02 Субота 1. октобар 2022.

kulturni.dodatak@politika.rs ПРЕИСПИТИВАЊА

За­што во­ли­мо пи­ра­те­ри­ју

То­ком пан­де­ми­је ма­сов­но су
пре­ко ин­тер­не­та бес­плат­но
де­ље­ни ко­пи­ра­ни са­др­жа­ји
књи­га ко­је су у ре­гу­лар­ној
књи­жар­ској про­да­ји.
Ве­ли­ки број до­брих на­ме­ра
и ле­пих же­ља по­је­ди­на­ца
по­ка­зао је да ли­це
до­бро­чин­ства
има и сво­је на­лич­је
ФЕ­НО­МЕ­НИ
Зо­ран Ха­мо­вић
има и сво­је на­лич­је. Учи­ње­на је ште­
та сви­ма, пре све­га они­ма ко­ји су уче­
ство­ва­ли у ства­ра­њу тих књи­га, ко­ји­ма
је то је­ди­на про­фе­си­ја и из­вор при­хо­
да. Али кад ма­сов­ним пре­сту­пом пре­
се­дан пре­ра­сте у ле­ги­ти­ман по­сту­пак,
он­да има­мо не са­мо крат­ко­трај­ну ште­
ту, већ дру­штве­ни про­блем. У но­ви­је
вре­ме ве­ли­ки број на­мен­ски фор­ми­
ра­них вај­бер гру­па пот­пу­но нео­ме­та­
но пре­у­зи­ма нео­вла­шће­но ко­пи­ра­не
са­др­жа­је. На­ру­чу­ју се на­сло­ви јед­но­
став­ним пи­та­њем: „Има ли не­ко на­
слов тај и тај? Не­ка ми по­ша­ље на ову
адре­су!” Та „бер­за со­ли­дар­но­сти” ра­ди
и уче­сни­ка је све ви­ше, а ни­ка­кве опо­
ме­не не­ма ни­ти уки­да­ња тих не­ле­гал­
них про­сто­ра раз­ме­не. Над­ле­жни ор­
га­ни не ре­а­гу­ју, а зна­мо да је оно што
се не ка­жња­ва – до­зво­ље­но!
Ко­пи­ра­ње уџ­бе­ни­ка
уџ­бе­ни­ке и ли­те­ра­ту­ру за нео­ме­та­
но сту­ди­ра­ње. Али не­ма прет­ход­но
ре­гу­ли­са­них оба­ве­за фа­кул­те­та с но­
си­о­цем ре­про­граф­ских и ау­тор­ских
пра­ва.
Инер­ци­ја на­ви­ка из де­ве­де­се­тих
ка­да је све ко­пи­ра­но од фар­мер­ки,
пре­ко пар­фе­ма, до при­ка­зи­ва­ња кра­
де­них фил­мо­ва на те­ле­ви­зи­ја­ма ко­је
су има­ле ста­тус јав­ног сер­ви­са, књи­ге
су би­ле спо­ред­на и не­до­вољ­но атрак­
тив­на по­ја­ва у ра­том ис­тра­у­ми­ра­ној
јав­но­сти. По­ста­вља­ти пи­та­ње кра­ђе
ау­тор­ских и ре­про­граф­ских пра­ва у
усло­ви­ма ве­ли­ке ин­фла­ци­је, санк­ци­
ја, си­ро­ма­штва и не­ста­ши­ца би­ло је
сме­шно и ско­ро не­до­лич­но. Про­шло
је ви­ше од три де­це­ни­је, али су на­
ви­ке „нео­вла­шће­ног ко­пи­ра­ња и ди­
стри­бу­ци­је са­др­жа­ја” оста­ле до да­нас
и до­жи­ве­ле су да, на не­ки на­чин, бу­
врат­но од­ре­ђе­не, да се пи­та­ње зло­у­
по­тре­бе ви­ше ни­ти пре­по­зна­је, ни­ти
по­ста­вља. За­ми­сли­те ка­ко би ре­а­го­
вао сту­дент ако му ка­же­те да је текст
ко­ји чи­та на свом та­бле­ту или па­мет­
ном те­ле­фо­ну укра­ден и да тре­ба да
ку­пи штам­па­ну или е-књи­гу!
