako se knjiži?
Tranzitorne pozicije razgraničenja gase se na početku naredne godine (promena 0)
Knjiženje:
Rashodi DUGUJU (01.01.)
Ostala AVR POTRAŽUJU (01.01.)
Ostala PVR DUGUJU (01.01.)

Prihodi POTRAŽUJU (01.01.)
698. Kada su računi prihoda i rashoda nepotpuni/neintegralni?

Računi prihoda i rashoda su nepotpuni/neintegralni ako na njima nisu proknjiženi:
 Nastali, nenaplaćeni prihodi (obračunati prihodi)

 Nastali, neisplaćeni rashodi (obračunati rashodi)
699. Šta treba da se uradi da bi se računi prihoda i rashoda učinili potpunim?

Da bi se učinili potpunim neophodno je doknjižiti ih.
31.12.: 31.12.:
Ostala AVR DUGUJU Rashodi DUGUJU
Prihodi POTRAŽUJU Ostala PVR POTRAŽUJU
700. Kako se nazivaju pozicije razgraničenja koje se formiraju da bi se prihodi i

rashodi učinili potpunim?
Pozicije razgraničenja koje se ovako formiraju nazivaju se ANTICIPATIVNA
razgraničenja (Ostala AVR-anticipativna aktiva, Ostala PVR-anticipativna pasiva).
169 WWW.LEONIDA.RS
701. Šta je obavezno da se uradina početku naredne godine sa anticipativnim

pozicijama razgraničenja i kako se knjiži?
Anticipativne pozicije razgraničenja gase se kada dođe do njihove naplate/isplate, ili do
prijema knjigovodstvenih dokumenata.
Knjiženje:
Ostala AVR POTRAŽUJU
Ostala PVR DUGUJU

702. Koja dva cilja se postižu formiranjem anticipativnih razgraničenja?

Formiranjem anticipativnih razgraničenja postižu se 2 cilja:
 priznavanje potraživanja i obaveza (čime se obezbeđuje potpunost u iskazivanju
imovine)
 priznavanje prihoda/rashoda nastalih u obračunskom periodu (i time korektan
obračun rezultata)
703. Zbog čega se obračunati prihodi i rashodi nazivaju obračunati i zbog čega nisu
bili proknjiženi?
Ove pozicije nisu bile proknjižene zbog nedostatka knjigovodstvenih dokumenata, a
nazivaju se obračunati prihodi/rashodi zbog toga što se do njihovog iznosa dolazi
obračunom (na osnovu ugovora, množenjem utroška i poznatih cena, tarifa i sl.).
704. Računi vremenskih razgraničenja omogućavaju da prihodi i rashodi budu obuhvaćeni

u kom vremenskom periodu i u skladu sa kojim načelom?
Računi vremenskih razgraničenja omogućavaju da prihodi i rashodi budu obuhvaćeni u
obračunskom periodu u kome nastaju, a ne u periodu u kome dolazi do naplate prihoda ili
isplate rashoda (u skladu sa načelom uzročnosti).
METODE OBRAČUNA REZULTATA
705. Da li se dobija drugačiji rezultat ako se koristi druga metoda obračuna rezultata?
Obe metode obračuna rezultata daju isti rezultat.
706. Po čemu se razlikuju metodeo bračuna rezultata?

Razlikuju se po definisanju (strukturi i visini) redovnih poslovnih prihoda i rashoda.
170 WWW.LEONIDA.RS
707. Šta stavlja u prvi plan metoda troškova prodatih učinaka?

Metoda troškova prodatih učinaka u prvi plan stavlja prihode od prodaje i traži njima
odgovarajuće rashode (u formi troškova prodatih gotovih proizvoda, usluga odnosno NV
prodate robe).
708. Za obračun troškova po metodi troškova prodatih učinaka šta je neophodno?

Za obračun rezultata po ovoj metodi neophodna je podela troškova po mestima. Ova
metoda zahteva primenu funkcionalnog kontnog okvira.
709. Šta stavlja u prvi plan metoda ukupnih troškova?

Metoda ukupnih troškova u prvi plan stavlja ukupne troškove nastale u o.p i traži njima
odgovarajuće prihode.
710. Za obračun rezultata po metodi ukupnih troškova šta je neophodno?

Za obračun rezultata po ovoj metodi neophodna je podela troškova po vrstama, pri čemu se
primenjuje bilansni kontni okvir.
Metoda troškova prodatih učinaka u proizvodnom preduzeću
711. Kako se utvrđuje rezultat po metodi prodatih učinaka u proizvodnom preduzeću?

Ova metoda poslovni rezultat utvrđuje tako što prihodima od prodaje gotovih proizvoda
suprotstavlja troškove prodatih gotovih proizvoda, troškove uprave i troškove prodaje.
Prihodi od prodaje gotovih proizvoda

– Troškovi prodatih gotovih proizvoda
– Troškovi uprave
– Troškovi prodaje
= Poslovni rezultat
712. Metoda prodatih učinaka zahteva da na koji način budu podeljeni troškovi?
Primena ove metode zahteva podelu troškova po mestima i nosiocima.
713. Koje knjigovodstvo ima zadatak da pruži informacijeo podeli troškova po mestima
i nosiocima?
Pogonsko knjigovodstvo ima zadatak da pruži informacije o podeli troškova po mestima i
nosiocima.
171 WWW.LEONIDA.RS
714. Metoda troškova prodatih učinaka zahteva da u kom odnosu budu pogonsko i
finansijsko knjigovodstvo?
Ova metoda zahteva da pogonsko knjigovodstvo bude inkorporirano u finansijsko
(globalno) knjigovodstvo.
715. Metoda troškova prodatih učinaka zahteva primenu kog kontnog okvira?
Ova metoda zahteva primenu funkcionalnog (procesnog) kontnog okvira.
716. Kako izgleda bilans uspeha po metodi troškova prodatih učinaka u proizvodnom
preduzeću?
Troškovi prodatih gotovih proizvoda Prihodi od prodaje gotovih proizvoda
Troškovi uprave Aktivirani sopstveni učinci
Troškovi prodaje Finansijski prihodi
Troškovi aktiviranih sopstvenih učinaka Ostali prihodi
Finansijski rashodi
Ostali rashodi
RASHODI BILANS USPEHA PRIHODI
METODA TROŠKOVA PRODATIH UČINAKA U

TRGOVINSKOM PREDUZEĆU
717. Kako se dobija poslovni rezultat po metodi troškova prodatih učinaka u

trgovinskom preduzeću?
Prihodi od prodaje robe
– Nabavna vrednost prodate robe
– Troškovi trgovine
172 WWW.LEONIDA.RS
= Poslovni rezultat
718. Kako izgleda bilans uspeha po metodi troškova prodatih učinaka u trgovinskom
preduzeću?
Nabavna vrednost prodate robe Prihodi od prodaje robe
Troškovi trgovine Finansijski prihodi
Finansijski rashodi Ostali prihodi
Ostali rashodi
719. Koje su prednosti metode troškova prodatih učinaka?

