Professional Documents
Culture Documents
АКАТИСТ Пресветој Богородици у част Њене иконе УМИЛЕЊЕ
АКАТИСТ Пресветој Богородици у част Њене иконе УМИЛЕЊЕ
Дивјејевска)
прославља се 28. јула/ 10.августа
(чита се за рађање умилења у односима међу ближњима)
Кондак 1.
Икос 1.
Архангел Божији Гаврило, архистратиг сила небеских, стаде пред Тебе, Дјево, одлуку
превечну откривајући и ”Радуј се” говорећи, ”Ти ћеш бити Мати, Владичице”. Верно му
последујући, одважност имамо да нелицемерно ускликнемо радосним гласом Теби, која се
за нас молиш:
Кондак 2.
Видевши ову икону Твоју Умилење, која потоке исцелења свима излива, са смирењем јој
топло притичемо, у невољама и жалостима спасење чекајући. Ти пак као Мати Христа
умоли да нам свако мољење подари, да бисмо Му увек пред иконом овом благодарну
песму појали: Алилуја!
Икос 2.
Ум небески задоби Серафим док је лежао тешком болешћу обузет и молио Те да болест
исцелиш. Ти пак, Блага, дошавши у сну, кротко си и у тишини стала испред њега и
обећала да ћеш живот дечаку продужити. Због тога Серафим, којег си од смрти спасла, у
умилењу запоја овако:
Кондак 3.
Силом Свевишњег чудесно чуван, свети Серафим у младости чистој из силе у силу у души
напредоваше. У храм Пресвете усрдно одлажаше и у умилењу молитву творећи, срце м је
хвалу у псалмима одавао, свештедром Богу благодарећи и увек Му појући: Алилуја!
Икос 3.
Имајући Тебе за верну пратилицу у животу, Твој изабраник млади напусти отачаство и
запути се у обитељ Саровску. Чувајући у срцу речи Твоје, за своју отаџбину сматраше
небеса и пустино-житељство на земљи прослављаше. Када је чуо ”Овај је од рода нашега”,
Теби запоја, нади својој:
Кондак 4.
Буре житејске брзо је спасла Божија Мајка блажену удовицу и она обећа да ће јој зато на
изабраном земаљском уделу храм саградити и учинити од њега земљу благословену.
Послушна вољи Пречисте, на пут је неизвесни пошла удовица, све кротко подносећи док
се на земљи светој не настани, стрпљиво чекајући речи Дјеве и Богу Сину усрдно
кличући: Алилуја!
Икос 4.
У лаком сну удовица зачу речи дугоочекиванс којима јој се казује: ”Овде у Дивејеву је
место моје, овде је мој четврти удео изабрани, овде ћеш положити своје кости, али ћеш
претходно дјевама уточиште саградити”. Зато удовица, од постеље уставши, Мајци
Светлости за свету радост светло запоја овакву похвалу:
Кондак 5.
Послушавши глас Богомајке, удовица храм Њеном имену сагради и мало стадо сиротих
сабравши, у побожности га умножи. Тако се у Дивејеву Божије семе правовремено
положи у добру земљу и плод свој у трпљењу донесе, тако да и ми данас од тог плода
окушамо, и Мајци Благој Творца небеса благодаримо и Ње ради песму узносимо: Алилуја!
Икос 5.
Видевши мати игуманија како се обитељ, по испуњењу речи Дјеве Марије умножава, мало
стадо своје предаде саровским старцима и мудро им повери управљање паством
духовном. Напредујући у житију своме, благодарећи извору чудеса, Дјеви Марији, за
помоћ са небеса, састављаше јој песме похвалне:
Кондак 6.
У житију своме часна Александра беше проповедница свих милости, имајући увек Божије
Име на уснама, а у срцу и мислима свету молитву. Потоке суза Теби приносећи и Тебе,
Живоносни Источниче поштујући, подвиге је свакодневне неуморно творила, духом
пламтећи и Богу кличући: Алилуја!
Икос 6.
Светлост благодати заблиста у дивном Дивејеву, где Мајка Божија над њим омофор Свој
распростре, а замке ћаволске и злобу људску, слабости духа и страсти плотске, невоље
уобичајене за људе земне - све блажи Царица блага, невољницима Својим брзо помажући.
Зато певајући о Њеним чудима, радосно изговарамо ове речи:
Кондак 7.