Но, иа­ко смо нај­ве­ћу па­жњу усме­
ри­ли на нај­број­ни­је и нај­че­шће пре­
кр­ши­о­це, мо­ра­мо да ука­же­мо да је но­
ви­ја по­ја­ва да ни­су са­мо сту­ден­ти и
њи­хо­ви пре­да­ва­чи они ко­ји нео­вла­
шће­но ко­пи­ра­ју и ди­стри­бу­и­ра­ју са­
др­жај књи­га. То чи­не и мно­ги дру­ги
за­ин­те­ре­со­ва­ни ко­ри­сни­ци, ко­ји ко­
пи­ра­ју чи­та­ве књи­ге, са­да ре­ђе на па­
пи­ру, а све че­шће ске­ни­ра­ју и нео­вла­
шће­но ко­ри­сте елек­трон­ски са­др­жај.
Љу­бав пре­ма пи­ра­те­ри­ји се пр­о­
ши­ри­ла. Пи­ра­те­ри­ја се под­ра­зу­ме­ва
и по­ста­ла је ле­ги­тим­но при­сут­на не
не, ако је по­ли­тич­ки ам­би­јент од­ре­
ђен са­свим су­прот­ним пред­зна­ком, с
озбиљ­но раз­ви­је­ним апа­ра­том кра­ђе
и за­по­се­да­ња ту­ђих ре­зул­та­та на свим
ни­во­и­ма, с по­ли­ти­ком ко­ја не санк­
ци­о­ни­ше зло­у­по­тре­бу ин­те­лек­ту­ал­
ног вла­сни­штва. Пи­ра­те­ри­ја је са­мо
основ­ни об­лик, не­ка­жњен и са­да већ
као да се под­ра­зу­ме­ва. Сту­ден­ти­ма се
ма­ни­пу­ли­ше, јер им се не обез­бе­ђу­ју
ле­гал­ни усло­ви за рад, већ се или ор­
га­ни­зо­ва­ним ко­пи­ра­њем (чи­тај кра­
ђом!) до­ла­зи до по­треб­них са­др­жа­
ја или се сту­ден­ти гу­ра­ју у пре­кр­шај,
тј. са­ми ко­пи­ра­ју ли­те­ра­ту­ру ко­ја им
је по­треб­на без упут­ста­ва, упо­зо­ре­
ња и санк­ци­ја. Ов­де сва­ка­ко тре­ба ис­
та­ћи и ча­сне из­у­зет­ке ко­јих још увек
има, углав­ном за­хва­љу­ју­ћи по­је­ди­
ним про­фе­со­ри­ма, ре­ђе и упра­ва­ма
фа­кул­те­та.

Н
а Сај­му књи­га у Бе­о­гра­ду
ок­то­бра 2019. одр­жа­на је
три­би­на под на­зи­вом „За­
што во­ли­мо пи­ра­те­ри­ју”.
Уче­ство­ва­ли су про­фе­со­ри
уни­вер­зи­те­та Че­до­мир Чу­пић, Жар­
ко Тре­бје­ша­нин, Да­ли­бор Пе­тро­вић
као и ру­ко­во­де­ћи љу­ди из­да­вач­ких
ку­ћа Бо­ра Ба­бић (Ака­дем­ска књи­га),
Гој­ко Бо­жо­вић (Ар­хи­пе­лаг) и Зо­ран
Ха­мо­вић (Клио). Раз­го­вор је мо­де­ри­
ра­ла Бо­ја­на Ће­бић (Ево­лу­та), та­да и
се­кре­тар­ка Удру­же­ња про­фе­си­о­нал­
них из­да­ва­ча Ср­би­је. Ва­жност те­ме
овог раз­го­во­ра вре­ме­ном је ра­сла, а
ин­те­ре­со­ва­ње се сма­њи­ва­ло. Раз­го­
вор је ор­га­ни­зо­ван с ци­љем да се у
јав­но­сти ство­ри свест о про­бле­му, да
се од над­ле­жних ин­сти­ту­ци­ја до­би­је
од­го­ва­ра­ју­ћа ре­ак­ци­ја, да се раз­ви­је
и уна­пре­ди си­стем за­шти­те. Уме­сто
то­га, пе­ри­од од та­да до да­нас, обе­ле­
жен пан­де­ми­јом ви­ру­са ко­ро­на, осло­
бо­дио је ру­жне на­ви­ке и умно­жио не­
во­ље из­да­ва­ча.