Prednosti:
Pruža informacije o poreklu rezultata po pogonima, proizvodima, grupama proizvoda,
kanalima prodaje i zato više odgovara internim korisnicima.
720. Koji su nedostaci metode troškova prodatih učinaka?

Nedostaci:
 Složenija je za primenu (jer zahteva razvijeno analitičko knjigovodstvo poslovanja i

utvrđivanje višestepene cene koštanja i sadrži veći broj računa jer se računi mesta troškova
takođe nalaze u glavnoj knjizi 1. stepena)
 Nije podobna za izradu društvenih računa
METODA UKUPNIH TROŠKOVA U

PROIZVODNOM PREDUZEĆU
173 WWW.LEONIDA.RS
721. Kako se dobija poslovni rezultat po metodi ukupnih troškova u proizvodnom

preduzeću?
Po metodi ukupnih troškova (ili metodi troškova ukupnih učinaka), poslovni rezultat se dobija
kao razlika ukupnih ulaganja izvršenih u obračunskom periodu (u formi troškova po
vrstama) i efekata koji su iz tih ulaganja proistekli (prihodi od prodaje gotovih proizvoda
korigovani promenom vrednosti zaliha gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje).
Poslovni rezultat = Ukupna ulaganja – Efekti ulaganja
Troškovi po vrstama
–Prihodi od prodaje korigovani promenom vrednosti zaliha
=Poslovni rezultat
722. Od čega zavise efekti ulaganja?

Efekti ulaganja zavise od odnosa između proizvodnje i prodaje u datom obračunskom
periodu.
723. Kako se dobijaju efekti ulaganja ako je proizvodnja jednaka prodaji?

Ako je proizvodnja jednaka prodaji, efekti ulaganja su prihodi od prodaje i nema promene
u vrednosti zaliha.
724. Kako se dobijaju efekti ulaganja ako je proizvodnja veća od prodaje?

Ako je proizvodnja veća od prodaje, efekti ulaganja su prihodi od prodaje plus povećanje
vrednosti zaliha (račun Promena vrednosti zaliha ima potražni saldo)
725. Kako se dobijaju efekti ulaganja ako je proizvodnja manja od prodaje?

Ako je proizvodnja manja od prodaje, efekti ulaganja su prihodi od prodaje minus
smanjenje vrednosti zaliha (račun Promena vrednosti zaliha ima dugovni saldo)
726. Glavna knjiga prvog stepena daje koje podatke glavnoj knjizi drugog stepena?
Glavna knjiga prvog stepena daje glavnoj knjizi drugog stepena podatke o:
 ukupnim troškovima (po vrstama) - preko Rasporeda troškova

 početnom stanju zaliha gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje - preko Računa
preuzimanja zaliha
727. Kakvi su računi Račun preuzimanja zaliha i Raspored troškova?

Račun preuzimanja zaliha i Rapored troškova su prelazni računi (računi veze)
728. Glavna knjiga drugog stepena daje koje podatke glavnoj knjizi prvog stepena?
174 WWW.LEONIDA.RS
Glavna knjiga drugog stepena daje glavnoj knjizi prvog stepena podatak o krajnjim
zalihama nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda.
729. Šta se knjiži u pogonskom knjigovodstvu?

U pogonskom knjigovodstvu (glavnoj knjizi 1. stepena) u toku perioda knjiže sve promene
vezane za gotove proizvode i nedovršenu proizvodnju:
 raspored troškova
 preuzimanje početnog stanja
 završetak proizvodnje
 smanjenje zaliha gotovih proizvoda usled prodaje ili manjka
730. Za potrebe obračuna rezulatata, glavna knjiga prvog stepena pruža koje podatke?
Glavna knjiga prvog stepena pruža podatke o:
 troškovima po vrstama
 prihodima od prodaje
 početnim zalihama gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje
731. Za potrebe obračuna rezulatata, glavna knjiga drugog stepena pruža koje
podatke?
Glavna knjiga drugog stepena pruža podatak o krajnjim zalihama gotovih proizvoda i
nedovršene proizvodnje.
732. Šta se knjiži na kraju godine u finansijskom knjigovodstvu (u glavnoj knjizi prvog
stepena) po metodi ukupnih troškova?
Na kraju godine u finansijskom knjigovodstvu (glavna knjiga prvog stepena) se knjiži
promena vrednosti zaliha gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje.
733. Šta ima za cilj knjiženje promene vrednosti zaliha gotovih proizvoda i nedovršene
proizvodnje u finansijskom knjigovodstvu?
Ovo knjiženje ima dva cilja:
 da se na računu Promena vrednosti zaliha iskaže povećanje ili smanjenje ovih zaliha u
obračunskom periodu
 da se početno stanje gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje dovede na krajnje
stanje
734. Gde se zaključuje račun Promena vrednosti zaliha?

Račun Promena vrednosti zaliha zaključuje se zajedno sa prihodima.
735. Šta znači dugovni saldo računa Promena vrednosti zaliha?

Ako mu je saldo dugovni to znači da je došlo do smanjenja vrednosti zaliha što će da
smanji prihode (zbog toga što je prodat deo zaliha iz početnog stanja koji nije rezultat
tekućih ulaganja, već prošlogodišnjih).
175 WWW.LEONIDA.RS
736. Šta znači potražni saldo računa Promena vrednosti zaliha?

Ako je saldo ovog računa potražni, to znači da su se zalihe povećale: što će da poveća
prihode (jer su tekuća ulaganja delom sadržana u nedovršenoj proizvodnji i neprodatim
gotovim proizvodima).
737. Kako izgleda bilans uspeha po metodi ukupnih troškova u proizvodnom

preduzeću?
Troškovi po vrstama Prihodi od prodaje gotovih proizvoda

(TM+TZ+TO+TPU+TNU)
Finansijski rashodi +/- Promena vrednosti zaliha
Ostali rashodi Aktivirani sopstveni učinci
Finansijski prihodi
Ostali prihodi
738. Ako bi se račun Promena vrednosti zaliha zaključio sa rashodima, tada bi se

metoda ukupnih troškova svela na koju metodu?
Račun Promena vrednosti zaliha mogao bi da se zaključuje sa rashodima ali bi se tada metoda
ukupnih troškova svela na metodu troškova prodatih učinaka.
739. Primena metode ukupnih troškova zahteva upotrebu kog kontnog okvira?
Primena ove metode zaliha upotrebu bilansnog kontnog okvira (dvokružni sistem).
740. Šta u trgovinskom preduzeću čini redovne poslovne rashode?

U trgovinskom preduzeću redovne poslovne rashode čine NV prodate robe i troškovi po
vrstama.
741. Po metodi ukupnih troškova šta se suprotstavlja redovnim poslovnim rashodima?

Njima se suprotstavljaju redovni poslovni prihodi koječine Prihodi od prodaje robe.
176 WWW.LEONIDA.RS
Metoda ukupnih troškova u trgovinskom preduzeću
742. Kako se dobija poslovni rezultat po metodi ukupnih troškova u trgovinskom

preduzeću?
Poslovni rezultat = Prihodi od prodaje robe - NV prodate robe - Troškovi po vrstama
743. Kako izgleda bilans uspeha po metodi ukupnih troškova u trgovinskom peduzeću?
NV prodate robe Prihodi od robe
Troškovi trgovine (TM+TZ+TO+TPU+TNU) Finansijski prihodi

Finansijski rashodi Ostali prihodi
Ostali rashodi
744. Koje su prednosti metode ukupnih troškova?