Пре пресељења са овог света исквареног, блажена своје сироте сабира и моли старца
Пахомија да чува удео Мајке Божије, њој поверени. Пречисту је икону на груди положила
и у руке Владичице дух свој предала. Пахомије, жалошћу испуњен, песму јој надгробну
овако поје: Алилуја!
Икос 7.
Од Дјеве би послан Серафим као нови ангео-чувар Дивејева и удела Дјевиног устројитељ.
Заједно са прехвалним Петром и Јованом, Дјева неизрециво предстаде у келији, светла и
са светим мученицама, миомиришући миром небеским. ”Дјеве моје не остављај”, заповеди
тада и обећа да ће му помоћ слати у све дане, а он јој дар свој словесни принесе:
Кондак 8.
Блаженн причасник чудесних виђења, племенити старац Серафим, у срце прима завет
незаборавни Дјеве Марије и Њоме руковођен, девственицама нову обитељ гради, меру
новом храму даје и свето место канапом ограђује, паству Пречисте верно напаса, правило
живота и чин полаже и саветује да се Богу неуморно поје: Алилуја!
Икос 8.
Кондак 9.
Као Ону што сваку силу ангелску превазилази, Дјево, хвале Те неућутно наша срца, јер си
од светлости сунчеве уистину чнстија, и васцела твар Те бесконачно велича. Буди наша
Заступница пред Богом у дан Страшног суда, мољења грешних тада не заборави и удостој
нас да увек певамо Богу: Алилуја!
Икос 9.
Ни језик красноречнвнх беседннка не може достојно опевати Твој слатки лик, о Дјево и
Мајко Владике небеса. Умножавање дарова Твојих чудесних и сила испуњава срца росом
умилења и очима извор суза дарује. Икона Твоја света са свећом која непрестано гораше
радоваше поглед старца који се молио, када на колена паде пред њом и усрдно Ти хвале
узнесе овим појањем:
Кондак 10.
Спасоносне сузе сејући и постећи, Старац је радосно чекао од Дјеве благовест: ”Ускоро
ћеш са нама бити, вољени”. Духом спокојан, у живом уздању, он одлазак свој са света
спремаше. Дјеве своје сироте поучаваше да устав молитвени и поуке чувају: од данас вам
је Свеблага једина чуварка. Учитеље многе имате, али сам вам отац само ја, и на гробу
моме тражите утеху, и у недаћама и жалости дођите код мене. И верујем да ће вам Господ
дати утеху, да бисте Му стално појале: Алилуја.
Икос 10.
Стена си дјевама, Пречиста Дјево, пред ђаволским замкама, у невољи и гневу, јер нас Теби
предаде свети Серафим. И у часу искушења дух свој пометени у молитви смиреној Теби
узносимо: буди помоћница сиротима Својим да бисмо Те увек хвалили, свагда Блажену,
васељенску славу и похвалу непроменљиву:
Кондак 11.
Мноштво доброчинстава Твојих превазилази свако појање, милост се Твоја на читав свет
распростире, славо небеских и радости земних. Син Твој пак Дјево, увек ће глас Мајке
Своје послушати. и Тебе, свих радости радост, никада нећемо престати да призивамо,
Благодатна. Тако те призиваше и преподобни (Серафим), који је и после смрти наш
заступник, и појаше Богу: Алилуја!
Икос 11.
Кондак 12.
Као благодатни залог и ограду остави старац чедима дивејским ову икону Пречисте,
названу Умилење. Сам пак пресветло ликујући у слави, Мајку небеску усрдно моли да
милосрдно сачува сироте његове да не задремају у сну унинија него да, јелејем светиљку
напунивши, уђу у ложницу са својим Жеником, певајући вечну песму ангела: Алилуја!
Икос 12.
Опевамо славу Твоју, Богородице, и милост према грешнима, и силу пред демонима, и сви
прослављамо Твоја чудеса. Неизмерно Те освештавши, Непорочна, Бог те даде људима
као силу свемоћну и Његове Те уши слушају. Сви се Тобом свагда спасавамо, и
једногласно Ти ову песму приносимо:
Кондак 13.
О, Мати свеопевана, свима на спасење подај умилење срца, Свеблага. Нека страхом
Божијим ограђени избегнемо погубне замке богоборца и тако се молитвама Твојим
спасемо и у векове хвалимо благог Творца: Алилуја!