То­ком пан­де­ми­је ма­сов­но су пре­ко
ин­тер­не­та бес­плат­но де­ље­ни ко­пи­ра­
ни са­др­жа­ји књи­га ко­је су у ре­гу­лар­
ној књи­жар­ској про­да­ји. Ве­ли­ки број
до­брих на­ме­ра и ле­пих же­ља по­је­ди­
на­ца, по­ка­зао је да ли­це до­бро­чин­ства
Де­лу­је, дра­ги при­ја­те­љи, као да смо
за­ка­сни­ли за раз­го­вор о пи­ра­те­ри­ји.
Е, ка­жу мно­ги, тре­ба­ло је ра­ни­је раз­
го­ва­ра­ти о то­ме за­што сту­ден­ти нео­
вла­шће­но фо­то­ко­пи­ра­ју или ске­ни­ра­
ју са­др­жај књи­га из ко­јих уче, за­што
про­фе­со­ри то не са­мо да им до­пу­шта­
ју већ их и под­сти­чу (про)да­ју­ћи им
ри­де­ре. Са­да је већ мно­го оних ко­ји
су цео фа­кул­тет за­вр­ши­ли не зна­ју­
ћи ка­ко из­гле­да ори­ги­нал­но из­да­ње,
где је и че­му слу­жи би­бли­о­те­ка, ка­ко
се и за­што ула­зи у књи­жа­ру. Све је то
„сма­ра­ње” и ар­хе­о­ло­ги­ја од­но­са ко­ји
ви­ше не по­сто­је, јер су сви са­др­жа­ји
по­треб­ни за ис­пит до­ступ­ни на ин­тер­
не­ту – бес­плат­но!
Не по­ста­вља се пи­та­ње ни­ти ико
же­ли да раз­ми­шља ка­ко је не­ки са­
др­жај сти­гао на ин­тер­нет. На по­је­ди­
ним фа­кул­те­ти­ма ор­га­ни­зо­ва­но и си­
сте­мат­ски ске­ни­ра­ју ода­бра­не де­ло­ве
или са­др­жај чи­та­ве књи­ге без ика­квог
оба­ве­шта­ва­ња вла­сни­ка ау­тор­ских и
ре­про­граф­ских пра­ва и да­ју их сту­
ден­ти­ма. У уго­во­ри­ма ко­је сту­ден­ти
пот­пи­су­ју при­ли­ком упи­са на мно­гим
при­ват­ним, али и др­жав­ним фа­кул­те­
ти­ма мо­гу се на­ћи и утвр­ђе­не оба­ве­
зе фа­кул­те­та да обез­бе­ди нео­п­ход­не
ду при­хва­ће­не као стан­дард­ни об­лик
по­на­ша­ња, без ика­квог осе­ћа­ња кр­
ше­ња за­ко­на или гри­же са­ве­сти. Број­
ни се­ми­на­ри, ин­струк­ци­је и за­ла­га­ња
вла­ди­них и не­вла­ди­них ор­га­ни­за­ци­
ја с по­ру­ка­ма ме­ђу­на­род­них ин­сти­
ту­ци­ја да без по­што­ва­ња ау­тор­ских
пра­ва и ин­те­лек­ту­ал­не сво­ји­не Ср­
би­ја не­ће мо­ћи да при­сту­пи ЕУ, ни­су
по­мо­гли да се над­вла­да по­шаст чи­
та­ве јед­не па­ра­ин­ду­стри­је, за­ко­ном
за­бра­ње­ног, а у прак­си до­зво­ље­ног
де­ло­ва­ња у си­вој зо­ни.