Prednosti:
 pružanje informacija o ukupnoj aktivnosti preduzeća (i prodajnoj i proizvodnoj) i zato
više odgovara eksternim korisnicima
 podobnost za izradu društvenihračuna
 jednostavnost primene (bilansiranja uspeha i zaključka knjiga jer glavna knjiga I stepena
ima manji broj računa jer se računi mesta troškova nalaze u glavnoj knjizi II stepena)
745. Koji su nedostaci metode ukupnih troškova?

Nedostaci metode ukupnih troškova su to što ne omogućava obračun rezultata po užim
organizacionim delovima preduzeća, prodajnim teritorijama, kanalima prodaje i proizvodima
već daje informaciju o ostvarenom rezultatu preduzeća kao celine.
177 WWW.LEONIDA.RS
746. Kako se deli metoda ukupnih troškova?

Metoda ukupnih troškova se deli na metodu ukupnih potpunih troškova i metodu ukupnih
nepotpunih troškova.
747. Po čemu se razlikuju metode ukupnih potpunih i ukupnih nepotpunih troškova?

Razlikuju se po tome što se metoda ukupnih potpunih troškova zasniva na bruto
principu, a metoda ukupnih nepotpunih troškova na neto principu.
748. Koje se zalihe uključuju u obračun rezultata po metodi ukupnih nepotpunih

troškova?
Uključuju se Gotovi proizvodi i Nedovršeni proizvodi.
749. Koje se zalihe uključuju u obračun rezultata po metodi ukupnih potpunih

troškova?
Uključuju se Gotovi proizvodi, Nedovršeni proizvodi, Roba i Materijal.
750. U čemu je razlika između metode ukupnih troškovapo bruto principu i metode
ukupnih troškova po neto principu?
Razlika je u tome koji se podaci o zalihama unose u bilans uspeha.
751. Koji se podaci o zalihama unose u bilans uspeha kod metode ukupnih troškova po
neto principu?
Unose se samo informacije o promeni vrednosti Zaliha.
752. Koji se podaci o zalihama unose u bilans uspeha kod metode ukupnih troškova po
bruto principu?
Unose se informacije o početnim (ulaze u rashode) i krajnjim zalihama (ulaze u prihode).
753. Šta pokazuju dugovni i potražni promet računa Troškovi proizvodnje i Gotovi
proizvodi kod metode troškova prodatih učinaka i kod metode ukupnih troškova u
glavnoj knjizi drugog stepena?
I kod metode troškova prodatih učinaka i kod metode ukupnih troškova u glavnoj knjizi
drugog stepena, računi Troškovi proizvodnje i račun Gotovi proizvodi pokazuju:
Troškovi proizvodnje
 Početno stanje nedovršene proizvodnje  Smanjenje zaliha usled završetka

 Ulaganja u proizvodnju u toku obračunskog proizvodnje
178 WWW.LEONIDA.RS
perioda
Dugovni saldo pokazuje krajnje stanje nedovršene proizvodnje.
Gotovi proizvodi
 Početno stanje gotovih proizvoda  Smanjenje zaliha usled prodaje ili

 Povećanja gotovih proizvoda usled završetka manjka
proizvodnje
Dugovni saldo pokazuje krajnje stanje gotovih proizvoda.
754. Šta pokazuje promet na računima glavne knjige prvog stepena kod metode
ukupnih troškova?
Nedovršena proizvodnja
 Početno stanje nedovršene proizvodnje  Smanjenje zaliha utvrđeno na kraju

 Povećanje zaliha utvrđeno na kraju godine godine
Gotovi proizvodi
 Početno stanje gotovih proizvoda  Smanjenje zaliha utvrđeno na kraju

 Povećanje zaliha utvrđeno na kraju godine godine
755. Koji prihodi i rashodi spadaju u redovne poslovne prihode i rashode po metodi
ukupnih troškova?
Sve pozicije u bilansima uspeha su redovne pozicije prihoda i rashoda.
756. Koji prihodi i rashodi spadaju u redovne poslovne prihode i rashode po metodi
troškova prodatih učinaka?
Sve pozicije u bilansima uspeha su redovne pozicije prihoda i rashoda.
179 WWW.LEONIDA.RS
RASPODELA REZULTATA I POKRIĆE GUBITAKA
757. Koja preduzeća spadaju u društva lica?

U društva lica spadaju Inokosno preduzeće i Ortačko preduzeće .
758. Koje su zajedničke karakteristike inokosnih preduzeća i ortačkih preduzeća?

Zajedničke karakteristike inokosnih preduzeća i ortačkih preduzeća su:
 poreski obveznik je vlasnik (plaća porez na dohodak koji je njegov lični porez)
 oblik rezultata je dohodak vlasnika jer zarade (plate) vlasnika i kamate na SK
nemaju karakter rashod
 dobitak i gubitak nisu posebne bilansne pozicije
759. Koja preduzeća spadaju u društva kapitala?

U društva kapitala spadaju Društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) i Akcionarska
društva (AD)
760. Koje su zajedničke karakteristike DOO i akcionarskog društva?

Zajedničke karakteristike DOO i akcionarskog društva su:
 poreski obveznik je društvo (porez na dobit)
 oblik rezultata je finansijski rezultat (dobitak ili gubitak) jer zarade (plate) vlasnika i
kamate na SK imaju karater rashoda
 dobitak i gubitak su posebne pozicije u pasivi bilansa stanja jer zakon insistira na
stalnosti osnovnog kapitala
Inokosna preduzeća
761. Šta je oblik rezultata kod inokosnih preduzeća i šta predstavlja?

Kao oblik rezultata kod ovih preduzeća iskazuje se dohodak vlasnika. On predstavlja
razliku između prihoda i rashoda u koje nisu uključeni lični rashodi (zarade) vlasnika ni
kamata na sopstveni kapital.
180 WWW.LEONIDA.RS
762. Da li se dobitak ili gubitak kod inokosnih preduzeća pojavljuju kao posebne
pozicije?
Ni dobitak ni gubitak se kod ovih preduzeća ne pojavljuju kao posebne pozicije (nisu
bilansne pozicije), već se direktno knjiže - dobitak kao povećanje, a gubitak kao
smanjenje inokosnog kapitala.
763. U slučaju poslovanja sa dobitkom, čemu je jednako neto povećanje inokosnog

kapitala?
U slučaju poslovanja sa dobitkom, neto povećanje inokosnog kapitala jednako jeostvarenom
dobitku umanjenom za lične rashode vlasnika.
764. Kako se knjiži ostvareni dobitak u inokosnom preduzeću?

Knjiženje:
Račun dobitka ili gubitka DUGUJE (za ostvareni dobitak)
Inokosni kapital POTRAŽUJE (za ostvareni dobitak)
765. Kako se knjiži zaključak ličnog računa vlasnika u inokosnom preduzeću?

