УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
ДЕПАРТМАН ЗА ПЕДАГОГИЈУ

ПРЕДМЕТ: СОЦИОЛОГИЈА ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА

ПРЕДИСПИТНА АКТИВНОСТ: КОЛОКВИЈУМ
РОК: 15–21. април 2022. године.

Максималан број поена на колоквијуму 20, минималан број поена 10

Упутство за рад:

Да би полагање од куће имало смисла ваш одговор не треба да буде преузимање текста из
презентација. Потребно је да се види да сте учили и да сте размишљали о теми, да знате да
образложите то што треба, да анализирате, упоредите... Међутим, одговори не смеју да буду
здраворазумски и лаички, већ треба да се види да сте овладали научном терминологијом и да се
позивате на науку када нешто објашњавате. Због тога имате неколико дана на располагању
(можете детаљно да прочитате материјал за колоквијум и да на основу тога урадите постављене
задатке; време за израду се рачуна од 15. до 21. априла).

Своје радове шаљите у Classroom („прикачите“ овај документ где ћете писати одговоре и
пошаљите ми). До 21. априла ћу свима потврдити да сам добила вашу поруку. Уколико не
добијете мој одговор до 21. априла у поноћ значи да поруку нисам добила и шаљите поново .
Дакле, обавезно проверите да ли сам потврдила да је ваш рад примљен.
Радите самостално. Радови који су слични неће бити прихваћени.

Немојте да мењате ову форму текста. Преузмите је и пишите одговоре у продужетку, а онда све
заједно предајте. Обавезно упишите име и презиме и број индекса.

Што се тиче обима рада, не постоји ограничење када је у питању максимална дужина текста –
пишите колико желите, колико вам је потребно да бисте образложили то што треба, али
одговори који садрже само пар реченица неће бити бодовани јер то свакако није довољно да би
се нешто објаснило.

Користите фонт 12 и обичан проред (single), не 1.5.

Рок за слање радова: 21. април до поноћи.
 1. Објасните специфичности и значај социологије васпитања и образовања као
науке (чиме се бави, на који начин, по чему се разликује у односу на друге
науке које се баве васпитањем и образовањем, због чега су важна сазнања
до којих се долази у социологији васпитања и образовања, ко може да их
користи и због чега је све то важно за педагоге). 10 поена

Дакле, ваш задатак је да напишете краћи есеј о томе. Треба да осмислите како
ћете одговорити на сва питања која су горе у загради, али да не буде речено као
што је на презентацији него да сами повежете све то што имате на презентацији
и да напишете једну целину о томе на основу које ће се видети да разумете каква
је то наука социологија васпитања и образовања, чиме се и на који начин бави и
због чега је значајна за вашу будућу професију... Размислите добро, пажљиво
читајте све што имате од материјала за тај део и онда осмислите свој одговор.

Материјал за овај задатак:

Предмет социологије васпитања и образовања
Дефиниција социологије васпитања и образовања
Теоријске детерминанте настанка социологије васпитања и образовања
Друштвене детерминанте настанка социологије васпитања и образовања
(Презентација 1)

2. Упоредите функционалистички и марксистички приступ у социологији

васпитања и образовања (елементе тих теорија) и наведите са којим
њиховим тумачењем се слажете а са којим се не слажете и због чега. 10
поена

Овде не треба да препишете елементе из друге презентације (такви радови неће

бити бодовани јер то није ваш задатак) него треба да упоредите елементе тих
теорија и да их анализирате. Нпр. како представници функционалистичке
теорије виде појединца и каква је његова улога према њиховом схватању, а како
појединца виде представници марксистичке теорије и са којим тумачењем се ви
више слажете и због чега итд. Затим како представници функционалистичке
теорије виде моћ васпитања и образовања и шта ви мислите о томе итд.