Рад ве­ли­ког бро­ја љу­ди ко­ји су ан­га­
жо­ва­ни у из­да­вач­ком лан­цу на пи­са­
њу, пре­во­ђе­њу, лек­ту­ри и ко­рек­ту­ри,
ре­цен­зи­ја­ма, илу­стро­ва­њу, гра­фич­
ком об­ли­ко­ва­њу и ди­зај­ни­ра­њу, ре­
дак­ц иј­с кој ко­о р­д и­н а­ц и­ј и зло­у ­п о­
тре­бљен је, а из­да­вач не­за­шти­ћен и
ус­кра­ћен за пра­вич­ну на­кна­ду. С осе­
ћа­њем да је бор­ба с пи­ра­те­ри­јом, од­
но­сно нео­вла­шће­ним ко­ри­шће­њем
са­др­жа­ја, уза­луд­на, мно­ги про­фе­со­ри,
ау­то­ри уџ­бе­ни­ка и при­руч­ни­ка, сво­је
пу­бли­ка­ци­је по­ста­вља­ју на ин­тер­нет,
чи­не­ћи их бес­плат­но до­ступ­ним пре
све­га за сту­ден­те, али и све оста­ле за­
ин­те­ре­со­ва­не чи­та­о­це.
Да­кле, мо­гло би се за­кљу­чи­ти да су
на­ви­ке пре­да­ва­ча и сту­де­на­та не­по­
са­мо што не по­сто­ји страх од санк­ци­ја
већ не­ма ни би­ло ка­кве све­сти о пре­
кр­ша­ју. Мла­ди на­ра­шта­ји вас­пи­та­ва­ју
се у ду­ху сим­па­тич­не оп­ште­на­род­не
по­ја­ве кра­дуц­ка­ња ко­ја је де­кла­ри­са­
на као при­вла­чан, па и по­же­љан људ­
ски грех.
Ду­жност пра­во­су­ђа
Ин­те­лек­ту­ал­на сво­ји­на је при­вред­ни
ре­сурс и мно­ге зе­мље, про­да­ју­ћи ау­
тор­ска пра­ва и па­тен­те, има­ју ва­жан
део дру­штве­ног при­хо­да. По­сто­је и зе­
мље ко­је су ко­ри­сни­ци или за­ви­сни­ци
од ту­ђе па­ме­ти у не­до­стат­ку соп­стве­
них ква­ли­тет­них ре­ше­ња. Кре­а­тив­не
ин­ду­стри­је по­чи­ва­ју на ин­те­лек­ту­ал­
ној сво­ји­ни, на ре­а­ли­зо­ва­ним иде­ја­ма
у обла­сти из­да­ва­штва, фил­ма, му­зи­ке,
те­ле­ви­зи­је, фе­сти­ва­ли­ма и дру­гим об­
ли­ци­ма пр­о­из­вод­ње кул­ту­р­них до­га­
ђа­ја и „ди­ги­та­ли­зо­ва­них до­жи­вља­ја”
ко­ји на­ди­ла­зе др­жав­не гра­ни­це.