Knjiženje:
Inokosni kapital DUGUJE
Lični račun vlasnika POTRAŽUJE
766. U slučaju poslovanja sa gubitkom, čemu je jednako neto smanjenje inokosnog

kapitala?
U slučaju poslovanja sa gubitkom, neto smanjenje inokosnog kapitala jednako je nastalom
gubitku uvećanom za lične rashode vlasnika.
767. Kako se knjiži ostvareni gubitak u inokosnom preduzeću?

Knjiženje:
Inokosni kapital DUGUJE (za nastali gubitak)
Račun dobitka ili gubitka POTRAŽUJE (za nastali gubitak)
Ortačka preduzeća
768. Koja je jedina razlika između ortačkih preduzeća i inokosnih preduzeća?

Sve je isto, osim što se pre raspodele rezultata (pokrića gubitka) mora uraditi obračun
podele dobiti (gubitka) između ortaka. Kriterijumi su uglavnom utvrđeni ugovorom o
osnivanju preduzeća.
181 WWW.LEONIDA.RS
769. Šta se dešava u slučaju poslovanja sa dobitkom u ortačkom preduzeću?

U slučaju poslovanja sa dobitkom obično se na uloženi kapital prvo obračuna uobičajena
(minimalna) kamata, pa se ostatak deli jednako prema broju ortaka.
770. Šta se dešava u slučaju poslovanja sa gubitkom u ortačkom preduzeću?

Ukoliko je nastao gubitak on se obično deli na ortake srazmerno uloženom kapitalu.
Ortaci, kao i inokosni vlasnici, plaćaju porez za dohodak koji je personalni porez i ne smatra
se izdatkom društva.
Društva kapitala
771. Da li se dobitak i gubitak iskazuju kao posebne pozicije u društvima kapitala?

Pošto je kod ovih preduzeća osnovni kapital stalan, i dobitak i gubitak se iskazuju kao
posebne pozicije u pasivi bilansa stanja.
772. Kako se iskazuje dobitak u društvu kapitala?

Dobitak se iskazuje kao posebna pozicija u okviru sopstvenog kapitala (povećanje
ukupnog sopstvenog kapitala).
773. Kako se iskazuje gubitak u društvu kapitala?

Gubitak se iskazuje kao posebna pozicija i to odbitna pozicija sopstvenog kapitala
(smanjenje ukupnog sopstvenog kapitala).
774. Kako se vrši raspodela dobitka u društvima kapitala?

Raspodela dobitka:
 iz dobitka se prvo plaća porez na dobit
 ostatak se raspodeljuje na dividende (učešće u dobitku - kod DOO) i rezerve.
 Ukoliko deo preostane iskazuje sekao neraspoređeni dobitak.
775. Kako se knjiži raspodela dobitka u društvima kapitala?

Knjiženje:
Račun dobitka ili gubitka DUGUJE
Obaveze za porez na dobit POTRAŽUJU
Obaveze za dividende (obav.za učešće u dobitku kod DOO) POTRAŽUJU
Rezerve POTRAŽUJU
Neraspoređena dobit POTRAŽUJE
182 WWW.LEONIDA.RS
776. Kakvo može biti pokriće gubitka u društvima kapitala?

Pokriće gubitka može biti:
 stvarno (kada se zaista nadoknadi izgubljena aktiva koju daju banke, poslovni partneri...)
 formalno
777. Da li postoji nešto što se mora poštovati kod pokrića gubitka u društvima kapitala?
Kod pokrića gubitka mora se poštovati strogo određeni redosled korišćenja izvora:
1. Neraspoređeni dobitak iz prethodnih godina
2. Rezerve
3. Ažio
4. Akcijski kapital
Račun dobitka ili gubitka POTRAŽUJE
778. Kako se vrši pokriće gubitka na teret akcijskog kapitala?

Pokriće gubitka na teret akcijskog kapitala vrši se kroz smanjenje nominalne vrednosti po
pravilu redovnih akcija (zamenom akcija sa višom za akcije sa nižom nominalnom
vrednošću).
POJAM I PODELA TROŠKOVA
779. Šta su troškovi?

Troškovi su vrednosni (novčani) izraz utrošenih faktora proizvodnog procesa, koji su
potrošeni sa ciljem stvaranja novih proizvoda ili određenih učinaka.
780. Prema kojim kriterijumima se mogu podeliti troškovi?

Od podela troškova za računovodstvo su značajne sledeće podele:
 Prema prirodnim vrstama – poreklu

 Prema funkcijama - mestima nastanka
 Prema načinu uračunavanja u cenu koštanja
 Prema stepenu reagovanja na promene obima proizvodnje
781. Kako se dele troškovi prema prirodnim vrstama (poreklu)?
183 WWW.LEONIDA.RS
Prema prirodnim vrstama – poreklu, troškovi se dele na:
 Troškove materijala
 Troškove otpisa osnovnih sredstava
 Troškove zarada
 Troškove proizvodnih usluga
 Troškove neproizvodnih usluga
782. Gde se obuhvata podela troškova prema prirodnim vrstama (poreklu)?

Ova podela troškova obuhvata se u finansijskom knjigovodstvu, koje je usmereno na
potrebe eksternih korisnika i internih korisnika.
783. Kako se dele troškovi prema funkcijama (mestima nastanka)?

Prema funkcijama - mestima nastanka troškovi se dele na:
 Troškove nabavke
 Troškove proizvodnje
 Troškove prodaje
 Troškove uprave
784. Šta je zajedničko za Troškove nabavke i Troškove proizvodnje?

Predstavljaju troškove proizvodnog funkcionalnog područja, uključuju se u vrednost
(cenu koštanja) gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje i zato predstavljaju troškove
proizvoda.
785. Šta je zajedničko za Troškove prodaje i Troškove uprave?

Predstavljaju troškove neproizvodnog funkcionalnog područja. Ne uključuju se u
vrednost gotovih proizvoda i nedovršene proizivodnje zbog čega predstavljaju rashode
perioda.
786. U kom knjigovodstvu se obuhvata podela troškova prema funkcijama (mestima

nastanka)?
Ova podela je predmet obuhvatanja u pogonskom knjigovodstvu, koje pruža informacije
upravi preduzeća tj. internim korisnicima.
787. Kako se dele troškovi prema načinu uračunavanja u konačnu cenu?

Prema načinu uračunavanja u cenu koštanja:
 Direktni (pojedinačni)
 Indirektni (opšti)
184 WWW.LEONIDA.RS
788. Šta spada u direktne (pojedinačne) troškove?

Direktni (pojedinačni) troškovi mogu se direktno ukljućiti u cenu koštanja nosilaca na osnovu
knjigovodstvene dokumentacije.
U njih spadaju:
 materijal za izradu
 zarade izrade
 posebni pojedinačni troškovi (amortizacija po funkcionalnoj metodi, proizvodne usluge
ako su direktno izazvane proizvodnjom nekog proizvoda)
789. Koje su karakteristike indirektnih (opštih) troškova?