Материјал за овај задатак:

Теорије у социологији васпитања и образовања
(Презентација 2)

Име и презиме, број индекса: Нађа Здравковић 1203

1. Социологија васпитања и образовања бави се проучавањем односа између

образовања које се проучава као посебан друштвени подсистем и друштва које се
проучава као посебан глобални систем. У овом односу се проучава како образовање и
васпитање утичу на друштво, као и како је друштво условљено образовањем и
васпитањем; такође, ова наука проучава односе између
образовања и неких других друштвених подсистема попут културе, науке, религије,
морала, политике,... Ова наука проучава још и односе унутар васпитно-образовних
установа на пример однос између ученика и професора, а тај однос може бити
демократски али нажалост може бити и ауторитаран.
Социологија васпитања и образовања се од других наука које проучавају васпитање и
образовање разликује зато што је интеграциона наука-сједињује сазнања до којих су
дошле све науке које имају исти или сличан предмет проучавања. Ова наука се такође
разликује од других зато што свој предмет не проучава само у садашњости већ прати
његов комплетан историјски развој. Сматра се да је социологија васпитања и
образовања настала да би се утврдила потреба друштва за неком друштвеном појавом
или потреба друштва за системом друштвених појава; при томе, та друштвена
појава/систем друштвених појава је већ предмет проучавања неке науке, али тај
предмет захтева много дубље и озбиљније проучвање, па самим тим се ствара потреба
за овом науком. Многи мисле да је социологија васпитања и образовања настала као
потреба да би се научно изучавала једна област друштва која нити је икада била, нити
је сада предмет проучавања посебне друштвене науке (нпр. религија), оваква мишљења
често могу довести у сумњу педагошку науку као науку о васпитању и образовању.
Ова наука настала је и да би се допуњавала нека непотпуна сазнања о васпитању и
образовању као посебној сфери друштва. Социологија васпитања и образовања је
настала и да би се уопштила и боље дефинисала знања о условљености друштва
васпитањем и образовањем.
Сазнања до којих долази социологија васпитања и образовања су веома важна за сваког
члана друштва подједнако, па тако и за све педагоге зато што допуњује остале
друштвене науке које се баве образовањем и васпитањем и уједно сједињује све те
науке.

2. Према функционалистичком схватању, човек је саможиво, асоцијално и дрчно

биће, једном речју, човек је незајажљив, и само васпитањем, социјализацијом и
образовањем човек може да дође до смањења својих прохтева и жеља; са друге стране
према марксистичком схватању, човек је активно, сналажљиво, стваралачко,
друштвено, свесно и развојно биће. Маркс сматра да је човек биће рада-ствара нове
ствари за свет око себе, а самим тим мења себе.
Обе теорије (и марксистичка и функционалистичка) придају велики значај васпитању и
образовању. Сматрају да ови процеси имају неограничене моћи и снагу да развију
људско друштво и способности људи, као и да је дете немоћно без васпитања и
образовања зато што га ти процеси уче одређеним нормама и вредностима.
Марксисти сматрају да је васпитање условљено друштвом, као и да индивидуи, а онда и
читавој класи васпитање омогућава сазнање сопствених услова живота и рада.
Функционалисти сматрају да је школа најважнији фактор образовања и васпитања, али
сматрају да држава преко школе и преко васпитно-образовних система врши своју
усмеравајућу и контролну улогу. Марксисти велики значај придају раду као једном од
фактора васпитања и образовања, док функционалисти сматрају да је један од
најважнијих фактора ових процеса породица.

 Моје мишљење се подједнако слаже и са функционалистичком и са

марксистичком теоријом у неким одређеним схватањима. На пример, сматрам да
држава и те како утиче на васпитно-образовни процес, да га контролише и усмерава по
својим интересима. Дефинитивно се са обе теорије слажем по питању васпитања,
образовања и социјализације и сматрам да су то најбитнији факртори развоја личности.
Не слажем се са марксистичком теоријом по питању рада и сматрам да рад није од
пресудог значаја за развој личности. Не бих се сложила ни са теоријом функционализма
по питању тога да је дете асоцијално и саможиво већ бих по том питању више значаја
дала марксистичкој теорији.