У Ср­би­ји је фор­ми­ра­њем Са­ве­та за
кре­а­тив­не ин­ду­стри­је де­ло­ва­ло као
да вла­да по­ка­зу­је ја­ку по­ли­тич­ку и
ор­га­ни­за­ци­о­ну во­љу да убр­за раз­вој
овог сек­то­ра. Ме­ђу­тим, по­ста­вља се
пи­та­ње да ли се мо­же раз­ви­ја­ти чи­
тав низ ак­тив­но­сти ко­је по­чи­ва­ју
на по­што­ва­њу ин­те­лек­ту­ал­не сво­ји­
Са­свим је ви­дљи­во да се у јав­ном
про­сто­ру над­ле­жне ин­сти­ту­ци­је не
ис­ти­чу сво­јом од­го­вор­ном ак­тив­но­
шћу у спре­ча­ва­њу зло­у­по­тре­ба. На
дру­гој стра­ни, ан­га­жо­ва­но ака­дем­ско
и про­фе­си­о­нал­но из­да­ва­штво ису­ви­
ше је при­си­ље­но да об­ја­шња­ва нео­п­
ход­ност свог по­сто­ја­ња и од­бра­не ин­
те­гри­те­та. По­треб­ни су и ка­па­ци­тет и
во­ља и кон­ти­ну­и­тет да би се спо­ји­ли
сви ак­те­ри ко­ји мо­гу да про­ме­не си­ту­
а­ци­ју и ус­по­ста­ве по­што­ва­ње јав­ног
ин­те­ре­са. У том сми­слу ули­ва по­ве­
ре­ње и охра­бру­је оче­ки­ва­ња не­дав­но
про­бу­ђе­на Гру­па­ци­ја за из­да­вач­ку де­
лат­ност, књи­жа­р­ство и ди­стри­бу­ци­ју
у Удру­же­њу за кре­а­тив­не ин­ду­стри­је
При­вред­не ко­мо­ре Ср­би­је.
Не­из­о­став­но и хит­но је по­треб­но да
се ини­ци­ра­на те­ма на три­би­ни „За­што
во­ли­мо пи­ра­те­ри­ју” на­ђе по­но­во у фо­
ку­су јав­не па­жње. Ди­ја­лог свих про­
фе­си­о­нал­но за­ин­те­ре­со­ва­них и оште­
ће­них ни­је до­во­љан то је ја­сно, али
ре­ша­ва­ње мо­ра по­че­ти уз по­др­шку
ши­ре јав­но­сти и са ис­пу­ња­ва­њем за­
кон­ских и вас­пит­них оба­ве­за фа­кул­те­
та, шко­ла, ин­сти­ту­та и би­бли­о­те­ка. На
кра­ју, ако до­бра во­ља за­та­ји, ду­жност
пра­во­су­ђа је да ре­а­гу­је и ле­чи дру­штво
од све зло­коб­ни­јег кри­во­тво­ре­ња. ¶

Зе­ле­на ре­ви­та­ли­за­ци­ја же­ле­знич­ког на­сле­ђа

Све­тли при­ме­ри об­но­ве и аде­кват­ног ва­ни ћи­ра. Услед тех­но­ло­шке за­о­ста­ су, осим за ути­ли­тар­ну са­о­бра­ћај­ну
ко­ри­шће­ња су ста­ни­ца у Хер­цег ло­сти, си­стем је ше­зде­се­тих го­ди­на свр­ху, слу­жи­ли и као ар­те­фак­ти јав­
Но­вом на Шкве­ру уре­ђе­на про­шлог ве­ка уки­нут, а ши­не и пра­го­ ног пре­сти­жа и да су као сво­је­вр­сни
ви укло­ње­ни или за­ме­ње­ни пру­га­ма двор­ци до­при­но­си­ли сна­жној иден­
за по­тре­бе филм­ске шко­ле, нор­мал­ног ко­ло­се­ка. На­ша ге­не­ра­ци­ ти­фи­ка­ци­ји ме­шта­на. По­сто­ји и не­
а згра­да и пе­ро­ни у Обре­нов­цу ја је у на­сле­ђе до­би­ла са­чу­ва­не тра­се ко­ли­ко све­тлих при­ме­ра об­но­ве и
да­нас су ау­то­бу­ска ста­ни­ца тих пру­га и згра­де не­ка­да­шњих же­ле­ аде­кват­ног ко­ри­шће­ња: ста­ни­ца у
знич­ких ста­ни­ца, да­нас ве­ћим де­лом Хер­цег Но­вом на Шкве­ру уре­ђе­на је
за­пу­ште­не и за­бо­ра­вље­не. за по­тре­бе филм­ске шко­ле, али да­нас
ПРОЈЕКТИ Као и дру­ги ви­до­ви кул­тур­но-исто­ функ­ ци­о­ни­ше до­ми­нант­но као уго­
риј­ског на­сле­ђа, и же­ле­знич­ко на­сле­ сти­тељ­ски обје­кат, згра­да и пе­ро­ни
ђе нам ну­ди раз­ли­чи­те ви­до­ве: не­по­ у Обре­нов­цу да­нас су ау­то­бу­ска ста­
крет­но на­сле­ђе ста­нич­них згра­да, ни­ца, а упра­во се при­во­ди кра­ју и об­
Алек­сан­дар Ста­ној­ло­вић во­до­тор­ње­ва, пе­рон­ских над­стре­шни­ но­ва ста­ни­це бај­ко­ви­те ар­хи­тек­ту­ре
ца, мо­сто­ва, ту­не­ла, усе­ка, на­си­па и Би­стрик у Са­ра­је­ву.