Ne mogu se direktno uključiti u CK nosilaca jer su uslovljeni proizvodnjom većeg broja
proizvoda, proizvodnim kapacitetom, funkcijama uprave, prodaje...
790. Šta se koristi za raspodelu indirektnih (opštih) troškova na proizvode?

Za njihovu raspodelu na proizvode koriste se ključevi (uslovne baze) - zarade izrade,
materijal izrade... Izabrani ključ za raspodelu treba da odražava vezu između troška iučinka.
Šta spada u indirektne (opšte) troškove?

U indirektne troškove proizvodnje spadaju:
 Troškovi električne energije
 Održavanja osnovnih sredstava
 Troškovi amortizacije (ako se obračunava vremenskim metodama)
 Zarade radnika koji rade u proizvodnji, ali ne rade direktno u izradi učinaka
791. Kako se dele troškovi prema stepenu reagovanja na promeneobima proizvodnje?

Prema stepenu reagovanja na promene obima proizvodnje troškovi se dele na:
 Varijabilne - u masi se menjaju pod uticajem promena obima proizvodnje (po jedinici
proizvoda su konstantni), npr. materijal za izradu.
 Fiksne - ne reaguju na promene obima proizvodnje (po jedinici proizvoda opadaju sa
povećanjem obima proizvodnje)
792. Koje su razlike između rashoda i troškova?

Rashodi su definitivna smanjenja aktive bez mogućnosti naknade. Za razliku od njih
troškovi sadržani u neprodatim (lagerovanim) gotovim proizvodima i nedovršenoj
proizvodnji predstavljaju aktivu preduzeća, a troškovi sadržani u prodatim gotovim
proizvodima predstavljaju rashode.
Rashodi smanjuju aktivu preduzeća, troškovi menjaju aktivu.
185 WWW.LEONIDA.RS
Rashodi su širi pojam od troškova jer obuhvataju i finansijske i ostale rashode.
OBRAČUN TROŠKOVA
(po mestima i nosiocima, pogonsko knjigovodstvo)
793. Koji je osnovni cilj obračuna troškova?

Osnovni cilj obračuna troškova je pružanje informacija o ceni koštanja učinaka.
794. Zbog čega je potrebna informacija o ceni koštanja?

Informacija o ceni koštanja je potrebna za:
 utvrđivanje rashoda od prodaje gotovih proizvoda
 utvrđivanje vrednosti zaliha gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje
 utvrđivanje prodajnih cena
 kontrolu rentabilnosti proizvoda
 kontrolu rentabiliteta užih organizacionih delova preduzeća
795. Koja područja (faze) obuhvata obračun troškova?

Obračun troškova obuhvata sledeća područja (faze):
 Obračun troškova po vrstama (u okviru finansijskog knjigovodstva)
 Obračun troškova po mestima
 Obračun troškova po nosiocima (nosioci troškova su proizvodi i usluge koji se
realizuju na eksternom tržištu pa predstavljaju i nosioce prihoda)
 Kratkoročni obračun rezultata
796. Kom obračunu pripada podela troškova na mesta i nosioce?

Podela troškova na mesta i nosioce u potpunosti pripada pogonskom obračunu.
797. Šta se formira u okviru svake funkcije preduzeća?

U okviru svake funkcije preduzeća formiraju se uža mesta troškova.
798. Šta predstavlja osnovna delatnost preduzeća?

Osnovna delatnost je poslovna aktivnost koja je bila povod za osnivanje preduzeća.
799. Šta predstavlja sporedna delatnost preduzeća?

Sporedna delatnost je usmerena na bolje iskorišćenje materijala i osnovnih sredstava koji
se koriste u osnovnoj delatnosti.
Troškovi ovih mesta troškova se neposredno prenose na učinke, odnosno ova mesta troškova
imaju direktan odnos sa svojim učincima.
186 WWW.LEONIDA.RS
800. Šta predstavlja pomoćna delatnost preduzeća?

Pomoćna delatnost ima za cilj da obezbedi neometano odvijanje osnovne i sporedne
delatosti.
Njeni troškovi se prenose na mesta troškova osnovne i sporedne delatnosti saglasno načelu
uzročnosti.
Odnos ovog mesta troška sa nosiocima je indirektan (posredan).
801. Koja mesta troškova postoje u okviru funkcionalnog područja?

U okviru funkcionalnog područja postoje:
 mesta troškova osnovne delatnosti
 mesta troškova sporedne delatnosti
 mesta troškova pomoćne delatnosti
802. Koja mesta troškova postoje za neproizvodna funkcionalna područja?

Za neproizvodna funkcionalna područja postoje:
 mesta troškova uprave
 mesta troškova prodaje
803. Šta je zajedničko za mesta troškova osnovne delatnosti i mesta troškova sporedne
delatnosti?
Njihovi učinci su nosioci troškova.
804. Koje su karakteristike mesta troškova pomoćne delatnosti?

Njihovi učinci (usluge koje pružaju osnovnoj isporednoj delatnosti) nisu nosioci troškova.
805. Šta je zajedničko za mesta troškova uprave i mesta troškova prodaje?

Njihovi učinci (usluge koje omogućavaju funkcionisanje drugih funkcionalnih područja) nisu
nosioci troškova.
806. Od čega zavisi organizacioni položaj pogonskog knjigovodstva?

Zavisi od izabranog kontnog okvira.
SISTEMI OBRAČUNA TROŠKOVA
807. Koji sistemi obračuna troškova postoje?

U zavisnosti od toga koji se troškovi (grupe toškova) uključuju u cenu koštanja (i time
predstavljaju troškove proizvoda) razlikuju se:
187 WWW.LEONIDA.RS
 Sistem obračuna po punim troškovima proizvodnje

 Sistem obračuna po delimičnim troškovima proizvodnje (najčešće samo varijabilnim)
808. Koje su karakteristike sistema obračuna po punim troškovima proizvodnje?

Sistem obračuna po punim troškovima proizvodnje:
 u cenu koštanja se uključuju troškovi proizvodnog funkcionalnog područja.
Troškovi neproizvodnog funkcionalnog područja su rashodi perioda
 zahteva podelu troškova po funkcionalnim područjima (troškovi proizvodnog i
neproizvodnog funkcionalnog područja)
809. Koje su karakteristike sistema obračuna po delimičnim (varijabilnim) troškovima?

Sistem obračuna po varijabilnim troškovima:
 zahteva podelu troškova na fiksne i varijabilne (pored podele prema funkcijama)

Varijabilni troškovi su: troškovi proizvodnog materijala, troškovi zarada radnika u
proizvodnji, troškovi električne energije u pogonima itd.
Fiksni troškovi su: troškovi amortizacije, troškovi zakupa, uprave i prodaje itd.
 u cenu koštanja se uključuju varijabilni troškovi proizvodnje. Fiksni troškovi
proizvodnje i fiksni troškovi neproizvodnog funkcionalnog preduzeća su rashodi
perioda
810. Na koje vrste troškova mogu da se primene sistem obračuna po punim troškovima
i sistem obračuna po delimičnim (varijabilnim) troškovima?
Svaki od navedenih sistema obračuna može da se primenjuje:
 po stvarnim troškovima (u cenu koštanja se uključuju stvarni troškovi proizvodnje, a

stvarni troškovi neproizvodnog područja su rashodi perioda)
 po standardnim (planskim) troškovima (u cenu koštanja se uključuju standardni
troškovi proizvodnje, a rashodi perioda su standardni troškovi neproizvodnog područja i
prekoračenja standardnih troškova)
811. Šta ulazi u cenu koštanja kod sistema obračuna po standardnim varijabilnim
troškovima?
Kod sistema obračuna po standardnim varijabilnim troškovima u cenu koštanja se uključuju
standardni varijabilni troškovi proizvodnje, a rashodi perioda su standardni fiksni troškovi
proizvodnje, standardni troškovi neproizvodnog područja i prekoračenja standardnih troškova.
812. Šta je cilj obračuna stvarnih troškova?

Glavni cilj obračuna po stvarnim troškovima proizvodnje je pružanje informacija potrebnih
za utvrđivanje stvarne ili kako se još označava naknadne kalkulacije cene koštanja.
188 WWW.LEONIDA.RS
813. Šta pokazuju stvarni a šta standardni troškovi?

Stvarni troškovi pokazuju koliko troškovi stvarno iznose a standardni troškovi pokazuju
koliko treba da iznose pri datim proizvodno tehničkim okolnostima.
814. Kako se još nazivaju sistemi obračuna po punim troškovima proizvodnje?

Sistema obračuna po punim troškovima proizvodnje (punim stvarnim ili standardnim
troškovima) se nazivaju i apsorpcioni sistemi obračuna troškova.
815. Koja se tri sistema obračuna troškova uglavnom koriste u praksi?

U praksi se uglavnom koriste tri sistema obračuna troškova:
 Sistem obračuna po stvarnim troškovima
 Sistem obračuna po standardnim troškovima
 Sistem obračuna po varijabilnim troškovima (po stvarnim ili češće standardnim
troškovima)
816. Koji su nedostaci obračuna po stvarnim troškovima proizvodnje?

Nedostaci:
 Visina cene koštanja je pod uticajem ostvarenog obima proizvodnje (što je veći cena
koštanja je niža i obratno)
 Neažurnost knjigovodstva - cenu koštanja je moguće utvrditi tek po završetku
proizvodnje
 Ne može se uticati na visinu troškova u trenutku kad je proizvodnja već završena.
 Visina cene koštanja je pod uticajem promena nabavnih cena faktora proizvodnje što
otežava utvrđivanje uzroka i odgovornosti za njeno povećanje
 Neobjektivnost - u cenu koštanja se pored objektivno uslovljenih trošenja uključuju i
trošenja koja su posledica subjektivnih slabosti
KALKULACIJA CENE KOŠTANJA
817. Šta je kalkulacija cene koštanja?

Kalkulacija cene koštanja (CK) je vanknjigovodstveni postupak kojim se troškovi
proizvodnog funkcionalnog područja raspodeljuju na jedinicu učinka.
818. Šta određuje sistem obračuna troškova a šta kalkulacija?

Sistemi obračuna troškova određuju koje će se grupe troškova uključiti u cenu koštanja, a
kalkulacija određuje način (tehniku) njihovog uključivanja u cenu koštanja.
189 WWW.LEONIDA.RS
819. Koja još kalkulacija postoji pored kalkulacije proizvodne cene koštanja?
Pored kalkulacije proizvodne cene koštanja, postoji i kalkulacija pune komercijalne cene
koštanja koja uključuje sve troškove (i troškove uprave i prodaje).
820. Po kojim kriterijumima se može izvršiti podela kalkulacija?

Kalkulacije se mogu podeliti prema:
 vremenu sastavljanja
 broju uključenih učinaka
 grupama troškova koji su uključeni u CK
821. Kako se dele kalkulacije prema vremenu sastavljanja?

Prema vremenu sastavljanja, dele se na:
 prethodne (standardne, planske)
 naknadne (obračunske, stvarne)
822. Kako se dele kalkulacije prema broju uključenih učinaka?

Prema broju uključenih učinaka, dele se na:
 zbirne (odnosi se na više učinaka)
 pojedinačne (postupak utvrđivanja cene koštanja jednog učinka)
823. Kako se dele kalkulacije prema grupama troškova koji su uključeni u cenu
koštanja?
Prema grupama troškova koji su uključeni u cenu koštanja, dele se na kalkulacije:
 sa punim troškovima proizvodnje
 sa varijabilnim troškovima proizvodnje
824. Kada se radi prethodna (standardna, planska) kalkulacija?

Radi se pre otpočinjanja procesa proizvodnje (pokazuje koliko se očekuje da će koštati
proizvodnja).
Ova kalkulacija je proizvod sistema obračuna po standardnim troškovima.
825. Kada se radi naknadna (obračunska, stvarna) kalkulacija?

Radi se nakon završetka procesa proizvodnje (pokazuje koliko je stvarno koštala
proizodnja).
Naknadna kalkulacija je proizvod sistema obračuna po stvarnim troškovima.
826. Za knjiženje kojih promena je neophodna cena koštanja?

CK je potrebna za knjiženje sledećih promena: rashodnog stava kod prodaje i manjka
gotovih proizvoda, završetka proizvodnje, interne realizacije i promene vrednosti zaliha
gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje (kod metode ukupnih troškova).
190 WWW.LEONIDA.RS
METODE KALKULACIJE CENE KOŠTANJA
827. Šta utiče na izbor metode kalkulacije?

Na izbor metode kalkulacije utiče tip i karakteristike procesa proizvodnje.
828. Šta je pojedinačna proizvodnja?

Pojedinačna proizvodnja se može javiti u vidu proizvodnje individualnih i najčešće unikatnih
proizvoda (komad po komad) ili u vidu proizvodnje po radnim nalozima (serijama) kada se
proizvodi veći broj komada određenog proizvoda.
829. Šta su nosioci troškova kod pojedinačne proizvodnje?

Nosioci troškova kod pojedinačne proizvodnje su pojedinačni proizvodi ili radni nalozi (npr.
proizvodnja električnih uređaja, automobila, nameštaja, odevnih predmeta.)
830. Koja se metoda kalkulacije primenjuje kod pojedinačne proizvodnje?

Metoda dodatne kalkulacije primenjuje se u slučaju pojedinačne proizvodnje i proizvodnje
po radnim nalozima (unikatne haljine, nameštaj, mašine...)
831. Šta je masovna proizvodnja?

Masovna proizvodnja je proizvodnja većeg broja istovetnih i homogenih ili različitih
proizvoda koji se dobijaju uglavnom iz jedne sirovine i jednog proizvodnog postupka (npr.
proizvodnja prehrambenih proizvoda, prerada nafte, proizvoda cementa, crepa, uglja itd.)
832. Koja se metoda kalkulacije primenjuje kod masovne proizvodnje?

Metode divizione kalkulacije primenjuje se u masovnoj proizvodnji.
Metoda dodatne kalkulacije
833. Za šta se koristi metoda dodatne kalkulacije?