дру­гих гра­ђе­вин­ских обје­ка­та, по­том На ко­ји се на­чин мо­гу по­но­во ак­

С
а­о­бра­ћај­но на­сле­ђе је сег­мент тех­ по­крет­но на­сле­ђе ко­је пред­ста­вља­ју ти­в и­р а­т и на­п у­ш те­н и же­л е­з нич­к и
нич­ког на­сле­ђа ко­је об­у­хва­та ис­тра­ ло­ко­мо­ти­ве, ва­го­ни, шин­ска во­зи­ла, ко­ри­до­ри? Уко­ли­ко се др­жи­мо пре­
жи­ва­ње и пре­зен­то­ва­ње кре­та­ња љу­ зна­ко­ви, сиг­на­ли, скрет­ни­це, опре­ма по­ру­ка да је у про­це­су спо­ме­нич­ке
ди и до­ба­ра у про­шло­сти, уз об­но­ву и же­ле­зни­ча­ра, фо­то­гра­фи­је и до­ку­мен­ за­шти­те и ре­ви­та­ли­за­ци­је згра­ду или
са­вре­ме­ну ин­тер­пре­та­ци­ју са­чу­ва­них та­ци­ја, као и не­ма­те­ри­јал­но на­сле­ђе у си­стем нај­бо­ље при­ве­сти пр­во­бит­
еле­ме­на­та са­о­бра­ћај­не и гра­ђе­вин­ске ин­фра­ ви­ду при­ча, анег­до­та и се­ћа­ња ак­те­ра ној на­ме­ни, за­кљу­чак је да по­ме­ну­те
струк­ту­ре, во­зи­ла, пло­ви­ла, ле­те­ли­ца и пра­те­ и ис­тра­жи­ва­ча. Же­ле­знич­ком ба­шти­ тра­се тре­ба вра­ти­ти функ­ци­ји са­о­
ће опре­ме, ко­ји су спо­ме­нич­ки ва­ло­ри­зо­ва­ни ном у Ср­би­ји се ба­ве Же­ле­знич­ки му­ бра­ћа­ја. По­што да­на­шња же­ле­знич­ка
или ни­су у ак­тив­ној упо­тре­би. Кроз са­чу­ва­не зеј у Бе­о­гра­ду, Оде­ље­ње уза­них пру­ пред­у­зе­ћа ни­су за­ин­те­ре­со­ва­на да на
му­зеј­ске пред­ме­те, фо­то­гра­фи­је, на­ра­ти­ве и гра­ га у По­же­ги, Му­зеј на­у­ке и тех­ни­ке, ста­рим тра­са­ма по­но­во јур­ца­ју во­зо­
ђе­вин­ске и са­о­бра­ћај­не објек­те ми да­нас мо­же­ не­ко­ли­ко при­ват­них ини­ци­ја­ти­ва у ви, ве­о­ма по­го­дан вид ожи­вља­ва­ња
мо бо­ље да са­гле­да­мо и схва­ти­мо еко­ном­ска, Пан­че­ву, За­је­ча­ру и Бе­о­гра­ду и Му­ без ве­ли­ких фи­нан­сиј­ских ула­га­ња
со­ци­јал­на и при­вред­на кре­та­ња у не­ком исто­ зеј­ско-ту­ри­стич­ка же­ле­зни­ца Шар­ је пре­тва­ра­ње тих ко­ри­до­ра у зе­ле­не
риј­ском пе­ри­о­ду. На при­мер, до­жи­вљај ан­тич­ ган­ска осми­ца са сво­јим по­зна­тим пр­ ста­зе, или gre­en­ways, при­ла­го­ђе­не за
ког Ри­ма сва­ка­ко је пот­пу­ни­ји ако се по­се­ти о­гра­мом во­жње је­дин­стве­ном пру­гом не­мо­то­ри­зо­ва­ни са­о­бра­ћај: пе­ша­че­
исто­риј­ски друм Via Ap­pia An­ti­ca, а за до­жи­вљај ду­жи­не 16 ки­ло­ме­та­ра. ње, би­ци­кли­зам, ро­ле­ре, ја­ха­ње ко­
жи­во­та и при­вре­де бал­кан­ских зе­ма­ља на по­чет­ Мно­го ве­ћи иза­зов за за­шти­ту и об­ ња, зи­ми за нор­диј­ско ски­ја­ње итд.