Ova metoda se koristi za utvrđivanje cene koštanja pri pojedinačnoj proizvodnji, odnosno
proizvodnji po radnim nalozima (unutar jednog mesta troškova proizvodi se više različitih
proizvoda pojedinačno ili u seriji po random nalogu).
834. Metoda dodatne kalkulacije zahteva razlikovanje koje dve grupe troškova?
Zahteva podelu troškova na direktne (pojedinačne) i indirektne (opšte)
191 WWW.LEONIDA.RS
835. Šta su to direktni troškovi?

Direktni troškovi su troškovi koji se mogu direktno dodeliti konkretnim proizvodima jer su
oni te troškove izazvali.
836. Šta su to indirektni (opšti) troškovi?

Indirektni (opšti) troškovi su troškovi koji su zajednički za sve proizvode u asortimanu, pa se
zato ne mogu direktno vezati za njih, već se alokacija vrši pomoću ključeva za raspodelu
(uslovnih baza)
837. Od čega zavisi tačnost cene koštanja?

Tačnost cene koštanja zavisi od odabranih ključeva za alokaciju opštih troškova koji trebaju
najpribližnije da oslikaju uzročno-posledičnu vezu između proizvoda (kao izazivača) i samih
troškova.
838. Kako je dodatna kalkulacija dobila naziv?

Dodatna kalkulacija je dobila naziv po tome što se u cenu koštanja proizvoda prvo uključuju
direktni troškovi, pa se nakon toga na bazi ključeva dodaju i opšti troškovi, čime se
kompletira cena koštanja.
Metoda divizione kalkulacije
839. Koje vrste metode divizione kalkulacije postoje?

Diviziona kalkulacija se deli na:
 Čistu divizionu kalkulaciju
 Kalkulaciju pomoću ekvivalentnih brojeva
 Kalkulaciju kuplovane (vezane) proizvodnje
840. Koje su karakteristikečiste divizione kalkulacije i kako se dobija cena koštanja po

metodi čiste divizione kalkulacije?
Kod čiste divizione kalkulacije se kao nosilac troškova javlja masa homogenih, istovrsnih
proizvoda (ugalj, boksit, drvo,cement...)
Tro š kovi proizvodnje

Cena ko š tanja=
Količ ina proizvedenih proizvoda
841. Kada se koristi kalkulacija pomoću ekvivalentnih brojeva?

Koristi se u proizvodnji velikog broja različitih proizvoda, izgrađenih u istom proizvodnom
postupku i iz istog materija, a koji se između sebe razlikuju samo u dimenzijama (crep, cigle,
ekseri, keramičke pločice itd.).
192 WWW.LEONIDA.RS
842. Šta je cilj kalkulacije pomoću ekvivalentnih brojeva?

Kalkulacija pomoću ekvivalentnih brojeva treba da da odgovor na pitanje koliko troškova
je izazvala proizvodnja svakog od različitih proizvoda i koliki su njihovi troškovi po
jedinici.
843. Kada se koristi kalkulacija kuplovane (vezane) proizvodnje?

Primenjuje se kada se iz jedne sirovine i iz jedinstvenog proizvodnog procesa dobija više
međusobno vezanih proizvoda čiji je odnos različit.
844. Dobijeni proizvodi iz jedne sirovine iz jedinstvenog proizvodnog procesa mogu

imati kakav odnos?
Dobijeni proizvodi iz jedne sirovine iz jedinstvenog proizvodnog procesa mogu imati:
 ravnopravan odnos - jednak značaj za preduzeće (npr. u preradi nafte primeri su dizel,
benzin, kerozin itd.). Pri utvrđivanju cene koštanja polazi se od ideje da u prodajnoj vrednosti
tih proizvoda troškovi treba da imaju jednako procentualno (relativno) učešće.
 imati odnos glavnog i sporednog (nus) proizvoda
845. U kojim industrijama se koristi kalkulacija kuplovane (vezane) proizvodnje?

Koristi se u industrijama procesnog tipa (petrohemijska, hemijska ili prehrambena industrija).
PROFESIONALNA RAČUNOVODSTVENA
REGULATIVA
846. Koja tela su zadužena za razvoj računovodstvene profesionalne regulative?
 Odbor za međunarodne računovodstvene standarde (International Accounting

Standards Board - IASB)
 Odbor za standarde finansijskog računovodstva (Financial Accounting Standards
Board - FASB).
847. Čime se bavi Odbor za međunarodne računovodstvene standarde?

Odbor za međunarodne računovodstvene standarde kreira međunarodne računovodstvene
standarde (MRS) i Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (MSFI).
848. Čime se bavi Odbor za standarde finansijskog računovodstva?
193 WWW.LEONIDA.RS
Odbor za standarde finansijskog računovodstva izdaje svoje standarde poznate kao US

GAAP standardi (GAAP - Generally Accepted Accounting Principles).
849. Šta predstavlja cilj dva vodeća tela?

Aktivnosti ova dva vodeća tela imaju za cilj harmonizaciju međunarodne profesionalne
računovodstvene regulative. Cilj je da se dođe do jedinstvenog okvira za finansijsko
izveštavanje.
850. Koji je najznačajniji zajednički projekat dva vodeća tela?

Najznačajniji projekat dva vodeća tela je Konceptualni okvir iz 2018. godine. Konceptualni
okvir ne treba mešati sa standardima jer ne definiše priznavanje, vrednovanje, prezentaciju
ili obelodanjivanje bilo koje pozicije u finansijskim izveštajima ili ekonomske transakcije.
851. Čime se bavi Konceptualni okvir?

Bavi se:
 ciljem finansijskog izveštavanja
 kvalitativnim karakteristikama korisnih finansijskih informacija
 definicijom
 priznavanjem i odmeravanjem elemenata finansijskih izveštaja i
 konceptima kapitala i održanja kapitala
852. Čime se bave Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja?

Bave se računovodstvenim i izveštajnim tretmanom određenih bilansnih pozicija i
ekonomskih transakcija. Međunarodni sandardi finansijskog izveštavanja u širem smislu
pojmovno obuhvataju i MRS.
853. Da li su MSFI podložni promeni?

IASB konstantno menja ili trajno ukida postojeće i izdaje nove standarde u cilju
prevazilaženja uočenih nedostataka i unapređenja kvaliteta finansijskog izveštavanja.
Zakonski i profesionalni okvir računovodstva i finansijskog

izveštavanja u Srbiji
854. Čime je uređeno računovodstvo i finansijsko izveštavanje u Republici Srbiji?

Zakonom o računovodstvu je uređeno računovodstvo i finansijsko izveštavanje u Republici
Srbiji. Najnovija verzija ovog zakona se primenjuje od početka 2020. godine.
855. Od čega, prema ovom zakonu, zavisi klasifikacija pravnih lica i preduzetnika za
potrebe finansijskog izveštavanja?
194 WWW.LEONIDA.RS
Zavisi od njihovog razvrstavanja u jednu od sledećih kategorija:

 Mikro preduzeća
 Mala preduzeća
 Srednja preduzeća
 Velika preduzeća
856. Koji su kriterijumi za klasifikaciju pravnih lica i preduzetnika u prethodno navedenoj

kategoriji?
 Prosečan broj zaposlenih
 Ostvareni poslovni prihod u posmatranoj godini
 Vrednost ukupne aktive na dan bilansa
857. Da bi se neko preduzeće označilo kao mikro preduzeće treba da ispuni koje
kriterijume?
 Prosečan broj zaposlenih do 10
 Ostvareni posmatrani prihod u posmatranoj godini do 700.000 eura
 Vrednost ukupne aktive na dan bilansa do 350.000 eura
858. Da bi se neko preduzeće označilo kao malo preduzeće treba da ispuni koje
kriterijume?
 Ostvareni posmatrani prihod u posmatranoj godini do 8.000.000 eura
 Vrednost ukupne aktive na dan bilansa do 4.000.000 eura
859. Da bi se neko preduzeće označilo kao srednje preduzeće treba da ispuni koje
kriterijume?
 Ostvareni posmatrani prihod u posmatranoj godini do 40.000.000 eura
 Vrednost ukupne aktive na dan bilansa do 20.000.000 eura
860. Da bi se neko preduzeće označilo kao veliko preduzeće treba da ispuni koje
kriterijume?
U velika preduzeća spadaju preduzeća i preduzetnici koji nadmašuju barem dva navedena
kriterijuma za srednja preduzeća.
861. Koje obaveze vezane za finansijsko izveštavanje imaju mikro pravna lica?
Mikro pravna lica primenjuju podzakonski akt koji donosi ministar nadležan za poslove
finansija, a koji se zasniva na opštim računovodstvenim načelima. Mogu da odluče da
primenjuju MSFI za mala i srednja pravna lica, kada to treba da rade najmanje 5 godina.
Mikro pravna lica objavljuju:
 bilans stanja i
195 WWW.LEONIDA.RS
 bilans uspeha.
862. Koje obaveze vezane za finansijsko izveštavanje imaju mala pravna lica?
Mala pravna lica primenjuju Međunarodni standard finansijskog izveštavanja za mala i
srednja pravna lica (International Financial Reporting for Small and Medium-sized entities -
IFRS for SMEs). Mogu da odluče da za finansijsko izveštavanje primenjuju MSFI, kada su
dužna da to rade u kontinuitetu najmanje 5 godina.
Mala pravna lica objavljuju:
 bilans stanja
 bilans uspeha i
 napomene uz finansijske izveštaje.
863. Koje obaveze vezane za finansijsko izveštavanje imaju srednja pravna lica?
Srednja pravna lica primenjuju Međunarodni standard finansijskog izveštavanja za mala i
srednja pravna lica (International Financial Reporting for Small and Medium-sized entities -
IFRS for SMEs). Mogu da odluče da za finansijsko izveštavanje primenjuju MSFI, kada su
dužna da to rade u kontinuitetu najmanje 5 godina.
Redovni godišnji finansijski izveštaj srednjih pravnih lica obuhvata kompletan set
finansijskih izveštaja.
864. Koje obaveze vezane za finansijsko izveštavanje imaju velika pravna lica?
Velika pravna lica primenjuju MSFI koji se tumače šire i buhvataju sledeće:
 Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje
 MRS
 MSFI i
 tumačenja izdata od strane Komiteta za tumačenje računovodstvenih standarda
Redovni godišnji finansijski izveštaj velikih pravnih lica obuhvata kompletan set
finansijskih izveštaja.
196 WWW.LEONIDA.RS

Finansijsko Računovodstvo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Finansijsko Računovodstvo

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Finansijsko Računovodstvo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

DAMIR GAVRILOVIĆ 065/36-000-72

Računovodstvo (Pojam i zadaci)

2.Kome je računovodstvo podređeno?

3.Koja je definicija računovodstva?

4.Koji su zadaci računovodstva?

5.Koji su interni, zadaci računovodstva?

 Dokumentovanost i kontrola poslovanja

5a. Koji su eksterni zadaci računovodstva?

6. Šta računovodstvo obuhvata, koja je struktura računovodstva?

 Računovodstvena analiza i planiranje

7. Na čije zahteve je usmereno finansijsko računovodstvo?

8.Na čije zahteve je usmereno upravljačko računovodstvo?

Knjigovodstvo (Pojam, ciljevi i zadaci)

10.Koji su ciljevi knjigovodstva?

11. Koji su eksterni (osnovni) ciljevi knjigovodstva?

 Utvrđivanje rezultata poslovanja u određenom vremenskom periodu

12. Koji su interni (sporedni) ciljevi knjigovodstva?

 Pružanje podataka za kontrolu rada lica kojima je povereno rukovanje delovima

13. Koji su zadaci knjigovodstva?

14. Šta je predmet knjigovodstva?

15. Šta čini ukupnu, tj. bruto imovinu?

16. Šta čini aktivu?

17. Kako se deli aktiva?

Prema ulozi u poslovnom procesu, odnosno prema dužini vremena potrebnog za

18. Čemu služi poslovna imovina?

19. Čemu služi neposlovna imovina?

20. Šta čini stalnu imovinu?

21. Šta čini obrtnu imovinu?

22. Šta čini pasivu?

23. Koje su odlike sopstvenog kapitala?

 Dobija se kao razlika između ukupne imovine (aktive) i obaveza

24. Koje su odlike pozajmljenog kapitala?

25. Šta je bilans stanja?

26. Kako izgleda bilans stanja?

AKTIVA Bilans stanja na dan PASIVA

27. Zašto je aktiva jednaka pasivi?

28. Kako se označava jednakost aktive i pasive?

Označava se kao bilansna jednakost koja raščlanjeno izgleda:

29. Kako se klasifikuju aktiva i pasiva?

UTICAJ EKONOMSKIH PROMENA NA IMOVINU

30. Šta su ekonomske promene?

31. Koji sve tipovi poslovnih promena postoje?

 Menjaju samo aktivu dok je pasiva nepromenjena

 Menjaju samo pasivu dok je aktiva nepromenjena

34.Koje su osnovne karakteristike poslovnih promena koje povećavaju aktivu i pasivu za

 Povećavaju bruto imovinu

 Smanjuju bruto imovinu (zbir bilansa) preduzeća

Kako se utvrđivao rezultat u uslovima prostog knjigovodstva

36. Kako se utvrđivao rezultat u uslovima prostog knjigovodstva?

37.Da li razlika izmedju sopstvenog kapitalana kraju i sopstvenog kapitalana početku

39. Kako možemo da neutrališemo kapitalne transfere?

SK1 = SK0 + rezultat + ulaganja kapitala - povlačenja kapitala

40. Kada će razlika SK1 i SK0 predstavljati rezultat preduzeća?

Kako se utvrđuje rezultat u uslovima dvojnog knjigovodstva

42. Kako se utvrđuje rezultat u uslovima dvojnog knjigovodstva?

44. Šta su prihodi?

45. Šta su rashodi?

 Smanjenja aktive ili povećanja obaveza nastala iz poslovanja bez mogućnosti