ку 20. ве­ка при­мер би мо­гле да бу­ду же­ле­зни­це но­ву ле­жи у за­пу­ште­но­сти тра­са и по­ Де­ло­ви под ши­на­ма мо­гу по­слу­жи­
уза­ног ко­ло­се­ка. Цео ју­жно­сло­вен­ски про­стор себ­но у фи­зич­ком про­па­да­њу ста­рих ти за ту­ри­стич­ке оби­ла­ске ре­ста­у­ри­
та­да је био пре­мре­жен пру­га­ма ко­ји­ма су опе­ ста­нич­них згра­да без од­го­ва­ра­ју­ће на­ Илу­стра­ци­ја же­ле­знич­ке ста­ни­це на пру­га­ма уза­ног ко­ло­се­ка са­ним во­зо­ви­ма или за ко­ри­шће­ње
ри­са­ли во­зо­ви од на­ро­да ми­ло и бли­ско на­зи­ ме­не. Иа­ко су не­ке од њих утвр­ђе­не за Илу­стра­ци­ја А. Ста­ној­ло­вић че­тво­ро­ци­кла на ши­на­ма, тзв. ши­
но­ци­кла или дре­си­не. По­себ­но би
кул­тур­на до­бра с од­го­ва­ра­ју­ћом ка­те­го­ри­за­ци­ зна­чај­на би­ла об­но­ва ста­нич­них згра­да, ко­је
јом, за­кон­ска за­шти­та их не чу­ва од де­ва­ста­ци­ би на­кон об­но­ве по­слу­жи­ле као уго­сти­тељ­ски,
КУЛТУРА Издаје: Политика новине и магазини д.о.о.
Директор: Мира Глишић-Симић.
је, нај­ви­ше услед не­за­ин­те­ре­со­ва­но­сти вла­сни­ сер­ви­сни и ту­ри­стич­ки пунк­то­ви. Ре­ви­та­ли­за­
ка и не­до­стат­ка ви­зи­је о бу­ду­ћој јав­ној на­ме­ни. ци­ја тра­са, ко­ри­шће­ње за сва­ко­днев­ну мо­бил­
Директор: Бобан Рајић.
УМЕТНОСТ В. д. главног и одговорног уредника: Марко Албуновић. Уредник Додатка: Марија Ђорђевић.
Графички дизајн: Илија Милошевић. Телефон: 330-1746. Факс: 3373-393.
Па­ра­докс је ве­ћи јер нам пр­ви по­глед на ар­хи­ ност пе­ши­це или би­ци­клом, до­во­ђе­ње гра­ђа­на
тек­ту­ру ста­рих ста­нич­них згра­да у Ва­ље­ву, Ви­ ре­кре­а­ти­ва­ца и ак­тив­них ту­ри­ста, по­себ­но би
НАУКА Електронско издање: www.politika.rs
ше­гра­ду, Ув­цу, Ху­му или у Тре­би­њу ука­зу­је да би­ла зна­чај­на за еко­ном­ски раз­вој ру­рал­них